Šta igram(o)

[neomedjeni]

Wizardry VI zamal da me žestoko zajebe u sred igre preko vikenda. U subotu sam zaista imao momenata za pamćenje. Bredli, ti neviđeni smrade! 


Šta se zapravo desilo? Jedna od skupljih magija za bacanje je cure poison, koja prosto jede magijske poene kada se desi momenat da je njena upotreba poželjna. Elem, imao sam u subotu nesreću da se dva puta uzastopno borim sa neprijateljima koji imaju napade otrovom na svom repertoaru. Nakon prve borbe sam potrošio svoje magije za lečenje otrova. Nakon druge sam imao tri otrovana člana družine (od kojih je jedan bio mag slabog zdravlja) i zanimljiv izbor pred sobom. Reloadovati ili nastaviti dalje.


Reload bi bio mudar izbor jer igra nudi samo jedan sejv (tu je milosrdnija od prvog Wizardryja kog drug Harvi igra, jer je moguće sejvovati bilo gde). S druge strane, borba je bila teška i skupio sam 7-8 iljada iskustvenih poena, a relativno blizu, na kraju 20-30 sekundi dugog puta, nalazio se par fontana za lečenje - jedna je popunjavala health, druga magijske poene. Upotrebom te druge fontane mogao sam da povratim mogućnost da bacam cure poison i izlečim svu trojicu otrovanih drugova i istovremeno zadržim iskustveni plen stečen borbom.


Šta da vam kažem, pohlepa je bila jača od opreza i odlučio sam se za vrata broj dva. Ludost je, takođe, nadjačala pamet, te sam pre polaska sejvovao igru. Dakle, sada mi je poslednji sejv bio onaj sa tri otrovana člana družine.


Borbe u šestici se inače ne odigravaju na svakom koraku i nije retkost da lutate po 3-4 minuta a da ne naletite na bilo kakvu karakondžulu. Samo, Bredli je izgleda negde u kodu igre ostavio naredbu da baci sve što ima na vas u slučaju da pokušate da nastavite partiju sa otrovanim članovima tima. Tako da sam od tog trenutka na svake proklete tri sekunde naletao na grupe čudovišta koje žele da satru moje jadne momke i devojke. A u poteznim boprbama otrov je brže skidao helath nego što bi se dešavalo da sam samo putovao van borbe. Uskoro su počele da mi ponestaju i magije za obnavljanje zdravlja, a njih sam bar imao na tone i to u posedu skoro svih članova tima.


Da ne duljim više, nakon jedno sat vremena paničnog batrganja kroz igru i nekoliko reloada, uspeo sam da se domognem spasonosnih fontana. Jedva i u poslednjem momentu, bukvalno. I da ponovim ono s početka - Bredli, ti neviđeni smrade!!!

[Tex Murphy]

Хех, фамилија Сиротек је очигледно пажљиво водила рачуна да ко год се нађе на кормилу Визардрија не смије да буде мањи садиста од Гринберга и Вудхеда

Samo, Bredli je izgleda negde u kodu igre ostavio naredbu da baci sve što ima na vas u slučaju da pokušate da nastavite partiju sa otrovanim članovima tima.

Мени се у јединици прилично често чини да ме игра намјерно кажњава за одређене одлуке/ситуације. Нпр. ако кренем на неки нижи ниво дунгеона са недовољно левелованим ликовима, обавезно ми кркне неке нинџе или друге најтеже противнике који ме исјецкају на фронцле прије него што стигнем да кажем "ах". Ако рецимо запатим какав отров, а немам више противотровних магија (а овде нема тих фонтана за оздрављивање, дакле или магија или назад у дворац или смрт), игра чини све да ми отежа/успори повратак у дворац, бацајући на мене огромне количине окршаја не обавезно тешких али таквих да одузимају драгоцијено вријеме.

П.С. Ех да је мени тај један сејв слот...

[neomedjeni]

Мени се у јединици прилично често чини да ме игра намјерно кажњава за одређене одлуке/ситуације. Нпр. ако кренем на неки нижи ниво дунгеона са недовољно левелованим ликовима, обавезно ми кркне неке нинџе или друге најтеже противнике који ме исјецкају на фронцле прије него што стигнем да кажем "ах". Ако рецимо запатим какав отров, а немам више противотровних магија (а овде нема тих фонтана за оздрављивање, дакле или магија или назад у дворац или смрт), игра чини све да ми отежа/успори повратак у дворац, бацајући на мене огромне количине окршаја не обавезно тешких али таквих да одузимају драгоцијено вријеме.

O da, izgleda da je u pitanju tradicionalan element Wizardryja.


Inače, mislim da su fontane pridodate kako bi ohrabrije igrače da češće koriste opciju da menjaju profesiju u igri. Obično su u zonama koje nude pregršt protivnika sa dosta exp-a, tako da je lako bez mnogo muke i utroška vremena povratiti izgubljene levele.

[Tex Murphy]

Иначе, поред првог Визардрија, Рогуеа и четврте Ултиме (што све спада под ОНАЈ топик), почињем и са играњем ДЕФЕНДЕР ОФ ТХЕ ЦРОЊН. Прочитао сам упутство и мало тестирао игру и похватао отприлике шта треба да радим. Свиђа ми се како све изгледа, прво суцкер сам за тај временски период, друго игра је визуелно врло фино дизајнирана и треће и најбитније, игра није ни изблиза онолико комплексна као нпр. Пиратес!, тако да може да се игра и без одбрањеног доктората. Тј. бар се тако чини. Ћерам верзију за Амигу, јер ми се некако учинила игривија, мада се више не сјећам зашто.

Углавном, ако има неко осим мене ко ово није играо, игра нас враћа у вријеме старих познаника Ајванхоа, Робина Худа, Принца Џона и Нормана са комплексним и тешко изговоривим француским презименима. На почетку изаберете једног од четири понуђена саксонска племића и циљ је наравно да исправите историјску неправду и оћерате норманску стоку из привремено окупиране Енглеске. Игра је ваљда комбинација потезне стратегије и аркаде. Имате мапу са пољима која можете да освајате, онда из тих територија убирете порез од кога можете да регрутујете војску или (ако имате доста пара) направите дворац, можете да организујете витешке турнире и томе слично. Ту су и повремени рандом евенти, као што је на примјер отмица саксонске принцезе, која ваљда (ако успјешно извршите мисију) доноси бољу помоћ од стране ваших саксонских колега. Аркадни дијелови игре су мачевање приликом атака на дворце и борба копљима на турниру. Како сам прву сесију играо без миша, нисам успио апсолутно ништа да постигнем у овим дисциплинама.

Ако сам добро схватио, Дефендер оф тхе Цроњн је игра која не траје превише дуго и поента није да се игра "пређе", већ да се игра више пута, пошто је свака партија другачија. Претпостављам да они рандом евенти имају утицај на то, али најочигледнија разлика међу партијама је избор лика којим управљате. Они се разликују по лидершипу и вјештини у мачевању и борби копљима. Ако имате лика који има добар лидершип а канта је у копљању, онда претпостављам да ћете нове територије освајати првенствено атаковањем на противничке дворце, али ако је обрнуто онда ћете да организујете више турнира и преко њих освајате престиж/територије.

Пиратес! је без сумње ванвременски класик, али због своје комплексности није игра која може увијек да се игра, а и кад год да се игра дефинитивно није игра коју бисте покренули "да се мало опустите и одморите". Зато је лијепо што постоје овакве игре донекле сличног типа, али једноставније, тако да је ДОТЦ тренутно моја шоља чаја, све док ме нешто не изнервира.

[Tex Murphy]

Inače, mislim da su fontane pridodate kako bi ohrabrije igrače da češće koriste opciju da menjaju profesiju u igri. Obično su u zonama koje nude pregršt protivnika sa dosta exp-a, tako da je lako bez mnogo muke i utroška vremena povratiti izgubljene levele.

А има ли у шестици евиденција о старости ликова? У јединици је исто могуће мијењати класе (под условом да имаш лудачку срећу са левеловањем), али приликом такве промјене лик остари неколико година. То не мора обавезно бити велики проблем, али ако неко превише времена проводи у узалудном базању по тамници, није искључено да неки од ликова рикне од старости. То се неће десити у првој игри, али како се ликови из ње морају импортовати у други дио, па онда из другог у трећи, помало страхујем од тога каква ће ми екипа бити у трећем дијелу

[neomedjeni]

Ima, ali zasad mi svi likovi imaju 19 ili 20 godina, odnosno ne stare drastično naknon promene profesije. U manualu je naglašeno da će stariji avanturisti prilikom levelovanja gubiti poene na atributima umesto da ih dobijaju, ali pretpostavljam da je to realna opasnost tek tamo u Wizardryju VIII, završnom delu trilogije.

[Tex Murphy]

U manualu je naglašeno da će stariji avanturisti prilikom levelovanja gubiti poene na atributima umesto da ih dobijaju, ali pretpostavljam da je to realna opasnost tek tamo u Wizardryju VIII, završnom delu trilogije.

Куку, је ли могуће да су тај имбецилни феатуре задржали кроз цијели серијал?!?!?!?! Ово ме подсјећа на онај меме са Кање Вестом и "when you're waiting for the joke to end, but it's taking forever"

[Tex Murphy]

Нажалост, у овом Дефендеру оф тхе Цроњн је потпуно немогуће побиједити и у мачевању и у копљању. Worse still, те борбе трају толико кратко (једва десетак секунди) да једноставно појма немате шта сте урадили погрешно и на крају крајева шта уопште треба да радите. Само једном се десило да избацим противника из седла приликом копљања и онда сам одушевљено помислио "Па то је то!!!", али онда се испоставило да сам му заправо убио коња, што је најнечаснија ствар коју можете да урадите, тако да ми је одузета земља и банован сам доживотно са свих турнира. Али то је био једини пут када сам имао какав-такав утисак да моје махнито дрљање мишем около има било каквог утицаја на игру. Нажалост, у субсеквентним покушајима нисам успио да реплицирам чак ни свој валијантни чин коњоубиства, тако да ћу врло брзо да одустанем од ове игре. Претпостављам да се без турнира може, али без мачевања дефинитивно не може јер је то једини начин освајања противничких двораца (што је иначе циљ игре), што ову игру чини непрелазном. Пробаћу још мало да експериментишем и пробам нешто да урадим поводом овога, али врло је мало вјероватно да ће ова игра дочекати ноћ на мом хард диску.

[Meho Krljic]

Čak i ovaj koji je dao tipove na GoGu kaže da nije siguran kako mačevanje radi:

https://www.gog.com/forum/defender_of_the_crown/some_gameplay_tips

Ja sam, naravno, uvek prezirao ovu igru jer mi je bila prezentacijski lepa ali igrački kljasta.. Ali ja sam star, ogorčen čovek celog života.

[neomedjeni]

Ortak me juče iznenadio donevši mi Street Fighter i još 5-6 starih igrara koje su bile kult na automatima osamdesetih i devedesetih. Jedva sam čekao da stignem kući da isprobam SF. Prvi put posle dvajes godina i te fore.


Majčice, koliko sam loš, nemam čak ni adekvatno duhovito poređenje kojim bih to dostojno opisao.

[Meho Krljic]

A koji ste Street Fighter igrali? Pretpostavljam ne originalni nego neku varijantu Street Fighter II? Mislim, ako je kojim slučajem bio originalni onda tu nemate za čim da žalite, ta igra je bila pobezveze.

[neomedjeni]

Ah, zaboravih da preciziram - dvojka, Champions Edition ili tako nešto. MEME emulator.

[Meho Krljic]

MAME: Multi Arcade Machine Emulator.

I, aha, Champion edition je malo unapređena verzija SFII. Lepo!

[neomedjeni]

Očigledno moram i kod optičara. 


Prokleto zarazno, baš kao u detinjstvu.

[Meho Krljic]

Da, pa, kad se borilačke igre igraju udvoje, pa još kad je to dvoje u istoj sobi, užasno su zabavne i to maltene bez obzira na kvalitet. Ja sam poznati snob kad je u pitanju Mortal Kombat ali baš sam se jutros prisećao kako smo Mortal Kombat igrali tokom bombardovanja 1999. godine, nas nekoliko na jednom kompjuteru, i uživali. Street Fighter II je, naravno, mnogo bolja igra pa je i uživanje veće!

[Tex Murphy]

Da, pa, kad se borilačke igre igraju udvoje, pa još kad je to dvoje u istoj sobi, užasno su zabavne i to maltene bez obzira na kvalitet. Ja sam poznati snob kad je u pitanju Mortal Kombat ali baš sam se jutros prisećao kako smo Mortal Kombat igrali tokom bombardovanja 1999. godine, nas nekoliko na jednom kompjuteru, i uživali.

О, да! И побједник остаје за столом, тј. за компјутером Лепа времена.

[Calavera]

cak i u ovoj eri bogatoj roguelike naslovima, wizard of legend zavredjuje da se na njega obrati paznja. na prvi pogled, ovo lici na dungeon crawler verziju hyper light driftera: 2d akcija s iznimno udobnim kontrolama i dopadljivom pixel-art grafikom. ono sto wizarda odvaja od konkurencije je enorman arsenal magija (ili arkana, ako bas inzistirate) koji vam je na raspolaganju. ove arkane su podeljene na pet glavnih elemenata (vatra, voda, vazduh, zemlja... i struja), cetiri tipa (basic, dash, standard i signature), i ukupno ih ima 126 (i slovima, stotinu dvadeset i sest)!    kao sto mozete pretpostaviti, kolicina mogucih buildova je prakticno neogranicena, sto je valjda i najbitniji element roguelike igara.

pored arkana, igra nudi i brutalan izbor relikvija (178), ali one su mahom dosadne velika vecina njih nudi tek inkrementalne bonuse (tipa +5% evade ili +25% resistance na struju) koji se uglavnom ne vide golim okom. kreiranje nekakve strategije oko njih je prakticno nemoguce, jer je potrebno naci 3-4 primerka koji se fokusiraju na isti bonus (damage ili critical hits, recimo) da biste primetili razliku. uklete relikvije koje se uzimaju za dz kod posebnog trgovca su nesto zanimljivije jer su jace i dolaze s izvesnim drawbackovima, ali njih nema puno.

vredi pomenuti i da igra (poput isaaca) ne nudi nikakav opis arkana i relikvija na koje naletite. ovo je sad stvar ukusa, ali meni se taj pristup ne dopada. ja sam i u isaacu redovno posezao za cheat sheetom da bih mogao da donesem informisanu odluku, pa sam tako radio i ovde    ima tu jos nekih manjih nedostataka (kilav vizuelni dizajn, mada zvucni efekti to skoro u potpunosti nadoknadjuju), ali ono najbitnije je da je gejmplej mnogo dobar. preporuka za ljubitelje zanra!


https://www.youtube.com/watch?v=bA_v52Up2q0

[sodomizer]

Može li neko da mi preporuči neke light android igre za ovaj tablet: https://www.benchmark.rs/artikal/test_alcatel_onetouch_pixi_3_10-4177

[Meho Krljic]

Da probaš neke od ovih?


The 12 Best Games For Android

[neomedjeni]

Da pokušam, u maniru druga Harvija, da kažem nešto o igranju Wizardryja VI, odnosno o rosteru svoje družine. Izabrana strategija, priznaću, nije moja, našao sam je na gamefaqsu, ali sam je u hodu prilagodio nešto iz nužde, a nešto jer i meni tu i tamo padne na pamet ponešto ne sasvim budalasto.


Elem, sledi početna šestorka. Napominjem da sam bacao kockice sve dok za svakog pojedinačno nisam dobio najmanje 17-18 bonus poena za atribute. Jeste da će se kasnije srozati prilikom promene profesije, ali likovi s nabudženijim atributima dobro dođu u težim okršajima na početku igre. Na žalost, morap sam da prihvatim nešto lošije cifre za karmu kod nekih likova, jer igra ne dozvoljava kreiranje likova po fazama, odnosno vraćanje na prethodnu fazu ako si nešto nezadovoljan dobijenim rezultatom u aktuelnoj.


Dakle, na početku moji junaci bejahu:


Border - patuljački ninđa
Ren - psolika monahinja
Hilda - mačkolika valkira
Vila - vilovnjačka pevaljka
Mok - vuki čarobnjak
Lena - vilenjačka sveštenica


Sve sam dogurao negde do 10-11 nivoa pre prvih transformacija. A onda su polako, jedan po jedan postali:


Border - prešao u samuraje. Kao nindža je naučio alhemijske veštine, sada sam pokušao da napravim od njega dovoljno dobrog taumaturga da stigne do 72. stepena veštine, kako bi naučio antimagic čin. Ispostaviće se da me RNG bogovi prilikom levelovanja neće blagonaklono gledati i da će to biti nemoguća misija.
Ren - prešla u samuraje. S njenim taumaturškim studijama sam imao više sreće.
Hilda - prešla u šumarke. S teoloških studija se prebacila na alhemijske.
Vila - prešla u sveštenice. Kao pevaljka je savladala muzičku kulturu i taumaturgiju, sada je došlo vreme da kao i svaka estradna zvezda otkrije religiju, tako da je teologija bila sledeći logičan korak.
Mok - prešao je u velikaše. Vuki je okačio mantiju o klin, uzeo oružje u šake i naučio ponešto o korišćenju hladnog oružja umesto vatrenih čini. A usput se upoznao i sa svešteničkim činima, odnosno teologijom.
Lena - razočarala se u religiju kada ju je Vila otkrila i od muke postala pevaljka. Od ove je nasledila nekoliko muzičkih instrumenata i žeđ za taumaturškim veštinama.


Lepota središnjeg dela igre je što vas u njemu upoznaju sa protivnicima koji često donose po 5-10 iljada iskustvenih poena, što znači da vaše pulene možete da dogurate do sedmog ili osmog levela za sat ili dva. pa smo to iskoristili da steknemo nova znanja, i to:


Border - kao velikaš. Prebacuje se na teološke studije.
Ren - kao valkira. I ona takođe postaje religiozna.
Hilda - kao samuraj. Vreme je za lagano penjanje ka 72. levelu taumaturgije u potrazi za antimagic činima.
Vila - ovde sam odstupio od unapred zacrtanog plana budući da sam želeo da jednom liku dodelim neke korisne lpovske veštine. Tako je bivša pevaljka, a sadašnja sveštenica, postala lopov. Ah, što je viši let...
Mok - kao monah. Nakon taumaturgije i teologije, došlo je vreme za teozofiju. Logično, da bismo u jednom liku spojili sve magijske discipline koje počinju na slovo t.
Lena - ostavila se pevanja i svetala velikoga dvora i vratila u šumu, odakle je i došla. Kao šumarka, vežbaće alhemiju dok se priprema za konačni obračun sa svima koji su kumovali njenom moralnom posrnuću.


Vreme peškira, ili šta raditi kada stvari pođu po zlu i prođe vas prvobitna panika.


Vidite, Vila je trebalo da postane ninđa na kraju. Problem je što sam kasno primetio da, zato što sam odbio da reloadujem kada je napredovanjem po nivoima dobijala pogrešne atribute, neće ni na jedanaestom ili dvanaestom nivou imati dovoljno snage i životnosti da pređe u tu klasu. Ko bi rekao, vilovnjaci, sa njihovom bednom snagom i životnošću, zapravo su najbolje ninđe u Wizardryju!!! Samo što su ninđini primarni atributi dva upravo pomenuta, pa morate imati mnogo sreće na startu igre, prilikom kreiranja likova, kao i u toku igre, prilikom levelovanja, da biste nekog vilovnjaka ili vilovnjakinju pretvorili u ninđu. Nakon dostizanja jedanaestog ili dvanaestog iskustvenog nivoa, levelovanje postaje preskupo i ne isplati se čekati kako bi eventualno, pri kraju igre, dostigli taj cilj.


Zato sam vilu prvo vratio među pevaljke. Svaka ptica svome jatu i tako to, a time sam joj pride omogućio da stekne još nekoliko taumaturških čini viskog nivoa. Onda sam prilikom levelovanja vodio računa koje atribute joj kompjuter daruje, i reloadovao ako nisam bio zadovoljan. Naravno, bilo je lako uvideti da čak ni tada neću imati dovoljno za ninđu, stvarno je zaguljeno kada počnete sa snagom na 5 i životnošću na 7.


Ali mi je na 12. nivou falio (i još uvek mi fali) samo poen u snazi za valkiru. A valkiru od ninđe dele samo dva poena u snazi i jedan u vitalnosti. Što se da postići sa 4-5 levelovanja be reloada, uz malo sreće. A u ovoj fazi igre, valkira prvog nivoa će napredovati do četvrtog nakon samo jedne borbe. Čak i do petog, ako prva protivnička grupa bude jedna od onih omanjih vojsko nemrtvih.


Et voila, što kažu naša braća Franci, eto jedne vilovljačke ninđa ratnice, samo za mene.

[Tex Murphy]

Kolega neomedjeni, ovo je divno! Hvala na vrlo zanimljivom izvjestaju i nadamo se da ce ih biti jos u buducnosti. Pitanja i komentari slijede kad se dokopam kompjutera.

[neomedjeni]

Hvala na lepim rečima, druže Harvi. Biće još priče svakako, ali za W6, to je to što se tiče rasa i klasa. Ovo je roster koji neću menjati, vreme je za fino brušenje stečenih veština i penjanje ka višim iskustvenim nivoima u postojećim klasama.


No, i sedmica će, kako sam razumeo, pružiti dosta prilike za žongliranje sa profesijama članova družine. Osmica već, mada i dalje ima tu opciju, zapravo ne ohrabruje promene zanimanja.

[Perin]

A ja sam upravo, nakon 52 sata provedena u igri, završio Pillars of Eternity: Deadfire.

Prvo što se da zaključiti, jeste činjenica da je igra kraća u odnosu na prve Stubove večnosti. U prvoj igri sam proveo oko 100 sati (doduše sa ekspanzijama) a ovde samo 50; drugo, igra je mnogo lakša od prethodne. Nisam imao problema pri tamanjenju beštija, ala i bauka, mini bossova i zmajeva, te sam sve njih uvek stamanio iz prve, što donekle i ubija draž koju je prva igra imala, u smislu da si morao dobro razmisliti koje magije i poteze treba koristiti i kako da ih koristiš (primerice, da bi u prvim Stubovima večnosti pobedio Adra Dragona). Ovde toga nema - nisam čak ni nameštao magije, samo sam pustio da družina sama koristi ono što ima u svom arsenalu, i nisam imao nikakvih problema pri savladavanju protivnika. Još jedna stvar koja mi se nije dopala u Deadfire, jeste činjenica da čarobnjak/mag ne može da u svoj grimmoare unese nove magije (kao u prvom delu) nego mora shodno situaciji da koristi različite grimmoare. Nekome će se to učiniti kao sveža i inovativna promena u igri, ali mene je nervirala, obzirom da sam ovoga puta upravo kreirao čarobnjaka.

Multiklas opcije takođe postoje, ali se već na početku igre vidi upozorenje da su iste uglavnom namenjene za naprednije igrače (Aloth-a sam napravio kao fighter mage, i mogu reći da je svakako bolja opcija izabrati jednu čistu klasu, nego multiklasu).

Ono što je dobro jeste da se finansijska strana tvoje družine čini malo naprednijom, razrađenijom, u smislu da nisi u stanju da gomilaš keš kao u prvim Stubovima večnosti, nego, barem na početku, moraš dobro razmisliti gde ćeš ulagati novac. Kasnije se to naravno niveliše, i opet si pun kao brod, ali barem na početku, igra te tera da razmisliš dobro šta ćeš kupiti i na šta ćeš novac trošiti.

Borbe na moru se svode na tekstualne zadatke, osim u slučaju da boarduješ protivnički brod, kada se naravno u standardnom maniru boriš protiv protivničkih mornara.

Jedna od lepših stvari, koja donosi novu draž igri, jeste plovidba mapom te otkrivanje ostrva, blaga, laguma i pećina, gde svakako uvek u pozadini imaš neku dobru priču da pročitaš, ili da istamaniš neke nove protivnike koji su nativni na tome kopnu, ili su pobegli od nečeg, ili su jednostavno obični bounty koje moraš potamaniti po zadatku. Više sati sam proveo otkrivajući kompletnu mapu u igri, ploveći od kopna do kopna.

Sama priča na kraju ostavlja mesta i za nastavak, naravno. A fabula kao fabula i nije toliko zanimljiva niti inovativna; lepše su sporedne priče oko frakcija i kojoj ćeš se na kraju prikloniti.

Sve u svemu, generalni utisak je više nego pozitivan, mada mislim da će se igra svideti većem broju ljudi, ali da će onima kojima je POE1 ekstra igra, ukoliko Deadfire budu poredili sa istom, biti malo lošija od prethodne, jer je donekle više user friendly.

Toliko od mene

[Tex Murphy]

Хм, и ти Пилларси звуче занимљиво :/

Елем, питања за колегу Неомеђеног: Прво, упало ми је у очи да се приликом промјене професије нигдје не спомиње алигнмент ликова, а то у првом дијелу игра врло битну улогу. Наравно, зли ликови неће у екипу са добрима (неутрални могу и са једнима и са другима), а неке класе постављају услове за алигнмент. На примјер, самурај не може да буде зао, лопов не може да буде добар, лорд мора да буде добар, нинџа мора да буде зао (тако да нинџа и лорд не могу да буду у истој екипи). Да ли има сличних услова у шестици? Ја пошто увијек играм са добром дружином нисам ни покушавао да добијем нинџу у екипи.

Друга ствар - каква је игра са сналажењем у простору? Претпостављам да нема аутомапе и да је много већа од првог дијела, па какво је играње што се тога тиче, мора ли се цртати мапа на папиру и сл.?

Трећа ствар - да ли се управља само једном шесточланом дружином или може да се направи поол ликова, па да се састав екипе мијења? Претпостављам да не може, ал реко да ипак питам

[neomedjeni]

Odlični su prvi Pillarsi, to mogu da potrdim, a ovo što je Perin ispričao za dvojku je otprilike ono što sam već video u komentarima na Codexu. Čuo sam da je Obsidian najavio zakrpu kojom će izbalansirati borbu, ali otom potom. Fergus neće od mene dobiti punu cenu za ovu igru, čekaću neki masan popust.


A evo mojih odgovora:


Ne, profesije više nisu po difoltu dobre ili loše, znači sada nema nikakvih smetnji da u družini zajedno dele dobro i zlo lord i ninđa.


Bez mape bi se svako sem čoveka sa fotografskim pamćenjem izgubio za najviše pet minuta, nivoi su ogromni, a stepeništa i prolazi postavljeni tako da što je moguće lakše zbune igrača. Posebna poslastica su mračne tamnice bez ikavog osvetljenja u kojima se mora napipavati put do izlaznih vrata. Avaj, ja nisam dovoljno hardkor da crtam svoje mape, pa sam ovde malo varao nalaženjem istih na netu. Inače, sedmica će biti prvi Wizardry koji će doneti mapiranje sveta u okviru igre, ali kao posebnu veštinu na koju se moraju trošiti poeni stečeni levelovanjem! Sad znam odakle su tvorci Eschalona dobili tu ideju.


Mislim da ne može, ali nisam sto posto siguran, jer nikad nisam pokušao da zamenim lika koji je ubijen u borbi, već bih odmah reloadovao. Nisam često ni ginuo, ali ne zbog toga što sam ja posebno dobar taktičar, već zato što je W6 očigledno znatno lakša od uvodnih igara serijala. Budući da igra u ponudi svoj roster likova koje nudi igraču koji ne želi da se muči sa njihovim kreiranjem, moguće je da nakon pogibije jednog od svojih heroja mogu da izađem iz igre i nekom komandom dodam novog člana družini. Proveriću.

[Tex Murphy]

Ааааах, да, ти мрачни дијелови се вуку још од првог дијела, ту не функционишу магије за освјетљење, па буквално мора да се мапира поље по поље. Први дијелови Визардрија и игре из Ултима серијала (почевши од трећег дијела) обје праве од мапирања практично посебан дио гејмплеја, иако је мапирање у тим играма међусобно врло различито. Добра стара времена

[Tex Murphy]

Прешао сам јуче Спејс Квест 1: Тхе Сариен Енцоунтер. Тужна и жалосна прича, морао сам двапут да гледам у рјешење за игру коју сам прије неколико година прешао без рјешења, што само говори о мом гејмерском пропадању. Постоји само један начин да се ова љага спере са мог резимеа, а то је да пређем самостално трећи дио, који сам раније у два наврата покушавао и оба пута се заглавио на истом мјесту.

[Tex Murphy]

Не знам како вама, али мени су неки од најљепших животних тренутака кад бирам коју књигу или игру да започнем. Сад је на реду нова не-РПГ игра (цијеним да је 2 РПГ-а одједном сасвим довољно, а и Ултима ИВ и Визардри ће бити ту у догледно вријеме). Стигао сам до 1987. године и ту на располагању имам гомилу разних текстуалних авантура, али и неке Сијерине графичке авантуре. Могуће је да ћу пробати са Спејс Квестом 2 и ту већ осјећам велико бреме на плећима. Наиме, раније сам ту игру, као и први дио, прешао без рјешења. Све лошије од тога сада би било потпуни дебакл (видјети претходни пост), тако да се осјећам као Новак Ђоковић кад брани шампионску титулу на неком Грен Слем турниру. Друге опције су први Лари и први Полис Квест. Ларија сам раније играо неколико пута, а Полис Квест нисам, мада морам да признам да ми се због све своје озбиљности тај серијал од свих Сијериних игара некако понајмање игра. Јесам чини ми се играо мало четворку и океј је то, али фали му неки моџо. Али пошто је ово топик "шта играмо", а не "шта нам се мота по глави да бисмо могли да играмо", онда ћу да се одјавим.

[Tex Murphy]

Након дуготрајног вијећања одлучио сам да стартујем ЛЕИСУРЕ СУИТ ЛАРРЗ: ИН ТХЕ ЛАНД ОФ ЛОУНГЕ ЛИЗАРДС. Одмах су ме преплавиле успомене, јер ово је једна од првих авантуристичких игара које сам играо. Иначе, својевремено сам прешао комплетан серијал, углавном без рјешења (осим седмог дијела и евентуално можда још неког ранијег), али сам скоро све игре (осим шесте и седме) скоро потпуно заборавио, тако да ће ми овај нови пролазак кроз серијал бити као да је први. Иначе, као што знамо, први Лари је инспирисан текстуалном авантуром Софтпорн, из осамдесет прве, и као и та игра, значајно је одскакао од тренутне понуде. Јербо у вријеме када се појавио Софтпорн, свијетом текстуалних авантура царовао је Инфоком са својим Зорковима и сл. играма, док су се стидљиво појављивали и први РПГ-ови као што су Рогуе, Ултима, Визардри и сл. Лари нам долази осамдесет седме (година у којој је Пинк Флојд објавио један од својих најбољих албума!!!!!), у вријеме четвртог Визардрија, четврте и пете Ултиме, зачетака других Сијериних фамозних серијала као што су Кинг'с Квест и Спејс Квест, гомиле разнородних текстуалних авантура и сл. Моја поента овде је да сте у скоро свим наведеним играма (а и у скоро свим НЕнаведеним играма тог времена) морали да се борите са разноразним караконџулама, спашавате којекакве жемске и генерално изигравате хероја ломатајући се по разноразним тамницама или планетама или галаксијама и сл., у Ларију сте цугали пиво у кафани, сједили на ЊЦ шољи, сексуално општили са проституткама (!), претурали по смећу у потрази за корисним предметима и томе сличне ствари. Све је то наравно смијурија у односу на експлицитности које данас виђамо по играма, али Алу Лоуу (какав датив!) свакако и није био циљ никакво шокирање публике већ само добра зезанција и то му је константно успијевало кроз овај константно одличан серијал (изузимајући пети дио, који сам мрзио из дна душе кад сам га први пут играо, видјећемо како ће сад да прође).

[neomedjeni]

Doterao sam do kraja Wizardry 6 tokom vikenda. I to kakvog kraja!!!!


Pre svega, dugujem napomenu da je moj plan da pretvorim svoju vilovnjakinju u ninđu u potpunosti uspeo. I da su sve priče da nema boljih ninđi od vilovnjaka u potpunosti tačne. Na nekom 13. levelu, na kom je dočekala kraj igre, njen AC je bio -11. Osim za šake, na kojima nije nosila nikakav oklop, gde je bio -7. Mislim da je sveukupno jednom neko čudovište uspelo da je zakači u borbi prsa u prsa nakon promene profesije.


U finalnom hramu se osetio solidan skok težine i da više nema neprijateljskih skupina koje služe za zajebavanje (osim kada naletite samo na grupu vitezova hramovnika - oni su čisto topovsko meso). Neprijatelji su bili solidno zajebani, ali ništa što dobro pripremljena ekipa avanturista ne može da savlada. Jedini pravi problem su mi pravili magovi i sveštenici, jer su na ovom nivou već bili opremljeni oneshot magijama poput lifesteala i deatha. Silence čin, koja onemogućava bacanje svih magija osim alhemijskih, protiv arhimagova ne radi, pa je jedina dostupna odbrana ovde antimagic. E sad, od te čini nema odbrane, što je lepo, ali ona ne sprečava protivničke magove da bacaju magije, već samo umnogome povećava verovatnoću da će nešto zabrljati prilikom bacanja čini. Što znači da će se grupi od pet magova u drugoj ili trećoj rundi borbe već jednom posrećiti (mislim, čak se i meni posrećilo na trećoj godini faksa).


Zbog ovoga sam reloadovao prva tri susreta sa protivnicima među kojima je bilo i magova i ouzbiljno pizdeo, dok nisam skapirao caku. Moja standardna taktika se, budući da sam svim likovima istreniro ninđucu, uglavnom svodila na skrivanje u prvoj rundi da bih napao u drugoj protivnike iz potaje, nanoseći tako maksimum štete. Međiutim, grupe magova bi se uvek povlačile unazad između rundi, tako da bi mi u trećoj već bile nedostupne, a čini su protiv njih slabo funkcionisale. Onda sam malo razmislio i lupio se po čelu kada sam shvatio da mi igra ne servira bez razloga čarobnjake na izvolte u prvim protivničlim redovima, iako uvek idu u pratnji ratnika visokog nivoa. I tako...


Kraj je, pa, neočekivno simpatičan. Najveću zanimljivost je predstavljala činjenica da sa poslednjim protivnikom i ne moraš da se boriš. Šteta za svu onu divnu opremu koju sam pokupio pre samog kraja, nakon borbe sa nesrećnim čarobnjakom koji je zakuvao celu ujdurmu oko koje se vrti zaplet šestice. Jedva čekam da se bacim na W7.


E da, da ne zaboravim. Pre završne faze igre, bićete bačeni u ćeliju iz koje morate da pobegnete. Wizardry 6 u svom arsenalu ima jedno od najkraćih i najtripoznijih bekstava iz zatvora sa kojima sam se suočio u kompjuterskim igrama. Za valjanje od smeha, ali u pozitivnom smislu, razume se.

[Tex Murphy]

Pa kolega neomedjeni, cestitamo od srca!!!

[neomedjeni]

Hvala, druže Harvestere. I, premda znam da ste namereni da igrate serijal redom, kako bog zapoveda, usuđujem se da vam preporučim da paralelno sa kecom pokrenete i šesticu. Trilogija koja započinje ovom igrom praktično nema nikakvih dodirnih tačaka sa onim što se dešavalo u prvih pet Wizardryja i ne biste time stvarno pogazili svoje principe. A taj jedan sejv koji igra dozvoljava igraču pravi ogromnu razliku i omogućava znatno opušteniji pristup tabananju kroz tamnice.

[Tex Murphy]

Колега Неомеђени, код мене се нажалост ради о нечем малчице озбиљнијем него што су принципи, а то је извјесни облик опсесивно-компулсивног поремећаја Он се, што се тиче гејминга, тренутно манифестује у прилично бизарном ограничењу које сам себи наметнуо. Наиме, као што је познато, прошао сам кроз све Светове компјутера, од првог до посљедњег броја, и направио за сваку годину од 1980. па све до 2018. обиман списак игара које планирам да одиграм, или барем пробам. Послије се наравно тај списак још надоградио разним препорукама са стране, укључујући овај форум, Интернет ривјуе, блогове и сл. Да бих одиграо игру из неке године, треба да одиграм двије игре из претходне године, наравно све док не исцрпим све те игре. Игре до 1986. сам углавном исцрпио - неке сам прешао, неке пробао и прогласио их неигривима, а неке и даље чекају на ред због зачепљења везе (наиме, не планирам да играм више од два РПГ-а истовремено, тако да ми и даље чекају на ред Визардри 2 и 3 и Бард'с Тејл) и оне не улазе у поменуто ограничење. Тако да је код Визардрија 6 само један дио проблема тај што је, је ли, у питању шести дио серијала (без обзира што нема везе с претходницима). Други је, просто, што ће година у којој је та игра издата доћи на ред тек у далекој будућности

[Tex Murphy]

Журим да напоменем, прије него што почнете да ми пружате пријатељску утјеху, да се апсолутно не осјећам ускраћеним за било шта и да максимално уживам у играма које тренутно играм (осим кад су тоталан крш, наравно). Знам, неко може да помисли да је штета да пропуштам модерне игре са лијепом графиком и звуком и у томе има истине, али
1) неке од тих игара ипак укачим, кад одем код друга на цјелодневну гејминг сесију (тако да сам играо Метро Редукс, Алиен Исолатион, нови Њолфенстеин и сл.)
2) осим што неизмјерно уживам у праћењу развоја РПГ жанра од самих његових зачетака у играма као што су Визардри и Ултима (а убрзо ће доћи на ред и Бардс Тејл и Мајнт'н'Меџик), овако ћу да прођем и кроз свој најомиљенији (а данас покојни) жанр - авантуре.

[Tex Murphy]

Заборавих да извијестим - синоћ сам завршио ЛЕИСУРЕ СУИТ ЛАРРЗ ИН ТХЕ ЛАНД ОФ ТХЕ ЛОУНГЕ ЛИЗАРДС. Игру сам прешао без већих проблема, што није чудо јер сам је и раније играо. Стандардна Сијера, дакле врло забавни и духовити описи, мноштво начина да погинете, мноштво опционих ствари које откривате чепркајући ван главног сторилајна и сл. Занимљива коинциденција је да Лари у овој првој игри има исто година као ја

[Calavera]

na prvi pogled, metal gear solid v je tesko povezati s covekom koji je napravio i prethodna cetiri dela i potrebno je malo zagrebati ispod povrsine da bi se petica shvatila kao kulminacija kojimine vizije. eto, pogledajmo settinge ovih glavnih mgs naslova. prvi deo se u kompletu odigrao na shadow mosesu, dvojka je imala onaj prolog na brodu, u trojci su bile dve odvojene misije (doduse, obe u dzungli), a u cetvorci smo vec putovali po tri razlicita kontinenta. svaki novi nastavak je igracu nudio sve vise slobode, dok u petici konacno nismo dobili i pravi open world. jedna od blesavijih zamerki koje sam video je da u tom open worldu nema sta da se radi, ko da sva igra mora biti jos 1 ubisoftov collect-a-thon sa 17 razlicitih aktivnosti po metru kvadratnom    open world u mgs v je odlican: ima sta da se radi, ali veliki deo vremena se provodi u putovanju od tacke a do tacke b i usputnom uzivanju u okolini, i to je skroz kul.

naravno, najveci napredak u odnosu na prethodne naslove je vidjen u gameplayu. mislim, volim ja ranije mgsove, ali posteno je reci da im gazenje opsteprihvacenih postulata stealth zanra nikad nije bilo strano    koliko me pamcenje sluzi, kojima je od mgsa uvek pokusavao da napravi igre u kojima se igrac, nakon sto ga neprijatelji otkriju, ohrabruje da improvizuje bekstvo umesto da prosto restartuje igru od zadnjeg checkpointa kao u vecini drugih stealth naslova. pre petice mu to nikad nije u potpunosti uspelo, sto zbog nepregledne kamere i bezveznog interfejsa, sto zbog zgusnute™ koncentracije neprijatelja na premalom prostoru. s druge strane, ovde je gameplay pesma, uprkos nekim zaostalim manjkavostima u interfejsu (zasto se pentazemin i dalje ne moze konzumirati van glavnog menija, pobogu). ne samo sto je nivoe uzbune moguce kontrolisati strateskim povlacenjem s mesta dogadjaja™, nego je igracu sad na raspolaganju toliki broj oruzja i gadgeta da je mogucnosti za prelazak svake misije prakticno bezbroj. ako ista, igra je u kasnijim fazama cak i prelaka, pogotovo ako sve vreme koristite psa ili quiet kao pomagace.

peticu je najteze povezati s prethodnicima u pogledu kolicine sinematika.nakon cetvorke u kojoj su isti sacinjavali skoro pola igre, ukljucujuci i onu neprekinutu sekvencu sinematika koja traje ukupno 71 minut (e moj hideo  ), mgs v je potpuno druga prica. ne samo sto ovde sinematici (po nekoj mojoj proceni) u zbiru cine manje od 10% igre, vec je i one koje traju vise od 5 minuta moguce nabrojati na prste 1 ruke. naravno, za to je uglavnom zasluzno (mamutsko) trajanje igre, ali i cinjenica da sad umesto nezaobilaznih codeca imamo kasete koje se uopste ne moraju preslusati. stavise, one bitne kasete su tako i oznacene, pa igrac moze da bira koliko zeli da se zamajava pricom, a koliko onim sto u igri zapravo valja. nema potrebe napominjati da je ovakav pristup meni savrseno legao, mada mi i dalje nije bas najjasnije kako su to mgs iv i mgs v delo istog coveka 

kad se na sve to doda i mocni soundtrack, brutalna optimizacija i dodatno usavrsavanje nekih sporednih elemenata koji su krasili prethodnike, mislim da je jasno da je poslednji mgs ujedno i najbolji. sumnjam da je ovo u 2018. godini novost za bilo koga, no mgs v je kojima na vrhuncu svojih moci, a to je 1 velika stvar. da, drugo poglavlje je ocigledno nedovrseno, ali meni je tu zapravo najvise zasmetalo sto je tao deo igre uopste nazvan drugim poglavljem umesto da su priznali poraz i ljudski ga nazvali epilogom. da, twist na samom kraju je potpuno blesav, mada sam tu cuo sve spojlere jos pre dve godine, pa mi je bilo svejedno    uostalom, nije bas nemoguce povezati kraj petice s desavanjima u originalnim metal gearovima. priznacu da je veliki razlog sto mi to drugo poglavlje nije toliko smetalo je sto sam u njega usao s izrazito niskim ocekivanjima, ali sta da se radi? ja inace nisam neko ko igre ocenjuje iskljucivo po kolicini zabave koje izvucem iz njih, ali meni los kraj ipak ne moze pokvariti 60 sjajnih sati pre toga. u prvom redu, to bi znacilo da kojimina trabunjanja o jezickim parazitima, nanomasinama (sine) i vojsci bez drzave shvatam ozbiljno, a to je ipak malo... onako... 

tl;dr petica najbolji mgs (izmedju ostalog, samo je tu moguce kidnapovati medjeda), ali za keca me ipak vezuju mnogo lepe uspomene, pa neka bude 1 = 5 > 2 = 3 >>> 4

https://youtu.be/T3f_1sTt5ns

[neomedjeni]

Druže Harvi, nemam ništa da dodam na rečeno sem - keep up the good work. 

[Tex Murphy]

Успут, јуче смо друг и ја тестирали овај нови Преј и бар на почетку игра изгледа много моћно, тако да ћемо вјероватно то да играмо сљедеће седмице (ако уватимо времена од свјетског првенства у фудбалу). Онај моменат кад разбијеш врата од балкона само да би се иза њих открило... оно је предивно.

[Tex Murphy]

Сада ћу да играм Спејс Квест 2. Кад се брани овако велики број поена, човјек нема шта да добије, а може много да изгуби, али видјећемо. Ако барем ову игру успијем (поново) да пређем без рјешења, то ће ублажити горак укус претходног дебакла.

[Meho Krljic]

Успут, јуче смо друг и ја тестирали овај нови Преј и бар на почетку игра изгледа много моћно, тако да ћемо вјероватно то да играмо сљедеће седмице (ако уватимо времена од свјетског првенства у фудбалу). Онај моменат кад разбијеш врата од балкона само да би се иза њих открило... оно је предивно.

Eh, ja sam imao određene probleme sa Prejom ali sam u manjini tako da vam želim lep provod i da Srbija barem prođe grupu a posle je, da citiramo selektora, sve moguće.

[Tex Murphy]

Заглавио сам се у Спејс Квесту 2. Онда кажем себи "Ајд да се за сваки случај подсјетим шта има на почетку, можда сам нешто пропустио..." Суре еноугх, два битна предмета била су сакривена у ормарићу за који је игра рекла "it doesn't look too interesting".

[Tex Murphy]

Гадура је долијала. Не памтим кад сам у овако маленој игри видио оволико деад ендова, али Сијера је то. Такође, парсер им није ни близу Инфокомовог, тако да нису ријетке ситуације кад тачно знате шта хоћете да урадите, али не знате како то да формулишете тако да игра буде задовољна. Описи локација су често штури, тако да морате да нагађате шта поједине групе пиксела на екрану представљају, а често и да купите предмете за које вам игра уопште не каже да су ту. Али Сијера је то. Можемо све то да им опростимо због њихових лавирината, прављења правих акционих секвенци од обичног пењања уз степенице, смртоносних падова с пола метра висине... oh, wait.
Чак и за једну Сијерину игру, ова је прилично садистичка. Рецимо долазите да непријатељски свемирски брод, налетите на алиенолико чудовиште, покушавате да му побјегнете, не успијете, оно вас само пољуби (!) и остави на миру. Обавите гомилу ствари, ријешите гомилу загонетки, средите главног негативца и онда НА САМОМ КРАЈУ ИГРЕ из вас искочи мали алиен и умирете у мукама и игра вас информише да није требало да дозволите оном чудовишту да вас пољуби. Али Сијера је то.

[neomedjeni]

Referenca na Marka Antonija u opisu Sijerine igre? Moj profesor retorike bi doživeo srčku od sreće. 

[Father Jape]

Lawbreakersi su nažalost free to play na Steamu.

Kažem nažalost jer su potpuno flopnuli i gase im servere u septembru.

[Tex Murphy]

Referenca na Marka Antonija u opisu Sijerine igre? Moj profesor retorike bi doživeo srčku od sreće. 

Једини Марко Антоније којег знам је онај што га је Октавијан демолирао, а њега нисам призвао, бар не свјесно

[Tex Murphy]

Успут, јуче смо друг и ја тестирали овај нови Преј и бар на почетку игра изгледа много моћно, тако да ћемо вјероватно то да играмо сљедеће седмице (ако уватимо времена од свјетског првенства у фудбалу). Онај моменат кад разбијеш врата од балкона само да би се иза њих открило... оно је предивно.

Eh, ja sam imao određene probleme sa Prejom ali sam u manjini tako da vam želim lep provod i da Srbija barem prođe grupu a posle je, da citiramo selektora, sve moguće.

Да, читао сам тај текст, али саћу да прочитам опет, да се подсјетим

[Tex Murphy]

Прочитао и подсјетио се. Хм, да, те примједбе звуче врло озбиљно и одају утисак нечега што би и мени сметало. Али видјећемо како ће да прође играчка сесија, можда у друштву буде забавније

[neomedjeni]

Referenca na Marka Antonija u opisu Sijerine igre? Moj profesor retorike bi doživeo srčku od sreće. 

Једини Марко Антоније којег знам је онај што га је Октавијан демолирао, а њега нисам призвао, бар не свјесно

Uh, o njemu se i radi, mislio sa da je tvoje ponavljanje "ali Sijera je to" aluzija na čuveno ponavljanje "ali Brut je pošten čovek" iz govora Marka Antonija na Cezarovom pogrebu. Retoričari ga smatraju jednim od najboljih govora održanih pred nepreijateljski raspoloženom publikom.

[milan]

Ja poceo XCom2 na Soniju (bio dzabe na playstation plusu). Au, ljudi, koliko sam ja los u ovome... Nisam igrao potezne igre, ne pamtim, toliko sam ispao iz fazona da me je sramota. Plus, cini mi se da je ovo jedna od onih igara gde ti se greske nagomilavaju, pa mislim da mi je lakse da krenem iz pocetka, i igram na drugaciji nacin nego do sad, nego da nastavljam trenutnu kampanju...

[Meho Krljic]

U principu jeste lakše. XCOM i XCOM2 su, kao i originalni X-Com, igre u kojima možeš da dobiješ sve  borbe na terenu a da ipak izgubiš kampanju, a to je baš frustrirajuće.

Savetujem razuzdano korišćenje snimanja pozicija.