UPRAVO ČITAM (A NIJE SF, F, H)...

[Aco Popara Zver]

e da, i Niče i Šopenhauer su obične malograđanske prdnjave, to je čak ono obrnuti dokaz da ni oni za života nisu bili nešto popularni, mada opravdano, jer zašto bi tolike budaletine bile popularne, al eto Niče se poslije proslavio i kod nacista, svestran lik, čak i oni koji su spaljivali knjige su štampali njegove

[ALEKSIJE D.]

Imao bih ja što šta reći, ali se ljudi ne mogu ubediti kada su doboko u rovovima svojih mišljenja, ma koliko ona bila pogrešna. Reci mi, po tebi, šta je merilo "dobrog pisca"? Ideje? Obrada? Za mene je najbolji Bulgakov. Ali to je SUBJEKTIVNA STVAR. Za drugog Mirjana Bobić. Bata obožava Momu Kapora. I šta će biti sada? Umalo da zaboravim, Zloćko se kune u roman "Lepa plavka" Ante Pavelića...
http://cro-eu.com/galerija-fotografija/albums/userpics/10001/Ante%20Paveli%C4%87%20Liepa%20plavka.pdf

[džin tonik]

u biti, povijest je pokazala da uglavnom prezivi pisac koji je, osim sto talentiran, maksimalno moguce spojen na stvarnost; sud vremena je neumoljiv. postoji tu i neka logika, pa cak i ako zadiremo u oblast (znanstvene) fantastike koja nuzno mora imati sustinski temelj na kojem bi prodirala u izmaglicu buducnosti.

[ridiculus]

Imao bih ja što šta reći, ali se ljudi ne mogu ubediti kada su doboko u rovovima svojih mišljenja, ma koliko ona bila pogrešna. Reci mi, po tebi, šta je merilo "dobrog pisca"? Ideje? Obrada? Za mene je najbolji Bulgakov. Ali to je SUBJEKTIVNA STVAR. Za drugog Mirjana Bobić. Bata obožava Momu Kapora. I šta će biti sada?

Naravno, ali mi još nismo ni došli do mog mišljenja. Nebitno je ko voli koga, možeš jednostavno da ideš linijom najmanjeg otpora, pa da uzmeš "1000 najboljih pisaca", kako god to definisao. Teško? Uzmi 100. Uzmi 50. Nemoj jednog, dvoje, pet, jer to statistički ništa ne govori. Najbolje bi bilo da koristiš opšte ideje ko je priznat pisac. Ne slažeš se sa ovim ili onim izborom? Nebitno. biće dovoljno i onih drugih.

Isto kao što ovaj La'bud zamera kako nisam dao definiciju - a jesam nešto slično, sigurno više od njegovog - pa onda kao on daje svoju, koja uopšte nije definicija nego samo lista. Taj je velik jer mi se dopada. Ne, on (ili ona) je velik(a) jer je promenio/la paradigmu pisanja - na dobro ili zlo, ne može se ni Hitler zaobići u priči o istoriji. Neki kažu da je Džojs ubio roman - sve posle je drkanje prazne slame, stilska vežba, ili ideološko prenemaganje (koje, kad nam se sviđa, postaje "velika književnost").

Daklem, ja ne pričam o tome da li veliki pisci - "veliki" po definiciji kako kome dune - mogu da budu "popularni" - opet u shvatanju kako kome dune ("prodati više od Kinga") - već te reči koristim u najopštijem, najprihvatljivijem značenju. Jer je to ono što utiče na svet, što pokreće, na dobro ili zlo. Liberali su deo sveta i ako ih ne razumeš, nemoš se ni boriti protiv njih, kao što ovaj naš Labud ne ume, pa besni na Sagiti umesto tamo gde treba.

- "Meni oni nisu dobri pisci!", kaže Laprdava Bud'la
- "Ali mi ne pričamo O tebi, rekao si da ne želiš da budeš Tema, nigde nisam rekao da su Veliki pisci kako ih Ti shvataš bili popularni" - čuje se sa tvrđave. I dalje - "Mi smo upotrebili naše reči, valjda to svako treba da protumači tako. Tako funkcioniše svet."
- "Briga me za svet!", viče Bud'la, "sve budale!"
- "Svet smo i mi; ostalo je zaborav" - čuje se sa tvrđave.

Naravno, planina sa topovima koju sam pomenuo nisam ja, već su je sagradili mnogi, i sagrađeno je od znanja i truda mnogih. Ja sam samo u prolazu. Mora se znati SVE da bi se vršila dedukcija kada se radi o ljudskom duhu, jer ovaj nije uhvatljiv kao brojevi i geometrijske figure - ostalo je promašaj. Dobro, niko ne zna sve, ali neki su mnogo bliže tome od drugih.

A ako Laprdava Bud'la ne veruje meni, neka konsultuje Terry-ja Eagletona, koji je marksista i anti-liberal, jer ovo što rekoh nije došlo sinoć, već je kuvano godinama, i od mnogih.

[Aco Popara Zver]

ma subjektivna stvar je sad da umrsimo dodatno. Šta je npr objektivna stvar, objektivno je da je Stiven King popularan, najčitaniji ili među najčitanijima, snimili i buljuk filmova o njemu. I sad King je objektivna stvar a Bulgakov je subjektivna?

Uostalom, naša fraza ovdje je "neki od najvećih pisaca" pa samim tim valjda možemo duglavimo u tu grupu i neke koji nam lično ništa ne znače, ali oni ne mogu biti samo subjektivno neki od najvećih pisaca

[Aco Popara Zver]

ridikuli, ti i dalje pišeš plahte od teksta u kojima se ne nalazi ništa

ako ti nije jasno, rekao sam da Markes nije popularan pisac

ako tvrdiš da jeste - dokaži. Popularan u kom smislu? Popularan u odnosu na koga? Napravi listu tih 1000 pisaca i pokaži da je Markes popularniji od njih.

Prosto je nevjerovatno kolike gluposti bljuješ i ne prestaješ, ne razumiješ elementarne stvari oko analize, komparacije, klasifikacije, nije to viša matematika a ni to ne znaš. Jer ako ne kontaš da postoji 10.000 pisaca popularnijih od Markesa onda si brate tele, i nemoj da se vrijeđaš s tako telećom glavom, jer ne može teletu uvreda biti kad mu neko kaže da je tele.

jel moguće da paseš travu 2 dana, smrdiš s postovima naokolo i onda se jadan uvrijediš što ti neko spočita da je netačno to što tvrdiš, e teletino...

[Aco Popara Zver]

Zole, eo bez zezanja, glupo je da ti čitaš tamo nešto o Jasenovcu, velikosrpsku propagandu, ali ovo ne smiješ propustiti!

[mac]

Ova rasprava o tome ko je najbolji pisac me podseća malo na kinesku priču o tri brata doktora. Majmlađi brat ima znanje kako da spreči bolest da nastane, najstariji brat ima znanje kako da izleči bolest. Cela zemlja zna za najstarijeg brata, a za najmlađeg zna samo njegovo selo. Može da se desi da je najbolji pisac stvorio samo jedno delo, ali je to jedno delo imalo veliki uticaj na veliki broj drugih pisaca.

[ridiculus]

grok!

[ridiculus]

Ova rasprava o tome ko je najbolji pisac me podseća malo na kinesku priču o tri brata doktora. Majmlađi brat ima znanje kako da spreči bolest da nastane, najstariji brat ima znanje kako da izleči bolest. Cela zemlja zna za najstarijeg brata, a za najmlađeg zna samo njegovo selo. Može da se desi da je najbolji pisac stvorio samo jedno delo, ali je to jedno delo imalo veliki uticaj na veliki broj drugih pisaca.

Ma ja uopšte nisam ni počeo priču o tome, to su počeli oni koji su hteli da dokažu da ideja da dobar pisac može da bude popularan u svoje vreme (kakvo tržište? nisam ni to pominjao) nije tačna, jer ih svrbi na pogrešnom mestu.


Zanimljivo bi bilo razmotriti koliko su sami pisci krivi za to, recimo, zbog ljubomore. Istorijski gledano. E, to bi bilo vredno rasprave. Ali ne sa ovakvim učesnicima. Neko pomenu jevtropijevićku...

[Aco Popara Zver]

jbt ako ne kontaš vezu između riječi popularan i tržište idi u klaonicu tele malo

[Aco Popara Zver]

Ova rasprava o tome ko je najbolji pisac me podseća malo na kinesku priču o tri brata doktora. Majmlađi brat ima znanje kako da spreči bolest da nastane, najstariji brat ima znanje kako da izleči bolest. Cela zemlja zna za najstarijeg brata, a za najmlađeg zna samo njegovo selo. Može da se desi da je najbolji pisac stvorio samo jedno delo, ali je to jedno delo imalo veliki uticaj na veliki broj drugih pisaca.

pa ok, ali to nije uticaj u smislu popularnosti

[džin tonik]

Zole, eo bez zezanja, glupo je da ti čitaš tamo nešto o Jasenovcu, velikosrpsku propagandu, ali ovo ne smiješ propustiti!

poslije, bato, poslije, danas je dan za matematiku, sinus, kosinus i tako te stvari. ali cijenim trud i dobru volju.

[ALEKSIJE D.]

a treći brat?

[Aco Popara Zver]

poslije, bato, poslije, danas je dan za matematiku, sinus, kosinus i tako te stvari. ali cijenim trud i dobru volju.

da ti predložim onda jednog iranohrvatskog matematičara
https://en.wikipedia.org/wiki/Abu_al-Wafa%27_Buzjani

[ridiculus]

jbt ako ne kontaš vezu između riječi popularan i tržište idi u klaonicu tele malo

Srećo moja mala, nije stvar u tome da ja "ne vidim vezu", nego da ti "ne vidiš razliku". Znaš koliko je potrebno dobre volje da bi se rastumačile ove tvoje svinjarije! Hoću da mi Boban da virtuelnu medalju za počasnog člana!

[Aco Popara Zver]

Ali ono što Šopenhauer ne uzima u obzir je da su i neki od najvećih pisaca bili masovno popularni.

ridikuli, objasni mi, jesi li teletina ili nisi?

[ridiculus]

Prvo medalja!

[mac]

a treći brat?

Srednji brat ume da detektuje i izleči bolest u ranoj fazi. Za njega znaju okolna sela.

[Aco Popara Zver]

Prvo medalja!

[Aco Popara Zver]

a treći brat?

Srednji brat ume da detektuje i izleči bolest u ranoj fazi. Za njega znaju okolna sela.

Treći brat je ridikuli, duh!

[Truba]

ja sam ovo pokušao čitatiem nije završena em toliko akademski dobra da je nečitljiva za poluamateredošao sam negdje do 1942.
Draža ćorak... samo izbjegavao bitkekasnije nalupan

[ridiculus]

Treći brat je ridikuli, duh!

Avaj, samo kada ga ne bi stalno citirali i spominjali i zapitkivali nešto i tražili odgovore na stvari već odgovorene... možda bi i bio duh


The only Ghost I ever saw
Was dressed in Mechlin - so -
...
Our interview - was transient -
Of me, himself was shy -

[Aco Popara Zver]

Kaki sad duh ba

Ridikuli telence jedno

[ridiculus]

A šta je onaj od koga tele zna više?
Kako se njegovo cenjeno ime piše?

[Aco Popara Zver]

Kad ga sretneš reći će ti kako se zove, mada kako je krenulo sumnjam da takav postoji.

[Aco Popara Zver]

ja sam ovo pokušao čitati

prvo hvališ Vučića, onda čitaš o Draži, šta je sljedeće

[Onaj stari Sendmen]

Naravno, ali mi još nismo ni došli do mog mišljenja. Nebitno je ko voli koga, možeš jednostavno da ideš linijom najmanjeg otpora, pa da uzmeš "1000 najboljih pisaca", kako god to definisao. Teško? Uzmi 100. Uzmi 50. Nemoj jednog, dvoje, pet, jer to statistički ništa ne govori. Najbolje bi bilo da koristiš opšte ideje ko je priznat pisac. Ne slažeš se sa ovim ili onim izborom? Nebitno. biće dovoljno i onih drugih.

Prvo ste raspravljali otprilike na nivou čiji je mobilni bolji, vlasnik Ajfona ubeđen da je Ajfon, vlasnik Samsunga da je Samsung... a onda, kad ste shvatili da je sve individualno, krenuli ste na statistiku, da prebrojavate koliko ima vlasnika Ajfona, Samsunga...

Mislim, da se razumemo, ni ovi što prave svakakva istraživanja tipa koliki procenat ljudi je zdravo, i koliko udeo zdravih jede kokice, pa ako je udeo značajan izvlače zaključak da su kokice zdrave, leče rak i šta sve ne nisu puno bolji... 

[džin tonik]

ma nemojte se bezveze svadjati, stvarno.



pavao jesih - crvena ruza na oltaru
kanada, 1950/1., meki uvez, 336 str.

opet se lista romansirana biografija sv. alojzija stepinca. uzeo sam ovo izdanje uglavnom sto ima zanimljivu biljesku na naslovnoj: drugu jakovu blazevicu

elem, zanimljiv rad koji daje uvid u katolicku misao, u stanja i kretanja u drustvu odredjenog doba. vrlo simpatican pogled iz doticnog fokusa, pomalo blazen i naivan, vrlo dobrocudan, ali pronicljiv.

[Aco Popara Zver]

Teladi izgleda ima poprilično ovih dana, ali eo, nije zgoreg ponoviti: Gabrijel Garsija Markes nije masovno popularan pisac.

[Onaj stari Sendmen]

"Откако је први пут објављен у мају 1967. у Буенос Ајресу у издању Едиториал Судамерицана, Сто година самоће преведен је на 46 језика и продат у више од 50 милиона примерака"

[Aco Popara Zver]

Teletu kažeš da su vrata crna, on gleda u šarena vrata.

[Onaj stari Sendmen]

Da, ali to je kriterujum po kojem se gleda, i po kojem je naprimer i Eko bestseler pisac. Jedno masovno popularno delo je sasvim dovoljno da bude dokaz da se pisac približio masama, tj. mediokritetskoj publici, ili što bi Šopenhauer rekao pisanju za budale.

Ako hoćeš jači primer, eto ti Dikens. Ali, to ti je to prokletstvo, što je pisac više uspevao da se približi mediokritetima, to će se lakše osporiti da je bio veliki. Pogotovo što Dikens na našim prostorima nikad i nije bio toliko popularan, a svakako ne cenjen, kao na anglofonim.

Kod nas imaš ruse, Dostojevski, Tolstoj, Čehov. Eto ti Tolstoj kao alfa primer toga što ti tražiš, i velik i popularan. Gde ćeš popularnijeg od njega, kad Holivud i danas snima nove verzije Anu Karenjine.

[ridiculus]

Naravno, ali mi još nismo ni došli do mog mišljenja. Nebitno je ko voli koga, možeš jednostavno da ideš linijom najmanjeg otpora, pa da uzmeš "1000 najboljih pisaca", kako god to definisao. Teško? Uzmi 100. Uzmi 50. Nemoj jednog, dvoje, pet, jer to statistički ništa ne govori. Najbolje bi bilo da koristiš opšte ideje ko je priznat pisac. Ne slažeš se sa ovim ili onim izborom? Nebitno. biće dovoljno i onih drugih.

Prvo ste raspravljali otprilike na nivou čiji je mobilni bolji, vlasnik Ajfona ubeđen da je Ajfon, vlasnik Samsunga da je Samsung... a onda, kad ste shvatili da je sve individualno, krenuli ste na statistiku, da prebrojavate koliko ima vlasnika Ajfona, Samsunga...

Pazi, propovedaš propovedniku. Nema većeg relativiste ovde od mene, ne na ovom forumu, ne da podigneš i sve mrtve i oterane i samoprognane koji su ikad ovde bili.

Ali ne sećam se da sam igde spominjao SVOJE favorite; to je razlika između mene i svih ostalih koji su pominjali imena. Nisam odbacio nikoga koga su pomenuli Labud ili Aleksije; ako su rovovi subjektivnosti iskopani - a jesu sigurno - moji su dovoljno dugački i široki da prime mnogo toga. Ja čak i ne volim Markesa - da li smatram da je dobar pisac? Nemam jasno definisano mišljenje o tome. Ali drugi ga vole, dobio je Nobelovu nagradu, pa eto nekog kredibiliteta. (Iako ne verujem ni u Nobelovu nagradu.)

Zapravo, jedino sam rekao da je Šekspir najveći pisac, ali to je najlakše dokazati, pa i nije za ovu temu.

Kada uzmeš imena Labudovih favorita, tačno vidiš gde i kada je rastao, što znači da je njegov kanon definisan time, a ne nekim naknadnim promišljanjem. Kod mene ne možeš da vidiš... Naravno, ni to ne znači da tako treba.

Reče Paskal - ajd pošto volite citate - da se čovek najbolje ubeđuje argumentima do kojih je sam došao; bolje nego onima koje je uzeo od drugih. A pošto čovek ne može da stigne sam da prouči sve te pisce - ma ni blizu - onda mora da se osloni na pojašnjenja i objašnjenja drugih... koji su vrlo često bili u krivu, pogotovo ako ste učili te stvari u Jugoslaviji pre 30, 40, 50 godina.

Zar ne bi bilo divno da raspravljamo Labud i ja, na primer, oko Borhesa, da li je velik i zašto? Ali ne ovde, gde nema smisla jer ionako samo kopira ono što ja kažem, samo malo izvrne (svinja - tele; popularnost - tržište; itd) već možemo fizički, javno, na nekoj tribini.

[Aco Popara Zver]

lijepo je što ste se smuvali, ali teleća ploča će morati bez klina

prosto osjećam transfer blama da vam bilo šta više napišem

[ridiculus]

prosto osjećam transfer blama da vam bilo šta više napišem

Eto, pružam ti priliku da vratiš blam tamo gde misliš da mu je mesto, javno.

Da, ali to je kriterujum po kojem se gleda, i po kojem je naprimer i Eko bestseler pisac. Jedno masovno popularno delo je sasvim dovoljno da bude dokaz da se pisac približio masama, tj. mediokritetskoj publici, ili što bi Šopenhauer rekao pisanju za budale.

Ako hoćeš jači primer, eto ti Dikens. Ali, to ti je to prokletstvo, što je pisac više uspevao da se približi mediokritetima, to će se lakše osporiti da je bio veliki. Pogotovo što Dikens na našim prostorima nikad i nije bio toliko popularan, a svakako ne cenjen, kao na anglofonim.

Kod nas imaš ruse, Dostojevski, Tolstoj, Čehov. Eto ti Tolstoj kao alfa primer toga što ti tražiš, i velik i popularan. Gde ćeš popularnijeg od njega, kad Holivud i danas snima nove verzije Anu Karenjine.

Sve tačno.

Meni Dikens spada u omiljene pisce, ali nisam hteo o njemu pošto mi je lako naći argumente protiv tradicionalnog domaćeg pogleda na njega, ali onda bismo tek išli okolo-naokolo...

[Onaj stari Sendmen]

Ne treba zanemariti ni generacijske razlike, što je verovatno i osnovni razlog što se Bata ovako ubedljivo ne slaže... ali dobro, na njemu svet ostaje... 

[ridiculus]

Ne znam, ima i mlađih ljudi koje vole starije stvari, a ovo što je on stavio i nije toliko sveže. Čitaju ljudi i Margaret Atvud, i Džordža Sondersa, i Harukija Murakamija, i Pitera Kerija, i Dž.M. Kutsija, i svašta nešto napisano u poslednjih 30-40 godina. Da li je to dobro? Nešto od toga jeste, ali jako je teško objektivnije suditi o tekovinama našeg doba. Neka to ostane budućim generacijama.

A ove godine 100-godišnjica Prustove smrti, koji je bio, jelte, suprotno od "popularnog"!

Nisam ga mnogo čitao, ali razumem zašto ga mnogi cene; čuo sam dobre argumente, i ne mogu da ih zanemarim. Poznanik, koji je veliki fan Prustovog opusa, nikad nije uspeo da me ubedi da ga čitam dublje; smatrao sam da nemam vremena za to, jer imam i druge prioritete i druga interesovanja. Ali je uspeo da me ubedi da čitam Džejn Ostin. Rekao je samo "ako hoćeš zdrav pogled na jaz između muškaraca i žena..." i to mi je bilo dovoljno.

E sad, Ostin je primer za ovo o čemu pričamo, o "veličini". Prva je spojila radnju i (dublju) karakterizaciju u zapadnoj književnosti. Prva je uvela naratora koji vidi sve, a po potrebi ulazi u misli pojedinih likova, i onda izlazi iz njih. Tolstoj je to uzeo od nje; bez nje čitav realizam pada, jer su mnogi kopirali njen pristup. A i piše vrlo dobro. Da li će se nekome svideti tema, da li će mu biti dosadno, to je drugo pitanje, ali subjektivnije od svega što sam do sada pomenuo. Harold Bloom je stavio u "zapadni kanon", i sa razlogom - na stranu to što ni on sam nije mnogo verovao u nepromenljivost imena u njemu, i uradio je to na zahtev izdavača.

[Onaj stari Sendmen]

Ne znam, moguće da je Bata sada suviše mali da shvati da je i Dostojevski bio popularan pisac, koji je svoje romane prvo pisao u nastavcima, pa tek znatno kasnije objavljivao integralno. Verovatno od Dostojevskog ništa ne bi ni bilo, da nije oženio svoju stenografkinju koja mu je pomagala da svoje spise sastavi. Tad nije bio kompjutera, a Dojstojevski je pride bio i kompulsivno-opsesivni kockar, koji je svoje pisanije masno prodavao da bi imao pare za svoj porok.

To pisanje u nastavcima su praktikovali i Dikens i Stiven King, velike pare se tako oduvek uzimale. To ti je telenovela nivo serijalizovanog plasiranja sadržaja za mase.

I onda dođe mali Bata i napiše "niđe popularnosti". 

[džin tonik]

vjenceslav cizek -

krvopisi predsvanuca
buenos aires, 1989., 62 str., meki uvez (2. izd. zg 1990.)

sok od kishe
naklada jurcic, zagreb, 2001., 96 str., meki uvez

cita se poezija, t.j., obnavlja cizek. vjenceslav cizek, vrlo neobican disident, zanimljiv covjek, pjesnik koji visestruko robijao, prvi put zbog pjesmice:

"svatko od nas glavu da ima, s kojim to pravom. priznajte sami sasvim je dosta, narod s jednom glavom."

amensti internesnl, zatvorenik savjesti, robije, logori, otmice, sve dok na kraju nije uvjetovan zapadnjacki kredit jugokomunistickoj diktaturi otpustanjem cizeka iz zatvora. no problem: hoce li cizek htjeti izaci iz logora ako ga "pomiluju"?
ako nekog zanima, postoji online vrlo zanimljiv intervju upravnika zenickog logora sa cizekom iz 1988.:
Vjenceslav Čižek - hrvatski Mandela

svescice koje citam odlicne, u krvopisima i lijep osvrt malkice dugec na cizeka, a sok od kishe sadrzi i odlicnu bibliografiju, gdje izmedju ostalog i cizekova knjiga koja obradjuje zenicko zatocenistvo navedena pod izvornim naslovom: medju nakotom zloduha, dok je knjiga izasla kao u raljama zloduha.

[džin tonik]

miloje s. aranicki - rastko nemanjic - der heilige sava
(rastko nemanjic - sveti sava)
düsseldorf, 1963., 48. str., brosura

nacela se brosura na njemackom iz 1963. o svetom savi. sinoc nisam bas pohvatao konce, presao tek uvodnike od kojih imamo cetiri. dva na srpskom, dva na njemackom. ovako nekako: predgovor na srpskom, pa predgovor izvornom izdanju iz 1940. na njemackom, pa predgovor drugom, skracenom izdanju na srpskom, pa konacno skraceni predgovor predgovora drugog skracenog izdanja na njemackom. dobro.

opcenito mi djeluje prilicno zanimljivo, autor ili autori, nebitno, odlicno barata(ju) njemackim, uz blage iznimke, nijanse koje unose mnogo ljepote u stivo.

[Aco Popara Zver]

da ne zaboravimo i da su Amerikanci i Njemci u toku Hladnog rata finansirali razne srpske i hrvatske dijaspore, ustaše i četnici su postali freedom fighteri, bukvalno im nije bilo bitno što finansiraju fašističke organizacije samo da su protiv komunizma

tu se negdje i zosko zapatio

[Aco Popara Zver]

https://www.laguna.rs/n4135_knjiga_djavo_i_njegovi_andjeli_laguna.html

počeo i odlična stvar za sada

najzanimljivije što je iskopao je sukob Kanta i Getea oko Kantovog teksta o radikalnom zlu. Jedino što Flaš ne ide baš u detalje kako se Kant suprotstavlja Faustu, ali da je uopšte postojala ovakva debata mi je zapanjujuće, i intrigira me da kopam to sam kad nađem vremena

[džin tonik]

Odoleo vremenu nacista ali ne i savremenom dobu: Zabranjen indijanski junak Vinetu

u skladu nedavne vijesti cita se djecja literatura, vinetu.



karl may - vinetu 1-4
haffmans, itd., 4 knjige u suberu plus
IV izvornik

za ljubitelje lijepe pisane rijeci, djecje literature na kojoj odrasli (ili manje odrasli), savrseno aktualno reizdanje vinetua u haffmansa, sve pri urednistvu vickastog urednika cvijeca zla.
moram nahvaliti izdanje iz nekoliko razloga:

prvo, vjerodostojni pretisak izvornih izdanja. tu su vinetu 1-3 bez intervencija koje krenule jos od 1920. pa se nizale.
drugo, broj cetiri (koji u izvorniku cini 33. i zadnji broj k.m. putopisa) vickasto zamijenjen "blagom u srebrnom jezeru".
trece, fantasticna prilika procitati zabavnu literaturu bez cenzure, koja je, primjerice u yu, sakatila price u vrlo znacajnom postotku, i do 50% obima, dok drugdje do 10-20%.

znaci, aktualno reizdanje konacno vjerno prati izvornik:



a lako se cita, nije u frakturi. jest', kao zabranjuje se iz nekih mutnih razloga koje se bas i ne komunicira onako najjasnije, ali draz je utoliko veca, ili?
pa, dokucite razlog zasto se omiljena djecja literatura kao pokusava zabraniti... sve je to vrlo komplicirano...

[Truba]

Jaro ja digo frku jesi li ziv a ti tako bez objasnjenja

[džin tonik]

sta ces, zene, nesnosna stvorenja. bar da sam imao koronu, ali ne.

[Onaj stari Sendmen]

Ovaj čovek je neuništiv. 

[ridiculus]

Avaj, da nije njega, paučina bi se ovde hvatala. Jeste da tamani paukove nuklearnim oružjem, ali moram vas malo animirati, o Sagitaši!

Ima knjiga kojima se stalno vraćam, iz različitih razloga. I ovih dana sam ponovo uzeo u ruke - nije da sam je mnogo ispuštao - The Best Poems of the English Language, antologiju najboljeg i najreprezentativnijeg na engleskom jeziku, koju je uredio Harold Bloom. Ova ima podnaslov From Chaucer through Robert Frost. I pre nego što kažem išta o tome, moram da naglasim, s obzirom da čak i obrazovani ljudi imaju problem sa percepcijom i pažnjom, da je takvo ograničenje ove knjige vrlo jasno nagovešteno od početka. Blooma ponekad optužuju da se izgubio u prošlosti i da ne ceni ništa savremeno, ali to jednostavno nije tačno. Mnogo puta je obznanio svoje divljenje prema Johnu Ashbury-ju, Ann Carson i Britancu Geofrey-ju Hillu. (Od njih troje sada je samo Carson živa i u igri za Nobelovu nagradu.) Ali ova antologija se završava sa pesnicima koji su rođeni tik pre 1900, i koji su bili aktivni u prvoj polovini XX veka.

Ali zašto uopšte poezija? Kome to treba? Blum je pisao knjige na tu temu, ali to su druge knjige. U ovoj je to datost. Evo šta njegov uzor, Doktor Samuel Johnson, kaže na tu temu, onako kako je to opisao James Boswell u svojoj knjizi The Life of Samuel Johnson, majci svih modernih biografija.

We talked of translation. I said, I could not define it, nor could I think of a similitude to illustrate it; but that it appeared to me the translation of poetry could be only imitation.
JOHNSON. 'You may translate books of science exactly. You may also translate history, in so far as it is not embellished with oratory, which is poetical. Poetry, indeed, cannot be translated; and, therefore, it is the poets that preserve languages; for we would not be at the trouble to learn a language, if we could have all that is written in it just as well in a translation. But as the beauties of poetry cannot be preserved in any language except that in which it was originally written, we learn the language.

Sama antologija počinje esejom koji se zove The Art of Reading Poetry, i u njemu Blum opisuje poeziju kao "figurativni jezik", što će reći, jezik koji ne koristi bukvalna, osnovna značenja. I koristi primer koji je Owen Barfield pokazao, o etimologiji reči ruin. Ova je nastala iz latinskog glagola ruo, preko francuskog jezika i Čosera. Elem, nama Srbima bi sada dobro došao jedan domaći Čoser, koji bi uzeo ovaj haos modernog govora i njime ojačao srpski jezik. Hrvatima isto. Onda su drugi pesnici kroz istoriju prilagođavali, menjali, i stvarali značenja. Na primer, Šekspir:

"The noble ruin of her magic, Antony."

Iz Antonija i Kleopatre, jašta.

Ali ovo samo pokazujem zašto dajem značenje poeziji. Ukratko, to je esencija jezika. A sada ono o čemu sam hteo da pričam.

Ova antologija nije namenjena čitanju od prve do poslednje strane, već kako vas šta zainteresuje. Preko 100 pesnika, uz par anonimnih, složenih hronološki, sa uvodima i biografijama i izborom poezije. Preko 1000 stranica, uglavnom poezije. A Blumove komentare je uvek poučno čitati, a često i zabavno. A često su i kontroverzni, mada je meni iskustvo pokazalo da se u većem broju takvih slučajeva slažem sa njim, a ne sa protivnicima, jer Blum je samo ojačao instinkte koje sam već imao pre kontakta sa njegovom kritikom poezije.

Evo koja reč o Pou (Po, kao u Edgar Alan Po, ne Pu, kao u Vini Pu, da ne bude zabune):

Poe is a bad poet, a poor critic and a dreadful prose stylist in his celebrated tales.

I šta ćemo sad?

Da je Po bio loš pesnik, to je jasno. Suviše slab rečnik, suviše ponavljanja, suviše imitiranja drugih. Prvo sam pomislio da me podseća na Kolridža, pa sam onda pomislio na Vordsvorta, ali Blum kaže da je u pitanju Bajron, a ja se sa Blumom, koji je imao fotografsko pamćenje i znao većinu ove poezije napamet, ne bih sporio oko toga.

Međutim, o Pou dalje kaže:

Poe is also inescapable.

Pošto je Po loš stilista, prevodi njegovih dela mogu da budu bolji od originala. Ali otkud onda njegova popularnost? Bloom:

Poe is not a parodox, but a tribute to the power of myth.

Sa ovim bi se složili neki antropolozi koji tvrde da mit ne zavisi od naracije, od načina pripovedanja. (Ne sećam se ko je to prvi rekao, ali kladim se na Malinowskog. Jeste videli? Spajam moderni oblik podizanja adrenalina sa Čistom akademijom!)

Poe je rođen 1809, a to je godina rođenja i pesnika zbog kojeg sam uzeo antologiju ponovo u ruke - iako sam mogao naći još 50 razloga da je uzmem. Konkretan povod je bio to što sam slušao recitovanje poezije Alfreda Tenisona (Alfred Tennyson).

Izgovaranje ili čitanje poezije naglas znatno doprinosi njenom razumevanju i daje joj na snazi, ali to je sad druga priča, koju neću ovde večeras pričati. A kada to radi profesionalni glumac - divota!

Ali pre Tenisona, bacio sam pogled na Kitsa (John Keats), jer je Tenison bio "kitsovski pesnik", a i povremeno čitam njegovu poeziju.

Kitsovu biografiju nije lako čitati, uvek me ražalosti. Jedna nesreća za drugom. Den Simons se bavio njegovim radom, to znate. Svi znaju Dena Simonsa. Ali napraviti izbor Kitsove poezije nije posebno teško, jer je on sve što vredi napisao u periodu od godinu dana, pre nego što ga je očaj suviše odvukao od vrela inspiracije. Dakle, ono što Blum ovde stavlja je uglavnom ono što svi pominju kao najbolje od pesnika.

Međutim, Blum za Kitsa kaže sledeće:

It seems justified to observe that Keats has the most secure and uncontested reputation of any poet since the Renaissance, an astonishing eminence for a unique but flawed artist who did not live long enough to perfect more than a handful of works.

Tenison je bio spona između Kitsa i kasnijih Pre-Rafaelita i "estetičara" (tu spada i Oskar Vajld, ali on nije značajan kao pesnik), a odatle vodi puteljak ka Danseniju i Tolkinu. Čitati Kitsovu La Belle Dame Sans Merci i Tenisonovu The Lady of Shalott jednu za drugom je lekcija iz romantične poezije koja se ne zaboravlja lako. Pardon, nisam "čitao", pošto Blum nije uvrstio ovu potonju u antologiju. Slušao sam je, jer je uvrštena u audio-kolekciju Tenisonove poezije koju sam pomenuo. Ali mogao je i Blum da je uvrsti - to nije bilo toliko pitanje ukusa koliko prostora. Tenison je, kako Blum priznaje, imao izuzetan odnos kvaliteta i kvantiteta, mnogo bolji od većine pesnika. Njegova poezija je uvek elegična, a Toru Takemicu nas je učio da je tuga najjače osećanje (ne strah). Njegova melanholija nije osećanje buntovnog klinca koji je depresivan jer svet nije kakvim ga je zamišljao, već je to osećanje zrelog čoveka koji je izgubio nešto dragoceno.

Blumovi uvidi su jedan od razloga da se ovo čita - osim same poezije, naravno. Tenison je imao podeljenu prirodu; njegov moralni instinkt i njegovo srce su ga vodili u različitim pravcima. Hvalio je Vergilija; zvanično je bio neprijateljski nastrojen prema Lukreciju, ali potajno i nesvesno je kušao i njegovo vino.

A reader who knows no Latin and so cannot read Vergil has lost a great deal, but it is Tennyson's triumph that any such reader can remedy the loss by reading Tennyson, who richly sustains the comparison.

Iako ne volim takva poređenja, poput "američki Tolstoj", jer su uglavnom površna i prikazuju nam lenjost uma u svoj njenoj slavi, poređenje Tenisona sa Vergilijem nije nešto što se čuje svaki dan, ili čak svaki milenijum. Pa kako se ja nisam toga setio? Avaj, valjda zato što ne znam latinski... osim ovog: risus ante portas!

Ima još dosta toga o Tenisonu što Blum nije pomenuo, ali nije ni morao, niti mogao na tako malo prostora. Na primer, on je bio možda prvi koji je znao zvučnost, boju, i težinu svake reči u engleskom, i to ga je načinilo neprevaziđenim stilistom. Osim u slučaju reči scissors, koja ga je zbunjivala, ne znam zašto.

Hoćemo i neki opis, analizu, interpretaciju, ili makar palamuđenje na temu uticaja ove pesničke struje na kasniji žanr fantazije (fantasy)! Dokle više samo horor, horor, horor...

Osim toga, voleo bih i druge slične antologije da vidim, opipam, pročitam; da vidim da su stvarne. O francuskoj poeziji, španskoj, srpskoj...

Ima jedna anegdota koju je Blum negde pomenuo. Poznato je da Blum smatra Igoa "najmoćnijim" francuskim pesnikom ikada, iznad Bodlera ili bilo koga drugog. (Da ne ulazimo sad u to šta "najmoćniji" znači.) Jedan njegov poznanik, u doba pričanja već mrtav - nije pomenuo njegovo ime, ali kladim se na Deridu - i on su pričali o poeziji, i Blum je rekao to za Igoa, na šta se njegov sagovornik nasmešio i rekao "Ali on jer za decu", možda u smislu da ovog uče deca u školi, dok je prava, ozbiljna poezija valjda za stariji uzrast.

Htedoh svojevremeno da Deridi napišem figurativno pismo sa jednom zagonetkom, ovde potpuno objašnjenom i prevedenom na srpski:

Šta je čovek sa 10 godina?

Dečak.

A šta je čovek sa 16 godina?

Budala.

Slično važi i za poeziju.

O neslaganju sa T.S.Eliotom drugi put.


Where youth grows pale, and spectre-thin, and dies;
where but to think is to be full of sorrow
and leaden-eyed despairs
(Keats, Ode to a Nightingale)

[džin tonik]

Osim toga, voleo bih i druge slične antologije da vidim, opipam, pročitam; da vidim da su stvarne.
...

tebi sigurno ne treba hint, mozda si i citao, ali od domacih stvari lijepo ide uz prilog, neovisno poezije, prosto da se zaokruzi stvaralastvo: viktor zmegac.



u biti, tko nije iznimni talenat, jedan od milijun, malo nadahnut, u danasnje vrijeme ne bi trebao ni pomisljati na (ozbiljno) pisanje prije no upije ova dva rada. ako ne zeli proizvesti tek dio prolazne mode.

Za novo, treće izdanje knjige Povijesna poetika romana autor Viktor Žmegač rukopis je znatno proširio, osobito u poglavljima o 19. i 20. stoljeću. Autor je ugradio i kritičke osvrte na neke nove poetološke tekstove, a u knjigu je integrirao i nove spoznaje stečene prilikom pisanja njemačke verzije rukopisa Der europäische Roman. Geschichte seiner Poetik, 1990., koji je dosad objavljen u dva izdanja. To se izdanje, naravno, u pojedinim poglavljima uvelike razlikuje od hrvatskoga, jer je prije svega prilagođeno zahtjevima njemačkih čitatelja. Treće hrvatsko izdanje u mnogočemu se približilo knjizi napisanoj na njemačkome jeziku, i to znatno više negoli drugo zagrebačko izdanje iz godine 1991. Matičino izdanje sadrži i niz odlomaka, mahom o najnovijoj građi, koji se ne nalaze ni u njemačkoj publikaciji. Na adekvatan način dopunjena je i bibliografija.

Strast i konstruktivizam duha - Vrsno znanstveno i kulturološko djelo o temeljnim umjetničkim pokretima prošloga stoljeća i njihovim manifestacijama u književnosti, glazbi i slikarstvu, jasnim i preciznim analizama potkrepljuje polaznu autorovu tezu da se bez poznavanja prvih triju decenija 20. stoljeća ne može shvatiti današnja umjetnost. Deklarativno antimimetična i radikalno suprostavljena dotadašnjim tradicijama, nova je umjetnost prekinula kontinuitet »ulančavanja« i logična smjenjivanja stilskih pravaca po imanentnim zakonima umjetnosti, uvodeći kao temeljno estetsko načelo simultanizam ‒ »pluralizam koncepcija i modela koji supostoje na umjetničkoj sceni«.

Zahvaljujući Žmegačevoj erudiciji i intermedijalnim uvidima, čitatelj će lako uočiti mehanizme kojima su suvremeni umjetnici postmodernizma apsorbirali brojne elemente iz avangardnih pokreta s početka 20. stoljeća, oslanjajući se pritom na varijaciju, reciklažu, tautologiju i repeticiju kao jedine elemente umjetničkog izražavanja preostale nakon ekspresionističke, fovističke, futurističke, dadaističke i nadrealističke umjetničke prakse.

Žmegačeva knjiga pionirsko je djelo u komparativnome proučavanju djelomice i nepoznate ili manje poznate građe umjetničke avangarde u Hrvatskoj i Njemačkoj kao važnih sastavnica jednog od najvažnijih razdoblja u povijesti europske i svjetske kulture.

[Onaj stari Sendmen]

Avaj, da nije njega, paučina bi se ovde hvatala. Jeste da tamani paukove nuklearnim oružjem, ali moram vas malo animirati, o Sagitaši!

Hmm. Pa nije ovaj sajt mnogo manje mrtav od nekih drugih mesta. Npr. Komarčić. S jedvitom jadom odgledah tribinu o Sendmenu, većinom trajanja sam bio JEDINI online gledalac mučenja koje je trajalo skoro sat. Mada, istini za volju live jeste delovao trunčicu dinamičnije, otprilike tri čoveka, ako ne računamo ove što su vodili tribinu. Ali, opet, svodi se na koncept "dobri drugari razmenjuju utiske dok to ne prati niko osim njih".