Oto Oltvanji - Kičma noći (2010)

[Lord Kufer]

A, to ne može. Ovako je bolje, red o knjizi, tri reda o teoriji palpa. Laka, letnja torta bez masnih primesa.

[Boban]

A niko već odavno ne priča o samoj knjizi..
Da se rasprava o palpu prebaci u teorijski deo ?

pa sve vreme pričamo o knjizi, o jedinom aspektu te knjige koji je zanimljiv širim narodnim masama...

[PTY]

Inače, davors je na NOSFu najavio Kičmu noći kao 'fenomenalan roman, (...) adrenalinom nabijenih 500+ stranica koji se tuče za mjesto SF romana godine u Srbiji (...)

[PTY]

Plus – okej, jes' da je ovo malo oftopik, ali... žanr vam je ovo, kič vam je tu ipak nekakav sinekvanon  ... - pored same "Kičme", i pored Pavletove "Poslednje Velike Avanture", biće tu još i predstavljanje Skrobovog "Tesle" i... i... i... predstavljanje "Čuvara Severa".

Eh, eh, eh... malko kotrapunktiranja daleko doseže, a?  

[Boban]

pa očigledno predstavljaju knjige onih koji su došli; to je sasvim u redu; ne vidim šta te tu jedi... ja sam siguran da si ti ovde, da bi sada bila dole.

[PTY]

Ah, well...  j-EDIT-i se...    pih, ne znam ti ja tom terminu pravo značenje, pregolem je isti, garant,  za ovako autističan entitet poput Amande...

No dobro, po principu nekakve rudimentarne 'kineske odaje', kontam da prosečna srb-ština može samo uvelike da uživa u ovakvoj inferiornosti hrvatske percepcije. 

Meni lično je, pak, samo stalo da saznam ima li danaske ikoje žensko (a bogami i muško  ) pelcovano od ovako silne skrobove mehanike.

Kvantne.

[Boban]

Ima.
Nauči da pratiš trag i glas onih koji ćute i videćeš celu sliku.
Elem, kakve to veze ima sa Davorovom izjavom da je Kičma noći fenomelan roman?
Čovek je uradio zasad najbolji prikaz PS-a koji sam video, dakle zna znanje.
Zašto bismo mu najednom oduzeli kredibilitet, neka to sam postigne ako uzmogne.
Sama izjava da se roman tuče za mesto SF romana godine ne znači mnogo jer je konkurencija 2010 vrlo mala, za razliku od 2009.

[PTY]

Ajao... pa pobogu, Bobane,  ne šlogira mene taj deo izjave koji se odnosi na fenomenalnost, nego onaj deo koji tvrdi da je u pitanju SF roman.

Mislim, stvarno... nekako sam skroz računala da ću biti jasna bar u tom delu komentara...  

Dakle, Kičma Noći je SF???

[Boban]

Za nas drevne i prvoovenčane SF je pojam koji u sebi sadrži sve oblike fantastike. To je interna kategorija koja drži na okupu sve što nas zanima.
Pa i Tolkin je DF.
Kična noći je paralelni svet (SF pojam) u kome važe horor pravila, dakle, sve je to SF.

[scallop]

Kična noći je paralelni svet (SF pojam) u kome važe horor pravila, dakle, sve je to SF.

Lapsus ti je genitalan!

[PTY]

Za nas drevne i prvoovenčane SF je pojam koji u sebi sadrži sve oblike fantastike. To je interna kategorija koja drži na okupu sve što nas zanima.
Pa i Tolkin je DF.
Kična noći je paralelni svet (SF pojam) u kome važe horor pravila, dakle, sve je to SF.

A ono da tako je baš jeste istina tačno naravno sasvim ispravno upravo i dapače; Kičma je SF baš tu negde u rangu Tolkina.

[Bab Jaga]

Šmrc, Oto je jučer bio u Višnjanu, ali nije imao knjigu. 

[Boban]

Interesantan pristup: promocija bez knjige.

[Bab Jaga]

Verojatno se sve prodalo prvog dana u Pazinu.

[angel011]

Konačno pročitala i ja.

Koliko su ljudi nalazili zamerke knjizi, očekivala sam da je znatno lošija.

Elem, ovde ima preteranog, ima nesređenog, ima previše objašnjavanja na pogrešnim mestima, kada se negde oko stote strane desi ubistvo i liči na to da je ubica vampir imala sam "štabre" osećaj jer se to nije uklapalo u prethodno, vremenom je taj osećaj nestao, najviše zbog privikavanja na neuklapanje.

Koliko znam, Oto jeste radio sa urednikom; izgleda da je trebalo da taj urednik bude bolji za rešavanje ovakve vrste problema.

Uz sve to, "Kičma noći" je sasvim čitljiv roman, zabavan je, zanimljiv je, i iznenađujuće je u kojoj meri mi se dopao s obzirom na to da meni Oltvanjijevo pisanje ne leži.

[crippled_avenger]

Mislim da smo te dobro pripremili za roman, pa si prosto očekujući mnogo gore bila prijatno iznenađena. Otud taj utisak da ti je okej...

[Mark]

Uh, izborih se konacno i ja sa Kicmom noci! Trebalo mi je skoro nedelju dana, ali vredelo je. Ovo je kniga koja me je veoma lako i brzo uvukla u radnju, prvih trista strana su vrlo dobre, onda postaje genijalno kada pocnu da umiru glavni likovi, prilicno brutalno might I add, ali je za mene onda radnja nekako postala previse komplikovana i zadnjih stotinjak strana sam morao zastajkivati i prisecati se ko, sta, kako... Ali iskobeljah se nekako. Crne cipele su mi bile sjajna knjiga zato sto je bila kratka i jebitacna. Ova jbg. nije kratka pa je pomalo izgubila jebitacnost...

[Kunac]

Kičma noći definitivno ima svoj publiku.

[Boban]

Ima, ali isključivo među ljubiteljima fantastike.
Ja ne znam niti jednu jedinu osobu koja nije fantastičar a da je preživela preobražaj iz krimića u horor.

[Lord Kufer]

Od Sumraka do svitanja je upravo to. Ja ga nikad nisam svario kao celinu, nego sam ga posle gledao po pola. Možda može tako i ova knjiga da se čita?

[crippled_avenger]

Pa da, ali koje je deo ove knjige zapravo dobar?

[Chi(a)na]

Pa da, ali koje je deo ove knjige zapravo dobar?

Posveta je ok, a i naslov nije loš...

[Boban]

Čajnin "Grad i grad" je ono što je "Kičma noći" sanjala da će biti...

[Kunac]

Izmakli su mi razlozi za poređenje...

[Boban]

Zar to nije očigledno?

[Milosh]

Ima nekih sličnosti... U jednom slučaju je to SF koji je u osnovi ipak krimić a u drugom je to horor koji je u osnovi isto krimić, s tim što je kod Čajne to u startu tako postavljeno i izmešano, dok kod Otoa iz jednog sklizne u drugo. U oba romana je bitan grad, ne samo kao kulisa dešavanja nego i kao lik za sebe, kod Čajne ipak bitniji tj. od ključne važnosti za zaplet. Ali, ima i dosta razlika...

[Boban]

Pa zar ne bi bilo bolje da je i "Kičma noći" od početka postavljena kao "Grad i grad" u smislu nedvosmislenosti šta nas u knjizi očekuje?
Upravo ono što je u Čajninom romanu najbolje nedostaje "Kičmi noći".

[Kunac]

Za razliku od Oltvanjijevog, Mjevilov roman nema natprirodnih elemenata. Po tonu i stilu se potpuno razlikuju. Poređenje zbog toga što je u oba sličaja prisutan krimi zaplet još i može da prođe, ali po menu su GiG i KN dve potpuno različite zverke.

[Boban]

ti porediš dva faktička stanja a ja faktičko i željeno.

[Mica Milovanovic]

Upravo ono što je u Čajninom romanu najbolje nedostaje "Kičmi noći".

Šta to? I meni sličnosti izmiču. Po meni su to dve dijametralno različite proze.
Mjevil koketira sa egzistencijalističkom prozom da zamagli svoje, u suštini, marksističke svetonazore.
Oto ne koketira ni sa čim, već pokušava da digne palp na kvadrat ne bi li postigao nešto više.
Ako misliš na krimi-zaplet, to je u ova dva romana iskorišćeno na potpuno različite načine.

[Boban]

Mislim na atmosferu.
Jeste urađeno različito ali možda bolje da nije.
Kičma noći definitivno ima mnogo problema; da je postavljena drugačije, da je ispripovedana na Mjevilov način možda bi lakše stigla do željenog cilja.
Oto koketira sa jednim čini mi se preživljenim načinom komunikacije sa čitaocem, posebno sve to pada kada upadaju natprirodni elementi, jer ako i ima onih koji takav način vole, oni su uglavnom daleko od fantastike.
Zamisli za trenutak kako bi Mjevil uradio Kičmu noći da je to poželeo.

[Mica Milovanovic]

Meni Grad i grad ima neku kafkijansku atmosferu, Kičma neku više čendlerovsku prenetu na Balkan.
Ne mogu da zamislim Mjevila da piše palpovsku prozu, ali nisam ja neki poznavalac njegovog opusa - čitao sam samo Perdido station i ovo. Melkor mi kaže da ovaj roman ne liči na karakterističnog Mjevila.

[Melkor]

Perdido bi bio karakteristican Mjevil.

[PTY]

Ne mogu da zamislim Mjevila da piše palpovsku prozu, ali ...

Pa, pojasni onda šta to podrazumevaš pod "palpovskom prozom", pošto je meni Mijevil sasvim unutar tog okvira.

[Mica Milovanovic]

Pa, ja pod terminom "pulp fiction" podrazumevam prozu koja prevashodno ima elemente proze koja se pisala u "palp magazines".
U naraciji naglasak je na akciju. Nema velikog filozofiranja - mada, naravno, vešti pisci mogu da različitim metodama podignu ovaj vid proze na visok nivo.
U krimiću to bi bili Hemet ili Čendler, na primer, ili moj omiljeni Ros Mekdonald. U SF-u pisci "zlatnog doba", "spejs opere", itd.

Na primer, meni pominjanje Fukoa i Žižeka automatski diskvalifikuje Grad i grad iz "palp proze". Ali moguće je da je to moj subjektivni utisak.

[Kunac]

Grad i grad ne sadži elemenate palpa. Može mu se pripisati nešto čendlerovsko, ali on kafkijansko u njemu uozbiljuje stvari. Problem sa palpom je što se ovaj termin danas upotrebljava uglavnom pežorativno, kao diskvalifikacija i oznaka za šund, dok je Nightflier lepo primetio da postoje razlike u kvalitetu. Čendler je odličan pisac i krimi klasik, bez obzira što je palpičan. Neli čak i Lavkrafta ubrajaju u palp pisce, Džejmsa Herberta... Tarantino je devedesetih u filmskim okvirima teminu palp dao novi dignitet i modifikovao ga. Ovo se može primeniti i na književnost.

Inače, tremin pulp postao je jedan od najčešće korišćenih na Sagiti - i kad treba i kad ne treba.

[Boban]

Lavkraft jeste bio palp pisac; objavljivan je za života isključivo u palp časopisima; e sad što mi 100 godina kasnije u njemu vidimo nešto više, to je naprosto tako u umetnosti. Uvek će postojati sudbine Salijerija i Mocarta.

Meni je kategorija "palp" potpuno irelevantna za procenu književnog dela. Naravno, ja nisam književni kritičar i nemam književno obrazovanje i to me je spaslo od svakojajkih uticaja i umišljaja. Meni definicije nisu potrebne. Ja knjigu čitam i u njoj uživam ili ne uživam. Sličnosti i razlike nalazim po osećaju a ne po normama.

[Nightflier]

Nedavno sam pričao sa prijateljicom koja je studirala i završila dva smera na Filološkom, pa mi je objasnila da je jedan od romana koji se izučavaju u okviru savremene književnosti sa engleskog govornog područja i "Dnevnik Bridžit Džons". Dapače, to je egzemplar tog savremenog izraza, uz "Haj fideliti" i još neke. Fantastike nigde nema. Ni savremene, ni davno pokopane. Nema nigde ni Lavkrafta ni Tolkina, niti bilo čega između ili posle njih.

Proteklonedeljno glavnotokovsko pljuvanje po Martinu, ili BBC-evo ruganje SFu, koje je dovelo do peticije gomile pisaca protiv tog servisa, dodatni je pokazatelj da fantastika nije prešla tu zamišljenu crtu kada palp postaje tek estetska oblanda u koju je zavijena umetnost. To jest, nije je prešla u glavama silnih akademskih građana i književnih kritičara. S jedne strane, devedest odsto objavljene fantastike je treš najcrnje vrste - ali to zapravo važi i za devedest odsto svega ostalog što se objavljuje. Zašto je jedan SF pisac poput Džona Ringa veće zlo od Peređokemike Zavičajnog Pisca & Pesnika, koji gusla o prvoj ovci u koju se zaljubio? Ili urbanog taf gaja, reda veličine Marka Vidojkovića? Mjevil je od Marka veća piščina za jedno tri galaksije, a pri tom i igra DnD i objavljuje materijal za RPG. Usput je ćelav i izgleda kao fudbalski huligan kada doktorira na razbijanju povorki Žena u crnom. Ali je opet sa stanovišta većine književnih pregalaca Marko vredniji za svetsku kulturu od Čajne.

Boban je lepo rekao da ga je nedostatak književnog obrazovanja spasao od predrasuda. Da nije tako, valjda ne bi objavljivao fantastiku kakvu je objavljivao. Mislim da je van književnosti za decu savremeno akademsko društvo i dalje okoštalo i nespremno da izvuče glave iz dubokih i tamnih mesta. S druge strane, ne mogu a da ne ne postavim pitanje - koliko su ti koji nam kroje kape i određujemo da li je ono što čitamo ukusno ili neukusno zapravo merodavni da to čine? Da li je reč o uspešnim i ostvarenim ljudima, ili o promašenim pričama? Ako se doktor recimo fizičkih nauka bavi istraživanjem i otkrivanjem novih dimenzija poznavanja sveta oko nas, čime se bavi doktor književnih nauka? Da li taj prof. dr piše nešto - ili ajde, makar prevodi nešto - ili samo prežvakava i raseca tuđe rečenice? Koliko njih zaista nešto stvara?

Muka je u tome što je za stvaranje potrebna pobuda, a mislim da je tim ljudima jedina pobuda sprečavanje promene statusa kvo, budući da su s pravom ubeđeni da se ne bi snašli u tim promenjenim okolnostima.

E, zato je palp revolucija devedesetih potpuno promašila etabliranu kulturu, jer ta etablirana kultura nije spremna da se suoči sa drugim realnostima, sem svoje - nepromenjene još od kraja devetnaestog veka. Kriminološki roman je možda najveći kritičar trenutnog stanja društva, pošto ogoljava do karikature svu iskvarenost elite, dok je SF još suroviji - pošto otkriva buduću degradaciju čovečanstva u celini, ali i pojedinca, pa tako ne može da se podvrgne normama koje Boban pominje.

Izvinjavam se zbog oftopičkaranja, ali Bobanov post me je potakao da formulišem neke misli koje mi se već nekoliko dana vrzmaju po glavi - a i iznenađen sam što mu se dopao Mjevil.

[angel011]

Čekbre, zar nije normalno da se neko ko je doktorirao na književnosti bavi teorijom književnosti, a ne prevođenjem (čime se bave profesionalni prevodioci) niti pisanjem (čime se bave pisci)? Mislim, može neko da piše i teoriju i prozu i da prevodi, ali zbog čega bi neko ko je doktorirao na književnosti morao da se bavi i pisanjem i/ili prevođenjem da bi bio uspešan&ostvaren, or whatever?

[scallop]

U mojoj kući ko kuva mora prvi da proba jelo. Tek da proveri da li je osolio.

[Nightflier]

Čekbre, zar nije normalno da se neko ko je doktorirao na književnosti bavi teorijom književnosti, a ne prevođenjem (čime se bave profesionalni prevodioci) niti pisanjem (čime se bave pisci)? Mislim, može neko da piše i teoriju i prozu i da prevodi, ali zbog čega bi neko ko je doktorirao na književnosti morao da se bavi i pisanjem i/ili prevođenjem da bi bio uspešan&ostvaren, or whatever?

Ne mora, naravno. Ili sam bar tako i ja mislio. Ali slušajući ljude koji završavaju te studije počinjem da mislim kako su ti njihovi profesori, koji meni i mojima poriču pravo na postojanje, zapravo gomila neuspešnih i nesrećnih ljudi, za koje je prenošenje znanja ne ono što vole, već u najboljem slučaju druga nagrada u životu.

[angel011]

*shrugs*

Budala uvek bilo i biće.

[Alex]

"književno obrazovanje"

[Mme Chauchat]

Ali je opet sa stanovišta većine književnih pregalaca Marko vredniji za svetsku kulturu od Čajne.
(...)
Mislim da je van književnosti za decu savremeno akademsko društvo i dalje okoštalo i nespremno da izvuče glave iz dubokih i tamnih mesta. S druge strane, ne mogu a da ne ne postavim pitanje - koliko su ti koji nam kroje kape i određujemo da li je ono što čitamo ukusno ili neukusno zapravo merodavni da to čine? Da li je reč o uspešnim i ostvarenim ljudima, ili o promašenim pričama? Ako se doktor recimo fizičkih nauka bavi istraživanjem i otkrivanjem novih dimenzija poznavanja sveta oko nas, čime se bavi doktor književnih nauka? Da li taj prof. dr piše nešto - ili ajde, makar prevodi nešto - ili samo prežvakava i raseca tuđe rečenice? Koliko njih zaista nešto stvara?

Muka je u tome što je za stvaranje potrebna pobuda, a mislim da je tim ljudima jedina pobuda sprečavanje promene statusa kvo, budući da su s pravom ubeđeni da se ne bi snašli u tim promenjenim okolnostima.

Pa sad, ja bih ipak rekla da malo generalizuješ. Prvo što, čini mi se, gledaš samo domaće akademsko društvo, koje nije baš neki reper za svetsku situaciju a drugo, i tu ima velikih promena ako baciš pogled na relativno mlađe ljude (govorim o onima koji imaju četrdeset-pedeset godina, čak ne o onima od dvadeset pet-trideset). Ima dosta njih koji vole SF/F/H, dobro ih poznaju i pišu o njima, čak i kod nas, čak i danas.
A što se tiče toga čime se bavi doktor književnosti: u teoriji bar, upravo rasecanjem, analiziranjem pa sintetiziranjem itd. itd. To mu je posao, struka, poziv. Može on da prevodi ako ume, želi i voli, ili da piše (mada, pisci profesori... jedno je Ime ruže), ili da radi dvadeset drugih stvari, kao i doktori drugih nauka, ali za ovo je stručno osposobljen. Ako ti smatraš da je to samo po sebi bruka i sramota od posla, naravno, od volje ti. 

Ne mora, naravno. Ili sam bar tako i ja mislio. Ali slušajući ljude koji završavaju te studije počinjem da mislim kako su ti njihovi profesori, koji meni i mojima poriču pravo na postojanje, zapravo gomila neuspešnih i nesrećnih ljudi, za koje je prenošenje znanja ne ono što vole, već u najboljem slučaju druga nagrada u životu.

Mogu samo da se složim sa Angel, budala uvek bilo i biće... ali opet, ne treba uopštavati baš do ove mere. Hoću reći, nisam nikad čula doktora književnosti kako hvali Vidojkovića, a naročito ne one koji su čitali (ili bi čitali) Mijevila. Najgore čega mogu trenutno da se setim jeste čovek koji malo opljune po Stanislavu Lemu - pet minuta nakon što je pevao hvalospeve Briksijevom prevodu Alana Forda. Dakle, čak i u nipodaštavanju žanra, palpa i svega ostalog postoje beskrajne varijacije.

[Nightflier]

Mmm... voleo bih da grešim. Na ovaj post ponukala me je halabuka protiv "Igre prestola" koja se digla u SAD, ali i skorašnji razgovor sa prijateljicom koja je takođe prevodilac, ali za razliku od mene - školovani, i koja mi je opisivala svoja iskustva sa studija i odnos koji su njeni profesori imali prema fantastici. Zaista bih voleo da je moj utisak pogrešan.

[Kunac]

Svako ko je pohađao (da ne kažem - završio) Fiflološki fakultet u Beogradu zna kakva je tamo situacija. Kao i svugde u Srbiji, nije baš ružičasta. Ima tamo svega i svačega. Opet, nisam primetio da neko od profesora ima animozitet prema žanrovskoj književnosti. Možda ih nije nešto zanimala, ali je nisu zabranjivali. Bez ikakvih problema sam pisao seminarski o Pekićevom Besnilu ili diplomski o Komarčićevim kriminalističkim romanima. Niko nije roptao zbog toga. Naprotiv, profesori su podržali žanrovski pristup koji sam primenio i u oba slučaja sam prošao odlično.

Elementi fantastike su, recimo, prilično detaljno obrađivani u okviru narodne književnosti. U okviru srpske književnosti, Nastasijevićeve priče su, na primer bile visoko cenjenje, analizirane... U krajnjoj liniji  - Novica Petković je karijaru izgradio na Nastasijeviću. Fantastike je bilo i kod Pekića, Pavića itd. Svetska književnost je sadržala nekoliko dela koja mogu biti svrstana u domen fantastike - nije ih bilo mnogo, ali ih je bilo. Radili smo Homera, Rablea, Bulgakova, Kafku, Getea... Bila je to dobra osnova. Što se nadogradnje tiče - svako je birao šta i kako dalje. Osnovne studije se (bar što se književnosti tiče) uglavnom svode na opštost. Žanrovska književnost je specijalizacija koja se bira.

[Alex]

Šta misle na Filološkom fakultetu u Beogradu o žanrovskoj književnosti je malo manje bitno od uticaja prošlogodišnjeg snega na stanje stvari.

[Kunac]

To je tačno.

[PTY]

Pa, ja pod terminom "pulp fiction" podrazumevam prozu koja prevashodno ima elemente proze koja se pisala u "palp magazines".
U naraciji naglasak je na akciju. Nema velikog filozofiranja - mada, naravno, vešti pisci mogu da različitim metodama podignu ovaj vid proze na visok nivo.
U krimiću to bi bili Hemet ili Čendler, na primer, ili moj omiljeni Ros Mekdonald. U SF-u pisci "zlatnog doba", "spejs opere", itd.

Na primer, meni pominjanje Fukoa i Žižeka automatski diskvalifikuje Grad i grad iz "palp proze". Ali moguće je da je to moj subjektivni utisak.

Pa da, ali to je primenjiva definicija iz onog "dobrog, starog doba" originalne klasifikacije, koja je i nastala upravo tako što se palp upravo sam deklarisao, pa si zato i mogao da ga relativno lako prepoznaš; ti magazini i edicije su štampani u jeftinom maniru, sve uz detinjaste naslovnice, amaterski nivo proze, to stilski i sadržajno, naivan i striktno eskapistički akcioni pristup, šablonski zapleti, stereotipna karakterizacija... ceo taj paket.  I da si hteo, nisi mogao a da ne prepoznaš taj i takav palp. E sad, problem nastaje kada izostane većina (a možda i sve nabrojano) iz tog paketa, i kad ti je odmah jasno da autor poseduje zavidan nivo baratanja i stilom i pripovedanjem, da mu je karakterizacija vrhunska (samo tebi zbog nečeg neprihvatljiva), da nema očiglednog baratanja stereotipima (ili ako ga i ima, ti bar te stereotipe ne prepoznaješ), a opet – nekako izostaje onaj osećaj koji inače imaš pri prepoznavanju književno vrednog teksta. A kad se upitaš zašto izostaje, nekako ne nalaziš ništa konkretno u šta bi mogao da upreš prstom, makar zato što to ipak podrazumeva analitično čitanje proze koja te ipak ne privlači dovoljno da joj tako priđeš, pa ti na kraju ostane samo da se osloniš na intuiciju. Tako da... postavlja se pitanje ima li palpa i van tih smernica koje ti ovde navodiš, jer ipak je žanrovska književnost evoluirala od vremena kad su te smernice bile dovoljne, pa je time valjda i sam palp uznapredovao dovoljno da izbegne te "na prvu loptu" sisteme prepoznavanja. No dobro, priznajem, u pitanju je subjektivni utisak, a dopuštam da je i privremen, ako ga ikad dovedu u pitanje koji ljudi koji žanr studiozno čitaju.

@Kunac: Nisam to ni rekla za Grad&Grad konkretno, ja taj roman nisam ni dočitala, nego sa to rekla za Mijevila uopšte, ili možda više za vrstu fantastike koju on piše. Recimo, ja sam ovaj roman počela oduševljeno da čitam, i bilo mi je to odlično štivo dok god sam imala iluziju da se radi o fantastici koju ne moram da procenjujem u odnosu na stvarnost, pa bili tu u pitanju koncepti paralelnog sveta ili alternativne istorija ili štaliveć treće varijante takve vrste fantastike. Ali onog momenta kad su mi ponuđene reference na stvarni svet – WW2, Ataturk, Van Morrison – mene je tu roman glatko izgubio, zato što mi takve reference najavljuju "sve ide" koncept u koji zaista ne mogu da se uživim van eskapizma kakvog mi inače nudi palp. Okej, sasvim je moguće da roman u preostale 4 petine uspostavlja nekakvu unutrašnju logiku koja sve to smisleno uobličava, ali šta ja znam, ja od takvih stvari po pravilu odustanem pre no što do te faze uopšte i stignem, moguće upravo zato što mi u tako proizvoljnom kontekstu ništa ne garantuje da će te faze uopšte i biti. Različiti ljudi očekuju različite stvari od proze, a ja slabo prihvatam proizvoljnu fantastiku, ne privlači me ta opcija, zaista. Naravno, znam da ima ljudi koje baš to oduševljava, ali ne znam da li bi ta razlika u afinitetima bila dovoljna da se na njoj bazira procena književne vrednosti teksta. Recimo, ja prepoznajem da Mijevil poseduje sofisticiran i kvalitetan stil, ali i pored toga ne mogu da se otmem utisku da je sadržajno ipak palpičan. No dobro, opet ponavljam, sve to za sada zaključujem samo subjektivno i prosto intuicijom,  a teško da ću skoro da izađem na kraj sa njegovim opusom da intuiciju argumentujem...          

[Mark]

Moj vise-manje pravovremeni prikaz knjige za slovacki omladinski casopis Vzlet:

http://www.vzlet.rs/knihy-oto-oltvanji-kicma-noci

Tekst objavljen u stampanom izdanju u decembru 2010.