Kako je (i zašto) crk’o domaći SF

[Nightflier]

@scallop

Jok, ali jesam politicku ekonomiju. A i prevodioce bi po zakonu trebalo da placaju po tirazu - bas kao pisce - samo sto se to ne desava, jer su kod nas svi tirazi 1000 primeraka. Kod pisaca je vec teze da se izvede taj marifetluk. Ako pises spejs operu - iz sveg srca podrzavam, a "Grbovnik" nisam procitao, jer nigde nisam mogao da ga kupim, a najpre ti nisi dolazio u klub, pa onda nisam ja. Ako ti je ostao koji autorski primerak za prodaju, sa zadovoljstvom cu ga pazariti za desetak dana, posto dolazim na sajam.

[Cornelius]

Nego, koji si stigao na tom polumaratonu?

9433. od 24000 ucesnika.

[Cornelius]

"Grbovnik" nisam procitao, jer nigde nisam mogao da ga kupim

Ako ne uspes da ga kupis na Sajmu, ja ga imam u pdf-u. Sa dozvolom Scallopa, poslacu ti ga na kucni mejl.

[Nightflier]

Hvala. To bi mi takodje odgovaralo.

[scallop]

Nego, koji si stigao na tom polumaratonu?

9433. od 24000 ucesnika.

Bre, brate Kajsije, pa ti bi dobio bronzanu medalju da je bilo osam učesnika. Bio bih zadovoljniji da zaslužio srebrnu medalju (u mojim proporcijama), ali sam još srećniji da si to konačno uradio. Mora da ti je pred kraj duša izlazila na nos, a ti si joj odbrusio: "Vraćaj se nazad inače nema ništa od nazdravljanja i tebi!" Čestitam!

(Eto, Ghoule, vidiš kako ti pobratimi uskrate kintu koju bi mogao da pazariš. Taj Cornelijus je tvoj, iz Pirot, ali mu ne možeš ništa kad ima pdf! Tako negde dele i "Naživo".)

Jel' ti taj pdf sa ilustracijama? Ku'će jadnik da čita tol'ko strana sa ekrana. Ako je toliki mazohista, pošalji mu. Ionako ne plaćaju prevodioce po tiražu.

[Goran Skrobonja]

Ghoul će dobiti 5 besplatnih primeraka za "Beli šum"! To je već ozbiljan razlog zbog kog će srpski SF da crkne. Besramna je pomisao biti uopšte plaćen za sopstvenu literaturu. Stid je tražiti honorar, makar onoliko koliko plaćaju prevodiocima.

Da stvari ne ostanu nedorečene: Beli šum se štampa u 500 primeraka. U knjizi je zastupljeno 19 pisaca x 5 primeraka na ime honorara = 95 primeraka, što je ukupno blizu 20% bruto tiraža. (BTW, uobičajeni honorari odn. autorska prava za knjige koje se prevode jesu 7% od bruto tiraža.) Cena knjige bi u maloprodaji trebalo da bude oko 500 din.

Da li je za pisce malo ili mnogo da dobiju za objavljenu priču 30-ak evra, stvar je ličnog stava. Nemoj samo da me pitaš koliko sam ja honorara dobio za ovih dvadeset i kusur godina otkad objavljujem - čak mi ni slavni "Sirius" nikada nije platio za "Poklon s neba". S druge strane, "Laguna" je bila više nego korektna što se honorara za Tihe gradove tiče, ali "Laguna" je moćna izdavačka kuća, a ne one-man-show kao "Paladin" koji stoji iza Belog šuma. Ako jednog dana budem mogao da se poredim sa "Lagunom", drugačije ćemo pričati. Do tada - bar po meni - važno je da se piše.

[Cornelius]

Mora da ti je pred kraj duša izlazila na nos, a ti si joj odbrusio: "Vraćaj se nazad inače nema ništa od nazdravljanja i tebi!" Čestitam!

(...)

Jel' ti taj pdf sa ilustracijama? Ku'će jadnik da čita tol'ko strana sa ekrana. Ako je toliki mazohista, pošalji mu. Ionako ne plaćaju prevodioce po tiražu.

Nije mi ništa izlazilo na nos. Imao sam jednako vreme na svakom merenju prolaznog vremena, što znači da sam imao vrlo uravnotežen ritam. Kako sam na startu stajao prilično pozadi, morao sam u toku trke da preteknem oko osam hiljada takmičara. Inače, ja trčim dva polumaratona godišnje, tako da više ne nazdravljam. Tek će biti nazdravljanja u aprilu kada istrčim maraton.

(...)

Jeste, sa ilustracijama. I ne vidim što on to ne bi pročitao na ekranu, kad sam ga i ja tako pročitao. Ništa mu neće faliti.

[Usul]

I ne vidim što on to ne bi pročitao na ekranu, kad sam ga i ja tako pročitao. Ništa mu neće faliti.

Kupite ljudi ebook reader. To spashava ochi....

[Nightflier]

Sve do pre dva meseca (kada je pocelo sajamsko ludilo) svakoga dana sam citao po nekoliko stotina stranica sa monitora. Doslo je dotle da sam radije citao knjige sa ekrana i kada ih imam u papiru. Stoga, i.jovanovich@gmail.com.

[scallop]

Da stvari ne ostanu nedorečene: Beli šum se štampa u 500 primeraka.

Šta se ti batrgaš kad rasprava nema veze sa tobom. "Beli šum" sam pomenuo da ne ostane nepomenut. I, dobro znam da se ni ti nećeš tu ofajditi i da je čitav poduhvat -  

čak mi ni slavni "Sirius" nikada nije platio za "Poklon s neba".

Za "Poklon s neba" dobio si - poklon s neba. Šta brineš, Bog će ti platiti.

Do tada - bar po meni - važno je da se piše.

U to ime i ja ću da popijem.

[scallop]

E, pa da počnemo ispočetka. SF je živ samo su neki mislili da bi ga definicijom mogli ubiti. Da odmah naglasim: svako može imati suprotno mišljenje. Samo povremeno ćemo se ustremiti na offtopic jer je i to, u međuvremenu, postalo regularno na ovom anarhičnom sajtu.

Da počnem sa jednom kontraverzom: Motiv pisca je primaran, a otklon od realnosti je fakultativan. Tj. možeš da sebi načiniš okruženje koje će priču kojom si motivisan najprihvatljivije doneti do čitaoca. Ako je to otklon od realnosti, koliko god on bio obiman, i naučno zamisliv (sic! - nijedan do sada nije bio moguć) i još ako od njega u priči ne odstupamo, onda je to - SF književnost.

Ako se otklon od realnosti nalazi ispred motivacije pisca, tj. da prvo kreiramo okruženje i prema njemu gradimo motiv, onda će to i dalje biti SF, ali žanrovski, onaj na koga pljuju svi SF smatraju trivijalnom literaturom.

Hajde, napred, ko ima suprotno mišljenje, sa argumentima ili smatra da bih ja prvi morao da iznesem argumente!

[mac]

Da li je "motiv pisca" isto što i "motivacija pisca", i zapravo šta je to?

Jel mi prvo moramo da definišemo SF da bismo utvrdili da li je i koliko crko u Srbiji?

[scallop]

Da li je "motiv pisca" isto što i "motivacija pisca", i zapravo šta je to?

Jel mi prvo moramo da definišemo SF da bismo utvrdili da li je i koliko crko u Srbiji?

Da se ne bih zaglavio u istu kaljugu, kao neki pre mene, bilo bi dobro da se još neko izjasni po tom pitanju. Jedno od mogućih objašnjenja je da je "motiv pisca" ono što tera pisca da saopšti ono što se nalazi u njemu, a "motivacija pisca" je uvek - da ima napisanu i objavljenu knjigu. Motiv je sadržan u knjizi, a motivacija je pragmatičnog karaktera, ili, ma koliko ja voleo da imam novu knjigu, ako nemam motiv koji bi me naterao da je napišem, od knjige nema ništa.

Ne moramo da definišemo SF. Svako doba ima svoj SF, kao što je Djovani Papini napisao da svako doba ima svoje Jevanđelje.
Da li je crkao ili ne zavisi od toga da li si nešto od domaće literature prepoznao kao SF, da li ti se učinilo da je pisac odstupio od realnosti da bi saopštio svoju poruku čitaocu. Na moju veliku žalost situacija je prilično kritična. Za dobar SF je potrebna dobra priprema, a naši pisci su slabo skloni da ulože napor u pripremu. Čini mi se, čak, da su izdavači manje odgovorni. Ne nudimo im dobar SF.

[Cornelius]

SF je živ samo su neki mislili da bi ga definicijom mogli ubiti. Da odmah naglasim: svako može imati suprotno mišljenje.

Čitajući danas poslednju knjigu analize strip medija koju je napisao T. Groensteen, našao sam jednu definiciju žanra iz pera Daniela Couegnasa (prof. opšte književnosti iz Nanta): "Žanr je istovremeno skup tekstualnih osobina, materijalnih, strukturalnih i pragmatičnih prepreka, serija pravila vezanih za estetiku i formu, jedna tradicija dela, medjutekstualnog prostora, sa mehanizmima za reprodukciju, za otklon, za opoziciju, za prevazilaženje; jedan zbir dela koja predstavljaju, van svih istorijskih veza, sličnosti, naročito tematske."

Odrediti granice SF žanra, znači uzeti sve ove parametre u obzir i odgovoriti na sva pitanja. Odgovor koji će se dobiti, posebno za granične slučajeve, neće biti - "Da, gospodine generale, ova knjiga je SF" ili "Ne, gospodine generale, ova knjiga nije SF". Odgovor će biti podložan interpretacijama. Znači, osoba A će naći jedno, osoba B drugo, osoba C... Granični slučajevo, posebno u umetnosti, nemaju uvek strogo odredjen karakter. I zašto bi imali?

Pisac piše prozu, služi se ovim ili onim nasledjem, retorikom, elementima, itd, da bi izrazio svoje ideje i emocije. U krajnjem sudu, pitamo se samo da li je delo kvalitetno ili ne. Sva ostala podela je lipov kurac.

Pisanje apsolutne bibliografije podredjeno je odredjenoj metodlogiji, ali granični slučaje podležu interpretaciji. Neophodno je odlučivati od slučaja, do slučaja. Najneproduktivniji put je nastaviti u beskonačnost razmatranje šta je granica SFa, posebno sa osobama kojima nije cilj da nadju definiciju, nego da diskutuju u beskonačnost i da uvek budu u pravu.

[scallop]

našao sam jednu definiciju žanra iz pera Daniela Couegnasa (prof. opšte književnosti iz Nanta): "Žanr je istovremeno skup tekstualnih osobina, materijalnih, strukturalnih i pragmatičnih prepreka, serija pravila vezanih za estetiku i formu, jedna tradicija dela, medjutekstualnog prostora, sa mehanizmima za reprodukciju, za otklon, za opoziciju, za prevazilaženje; jedan zbir dela koja predstavljaju, van svih istorijskih veza, sličnosti, naročito tematske."

Ovu jednačinu ne bi mogao da reši ni Stiven Hoking. Tu ima preko deset nepoznatih. Moje iskustvo govori da što je definicija složenija to je njena tačnost manja. Za ovog tvog Couegnasa (da ne kažem kako se to čita), Suvin je nepatvoreni genije. Njegov izbor šta treba izbaciti iz SF-a je daleko dosledniji. Jedino što su to stare knjige (stotinak godina), a daleko celishodnije bi bilo videti šta je sa domaćim SF-om i razloge zašto prema njemu imamo tolike rezerve. Krajem prošlog veka je načinjen ogroman napor da domaći SF postane autentičan i da se podigne njegova književna vrednost. Da li je upravo taj dualni pristup praktično oksimoron, te da nije moguće da domaći SF istovremeno postane književno vredniji i autentičan? Po meni, izuzetno književno vredna "Zlatna knjiga" sa SF-om jedinu vezu ima preko imena autora. Slično je i sa nekim drugim autorima. Pominjem samo DRFa, jer su Užice dosta daleko od Beograda.

[Cornelius]

Ovu jednačinu ne bi mogao da reši ni Stiven Hoking. Tu ima preko deset nepoznatih. Moje iskustvo govori da što je definicija složenija to je njena tačnost manja. Za ovog tvog Couegnasa (da ne kažem kako se to čita), Suvin je nepatvoreni genije. Njegov izbor šta treba izbaciti iz SF-a je daleko dosledniji.

Ma, ima i ona još efikasnija definicija SFa - SF je sve ono što ja pokažem prstom.

Nije bitno sa kojom definicijom, teorijom, strujom, tendencijom ili modom se složimo. Bitno je da je dosledno sprovodimo prilikom rada. Medjutim, neophodno je da se za nešto odlučimo.

Ja mislim da je za "žanr" najmerodavnije autorovo mišljenje. Iza njega dolaze teoretičari, izdavači, fandom, široko čitalaštvo. Gde bi pripala Fipina ZK, to može sâm autor da nam kaže i knjiga bi trebala tako da se vidi.

Ja "Grbovnik" nerado vidim kao SF, više kao fantastiku, a najviše kao realističku književnost sa odredjenim elementima fantastike. Medjutim, kada sam svojevremeno pisao prikaz te knjige, ja nisam ni razmatrao žanrovsku pripadnost jer mi je nevažna. Razmatrao sam strukturu dela, karakterizaciju likova, slojeve zapleta, ritam... Autori knjige imaju drugo mišljenje i zato ja razmatram "Grbovnik" u SF korpusu srpske književnosti.

[scallop]

Ja mislim da je za "žanr" najmerodavnije autorovo mišljenje.

Ja duboko verujem da nijedan autor nema mišljenje da je ono što piše - žanr. Bar dok se iz tog termina ne isključi pežorativ.

Na jednom mestu, uskoro će se pojaviti u Emitoru 743, napisao sam da je Vern žanrovski pisac, jer je njegov motiv bio da "zapanji" svoje čitaoce čudima koja nastupaju, a da je Velsov "Vremeplov" književnost jer je koristio SF iskorak iz realnosti da ukaže kuda idu društveni odnosi, ako nastave putem kojim su krenuli.

Dakle, motiv pisca, pa otklon od realnosti - književnost;
Otklon od realnosti, pa motiv pisca - žanr sa svim pežorativima koji uz to idu.

Ko u svoje rukopise trpa žanrovske odrednice, da bi to u tom žanru bilo smešteno, ne čini više od onih koji pišu da bi nešto bilo napisano.

[Cornelius]

Ja duboko verujem da nijedan autor nema mišljenje da je ono što piše - žanr. Bar dok se iz tog termina ne isključi pežorativ.

To ti dodje kao idealističko vidjenje. Potom, "žanr" nije pežorativan termin. U pitanju je samo uredničko-izdavačko-knjižarsko-kritičarsko odredjivanje. Čuj, i psihološki roman je "žanr", pa se toga ne stide autori.

U pitanju je odredjivanje nečeg u odnosu na nešto. Stari smo u odnosu na mlade, beli smo u odnosu na crne... i da nastavim parafraziranje Sartra - pišemo SF u odnosu na one koji pišu ljubavne romane...

[angel011]

Reći da knjiga pripada određenom žanru je pežorativno koliko i reći da neko ima plave oči.

[zakk]

Na sajmu, na štandu RENDEta ugledam roman(?) KLONIRANA Jelene Čarije.

Dnevnik - Novine i časopisi 28.01.04
Da li sam ja ovca Doli
Jelena Čarija: "Klonirana"

Čitajte najmlađe svetske pisce. Iako se njihove knjige, uglavnom, teško pronalaze po budžacima gradskih knjižara, mladi pisci uvek nude nešto novo, provokativno, zanimljivo, živo. Oni umivaju književnost.
Mladi pisci nude nove teme zaogrnute u novu formu. Mina Miljković tako piše roman o Čurugu, a Maja Nešovanović "Lov na Đurđu" (Centar za stvaralaštvo mladih), roman u kom jednu od glavnih uloga igra Dragan Velikić. Kada se dogodi da te nove knjige veće izdavačke kuće gurnu u prvi plan, izdanja zasijaju u pravom svetlu. Tako se zanimljivi roman mlade Beograđanke Ane Vučković "Epoha lipsa juče" (izdavač: Narodna knjiga) nađe u najužem izboru za "Ninovu nagradu", gde se prošle godine našao i roman "Logika reke, pruge i otpada" Daniela Kovača, štampan kod "Beopolisa". Osim na listama za nagrade, knjige najmlađih pisaca tada se nađu i na bestseler listima.
Knjiga hrvatske spisateljice Jelene Čarije (Split, 1980) koju je objavio beogradski izdavač "Rende" tražena je knjiga u knjižarama. Čarija u romanu "Klonirana" pripoveda o poremećenom holivudskom producentu koji je klonirao Merilin Monro.
Stiven Piterson, najmoćniji "filmaš" na svetu, opsednut je lepotom čarobne Merilin Monro. Osim što je opsednut, on je lud! Liči mi na lude i opasne profesore-pronalazače koje na kraju (i na sreću celog sveta) sredi Supermen. Stiven Piterson koristi naučna dostignuća: on daje silan novac i dobija svoj klon. Malena Norma DŽin nalazi se u rukama matorog pedofila koji nad klonom sprovodi jeziv teror. Sanjajući o filmskom uspehu svoje klonirane kćeri, Piterson seksualno zlostavlja šestogodišnju devojčicu. Koristeći sistem kamera u svom dvorcu, ovaj sedamdeset sedmogodišnji bogataš trudi se da njegov zločin ne bude primećen. Ali, tu je Normina dadilja Nen Geler koja će razotkriti bolesni um matorog producenta. S tim nevoljama, otkriće se i drugi detalji ovog teškog slučaja.
Ha! Sigurno vas je sve ovo podsetilo na filmski scenario. Dobro je, ukoliko jeste tako. Baš u tom i jeste stvar. Svoj roman Jelena Čarija deli na dva ve lika dela. Prvi deo jeste žanr roman koji kao da je odblesak filmskog scenarija. A onda dolazi drugi deo priče, u umaku od pseudožanra, u kom čitaocu bude jasno da prvi deo i jeste neka vrsta muviskripta. U drugom delu "Klonirane" Čarija spušta priču na zemlju uvodeći nove likove: bliznakinje Helenu i Jelenu Čariju, koje su, sanjajući holivudski san, napisale filmsku priču, ne sluteći da tako guraju vrat pod nož opasnog producenta Stivena Pitersona. Zanimljivo je što je roman Jelene Čarije užasno uverljiv i u prvom i u drugom delu. I kada se (u prvom delu) Čarija čvrsto drži za pravila žanra i kada se duhovito (u drugom delu) žanrom igra, ne dozvoljavajući da se nit priče o kloniranoj Merilin Monro prekine. Roman Jelene Čarije zanimljiv je i zbog toga što se bavi aktuelnim problemima: problemom pedofilije i problemom kloniranja.
Hvatala me je jeza dok sam tokom dve noći "gutao" stranice "Klonirane". Kako ćemo u budućnosti znati ko je kloniran, a ko nije? Kako ćemo zaštititi klonove, a kako ćemo zaštititi nas? U stvari, otkud znam da li uopšte spadam u "nas". Da li je izvod iz knjige rođenih dovoljan dokaz da nisam kloniran?Jesam li ja ovca Doli?

Mića Vujičić

Ok, prikaz je bezveze, al tema romana je prijemčiva za ovdašnju gadosti naklonjenu blagoglagoljivu populaciju.

Daklem, da je ovo pisano pre 20 godina, rekao bih "SF" bez ikakve dileme.
Danas... se razmišljam.

[Cornelius]

Pre 20 godina SF je imao prilično odredjene granice, odredjene pisce i odredjenu publiku. Holivudska industrija, video igre i internet su promenile pristup u svemu, pa i u književnosti. Danas se SF elementi upotrebljavaju u retoričkom značenju ili kao element oneobičavanja priče.

[akhnaton]

Pre 20 godina SF je imao prilično odredjene granice, odredjene pisce i odredjenu publiku. Holivudska industrija, video igre i internet su promenile pristup u svemu, pa i u književnosti. Danas se SF elementi upotrebljavaju u retoričkom značenju ili kao element oneobičavanja priče.

Apsolutno tačno. U vremenu mobilnih telefona, PC-a, Interneta... Nema interesovanja za SF.

[Boban]

Ovakvi pomaci su uvek postojali samo ne u ovolikoj meri, a i pravog SF-a je bilo toliko mnogo da na ovakve stvari nismo obraćali pažnju.
Ko se seća romana "Slom 79" i "Poslednji dani Amerike"?
Uostalom, šta je radio Vonegat u svojim delima.
Vremenom, tvrda žanrovska ostvarenja kojima je imerativ da ostanu u žanrovskim okvirima su sve ređa, a ovih polutana sve više.

Elem, još bolji primer za razumevanje pojma žanr je npr. western. Da li je svaki film koji se dešava na Divljem Zapadu u periodu posle američkog građanskog rata pa do kraja XIX veka western.
Naravno da nije, samo ona dela gde je ikonografija tačno određena i prepoznatljiva. Ako nema revolveraša i obračuna to jednostavno nije wester mada može da se dogaša doslovno 1888. godine u Dodž Sitiju ali da se prati npr. odnos majke i maloumne kćerke u protestanstskoj zajednici bez da se igde ispali ijedan metak.

SF je prestao da bude žanr, kao što je i horor nadišao okvire žanra onog momenta kada su autori počeli da koriste SF ili horor alate kao poštapalice za građenje likova i atmosfere ili nadogradnju zapleta a sami SF ili horor postulati su im postali irelevantni. Ovaj primer sa kloniranim MM je savršen za to...

Nesretna bibliografija koju Mića i ja drobimo decenijama upravo se slomila na tom curenju žanra na sve strane i uplivima svega i svačega u žanr. Početkom osamdesetih najednom se počelo pojavljivati mnogo dela koja imaju neku malu inovaciju u odnosu na postojeće stanje tehnologije i društva i često je ta inovacija imala bitan udeo u delu građenja radnje ali zapravo dela nisu bila SF. Recimo, ova klonirana MM nije uopšte morala da bude klonirana nego je čovek mogao negde da vidi dete koje mu se učini kao mala MM i da ga onda otme i dalje priča ide sasvim kao i u ovoj verziji. Često pisci posežu za SF ili horor ili fantasy elementima iz neznanja i neukosti da osmisle radnju bez tih elemenata.

[Meho Krljic]

SF je prestao da bude žanr, kao što je i horor nadišao okvire žanra

Votdfak?? Da li me to oči varaju? Boban implicite, na mala vrata i iz prikrajka prepoznaje horor kao distinktni žanr?? Sigurno provokacija.

Recimo, ova klonirana MM nije uopšte morala da bude klonirana nego je čovek mogao negde da vidi dete koje mu se učini kao mala MM i da ga onda otme i dalje priča ide sasvim kao i u ovoj verziji.

Kao što u Sterdženovoj priči 'Bright Moments' koju si turio u (poslednji?) Alef ne postoji ni jedan jedini fantastični element, ni jedan spekulativi element, nema, jelte, novuma, a opet sam ja tu priču čitao kao SF jer je ona, po načinu korišćenja svojih motiva i po nekakvoj svojoj estetici zvučala kao SF priča.

[Boban]

Da si pažljivije pratio zbivanja, Meho, zapazio bi da ja sve vreme pričam da sam odrastao pored ostalog na ŽANRU STRAVE I UŽASA kako se to zvalo u moje vreme, ali to je bilo jasno definisano šta je, kao što je i pre 40 godina bilo jasno šta jeste SF a šta nije. Sada razni samozvani izučavaoci poput Ghoula hoće da retroaktivno pokažu kako je horor bio sveobuhvatan, a zapravo su to bile priče o vampirima, vukodlacima i duhovima. Tek mnogo kasnije pojavio se horor koji nije bio fantastika a koji smo mi prepoznavali kao žanr strave u užasa (vidi film GRAD KOJI SE UŽASAVAO ZALASKA SUNCA kao svojevrsnu prekretnicu u holivudskoj produkciji i začetnika filmova o svakovrsnim masovnim tamaniteljima ljudi koji svoj vrhunac doživljava u NOĆI VEŠTICA i klimaks u PETKU 13, FREDIju i ostalim stvarima...) Dakle, horor je bio vrlo jasan kao žanr, kao što su i mnogi drugi žanrovi bili, a onda je krenula opšta papazjanija u pokušaju iznalaženja svežih motiva i tema pa su se kantice s bojama prolile i sve se manje-više izmešalo. E sad što pojedinci i dalje u toj mešavini svega jasno vide samo "svoje" boje njihov je problem i njihovo ograničenje.

[Meho Krljic]

Pa ja znam da si ti uvek pričao o stravi i užasu pa sam se malo zapanjio da tako olako prihvataš termin horor u toj priči... dobro...

[scallop]

Morao bih malo više da provarim ono što ste napisali u prethodnim postovima, ali me, ukupno, raduje što neko ipak o tome razmišlja.

Moj brat Kajsije se trudi da SF posmatra racionalno i navodi internet i mobilnu telefoniju kao ograničavajuće faktore. To je tačno ukoliko bismo odmah ukinuli Sajam Knjige. Koj' će nam knjiga ako već postoji način konukacije koji knjigu isključuje? Ali, to važi za sve knjige i katastrofalno je kad bi to bio opstojeći trend. No, to je nedopustivo jer će nas kroz 500 godina smatrati nepismenom civilizacijom. Predlažem temu za neku književnu radionicu: "Dan kad su prestale da postoje Klarkove orbite".

Drugo pitanje je muka Miće i Bobana sa njihovom SF bibliografijom. Ja tu muku potpuno razumem, ali ona je krenula od pogrešne polazne hipoteze: SF je žanr. Naravno, fikcija je postala nezaobilazni deo književnosti i zaista su dela počela da "cure" na sve strane. Tačno je: postoji horor vestern, postoji vestern vestern i postoji SF vestern. Iste kombinacije moćemo da uspostavimo sa bilo čime što je "književna teorija" razvrstala po postojećim fijokama. Toliko o pežorativima, trivijalnoj književnosti i plavim očima.

Ako hoćemo da prepoznamo SF, onda on nije u motivu, već u scenografiji, u otklonu od realnosti. Neke poruke ne mogu da budu isporučene izvan fikcije, neke od njih se naoružaju SF "novumom" (šta god da to znači). Ova rasprava je svojevremno pala na kanonskim ograničenjima. Bilo bi veoma zdravo da Mića i Boban objave svoju bibliografiju, kao predložak, kao objekat za raspravu i ona će da živi i da se razvija onoliko koliko je zaslužila. Ugrobiti nešto je najcrnje moguća varijanta višegodišnjeg rada. Kad ovo napišem, onda su to najbolje namere. Dajte već jednom nešto o čemu ćemo da raspravljamo, nagađamo, kritikujemo. Ja ću u ponedeljak prezentirati svoje napise o SF, ne da se hvalim s njima, već da dam priliku za različito mišljenje.

Meho se čudi da Boban prihvata horor kao žanrovsko opredeljenje? To je bezveze. Boban je pola svog opusa napisao u tom raspoloženju. Boban jedino nije prihvatio da distinkcije potiču iz različitog pristupa: SF je otklon od realnosti (fikcija kao okruženje), horor je nametanje određenog raspoloženja, pobuđivanje strepnje (emotivni odnos prema delu). I, kao što je napomenuo: SF može da bude horor, ali i bilo šta drugo, horor ne mora da bude SF, može da odabere bilo koje okruženje (njegovi ciljevi su u prostoru emocija).

Mogao bih da napišem poseban esej o hororu, nije to materija zbog koje bih mnogo toga morao pročitam, ali neću. U inat Ghoulu koji misli da piše horor, a to uopšte ne radi (Evo opet sam te pomenuo, a danas je 24. oktobar!)

[Cornelius]

Moj brat Kajsije se trudi da SF posmatra racionalno i navodi internet i mobilnu telefoniju kao ograničavajuće faktore.

Ne bi nilo loše da čitaš postove pre nego što ih komentarišeš. Tamo sam napisao "Holivudska industrija, video igre i internet su promenile pristup u svemu, pa i u književnosti." Da objasnim.

Nove tehnologije su omogućile Holivudu da pravi sve bolje i atraktivnije specijalne efekte, a za sve manje para. Automatski, radi eksploatacije nove mašine pristigle u fabriku, oni su se bacili na proizvode koji zahtevaju puno lepih i atraktivnih specijalnih efekata. Tako je SF uklizao u sve i u svašta.

Razvoj video igara je podlegao sličnim uslovima, pa je SF ušao i na druga vrata.

Internet je spomenut u smislu masovnog medija, nosača koji ima fascinantnu brzinu širenja teksta, slike, zvuka i filma, a samim tim i neverovatnu mogućnost uticanja na konzumaciju odredjenih proizvoda i oblikovanje ukusa i potrošačkih navika.

Znači, ni u jednom trenutku nisam smatrao da su Internet i mobilna telefonija ograničavajući. Takvim pojednostavljivanjem ukazuješ da te nije ni zanimalo šta sam hteo da kažem (ne mogu da poverujem da misliš da sam baš toliko glup).

U vreme proto-internet-biznisa, najbolje su se on line prodavale knjige, jer je njih bilo najlakše sistematizovati i ponuditi. Internet je pomogao da se knjige prodaju još šire i slobodnije. Prirodno, to ne utiče na kvalitet napisanog. Naprotiv.

Nepismenost kao nadirući fenomen je vezan za nova sredstva komunikacije koja su trenutna. Internet, televizija, mobilna telefonija za veći deo sveta su simbol pasivnosti, kao u vicu zašto bi Crnogorac hteo da postane zmija - ležiš, a ideš. Brzina je zamenila razmišljanje. Što pre dojavimo neku vest, mi smo profesionalniji, što pre je neko konzumira, on je pametniji.

Razmišljanje i analiza zahtevaju sporost, vreme, premetanje iz ruke u ruku... Sve što je danas smatrano za debilnost. Zato knjiga gubi teren. Posebno kvalitetna knjiga. Zato će nas i zapamtiti kao epohu mentola koji su znali sva slova, ali nisu umeli mnogo da urade sa njima.

Ako hoćemo da prepoznamo SF, onda on nije u motivu, već u scenografiji, u otklonu od realnosti.

valjda si hteo da kažeš da odelo čini čoveka. Ja, ako se obučem kao hasid, sa kikicama i štrojmelom, izvršio sam pomak od stvarnosti i postao sam hasid. Mazel tov! To što mi majka nije jevrejskog porekla, što se ne zovem Moše, što ne znam šta je judaizam, šo nisam obrezan, što ne idem u sinagogu i što nisam jevrejin, to se ne računa.

Ako je SF samo u scenografskom otklonu, onda je tvoj SF nalik holivudskim akcionim proizvodima. Skineš gaće kaubojima i obučeš im one smešne rimljansko-grkljanske haljinice, i eto ti Spartaka, kome je, opet, dovoljno skinuti suknju i staviti mu patamuzače oko jaje, koturaljke na noge i eto ti SF Rolerbola...

Nije mi jasno što pokušavaš da spetljaš SF u jednu rečenicu! Pa, to je čist amerikanizam. Sve je reklamni slogan. SF je kompleksan kao i drugi žanrovi i ne možeš čitavu njegovu estetiku i poetiku da svedeš na "scenografiju".

[scallop]

Твој одговор сматрам контрапродуктивним. Кој' ти је кој мој потребно да се на тај начин расправљаш са мном? И шта си негирао, друже мој? Само ми треба да се и са тобом натежем.

Ја покушавам да сместим СФ тамо где и треба да буде, да буде средство, а не мотив, ако желимо да буде књижевност, а не тривијални жанр. Ако га, успут, назовем сценографијом, кога од тог боли глава? Пишеш и ако ти треба да боље изнесеш своју причу, замотаћеш је у СФ. Ако си способан да то урадиш. Већ је неко написао да не треба клонирати Мерилин Монро да би се злостављало једно дете.

Мазел тов!

[varvarin]

Само ми треба да се и са тобом натежем.
...Мазел тов!

A da ga prosto obrežemo??

[scallop]

Само ми треба да се и са тобом натежем.
...Мазел тов!

A da ga prosto obrežemo??

A da mu ga odrežemo?

Hajde malo, Varvarine, imaš li ti neko mišljenje ili ćeš da podjebavaš iz prikrajka?

[varvarin]

Danas sam u tom raspoloženju...

[Cornelius]

Ја покушавам да сместим СФ тамо где и треба да буде, да буде средство, а не мотив

Svodjenje SFa na "sredstvo" važi samo za granične slučajeve. tako je pisao Vonegat, tako je pisao Orvel, Haksli, Bardžis, ali tako nije pisao Lem, Le Gvinova, Strugacki, Diš, Dik. Prva grupa je upotrebljavala SF rečnik samo da bi sebi omogućila veću slobodu u izražavanju ideja, dok je druga grupa svu svoju kreaciju zasnovala na poetici i estetici SFa.

Istovremeno, loša SF književnost upotrebljava SF kao sredstvo da ne bi više Kauboji jurili Indijance, nego Straship Troopers da jure čudovišta iz Osme galaksije.

SF nije motiv piscu. Motiv piscu je iskazivanje sopstvenih ideja, verovanja, ubedjenja, iskustava, postavljanje pitanja i ukazivanja da svet nije jednostavan, niti zatvoren. Ti motivi mogu da budu iskazani na različite načine.

Ako je SF motiv jednom piscu, onda je to paleo SF, kada je takva vrsta proze služila za ukazivanje na tehnološke domete i glancanje vrednosti u protestantskom društvu.

SF književnost je višeslojna i ima podjednako velike mogućnosti kao i fantastična, realistička, istorijska, psihološka, kriminalistička i ostala proza. Sve zavisi od književnog i umetničkog kvaliteta, u svim navedenim žanrovima, rodovima, domenima... Nije pežorativno da se kaže SF. To je samo jedna od odrednica.

Zašto razgovaram sa tobom onako? Pa, zato što me je iznerviralo da tako nešto dodje od tebe. Da je neko drugi, bolelo bi me dupe. Čitavog života raspravljamo o književnosti, koja u našim životima ima jedno od primarnih mesta, o njenoj složenosti, o meandrima, o finesama, i danas da saznam da je SF samo scenografija. To me je šokiralo. Posebno, sad, kad baš iščitavam Legije Ida. Zar bi to moglo da se prebaci u okvire Avganistana i Ramboa? Ubedjen sam da ne može, jer nije tako zasnovan.

[Cornelius]

Само ми треба да се и са тобом натежем.
...Мазел тов!

A da ga prosto obrežemo??

A da mu ga odrežemo?

he, he... zaboravljate da sam maratonac!

[divča]

Svodjenje SFa na "sredstvo" važi samo za granične slučajeve. tako je pisao Vonegat, tako je pisao Orvel, Haksli, Bardžis, ali tako nije pisao Lem, Le Gvinova, Strugacki, Diš, Dik. Prva grupa je upotrebljavala SF rečnik samo da bi sebi omogućila veću slobodu u izražavanju ideja, dok je druga grupa svu svoju kreaciju zasnovala na poetici i estetici SFa.

Ala ga vi prelamate preko kolena...
Stvarno se trudim da razumem ovu (cini mi se prilicno proizvoljnu) distinkciju, ali mi nikako ne ide.

[Cornelius]

Ala ga vi prelamate preko kolena...
Stvarno se trudim da razumem ovu (cini mi se prilicno proizvoljnu) distinkciju, ali mi nikako ne ide.

Čekamo tvoje prelamanje koje će biti bez proizvoljnosti...

[divča]

Ne bih ja nista prelamao, ili bar ne na ovakav nacin. Meni se gornja generalizacija i distinkcija ucinila malo gruba i na misice jer ispada da je, npr. Vonegat, seo sa namerom da napise jednu gorku satiru o uzasima rata i moralnom posrnucu ljudske rase, i ucinilo mu se zgodnim da kao sredstva za efektnije pricanje price svesno iskoristi te sf ludosti:  svemirce, putovanje kroz vreme itd. Dok sa druge strane kada Lem sedne i napise pricu o okeanu koji misli,  ispada da se u tome sva njegova umetnicka namera iscrpljuje - sta drugo moze da bude ova sf figura u jednoj od najfilozofskijih knjiga ikada nego sredstvo. Ovo vazi i za druge pisce iz 'druge grupe', ja ne znam bolji primer koriscenja sf imazerije kao sredstva od Ursule. Dik je tek prica za sebe...

Pozdrav.

[Boban]

Upravo tako. Vonegat se bavio savremenim američkim društvom i posledicama političkih i birokratskih odluka, a Lem se bavio pokušajima da spozna druge civilizacije i uspostavi kontak s vanzemaljcima. Vonegatu je SF samo poštapalica (kao i našem Pekiću, recimo, priča "Novi jerusalim" gde roboti daleke budučnosti nalaze spis o našem dobu i čude se kako smo mi razmišljali. Bez obzira što je to daleka budućnost i što su to roboti a ljudi više nema, takva priča je zapravo priča o nama sada i ovde. Na drugoj strani, Lem kada piše o signalu vanzemaljaca koji stiže u našu stvarnost, zapravo piše o kosmosu i smislu života i pokušava da shvati beskraj.

[Cornelius]

Pozdrav i tebi chovekoide. U potpunosti sam razumeo šta hoćeš da kažeš. Ako je u pitanju kvalitetna SF književnost, onda to nije baš SF, nego književnost sa filozofskom metaforom, sociološkom analizom, antropološkom studijom, psihološkom dubinom... Za nekvalitetnu SF književnost mirno može da se kaže da je SF.

[scallop]

Ne bih ja nista prelamao, ili bar ne na ovakav nacin. Meni se gornja generalizacija i distinkcija ucinila malo gruba i na misice jer ispada da je, npr. Vonegat, seo sa namerom da napise jednu gorku satiru o uzasima rata i moralnom posrnucu ljudske rase, i ucinilo mu se zgodnim da kao sredstva za efektnije pricanje price svesno iskoristi te sf ludosti:  svemirce, putovanje kroz vreme itd. Dok sa druge strane kada Lem sedne i napise pricu o okeanu koji misli,  ispada da se u tome sva njegova umetnicka namera iscrpljuje - sta drugo moze da bude ova sf figura u jednoj od najfilozofskijih knjiga ikada nego sredstvo. Ovo vazi i za druge pisce iz 'druge grupe', ja ne znam bolji primer koriscenja sf imazerije kao sredstva od Ursule. Dik je tek prica za sebe...

Vidiš kako lepo umeš da odabereš dela, jedino što i za Lema i za Le Guinovu važi ista priča kao i za Vonegata.

Lem je, ustvari, rekao: ljudi, baš šte blesavi što mislite da ste vrh vaše civilizacije! Možda ste vi isto što i imitacije kojima se predstavlja Solaris. Možda je Solaris u ljudskoj ekspediciji video samo poruku vrhovne civilizacije planete Zemlje.

A, Le Guinova je drastično eksploatisala SF elemente da bi ispričala svoju priču. Nećeš mi valjda reći da su "ansibl" i "NAFAL" nešto više od sredstva?

Hajde smisli još neke romane. Ako su dobra književnost onda će otklon od realnosti (da te ne mučim terminom - sredstvo) uvek biti iza motiva priče.

[Cornelius]

SF delo se distancira od realističnog, a može se reći i od fantastike, kroz pomak u sledećim elementima: vreme, prostor i protagonisti. Većina SF dela kombinuje elemente ove tri osovine, stvarajući tako pomak u odnosu na našu stvarnost, i nadgradjujući kroz karakterizaciju likova i kroz zaplet.

- vreme: budućnost, vremensko putovanje, odlazak u prošlost i budućnost
- prostor: planeta Zemlja, svemirski brod, druga planeta, druga galaksija, kosmos
- protagonisti: čovek, mutant, vanzemaljac, robot, kompjuter

Kombinacijom i ukrštanjem elemenata iz ove tri osovine, stvaraju se SF dela različitih tipova. Inače, svaka osovina u minimumu započinje u sadašnjosti, na Zemlji, sa čovekom. Taj minimum nalikuje verovatnoći naše svakodnevnice. Na drugom kraju, u maksimumu, nalazi se daleko, drugačije, nezamislivo.

Evo, još jednog recepta za prepoznavanje SFa u odnosu na ono što nije SF. Iskreno sam ubedjen da je traženje granica SF književnosti, kroz ovu ili neku drugu formulu, jalov posao. Uvek će da se nadje neko "ali", osim u slučaju "Legionara i koze". (Un légionnaire baise une chèvre. Elle tourne la tête et dit : Mêêêêê. Le légionnaire, imperturbable, continue son travail et lance : Il n'y a pas de « mais ».) Književnost, kao i svaki plod duha, može da bude dobar ili loš; sve ostalo je pišanje uz vetar. Prirodno, mi možemo da raspravljamo odavde do večnosti, sve dok nam je zadovoljstvo i da nikad ne stignemo do zadovoljavajuće formule.

Mogli bi da probamo da napravimo jednu temu o pomaku u SFu, za jedan ponedeljak u Lazi Komarčiću. Ja bih voleo da je radim u četiri ruke sa Scallopom, jer mi imamo strašno slična mišljenja i strašno različita mišljenja. Scallope, šta misliš?

[scallop]

Ja bih voleo da je radim u četiri ruke sa Scallopom, jer mi imamo strašno slična mišljenja i strašno različita mišljenja. Scallope, šta misliš?

Ne slažem se: ti imaš strašno slično mišljenje, a ja imam strašno različito mišljenje.  

[Cornelius]

Ne slažem se: ti imaš strašno slično mišljenje, a ja imam strašno različito mišljenje.  

Uvek si se razlikovao po boji svog (guz) papira.

[varvarin]

Mali doprinos ovoj raspravi kojoj se kraj ne nazire:

Tamo sedamdesetih godina prošlog veka, jedna ekipa TV Beograd ode selu u pohode (to je tada bilo IN), da pita seljake šta oni misle o toliko pominjanoj seksualnoj revoluciji, pa onda o zameni ekonomske uloge polova, te da li je dobro da inicijativa za seks krene od muškarca ili od žene, te šta misle o ljubavi u braku, te kada početi sa seksualnim prosvećivanjem mladih...
Dok jedan od seljaka - sagovornika ne reče:
Ma, nemamo mi pojma o tome, ovo je prost svet, mi se samo jebemo...

[Cornelius]

Mali doprinos ovoj raspravi kojoj se kraj ne nazire:

Tamo sedamdesetih godina prošlog veka, jedna ekipa TV Beograd ode selu u pohode (to je tada bilo IN), da pita seljake šta oni misle o toliko pominjanoj seksualnoj revoluciji, pa onda o zameni ekonomske uloge polova, te da li je dobro da inicijativa za seks krene od muškarca ili od žene, te šta misle o ljubavi u braku, te kada početi sa seksualnim prosvećivanjem mladih...
Dok jedan od seljaka - sagovornika ne reče:
Ma, nemamo mi pojma o tome, ovo je prost svet, mi se samo jebemo...

Sede dva patka pedofila ispred obdanista:
- Je l bi jebo nesto - pita jedan.
- Dapače.

[Alexdelarge]

Sede dva patka pedofila ispred obdanista:
- Je l bi jebo nesto - pita jedan.
- Dapače.

Je l' to neka Birsova uvrnuta basna?

[Cornelius]

Ma, jok. Ovo je seksualna revolucija kod ptica (kasni za srpskim selom nekih dvajes godina).

[Alexdelarge]

Ma, jok. Ovo je seksualna revolucija kod ptica (kasni za srpskim selom nekih dvajes godina).

Nisam ornitolog, al' pretpostavljam da je pticji grip nekom vrstom AIDS-a u svetu  pernatih stvorenja, i da je on upravo posledica te seksualne revolucije?

[scallop]

Eh, moj Kajsije, šta da ti sad kažem? Da sam bio legionar trideset godina, a da ti i dalje mekećeš? Bez, ali...

Možda nisi računao da je Varvarin dobar poznavalac francuskog i da ću samo ja znati šta si istrtljao? A Varvarin je ljubitelj ovog topika i nije propustio da doda još jedan vic. Što je značilo da će da se pojave i drugi znalci viceva...

Ima tamo u deponiji otsek za viceve. Tamo možete da razvijete teorijski pristup ovoj kratkoj literarnoj formi, koja najbolje uspeva kad je kao narodna pesma i ide od usta do usta.

Hajde, ja ću da čekam dok se ne izduvate.

[Cornelius]

Možda nisi računao da je Varvarin dobar poznavalac francuskog i da ću samo ja znati šta si istrtljao? A Varvarin je ljubitelj ovog topika i nije propustio da doda još jedan vic.

Moj vic o legionaru i kozi, jednostavno je ukazao da će uvek biti nekog ko će da ukaže na nesavršenost definicije SFa ili na nedovoljno naučnu metodologiju prilikom iznalaženja definicije, a da je jedini način da se dovrši posao - nastaviti započeti posao i ne obraćati previše pažnje na one kojima se ta definicija ne dopada.

Potom je Varvarin (obrati pažnu na nick) ukazao da dok mi pokušavamo da postavimo teorijske granice Sfa, ima onih (Varvara) koji nisu zainteresovani za kritički i teorijski pristup, zato što pišu SF.

Potom sam ja napisao vic koji sam čuo i koji mi se svidja, a svrha je bila da malo i mi, koji nismo Varvari, upotrebimo njihove metode.

Medjutim, mene zanima drugo... Voleo bih da o tome napišem, a i da tome posvetimo veče u Lazi. Tema bi bila - pomak u SF književnosti, prouzrokovan istinitim društveno-političkim i etičkim problemima pisaca koji su živeli u različitim periodima 20. veka. Neka vrsta paralele izmedju SF književnosti i realnosti koja ju je inspirisala.

Ja mogu to da pripremim za januar, februar, pa da uradimo, ako je moguće, preko Skypea. Ili kada budem dolazio u aprilu.