Šta smo dobro krkali ovih dana?

[Nightflier]

Svejedno, voleo bih da imam u biblioteci i na srpskom.

[scallop]

O domaćim začinskim biljkama?

[lilit]

lilit, stavi to kao wallpaper i očas posla ima žestoko da se ugojiš. 

stavila.
a sutra cu da ih jedem (uz malo srece) .

[Plut]

Scallope, savršene su. Očekujem da sada Plut počne sa odbranom teze kako je bolje da se umesto šljiva stavi džem od kajsije.

Kad ćeš više naučiti?! Dobro pa nisi i marmeladu pomenuo. Dakle, nije džem već pekmez od kajsija, i to blago nakiseo.

[pokojni Steva]

Izgleda da ću u četvrtak biti u Beogradu, jer smo put odložili za subotu. To znači da je i beli kukuruz naručen, a seme bamnje dolazi kao bonus.

Nadam se da je onaj što se ne ravna po Fibonačijevom nizu, neg pre sliči Dalape dugmetari. 


Bamnja=bamija=Abelmoschus esculentus? Sotim je baba eksperimentisao u bašti pre cirka 15 godina, al joj nismo našli upotrebnu vrednost    Kao, idealna je za gulaše i bećar paprikaše - ja razlike sa ili bez nisam upratio. Do duše, moj matori pati od "kvantiteta", pa su mu bile kao omanje paprike, a onda sam na Markalama video sušene u vencu, ne veće od nokta...

[Mme Chauchat]

Izgleda da ću u četvrtak biti u Beogradu, jer smo put odložili za subotu. To znači da je i beli kukuruz naručen, a seme bamnje dolazi kao bonus.

Nadam se da je onaj što se ne ravna po Fibonačijevom nizu, neg pre sliči Dalape dugmetari. 


Bamnja=bamija=Abelmoschus esculentus? Sotim je baba eksperimentisao u bašti pre cirka 15 godina, al joj nismo našli upotrebnu vrednost    Kao, idealna je za gulaše i bećar paprikaše - ja razlike sa ili bez nisam upratio. Do duše, moj matori pati od "kvantiteta", pa su mu bile kao omanje paprike, a onda sam na Markalama video sušene u vencu, ne veće od nokta...

Bamija jeste idealna za begovu čorbu i za razne varijante povrća i mesa koje se krčkaju. Sama po sebi nije ukusna, ali pušta sluz i sa dva-tri komada čorba postaje dovoljno viskozna da se razvlači za kašikom. Mi smo je otkrili pre neku godinu i sad rokamo svakog leta dok traje sezona.

[scallop]

Bamnje su čudo. Nisi pomenuo kod nas najvažniju primenu - đuveč. Ide samo desetak komada u celo jelo, jer su "jake". Previše. Jednom sam ih napržio sa jajima i slaninom i kukao sledeća dva dana. Jeo sam ih i ovde i u Americi. Ma, i gajio sam ih u "svojoj" bašti. Ameri ih zovu okra i kao da su druga vrsta u odnosu na naše. Ogromne i tanke kore, a kod nas se beru dužine 5-8 cm svaka tri dana. Tamo ih najčešće režu na prstenove i pohuju u fritezama (malo je odbijajuće), ali ih na Jugu, Luizijana, Mississipi i slično, u Cajun kuhinji, stavljaju u jedno od dva njihova najčuvenija jela: jambalaya i gumbo. Da, u gambo. Svojevremeno je o tome pevala Radmila Karaklajić, a mi smo mislili da je to nešto romantično.


Nevolja sa bamnjama je što pri kuvanju puštaju dosta sluzave materije, pa neki prave jela sa kratkim prženjem da izbegnu. Cajun kuhinja ih kuva u tom njihovom gambu dok im ne izvade dušu, odnosno, dok se sluz ne raspadne. Kod nas se ponekad može naći smrznut, u supermarketima Vero i koštaju cca. 150 d/pola kile (ili manje). Za svoje potrebe, u bašti, dobro ih je imati, jer imaju lep cvet, a pravimo i "gulaše i paprikaše". A beli kukuruz je bižica ili vižica (ko će razumeti Makedonce i kad su ti familija).


Eto, dok sam ja ukucao, Jevtropijevićka skuvala dva pita.

[Cornelius]

Bamije/okra ili ovde gombo (ime iz Afrike) su vrlo fine i lake za spremanje. Ja obicno uzimam najmanje po velicini, jer su one i najmekse i najukusnije. Recept je vrlo jednostavan: proprzi se luk (crni i beli), doda se oljusten i sitno isecen paradajz (moze i malo soka od paradajza), stave se zacini (persun,lorber, bosiljak...), doda se malo ljute papricice, a onda se dodaju bamije. Krcka se 15 do 20 minuta, sto zavisi od ukusa. Ako su manje kuvane, bamije su tvdje i sa manje lepljivog sosa. Ako se duze kuvaju, onda su mekse i sa vise lepljivog sosa. Jelo moze da se jede sa hlebom ili sa pirincem, a moze i kao prilog zivinskom mesu (mada, Alzirci spremaju i sa jagnjetinom).

Nazalost, moja zena ne voli bamije, pa ih spremam retko.

[scallop]

Pa, kupili smo beli kukuruz, brzica ga zovu. Imam i seme bamnje, sad mi jos njiva fali.


Jagnje je bilo iz Belotina i odusevljen sam kako je peceno. Paradajz i krastavci vec stizu iz otvorenih orangerija i ukus je OK, ali cena i nije. Izvoz u pasivne drzave je velik i brz. Posvadjao sam se oko cene jaja. Ista je kao i u Beogradu, a to znaci da je neki veliki izvoznik pokupio sve sa Balkana i odneo za svoj Uskrs. Oni misle da je neki njihov makedonski tajkun to obavio, a ja tvrdim da je nas, a da su makedonska jaja posluzila kao dopuna. Na kraju, svejedno je koji tajkun, vazno je da smo mi ostali bez jaja.

[Cornelius]

Prošao je Uskršnji post i Pariski maraton, pa sada jedem više proteina. Tako sam večeras spremao puževe sa krupnikom (vrsta pšenice).

Stavio sam 150 g krupnika da se kuva sa začinskom kockom u 300 g vode. Pokrio i ostavio da se krčka 45 minuta. Isceckao sam manju glavicu crnog luka i sa jednim čenom belog luka stavio da se proprže na maslinovom ulju. Potom sam dodao malo sitno seckanih lešnika i ostavio da se sve zajedno proprži. Potom sam dodao 200 g puževa, sipao pola čaše crvenog bordoa mouton-cadet (ukusa na crveno voće, uravnoteženo i lako) i i ostavio da se krčka. Uzeo sam komad savojskog sira tom  (ne preterano jakog ukusa), nastrugao ga i ostavio sa strane. Pošto je tečnost isparila iz tiganja sa lukom i puževima, stavio sam ga sa strane i sačekao da se skuva krupnik. Potom sam izmešao krupnik sa puževima i lukom, dodao tucane ljute paprike, malo bademovog mleka i sve dobro promešao. Smesu sam presuo u porcelansku činiju, prekrio je struganim sirom i stavio u zagrejanu rernu da se zapeče desetak minuta.

Prilikom kuvanja popio sam čašicu mog omiljenog viskija The Macallan (posle sedam nedelja Velikog posta kada ne pijem alkohol, onda gustiram), a jelo je bilo posluženo uz vino sa kojim je i spremano. Skoro sam sve pojeo (žena je na putu i baš nije veliki ljubitelj puževa) i vrlo sam zadovoljan ishodom. Krupnik ima prijatan ukus na pšenicu i orahe, puževima je ukus promenjen vinom, lešnikom i lukom, a sir je dodao prijatnu mlečnu notu koja se lepo slaže sa vinskim taninom.

(Only for Scallop's eyes - nisam našao puževe koje sam tražio, pa sam uzeo neke druge, takodje bez kućica, na kojima je pisalo "escargots de Bourgogne". Pošto nisam blesav, uzeo sam da vidim odakle su ti "puževi iz Burgonje". Na moju radost, video sam da su uvezeni iz Makedonije. Lepi i krupni burgonjski puževi vo Makedonija!)

[scallop]

Opako mi zvuči ovo što si kuvao. Ja sam na pola puta. Za razliku od makedonskih puževa, doneo sam makedonske kornjače. Moj rođak Џ iz nekog zezanja naručio dva komada, a oni mu doneli sto. Tako se desetak zalomilo meni. Neću propustiti priliku, zbog lirske proze, da ispričam zašto se u mojim knjigama često pojavljuju mali kameniti vodopadi, kao da sam kraj nekog rastao, a nisam. Bilo je to tako davno, kad se u Makedoniji kornjače nisu jele, moguće da je tada Kornjačon izvukao živu glavu, a moja majka saznala od nas klinaca da povrh Strumice, na stazama ka crkvi Sv. Ilije, šutiramo konjače. Tako smo, opet, zaždili jedno jutro u planinu, a kornjača samo tada ima zaostalih po stazama. Poneli smo sa sobom jedno konopče i skupljali smo ih usput i vezivali i potezali za sobom kao da su kvrgave lopte. Kad smo se umorili, zastali smo kraj planinskog potoka, zaseli na zaravnjeni bigar preko kojeg se voda slivala na sledeću kaskadu i počeli da čistimo kornjače. Surovo je bilo to dečje lupanje kamenom i čerečenje noževima, kroz vodu je promicao i tračak krvi, a ceger, tada nije bilo današnjih kesa, se polako punio. Tog dana smo doneli kući gomilu mesa od kornjača, a moja majka ih je prvi put u mom životu pripremila. Naravno, cela mala je bila okupljena na kapiji, radoznala da gvirne kako ta Beograđanka sprema kornjače za jelo.


Neću vam pričati kako je desetak godina kasnije povrh crkve Sv. Ilija zagrađeno veštačko jezero Vodoča i kako su nestale kornjače koje su pojeli radnici na gradnji. Danas ih ponovo ima, ali ako mom rođaku Џ nastave da donose sto umesto dva komada, ponovo će da nestanu.


Danas sam skuvao doneseno meso od kornjača, voda je bila začinjena biberom, solju i lovorovim listom. Trebalo mi je više od sata da povadim sve koščice, a jednom sam morao da odmorim zbog grčeva u šakama. Skuvaćemo neki lovački gulaš sutra ili preksutra i o svemu ću izvestiti.

[lilit]

qq majko, meni je loše samo kad vas čitam.

moram ovako da se oporavim

[scallop]

Vidim kol'ke ti oči!   Da si poređala kocke šećera bilo bi ovo > 

[Mme Chauchat]

Pošto Skalop kuka na recepciju svoje priče iz ovog kruga, ja ću samo ovde, u zavetrini, da šanem Liliti da je imala sreće što ju je mimoišla, ne literarno nego prehrambeno gledano. Sestro Lilit, ako ti puževi smetaju, na ono - povegetarijanila bi se! 

[scallop]

Nije Lillit tako meka srca. Oma će da trkne na Radionicu.

[Father Jape]

Ovo je težak off-topic, ali ne znam gde da ga metnem, a voleo bih da ih makar malo izreklamiram, ko velim možda će nekoga ovde interesovati:

http://www.skandinavia.rs/en/

[scallop]

Ajde da se ne osećaš offtopikantom. Jesi li bio u tom restoranu? Jesi li krkao nešto?


A, sad da ti dam jednu informaciju u vidu priče iz vremena Niksona. Video si na jelovniku i fermentiranu haringu?


Fermentirana haringa ti je jedan težak skandinavski specijalitet koji je u SAD stekao status državnog neprijatelja i teroriste. Jedne godine je bio neki vrlo važan švedski praznik, te je i Nikson prihvatio da bude gost na večeri. Ne znam tačno šta su sve jeli i pili, jer nisam bio, ni vina pio i još su mi suva usta. Negde pred kraj, ponude Niksona da proba njihov najnaj specijalitet, on prihvati i na sto pred njega iznesu jednu metalnu konzervu, koja se razlikovala od svih viđenih konzervi po tome što je bila potpuno okrugla. Pita Nikson šta je to, a ambasador njemu da je to fermentirana haringa i da će da otvore konzervu i posluže ga. Mister prezident hitro dohvati konzervu i potegne otvarač pre nego što je iko uspeo da ga spreči. Konzerva pukne, otvori se, a iz nje sukne strašan smrad. Naravno, pucanj izvuče sve Niksonove agente sakrivene iza zavese i mal' ne poče pucnjava. Dok se ambasador izvinjavao i objašnjavao da su hteli da mu pokažu tu specijalnu ambalažu, pa bi je kelneri otvorili, sačekali da se smrad raziđe i servirali, Nikson se okrene svom savetniku za trgovinu i upita ga da li je fermentirana haringa na spisku hrane zabranjene za uvoz u SAD. Pa, konzervirana hrana nije na spisku, dobije odgovor, a on odseče: Onda je stavite na spisak.


Legenda o fermentiranoj haringi potiče iz vremena kad je sezona ribolova u Skandinaviji bila loša, pa zavladala glad, a onda se neko dosetio da su jedne dobre godine imali previše ribe, pa višak strpali u neko bure i zakopali ga da ne smrdi naokolo. Onako gladni su ga iskopali, otvorili, sačekali da smrad postane podnošljiv i probali. Otada im je fermentirana haringa specijalitet. Puca, smrdi ko sam đavo, ali je jestiva. Pa, jesi li je probao?

[pokojni Steva]

Barskih kornjača mogu na Šodrošu da navatam, odvolje. Ako ne radi ni manjov, ona vazda trza. I guta gutalice, skroz. Jesul i te jestive?

[scallop]

Posle zlodela u mladosti, mislio sam da ih više nikada neću uzeti u ruke. Ali, uvalili ženi dok nisam gledao, a ja ništa ne bacam.   A, ti bi mogao da odgovoriš na mejl. Taman sam skoro nagovorio sina da se bacimo do tebe u nedelju. Zbog kuruza i bamnji, a bogami i ZS 18 i 19 koje ste sigurno "zaboravili" da nabavite.

[scallop]

Juče smo napravili taj divlji gulaš od kornjača. Borili smo se za ukus jela sa na list narezanim šargarepama, sa suvim vrganjima i svežim šampinjonima, umuvali smo i hoi sin sos i soja sos, ubacili režnjeve limuna, o soli i biberu da ne govorim. Žena je napravila kao prilog pirinač, a izrendali smo i gremuladu. Preko svega strugali sir Grana Padano.    Moglo je i bez kornjača. Mnogo bolji je bio goveđi gulaš koji smo spremili za skeptike za stolom. Od danas se uključujem u borce za zaštitu kornjača. Priča je ista kao i sa puževima: ako se uželite puževa kupite pileće bubce. Piliće su ionako već zaklali, a bubce treba nekako pojesti.

[pokojni Steva]

Ja sam čuo da su kornjače najbolje iz friteze. Ako lažu Lujzitanci, lažem i ja.

[scallop]

Opet sam uspeo da sjebem post.


Ono što pokušavam da kažem je da neki specijaliteti jednostavno nisu specijaliteti i da neke životinje treba, upravo zato, poštedeti.


Jedne godine u mojoj Kato Gatzei, odemo na "francusku plažu", kamenita i duboka odma', Francuzi se razgaćuju, jer retko ko tamo ode. Kad tamo, u dubokoj vodi, 3 do 5 metara, kratkobodlji morski ježevi, "vrh specijalitet". Oćutim ja taj dan, a sledećeg se naoružam nožem i kašićicom, solju i biberom, flašom crnog vina. Izronim desetak komada tih ježeva, odrežem poklopac prvog, na kašičicu pokupim sirovu ikru, posolim, polimunim, pobiberim i ponudim svoju dragu. Ona promulja po ustima i pljune. Pola flaše vina mi je naiskap popila. Probam i ja, pokupim preživele ježeve i vratim ih tamo gde su i bili. O tome se radi. Specijalitet uvek mora da bude jelo ili je obično iživljavanje.

[Barbarin]

Kornjača je jedna od životinja koju ne bih mogao da ni da proba. Nisam gadljiv, nego jednostavno ne bi mogao. Probao bi i pržene skakavce i šta ti znam al bespomoćne kornjače ne bi mogao.

[zakk]

Eh sad.

[Cornelius]

Probao bi i pržene skakavce i šta ti znam al bespomoćne kornjače ne bi mogao.

A kada bi kornjace bile naoruzane, da li bi onda mogao?

[Barbarin]

 

[Cornelius]

Specijalitet uvek mora da bude jelo ili je obično iživljavanje.

Kad smo kod tih kulinarskih perverzija. Jedna pticica koja se na francuskom zove Ortolan, a na srpskom Velika strnadica, predstavlja vrhunac rafiniranosti. Ovaj ticek, tezak 20-ak grama, uhvati se ziv, pa se onda prosom tovi nekoliko nedelja da mu se poveca masnoca. Kada je dvoljno debeo, onda se ziva ptica potopi u armanjak i drzi se u njemu dok se ne udavi. Potom se pticica ocerupa i proprzi nekoliko minuta sa malo soli, bibera i muskatnog orascica. Citava pticica se potom stavi u usta, lice se prekrije krpom da se ne bi izgubilo ista od mirisa, te se samo pritiska jezikom o nepce i uziva se u topljenju parfimisane masnoce u ustima. Miteran je to trazio za svoju poslednju veceru, pred smrt. Inace, ove ticice su zasticene zakonom, pa ih love samo krivolovci i preprodaju za 150 € komad.

Ako se ne varam, Ortolana ima u Kosutnjaku.

[Barbarin]

  te ljude treba 

[scallop]

Jel' može 100 evra komad? Za Sarkozija mufte.

[Cornelius]

Scallope, imam osecaj da je Sarkozi mandrknuo, pa ga ne bi oporavilo ni jato ortolana udavljeno u armanjaku starom 80 godina. Uskoro ce on da sa kulinarskih majstorija Jelisejske palate da predje na Karlinu kuhinju.

[zakk]

Kuvao sam malo preko volje, kiselio sam pasulj od nedelje i nikako da ga pristavim... trebalo je juče pa noćas al nije mi se dalo.

Ali evo, klot pasulj u d32cm talandari™, koja je jogunasto prase i nije za ovakve akcije — ima prebednu kontrolu temperature, grejač gruva ko blesav i ima senzor koji ga isključuje čim dosegne neku temperaturu. Što se u praksi ispoljava tako što emituje zvezdanu vrelinu dve sekunde pa se ugasi na minut ipo, nema sredine -_-

U pasulj se ne razumem, ovo bio je neki beli pokrupan. Kiselio se dovoljno da mu đonovi odmekane...

Elem nalio sam ulja u ovo čudo, zasuo brdom luka, šargarepe i tucane paprike, udinstao, nalio pasulj i vode i povremeno sprečavao da uprska celu okolinu. Dolivao vode. Posle se setio da nisam posolio, pa sam zavegetio, zabiberio, začokoladio (od toga je smeđe). Nekoliko sati kasnije — jestivo i ljuto. Odo sad da jedem.

[M.M]

Njam! Volim pasulj! 

[Stipan]

To sa čokoladom ne kontam. To je neka standardna procedura? I kako utiče na krajnji ishod?

[pokojni Steva]

Ma, pušćaj ti njih, oni su iz južnu Amerku. Mi čokoladu menjamo za špic-rebra.

[Stipan]

Pa dobro, samo sam pitao, šta ja znam...

[M.M]

Ma, pušćaj ti njih, oni su iz južnu Amerku. Mi čokoladu menjamo za špic-rebra.

Ja sam iz srednju Ameriku. Evo, upravo mi se javilo da ću za vikend spremiti takos od krompira. 

[scallop]

To sa čokoladom ne kontam. To je neka standardna procedura? I kako utiče na krajnji ishod?

Čokolada je standardni dodatak u meksičkoj kušinji. Pasulj i čokolada se jako dobro poznaju. Iz komšiluka.

[Mo]

Kad smo kod tih kulinarskih perverzija. Jedna pticica koja se na francuskom zove Ortolan, a na srpskom Velika strnadica, predstavlja vrhunac rafiniranosti. Ovaj ticek, tezak 20-ak grama, uhvati se ziv, pa se onda prosom tovi nekoliko nedelja da mu se poveca masnoca. Kada je dvoljno debeo, onda se ziva ptica potopi u armanjak i drzi se u njemu dok se ne udavi. Potom se pticica ocerupa i proprzi nekoliko minuta sa malo soli, bibera i muskatnog orascica. Citava pticica se potom stavi u usta, lice se prekrije krpom da se ne bi izgubilo ista od mirisa, te se samo pritiska jezikom o nepce i uziva se u topljenju parfimisane masnoce u ustima. Miteran je to trazio za svoju poslednju veceru, pred smrt. Inace, ove ticice su zasticene zakonom, pa ih love samo krivolovci i preprodaju za 150 € komad.

Ako se ne varam, Ortolana ima u Kosutnjaku.

pa sad tek kontam fazon iz American Dad-a, hvala 

[Barbarin]

Briskoti



Rižoto s šampinjonima i jabukama

[pokojni Steva]

Mislite da imate dara za kuvanje i serviranje hrane? Pustimo jednog od najvećih svetskih stručnjaka da da svoj sud o tome... Rudolf van Vijn, zaštitni znak 24KITCHEN kanala, dolazi u Beograd! Baš vi možete dobiti priliku da ga upoznate i impresionirate ga svojim kulinarskim umećem!

http://impresionirajrudolfa.com/o-akciji-impresioniraj-rudolfa

[scallop]

U utorak dolazi i Cornelius sa francuskim sirevima i ortolanima ( ). Bićemo bar jedan dan vegetarijanci.

[Cornelius]

U utorak dolazi i Cornelius sa francuskim sirevima i ortolanima ( ). Bićemo bar jedan dan vegetarijanci.

A, ja chu, bar jedan dan, istupiti iz sveta vegetarijanaca.

[scallop]

Nešto što vam Rudolf van Vin sigurno neće reći kad dođe u Beograd, jer ga, sirotog, nisu naučili:


Juće sam na pijaci naišao na šampinjone za 110 dinara kilo, matori, veliki, mahom otvoreni, režnjevi spora crni. Kupio sam 11 komada za šest banki i danas smo ih ručkali uz pećene krompiriće (krompiriči skuplji). Pažljivo sam otkinuo drške i svaku ogulio od pokožice da ih ne bih prao. Gljive ne vole pranje. Posle sam ih filovao svaku sa komadićem putera, propržene polusirove šunke, pekorino kačkavalja i biberom (osim dve za Laru). Radmila ih je propržila na kap ulja, a da se ne prospu istopljeni puter i sir. Salata: krastavac, sremuš i malo mirođije, začinjeno standardno. Pivo Staropramen. Nismo stigli da slikamo.


E, sad, u čemu je poenta? Ljudi izbegavaju da kupe takve šampinjone, a mi koji smo ih i na livadi brali znamo da su tek zrele potpunog ukusa.  Otvorene i crne odozdo.    Dakle, ako ćete ih za salatu kupujte najsitnije i začinite ih sirćetom cele, ako ćete da distate, pržite kao prilog i sve drugo, onda kupujte srednje veličine. Ove najveće, ružne i nikakve su najbolje za prženje na komad, začinjene. Jasno?

[pokojni Steva]

Ispalo da je čovek Vijn.


Ne bih ni njega ni gljive da posramim, al danas sebi (a ko bi to još sem krmka jeo) pravim disnatorski paprikaš od iznutrica, a bez disnatora. Džigarica, bubrezi, srca, kerovima sam oteo od mlađahnih grkljna (sve svinjsko a grkljani bili s brizlama  ), mlogo crna i bela luka, dal će biti barenih krompira il neće, to je i dalje misterija. Još se dinsta, al cenim da ću slabo noćas spavati. Ranisan je (za dom) spreman!

[pokojni Steva]

Nije za krkanje!


http://www.tinolovka-news.com/vijesti-hrvatska/24069-oprez-od-trovanja-mrazovcem-u-hrvatskoj-umrlo-vec-dvoje-ljudi

[scallop]

Ne razumem kako ljudi naberu mrazovac umesto sremuša. Ne razumem kako odu da beru neobavešteni. Sa prirodom se nije zezati. Svaku novu gljivu u životu brao sam sa instruktorom. Nema veze što se zna za desetak jestivih gljiva, nova gljiva se bere uz osobu koja je poznaje. Da ne govorim koliko je Google pun dezinformacija. Na slikama mrazovca ima svega, pa i sremuša. Dno je kad sam na jednoj slici video đurđevak (i on je otrovan!).

[M.M]

Dosta više s te pečurke. Čitam priče s radionice i pomalo mi je muka. Večeras pravim takos. Ako bude sreće, sutra postavljam slikice i recept. 

[pokojni Steva]

Dno je kad sam na jednoj slici video đurđevak (i on je otrovan!).

Negde sam pročitao, u ovom talasu trovanja po Hrvatskoj bilo je slučajeva da su ljudi zabunom jeli i đurđevak. Mogla bi gospoda iz naših inspekcija malo da švrljnu pijacama - do skoro ga je bilo na svakoj tezgi. Ko zna čime je "pojačan".

[M.M]

Nije bilo sreće. 

[pokojni Steva]

Uvatio me neki muzikalni neizdrž pa da podelim