UPRAVO ČITAM (A NIJE SF, F, H)...

[entelehija]

Ferdidurke od Gombroviča. Nevjerovatno je da knjiga, ma koliko je puta čovjek iščita, uvijek bude toliko svježa...

[Father Jape]

Čitam Sa domaćim slavistima, zbirku transkripata onih epizoda Drugog programa radio Beograda u kojima su učestvovali, jelte, domaći slavisti. Kad završim planiram da se odvučem do NBS i poslušam te kasete, da čujem kako su Raško Dimitrijević, Mihailo Stevanović, i Pavle i Milka Ivić zvučali! *_* Jedino nema kasete s intervjuom Asima Pece. 

[angel011]

Moje nagrade, Tomas Bernhard. Pravi Bernhard, gunđav i lud.

Atelje Alberta Đakometija, Žan Žene. To bi, kao, trebalo da je esej, al' meni pre liči na Ženeove utiske o Đakometiju, i to ne baš sređene. Pošto volim Ženeove radove, uživala sam u tekstu.

Umetnost pisanja i drugi eseji, Robert Luis Stivenson. Ako vas naslov prevari pa očekujete eseje o pisanju, razočaraćete se. Početni eseji su o pisanju, kasnije čitate o Stivensonu kako šeta po šumicama, zabitima, Alpima, kakve ljude sreće, njegova zapažanja o ovome i onome... Nije neinteresantno, al' da je sve o pisanju, nije.

The 4-Hour Workweek, Timothy Ferriss. Ono, kako da radite u proseku 4 sata nedeljno, a zarađujete dovoljno da se bavite onim što vas stvarno zanima (i da imate vremena za to) - ne da zarađujete milijarde, već dovoljno za finansiranje svojih zanimacija. Poneki savet je upotrebljiv, gomila ne bu funkcionisala ovde, a gomila je nemoralna (uvali sve drugima, laži i ucenjuj šefove, ako zabrljaš sa voljenom osobom neka tvoja asistentkinja iz Indije (koja radi odande i plaćaš je 5 dolara na sat) napravi simpatičan gest u tvoje ime...). Teško mi je da zamislim nekog odavde da se 'leba najede prateći ove savete.

Toliko o non-fictionu, ostalo drugom prilikom.

[entelehija]

I ja volim čitati Ženea ali taj "spis" o Đakometiju je zaista ispod prosjeka...

[sleep]

Šandor Marai-Sveće gore do kraja

[sleep]

Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje

[Alexdelarge]

Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje

odličan izbor.

[Ghoul]

Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje

odličan izbor.

štaviše, to je odličan izbor, što bih naglasio!

[Usul]

Valjda cak stavise    

[sleep]

Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje

odličan izbor.

Jedva sam našao knjigu 

[Ghoul]

Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje

odličan izbor.

Jedva sam našao knjigu 

ja sam je pošteno pozajmio sa mesta na kome NIKO nikada neće osetiti njeno odsustvo...

[Palmer]

Bruno Šulc-Prodavnice cimetove boje

Sanatorijum pod klepsidrom, manekeni, bubašvabe, ptice, ne sećam se više imena priča,  kakvo kafkijansko ludilo, čitao sam još dok je bila raspadnuta knjiga u biblioteci, više je nema, rashodovana 

[entelehija]

I ja je (bezuspješno) tražim dugo vremena... nju i Kalvinove Nevidljive gradove...

[besnilo]

na ovo mislite http://www.rastko.rs/rastko-pl/umetnost/knjizevnost/umetnicka/schulz/bschulz-dela_l.php

[entelehija]

Da, ali u opipljivoj varijanti...

[besnilo]

dovoljno opipljivo kad se odstampa 

[sleep]

Ima i jako dobar film inspirisan njegovom prozom:

http://www.imdb.com/title/tt0070628/

[Ghoul]

Ima i jako dobar film inspirisan njegovom prozom:

http://www.imdb.com/title/tt0070628/

ako ćemo već o filmovima, celokupan opus braće quay inspirisan je njegovom prozom, što explicitno, što indirektno.

[Mouchette]

Zbirka 'Manekeni' je štampana 1980. (kao br. 356 'Reč i misao'), može se naći kod prodavaca polovnih knjiga (ja sam je tako nabavila, tj. dobila).
btw hvala za The Hour-Glass Sanatorium, skida se 

[Milosh]

btw hvala za The Hour-Glass Sanatorium, skida se 

Takođe. A u paketu sa time i The Saragossa Manuscript od istog reditelja...

[Alexdelarge]

Zbirka 'Manekeni' je štampana 1980. (kao br. 356 'Reč i misao'), može se naći kod prodavaca polovnih knjiga (ja sam je tako nabavila, tj. dobila).
btw hvala za The Hour-Glass Sanatorium, skida se 

manekeni nisu kompletni. treba nabaviti ili nolitovo izdanje iz 1961. godine ili izdanje književne reči iz 1999.godine, a obe knjige su teško nabavljive. ili probati sa rvackim izdanjima:

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...evo je, odmora u dobrom društvu....

[Truman]

Prokletstvo nacije, Miloš Bogdanović. Zanimljiva antropološka studija o uzroku naše bede.

[Mme Chauchat]

Sasvim slučajno su mi se u kratkom roku povezale dve sasvim različite knjige koje se dotiču iste teme: Nekoliko tužnih dana Vasilija Grosmana i Hladnom zemljom Jahima Topola. I obe dobre a nereklamirane knjige malih izdavača. Dakle.


Grosman je kod nas poznat po debelom romanu Život i sudbina (koji nikad nisam imala snage da čitam) ali ova knjiga je izbor iz njegovih priča i mogu da kažem samo kako su genijalne. Ge-ni-jal-ne. Ja sam knjigu kupila u SKZ (izdavač Bernar, Stari Banovci; 380 dinara; poitajte) samo zbog prve priče, Iz grada Berdičeva, jer je po njoj snimljen fenomenalni film Komesarica. E, ali i ostale priče su stravično-užasno-genijalne, ne samo one koje se bave ratom, ne samo one koje opisuju holokaust u Ukrajini (a Grosman je znao o čemu piše, majka mu je ubijena u Berdičevu zajedno sa većinom Jevreja iz tog grada, učestvovao je u oslobođenju Treblinke itd.), nego i one poratne o mirnodopskom životu i njegovim svakodnevnim užasima, pre svega o tome kako su ljudi u ogromnoj većini zli i sebični i tek retko umeju da budu i plemeniti - nekoliko priča se vezuje za umiranje, ono standardno, od bolesti i starosti, i jezivu ravnodušnost najbližih. I... hm... ok, ovo ne zvuči primamljivo za Sagitu ali verujte mi na reč -.-

A pre neki dan sam dobila na poklon Jahima Topola, Hladnom zemljom, ali se poklanjač nije setio da mi pomene kako je ovo fantastika Ne čisto žanrovska, doduše, pa ne smem da otvaram topik u gornjem delu (a htela bih), najviše vuče na onu generaciju Sorokin-Peljevin, mada ova knjiga ima i neke dodirne tačke sa Despotovljevom Evropom broj dva. Hm. Bizaran kratak roman (zapravo, mislim da je novela al ajde) o ljudima koji pokušavaju da sačuvaju uspomenu na holokaust, dakle mesta na kojima su bili logori, pogromi i tako to, na vrlo različite i nezgodne načine; iako počinje relativno (naglašavam: relativno) normalnom pričom pripovedača koga je dugo posle rata rodila devojka koju su bukvalno izvukli iz jame u Terezijenštatu, uskoro se pretvara u bizarnu priču o pseudo-hipi-komuni istraživača holokausta i poslednjih živih logoraša u razvaljenom Terezinu, dok ne dođu bageri; onda pripovedač pobegne u Minsk gde naiđe na Đavolju radionicu (ne obazirem se na spojlovanje, računajući da retko ko hoće da posegne za češkom grotesknom fantastikom na temu holokaust-turizma ako ga detaljno ne navabim...). A radionica je mesto gde (dobro, SPOJLER)
*
*
*
ubijaju poslednje žive logoraše i prepariraju ih, sve uz instaliranje zvučnika sa kojih idu njihove životne priče. Ideja je da se napravi uspešna destinacija za "holokaust-turizam". Bar dok se vlast (izrazito antisemitska) ne seti da bi to zapravo bio spomenik ne samo beloruskom već i jevrejskom stradanju, pa pošalje rulju da sve razvali. I tako dalje.


Inače, knjigu je izdao Treći trg, mislim da je cena oko 400 din, prevela Tihana Hamović.

[Mica Milovanovic]

Spremam knjige za letovanje. Ima li smisla nositi na plažu?

[Mme Chauchat]

Hm, pa ne bih preporučila čitanje Grosmana na javnom mestu, mene je ozbiljno rasplakao :/ Topol, naprotiv, tanak, lagan, neproblematičan, može.

[Mica Milovanovic]

Dobro. Shvatio sam. Ostavljam holokaust za hladnije dane...
Idem da nađem nešto veselije...

[angel011]

Propast laganja, Oskar Vajld. 4 eseja, solidno prevedeno, Vajld u svom divnom izdanju (kritičar kao umetnik, umetnost i etika su dve potpuno različite stvari, "ko još želi da bude dosledan?"...). Predivno.

Love versus Goliath, Robyn Oyeniyi. Autorka je Australijanka koja se zaljubila u Nigerijca, a ovaj je u to vreme tražio azil u Australiji jer su u rodnoj mu Nigeriji pokušavali da ga ubiju. U Australiji mu nisu poverovali pa su ga deportovali natrag u Nigeriju, gde je onda otputovala i ona, udala se za njega, pa se vratila u Australiju da tu vodi bitku sa birokratijom i dovede svog muža i njegovo četvoro dece na bezbedno. Potrajalo je, srećom pa niko nije umro, bio (ponovo) premlaćen ni prodat u roblje, na kraju su uspeli. Australijska birokratija je u ovakvim slučajevima kao da se nadaju da će ljudi odustati jer više nemaju da plaćaju advokate i papirologiju, a ako im se posreći, možda onaj ko traži vizu i umre, pa se tako cela stvar okonča (recimo, genijalno pitanje kako oni njima da veruju da se stvarno vole i da je taj brak pravi kad njoj (Australijanki sa australijskim prihodima) njen muž Nigerijac (koji se krije pa ne može da traži posao, plus treba nekako da pomogne i svojoj deci) nijednom nije poslao pare).

Autorka radi u IT-u, vrlo očigledno nije pisac ni rođeni pripovedač, knjizi fali i urednik (u pitanju je samizdat, a uz četvoro dece koju treba hraniti i oblačiti i školovati nije bilo para za profesionalnog urednika), no, priču je ispričala dovoljno jasno (uz povremena nepotrebna ponavljanja), nema pretencioznosti ni foliranja, tako da mi nedostaci nisu preterano smetali.

[entelehija]

Remon Rije- Prinstonska gnoza
preporučljivo ljudima koji nisu strogi ni u filozofiji ni u nauci... Veoma interesantna i detaljna knjiga koja je uz to i sasvim lijepo napisana.

[Mica Milovanovic]

Umesto holokausta čitam na plaži Volasa. Ja sam jedan fin muškarac...

[Barbarin]

Corey Taylor "Seven deadly sins"

Izašla je nova njegova knjiga pa rekoh aj da pročitam prvu da vidim o čemu on piše, inače je on pevač Slipknota i Stone soura, mjetal bendova. Za sad je zanimljivo, iznosi svoje viđenje grehova i kako se susretao sa njima kroz svoj život.

[Mme Chauchat]

Umesto holokausta čitam na plaži Volasa. Ja sam jedan fin muškarac...

Pa i ja sam tokom ovogodišnjeg letovanja pročitala gro Infinite Jest-a! 

[Nightflier]

Osprey - Men At Arms 333 - Armies Of Medieval Russia 750-1250

[Ghoul]

konačno sam seo da iščitam ČITAVOG selina, od A do Š.
u prevodu na engleski.
CASTLE TO CASTLE & NORTH.
slede: RIGADOON i LONDON BRIDGE i GUIGNOL'S BAND...

[Truman]

Pročitao kratki špijunski roman Kazino Rojal. S obzirom da mi je istoimeni film omiljen iz Bond serijala, već duže vreme sam želeo da pročitam ovo. Fleming ima dobar stil i zapažanja...

[Mica Milovanovic]

Uh. Ja se ne bih usudio da čitam Volasa na engleskom. Jadan ovaj prevodilac...

[Mme Chauchat]

Mićo, Mićo, a koja Volasova knjiga? Kakav je prevod?

[Mica Milovanovic]

Kratki razgovori sa ogavnim muškarcima. Prevod je, valjda, dobar. Jezik mu je toliko komplikovan da mi je teško da ocenim prevod. Ovo zaista ne bih mogao da čitam na engleskom, pošto i na srpskom pola reči ne razumem. Koristi toliko stručnih izraza iz različitih oblasti da ponekad mislim da sam nedorastao ovakvom štivu.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...pretpostavljam da je reč o KRATKIM RAZGOVORIMA SA OGAVNIM MUŠKARCIMA, jer to je friško izdanje; ja upravo to čitam at the moment. Prevod je, ukupno uzev, sasviim solidan, primetan je trud prevodioca da što približnije prenese Volasovu leksičko-sintaksičko-ortografsku akrobatiku, u redu se na ovom uzorku tu snašao, ali, pomalo neočekivano , potklizava tu i tamo na polju idiomskih ekvivalenata, pa otud su ostali u pre
vodu ne baš srpski parnjaci poput "Božija istina"...

[Mica Milovanovic]

Jako je teško ocenjivati prevod kad nemaš original, a tekst je o nečemu što nedovoljno poznaješ - medicina, psihologija, i sl.
Ali u pojedinim pričama je došao na meni poznat teren i tu se vidi da ono što mi se činilo piščevom ekstravagantnošću možda potiče od nerazumevanja prevodioca. Delovi kada pisac pominje astronomske termine pokazuju prevodiočevo nerazumevanje teksta, pa sam odmah sklon da poverujem i da je u delovima koji meni nisu toliko razumljivi sasvim moguće da je, takođe, prevod netačan.

[sleep]

Margerit Jursenar-Oproštajni udarac

[angel011]

Toliko o non-fictionu, ostalo drugom prilikom.

Evo i ostalog.

Spora smrt Lusijane B., Giljermo Martinez, na preporuku Dacko. Opaka priča o dvoje ojađenih ljudi koji su izgubili najmilije, ne prestaju jedno drugo da krive za to, i nisu u stanju da nastave dalje sa sopstvenim životima. Nesrećni posrednik se tu našao u sredini, i ni sam ne može da odredi šta je tu istina a šta postoji samo u poremećenom umu.

U miso supi, Rju Murakami. Ludilo. Počinje pričom o Kendžiju, mladom Japancu koji američke turiste sprovodi po Tokiju ne bi li našli nešto što im je privlačno za seks. Unajmi ga Amerikanac na tri dana, ok, važi se. Prvo veče bude malo čudno, al' ajde. A onda stigne drugo veče, i kreće ludilo. Usput je tu i prikaz savremenog Japana i otuđenog mladog sveta koji se bavi svim i svačim ne što crkava od gladi, već zato što se osećaju usamljeno, a ne znaju kako to da reše. I onda im se desi svašta.

Poslednji begunac, Trejsi Ševalije. Iskusna autorka, pa je zanimljivo čak i u delovima u kojima se ne dešava praktično ništa. Pokušaj da se ponovi Devojka sa bisernom minđušom - neke scene su kopipejst scena iz Devojke. Pokušaj nije uspeo, ali je rezultat ipak solidna priča o buntovnoj kvekerki koja pomaže odbeglim robovima, kao i o iluzijama nezadovoljne mlade žene koja još ne zna šta bi sa sobom.

Još samo ovaj put, Maša Rebić. Bizarna priča o ljubavnom četvorouglu. Isprva sam imala problem sa likovima jer me nije zaintrigirao nijedan; klinički depresivna junakinja još mi je bila i najrazumljivija. Problem nije potrajao, pošto sam likove počela da posmatram kao neke čudne bube, i da gledam kakve gluposti prave - u redu za klinički depresivnu junakinju, žena je bolesna pa se i ponaša bolesno, ali zašto se, pobogu, ostali ponašaju toliko kretenski? Znam da uopšte nije nerealno da se ljudi tako ponašaju, koliko god to meni izgledalo idiotski.

Duvanski put, Erskin Koldvel. Turobna priča o američkim farmerima-bezemljašima u vreme Depresije, o ljudima koji neće da odustanu i odu i pokušaju nešto novo iako samo što ne crknu od gladi. Udavanje dvanaestogodišnje ćerke i šizenje novopečenog muža što njegova supruga odbija seks tretira se kao nešto uobičajeno. Gomila očajnika nesposobna da bilo šta uradi.

[Ghoul]

U miso supi, Rju Murakami. Ludilo. Počinje pričom o Kendžiju, mladom Japancu koji američke turiste sprovodi po Tokiju ne bi li našli nešto što im je privlačno za seks. Unajmi ga Amerikanac na tri dana, ok, važi se. Prvo veče bude malo čudno, al' ajde. A onda stigne drugo veče, i kreće ludilo. Usput je tu i prikaz savremenog Japana i otuđenog mladog sveta koji se bavi svim i svačim ne što crkava od gladi, već zato što se osećaju usamljeno, a ne znaju kako to da reše. I onda im se desi svašta.

odlična je juha, kao što to već rekoh pre par godina:
http://ljudska_splacina.com/2009/10/in-miso-soup-ryu-murakami.html

a od ovog boljeg murakamija preporučujem i PIRSING:
http://ljudska_splacina.com/2011/11/piercing-ryu-murakami.html

[angel011]

Pirsing dobro zvuči, hvala na preporuci.

[Truman]

Pročitao kratak roman Ijana Makjuana Betonski vrt. Ovo je bolesna priča o disfunkcionalnoj porodici u Engleskoj. Kratko i efektno!

[Truman]

Započeo Zlatnu obalu Nelsona de Mila. Ako je tačno da je ovo kombinacija Getsbija i Kuma imam velika očekivanja.

[entelehija]

Primo Levi- Periodni sistem,

ova knjiga je izvrsna, šteta što sam ranije izbjegavao Levija...
sad slijedi nabavka ostalih prevoda...

[Truman]

Započeo Ostrvo ispod mora Isabel Aljende. Ovo je zanimljiva priča koja se odvija u 18. veku na ostrvu Santa Domingo ( ako sam dobro zapamtio ). Francuski aristokrata na plantaži trske, njegova psihički nestabilna žena i mala robinja...dopada mi se aroma ove priče.

[Mark]

Tužni tropi - Klod Levi-Stros

Mučim se više nego što čitam, ovi Francuzi su jezivi za razumevanje, naročito strukturalisti 

[Mica Milovanovic]

Da li se neko odvažio da pročita novi Arsenijevićev roman LET?