Santa Clauss is back in Town: Novogodišnja 2014.

[Josephine]

Nisam lenja. Rastrzana sam preživljavanjem. Jednog dana, možda. A i ne moram. Niti sam željna objavljivanja, niti slave. Ja bih da živim svoje romane, a ne da ih pišem zatvorena u sobi.

[Stipan]

Dobro je... Radionici se vraća stari sjaj. LIKE!

[SuperSynthetic]

A ovo je znaci ozbiljna tema? Mislim radionica i to? A?

[Stipan]

Ma da... Razbi se od ozbiljnosti...

[saturnica]

Naravno da je ozbiljna, cemu taj cinizam?
Samo je blagdanska, prigodna...

[Stipan]

E Saturnice! Jesam li ti već rekao da si najlepša Dalmatinka koju sam u životu video?

[SuperSynthetic]

Moze doc kod nas na reprizu blagdana.

Nisan htio bit cinican. Samo pitam.

[saturnica]

E Saturnice! Jesam li ti već rekao da si najlepša Dalmatinka koju sam u životu video?

Ruku na srce, čini se da sam i jedina takva, koju poznaješ. U toj kategoriji, konkurirajući sama sa sobom, doista sam najljepša.
Nego, sinko? Kako si ti dočekao Rudolpha na Bagdali? To me zanima...

[Stipan]

Rudolph i ja imamo i pametnija posla. Tajne Bagdale su pred nama.

[Kimura]

A ti Kimura bi mogla da me zaštitiš malo. Mislio sam da smo se tako dogovorili.

Ti si moju zaštitu grubo odbio, sad se snalazi sam!
Uopšte se nismo dogovarali, a ako smo se i dogovarali, neće biti da smo se dogovorili. A sve i da smo se dogovorili, ja se toga ne sećam... Valjda sam i ja nekakva žena, majku mu!

[saturnica]

Tako je kimura! Samo ti pokazi zube!

[Kimura]

Ma, ja pokazujem zube samo kad

[scallop]

Zaključili smo sa pričama i kruševačka filijala se sad batrga kako da ih prezentuje. Savetovao sam i .pdf i .xdoc, jer neko bi samo da pročita, a neko bi i da notira zapažanja. Biće rekord za 2014.

[M.M]

Priče: Novogodišnja 2014.

PDF:

Bagdala


Ukus hleba


Za Rudolfom


Poslednja noć na Orbisu


.doc i .docx


Bagdala


Ukus hleba


Za Rudolfom


Poslednja noć na Orbisu


Molio bih da se uzdržite od komentara do petka u 18h. Posle toga, smatrajte, da je rasprava o pričama otvorena.

[M.M]

Ukoliko neko želi, a ne zna kako, da skine priče i čita ih natenane na svom računaru procedura je sledeća. Levi klik na link vodi na šerovani fajl, a onda može da se usnimi na hardrajv kombinacijom tastera ctrl+s ili klikom na strelicu u gornjem levom uglu.

[Biki]

Procitala sve

[pokojni Steva]

Pročitala baš sve? Biki za precednika!

[Biki]

Procitala sve, ali ne sme jos da se komentarise tako da cutim 

[scallop]

Pa, eto, i ja sam pročitao priče, prošlo je 18 h, i niko više ne mora da se usteže. Generalno, ima viška karaktera, ali, kako ima manjka priča, računali smo da neće mnogo da smeta. Za sada.

[Kimura]

Sve oko hrane.
Priče su baš prigodne. Blagdanske, što bi rekla Saturnica.

[scallop]

I tema je blagdanska. Nije čudo ako se u priči jede, čudo je ako se ne jede.

[Kimura]

Onom sirotanu iz ''Bagdale'' bi bolje bilo da je preskočio obrok.

Dobra je to priča, mada podugačka. Nisam proveravala, ali čini mi se da je to ona sa viška karaktera.
Srećom, priča baš ima karaktera, ostavlja utisak. Autor dobro gradi atmosferu i uspeva da, barem mene, navede da se zainteresujem za sudbinu nesrećnog djelatnika ''Organic Fooda''. Deo o maloj konobarici sa Zemlje, nelepog lica, ali sa očima koje se ne zaboravljaju, mi je odličan.
Inače, rekla bih (i verovatno sam u pravu) da je priča pisana brzo, baš kao i ostale.
U ovom slučaju se to brzanje pokazuje upravo u viškovima. Čini mi se da se određene rečenice komotno mogu izbrisati, a da se ništa ne izgubi. Naprotiv.

[Biki]

Meni su se sve cetiri price dopale, jedna malo manje od ostale tri 

[scallop]

Biki, više ne moraš da budeš tajanstvena. Hajde, daj nam lepe komentare.

[Kimura]

I meni, Biki.
''Bagdala'' mi je favorit, a sledi je ''Za Rudolfom''. Tu se baš jede, možda i previše.
Ovo na izvesni način doprinosi priči, daje joj životnost. Gotovo da sam poželela da tresnem po ruci onog što brka po tuđem kiselom kupusu. Sa druge strane, toga je možda previše. Dobar primer kako simpatični detalji (klopa, ''mali Josif'' i njegovi brkovi) i dobre fore zaklanjaju samu priču. Ali, meni je ovo oprostiv greh.
Neoprostivo je (ali, srećom, popravljivo) to što su neke rečenice baš nedotesane. Recimo ona u kojoj se pominje klot pasulj. To je, pretpostavljam, posledica pisanja nabrzaka.
Kraj priče mi je nekako zbrzan, mada je sve rečeno.

[scallop]

To sa klot pasuljem je prilično kilavo. Uostalom, sa klot pasuljem je uvek kilavo.

[Kimura]

Ne mora da bude.
Isprobala sam onaj recept za posni pasulj sa ljutenicom i mnogo luka. Uopšte nije bilo kilavo. Iako ljutenica nije iz Makedonije.

[Biki]

Kada je tema postavljena nisam znala sta je to Bagdala, ali hvala Sv. Googlu saznala sam da je to poznati park u Krusevcu  gradu. Bagdala zvuci nekako kao neka sanskritska rec, mada ni to me ne cudi s obzirom da sanskrit i srpski imaju dosta slicnih i istih reci ( ljubhva- ljubav, more-more, sila-sila, iskra-iskra... ). Postovanje autorima koji su potrazilii sta je Bagdala, pa su pricu accordingly ( ne mogu da se setim srpske reci i kako da je umetnem u recenicu a da zvuci kako zelim) smestili u Krusevac i okolinu.

[Biki]

To sa klot pasuljem je prilično kilavo. Uostalom, sa klot pasuljem je uvek kilavo.

Mi danas imamo klot pasulj. Sta mu fali? Nista.

[Kimura]

''Ukus hleba'' ne mogu da komentarišem, a gotovo da isto važi i za onaj ''Orbis''.
Priča mi je sva zbrkana. Ponovo sam čitala, ali nisam skontala šta je pisac hteo reći, osim da mu nije do ženidbe.
Ima pokušaja humora, samo što meni to nije smešno. Ne znam.
Možda ne bi bilo loše da se glavni lik drži auto-taksija i da ostane na Zemlji. Tad ne bi morao da objašnjava šta su vize. Ama, sve mi je u ovoj priči ovozemaljsko.

[Biki]

Meni je prica Za Rudolfom drzala paznju i bila zanimljiva delom zbog odlicnog opisa hrane, kafana, ambijenta i likova, a delom zbog zanimljivog dijaloga.   

[Kimura]

Bagdala zvuci nekako kao neka sanskritska rec

I meni zvuči tako nekako, jedino što je moja misao bila nešto grublja...

Da li je još neko zainteresovan za ovaj razgovor ili da idem da čitam ''Veliki rat''?

[scallop]

Slobodno čitaj Gatalicu. Priče ću komentarisati sutra ujutro.

[scallop]

BAGDALA

Ne volim kad me kroz priču vode loše postavljeni hintovi, odnosno, hintovi koji me guraju u ćorsokak. Lutam i batrgam se po priči, ne razumem šta sam pročitao. Onda se dogodi da neki od čitalaca razumeju takve priče, ,,učitaju" šta im se prividelo, vole ih i objašnjavaju drugima šta su oni videli. Hajde da vidimo redom.

Posao je imao oznaku najstrože tajnosti.  Kao osoba koja se u životu bavila takvim oznakama, sledeći hint Nikada neću dopustiti da mi tijelo dodiruju ruke zaprljane grobnim rakama, leševima. mi kazuje da Kirk ne vozi leševe, ona oznaka govori da je Miriam obmanuta ili da je Kirk lanuo više nego što je smeo. Treći hint Dobro, ne baš leševe, već tijela koja samo što se u to nisu pretvorila. mi je, naizgled, objasnio da Kirk vozi žive ljude koji u narednoj fazi ima da riknu. Tu se okončalo sa morbidnim hintovima prve vrste i meni je preostalo da ,,učitam" sledeće:

Na Kirkovoj i Miriaminoj novoj planeti nešto opako nije u redu, pa naseljenici nagraišu i vlasti ih pre nego što umru, krišom vraćaju na matičnu planetu i tamo ih sahranjuju ili bacaju na đubre.

Onda se pojavi nova serija hintova, koja dodatno komplikuje moje putovanje sa Kirkom. Saznajem da je Kirkov poslodavac panplanetarni ORGANIC FOOD, jer je i McOrganicFood, restoran gde Kirk ždere svoj fatalni sendvič u kome  Okusa zapravo nije bilo; bljutavo, neukusno, premekano, kašasto, nije se odupiralo zubima, ni jeziku, ni nepcima. njihova filijala. Dodatna komplikacija je i mala konobarica koja ga uslužuje i koja mu saopštava tajnu da i ona potiče sa planete na koju putuje. Kako smo još u uvodnom pasusu saznali da je Kirku pozlilo od tog sendviča, dreknem A-HAAA! kao ona cura u reklami Komercijalne banke na TV.

Šipak, A-haa. od svega što mi je tada prozujalo kroz glavu nema ništa. Mala konobarica nema nikakve veze sa pričom, osim što mu je dodala ljigavi sendvič.

Kako se priča bližila kraju, a moja panika uvećavala, jer mi ništa nije bilo jasno, stigao je i poslednji paket. U utrobi broda, pored nemrtvih tela ljudi koji se vraćaju kući postoje i – kolutićavci bujnog latinskog naziva Eunices Aphroditois. Tu mi je pamet otkazala, mada sam bio zadovoljan činjenicom da konačno imamo pisca koji se bar malo pripremao, te sam posegao za Guglom. Opšti naziv me je odveo do kišnih glista, a specifikacija do morskih crva-lovaca dugih do tri metra. Dobro izabrano, moram da priznam.

Dakle, džinovske gliste se hrane polumrtvim povratnicima na samoj letilici, kao što Kinezi i ostali kosooki sklapaju TV prijemnike u prekookeanskim brodovima, pa se isporučuje gnojivo za uzgoj organske hrane.
Ali, šipak. Pisac nam je baldisao i utepao Kirka povraćkom. Nismo saznali ni zašto zemlja na Bagdali posle istovara isijava, da li bi, da je preživeo kolutićavce vratio po novu turu (to mi je bio posao, zar ne?), niti šta je motiv za čitav njegov posao.

Zaključak: Naš pisac je napravio klasičnu grešku kad je u pitanju kratka priča. Previše hintova za premalo prostora. Cilj kratke priče nije da čitaoci domišljaju ono šta nije napisano. Naš pisac će morati najpre da promisli koliki će biti obim onoga šta je nagovestio. Ja sam video i mogućnost neke nove verzije Soylent Green, a to neće moći na 6Kk.

[Kimura]

Nijedan od onih što obavljaju poslove najstrože tajnosti nema tajni pred ženom ili ljubavnicom. Zato so ove žene veoma interesantne policajcima detektivima, neprijateljskoj bandi itd.
Mada, Miriam je dobila mnogo pažnje za ovako kratku priču.

Ja sam malu konobaricu sa Zemlje shvatila kao osvetu, mada mi bi čudno što je tip koji manje-više zna šta se događa, koliko god bio naivan, 'ladno mota sendvič čudnog ukusa.

Kolutićavci zaista traže objašnjenje.

[scallop]

Eto učitavanja. Možeš misliti šta hoćeš, ali treba verovati meni. Moja žena još ne zna šta sam sve radio na poslu.


UKUS HLEBA

Meni je ovo dobro postavljena i napisana priča. Bolja od većine istog autora viđenih na radionici. Ako bih da stavim primedbe, onda je prva lične prirode: nikako mi ne ide da su Vukovi loša strana duhova. Kod mene su Vukovi uvek bili bolja strana. Druga primedba bi bila to što me ,,duhovi" vezuju za Lonijeve spirite, tako da sam sve vreme bio spreman da se nasmejem. Bezveze.
Zaključak: Sasvim OK.

[Kimura]

I ja sam se setila Lonijevih spirita. Kasnije. 
Šta ćete, neki spiriti imaju sreće, a neki ne.

Možeš misliti šta hoćeš, ali treba verovati meni. Moja žena još ne zna šta sam sve radio na poslu.

Neki muškarci su naivniji od drugih. Bar se ja nadam da je tako.

[scallop]

Nijedan od onih što obavljaju poslove najstrože tajnosti nema tajni pred ženom ili ljubavnicom.

Neki muškarci su naivniji od drugih. Bar se ja nadam da je tako.

Neke žene lako skaču iz kontradikcije u kontradikciju.

[Kimura]

Čuj neke? Sve su takve.

[SuperSynthetic]

Bagdala. Ova prica je kao morbidni san. Nije spot prepun lepih slika i boja koji te prosto vuce da ga gledas. Ova prica zahteva da se u nju ulozi energija prilikom citanja. Ostaje pitanje sta sam dobio za uzvrat. Podseca me malo na ranog Linca, pa cak i Bergmana. To je ta simbolika ili se bar trudi da takva bude, jer mnogo toga ostaje nejasno. Surovi egzistencijalizam i profit. Ko koga tu hrani, a ko koga jede? Malo zamumuljeno. Jasno su oslikane oci konobarice. Sta one predstavljaju? Boga koga Kirk nije nasao nikada pre. Ne vidim bas neku dublju karmicku povezanost likova i dogadjaja. No, prica je sve u svemu dobra. Nije bas vesela ali sto cemo.

Druga prica je ok. I tu se slazem sa Scallopom. Sta mi je danas?

Trecu i cetvrtu sam samo preleteo. Nisu me dojmile. Ova jedna me podseca na turisticki obilazak kraja, a ova druga, pojma nemam. Pop art valjda.

[scallop]

ZA RUDOLFOM

Neke priče ne mogu bez seksa i nasilja, neke druge bez nečeg ljigavog, a ovaj autor ne može bez krkanja. Svaka budala ima svoje veselje. Ostaje nada da uspešno zamenjuje aplikacije prve dve grupe.

Ako se zanemare kafanske reminiscencije, pisac se zadovolji sa samo nekoliko hintova. Glavnom liku je dozvolio da ostane neindetifikovan do samog kraja.

Rečenica: Stresao sam se setivši se Nininog klot pasulja u Ljubinoj kafani kraj Morave, pa sam sa strepnjom dočekao svoju narudžbu i srknuo čorbu da bih je razvejao. svakako nije smela da ostane u poslatoj verziji. Bilo bi daleko prirodnije da je glasila: Stresao sam se setivši se Nininog klot pasulja u Moravskom Cvetu. Sa strepnjom sam dočekao svoju narudžbu i, da bih je razvejao, srknuo čorbu.

U vreme božićnih filmova na TV, koje gledamo samo da bismo malo cmizdrili, dobro je dodati još nekoliko.

[scallop]

POSLEDNJA NOĆ NA ORBISU

Neko je ovde zapazio da pisac ne bi da se ženi. Ne voli ni svadbe, ni taksiste. Ne voli mnogo ni plave, ni dugačke, ali voli lepe.  Najviše voli Korbena Dallasa i Lika Besona, a ja sumnjam da je to zbog Mile Jovović.

Mnogo puta sam napominjao da pisac pred čitaocima "skida gaće", ali bih ovome savetovao bar da zadrži smokvin list. I striptizeta kad se skine odjuri sa pozornice ili nestane u mraku.

Priča jeste korektno napisana, ima glavu i rep, ali bih voleo da vidim neku bez potpuno ogoljenih emocija.

[Kimura]

''Pružila mi je mnogo i oduzela duplo više. Obično bude tako ako žudiš za ženom. Daju malo, a uzmu ti sve. I učine da deluje kao fer nagodba.''

I jeste fer.

Nego, ne javlja nam se kruševačka filijala.

[M.M]

Tu je, malo mu se spava, a mora i na tenis.

U priči Za Rudolfom, sve je na svom mestu. Dobro pripovedanje. Autor nas je za ruku poveo kroz grad i okolinu i taman pred kraj kada sam se zapitao: dobro, a gde je ovde priča?, u poslednje dve rečenice dao mi je i obrt i priču. Što ne bih mogao da kažem za Bagdalu i Ukus hleba. Njih sam pročitao, pažljivo, i mučio se, a malo toga mi je na kraju bilo jasno te sam morao da ih pročitam ponovo. A kada sam ih pročitao zaključio sam da su priče dobre i da tekstovi zaslužuju da budu preorani i, a ja bih predložio, da budu napisani ponovo. Ne zato što su mnogo loši, već zato što je mnogo lakše tako nego da se tabaš sa već napisanim.

''Pružila mi je mnogo i oduzela duplo više. Obično bude tako ako žudiš za ženom. Daju malo, a uzmu ti sve. I učine da deluje kao fer nagodba.''

I jeste fer.

A to i jeste problem.

[saturnica]

Evo i mene. Da ne mislite kako sam zbrisala u vidu magle. Imam problem s manjkom vremena. Javim se popodne s utiscima.

[saturnica]

Ukus hleba

Nemam primijedbu, uglavnom ni na što. Solidno odrađena priča od početka do kraja. Autora sam prepoznala po ovoj rečenici:
"Nije htela da se dogovara, a ako bi baš i pristala da se dogovori, na dogovore je brzo zaboravljala." Moguće, i da nije bilo toga, da bi isto shvatila. Stil je već upečatljiv i prepoznatljiv.
Što se tiče ove rečenice:
"Svaki udah, novi bol"
Taman sam htjela dati primijedbu na rod imenice "bol", kad gugl kaže kako ta imenica koje može biti i muškog i ženskog roda. Meni osobno, draža je u ženskoj verziji. Znači, ja bih rekla; Svaki udah, nova bol.

[saturnica]

Poslednja noć na Orbisu.

I ovo je dobra priča. Lagano ispričana, duhovito i bez grča. U laganom ritmu. Ovoga sam autora također prepoznala po nekim rečenicima. Priznajem, da nije bilo toga, možda drugačije i ne bi, jer do sada se u njegovim proznim uradcima nisam susretala s ičim što bi iole upućivalo kako pisac ima smisla izražavati se duhovito. Ugodno sam iznenađena.
Što se tiče stila, imala bih primijedbu na višak veznika, konkretno "i". Kako s početka rečenica, tako i u sredini. Neki bi se dali fino zamjeniti s "a", a neko bogami izbaciti.
A što se tiče:
"Pružila mi je malo, a oduzela...bla bla bla..."... dosadno! Dokle ćemo lamentirati nad tužnom muškom sudbinom i zlim ženama? Ako ništa drugo, patetika je. Generaliziranja ne volim.

[saturnica]

Za Rudolfom.

Nemam pojma, i nisam razumijela kraj. Ni Rudolfa s crvenim nosom, ni gljivu od pola metra, niti na kakav to brod naleti pripovjedač u priči? Otkud novinar odjednom u šumi, kad je propovjedač krenuo po badnjak sam?

[Josephine]

POSLEDNJA NOĆ NA ORBISU

Neko je ovde zapazio da pisac ne bi da se ženi. Ne voli ni svadbe, ni taksiste. Ne voli mnogo ni plave, ni dugačke, ali voli lepe.  Najviše voli Korbena Dallasa i Lika Besona, a ja sumnjam da je to zbog Mile Jovović.

Mnogo puta sam napominjao da pisac pred čitaocima "skida gaće", ali bih ovome savetovao bar da zadrži smokvin list. I striptizeta kad se skine odjuri sa pozornice ili nestane u mraku.

Priča jeste korektno napisana, ima glavu i rep, ali bih voleo da vidim neku bez potpuno ogoljenih emocija.

Nemojte da ucite druge svojim devicanskim navikama. Nisu svi u nemilosti zvezda. Emociju ne treba kriti, samo joj obuci lepo odelo.

[Kimura]

Generaliziranja ne volim.

Ni ja.
Bila sam na mnogim srpskim svadbama bez suza i krvi.
Štaviše, nikad nisam videla da je neko ubijen, osakaćen ili makar samo lako povređen na svadbi.