Pisanje previše dobrih dijaloga - da li je oprostivo?

[Chgr]

Mi smo svi ovde zanimljivi da je to bolno za zdrav razum. Zato je potrebno biti nezdrav i bezbolan. Po mogućstvu bez razuma.
Nadam se, sad ozbiljno, kako je Chgr uvideo koliko je besmisleno tražiti bilo kakav odgovor zašto i kako se nešto radi. Od budalaštine napraviš zezanciju. I onda neko to uzme za ozbiljno. Zato, ne haj za sve što ti je rečeno nego udri po osećaju.
Pogrešićeš, to ti je sigurno. I utešno.

Da mislim da je to verovatno suština, mada ostaje nada, šta znam. Čak i ako ništa drugo ne ispadne, zanimljivi ste mi da vas čitam i ovako, makar.

[SuperSynthetic]

U brodovima koji su krstarili kosmosom u potrazi za zlatom su se oglasili alarmi. Nestao je najveci rudnik zlata. Evropa! Majmunice ciji se mozgovi koriste za kompjutersku obradu podataka su bile uznemirene.
- Prorocanstvo se ostvaruje - pomisli Zara dok je smirivala majmunice. - Energija tvorca je oslobodjena. Amerika je sledeca.

[varvarin]

A da l' bi mogli da se vratimo na temu - dijalog, , bez majmuna i Danske, i navedemo, recimo... neki dijalog koji smo pročitali pa rekli  AUH!

[ALEKSIJE D.]

Vidiš, baš sam našao jednu priču našeg poznatog autora, koja je gotovo cela od dijaloga. Vrlo rado bih to, makar parče, okačio ovde, ali se bojim gde bih time povredio autorska prava dotičnog. Dok se mi ovde zezamo sa svojim budalaštinama, kačenje ozbiljnih autora, publikovanih u nekim časopisima, makar bili i pdf okačeni na netu,  makar oni bili i sa ovog foruma, može imati nesagledive posledice.
Zato je bolje naći nekog mrtvog klasika i njega obesiti. Neće se ljutiti. I obavezno naš. Nikako stranac, jer se onda radi o prevodiočevom delu, interpretaciji.
Dakle, dobrovoljac, domaćeg autora SF-a, ali pokojnog. I to dijalog, strogo.

[SuperSynthetic]

AUH!

[mac]

Nije dovoljno da je autor pokojan. Mora da bude davnopočivši, jer autorska prava ne zastarevaju smrću, već se prenose na naslednike.

[ALEKSIJE D.]

I? Koga vešamo? Zar niko ne čita domaće pisce? Zar nema mrtvih domaćih pisaca SF-a? Svi pisci SF-a su živi?  Zar samo prevodi? Ili u originalu, kao što jer vrhunskim intelektualcima na ovom forumu, se čita?

Pobogu, imamo ovde istoričare, znalce SF-a u ovoj našo ničim izazvanoj postojbini! Zar teoretičari ne mogu da se spomenu nikog satrulog od pre 50 tak godina?
Niko?Ništa? Cvrčci u daljini...

[SuperSynthetic]

ĐANK BALJEZGARIJE


- Da li si ti nihilista?
- Nisam. Šta ti je to? A da li se ti sećaš one što ti je gurala čarape u usta i vibrator u bulju?
- Marš džukelo. Tebi je popušila.
- Jeste. Tu na malom krevetu. Nisam je puštao na jebodrom.
- Posle je pričala kako nije imala šta da puši. Haaha,ha,ha!
- Šta je smešno, perverznjaku matori?
- Jebo te matori.
- Vadi dop čiča!
- Jebo te čiča.
- Nije mi ništa!
- Jel' si ti normalan?
- Vidi! Stvarno mi nije ništa.
- Svašta.
- Stondiraš i praviš mi zazubice. Hiljadu dinara sam ti dao. Majki jadnoj od penzijice sam uzeo. Daj prijatelju svome. Daj. Alo. Na šta to liči? Jel ti mene čuješ? Ma nisam ni osetio. Evo. Ništa. Pogledaj! Pogledaj!
- Ne udaraj me. Beži!
- Razbio si se, a meni ne daš. Sram da te bude. Gde ti je etika Rasti? Rđo jedna. Krvi si došao da mi se napiješ. Lepo ti, a? Mene ko jebe. Šta će keva da mi kaže ako uđe i vidi kako stondiraš?
- Presekla me ova vutra.
- Kako mene nije? Što si takva pička? Sediš tu i gledaš kako patim. Daj. Vadi čoveče. Daj. Oćeš sad da tih tvojih pedeset kila kože i kostiju bacim kroz prozor? A?
- Bolje drži dijetu. Medvedu.
- Nemoj da te medved jebe! Budi čovek! Daj dop! Ajde. Daj. Molim te.
- Kakav dop? Odakle mi? Nije to pasulj.
- Nije pasulj? Dabogda se zadavio sa...sa...sa onom hrskavicom iz pasulja. Dabogda ti u dušnik zapela. Dabogda ti se u sinusima zaglavila.
- Hrskavica iz pasulja? Misliš mali jadac iz zrna?
- E to. To!
- Sad moram onaj pasulj kući da bacim. Što kuneš, babo jedna?
- Sa'ćeš ti u Mekišku. Šta te briga? Pomfrit, koca, hamburgeri. Imaš i za Malboro. Dosta si pušio moj. I vutru si mi poduvao. Kako možeš tako? Reci drugu svome. Hajde Rasti! Reci!
- Šta da ti kažem slone jedan?
- Reci kako si me zajebao. Reci kako si mi kurac uvalio. Daj taj dop više! Šta se praviš lud?
- Rek'o sam ti da dop nije isti kao juče. Nije to pasulj.
- Opet pasulj. E, pa sad bi ti ga u bulju gurao.
- Nisam ti ja diler budalo. Jurc'o sam po gradu i don'o ti na noge. Budi zahvalan Momčilo. Reci hvala.
- Hvala ti Rasti što si mi uzeo pare. Hvala ti što si duvao moju vutru.
- Hteo si raketu da lansiraš. To košta. Jebiga sad - nije poletela dovoljno visoko. Ubi se.
- Tebe ću da ubijem! Tebe ću da ubijem!
- Beži bre! Nemam dopa. Stvarno misliš da imam? Odakle mi? Kažem ti - nema više!
- Daj pare. Vrati mi moje pare!
- Kakve pare?
- Hiljadu dinara kojih sam ti dao.
- Uozbilji se.
- Ozbiljan sam.
- Koji je tebi kurac Momčilo? Sa čime bi se drogirao da ti nisam doneo? Ne daj Bože da sam pao - strpali bi me na pet godina. Kao iz pičke.
- Ti u Boga veruješ?
- Naravno.
- U kog Boga ti veruješ?
- Šta te briga?
- Kakav je taj tvoj Bog? Kakav je taj Bog lopova i pljačkaša? A Rasti? Kakav je?
- Pun ljubavi.
- Kako?
- Bog pun ljubavi.
- On tebe voli?
- Da.
- Pomaže ti da me pljačkaš?
- On i tebe voli.
- Što onda meni ne pomaže da tebe pljačkam?
- Nisi tražio.
- Kako da mu tražim?
- Zovi ga mobilnim.
- Molim?
- Zovni ga i reci mu šta ti treba.
- Nemam broj.
- Nema on broj.
- Pa kako?
- Samo uzmeš mobilni i pričaš.
- Šta?
- Kaži mu da hoćeš da pljačkaš.
- Ne smem to da mu kažem.
- Pa šta ćeš onda da mu kažeš?
- Da neću da pljačkam.
- Ne smeš da lažeš Boga Momčilo.
- E, 'ajde beži. Dosta si stondirao. Jel'ćeš da ti obučem džemper?
- Skloni se. Sam ću.
- Dosta mi je više smrdljivih dilera i njihovih Bogova punih ljubavi. Hoću dop.
- Da nisi ti ipak nihilista?
- Ne znam, ja znam da kada uzmem pola svoje doze...

[scallop]

Ja sam bio ubeđen da je pisac tih baljezgarija riknuo negde tokom prve godine radionice, dakle pre samo trideset meseci. Takođe sam verovao da smo ga uterali u korektno i dobro pisanje.

[SuperSynthetic]

Prica se da je otisao u dzunglu. Kao onaj tigar u Life of Pi.

[saturnica]

Ja sam bio ubeđen da je pisac tih baljezgarija riknuo negde tokom prve godine radionice, dakle pre samo trideset meseci. Takođe sam verovao da smo ga uterali u korektno i dobro pisanje.

...pisac je ipak posegnuo za cijelom dozom(vidjeti zadnju rečenicu baljezganja), a to mu ne čini dobro...

[SuperSynthetic]

Dobro i lose su relativni pojmovi. Sve zavisi sa koje tacke gledista posmatramo. Sve je stvar izbora i mudrosti da se isti napravi. A mozda je  sve to sudbina. Cudni su putevi Gospodnji. Kako si Saturnice? 

[scallop]

Tvoj dijalog je đubre sa bilo koje strane.

[saturnica]

Dobro i lose su relativni pojmovi. Sve zavisi sa koje tacke gledista posmatramo. Sve je stvar izbora i mudrosti da se isti napravi. A mozda je  sve to sudbina. Cudni su putevi Gospodnji. Kako si Saturnice? 

A što ti misliš o naslovu ovog topika? Kako to, nečega što je predobro, može biti previše? Da ne kažem kako ne kužim kome i što bi se radi te iste izvrsnosti, trebalo opraštati?

eto, vidiš i sam kako sam, zbunjeno, svejedno, hvala na pitanju...

[Stipan]

E, ova Saturnica...

[scallop]

Stipane, mogla bi da pita mene, pa da joj objasnim.

[saturnica]

Stipane, mogla bi da pita mene, pa da joj objasnim.

može scallope, čekam objašnjenje...

[scallop]

Gledala si kauboje sa pokrpljenim dupetom u američkim filmovima kad citiraju čuvene pisce, pesnike ili političare? Jednostavno, dijalog može da bude "pametan", ali samo onoliko koliko i lik koji u njemu učestvuje. Dijalog služi da upotpuni priču i da je učini čitljivijom. Nikako da pisac pokazuje koliko je on pametan. Znači, dobar dijalog nije i prepametan dijalog. On je samo prirodan i funkcionalan.

[saturnica]

Nisam ni mislila kako dobri dijalozi moraju biti ne znam kako pametni. Već kako kažete, funkcionalni. I dalje mislim, ako se osvrnem na sam naslov, da za nešto što je dobro, ne možemo reći da ga je previše. Onda nije bilo dobro, bez obzira na ne znam kakvu mudrost provučenu u njima.

[scallop]

Za izostanak navodnika na "previše" se obrati Chgr. Sam je izjavio da je mlad.

[Chgr]

Nisam ni mislila kako dobri dijalozi moraju biti ne znam kako pametni. Već kako kažete, funkcionalni. I dalje mislim, ako se osvrnem na sam naslov, da za nešto što je dobro, ne možemo reći da ga je previše. Onda nije bilo dobro, bez obzira na ne znam kakvu mudrost provučenu u njima.

I sama si rekla u čemu je problem. Osvrnula si se na sam naslov koji, bez konteksta koji ga pobliže objašnjava (a nalazi se u prvom postu teme), možda i može biti tautološki konfuzan. Onda ti ga je neko dobar odavde ipak ponovo prežvakao i presložio tako da direktno rešava tvoju zabunu, i opet si samo ponovila svoje reči kako ti nije jasno, ne usvojivši ništa od toga. Tako da ne znam šta bih ti rekao.

[saturnica]

Ja ne znam što tebi nije jasno? Moguće je da sam ja zbunjena, al' bogami nisi ni ti daleko. Moja je zbunjenost, na primjer, i započela upravo s onim komadom dijaloga kojeg si okačio na početku.
Meni je, za razliku od tebe, on sasvim ok, usprkos sugestijama i tvrdnjama da je ,,očito" kako s dijalozima nešto ne valja, kako nisu autentični i kako im nedostaje uvjerljivosti. Meni nije očito. Meni je dobro upravo ono što tebi nije.
Što ima specijalno u tome, što dva poznanika pričaju na ulici? S đubreta elegantno dođu na stanje u državi. Odlično. To što je jedan običan građanin, skupljač đubreta a drugi milicioner o kojima ljudi kao intelektualnim veličinama i nemaju baš neko mišljenje, ne umanjuje vrijednost ovoga dijaloga. Zar pričaju o fizici ili teologiji?
Ovo što si zakačio ovdje pod nazivom ,,Pisanje previše dobrih dijaloga..." nikako ne bih nazvala ,,previše dobrim" dijalogom. On je naprosto dobar, simpatičan, dovoljno da čovjeku izvuče smijehuljak na lice, i ništa više. Fino puca na stanje u državi.
Pisanje dijaloga u dramama ili romanima, nemaju veze jedno s drugim. Očito si pogriješio u odabiru primjera za ,,Pisanje previše...", o naslovu da i ne govorim.
Tako da ne znam niti ja što da ti za sam kraj kažem, osim da još jednom ponovim, ako je neki dijalog "predobar" ali se greškom našao u krivim ustima, onda ga ne možemo više nazivati dobrim, pa čak ni da ga je sam Goethe izrekao.

[SuperSynthetic]

Kak ne kuzis? Bit ovoga topika je cista alhemija.

[ALEKSIJE D.]

A da se mi vratimo pisanju telepatskog romana? Prvi deo...

[saturnica]

A da se mi vratimo pisanju telepatskog romana? Prvi deo...

...tko s kim počinje općiti telepatski?

[ALEKSIJE D.]

Sinetik ima prednost. Očekujem Stipana.

[SuperSynthetic]

Na kolegijumu u svemirskom brodu vodja eskadrile Hektor je licno naredio Zari da se satlom spusti na Zemlju i otme Masu, Ziku i kamen. U Danskoj, Masa i Zika nisu ni slutili sta im se sprema.

[Stipan]

- Zaro, lenštino jedna dokle ćeš još da paradiraš ovuda, ne rekoh li ti da vučeš dupe na tu planetu i nađeš kamen mudrosti?
- O, moćni Hektore, žulja me sedište. Samo što ga tehničari nisu tapacirali. Čim završe hitam po kamen.

[saturnica]

Zara slusa naredbe samo mocnoga Hektora. Znaci, Stipe, odbij! Ne spustamo se nigdje.
( o krivih li dijaloga)

[scallop]

- Zaro, lenštino jedna dokle ćeš još da paradiraš ovuda, ne rekoh li ti da vučeš dupe na tu planetu i nađeš kamen mudrosti?
- O, moćni Hektore, žulja me sedište. Samo što ga tehničari nisu tapacirali. Čim završe hitam po kamen.

Boldovano je apsolutno nepismeno.

[ALEKSIJE D.]

Veza izmedju sedenja na tirkiznom kamenu i evolutivnog skoka, koji zadesi nesretnog Mašu, zasniva se na stimulisanju prostate. Maša, snužden zbog slabe posete vrtu, sedeo je kamičku, osećajući tolotu gde ga probija od medjunožja do temena.
Šta je "mudjunožje", šta "teme", tad nije znao. Tek kasnije, kada su i pojmovi "gore" i "dole" našli mesta u njegovoj svesti.
Nažalost, sad dok lebdi u galaktičkoj krstarici "Knićanin i sin", sve se istumbalo, sve nestalo i gore je dole i dole je gore, i Bajaga cepa sa razglasa...
"A banane  i Žike nigde!"

[Stipan]

Poruka shvaćena, mada malo nejasna. Stipe ODBIJ!!!

[SuperSynthetic]

Ma dobar si Stipe. Idemo dalje.

Zara je znala da ne sme srljati. Pre nego se spusti na Zemlju prvo mora neutralisati kamen i opet ga vratiti u stanje hibernacije. Kada je skovala plan Ziki i Masi je stigla ponuda velike multikompanije da za velike novce svoj sou presele u New York. Da li je to bila koincidencija?

U medjuvremenu Srbi su razmisljali kome da se prikljuce sada kada vise nema Evrope. Turskoj ili onome sto je ostalo od Rusije? Voleli su da slusaju tursku muziku i gledaju Sulejmana Velicanstvenog, a opet bila je tu i struja koja je htela sa Rusima.

[saturnica]

Poruka shvaćena, mada malo nejasna. Stipe ODBIJ!!!

kad je tebe jedno žensko "odbij" moglo zaustaviti? kad? u tvojim se romanima i pričama jedan sasvim drugačiji gard provlači... znači piči dalje i ne kenjkaj..

[ALEKSIJE D.]

Sve dileme oko pridruživanja rešio bi Maša lako, samo kada bi se nekako uhvatio za sedište koje se nalazi daleko ispod njega. U jednom momentu, sinulo mu kako se treba prikloniti maloj skupini gologuzih babuna koja krešti prema nebu, videći letelicu gde se presijava pod jutarnjom svetlošću.
Misao dopre do Žike.
Blago se osmehnuvši, pomilova Mašu po glavi i promrmlja:
" Tačno. Ne bi se videla razlika izmedju nas. Stopili bi se u jednu veliku gologuzu naciju."

[scallop]

Ako zanemarimo da Žika nije prisutan (ne može nikog da pomiluje po glavi), nepismeno je i ovo:



" Tačno. Ne bi se videla razlika izmedju nas. Stopili bi se u jednu veliku gologuzu naciju."

[saturnica]

Žika i Maša su bili pohlepni, novaca nikada dovoljno, i zato, odmah pristanu na veliki show, te se počnu spremati za daleki put. S koferima u ruci negdje na nekom drumu, sakriveni pod okriljem noći, Maša upita potiho, ispod glasa, svog supu(a)tnika, voliš li me Žiko?
"Molim? Što si rek'o?"
"Ništa", odgovori Maša, i pogleda na svjeteleću točku na nebu.
"Da li je to zvijezda ili...", pomisli i ukopa se na mjestu.

[ALEKSIJE D.]

Žikina tragedija počivala je u tome da se nije dovljno školovao. Jedva se nekako dovukao do drugog osnovne. Izbacili ga jer je mnogo voleo mačiće. Hvatao ih na svakom odmoru i zubima im otkidao repove.
" Ah, slatka mladosti..."

[scallop]

Za vreme svakog odmora.

[saturnica]

Za vreme svakog odmora.

I ne samo to. Djevojkama je baco guštere pod suknju, povlačio ih za kečke, sipao otrov za štakore u zdjelice za obrok ne bi li potamanio sve živo što se kreće. Sve dok nije upoznao Mašu. Tada je stao. Tada je počeo neki novi život. Mogli bi komodno reći, počeo je "Life of Žika and Maša"

[scallop]

Za ugled Chgr-u. Ovi što se ovde zajebavaju su nagrađivani pisci, a jedan je kandidat za NiNovu nagradu.

[ALEKSIJE D.]

Čerez tog se i zavitlavaju...
Sa prilozima i predlozima, futurom i aoristom... Svim ostalim zgodnim detaljima zanimljivim dokonu svetu.
Bez psovanja, molim.
Ipak se nalazimo medju kulturnim delatnicima. Prosvetiteljima, tako reći...
A i deca ovo čitaju.

[Stipan]

- Poručniče...
- Na raspolaganju, o moćni Hektore!
- Ima li vesti iz misije nalaženja kamena mudrosti?
- Baš nikakvih, o moćni Hektore.
- Dođavola! Nadam se da Zara nije upao u asteroidni kovitlac!
- Čisto sumnjam, o moćni Hektore. Nije još ni krenuo.
- Štaaa?! Još uvek mu niste tapacirali stolicu?
- Ma jesmo... I namestili sportski volan, ugradili zvučnu izolaciju, prelakirali šatl...
- Pa što ne kreće, sunce li mu žarko?!
- Žuljaju ga čizme. Već satima isprobava najnovije modele po magacinu...

[SuperSynthetic]

Zara je zensko Stipane. Moracu malo da premontiram. Sorry.


- Poručniče...
- Na raspolaganju, o moćni Hektore!
- Ima li vesti iz misije nalaženja kamena mudrosti?
- Baš nikakvih, o moćni Hektore.
- Dođavola! Nadam se da Zara nije upala u asteroidni kovitlac!
- Čisto sumnjam, o moćni Hektore. Nije još ni krenula.
- Štaaa?! Još uvek joj niste tapacirali stolicu?
- Ma jesmo... I namestili sportski volan, ugradili zvučnu izolaciju, prelakirali šatl...
- Pa što ne kreće, sunce li joj žarko?!
- Žuljaju je čizme. Već satima isprobava najnovije modele po magacinu...
- U oci me gledaj porucnice.
  Porucnik ga stidljivo pogleda.
- Hajde sad istinu porucnice. Gde je Zara? Govori!
- Eno je u kafeteriji mocni Hektore sa one njene dve drugarice.
- O jebem vam galaksiju iz koje ste dosli da vam jebem!!!- zaurla Hektor dok je na mobilnom telefonu pokusavao da savata kameru u kafeteriji. - Svi cete kod doktora Markosa na najstrasniju obradu sinapsi i vijuga pa onda na Zemlju da radite za profit. Robovi da budete. - Posto u silnom uzbudjenu nije mogao da ukljici uzivo kameru i mikrofon iz kafeterije na svom mobilnom telefonu on ga svom snagom zavrljaci u zid. Razbio se u tisucu komada.
- Odmah da si mi pustio kafeteriju na glavni ekran porucnice. Odmah!
- Razumem mocni Hektore.
Porucnik pridje konzoli i pusti zvuk i sliku.
http://youtu.be/69mermWNac8

[saturnica]

Hahahahahahah, Sinteticni, upravo sam malo prije objasnila Stipanu znacenje imena Zara, sto dakako znaci samo jedno, da ne moze nikako biti musko...

[Hrundi V. Bakshi]

- Čujem, otkrili ti zloćudni tumor?
- Da.
- Šta da se radi, niko danas nije zdrav. Eto, ja na primer, sve me nešto u vratu žiga, mislim da je od jastuka, nisu to oni, perjani jastuci, kao nekad. Rekao sam ženi - kupi perjane, a ona ni da čuje. Loše spavam, sav sam kao slomljen kad ustanem.
- Ja sam...
- Znam, znam, ništa ne govori. Skupi lekovi, u vražju mater. Par dana sam bio prehlađen, da ti ne pričam koliko me je koštao aspirin, ja se lečim, onako, na svoju ruku, ne idem kod lekara. Sve je to banda.
- Mislim da...
- Šta?! Nemoj mi ništa govoriti. Sve znam. Nije meni što je gužva po tim ambulantama, nego što je gužva u prevozu. A što je tek skupo da se voziš! I vala, ima čovek utisak kao da svi u autobusima koji se voze, idu baš u ambulante. I na groblje. A ja ne volim gužvu, prljavo je, brate. I stalno stojiš, ako je na dve noge, još je i dobro. Mlađarija sedi.
- Hteo sam...
- Pa to ti pričam. Razumem te potpuno. Meni cela kuća smrdi na kiseli kupus. Provetravao sam ja, prskao parfemima, ne vredi. Imam gorušicu, znaš, ne prija mi ništa kiselkasto oko mene. Smeta mi, brate, kupus, i tačka!
- Treba reći...
- Ne, ne! Ne ustručavaj se. Kao da ne znam, ih! Rmbači ti, dok imaš leđa, ćuti, radi, čekaj bolja vremena. Ali, ja ću, bogami, da preduzmem mere. Rešio sam da tužim preduzeće, evo, pipni ovde, ama, pipni, šta se stidiš. Sve je to od arbajtovanja. Imam noćne more zbog toga i, nemoj nikom reći, ponekad i mokrim u krevet. O psihičkim tegobama neću ni da pričam.
- Zapravo...
- Čekaj, čekaj! Kao da ne znam! Sve sam video i sve sam čuo. Ali da vidiš moj slučaj. Ajde što onaj moj klipan troši sve što zaradi u kladionici, njegovo je, ali kad mi dođe pred oči pa kaže - tata, daj jednu crvenu - zadavio bih ga. Zbog njega imam povišen pritisak. A šta to znači, reci ti meni? Koliko je to visoko - visoko, a da ne bude previsoko? I tako živim, živuckam, ne dižem glavu. Da ne bude previsoko.
- Dozvoli mi...
- Pa to ne ide! Ne budi naivan. Eto, ja na primer, lepo sam predložio na kućnom savetu da se dogovorimo oko parking mesta, da se uvede neki red, da se zna ko, kada, i gde parkira. I šta se zbilo? Tuča, eto šta. Ti znaš da ja to ne volim, da sam miroljubiv čovek, da ne bih udario. A oni mene, od nekud - šljas! Evo, vidi, tu, ispod oka, sad se ne vidi, ali mislim da ću vući posledice do kraja života. Takoreći, ja sam invalid. Pa ti vidi...
- Pa...
- Hvala. Ne treba mi sažaljenje.
- Ovaj...
- Ne! Nema meni pomoći.
- A da, ipak...
- Pusti. Nego, vidi se, brate, da si bolestan. Boli li te mnogo?
- Upravo o tome hoću, sve vreme. Otkrili su mi tumor, no bio sam na operaciji, i on je izvađen. Zdrav sam kao dren.
- Pa što nisi odmah rekao? Žališ se, kukaš, zadržavaš me, kao da sam ja neki dokoni čovek. A baš mi je bilo drago što sam te sreo, posle tolikih godina. Evo, šta si uradio, nasekirao si me, ko zna šta će biti sa mnom, čir ima da dobijem. Znaš, bio si bolji čovek nekad, kada si bio manje brbljiv... ajd' uzdravlje!

[SuperSynthetic]

- Ajd uzdravlje komsija.
- Nego nisi mi rekao koga si zaokruzio na referendumu!?
- A sto bih ti rekao?
- Nisi val'da Tursku?
- Pa necu val'da Rusiju?
- E sto te ne ubi taj tumor crko dabogda. 
I tako dok su Srbi odugovlacili sa objavljivanjem rezultata referenduma svemirske sile su bile zaokupljene spasavanjem Amerike, do skora njihovog drugog, sada  prvog po velicini rudnika zlata. Nisu nikako zeleli da je izgube kao Evropu koja je bila najveci rudnik zlata u Vaseljeni. 

Ko god bi pogledao Zaru odmah bi se ozario. I Hektor se ozario dok je gledao nju i njene dve drugarice kako caskaju i pevaju u kafeteriji.  Smirio se. Palo mu je na pamet...  Svasta mu je palo na pamet ali to nije sproveo u delo. Doneo je odluku da ih sve tri posalje na Zemlju da otmu Masu, Ziku i kamen mudrosti te tako spasu Ameriku.

Žika i Maša su bili pohlepni, novaca nikada dovoljno, i zato, odmah pristanu na veliki show, te se počnu spremati za daleki put. U taxiju punom kofera, na cesti do aerodroma, pod okriljem noći, Maša upita potiho, ispod glasa, svog supu(a)tnika, voliš li me Žiko?
"Molim? Što si rek'o?"
"Ništa", odgovori Maša, i pogleda na svjeteleću točku na nebu. "Da li je to zvijezda ili...", pomisli i ukopa se u sjedalu.

U malom satlu Zara i njene drugarice su letele iznad druma u Danskoj. Detektori su pokazivali da je izvor energije kamena mudrosti ispod njih, ali pogon satla je naglo poceo da osciluje i stvara turbulencije.
- Antimaterija postaje nestabilna- rece jedna od drugarica.
- Bezimo odavde - rece Zara i usmeri satl ka Americi. - Sacekacemo ih u New Yorku. Tamo ih kamen nece spasiti.-
Antimaterija se stabilizovala te su u delicu sekunde stigle do NY. Sletele su na mali proplanak u Skarsdejlu. Tu je biokompjuter u memorije njihovih mozgova pohranio muziku, pesme, nacin oblacenja i ponasanja u NY. Bile su spremne za Big apple. Na replikatoru su napravile gomilu dolara, povezale svoje telefone na mreze lokalnih provajdera, sakrille satl u sumicu i pozvale taxi da ih odveze do grada.

Zara je imala srece i uspela je odmah da iznajmi apartman na Menhetnu u Grinic Vilidzu u Soho-u.
Jedna od dve Zarine drugarice je ostala u apartmanu da malo ispita novi ambijent, a Zara je se drugom  izasla da malo procunja po kaficima.
Pri povratku, ispred ulaza u zgradu u kojoj je Zara iznajmila apartman cekalo ih je iznenadjenje.
http://youtu.be/QhoIQPiqPiA