BOBI NE SHVATA KONCEPT KERA

[Milosh]

evo i mog malog doprinosa ovom topiku kad je rec o serijskim ubicama; prica je napisana pre otprilike dve godine za tada aktuelni screaming-planet konkurs:


DŽULI

Posmatram svoj iskrivljeni odraz na srebrnom escajgu.
Večera je spremljena, sve je savršeno kao i uvek. Razmišljam o onome što sledi nakon obeda. Pitam se da li i ona razmišlja o tome.
Nervozan sam, priznajem. Nameštam kravatu i vežbam osmeh.
Samo da ona bude zadovoljna.
Polazim ka vratima a onda zastajem na tren. Da nisam nešto zaboravio. Mrštim se u jalovom prisećanju. Ne, u redu je, kažem sebi. Sve je u redu. Biće savršeno.
Otvaram vrata i ulazim u veliku trpezariju. Plamenovi sveća poigravaju na stolu i bacaju prigušeno svetlo na prostoriju. I na nju.
Džuli.
Izgleda prelepo, pomislih zadovoljno. Savršena je.
Prilazim stolu i sedam. Sve je namešteno pod konac, na svome mestu. To mi umanjuje nervozu i vraća samopouzdanje. Možda večeras sve ipak bude kako treba.
Sipam vino, skupo francusko vino. Punu čašu za mene a oko pola čaše za Džuli. Ne želim da pomisli nešto pogrešno. Moje namere su potpuno časne, kako sam je još pre toga uverio. Nije mi ništa odgovorila ali je razumela. Video sam to u načinu na koji me je gledala. Džuli mi veruje.
Nazdravljam. Za nas, za večeri poput ove. Za ljubav.
Džuli me posmatra zamišljeno. Smešim se i otpijam malo vina.
Prihvatam nož i počinjem da sečem. Meso je meko.
Spiram komade teleće pečenice sa još jednim gutljajem vina. Posmatram Džuli i primećujem da ona ne jede. Odsutnim pogledom kruži po sobi. Izbegava da me pogleda.
''Nešto nije u redu'', pitam je uplašeno.
Džuli ne odgovara.
Mrštim se. Razmišljam u čemu je problem. Veče je trebalo da bude savršeno.
''Džuli...'', počinjem tiho.
Pogledala me je na kratko, a onda ponovo skrenula pogled.
Shvatam gde gleda, a onda opsujem u sebi. Saznala je za druge, nekako je saznala. Fiksirala je podrumska vrata. Pogled je leden. Optužujući.
Refleksno zabadam nož u teletinu još dublje. Čujem kako vrh struže po tanjiru.
Ne ovako, ne večeras, pomišljam panično.
''Ne'', izgovaram naglas potpuno nesvestan šta činim.
Džuli skreće pogled ka meni. Zuri u mene tim svojim plavim očima.
Ne mogu da je lažem stoga joj priznajem. Pričam je o drugima, sve do svakog bolnog detalja. Želim da shvati da sam iskren. Da je ovo drugačije. Želim da mi ponovo veruje.
Minuti prolaze a hrana se hladi. Ona i dalje ništa ne jede. Samo sedi i ćuti.
Oborila je pogled.
''Džuli...'', ponovo počinjem tiho, a onda nastavljam nešto glasnije.
''Pogledaj me Džuli.''
Tišina.
''Džuli, pogledaj me!'', glas mi se pojačava i protiv volje.
Tišina.
''Džuli, pogledaj me!''
Ustajem od stola i prevrćem čašu sa vinom. Ono se proliva niz snežno beli stoljnjak i juri ka podu. Čaša ide za njim.
Ne čujem lomljavu. Posmatram Džuli i osećam kako počinje da me obuzima drhtavica. Savršeno. Trebalo je da bude savršeno.
''Pogledaj me!''
Sada već urlam. Stojim pred njom ali ona i dalje odbija da me pogleda.  
Stežem prste desnice u pesnicu i osećam kako mi se nokti usecaju u meso.
''Pogledaj me kučko!''
Desnica kreće ka njoj, ali nema udarca.
Osećam kako se nož zariva u nešto meko. Mekše nego teletina.
Povlačim ruku zbunjen. Gledam belo u nož koji se sjaji u mojoj ruci a onda ga zgađen bacam.
Džuli pada na pod. Bez glasa.
''Džuli...'', počinjem, ali ne znam kako da nastavim pa zaćutim.
Posmatram kako život polako izlazi iz nje. Udarac je bio fatalan.
Baš kao i druge.

* * *

Posrćem kroz sobu dok idem ka podrumu. Nosim Džuli. Njeno telo. Otvoram podrumska vrata i palim svetlo. Silazim polako niz škripave stepenice. Posmatram je par trenutaka, a onda je smeštam na zemlju, kraj drva. Ovde će joj biti dobro, mislim dok se penjem uz stepenice. Zatvoram vrata podruma bez osvrtanja. Vadim ključ iz zadnjeg džepa i zaključavam ih. Sećam se kako je bilo prvi put. Tada je sve bilo teže. Drugačije. Džuli se opirala, vrištala, zarivala nokte u moje meso, proklinjala me. Kasnije je sve postalo rutina.
Na žalost.

* * *

Vreme je za poziv.
U desnoj šaci stežem telefonsku slušalicu i čekam da mi se disanje malo smiri. Moram da zvučim normalno. Kao da je sve u redu.
Pritiskam tastere automatski. Radio sam to već toliko puta.
Čujem kako telefon zvoni dva puta pre nego što promukli muški glas izusti jedno otegnuto: ''Daaa, ovde Džerijev Seks-Šop, šta...''
Prekidam ga u pola reči i kažem što smirenijim glasom:    
''Potrebna mi je, ponovo.''
Džeri se malo zakašlja a onda nastavi nešto srdačnije:
''A, to ste opet vi. Nova porudžbina, ha?''
''Sutra, u isto vreme '', odvraćam sada već sasvim mirnim glasom.
''U redu, u redu, sutra vam donosimo vašu novu prijateljicu '', cereka se Džeri.
''Vašu... Kako je ono beše zovete?''
''Džuli '', kažem ja zadovoljno se osmehujući.
''Moja Džuli.''

[PTY]

Miloše, imaš li ti nameru da radiš na ovome? Ako nemaš, reci sad odmah, da se džaba ne mrcvarimo.

I zašto stavljaš tu staru priču?
Što ne napišeš nešto sad i odmah, ovo je topik za upravu takvu vrst zezancije.

[Draza]

Bilo bi jako dobro, ako bi se ovde započinjale i dovršavale priče, na način koji su demonstrirali Libeat i DRF. Da gledamo kako priče nastaju, a ne da nam se serviraju gotove priče.

Ali sa druge strane nemam ništa protiv da se, u pauzi dok se još neko ne odvaži, postave neke starije priče kao što su: Miloševa, Ghoulova, Armageddina i Godcloneova, jer se kroz analizu tih priča takođe mogu izvući zanimljiva zapažanja i zaključci.

Usput, pomenuću da još uvek radi http://www.geocities.com/forumaskeprice/index.html , sajt posvećen lakšem praćenju dešavanja na ovom topiku. Pa, ono, bacite pogled, kritiku, predlog...

[Mica Milovanovic]

Danas si baš spremna da ohrabriš ljude.  

[Lurd]

E, i ja se slažem sa Dražom i sa L. Nemam, naravno, ništa protiv starih priča, ali ghoulovu i miloshevu sam već čitao i stvanro bi bilo bolje da je ovo topik za in vivo nastajanje priča, sa jednim autorom i gomilom koautora.

U iščekivanju drfovih stilova...

[Ghoul]

PRE SVEGA, OVO ŠTO ĆU REĆI DOLE NIJE TOLIKO ODBRANA KOLIKO POKUŠAJ GLASNOG RAZMIŠLJANJA.
JA NEMAM DEFINITIVAN SUD O OVOJ KRATKOJ TVOREVINI: NISAM SIGURAN DA LI I KOLIKO VALJA, I ZATO SAM JE I OKAČIO OVDE DA VIDIM KAKO DRUGI NA NJU REAGUJU. VEROVATNIJE SPADA U MOJE MINORNIJE KRATKE PRIČE NEGO OTHERWISE. IPAK, STRANGELY, MENI JE BAR NA MOMENTE SIMPATIČNA, BAŠ ZBOG KOMPLEXNIH (KONTRADIKTORNIH?) EMOCIJA I IDEJA KOJE ISKAZUJE.

KONKRETNO:



Recimo, kako se to zapravo gradi persona psihopate i manijaka? Graditi personu podrazumeva graditi imidž a to opet podrazumeva ostavljati privid na okolinu: koji se pa to serijalac trudi da ostavi manijakalni privid? Ako išta, oni se trude i uspevaju da prikriju svoju personu, zato i uspevaju u homicidnom serijalu.

PRIČA JE NASTALA IZ OVOG PARADOXA, IZ TE REČENICE KOJA TI SMETA.
PRIVIDNI PARADOX JE U TOME ŠTO GLAVNI JUNAK, FUCKED UP AS HE IS, TU PERSONU UBICE STVARA ZA SEBE A NE ZA DRUGE, BUDUĆI DA MU NIJE USPELO DA SE OSTVARI KAO ONO KAKO SEBE ORIGINALNO DOŽIVLJAVA, ODNOSNO KAO PESNIKA. POŠTO MU SE NIJE POSREĆILO SA PUTEM OSEĆANJA, LJUBAVI I SL, ON IH DOŽIVLJAVA KAO PROMAŠAJ, I POKUŠAVA DA IH NADOMESTI NASILJEM. CELA PRIČA POČIVA NA GORČINI NJEGOVOG IZBORA, I SAMOSVESTI. ALI, PRE SVEGA, NA IRONIJI SITUACIJE, NA NEODRŽIVOSTI TE POZICIJE. OTUD ELEMENTI HUMORA, PARODIJE. NJEGOVE NESVESTI, UPRKOS PRIVIDNOJ SAMOSVESTI.


Dalje, to sa poezijom ti je totalno izmaklo kontroli: najpre kažeš "Njegova poezija je u zadnje vreme postajala sve gorča, sve kiselija." a već iduća rečenica tvrdi "dugo vremena nije mogao ništa da napiše." Imaš dve kontradiktorne izjave, obe u funkciji gradnje karaktera.

NE VIDIM DA JE OVO TOLIKO KONTRADIKTORNO, JER DRUGA REČENICA JE POSLEDICA PRVE. MOŽDA JE NEPRECIZNO ISKAZANO, ALI MISLIO SAM DA KONTEXT TO JASNO POKAZUJE: BUDUĆI DA... GORČA... SVE MANJE – NIŠTA...

Također, trudiš se da izgradiš motivaciju na socijalnoj neprihvaćenosti

OPET PRENAGLAŠAVAŠ-SIMPLIFIKUJEŠ: JUNAK JESTE PRIKAZAN KAO AUTSAJDER, ALI NE KAO NEKO KO NIJE IZAŠAO IZ SVOJE SOBE; SEM TOGA, SOCIJALNE AKTIVNOSTI KOJE NABRAJAŠ – ODLASCI U BIOSKOP I ČITANJE POEZIJE NEKOLICINI DRUGARICA – NIKAKO SE NE MOGU PODVESTI POD BOGAT EXTROVERTNI DRUŠTVENI ŽIVOT ILI PARADOX U KONTEXTU POSTAVKE PRIČE.


Plus, referenca na mastilo ne vodi nikuda.

HM?
MOŽDA...
IPAK, U KONTEXTU MOG PRVOG OBJAŠNJENJA, O ZAMENI KREATIVNOSTI-PISANJA-MASTILA NASILJEM-UBIJANJEM-KRVLJU MENI SE ČINI DA REFERENCA NA MASTILO IPAK IMA SMISLA. DA SAM JE VIŠE POTENCIRAO, ČINI MI SE DA BIH SUVIŠE BANALIZOVAO METAFORU KOJA JE IONAKO –ČINI MI SE- PRILIČNO OČIGLEDNA I JASNA.
IZVESNA ZABAVNA DVOSMISLENOST SE PROIZVODI KADA ON I SOPSTVENU KRV NAZOVE MASTILOM ('MASTILO U MENI JE PROKLJUČALO'), ŠTO MOŽE DA IMPLICIRA, RECIMO, DA JE JEDINA KREATIVNOST I ISKRENOST ZA KOJU JE SPOSOBAN ONA KOJA IZRSATA IZ NJEGOVE KRVI, I DA POŠTO TO NIJE USPEO DA IZRAZI PISANJEM, SADA POSTIŽE A) UBIJANJEM I B) PISANJEM O TOM UBIJANJU (KOJE JE, IMPLICITNO, ISKRENIJE OD NEKADAŠNJE POEZIJE)...


Plus, žrtve su papirnate koliko i ubica; ajde da me neko ubedi kako se katarza može iscediti iz prosipanja krempita i pasulja iz žensog stomaka ali kako se to zapravo reflektuje? Koju M. zapravo potrebu ispunjava ubijanjem tih i takvih entiteta? Kakav impakt to ostavlja na njega?

VIDI GORE.

[PTY]

Ghoule, niko još nije sopstvenom čedu otkrio mane pa nećeš ni ti. Da je Mastilo napisao recimo Lowry ili Nešić, našao bi ti sa lakoćom sve što ja nalazim, i još dvesta grama pride, jer si već sad veći analitičar no što ću ja ikada biti.
 
Stvar je prosta; čak i ja sam toliko čitala o serijskim ubicama da mi Mastilo zaista izgleda ko papir-maše. Već tri dana se pitam zašto tvoja kratka proza nema snagu izraza i jačinu pisanja kakvu sam našla u tvom romanu i mislim da znam odgovor; In Vivo je personalizovan.

U In Vivo ti si imao šta da kažeš, imao si o čemu da pričaš i znao si kako to da izjaviš. Drugim rečima, pisao si o stvarima koje te interesuju, koje ti znače – ergo, personalizovao si prozu. Zato In Vivo i jeste toliko efektan, zato što je kredibilan.
Mastilo nije.
A ja sada hoću da te nateram da pišeš onako kako si (i čime) pisao svoj roman. Pa ako u tom naporu moram malkice i da te povredim, so be it! Sve što te ne ubije (a ja sigurno neću) učiniće te jačim.

[PTY]

Danas si baš spremna da ohrabriš ljude.  

Kindness is my middle name.  

Slušaj, samo sam htela da budemo malkice kreativniji. I okej je da se stave stare priče, samo ako su autori voljni da ih dorađuju. Mislim da je Miloš ovu završio i slutim da smatra kako tu nema šta da se doda. Na kraju krajeva, već je imao najmanje tuce ljudi koji su se o priči izjasnili, zar ne?

[PTY]

Dražo, savetujem da adresu forumaških priča staviš u potpis a onda svakodnevno troluješ sve topike.
(ako nećeš, reci sad odmah pa da ja to uradim. Ja nemam nikakvih problema sa trolovanjem, znaš.   )

[Draza]

Dražo, savetujem da adresu forumaških priča staviš u potpis a onda svakodnevno troluješ sve topike.
(ako nećeš, reci sad odmah pa da ja to uradim. Ja nemam nikakvih problema sa trolovanjem, znaš.   )

Bolje je da trolovanje odrađuješ ti.  

[PTY]

[drf]

Ghoule,
hvala na knjizi.
Dobio i pročitao. I ima kvalitet. Ne mogu da kažem "dobra", zato što je ta reč neprikladna.
Na brzaka, mislim da je poglavlje posle smrti trebalo da bude pravo poglavlje, kulminacija. Nikako manifest. Opet, neću reći da je taj kraj nazor i da ne leži.
Ne znam kad si pisao ovu priču, ali slazem se sa Libeat. Roman je pisan bolje i zrelije.
Šta ti romsn, ka tica: proleti očas posla.

[drf]

I žalićeš se da sam ti drpio dizajn sektaša za pozorišni komad u nastajanju; nisam - drpio sam ga iz knjige lobanje.

[Ghoul]

Ne mogu da kažem "dobra", zato što je ta reč neprikladna.

hoćeš da kažeš da je knjiga – ''zla''?
ili samo – dovoljna (2)?

[PTY]

a-ha!

Sad vas imam!

Ja već mislila da neki kvarnjak pali krpare na ovom topiku kad tamo – Fipa secirao vivisekciju!

Ako, ako. Dobar je to prvi roman.

Sad samo treba Ghoulu da lomim prste svaki put kad napiše nešto lošije od toga.  

[PTY]

A Miloš ni da pisne...

[Milosh]

pa oglasicu se novom pricom, kad je napisem, a to znaci tek za koji dan.  

u medjuvremenu, ako je nekome do komentarisanja ove stare - samo napred!, a ako nije - nema veze; inace, ovako s vremenske distance imam utisak da se tu ima sta popraviti, mada iskreno, ne znam koliko ova konkretna prica uopste zavredjuje tu doradu...

[PTY]

Odlično, odlično. Ali daj bar stavi sinopsis, pa da ti odmah ponudimo komentare sa svih strana; tako je lakše nego kad pičiš sam do prvog drafta a onda ti Lurd skrene pažnju da ti fali felacijo, naprimer.  

Zezam se, naravno. Radi kako ti leži. A u pravu si da ovu priču ne vredi prepravljati, isto kao ni Ghoulovu. Obema fali onaj... umph, if ju no vat aj min...

[Lurd]

..felacio, reci, libeat. Samo želim da skrenem pažnju da "oralni seks" ne znači samo felacio, već podjednako i kunilingus.

[PTY]

Nisi u toku sa tokovima jotovanja, Lurde; kaže se felacijo.
(A na onom drugom čovek zdravo polomi jezik (sic) pa mislim da nam tu treba malo prevoda.   )

[Lurd]

Nisi u toku sa tokovima jotovanja, Lurde; kaže se felacijo.
(A na onom drugom čovek zdravo polomi jezik (sic) pa mislim da nam tu treba malo prevoda.   )

Pocrveneo sam.  

[drf]

Ghoulu: nije "dobra" zato što je nedobra. Radi se o biti, ne o ocenjivanju. Ovih nedelja neću imati vremena za detalje (važi i za ostale koji su radi da vide moj komentar), uspeo sam da prihvatim previše obaveza.

Zato će malo kasniti i ponuda stilova.

Imate vi posla i bez mene.

[PTY]

Wow!
Nije mala stvar, naterati Monsinjora Lurda da pocrveni...

LM, ja još uvek čekam da mi se ponudi kulturna i legitimna srpska reč za ovaj kulunungus.

Uf, htedoh reći, kuninlungus.

Mislim, taj...to.  

[Lurd]

Pa kunilingus je srpska reč isto koliko i felacio. Ja sad mogu da se setim samo "lizanja", koje bi bilo ekvivalent "pušenju". Ostalo su samo eufemizmi. No, to ne mora ništa da znači, pošto ja nisam neki poznavalac jezika, ali pogledaću neki rečnik kada dodjem kući.

[drf]

U mom kraju ima nadimak pizdolizac.

[PTY]

Kulturna i legitimna, rekoh.

[Lurd]

Kulturna i legitimna, rekoh.

A koja je kulturna i legitimna za felacio?

[PTY]

felacijo.

[Lurd]

Umal' da napišem "jebo te ja"! Al' sam se suzdržao.

Šta sa tim felaciJom? Stvarno ne razumem. Je l' ti to izmišljenica za "pušenje" koja treba da zvuči fino ili si zaboravila pravopis? Hajd' objasni, znaš da sam glup.

[PTY]

Okej, evo ti, kao, hint: jedno vreme su se moji mejlovi Bobanu uporno vraćali pošto sam u adresu uporno pisala paramecium, bez 'j'.
(pak mi je Boban lepo objasnio da je 'parameciJum' srpski i ispravno a 'paramecijum' grčki i neispravno.   )

I tako; transkribuješ sa engleskog, malkice jotuješ i voila! – zdrava i prava srpska reč!

[Lurd]

Dakle, felacio nije engleska reč. J se ne meće izmedju "I" i "O", već samo izmedju "I" i: "A", "E" i "U". Nači, ako hoćeš da menjaš "felacio" po padežima, metaćeš "j" ako ti se potrefi neko od onih slova. Felacio - felacija, felaciju itd.

[PTY]

Izvini ti mene moliću lepo, ali Boban je veći autoritet po pitanju metanja 'j' u erm... strane reči.

[Lurd]

Izvini ti mene moliću lepo, ali Boban je veći autoritet po pitanju metanja 'j' u erm... strane reči.

Veći od Pravopisa? Okej onda.

Ili ti je neverovatno da ne važe ista pravila za "iu" i "io"?

[Mica Milovanovic]

Libe, što ne koristiš onu ćiriličnu knjižicu        

[PTY]

Što ne koristim?
Što NE koristim?
Pa Mićo, brate, znači li to da se nikakav napredak ne vidi??    

[drf]

Evo dva stila da se zanimate.

1. MIRIS NOĆI NEMA ALTERNATIVE

Bio je to uporni zvuk digitalnog sata, kao popac kad otegne s krajputaša kog duša brkatog ratnika ni posle veka lutanja nija našla. XXXX se teško budio, oklevajući s otvaranjem umornih očiju. Oklevajući da vidi tamu. Taj zvuk, sablasan, svrdlao je njegovim umum kao da bastard žiška i svica tražeći mesto koje će zaboleti najviše.
Radio je još juče najavio kišu i vonj grada u raspadu našao je put do garsonjere na petom spratu. Uz njega stigao je i podrig kanalizacije. Oporo i slatko, onespokojavajuće.
Udario je hladnu plastiku rukom i insekti su se povukli. Uzdanuo je i polako progledao.U polumraku polica staklilo je oko sivog sokola; zbog promene neona iz plave sjaj je prešao u crvenu i to je pojačalo silu jeze što je plazila njegovim telom. Svetlo je bilo slabo, ništavno a okultni simboli, posteri s prizorima rituala, ofucane knjige plamteli su preteći.
Naplavine iz dana u kojim je mislio da je ezoterija baš šmekerska.
Dok je bolno ustajao, sevnulo je. Ovaj put užas je bio plav.
Kiša je počela i XXX se odvukao do velikog okna.  Valjalo je proceniti koliko dugo i kojom jačinom će namakati smogovitu dolinu, zbog oblačenja. Najradije bi ostao go, ušuškan u krevetu... Da nije tog što smrt seje.
Iznenadio ga je vlastiti odraz na staklu. Previše jasan. Previše svoj. Vrtoglavica, različita od one znog nešto nižeg pritiska, ličila mu je na uvod u stanje za kojim odavno ne žudi. Tek da potvrdi, okrenuo je svom odrazu ledja i pogledao ceo prizor u ogledalu na suprotnom zidu. Taj tamo, s one strane, gledao mu je u potiljak.
Mutljičak je obuzeo vid, pa se povukao. Butine su mu drhtale.
Opet se vratio dvoboju pogledima u partiji koja nije pokeraška, u kojoj ulog nije na stolu već skriven duboko u njemu; tako skrivenoj da se već neko vreme pitao ima li je.
Voda se slivala niz okno i njegov lik, taj tamo, krivio se. Izgledalo je kao da plače. Grudi su mu zaigrale od nekoliko uzastopnih uzdisaja i suze mu, nevoljno, krenuše niz obraze.
"Nema nade," glasno je rekao. "Noćas Noći umrećeš ti."



2. BEŽANIJSKA KOSA TANKA, USPRAVNA DEBELA

Budi me novi sat buvljački, krikom, i skačem na noge lagane. Odmoran sam, raspoložen i svež kao da sam dvadeset, a ne tri minuta spavao. Rumene digitalije kažu: PREDZADNJE VREME JE PROŠLO.
Na velikom staklu, iza kog se u tami skriva moj dragi grad, oslikana meta. Nameštam srce na centar i pičim splet jutarnjih vežbica, bez saginjanja. I snajperisti imaju dušu. Ovo je život! Ono je smrt, i ja ću joj doakati.
Udaram završno istezanje i jaučem koliko mogu, pa topćem ubzano glamočko. Jer, odsudni boj bijem ove noći.
Cepa munja, gruva grom i znam:
*kiša, koja se celog dana sprema, pašće i tu spasa nema; bolje da iznesem odelo na terasu i da ga mokrog obučem;
*s prvim kapima doći će Ruskinja s petog sprata, ući bestelesno kao duhić i tražiti da se skinem;
*ubica, moj noćašnji plen, poći će upiše devetu recku na rabošu zla;
*Partizan će izgubiti u Lučanima sa 0:6.
I stvarno, evo je: kao da klizi, kao da laminat ne dodiruje. Skidam ružičasti unterciger s kalkanom pozadi žustrim trzajem, otvaram klizna vrata s metom; elegantno se odražavam i obema rukama hvatam vešnu cev colovaču. Oduševljeno bih kisnuo da ne žurim i da nije ovako zima. Ovako, obično blaženstvo.
Ruskinja polako prilazi mrmljajući zamerke o neprobojnom staklu, paralaksi od metar i pancir untercigeru i vadi tri šulića.
Kapi s levog nožnog palca su mrtva voda. One s desnog, taze pričepljenog, živa. One s mutantskog, bez nokta, tvore saliguz, vodu za ljubavne gatke; preko sto godina ima, bila je udovica posle Oktobarske revolucije, a još se time bavi.
"Mašenjka, dovedi mi nekoliko Ruskinjica! Da proslavim ako se vratim."
"Koliko golova Partizan primi u Lučanima, toliko će te djevuški čekati."
Ona je moja dobra vila. Baba Jaga. Kladionica. Volim je ludo.
"'Ajmo taj kan-kan" hvatam je pod ruku i krećemo.

SLEDE:

3. SLOVENSKI ANTITEG, OLOVNI

4. ŽELJEZO, MRAMOR I KAMEN U SLABINE

5. ZLATNI, KNJIŽEVNI I NAOKO POSTMODERNI

6. MI PEVAMO, VI SVIRATE, ONI NAPLAĆUJU

7. POSTOJI LI BICIKLIZAM VAN MULTIKULTURALNOG KOSMETA?

[drf]

6. MI PEVAMO, VI SVIRATE, ONI NAPLAĆUJU

Stajala je u natkrivenom ulazu banke, s vokmenom odvrnutim do bola u ušima. Industrijsko gruvanje. Senka oko, crna, kao sprejom naneta, crn ruž i lak za nokte. Odeća je, začudo, imala crvenih detalja.
Nervozna kao pseto pozirala je kameri, kucala njoj važne brojke na tastaturi bankomata. Pitala se što čuvar ne izlazi: negde bi gnev da prospe. I čekanje, verovatno uzaludno, prekrati.
Muzika iz auta u sporoj vožnji probila je zid zvuka koji je oko sebe stvorila. Bila je tužna ta muzika. Sami bol. Rekla joj je, mucajući i krkljajući od prenaglašenih fraza, da krilo crne ptice odavno senu nad ovim gradom pravi. I da gvozdeni kljun tek dolazi. A zadrigli bilmezi i Cecine replike, u veselju.
Od besa su joj suze navrle. Brzo je šmrcnula, obrisala to što je odaje i zauzela prčevit gard.
'Teško je lagati, tata' pogledala je u olujno nebo. 'Teško je tačno znati jezik tonova i ostajati u životu."
Malo se uživela u očevo prisustvo, pa se setila da je ljuta do kraja sveta.
Vratila joj se slika. Trogodišnja debeljuca, mezimica, kucka po ksilofonu poruke koje niko ne čuje ili ne razume. Čeka da tata dođe: obećao joj je igračku. Zviždukom, doduše, ali obećao je. Ušao je praznih ruku, i sad se sva stegla od teške uspomne na zgrčen stomak i suze. Slagao je. I opet te večeri. Rekao je da će brzo nazad, a nije. Nikad nije. Zauvek se skrio ispod crne mermerne ploče.
Zatvorila se iza zida protiv izdaje podignutog. I sad, kad zna da je verovatno jedina na svetu ukleta tim darom, bedemi je dele od ostatka sveta,
Kako se samo čudila stisnutim usnama i odbojnom stavu nastavnice muzike i ismevanju svih đaka kad je rekla da Turski marš nije to već priča o ljubavi lovca i pastirice, da Bolero nije idealna muzika za odnos, već praznjikava laža o dosadnom popodnevu bogate porodice, zadovoljne zbog svoje plemenitosti - dali su stare prnje sirotinji.
Nije bila sigurna zašto čeka XXXXa. Nešto je njemu vuče, još otkad ga je videla kako užurbano ide između grobova; kad je ono čekala Novu na crnoj ploči, u društvu flaše jevtinog vina.
Naravno da će mu dati. I popušiti. Da će ga moliti da joj kaže "moja mala kurvica" i pustiti je da se svije, ugnjezdi uz njega makar noć. Ali, nije to...

[drf]

4. ŽELJEZO, MRAMOR I KAMEN U SLABINE

Klempao sam za kučnicom. Vodi je riđa kučka u teranju, povisoka za mene. Ne bih ni naskakao, ovo je samo maska, ali taj miris tera me da zamislim pokušaj. Nasmejao bih se da nisam mokar, promrzao i užasnut od straha.
Iz Malog parka ka nama je doletela kamenica i prsla o ivičnjak trotoara. Uspaljene kolege laju, pa i ja:
"Vuf."
Zašto? Zašto mi je nametnuto znanje koje nisam hteo i nepseći posao, koji ne shvatam i koji me plaši?
Opet počinje nasumično trčanje i, šta ću, i ja za čoporom. To me odvaja od traga koji pratim od novog rođenja. Od jučerašnje staze dvonogog glupana, potpuno nesvesnog da je obeleženog za moj dvojac snage. Nema veze. Sigurno se ta putanja naglo prekida kao da je XXXX iskoračio u neki drugi svet.
Možda onaj gde je pas pas, čovek čovek. Ili, onaj u kom radimo posao za koji smo predviđeni: potera i zatiranje semena zla.
Prošli smo kroz promajni prolaz, ka kafani Truman. I pokisli prosjak psuje, pokušava da me šutne raspalom cokulom i pada. Priznajem: malo sam ga glocnuo, beskrvno. Kukao je kao da ga koljem.
A dole, u krugu žutog svetla, Prapas.
Nije ispustio zvuk. Nikakvog pokreta nije bilo. Očima je kazao šta da radim.
Obrt, skok, obrt. Prolaz kroz Male dveri, ukrašene ljutim i siktavim zmijama. Trk kroz međuprostor, onaj zelenkasti, u kom zavijaju vukovi.
"Za njih si hrana, ne rod" rekao je lenjim zevom.
Dahtao sam dugo smišljajući prave reči. Nisam ih našao.
"Očito sam negde pogrešio" legao je na bok. "Bila je to noć puna čudnih događaja."

[Boban]

Mislim da nam duguješ neke brojeve; a i sad je zgodna prigoda, povodom Zlatne knjige.

[drf]

Au. Pojma nemam o čemu se radi.
Pročitaću kad stignem i dodati malo.

[Mica Milovanovic]

Ajde, nije lepo da ostane kera nedopisana...