Radionica broj 57 - septembar 2016 - PRIČE I GLASANJE

[Kimura]

Ustvari pet    Ali, to je  malo.

[bitanga]

Evo šta sam poslao:


10, 13, 15, 17, 19.

Nema moja prica, brisi

[hidden]

Evo na frku, tackice iza broja predstavljale bi broj glasova...


1..
2.
3.....
4 .......
5....
6
7....
8..
9.
10......
11...
12
13...
14.....
15.........
16.
17.
18.......
19......
20..........
21.
22.
23.

[Kimura]

Mala ispravka:''Sedmi oblak'' je bio 22. Varvarin je ispred naslova stavio broj 23.

[bitanga]

14...... (6)

[hidden]

jbg jos sam na poslu ako moze da posluzi cemu eto ga za edit...ako ne neko ce vec svakako opraviti pametnije

[Boban]

,Ubacio sam ja u prvi post.

[дејан]

код скалопа је формат смањио бројеве (10, 13, 15, 17, 19) како је он већ раније поновио

[lilit]

najgora sam od svih štrebera.

[bitanga]

najgora sam od svih štrebera.

Koja je tvoja prica ?

[lilit]

nemam priču. mislila sam na redosled glasača. 

[hidden]

znači možemo da krenemo sa komentarima?

[Drakus]

Bobane.edituj post, spojili su ti se neki redovi, unoi zabunu.

[varvarin]

Kimura,
svakako si u pravu, ne znam kako sam omanuo u broju, ali mislio sam na SEDMI OBLAK.
Zato sam i pisao naslove.

E sad, recite mi kako se postavljaju komentari.  Ovde, u nastavku?

[Drakus]

Pretpostavljam da je to ideja. Ali nisam siguran št treba komentarisati...

Mislim da su priče generalno bile interesantne, osim dve koje su bile već viđeno u konceptima. Meni najinteresantija od onih za kje sam glaso je Peripetije smrti, koju blisko prati Pamtimo ih.
Jedna od najbolje napisanih istovremeno nije odgovorila na temu uopšte, što je šteta, ali ne čini priču lošom.

[hidden]

mislim da komentarišemo u nastavku, ko i vazda...naziv priče pa komentar

[scallop]

Ja samo znam da su nas ženske porazile. A one koji su pravili pačvorke raskrinkaćemo.

[scallop]

Budući da neko mora da počne, a ja sam sam sebe ubeđivao u svoj izbor komentarom, evo komentara mojih prvih pet priča:


15 - TISUĆITA GRANICA

Prostor je vreme je uslov priče i sličan nisam video. Moglo bi se govoriti o esencijalnom novumu, ali to je druga priča. Autorica uspeva da ocrta čak tri lika. Nostalgičnog Zemljanina, mrziteljsku i ratobornu Šargu i migranta Oorta kome su se ratovi domučili.  Taman po meri kratke priče. Možda ću imati par manjih zamerki i jedino bih Zemljaninov san o eksplozijama želeo eksplicitnije.

17 - Alt Ctrl Di-dit

Priča je sasvim korektna i svakako bih je objavio, jedino je ne vidim kao sasvim modernu, ako je moderno poželjno. Naime, u njoj je SF više cilj nego alat, šta miriše na ranu fazu domaćih početaka. Autor je protrčao kroz priču da bi poentirao onako kako je poentirao. Od drugih primedbi, jedna suvišna upotreba zamenice "ja".

13 - ODABRANA

Savršeno pismena priča.Toliko sam i očekivao. Malo je pravolinijska i očekivanog toka i završetka, ali valjda autor i nije imao nameru da poentira.


10 - OPUS 64


Fino napisana priča. Prosto se čuje muzika iz nje. Imam desetak sitnih primedbi vezanih za pismenost i nešto je značajnija da je poenta prilično otaljana.

19 - PROBNI RAD


Za ovu priču sam se odlučio zbog savršene poente, na uštrb druge dve priče koje sam sa zadovoljstvom proči tao, ali sa poentama koje vuku na vic rešenje. Ispisana je kvalitetno i opušteno što ukazuje da autor nema problema da napiše kratku priču.

[hidden]

U propozicijama zadatka tražila se humana priča, sa poentom koja može biti razumljiva različitim uzrastima, pri tome i zanimljiva.  Čitajući priče, nisam mogao da se otmem utisku da je većina usiljena, pri čemu u velikoj meri izostaje originalnost.

Sa druge strane, dosta smo skloni da skrenemo u geg, skeč, u manje ili više okrnjenom obliku. Bilo je i izleta u pokušaje satire, šta znam, evo mislim da je to zato što u malo želimo da kažemo mnogo, a to mnogo onda potražimo na pogrešnom mestu. Malo je mnogo, što mi jednom reče jedan kolega sa foruma. Jer, na kraju nekako ispadne da priče robuju tim slojevima koje pokušavamo da izgradimo, umesto da su oni njihov integralni deo, koji ih na kraju i čini takvima kakve su.
U skladu sa tim, privukle su me priče koje su mi se učinile uverljivim.

MASLAČAK - Dopada mi se stil, ono što je nepismeno pripisujem tipfelerima. Imamo koliko toliko uverljivu moralnu dilemu i kontekst koji je SF. Autor se ne pravda, već pokazuje. Meni bilo dovoljno da je svrstam u koš sa glasovima.

NAJLEPŠA BIĆA SVETA - Ovde me je privuklo to što je način na koji se opisuje susret potpuno drugačiji od većine priča. Glavni junak veruje da je video vanzemaljce, iako do kraja mi nismo sigurni šta se desilo sa tim postapokaliptičnim svetom. Mogli su ga satrti i ejlijeni, a mogli i severnokoreanci. Naivna jeste, ali funckioniše. I kod drugog čitanja na momente mi je smetalo nešto u stilu, ali ne mogu da odredim šta. Ipak, ima toplinu i to je ono što mi se najviše dopalo.

ODABRANA - Ovo mogu samo da hvalim. Meni ova priča teče, i ovo je sasvim sigurno priča koju ću ponovo čitati i svečano izjavljujem da je jedna od najboljih koje sam ikada  pročitao. Otmice vanzemaljaca su obrađivane toliko puta, ali ovo je napisano sa toliko duše, toliko toga govori,  od majčinskog nagona, pomirljivosti sa situacijom, međuljudskih odnosa i predrasuda...toliko toga je rečeno.

PERIPETIJE OKO SMRTI - Volim mačke i bilo mi je simpatično, kriv sam. Posle još jednom čitao, al glasovi otišli. Neka su. Nije ovo loša priča, opet taj trik na kraju je malo, štaznam...

FREJA - Kada sam skontao da su se utalili na kraju, od srca sam se smejao. Ovo mi je primer kako duhovito može biti neforsirano i dobro. Glasao sam od srca.

[Mica Milovanovic]

Kao u dobra stara vremena pokušao sam da bodujem priče da vidim šta će ispasti (ocene su mi oduvek bile od 0-20). Sve preko 4 smatram da bi moglo da se objavi...
Nije baš briljantna radionica, ali nije ni tako loša. Moglo bi da se probere ponešto, s tim da najbolje priče verovatno nisu za PZ, a neke koje su blizu toga da bi bilo trebalo bi doraditi.

Odabrano
Odabrana – Ah. Ovo nije za Politikih zabavnik već za Lavkraftovu reviju. Meni bi više prijalo da se sastala sa nekim ko bi je više privukao, nego sa nekim ljigavcem. Poenta bi bila još jača. Dolazi na ivicu onoga što želi. Ovako je slabije. (5)
Tisućita granica – Isečak iz života svemirskih graničara, ljudi i tuđinaca, osuđenih jedni na druge. Pomalo patetično, pomalo poznato, ali dobro. Opet pitanje koliko je za Zabavnik. (4,5) 
Probni rad – devojka se prijavljuje na oglas za sekretaricu u Agenciju za izučavanje čoveka i svemira. Ispostavlja se da Agencija služi za razuveravanje ljudi da svemirci postoje, umesto obrnuto. Zanimljivo. Malo teatralno ispričano u pojedinim delovima i preklišizirano. (4,5) – prava priča za PZ
Koren – Prebombastično. Kad bi se snizio nivo patetičnosti možda bi od ove priče o posledicama vanzemaljske invazije na čoveka moglo nešto da bude. (4)
Najlepša bića sveta – prilično nepismeno napisano, trebaće dosta rada da se ispeglaju nepreciznosti, ali priča o nekom budućem dehumanizovanom svetu koji bića iz bajki humanizuju tako što im donose knjigu najlepše bajke sveta.– malo korigovano mogla bi biti priča za PZ (4)
Za malo ispalo
Ka drugom susretu – U nečemu što liči na Persijsko carstvo Numeri su kasta koja broji i predviđa. 227 generacija Spora je proteklo i sada satrap Hamasin zove Numera da dođe i nešto u vezi Spora mu rasvetli. Nije mi jasno zašto se pominje Karađoz. I kvas? Mnogo malo informacija imam da razumem šta se događa. Neka vrsta drugog dolaska možda? (3.5) – ovo nije za PZ
Alt Ctrl Di-dit Mladen i njegov sin švrljaju internetom i nailaze na vanzemaljce... Simpatično i pismeno ali bez neke poente. (3,5)
Puls – Još jedna varijanta na temu tuđinske invazije čudnih bića koju nehotice ovoga puta uništava običan ljudski koncert. Pristojno. Skromih spisateljskih mogućnosti (3,5) – možda bi se od ovoga moglo nešto uraditi ali samo možda...
Prvi kontakt – krajnje nejasan pokušaj priče o ruskoj ekspediciji iz 2168 koja nalazi na planetu na kojoj su nekako iz engleske preneti ljudi iz 19 veka - tematski park (kapitalizam) - čiji degenerisani potomci napadaju ekspediciju koja ih na kraju uništava megatonskom bombom. Tekst hotimice parodira strukturu Zvezdanih staza, brod je Gagarin itd.   (3)
Freja – Haralampije stiže na planetu Freju, planetu na kojoj vladaju surovi uslovi. Prilično haotiča priča, on tu igra šah sa tuđincima dok se vode ratovi između Zemlje i Keplera. Ne vidim neku poruku osim banalne, mali čovek je pionu igri života. Prečesto viđeno da bi bilo zanimljivo  (3)
Opus 64 – Priča o devojčici koja u takmičanju sviranja pobeđuje tuđinca, a onda ide bespotrebna nagrada. Priča bi bila bolja bez toga. (3)

[hidden]

Prvi kontakt - Preambiciozno za kratku formu. Faktor iznenađenja je nedovoljan, činjenica da se radi o društvu 19. veka ne ispunjava ulogu koja joj je namenjena. Kraj je prilično banalan, nisam siguran da je društvo ovog perioda bilo toliko krvoločno da bi smo ga generalizovali kao takvo. Ok, tu su ukrštanja i zaostalost, sve jasno ali generalno slabo. Prisvojne zamenice su se malo razigrale ali scallop je ovde pokupio muštuluk pa da se ne ponavljamo. 

San - pretpostaviću da je autor izuzetno mlad. ako ne grešim u toj pretpostavci savetovao bih da se izbegava prepričavanje, a potom gomilanje isith reči. i to je za početak ogroman zadatak.

Rudi - dvoumio se jesam, na kraju odustao od glasanja za ovu priču. Simpatična je na momente. Ipak, većina živuljki isuviše je u ulozi pukih statista, dok obrt ne kraju nije postigao značajan efekat, barem u mom slučaju.

Ka drugom susretu - uživao sam čitajući, i osetio se što bi Ćopić rekao, kao neznajša. Guglao sam priznajem, međutim ovo znanje kanda neće lako sa interneta da se ubere. Ne znam zašto ne glasah za ovu priču, mislim da je čista nesmotrenost u pitanju...

[scallop]

Eto, nije teško. Posle ćemo se pozabaviti pričama koje su uzele malo glasova. Njima više treba mišljenje.


Mića je negde pogubio kriterijume ili je današnji PZ postao zabavnik za bebe. Zato ću podsetiti na moje priče objavljene u PZ. DOSTOJNO GALAKTIKE  je priča u kojoj vođa preživelih na Zemlji uništava spasioce iz svemira jer su zakasnili. PRIZNANJE je priča putnika kroz vreme koji Inkviziciji priznaje sve što žele samo da ga poštede muka. LETEĆI TANJIRI SLEĆU U LAJKOVAC je priča o vanzemaljcu koga su oborili protivgradnim raketama. Pošto je ostao bez dokaza, seljaci razvukli delove, čuva ovce i pijanči sa lpokalcima.


Dakle, ima dovoljno priča za PZ, što i nije neka nagrada. I Hidden greši, jer niko nije tražio "humanu" priču. Traženo je da ne bude nasilna.

[hidden]

I humana...

mada ako ćemo pošteno, o tome šta je humana priča može se naširoko...

[scallop]

Boban zabrlj'o. Humana znači ljudska, pa je to koješta.

[bitanga]

Po meni Odabrana je pobednik ovog ciklusa. Stilski sjajno, u tradiciji te kosmicke strave, ima malo i taj feministicki momenat, cime nas Holivud doduse bombarduje ovih dana, kao i fino opisanog straha od materinstva, ali i od menopauze, najzenskija lavkraftijanska prica koju sam ikad procitao. Svakako bih je odmah da mogao turio u neki zbornik posvecen Lovecraft-u. 

[bitanga]

Mrtvilo

[scallop]

Mrtvilo

Dok je mrtvilo, hajde nam objasni kako ti ide sa dva nika na ZS.

[bitanga]

Mrtvilo

Dok je mrtvilo, hajde nam objasni kako ti ide sa dva nika na ZS.

Dva?

[scallop]

Ili, daj, komentariši priče. Obavezan si.

[bitanga]

Ili, daj, komentariši priče. Obavezan si.

Cekaj, kakva sad dva nika?

[scallop]

Ne glasaš, imaš favorita (za koga nisi glasao), napominješ da si dobio šest glasova, sve čap-drp naokolo, čak sam optužio nekog od koga si pozajmio poentu. Bre, Bato, koga ti foliraš?

[bitanga]

Ne glasaš, imaš favorita (za koga nisi glasao), napominješ da si dobio šest glasova, sve čap-drp naokolo, čak sam optužio nekog od koga si pozajmio poentu. Bre, Bato, koga ti foliraš?

Nemam pojam o cemu pricas.... a za Odabranu sam naravno glasao i od nje poceo sa komentarisanjem

[scallop]

A, đe si glasao?

[Vedro nebo]

U gužvi sam pa ću da uhvatim u pauzama, samo da se kratko osvrnem, u slučaju da ne uspem da kasnije ostavim duže komentare.

Opšti utisak mi je da ima dosta banalnosti, kao i da su se pojedini autori 'silili' kako bi zvučali odgovarajuće za Zabavnik.

Koren - bila mi je i stilski i tehnički savršena na prvo čitanje. Prva i jedina koja je odmah ušla u korpu.
Tisućita granica mi je bila dobro uklopljena na relaciji prostor-vreme-likovi. Ispunila je sve elemente kratke priče. Možda ima poneko opšte mesto, ali ne škodi joj.
Freja mi je bila zabavna sa aspekta parodije na našu stvarnost, ne samo političku (globalnu) ("Tek kada su se braća pretvorila u "eksplatatorske
predatore", u "neverne kukce", "tuđine" i "svemirske bubašvabe", jasno je postalo da nešto ne štima")  već i stvarnost potrošačkog društva i koliko daleko to sve može da ode ("Slava Korporaciji, slava Sponzorima!")
Puls mi je privukao pažnju pripovedanjem iz 'suprotne perspektive' i neobičnim jezikom. Osim toga, kroz priču mi se provlači taj osećaj nelagodnosti, predosećaj da će nešto da krene po zlu, i bez podsećanja od strane glavnog lika.
Peripetije oko smrti je takođe zamalo ušla u uži izbor. Ideja mi je bila originalna ali mi je, ipak, falilo nešto...

Rudi mi je bila beskrajno zabavna iako možda malo zbrzana na kraju. Dorada? Ali mi je ideja bila originalna i nasmejala me pošteno.
Sa druge strane, Opus 64 koji mi je lepo tekao kroz celu priču pokvario mi je ugođaj na samom kraju i ispao iz korpe u korist Rudija.

Odabrana, iako veoma pismena i stilski dobro ukomponovana uopšte nije ostavila neki utisak na mene. Mislim da je do teme vanzemaljskih otmica fetusa i sl. Verujem da je namera autora bila da ukaže na neke predrasude i kulturološke aspekte sa kojima se žene inače susreću u društvu, ali, priznajem, not my cup of tea.

E, da. I da se zaključiti da najveće šanse za susret sa vanzemaljcem ima osoba muškog pola po imenu Milan.

Toliko za sada. Ako stignem, osvrnuću se detaljnije na ove a i na priče koje su 'loše prošle'.

[scallop]

Pošto nema ništa od sinoć (21:1:18), a neki prijatelji pitaju zašto ne vide ništa, postujem tek tako.

[Kimura]

Au, nema mi komentara!
Ne kažem da je to nenadoknadivi gubitak za ovaj forum (mogu opet da napišem  ), ali baš mi se ne piše isto. Neka zainteresovani jave ako su pročitali.[size=78%] [/size]

[scallop]

Eto, ja sam pročitao:
Napisala si da je PROBNI RAD - majstorski rad i dala mu diplomu.
Onda si objasnila zašto ALT CTRL Di-dit nije takav rad.


U sledećem postu si pljucnula na ODABRANU, ali to nije za čuđenje.

[hidden]

Puls - Zanimljiva zamisao. Međutim, ovo je po meni priča koja je pala pod teretom objašnjavanja. Ako će se na ovim radionicama diskutovati, trebalo bi da to radimo na temu ideje, odnosno šta je zapravo ideja na osnovu koje počinjemo da pišemo i kako da je prepoznamo. Govorim ovo jer postoji jedan deo priča za koje mi se čini da nisu do kraja imale konkretizovanu ideju, odnosno nisu ni same sa sobom raščistile šta žele da kažu.
Ne tvrdim da je to slučaj i sa ovom pričom, ali ovde je jasno da se autor nije do kraja izborio...praktično mi imamo objašnjavanje i kratki obrt na kraju, koji to u suštini i nije.

[hidden]

Probni rad - podstakla me Kimura da još jednom pročitam, ok možda je problem do mene. Ovo je priča koja je neubedljiva. Mi stalno krenemo od stila i pravopisa, pa uhvatim sebe kako i kad analiziram ne odstupam od toga ko pijan od plota. E ovde nemam zamerke te vrste, ali zato imam sve druge. Konkretno, ovde imamo sledeće:

1) Ona da posreduje između priče i nas - Ali majke mi, ona kao da nije živa. Pitanja su joj mehanička, ona je savest autora, replika njegovih dilema u toku pisanja priče.

Devojka nije znala da li treba da kaže veruje li ili ne veruje. Znala je samo da joj je posao bio neophodan, pa reče: "Da su zaista ovde, bilo bi u Dnevniku?"

Dakle Dnevnik je temelj istinitosti, ajde da se ne zezamo, ali ovo možemo potpuno zanemariti jer ona ima pravo da to pomisli. Međutim, ova nesigurna devojka ne zna kako sebe da odredi prema poslu koji je spremna da radi ali zato već malo niže:

"Eto", reče čovek devojci kada su ostali sami. "Vidiš sada čime se ovde bavimo."
"Pa baš i ne", reče devojka. "Niste se pretrgli da im date podršku."
"Veruješ li ti u vanzemaljce?"
"Ne, ali ima ljudi koji veruju i meni se činilo da je ovo mesto koje bi trebalo da bude na strani onih koji tvrde da su oni tu negde oko nas."
"Moramo biti realni."
"Iskreno, na tren sam pomislila da ste vi vanzemaljac sa radnim zadatkom na Zemlji da razuverava i zamajava one koji su zaista nešto videli."


Taman dok su se muž i žena svađali, devojka je od nesigurne i nezaposlene jedinke postala susšta suprotnost, pa sad ne samo da zna kako bi sebe odredila prema poslu već je spremna da podučava i nesuđenog poslodavca.

2) Poslodavac - On je tu da vrti natuknice i da nas usmerava prema kraju.

3) Bračni par - Uvedeni su u priču da naprave budale od sebe, dakle kao topovsko meso. Njihova svađa je banalna. Možemo i o tome.

Ali sad kada gledamo dalje, smemo da pitamo šta je ovde zapravo bilo uverljivo. Ono iznad njihove su uloge, i one nisu uverljive. Samim tim, ni njihovi međusobni odnosi u priči ne mogu biti uverljivi, pa dobijemo poslodavca koji ne posvećuje pažnju budućoj sekretarici sa kojom će deliti svakodnevnicu (a možda i istinu o svome poreklu), već je nezainteresovano ostavlja da prisustvuje poslovnom razgovoru, iako ju je tek upoznao. Nemojte ovo da samo branimo kao želju da poslodavac pokaže potencijalno zaposlenoj kako je to raditi kod njega, jer to tako teško da  može.

Odnos supruga i supruge je takođe loše postavljen. To valjda ne moramo obrazlagati. Ušli su u kancelariju i napravili čitav cirkus, izveli predstavu i udaljili se sa scene. Sve to kako bi naša glavna junakinja, koja to zapravo i nije, otišla po burek.

[scallop]

Hidden, mislim da si nadrljao.
Trebalo je da nastupiš kao Kimura.
Ili, kao ja. Kako sam ja lepo napisao da je sve na svom mestu, da nas priča vodi ka savršenom poentiranju.

[Kimura]

Hvala, Scallope.
Nije mi bila namera da pljucnem ''Odabranu''. To je štivo kakvo ja ne volim, što ne  mora značiti da je loše. Vedro nebo je njemu prepoznala tezu (polažaj žene u društvu), a ja se nadam da joj se učinilo, pošto mi se tek aktivističko pisanje priča ne dopada!




Imala sam još jedan post u kom sam komentarisala ''TISUĆUTU GRANICU'' i ''FREJU''
Prva je priča mnoge osvojila (uključujući i mene) - likovi su zaista sjajno skicirani, emocija jaka i uspešno predstavljena na malom prostoru. Jedina zamerka, ako je to uopšte zamerka, je to što se zapravo ništa ne događa. Lično sam do kraja očekivala neki neočekivani postupak, ali dobro. Može i ovako.


''Freja'' ima zaista simpatičan kraj, pre toga malo gnjavi sa objašnjenjima. Ako se dotera, sasvim dobra priča. Zanima me da li je autor izborom imena za planetu hteo da nam pošalje neku poruku? Ako jeste, ja je baš i nisam razumela.

[hidden]

Šta bude, biće.
Namere su bile iskrene i čiste.

[Kimura]

Što Hidden da nadrlja? Svako ima svoje čitanje - to učešće u Radionici čini uzbudljivim, a autorima pokazuje da će njihva (ne)dela čitati različiti ljudi. Ne može se svima ugoditi, ali nekad nekog vredi poslušati.

[Kimura]

Naravno, nije sve u subjektivnom doživljaju. Ako posmatramo priče sa stanovišta onoga ko će neku izabrati i objaviti u PZ, mislim da najveću šansu ima priča kao što je ''Probni rad''.
Ne kažem da je mene bacila u nesvest niti da mi je obogatila unutrašnji svet. Rekoh već (to je ono iščezlo) da deluje pomalo šablonski. Međutim, to je priča koja poseduje sve neophodne elemente, a i dovoljno šarma da bude zapamćena i izdvojena u masi.

[scallop]

Ovde moram da napomenem nešto vrlo bitno za pisanje kratke priče.


Dobra kratka priča nikada, ama baš nikada nije kratka. Možda izgleda blesavo, ali mene od njih ne bole leđa. Na jednom mestu sam napisao i da se najbolji romani po pravilu sastoje od - kratkih priča. Razlika je što kratka priča na svom kraju ima poentu, endline ili punch line, a kratka priča u romanu ima klifhenger ili poveznicu sa onim šta sleduje. Naravno da PROBNI RAD ima priču o NJOJ pre događaja koji pratimo, a ima i nastavak šta biva posle njene spoznaje. Bračni par može da bude učesnik ili samo digresija. Da malo proširim. TISUĆITA se događa na vremensko-prostornom prelazu između svetova. Negde u mozgu se zapitamo o priči zapovednika Zemljanina, kroz šta je on prošao da bismo ga videli onako kako ga vidimo, o kažnjenoj ŠARGI i njenim ratovima i o OORTU i šta je njega nagnalo na beg kroz svetove. Mogao bih da navedem još par priča koje imaju taj karakter, ali, većina ga nema. Oni koji su delom zaglavili u prepričavanje uvek su pisci koji svoju kratku priču nisu dobro "ogradili". Oni koji su se uvalili u vic poentiranje i nemaju priču. Na kraju o tezi. Teza uvek postoji, pisac i piše iz svoje perspektive, ali je teza negde diskretna, a negde nametljiva. Svi vole da im je hrana ukusna, ali niko ne voli neslano i presoljeno.

[Kimura]

Ah, teza!
Volim kad je hrana ukusna, naravno. A volim i kad me neko njome posluži od srca, ne zato što smatra da je takav red.
Drugim rečima, mrsko mi je da čitam ono za šta sumnjam da nije pisano iz unutrašnjih pobuda, nego da bi se propovedalo. Samo to.

[scallop]

Vrati se ti komentarisanju.

[Džek]

Glasao sam za priče koje su po motivu i ideji različite, a prihvatljive, tj, koje su mi naporosto - legle. Naravno, svakoj bi dobrodošao odlazak kod kozmetičara, ne ide bez toga.

Odabrao sam između ostalih i Probni rad zato što mi je ceo koncept dobar. Autor nas uvodi u svet entuzijasta - lovaca na NLO, što je u mom buku dokona, da ne kažem zaludna rabota čiji rezultati uvek stoje na nagađanju i nepoverenju i onda nas tresne suštom suprotonošću cele postavke. Nema ni hinta ni naznake tom obrtu i tu je pogodio u centar.

Da sam kozmetičar, delimično bih se složio sa Hiddenom. Naime, topovsko meso je ipak bilo potrebno autoru da nas uputi u ujdurmu. Slike NLO na zidovima donekle vrše tu funkciju, ali autor sa pravom nije hteo da reskira sa percepcijom čitaoca. Moglo je to suptilnije, svađa jeste bila bespotrebna, pa i sam par, mogao je i jedan "očevidac" da istrtlja svoje, ali generalno svrha treće partije je neophodna da bi čitaoc bio siguran gde se nalazi. 

[hidden]

A hoće li neko da mi pojasni psihološki razvoj  i metamorfozu junakinje? Pa da pojedem sve ono što sam...

[scallop]

Doživela je sudar sa svojim uverenjem i apsolutno ne možemo da pretpostavimo da li će da kupi burek ili zbriše glavom bez obzira. I mislim da je ta priča apsolutno nevažna za dalje komentare.