Oto Oltvanji - Kičma noći (2010)

[asja]

hocemo li da hvalimo knjigu zbog toga sto je oto prijatelj sa skrabonjom, ili cemo da kazemo nesto zbilja i izistinski o Kicmi noci?
koja je uloga sove kriticara?

[asja]

vidim, svi mudro cute i nece niko sasvim da prizna koje su literalne deformacije Kicme noci.
kada bi telentovani oto, prestao da prati jeftinu modu, mozda bi od njega postao, jednog dana i pristojan pisac. kada bi mu vecina njegovih prijatelja rekla istinu u lice, mozda bi i skinuo masku nosferato mezimca i bio originalan i svoj. no, pitanje je koji su njegovi stvarni motivi i sta zeli da postigne na knjizevnoj sceni. kicma noci je los i trivijalan roman, nema tu ni senke od visoke knjizevnosti a kamoli dodira. ja sam se nadala boljoj celini, i jos se pomalo nadam da ce ovaj nas mladi "fantom noci" izneti nesto stvarno na videlo dana.

[crippled_avenger]

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Letnja-avantura-citanja.sr.html

[Mica Milovanovic]

Летња авантура читања

Када откријете аутора који вас је заиста ,,завео" прочитајте тада све што је он написао. После тога можете прећи на читање онога што је он читао. И, свет ће почети да вам се отвара на начин саобразан одређеном становишту...


(Новица Коцић)
Херман Мелвил, један од великана америчке књижевности 19. века, поводом свог најважнијег дела ,,Моби Дик" рекао је: ,,Написао сам опаку књигу, а ипак се осећам недужан као јагње". И заиста нема боље препоруке за једно дело од ове. Сада и овде, треба читати оне књиге које у вишегласју проналазе равнотежу, од принципа освете до помирљивости, од одметништва до сагласја и разумевања тока ствари; треба читати и субверзивне књиге у којима пловимо ,,незнаним морима" и искрцавамо се на ,,дивљачким обалама", све у потрази за душом. Лето је право време за такве пустоловине. Ево неких предлога.

Књига Ота Олтвањија (1971) ,,Кичма ноћи", у издању ,,Самиздата Б92", је крими и хорор прича која укршта новинаре, таксисте, полицајце, политичаре, ,,кримосе", у ситуацијама у којима се много шта решава псовком, оружјем или кунг-фуом. Све се за главног јунака Оливера Новака, симпатичног ,,албино" новинара, углавном догађа у надреалној атмосфери ноћи, када ,,нормални спавају, а луди су будни". Он пише колумну за ,,Колосеум" са својим најбољим другом Владом, који изненада нестаје после крем председничке журке. Новак крстари градом у потрази за Владом, а у трагању је и за здравим разумом, љубављу и елементарном пристојношћу. Размишља о ,,љигавим новинарима који би се завукли у свачију рупу, славним криминалцима у збегу, народњакињама које су постале забавњакиње, председницима врдаламама и неурачунљивим пријатељима". Ту је и Вања Раденовић, мушкобањаста полицајка, која између осталих јури и чувеног Мажестика... У позадни свега, један посланик прошверцовао је оружје поред обезбеђења и пуцао на колеге. ,,Насиљу није прибегао насилан човек, каквих је иначе клупа с микрофоном препуна, већ повучен и миран. Толико је лоше", пише Олтвањи.



Марина Вулићевић

[Mica Milovanovic]

Najzad sam i ja pročitao, pa da nešto kažem.

Ko o čemu, ja o urednicima. Odnosno, o nedostatku istih. Ova knjiga naprosto vapi za uredničkom rukom. Vapi za time da piscu neko kaže: stani malo, ovo ti je prenaglašeno, ovo ti je banalno, ovo ti je pogrešno struktuirano...

Osnovni problem sa ovim romanom je u njegovoj strukturi, odnosno u toj uslovnoj "promeni žanra". Verodostojnost fantastičnog sveta zavisi od ugovora koji ,,potpisujemo" pisac i ja, kao čitalac. Ako kreira fantastični svet, pisac ima obavezu da me uvede u taj svet i postavi njegovu strukturu, da bih ga ja prihvatio. Pisac ovde uvodi jedan alternativni Beograd, u kome nalazim sve one sastojke kojih se sećam iz mladosti, ali je očigledno u pitanju pomereni Beograd – sitnice su različite, imena politačara su različita. Kao izvežban čitalac žanrovske književnosti, ja sam spreman da prihvatim da taj svet se ponaša po drugim pravilima od ,,normalnog" Beograda. Ali, ako je tako, onda pisac mora biti svestan da prelazak iz jedne pomerene stvarnosti u drugu pomerenu stvarnost, koju pisac čini na polovini romana, donosi potpunu promenu moda čitanja. Naravno, kao izvežban čitalac, ja sam spreman da prihvatim čak i da u tom drugom Beogradu mogu postojati zmijoliki vampiri, što god pisac poželi, ali od tog trenutka menja se i moj ,,ugovor" sa njim. Ja otkrivam da me je pisac zavaravao sve vreme – krio od mene činjenice, iako ih je znao. Počinjem da se pitam zašto... A dobrog odgovora na to pitanje nema. 

Može Goran da objašnjava to slipstrimom, može da secka roman na četvrtine koje nam je Ijan fenomenalno plastično dočaravao u Zagrebu, ali sve što se dešava posle famozne "promene žanra" svodi se na višestruka prepričavanja šta se ranije dogodilo. Nije to Agatino sakupljanje likova u jednoj prostoriji desetak stranica - mi smo suočeni sa višestrukim objašnjavanjima, pri čemu ne otkrivamo gotovo ništa novo. Međutim, to je samo neminovna posledica činjenice da je promenjena paradigma – da se pisac očajnički trudi da uspostavi vezu sa čitaocem... objašnjavanjima... obajašnjavanjima...

Oto ima talenta za pripovedanje i radio je na njemu. Rečenice su uglavnom precizne, jasne, dijalozi prihvatljivi, kada nema težnje za nepotrebnim jezičkim egzibicijama. Kao što Goran kaže, nije lako napisati 500+ čitljivih stranica, a to Otou lako polazi za rukom. Čak i u tom drugom delu, dok objašnjava, knjiga se lako čita, što govori da je Oto ovladao zanatom.

Da rezimiram, Kičma noći je lako čitljiva, zabavna knjiga, koja, nažalost, nije u potpunosti zadovoljila moja očekivanja kao čitaoca...

[Lord Kufer]

Nije neuobičajeno da se knjige pišu iz čisto marketinških razloga.

Što se tiče promene paradigme, Filip K. Dik je umeo to da uradi a da ne smeta. Način na koji je to činio je - neobjašnjavanje.

[PTY]

Najzad sam i ja pročitao, pa da nešto kažem.

Wow, dugo ti trebalo...

Elem, u osvrtu na onu Otovu izjavu "hteo sam da napišem palpčinu", daj keve ti (kad budeš imao vremena) napiši par reči o tome šta vi tamo danas podrazumevate pod 'palp'.
Ubih se kontajući.
Ajde što vidim da malo ko ima blage veze šta je to 'umetnička vrednost', ali, da nakon 30 godina fandomske aktivnosti danas ima toliko dvoumljenja oko definicije palpa, to mi je stvarno nesvarljivo.

[Kunac]

Pulp se najbolje ogleda u pristupu pisca. Prevashodni cilj pulp pisaca je da zabavi. Znači, palpčine su po pravilu operisane od pretencioznosti. Samrtno ozbiljni ton se izbegava u širokom luku. Tekst je playful, vuče na dalje čitanje. Stil je jednostavan, pregledan. Zaplet najčešće sadrži šokantne, senzacionalističke i melodramtične elemente. Obavezno je i korišćene žanrovskih postulata, mada su određene modifikacije dozvoljene. Nagomilavanja i preterivanja su takođe česte osobenosti pulpa.

Ovo sam sada "izvukao iz glave", pretpostavljam da se na definiciji može još poraditi.

[Alexdelarge]

znaci, palp je uctiv naziv za kic?

[Lord Kufer]

Palp je oznaka za masovnu produkciju tekstova na određene, omiljene teme - u osnovi pornografija. Međutim, to ne znači da neki virtuoz (virtouz? vrtiguz?) ne može da piše na takvu temu i da to u jednom trenutku uzdigne palp na nivo lepe književnosti.

Sve zavisi od toga da li će tema (šablon) ukrotiti pisca ili će pisac umeti da se poigrava šablonom. Ako ne, a pri tom je još i ambiciozan - onda je on obična profuknjača na ćošku ispod lanterne, s malo više pudera i karmina.

[angel011]

@ADL: Ne, kič je imitacija umetnosti. Palp neće imitirati Mona Lizu, poigravaće se.

Palp je bliži šundu nego kiču, ako već hoćeš poređenje, s tim što je (dobro urađen) palp osvešćen i stvar namere, dok je šund jednostavno otpad.

[Lord Kufer]

Yep! Kič je "dekorativna" umetnost 

Možbiti da je kič "emotizovan" palp, tipa - suvenir 

[Kunac]

Kič i šund su neuspešni zbog ogromnog raskoraka između ambicija i postignuća. Dobar palp zna šta hoće, osvešćen je i, kako Angie kaže, voli da se poigrava. Među uspešne palp pisce ubrajaj u se: Čendler, Dik, Hemet, Lavkraft, Leonard, Tompson, Vulrič...

[scallop]

Amanda, ne veruj im. Oni ne znaju razliku. Crpu iz malih zaliha znanja.

[Boban]

Dirljivo je videti na ovom i onom drugom topiku šta su sve ljudi u stanju da smisle kako bi izbegli da kažu da je neka knjiga zapravo slaba, jer u literaturi vrlo retko i teško postojanje jakih mesta nadomešćuje osrednjost celine.

[scallop]

Eh, da.

[Alexdelarge]

@kunac

pa ove osobine palpa koje si naveo : zabava/zadovoljstvo, nagomilavanje, preterivanje, melodramaticno/ sentimentalno etc., navodi i abraham mol u svojoj knjizi kic - umetnost srece, kao glavne karakteristike kica. ocigledno je da u palpu ima puno toga kicastog.

[crippled_avenger]

Pulp je više šund nego kič. Jer kič pravi simulaciju umetnosti kroz neadekvatne spojeve forme i sadržaja a šund podilazi konzumentu na najniži mogući način i udara na njegova najbazičnije nagone, bestidno, bez mogućnosti nekog drugog čitanja, ili pokušaja estetizacije.

Pulp u tom smislu jeste šund. Uostalom PULP FICTION je u Hrvatskoj preveden kao PAKLENI ŠUND. Međutim, vremenom, kako je sve revalorizovano, prepoznate su određene vrednosti unutar pulpa, autori koji su prevazišli izvorne okvire forme i zahteva naručilaca, tako da je danas pulp etiketa koja se pre bavi formalnim nego suštinskim osobinama nekog dela.

Kod nas se upotrebom te strane reči, naravno oneobičuje ta osnovna definicija te bi Oto zapravo trebalo da kaže da je napisao "šund roman" ili "roto roman" ili barem posvetu tome.

Kada govorimo o kiču, primer kič-romana ove vrste je recimo "Bakarni bubnjevi" a poigravanje kič-rešenjima imamo i u "Konstantinovom raskršću".

[scallop]

Ja sam uvek oprezan kad me neko trpa stranim izrazima. Sklon sam da između palpa, kiča, šunda i roto ne vidim razliku. Zapravo, nisam siguran kako Francuzi nazivaju palp i šund, Englezi kič i šund, a Nemci palp i kič.

"Pulp je više šund nego kič." je sjajna kombinacija. Bolja nego "Šund je više palp nego kič." ili "Kič je više šund nego palp."

[crippled_avenger]

Kič nikada nije palp. I retko kad je šund.

[scallop]

Jesi li baš siguran?

[Mme Chauchat]

A šta su ljubavni romani ako ne spoj kiča i šunda?
(Ja nekako "šund" i "palp" doživljavam kao sinonime za trivijalnu literaturu uopšte. Ako je "palp" u međuvremenu postao oznaka za neki žanr, molim da me obaveste koji je to žanr u pitanju.)

[scallop]

Između kiča i šunda je znak jednakosti, a palp se tu vremenom ubacio sa istim značenjem derivacijom iz pulp magazina i pulp literature. Kripl se malo zaneo u pod definisanje istog.

[Boban]

šund je bezvredan i ne koketira sa vrednim, a kič je isto bezvredan ali koketira sa vrednim; to je razlika.
palp je oznaka za jeftinu kiosk zabavu, jedno čitanje i bacanje... a palpčina je nešto za čije pisanje treba ipak mnogo inteligencije.

[scallop]

Mda, ti si pametniji samo ja to još nisam shvatio.

[Boban]

jebote, pa ti se nogataš i kada ti čovek da podršku.

[PTY]

KIČ (nem. Kitsch, od kitschen – strugati blato sa ulice (kikiki)), u užem značenju umetnička dela koja su bleda i koša kopija već postojećih dela ili stila, dok u širem značenju označava bilo koje loše umetničko delo, neretko banalno i komercijalno, bez imalo ukusa. Pojam k. se pojavio sa poplavom loše umetnosti koju je odlikovala povišena sentimentalnost i preterivanje.


ŠUND (nem. Schund – bezvredna stvar, loša roba),  oznaka za književnost lišenu bilo kakve umetničke vrednosti. Ovaj pojam, nastao u nemačkoj književnoj kritici u XVIII veku, nije teorijski bitnije utemeljen niti jasno razgraničen u odnosu na kič (bezvredno delo bilo koje grane umetnosti), pa mnogi proučavaoci smatraju da ga ne treba upotrebljavati u ozbiljnim studijama o književnosti. Uprkos tome, termin š. je prilično rasprostranjen, kako u svakodnevnom govoru tako i u kritici, a najčešće se upotrebljava kada je reč o trivijalnim, petparačkim delima, poput avanturističkih, pornografskih, ljubavnih i krimi-romana.

Daklem, reklo bi se da su termini poprilično sinonimni.  

[scallop]

Fala

[PTY]

Nema na čemu.

Isto tako, prilično se slažem sa tvojom procenom o poreklu specifične upotrebe termina 'palp'. 

[Mica Milovanovic]

Ja bih to rekao ovako: ko ne razlikuje kič od šunda njemu su ova dva termina ista...

[scallop]

Ja bih rekao ovako: Ko ne zna da pogleda rečnik sinonima u nemačkom jeziku njemu su kič i šund različiti.

[pokojni Steva]

Taj Švaba bi verovatno uspeo ubediti Dženariku da ima isti ukus kao i Čačanska Rodna, jelte, obe su šljive.

[Tex Murphy]

Mene su u srednjoj školi učili da je šund podskup kiča koji se odnosi isključivo na književnost.

[PTY]

Ja bih to rekao ovako: ko ne razlikuje kič od šunda njemu su ova dva termina ista...

A ja bih to ipak rekla ovako: moguće da je u pitanju meni nepoznat endemični žargon, zbog čega sam te i pitala to što sam te pitala. Zato, recimo da ti ovde sad i ponavljam pitanje: šta je za vas tačno razlika u  palp/kič/šund kategorijama? Kontam da su te razlike presuptilne da se odokativno prepoznaju, a pitam zato što me zanimaju, a ne zato da potcenjujem. Jebiga, ja vozim levom stranom, i to mi se čini skroz normalno i logično i moralno prihvatljivo, ali svejedno ne mislim da ikog ovde ubeđujem kako bi i vi trebalo isto to da radite. U tom smislu, ne sumnjam kako ti znaš za ta suptilna razgraničenja  između pojmova koja predstavljaju navedena tri termina – kontam da Kripl smatra kako razlike ne samo da ima, nego je i skroz očigledna – ali ja to i dalje ne vidim iz ovde iznesenog, pa vas molim da mi je bolje precizirate & ilustrujete. A dok se to ne desi, ja nameravam da se i dalje pozivam na referentne knjige koje i postoje zato da terminologiju objasne i primenjivo nam je definišu.
E sad, to što bi neki da i bez referentnih knjiga u književnosti iznalaze kojekakve epileptološki polifonične kontrapunkte – pa, ja bih bez toga, ako se ikako može.    

PS. samo mi nemojte reći da dotične razlike nisu bazirane na validnoj kjiževno-teorijskoj definiciji, tojest da su intuitivne, da ne kažem odokativne... to bi me zaista ubilo u pojam. 

[crippled_avenger]

Razlika je u tome što je kič kada neko ispred svoje neomalterisane kuće u Boleču stavi skulpturu lava misleći da će tada njegova kuća ličiti na objekat koji je video u udžbeniku za likovno u osnovnoj školi i koji ima umetnički vredna arhitektonska rešenja i ukrase, a šund je kada ispred kuće stavi lutku na naduvavanje kako bi mogao da se seksualno zadovoljava u dvorištu, na čistom vazduhu.

[crippled_avenger]

Eh da, i šta je palp. Palp je u suštini šund ali kod nas je to kao promišljeni, namerni šund koji u drugom planu ima umetničku vrednost.

Palp je, dakle, kad staviš kamene lutke na naduvavanje ispred kuće.

[pokojni Steva]

@ Amanda

Validno, vataj se pojam štranjke!  

[Lord Kufer]

Lav plus krov na četri vode 

[crippled_avenger]

Samo dok je neomalterisano, može i na dve.

[Kunac]

Vidim da su se mnogi zainteresovali za ovu temu, pa evo nečega što sam pronašao na netu a može da bude korisno, jedno ponovno vrednovanje pulp literature. Nisam još uvek pročitao studiju, ali na prvi pogled deluje veoma zanimljivo.

http://researchrepository.murdoch.edu.au/208/2/02Whole.pdf

[PTY]

Razlika je u tome što je kič kada neko ispred svoje neomalterisane kuće u Boleču stavi skulpturu lava misleći da će tada njegova kuća ličiti na objekat koji je video u udžbeniku za likovno u osnovnoj školi i koji ima umetnički vredna arhitektonska rešenja i ukrase, a šund je kada ispred kuće stavi lutku na naduvavanje kako bi mogao da se seksualno zadovoljava u dvorištu, na čistom vazduhu.

 


Znači, ipak je u pitanju vrednosna, kvalitativna odrednica, bazirana na skroz intuitivnim smernicama.

Iz čega proizilazi da sam pojam kiča više definiše subjekat koji procenjuje, a manje objekat kog se procenjuje.

Otud valjda i uverenje kako kič nikako ne može biti šund.   

[Lord Kufer]

Zanimljiva studija...

[crippled_avenger]

Pa vidi, Amanda, kič ti je kad neko naslika ulje na platnu na kome imaš pornografski prizor a šund je kad neko napravi fotografiju toga. Razlika nije samo formalna, ona jeste vezana za suštinsku nameru autora, ali i konzumenta.

[Kunac]

Mislim da smo se oko kiča i šunda uglavnom saglasili. Oni nekako uvek i idu u paketu, ruku pod ruku.

Što se tremina pulp tiče, verujem da znate kako je nastao?  Nekada su petparački magazini štampani na jeftinom papiru napravljenom od drvene kaše, pulpe. Kasnije se ovaj termin ustalio za zabavna žanrovska knjižena dela za "jednokratnu upotrebu". Da je u palp magazinima bilo šunda - bilo je. Ali u njima su objavljivali i pisci koji su svojim talentom nadmašili zadate teme. To su sve važna imena za žanrsovsku književnostčija dela i dan danas žive. Njihov uticaj je dugoročan i nedvosmislen (znači, o "jednokratnoj upotrebi" u tim slučajevima nema govora). Kasnije se, rekao bih, na termin palp gledalo sa određenom dozom nostalgije. Mislim da je do sada, zahvaljujući Tarantinu i drugima, ovaj termin dobrim delom izgubio svoju negativnu konotaciju.

[Lord Kufer]

Turbo-folk ili novokomponovani folk - jeste šund. A kako se neke zvezde ove "estrade" oblače - to je kič.

Ali šta će sve ovo na ovom topiku?

[pokojni Steva]

Ukratko, voćarskim rečnikom nas koji (želimo da) tu vidimo razliku - šund je trula breskva koja goni na povraćanje, kič je ona nezrela od koje se skupljaju usta ko na limun a pulp je ona prava, pojedeš je na brzinu i posle pola sata već je se ne sećaš (sem retkih izuzetaka).  

[Lord Kufer]

Očigledno, pulp je ostvareno pravo nepismenih masa da pišu i čitaju 

[PTY]

Pa vidi, Amanda, kič ti je kad neko naslika ulje na platnu na kome imaš pornografski prizor a šund je kad neko napravi fotografiju toga. Razlika nije samo formalna, ona jeste vezana za suštinsku nameru autora, ali i konzumenta.

Sad kontam. 

Naravno, sve ono što sam rekla u prethodnom postu ostaje, kao validna definicija za moju ličnu&personalnu upotrebu, pa je sasvim moguće da će tvoj kič biti moj šund, a verovatno i obratno.   

E sad, palp: van definicije koja sledi original sa američkog govornog područja, u kom to žbunu kod vas kunjaju razlike?

[pokojni Steva]

@ LK

E, baš tako!

[Eriops]

A niko već odavno ne priča o samoj knjizi..
Da se rasprava o palpu prebaci u teorijski deo ?