UPRAVO ČITAM (A NIJE SF, F, H)...

[ALEKSIJE D.]

https://www.scribd.com/doc/103587289/Drevni-VEDE-i-porijeklo-Hrvata
https://zir.nsk.hr/islandora/object/hrstud:2491/datastream/PDF/view
Čitaj Bato. Poduči se.

[Onaj stari Sendmen]

U prevodu, hrvati su nastali od svakakvog belosvetskog šljama. Ni trunka noblesa. Plus se ukrštali sa slovenima, tj. srbima najstrašnije. Kuku. 

[mac]

Ovaj Domagoj Vugrinović piše meni tako razumljivim jezikom, da mora da nije pravi Hrvat...

[Onaj stari Sendmen]

A šta znači pravi hrvat? Vizigot? Persijanac? Stari sloven?

Potpuno mi je sumanuto što priznaju da su se doselili u sedmom veku, umesto da kažu da su od vajkada ovde, da su oni bili stari sloveni i da su srbi činili genocid na njima.

Ja sam imao utisak da su svi narodi ex yu, sem srba, bili ti tlačeni stari sloveni. A da su se jedino srbi doselili kasnije. Izazvavši darmar u Raju.

[mac]

Ovaj je Hrbin nekakav... A za definiciju pravog Hrvata moraš da pratiš zoska. Neće ti ni on reći šta je to pravi Hrvat, nego ga samo prati.

[Onaj stari Sendmen]

Čist elitizam. Nije ni čudo što se Zole dovukao na Sagitu, leglo elitizma. 

[ALEKSIJE D.]

https://www.koreni.rs/drevni-srbi-poreklo-srba/
Budimo pošteni, jer smo Srbi.

[Aco Popara Zver]

Ovaj Domagoj Vugrinović piše meni tako razumljivim jezikom, da mora da nije pravi Hrvat...

ovaj?
https://repozitorij.hrstud.unizg.hr/islandora/object/hrstud:2491

to je zato što si persijsko mače iz Irana!

[Palmer]

https://www.youtube.com/watch?v=EE7gMhBz3N8

[Onaj stari Sendmen]

Kada bi se spojili svi najzvučniji istorijski mitovi iz današnjih balkanskih država,
sa izuzetkom Grčke, naša regija izgledala bi kao kolevka civilizacije. Tako bi
barem delovalo nekome ko bi poverovao da su Albanci direktni potomci Ilira,
da u Bosni postoje piramide, a da su Hrvati potomci drevnih Persijanaca, o čemu
postoje zapisi na klinastom pismu.

[džin tonik]

dobro. dobro! ponavljam se: svi ste sve u pravu! hrvati i srbi, mislim, naravno, hm, srbi i srbi i tako.
i ne postoje debele zene! i da, trudna zena nije debela, mislim, onako. to nikad nitko nije stvarno rekao, a ako je slucajno i rekao, to je bilo tako, bez veze ili se nekom ucinilo. ne! to ne znaci da se nekom nesto pricinjava, to moze biti, pojma nemam, eho! iskrivljeni eho!

zasto se ne bavite necim drugim? kolaju neke glasine da ce biti nestasica kave, mislim, kafe, kafe! nece biti kafe!

[Aco Popara Zver]

eo i Miroljuba da se riješimo

https://www.youtube.com/watch?v=JtAYUTyCQxI

[Onaj stari Sendmen]

Ko sve danas neće dati dupe arapima, ovaj persijancima.

Ispade ovaj Zole najveći srbin, pošto se to njemu izgleda ne sviđa.

[ALEKSIJE D.]

Zloćko, mi kao narod sa Nojeve barke, kao elita, pićemo čaj umesto kafe.

[Onaj stari Sendmen]

Nego, podseti me Zole, svojim stalnim insistiranjem da bi trebalo da čitamo, po mogućnosti trivijalne političke pamflete koje nam non-stop potura, na Šopenhauera i njegovu "O stilu i pisanju" koja zastupa potpuno suprotnu tezu, da čitanje mora biti odmereno, fokusirano isključivo na izuzetna i vredna dela:

Stoga je, obzirom na našu lektiru, vrlo važna umetnost ne čitati. Ona se sastoji u tome da se ono čime se veća publika bavi u svoje vreme, upravo stoga ne uzima u ruke, kao politički i crkveni pamfleti, romani, pesme i slično, koje dižu buku samo radi što više izdanja u svojoj prvoj i poslednjoj godini života: bolje bi bilo da čovek u to vreme misli da će onaj koji piše za budale uvek naći veliku publiku, i svoje za čitanje uvek tačno odmereno, određeno vreme upotrebi isključivo za dela velikih duhova u svim vremenima i narodima koji nadmašuju ostalo čovečanstvo, a koje je kao takve označio glas slave. Samo oni stvarno obrazuju i poučavaju.

[ridiculus]

Stoga je, obzirom na našu lektiru, vrlo važna umetnost ne čitati. Ona se sastoji u tome da se ono čime se veća publika bavi u svoje vreme, upravo stoga ne uzima u ruke, kao politički i crkveni pamfleti, romani, pesme i slično, koje dižu buku samo radi što više izdanja u svojoj prvoj i poslednjoj godini života: bolje bi bilo da čovek u to vreme misli da će onaj koji piše za budale uvek naći veliku publiku, i svoje za čitanje uvek tačno odmereno, određeno vreme upotrebi isključivo za dela velikih duhova u svim vremenima i narodima koji nadmašuju ostalo čovečanstvo, a koje je kao takve označio glas slave. Samo oni stvarno obrazuju i poučavaju.

Ali ono što Šopenhauer ne uzima u obzir je da su i neki od najvećih pisaca bili masovno popularni. A to je zato što su pravili višeslojna, ili da kažem višestrana, dela, pa svaka publika vidi onu stranu koja nju zanima.

Tačnije je ovo:

To što svako sme naučiti da čita - na duži rok kvari ne samo pisanje, nego i mišljenje.

Niče, Also sprach Zarathustra

[Onaj stari Sendmen]

Da, i jedna i druga tvrdnja ispravno konstatuju izvesno zagađenje u lektiri. S tim što ga Šopenhauer i imenuje (politički, crkveno itd.) upravo ovo što na šta je Zole najpodložniji.

Naravno, svako pravilo ima svoje izuzetke, upravo kao što si i napisao "neki od najvećih pisaca", ali teško da svi. Za dobro pisanje se obično uvek vezuje izvesna doza hermetizma, dok masovnost obično pripisuje lakoj literaturi.

[Aco Popara Zver]

neki od najvećih pisaca bili masovno popularni

koji?

[džin tonik]

Zloćko, mi kao narod sa Nojeve barke, kao elita, pićemo čaj umesto kafe.

to je dobro! caj ne deblja. ne! ne zelim reci da kava deblja! kava ne deblja! to je normalno, mislim, svi mogu biti tako "punasni", naravno. ne! ne zelim reci da je netko punasan! to nikad nitko stvarno nije rekao. evo:

https://www.youtube.com/watch?v=sglMO4-paHE

eto, sve u redu, sve normalno! je li ken debeo? nije, stvarno nije. mislim, onako, razumijete.
usput, a koji caj? od lipe ili neki kineski?

[Onaj stari Sendmen]

Resetovali smo Zoleta na fabrička podešavanja!!! 

[ridiculus]

neki od najvećih pisaca bili masovno popularni

koji?

Ako moraš to uopšte da pitaš kao da zvuči neverovatno, možda si na pogrešnoj temi.

Mogao bih da nabrajam, ali jedan je dovoljan. Na primer, najveći od svih pisaca, za kojeg je Igo rekao da je stvorio najviše posle Boga.

[ALEKSIJE D.]

Čaj od bunike, naravno. Podstiče kreativnost.
Nego, kako smo preko hrvatskih izvora dokazali da su Hrvati genetsi otpad drugih naroda, ima li Zloćko u tvojoj biblioteci neka knjiga tipa
"Kako sam radila u jaslicama u Jasenovcu" kakve časne sestre?
Naravno, ti kao katolik, za razliku od nas šizmatika, prihvataš teoriju Nojeve barke, jer je to u doktrini tvog viđenja krišćanstva.

[Aco Popara Zver]

Ako moraš to uopšte da pitaš kao da zvuči neverovatno, možda si na pogrešnoj temi.

Mogao bih da nabrajam, ali jedan je dovoljan. Na primer, najveći od svih pisaca, za kojeg je Igo rekao da je stvorio najviše posle Boga.

Pa ja eo pitam ponovo, pošto nisam dobio ime i prezime tog najvećeg pisca

ne kažem ni da ga nema, al da je lako naći crnu ovcu svako bi je imao

[Aco Popara Zver]

caj ne deblja. ne!

ne znam jesi li znao da je čaj nastao od kineske riječi cha i persijskog dodatka yi, što znači da je čaj iz Hrvatske

[džin tonik]

Čaj od bunike, naravno. Podstiče kreativnost.
Nego, kako smo preko hrvatskih izvora dokazali da su Hrvati genetsi otpad drugih naroda, ima li Zloćko u tvojoj biblioteci neka knjiga tipa
"Kako sam radila u jaslicama u Jasenovcu" kakve časne sestre?
Naravno, ti kao katolik, za razliku od nas šizmatika, prihvataš teoriju Nojeve barke, jer je to u doktrini tvog viđenja krišćanstva.

a, imao sam ja puno takvih knjiga. ali to je vrlo obiman i tezak sadrzaj, da, milijuni zlocina na sve nacine, koji i pojavno mora doci do izrazaja: knjige su bile debele. pa je eto pukla polica i odu knjige. ne! ne zelim reci da je netko punasan! stvarno, nije. ili negirati velike, rekli bi, debele, hrvatske zlocine. hrvati, ti prokleti zlotvori. zli jezici! hm, da, hrvati su grozni! milijun srba u jasenovcu! djece, nejaci! a tek te casne sestre, uzas neopisivi. da. a realno i ne postoje! naravno da ste vi u pravu, nista drugo nije moguce. onako, razumijete.

[ridiculus]

Naravno, svako pravilo ima svoje izuzetke, upravo kao što si i napisao "neki od najvećih pisaca", ali teško da svi. Za dobro pisanje se obično uvek vezuje izvesna doza hermetizma, dok masovnost obično pripisuje lakoj literaturi.

Pa naravno, daleko od toga da su svi dobri pisci popularni. Neki pišu vrlo maloj i odabranoj publici i izvan su dometa ostalih - da li zbog nedostatka potrebnog obrazovanja ili nedostatka potrebnog interesovanja, to je već drugo pitanje. Ali to ne remeti moj stav da pravila zapravo nema. Zato što postoji nekoliko vrsta prihvatanja književnika u kanon.

Iz nekog razloga se često zaboravlja na slučaj kada književnik, pesnik, ili umetnik bilo koje vrste ne samo da nije popularan među širim slojevima nego nije priznat ni među užim, u svom vremenu. I tek negde posle smrti - možda odmah, a možda i vek ili dva kasnije - on postaje nezaobilazan deo tradicije, kanona, nazovimo to kako god hoćete.

Na primer, William Blake nije bio priznat ni među savremenicima , dok je Wordsworth bio jak kao zemlja u ono vreme. Danas je Blake verovatno cenjeniji pesnik, mada ni Wordsworth nije za zanemariti.

[Aco Popara Zver]

Zole, koliko vidim, za sada nije moguće da učiniš vrlo jednostavnu stvar: ne da priznaš da su Srbi za sve u pravu nego da je Dominik Mandić glupan. Ajd to priznaj bar.

[ridiculus]

Pa ja eo pitam ponovo, pošto nisam dobio ime i prezime tog najvećeg pisca

Pa ako ne znaš ime koje nisam rekao ti upotrebi ono koje jesam, i sve će ti se kasti.

[Aco Popara Zver]

nači tebi je Igo jedan od najvećih pisaca?

[Aco Popara Zver]

https://theseaofbooks.com/2016/07/25/5-mega-bestsellers-from-the-19th-century-that-youve-probably-never-heard-of/

[ridiculus]

nači tebi je Igo jedan od najvećih pisaca?

Meni? Ko sam ja u svemu tome? Kakav čekić? Lanaca broj? U kojoj pećnici bi mozak tvoj?

Nebitan sam JA u toj priči. Ono što je bitno je "kako se Igo uklapa u širu sliku književnosti, francuske i svetske". A za to nije dovoljno naći nekoliko iz dupeta izvučenih misli, nego to treba malo šire dokazivati. Što znači da je odgovor: da, na mnogim mestima - na većini mesta - ga smatraju jednim od nekoliko najvećih u francuskoj književnosti, koja je i sama jedna od najvećih tradicija.

Moraćeš da se potrudiš više od posezanja za člancima koje sam već čitao. Ali to i jeste jedan od najvećih dometa tvoje veštine... guglati, tražiti dokaze POSLE formiranja mišljenja (ne dao bog pre!) i birati ono šta ti odgovara.

[Onaj stari Sendmen]

a, imao sam ja puno takvih knjiga. ali to je vrlo obiman i tezak sadrzaj, da, milijuni zlocina na sve nacine, koji i pojavno mora doci do izrazaja: knjige su bile debele. pa je eto pukla polica i odu knjige. ne! ne zelim reci da je netko punasan! stvarno, nije. ili negirati velike, rekli bi, debele, hrvatske zlocine. hrvati, ti prokleti zlotvori. zli jezici! hm, da, hrvati su grozni! milijun srba u jasenovcu! djece, nejaci! a tek te casne sestre, uzas neopisivi. da. a realno i ne postoje! naravno da ste vi u pravu, nista drugo nije moguce. onako, razumijete.

Totalno si izresetovao. Ne znaš više u kojoj se dimenziji nalaziš.

Pre svega, nije toliko ni bitno što zli hrvati pobili srbe, vec obrnuto, što su zli srbi ubijali hrvate, bosance, slovence, crnogorce, ma sve koliko vas ima. I, pazi sad: što smo vas više ubijali, to su vaše teritorije postajale sve veće i veće, a naše manje i manje i prepune izbeglica. Kuziš nonsens glupe priče? E, ali to je sve ista kuhinja, ti persijanci što vole te debele žene o kojima pričaš, to su vaši pretci. I to nije nekakva četnička izmišljotina, već vaša istinita priča kako ste nastali. Znači, nema više Jugoslavije, nema više da izmišljate da sve što srbi kažu nije istina, već vi sad smišljate neke svoje bajke, da opravdate genocid i što ste proterali tolike srbe oglušujući se o sve zakone i sva zagarantovana ljudska prava, uz amin Evrope.

I ako vama toga nije muka, nema veze. Čisto da znaš, nama još uvek jeste.

[džin tonik]

hm, da! sve je to tako, naravno. ponavljam se: vi ste bas, bas u pravu. ono.  
ne mogu potpisati tek jednu opasku: "te debele zene". khm, rekli smo: debele zene ne postoje! stvarno. (bato, prestani gledati u sandmana i ponavljati iste pokrete. kako se ono kaze, popikao se, spleo, to je lose.)

[Onaj stari Sendmen]

Debela žena je onaj jedan jadni ubijeni srbin u Jasenovcu. Pa naravno da on ne postoji, svašta. Mitsko stvorenje! Kad bi ste priznali jednog, pale bi sve vaše laži, tako najbolje ne priznati ništa, zatvarati oči i odbijati priču čim vam se ne sviđa. Misliš da radiš nešto novo?

Pa vi hrvati ste izmislili cancel kulturu.

[Aco Popara Zver]

Ali to i jeste jedan od najvećih dometa tvoje veštine... guglati, tražiti dokaze POSLE formiranja mišljenja (ne dao bog pre!) i birati ono šta ti odgovara.

ridikuli, da li sam ja ovdje tema? Možemo i o meni i da li ja guglam i da li sam botina i slično, nije problem, samo mojne baš da skrećemo sa teme da ti meni nisi odgovorio na pitanje.

neki od najvećih pisaca bili masovno popularni

dakle, od množine nekih od najvećih pisaca mi smo dobili Igoa, i to je otprilike to?

možda bi stvarno trebo da guglaš da mi nađeš te pisce koji su bili popularni

jer stvar zapravo nije u guglu: ili tvrdiš da tržište stvarno dobro prosuđuje što se tiče kvaliteta umjetnosti ili to prosto ne tvrdiš i budeš Bata, spamer, smarač, guglmasturbator štagod me već razni ridikuliji nazivaju

pošto u principu ti grdno griješiš to onda slijedi da ili nađi 10 vrhunskih pisaca ili brate to tvoje mišljenje zadrži za sebe

eo dajem ti fore da Igo bude u tih 10 (iako nije), aj sad nađi još 9

a eo za moj groš: neće ti pomoći ni gugl ni gul ni jevtropijevićka ni ko god je doktorirao književne nauke, zovi dr gugla i dr gula, svejedno, ali prosto tvoja teza je od početka pogrešna

[ridiculus]

pošto u principu ti grdno griješiš to onda slijedi da ili nađi 10 vrhunskih pisaca ili brate to tvoje mišljenje zadrži za sebe

Ne uvažavam te dovoljno da bih ti odgovarao na svako cimanje. Čuj njega, "reci mi ili zadrži za sebe"!  Kažeš da nisi tema, ali nekako jesi jedini učesnik ovde, jedino merilo mišljenja? Moj odgovor je bio na poruku dark horse-a, jer sam se našao u tom trenutku na tom mestu, a imam neko mišljenje o toj temi, budući da sam u poslednjih xy godina pročitao mnogo rasprave o tome. Da si samo ti na ovom forumu sa svojim monolozima ne bih se sigurno javio, jer si poput dosadnog deteta koje samo nešto viče i smeta i tera svoju priču. Šta ako ne nađem 10, ako nađem 9? Jel onda ne važi misao da su "neki" vrhunski pisci bili široko popularni? Ako nađem 10, reći ćeš: "Ali taj i ta nisu veliki pisci, zato što [taj i taj] KAŽE da nisu". Ili ćeš reći "pa to baš i nije neka popularnost, onaj moj je prodao više!" I tako ćemo se ćerati do kraja istorije - a ne, ta je već mrtva, pardon. Početka nove, možda. Neka, hvala.

Kaže Lao Ce, "ko zna ne govori, ko govori ne zna", a njega cenim.

Ali ako me neko drugi upita isto to...   

Kad smo već kod Viktora Igoa, njegova biografija od Grahama Robba je vrlo interesantno štivo.



Protivnik revolucije i revolucionar, pesnik, slikar, vizionar, izgnanik, otac šizofrenične kćeri, izgnanik, prorok, totalni ludak. Ali njegov uticaj na francusku i evropsku književnost pa i društvo je ogroman. Pazim se da ne učitavam previše biografije u dela, ali Igoov život je bio zanimljiv sam po sebi, pa eto opravdanja za čitanje čak i ako vas istorija književnosti ne zanima posebno.

[Aco Popara Zver]

neviđeno brbljaš potpuno isprazne rečenice a tezu ne dokazuješ

i naravno, i ne moraš da je dokazuješ

al onda ostaje nedokazana iliti bezvrijedna besmislica

s druge strane, moja teza da ti to ne možeš da dokažeš time je dokazana

bok i cmok

[ridiculus]

Jes, vala, grok!

[Onaj stari Sendmen]

Ridikuli, hvala što se opet malo uključio u ove naše rasprave i uključuj se što češće. 

A sad koji pisac velik, šta je pravilo, to stvarno možemo do božje kuće raspravljati da se ne složimo. Bog nije pisao matematičke forumule i izmišljao zakone fizike, sve je u sustini glupa ljudska apstrakcija.

[ALEKSIJE D.]

Samo za Zloćka:
http://www.zlocininadsrbima.com/PDF/Magnum-Crimen-Viktor-Novak.pdf

[džin tonik]

hvala. pa rekoh, opet: ja to sve razumijem i potpisujem, naravno. to je vrlo pouzdana knjiga, tako ozbiljna i, khm, masivna. to je krupno djelo.

[Onaj stari Sendmen]

Eto, Zole polako počeo da uviđa kako je bilo nama godinama da ga trpimo. I konstantne budalaštine. Lepota.

[Aco Popara Zver]

Jes, vala, grok!

grok, tok, maspok!

a šta je ovo ovih dana, ne znaju ljudi ni pristojno se ponašat

[džin tonik]

maspok, hrvatsko proljece. eh, sad moram citati vrhunske novine koje proljece ispratile objektivno u realnom vremenu. tri broja koja cine odredjenu cjelinu. prvi o proljecu u poletu, drugi o slomu, a treci skuplja sav relevantni svjetski tisak, reakciju.



kusanova "nova hrvatska" je prilicno tanka, nekih 20 stranica po broju, ali sadrzajno vrlo bogata. odlican primjer da kvalitetno stivo ili knjiga ne moraju nuzno biti, jelte, pozamasni. evo i prikaz za subjektivni dojam:



ovo stvarno nije nekakva debela revija ili knjiga, ali je vrlo bogato i seriozno, lijepo se cita, vrlo ugodno.

[Aco Popara Zver]

pa da, hrvatsko proljeće, pa onda arapsko proljeće... zašto prosto ne kažu - persijsko proljeće?

[Onaj stari Sendmen]

Maspok je prošlost Hrvata, a budućnost je Persija, sad je to već sasvim izvesno:

Štambuk veruje da je Harahvatia u staroj Persiji hrvatska pradomovina

"Na temelju velikog broja odnedavno dostupnih izvora i činjenica, sklon sam verovanju da je u staroj Persiji bila hrvatska pradomovina. Zvala se Harahvatia (grcki Arachosia ili Bela Indija)", rekao je Štambuk u intervjuu za Večernji list.

Prema njegovim rečima, danas je u jugozapadnom Avganistanu geografski okružuju grad Kandahar, reka Helmand, i Hamunsko jezero smešteno na jugoistoku današnjeg Irana.

"Njome je za vreme zoroastranske ahemenidske dinastije kraljevao Vivana, saveznik Darija Velikoga, koji je pomogao persijskom vladaru da savlada protivnika Vaishpatu. U Apadani, velelepnoj dvorani sa stubovima u Persepolisu, nalaze se neizrecivo vredni kameni reljefi koji predstavljaju i Darijeve hrvatske saveznike, a u stenama Bistuna, blizu Kermanšaha, klinastim pismom na tri jezika - staropersijskom, elamitskom i akadijskom - ispod reljefnog prikaza Darija Velikoga urezan je tekst koji spominje Harahvatiju", naveo je ambasador.

I etnonim Hrvat je staroiranskog je porekla, dok je hrvatski naziv ban, za vladara, takođe iranska reč i označava čuvara, narodnog vođu, objašnjava Štambuk.

Dakle, čisti persijanci, tj. beli indusi. Čak im je utvrđena nova rasa! Bilo je krajnje vreme!

Zole, kako ide ono tvoje podsmevanje srbima zbog turaka i Turske, podseti me?

[ridiculus]

Ridikuli, hvala što se opet malo uključio u ove naše rasprave i uključuj se što češće. 

A sad koji pisac velik, šta je pravilo, to stvarno možemo do božje kuće raspravljati da se ne složimo. Bog nije pisao matematičke forumule i izmišljao zakone fizike, sve je u sustini glupa ljudska apstrakcija.

Što se tiče popularnosti određenih pisaca, možda bismo mogli da razradimo ovu temu malo dublje. Ne zato što Laprdava Bud'la sa praćkom preti planini nakrcanoj topovima: Izjasni se ili idi odavde! Neka se dete igra - najniži sloj topova se sprema da opali, ne zbog njega.

Često sam naletao na ljude koji omalovažavaju nešto samo zato što je popularno. Nisu čitali/slušali/gledali, ali znaju da ne valja zato što mnogi to vole, zato što je popularno.

Naravno da ja ne verujem javnom ukusu samom po sebi, ali ne verujem ni pojedinačnim ukusima. Ne potpuno. Ne postoji osoba za koju bih mogao da kažem da na osnovu njenog mišljenja o nečemu mogu da budem siguran šta ću ja misliti o tom nečem. Čak ni u - a pazite, ovo je vrlo bitno - suprotnom smislu, u smislu da ta osoba kaže "ova pesma je odlična" pa da ja automatski znam da nije. Čak i Laprdava Bud'la može imati savim dobre favorite, kad ih uporedim sa svojim. Ali izvan sfere ukusa postoji sfera argumentacije, i to je kritički bitnije mesto od ukusa.

I tako na kraju dođoh do saznanja da, kada neko čijem ukusu nimalo ne verujem voli iste stvari kao ja, često (mada ne uvek) ih volimo iz različitih razloga. I zato ideja da popularnost ima veze sa kvalitetom, makar i obrnuto proporcionalne, ne drži vodu. Jer se radi o drugim stvarima, drugim aspektima, drugim slojevima. Odnosno, može se raditi o njima, i to je dovoljno.

Ovde sam uzeo sopstveni ukus kao neko merilo stvari, ali slobodno ga zamenite svojim ili čijim god - to je nebitno, i samo je putokaz u kojem smeru ide ovo razmišljanje.

A onda pređimo na konkretne stvari, jer ovom forumu nedostaje konkretnost. Koje su teze spornog doktorata? Koji su dokazi piščeve veličine? (Da nije popularan, kaže L.B. ) Jednom sam pročitao nešto na ovu temu u knjizi profesora Northropa Frye-ja, ne sećam se kojoj. Pretpostavka bi bila The Educated Imagination - možda? - ali nemojte me držati za reč. Davno je to bilo, a sad nije lako naći bez velike pretrage. Elem, tu sam naleteo na stav da popularnost nema nikakve veze sa vrednošću koja ostaje baštini čovečanstva. Ali baš nikakve. Neki pisci i umetnici jesu bili popularni, ali ne zato što su bili vredni.

A onda možemo da bacimo pogled na istoriju umetnosti, književnosti, ili kulture uopšte. Dovoljno je reči da je Šekspir, "najveći od svih pisaca", na čijim plećima stoji moćan deo zapadne civilizacije (a zato i kažem "najveći"), bio popularan u svoje vreme. Ne među kritičarima - to je došlo kasnije (bitna i najbitnija stavka!) - već među pučanstvom.

Servantes je bio popularan u slično vreme. Ne zbog svojih drama, koje su neslavno ljosnule i umrle, već zbog Don Kihota. Ali, čekajte, kazaće neko, u ono vreme knjige su bile slabo čitane, jer ljudi uglavnom i nisu znali da čitaju; kako je onda nešto moglo biti široko popularno? E, upravo nam to govori da ti neki ne znaju o čemu se ovde priča. Trebamo li da damo definiciju popularnosti? Koliko ljudi poznaje ili voli delo, koliko ovo utiče na njihov život i kulturu generalno, jer se o tome priča. Ne pričamo o "prodavanosti", koja je danas neko odokativno merilo popularnosti, ali u prošlosti je bila manje. U prošlosti je čitanje bilo više komunalno nego intimno iskustvo - ljudi su čitali naglas porodici ili prijateljima, ljudi su diskutovali, ljudi su poznavali likove i saosećali sa njima. Dakle, Servantes jeste bio široko popularan.

Kineski San u crvenom paviljonu spada ovde. Tristram Shandy, koji danas deluje kao eksperimentalni roman, možda spada ovde (a "ovde" znači: u svoje vreme popularan, i proglašen umetnički značajnim i vrednim, tada ili kasnije. Zapamtiti ovu definiciju da se ne bismo posle jurili u krug.)

A onda, Banjan i The Pilgrim's Progress - monstruozno popularan, toliko monstruozno da bi Lavkraft bio zapanjen tom monstruoznošću. (A nisam hteo da računam Bibliju, jer je zbirka svega i svačega, ali ima i umetnički odličnih delova.)

A onda, Semjuel Ričardson, koji se tačno nadovezuje na ovo što rekoh o Servantesu. (A ako neko ne zna ko je on, neka se samoubije ili neka ćuti. Ili neka se samubije ćuteći, prihvatam i to.)

Pa Gete, Volter Skot, Dikens, pa pomenuti Igo (Les Miserables, najkonkretnije), Mark Tven, Stajnbek, Markes, Umberto Eko... Ubiti pticu rugalicu Harper Li, koja nije napisala dovoljno da bi se dao neki širi sud o njenoj vrednosti, ali taj roman spada u umetnički značajnija ostvarenja sredine XX veka. Možda bismo mogli pričati o sestrama Bronte, možda o Lavu Tolstoju - nisu bili popularni kao neki pomenuti, ali bili su mnogo više od drugih.

Ovo je samo iz glave. Ima još mnogo toga; postoji dečja književnost koja ume da bude izuzetno popularna, ali takođe ima i razlika u kvalitetu, pa ne vidim zašto bismo je automatski izbacili iz ove rasprave.

Ako se čini da su danas stvari drugačije, dodaću dva razloga koji utiču na to "pričinjavanje":
1. danas mnogo ljudi piše, a kvalitet zaobilazi većinu, kao što se kaže u onim citatima (Šopenhauera i Ničea, napisanim još u XIX veku - a kako je tek danas?) iz kojih je proistekla ova rasprava; dakle, daleko ređe ćete naći nešto što vredi među popularnim delima;
2. mi ne znamo šta će buduće generacije misliti o današnjim delima; nešto što se danas ne ceni jer nije po nekakvim pravilima dobrog ili kreativnog pisanja će možda biti vrlo cenjeno u budućnosti; istorija je puna takvih primera, a mi nismo pametni koliko mislimo da jesmo.

[ALEKSIJE D.]

Naučno dokazano da je najčitaniji pisac na svetu Agata Kristi. Njena dela su najprodavanija posle Biblije. I tačka.

[ridiculus]

Pa jeste, ali kakve to veze ima? Jesi ti ovo shvatio kao "ako nije najčitaniji, nije dovoljno čitan"? Obrati se onom citatu Šopenhauera pa kreni odatle, jer je rasprava odatle počela. A Kristijeva se tada nije ni rodila.

Naravno, ljudi koji najmanje imaju da kažu su najspremniji da barataju tačkama.

[Aco Popara Zver]

oho, ridikuli, ajd popravljaš se malo, nisi skroz bezobrazan nego si se malo potrudio, svaka čast

naravno, bar ljudi vide šta si sad napisao, možda ti je trebala čitava noć i realno nisi ništa time dokazao, ali hajd dobre sam volje i reći ću - bravo!

e sad, čisto mala metodološka zamjerka: jesi ti tu nabrojao neke velike pisce, ali van konteksta

kakav bi to kontekst trebao biti, pa ima ih raznih, npr da u vrijeme Servantesa uopšte ne postoji neko čitalačko tržište i da čita 5% evropskog stanovništva, za razliku od vremena Viktora Igoa kad je to već 70+% pismenost

tako da Servantes i Šekspir prosto ne spadaju u popularne, pri čemu ne postoje ni nikakvi dokazi da je Šekspir bio popularan, šta kao išla raja da ga sluša na pozornici fazon, pa za Šekspira još nisu utvrdili jel on piso ili Frensis Bejkon ili neko treći objavljivao pod Šekspirovim imenom

paz to sam sad sigurno izguglo!

s druge strane, zapravo bitnije, da bi dokazao da je neko popularan prvo moraš dokazati da je taj pisac u vrhu po prodaji knjiga, ne da je eto na svijetu sa milijardama ljudi prodao koji milion kad je dobio Nobelovu nagradu

nego da lijepo dokažeš da je Markes prodo više od Hari Potera. Da je Gete procentualno prodo više nego Stiven King. Pa čak i da je Stajnbek prodo više od Koelja. Po čemu su oni popularni ako postoje stotine drugih popularnijih?

Mada misim Stajnbek... sve u svemu, da bi ova tvoja papazjanija imala smisla morao bi jasno da definišeš šta je to popularno i šta je to najveći pisac, a ti ne razumiješ ni jedan ni drugi termin

eo da ti bar nabrojim velike pisce, po meni, naravno: Dostojevski, Bulgakov, Kami, Žid, Balzak, Markes, Borhes, Hese, Hamsun, Kuci, Man, Andrić....

niđe popularnosti, prvo moraš umrijet pa postat Dostojevski fazon

i dalje ne kontaš princip, te neoliberalne priče da tržište čini popularnim nekog Dostojevskog, koji je skapao u nemaštini, to ti neće proći bez da te bar podsjetim da bljuješ gluposti