World today (Ni Srbija ni zemlje u okruženju)

[Meho Krljic]

I ja sam pokušao da ukažem na tu razliku:

Hoću reći, te dve situacije bi mi bile uporedive da je u ovoj drugoj neko sedeo kući i na svom računaru pisao fantaziju o tome kako ubija Brankicu S. i zbog toga dobio zatvorsku kaznu. Ili, da je čitao takvu fantaziju koju je napisao neko drugi.

Svakako da bih i ja drugačije reagovao da je masa ljudi na gradskom trgu stajala sa uzdignutim crtežima zlostavljanja dece i skandirala šta bi im radila.

[Stipan]

Misliš na gradskom trgu u nekom engleskom gradu?

[Albedo 0]

Anomander, jasno je meni to oko britanskog ''ustava'', ali sam pokušao bez detaljisanja da ukažem da u anglosaksonaca može bez problema isti pravni akt jednom da zabranjuje npr abortus a 10 godina kasnije da ga dozvoli. Bez ikakve promjene tog samog akta, npr američkog Ustava. Isti Ustav je zabranjivao a posljednjih 40 godina dozvoljava abortus. Samo zahvaljujući drugačijem tumačenju. Meho pokušava da nađe neku kontinentalnu poentu, a nje ne može da bude ovdje. 

I ja sam pokušao da ukažem na tu razliku:

Hoću reći, te dve situacije bi mi bile uporedive da je u ovoj drugoj neko sedeo kući i na svom računaru pisao fantaziju o tome kako ubija Brankicu S. i zbog toga dobio zatvorsku kaznu. Ili, da je čitao takvu fantaziju koju je napisao neko drugi.

Svakako da bih i ja drugačije reagovao da je masa ljudi na gradskom trgu stajala sa uzdignutim crtežima zlostavljanja dece i skandirala šta bi im radila.

ali dječija pornografija JESTE zabranjena, njeno privatno posjedovanje je zabranjeno

ne znam kako Brankica tu upada u komparaciju

poenta je da je sud presudio da je manga takođe dječija pornografija

[PTY]

Naravno da između ta dva primera uviđamo supstancijalnu razliku ali se lako mogu dati i dva druga primera gde onaj ko popije batine do kraja života ima problem sa nekim delom tela jer mu je kost krivo zarasla/ oko oštećeno/ zubi izbijeni bla bla bla a onaj koji je seksualno zlostavljan je samo mažen po kosi uz reči da baš ima lepu kosu. Tako da, ima tu nijansi i nijansi.

Da, ima nijansi, i đavo jeste uglavnom u njima. Doduše, ova koju navodiš kao primer je dovoljno sporadična  da meni ne bude više osim potvrde generalnog pravila, dok je tebi, eto, dovoljna da na njoj dovodiš u pitanje upravo generalno pravilo.

A i za nas dvoje su izgleda upravo te i takve nijanse presudne, pošto ne verujem da se mnogo razilazimo na samim generalnim pravilima. I ja priželjkujem da svi ljudi budu ravnopravni u očima zakona, sigurno ne manje nego ti, ali razilazimo se u nijansama kakav bi to onda zakon trebao da bude. Po meni, da bi zakon što manje diskriminisao ljude, potrebno je da bude maltene slep i gluv za njihove razlike. Meni je dovoljno da zakon o meni ništa ne zna, sem onih najosnovnijih činjenica tipa da li uredno plaćam porez, da li imam kriminalni rekord, i da li sam na bilo koji način kompromitovala svoje pravo da me isti taj zakon štiti u celosti i potpunosti svog dosega. Ti bi, čini se meni, da taj zakon nahraniš svim mogućim pojedinostima, a to sve u svrhu nekakve kompletnije slike: od i pola i preference, pa preko specifičnosti ishrane, sve do stavke o akrivnostima u proverbijalna 4 zida koja danas ionako više ne postoje. Čini mi se kao da smatraš da će tako obrazovan zakon po difoltu steći onu kritičnu masu koja ga odvodi u singularitet majčinske brižljivosti i očinske protektivnosti za svakog božjeg pojedinca, sa svim njegovim specifičnostima, i da će tek na tom maltene AI nivou istinski moći da svakom pojedincu adekvatno odreže porciju koja ga sleduje. Naravno, super je to kao ideja, i volim ja da u prozi naletim na tako optimističan futurizam, ali ovde u stvarnom svetu, znam da preterano kompleksan zakon samo ostavlja mesta za dvoumljenja pri tumačenju, bez da time nudi efikasniju zaštitu.

No dobro, svakako je korisno o tome pričati, makar što u takvim razgovorima često otkrijem da se ponekad lakše složim sa ljudima sa kojima se razilazim u samim generalijama, negoli sa tobom, čije razlike u nijansama mogu da izmerim skoro pa u mikronima. 

[Meho Krljic]

Pa... ja sam, naravno, laik za pravne stvari ali mi se čini da se u donošenju presuda po pravilu uzimaju u obzir brojne specifične okolnosti vezane za dotični slučaj i da se na osnovu njih razreže i kazna (kao što su neke zaprećene zatvorske kazne takve da kažu "od pet do osam godina" pa se koji je to stvaran iznos godina presuđuje na osnovu koknkretnih detalja) tako da zakon može u načelu da zna što manje o nama, ali onog momenta kada smo pred sudom, mora da sazna dosta toga, rekao bih...

[PTY]

Pa... ja sam, naravno, laik za pravne stvari ali mi se čini da se u donošenju presuda po pravilu uzimaju u obzir brojne specifične okolnosti vezane za dotični slučaj i da se na osnovu njih razreže i kazna (kao što su neke zaprećene zatvorske kazne takve da kažu "od pet do osam godina" pa se koji je to stvaran iznos godina presuđuje na osnovu koknkretnih detalja) tako da zakon može u načelu da zna što manje o nama, ali onog momenta kada smo pred sudom, mora da sazna dosta toga, rekao bih...

Pa to ti svo vreme i govorim, to sam ti lepo i rekla, to sad izgleda moram i da ti opet citiram: 

Meni je dovoljno da zakon o meni ništa ne zna, sem onih najosnovnijih činjenica tipa da li uredno plaćam porez, da li imam kriminalni rekord, i da li sam na bilo koji način kompromitovala svoje pravo da me isti taj zakon štiti u celosti i potpunosti svog dosega.

Zakon štiti i kažnjava. Dok te štiti, nije nužno da te intimno poznaje. Ali ako ikad dođe do toga da mora da te kažnjava, e pa, tad neka i sazna sve šta mu treba.

[Meho Krljic]

Onda smo u harmoniji i samo treba da se složimo oko toga da li je posedovanje crteža na kojima su zlostavljana deca nešto što zavređuje zatvorsku kaznu!!!!!!!!

[PTY]

Pa i sam kažeš da se "u donošenju presuda po pravilu uzimaju u obzir brojne specifične okolnosti vezane za dotični slučaj i da se na osnovu njih razreže i kazna (kao što su neke zaprećene zatvorske kazne takve da kažu "od pet do osam godina" pa se koji je to stvaran iznos godina presuđuje na osnovu koknkretnih detalja", tako da smo i to pokrili.

Ali ako treba baš da se precizno izjasnim, onda – da, smatram da je poželjno da zakon barata tom opcijom zatvorske kazne.

Ako i stoje neke tvoje zamerke da sam čin ne podrazumeva i postojanje konkretne žrtve, opet, računam  da je poželjno da sama opcija postoji. Uostalom, ni Kapone nije završio u zatvoru zato što je ubio i naredio da se ubije velik broj ljudi, nego su ga tamo poslali tek na bekap opciji utaje poreza.

Ja lično ovu pretnju zatvorskom kaznom vidim kao jednu takvu bekap opciju.

[Meho Krljic]

Pošten i prihvatljiv odgovor!

Sledeću temu, molim!!!!!!!!!

[scallop]

Oh, zar je i to mooooguće?

[Meho Krljic]

Diplomatija je ČUDO!!!!!!!!!

[RedSonja]

pa rekao je sto puta da je laik za pravne stvari možeš šta god oćeš da mu kažeš odgovor je prihvatljiv ))))

[Albedo 0]

postoji stara izreka

diplomata kad kaže 'da' misli 'možda', kad kaže 'možda' misli 'ne', a pravi diplomata nikad ne kaže 'ne'.

tako da ko zna šta znači ''pošten i prihvatljiv odgovor''

[PTY]

Ma naravno, ljudi moji, sve se to podrazumeva, a ja Mehi ionako ne verujem dalje no što mogu da (ga) dobacim, tako da nema u toj njegovoj diplomatiji ničeg uvredljivog niti štetnog, taman koliko ni korisnog. 

Ali dobro, ipak ovako čoveku brže prođe radno vreme, a i nauči usput štošta.   

[Meho Krljic]

Odgovor je prihvatljiv u smislu da mi Libeatino rezonovanje ima konzistenciju koja nije fašistički poopštavajuća i ima sluha za posebne slučajeve a s druge strane ipak ima jasan svetonazor u korenu. A to je jedino i što možemo očekivati iz ovakvih rasprava. Kao neko ko nema veliki lični ulog u ovu temu (niti imam decu niti me mlade osobe privlače u seksualnom pogledu) moj je interes ovde bio najvećma da vidimo koji su (odbranjivi) razlozi što mislimo da bi neko ko nikog nije (dokazivo) povredio trebalo da robija.

[PTY]

A okej, to je već druga priča. Izvinjavam se na brzopletom i pomalo zlobnom zaključku, ponekad čovek i protiv svoje volje dosta toga učitava... 

U svakom slučaju, moram da priznam kako ima dosta različitih stavova (to ne samo stavova po ovom konkretno pitanju, nego o mnogim slično 'škakljivim' socijalnim kontroverzama) za koje ne mogu da kažem niti da su mi nejasni niti nerazumljivi, ali opet nekako... budu mi skroz neprihvatljivi ako pokušam da ih usvojim za svoje potrebe. To mu valjda dođe nekako kao sopstvena patika: samo tvoja ti bude sasvim udobna, tuđa nikada, sve i ako vidiš da je u mnogočemu bolja i lepša od tvoje.

Nego, kad smo već došli do ovako prirodnog isteka jedne teme, htela bih da priupitam nešto što me odavno kopka, i, u principu, ima duboke i direktne veze sa mnogim temama ovde, a to je: ko ima (i da li se i kako zapravo stiče) jasan mandat za afirmisanje i zastupanje kontroverznih društvenih promena? Na primer, bilo je dosta aktivnosti povodom fenomena obespravljenosti žena u islamskom svetu, povodom prava manjina na otcepljenje/priznanje u mnogim regionima, povodom GLBT prava posvuda... itd, i to od strane aktivista koji u fenomenima uglavnom nemaju ličnu investiciju, dakle nisu pripadnici tih manjina, ali su svejedno aktivni povodom njihove afirmacije.

Da se razumemo, ne mislim time ništa negativno, ne mislim da insinuiram kako to nije ispravno ili štaliveć, nego naprosto, zanima me ima li ikakav prepoznatljiv komplet kriterijuma po kojima bi se stekao nekakav (makar i statistički) uvid u odgovor na ovo pitanje.   

[Albedo 0]

Kao neko ko nema veliki lični ulog u ovu temu (niti imam decu niti me mlade osobe privlače u seksualnom pogledu)

ako voliš starije gospođe i gospodu onda na neki način imaš ulog u ovu temu

[Meho Krljic]

A okej, to je već druga priča. Izvinjavam se na brzopletom i pomalo zlobnom zaključku, ponekad čovek i protiv svoje volje dosta toga učitava... 

U svakom slučaju, moram da priznam kako ima dosta različitih stavova (to ne samo stavova po ovom konkretno pitanju, nego o mnogim slično 'škakljivim' socijalnim kontroverzama) za koje ne mogu da kažem niti da su mi nejasni niti nerazumljivi, ali opet nekako... budu mi skroz neprihvatljivi ako pokušam da ih usvojim za svoje potrebe. To mu valjda dođe nekako kao sopstvena patika: samo tvoja ti bude sasvim udobna, tuđa nikada, sve i ako vidiš da je u mnogočemu bolja i lepša od tvoje.

Nego, kad smo već došli do ovako prirodnog isteka jedne teme, htela bih da priupitam nešto što me odavno kopka, i, u principu, ima duboke i direktne veze sa mnogim temama ovde, a to je: ko ima (i da li se i kako zapravo stiče) jasan mandat za afirmisanje i zastupanje kontroverznih društvenih promena? Na primer, bilo je dosta aktivnosti povodom fenomena obespravljenosti žena u islamskom svetu, povodom prava manjina na otcepljenje/priznanje u mnogim regionima, povodom GLBT prava posvuda... itd, i to od strane aktivista koji u fenomenima uglavnom nemaju ličnu investiciju, dakle nisu pripadnici tih manjina, ali su svejedno aktivni povodom njihove afirmacije.

Da se razumemo, ne mislim time ništa negativno, ne mislim da insinuiram kako to nije ispravno ili štaliveć, nego naprosto, zanima me ima li ikakav prepoznatljiv komplet kriterijuma po kojima bi se stekao nekakav (makar i statistički) uvid u odgovor na ovo pitanje.   

Pojma nemam. Mislim, dosta tu ima različitih načina kojima se stigne do toga. Za nekog je to nešto što doivljava lično pa pošteno radi pa ga prepoznaju kao legitimnog. Neko drugi samo ima pare ili dobre veze pa ga prihvataju kao legitimnog u polju gde nije "prirodni" igrač itd.

[Anomander Rejk]

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/505814/Naoruzani-klovnovi-seju-strah-na-jugu-Francuske

[neomedjeni]

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/506111/OBESENA-JER-SE-BRANILA-Oprostajno-pismo-Iranke-koja-je-ubila-silovatelja

[Meho Krljic]

Da, to je gadna priča. Doduše, onako kako tvrdi tužilaštvo, i kako je sud prihvatio, ona je zapravo planirala da ga ubije, jer je nož kojim je ubistvo počinjeno kupila dva dana ranije, a i poslala je poruku nekoj prijateljici da misli da će ga ubiti. Dakle, osuđena je za ubistvo sa predumišljajem a ne za ubistvo na mah, kako se može steći utisak iz teksta na Blicovom sajtu. Što naravno ne znači ni da nije bilo pokušaja silovanja niti da sud možda nije imao predrasudu protiv nje. Ali to je sad tako sa tim slučajevima koji se dešavaju po tim zemljama koje su poznate po specifičnom odnosu prema ljudskim, a pogotovo ženskim pravima - toliko je politike u svemu, dobronamernog i drugog aktivizma (skupljeno je 20000 potpisa da se presuda ukine, pa je i odlagana - prvobitno je trebalo da bude obešena u Aprilu) da na kraju od magle jedva da mogu da se vide detalji.

[Albedo 0]

što me podsjetilo na onu beogradsku priču kad je tip ubio provalnika a onda njemu sudili za ubistvo. Šta se na kraju desilo s tim?

[Alexdelarge]

say cheese



On je ubio Osamu Bin Ladena

http://mondo.rs/a742688/Info/Svet/On-je-ubio-Osamu-Bin-Ladena.html

[varvarin]

E, sad mi ništa nije jasno. Ovo nikad ne bih očekivao:


http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=11&dd=13&nav_id=923311

INDEPENDENT:  Meka nestaje

"Meka, sveto mesto za sve muslimane, svake godine dočekuje milione hodočasnika, ali i svake godine menja izgled. Kako piše "Independent", Meka bi uskoro mogla da postane neprepoznatljiva, a čak je i mesto gde je prema verovanju rođen Muhamed na pragu da bude srušeno..."

[scallop]

Da ne bih remetio bojno polje "Slobodanida" ili da ne bi izgledalo da se bavim Ukrajinom ili džihadistima ISIL, evo kako ja jutros vidim modeliranje sukoba oko bilo čega na ovom blentavom svetu.


Svetskim a i lokalnim generatorima sranja sasvim je dovoljno što imaju na raspolaganju pola tuceta potencijalnih ložišta, pa da na njima izgrade sukob. Ali, ne u svojoj kući, zar ne? Svejedno je da li je to mesto u domaćoj fantastici, preraspodeli Balkana, Ukrajine, Evroazije, Arktika i, naravno, odgovarajućih potencijala i resursa, svejedno je da li će se vatra paliti na jeziku, etnosu ili religiji. Dovoljno je locirati potencijalno najratoborniju ličnost ili grupu, podložiti njihove težnje ili namere i evo raspada i rata na Balkanu, okršaja oko jedne novoobjavljene knjige, sukoba šiita i sunita, katolika i pravoslavaca, muslimana i hrišćana, nastajanja jezika od narečja, Francuzi neće da isporuče "Mistral" Rusima, Ukrajina neće da kupuje ugalj od Ukrajine, lete dronovi na fudbalskim utakmicama, avioni presreću avione iako to još juče nisu radili. Niko ne razmišlja o tome da je lakše srati nego obrisati dupe. Ispada da je lakše potprcavati nego prcati.


Kad vam sledeći put padne na um da nekome "oštro" odgovorite, razmislite o tome. Možda nećete ništa postići, ali bar nećete naškoditi.

[Meho Krljic]

Da vidimo, u skladu sa tim mislima i ovaj tekst Tanje Vujić iz današnje Politike

Poreski maheri pljačkaju siromašne zemlje

Slučaj ,,Luksemburg" otkriva malverzacije najvećih svetskih kompanija, a žrtve su države u razvoju, koje ostaju bez poreskih prihoda

  Devet stotina milijardi dolara godišnje. Toliko poreza godišnje utaje multinacionalne kompanije zemljama u razvoju na čijem terenu posluju, tvrdi Svetska banka. Uprkos rasprostranjenom uverenju da je korupcija glavni okidač globalnog siromaštva, 60 poreskih rajeva i bankarska arena u Londonu i Vašingtonu imaju mnogo većeg udela u toj pošasti, smatra Izabela Mosleman, predavač na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (LSE). Korupcija državnih službenika zemlje u razvoju košta oko 30 milijardi dolara godišnje ili tek tri odsto sume koju one izgube od stranih poreskih mahera.
Istovremeno, umesto da ekonomski razvoj temelje i na novcu od poreza koje bi uredno plaćale strane firme, zemlje u razvoju često egzistencijalno zavise od međunarodne pomoći. Suma novca koju zemlje u razvoju godišnje gube zbog poreskih mahinacija transnacionalnih kompanija tri puta je veća od iznosa finansijske pomoći koju im udeljuje spoljni svet, izračunala je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj.
U prevodu: lavina novca koja iz zemalja u razvoju (ilegalno) teče ka bogatijem delu sveta daleko je veća od para koje primaju na ime pomoći. Pitanje je da li bi zemljama u razvoju uopšte bila potrebna strana pomoć ako bi stotine prebogatih stranih firmi realno prikazivale dobit ostvarenu na siromašnim terenima?
Umesto toga, lavovski deo zarade ultrakapitalista ostvarene širom sveta sliva se na račune poreskih rajeva – očito je iz nedavnog slučaja ,,Luksemburg".
Više od 340 multinacionalnih kompanija i finansijskih institucija (od kanadskog državnog penzionog fonda do ,,Amazona" i niza australijskih kompanija) godinama je, naime – preko lokalno otvorenih ćerki firmi – plaćalo zanemarljive poreze u Velikom Vojvodstvu.
Koliko 2003. godine, Žan-Klod Junker, današnji predsednik Evropske komisije, a ondašnji premijer Luksemburga, objasnio je u parlamentu Luksemburga kako je ,,Amazon" registrovao svoj biznis u toj evropskoj državici.
,,Dolazak 'Amazona' u Luksemburg rezultat je naše korektne poreske politike, korektne infrastrukture, ali i žilavih pregovora sa menadžmentom grupe. Razgovori su vođeni u Americi i ovde, kod kuće, i nisam ih vodio sam", američki ,,Volstrit džornal" citirao je izvode iz Junkerovog govora pre 11 godina u izdanju od srede.
Teorijski, basnoslovne poreske mahinacije počinju najavom pojedinih trasnacionalnih kompanija da bi u određenoj zemlji u razvoju pokrenule novi biznis. Iza toga otvaraju podružnicu u nekom od još aktivnih poreskih rajeva širom sveta. Od vlasti u dotičnoj zemlji u razvoju kompanija zatim zahteva maksimalne poreske ovlastice i mogućnost da što je moguće veći deo profita izbaci napolje. Obično na konto u poreskom raju. Ostvareni proizvod zatim po minimalnoj ceni majka firma prodaje ćerki, koja ga u ,,raju" prikazuje kao svoj rezultat. Iza toga velika firma, mešajući poslovne ulaze i izlaze, na predusretljivom terenu namiruje minimalni porez.
Praksa nikako nije tajna. Kako drugačije objasniti činjenicu da je na Kajmanskim ostrvima (52.000 stanovnika) lane bilo registrovano  92.000 ofšor kompanija sa obrtom od oko 1,4 biliona dolara? Istovremeno, 10 vodećih direktnih stranih investitora u Nigeriji jesu kompanije registrovane u Švajcarskoj, Panami, Luksemburgu i na Mauricijusu, navodi izveštaj MMF-a.
Plastičnih primera basnoslovnih poreskih mahinacija stranog biznisa nauštrb zemlje domaćina ima pregršt. Tako je anonimna kompanija sa Devičanskih Ostrva nedavno po bagatelnoj ceni kupila rudnik u DR Kongu, da bi ga zatim preko ćerke firme u poreskom raju preprodala po tržišnoj ceni. Izbegavši da plati odgovarajući porez, strana firma lišila je vladu u Kinšasi prihoda od 1,35 milijardi dolara, što je dvostruko veća suma od one koju DR Kongo godišnje izdvaja za zdravstvo i obrazovanje.
Gde je otišao novac od preprodaje kongoanskog rudnika?
U Luksemburg? Delaver u Americi? Na Mauricijus?
Globalna hajka na poreske rajeve od slučaja ,,Luksemburg" ne zanima samo osiromašeni Zapad. ,,Otkriće razmera poreskih mahinacija u Luksemburgu predstavlja obrt u globalnoj poteri na poreske rajeve", smatra Ronel Palan, profesor međunarodne politike na Siti univerzitetu u Londonu.
Briselskoj familiji danas može biti važno da li je novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker od 1995. do 2013, dok je bio premijer u Velikom Vojvodstvu, znao ili kumovao selektivnoj  poreskoj politici prema stotinama prebogatih firmi. Najveći deo aktivnih poreskih rajeva i danas se nalazi pod jurisdikcijom država članica Grupacije 7.
Nakon otkrivanja slučaja ,,Luksemburg", megaporeska utaja ne interesuje samo Zapad. Sada i zemlje u razvoju interesuje koliko su opljačkane višedecenijskom praksom poreskih mahinacija uticajnih firmi.
Australija je već najavila da će upravo to pitanje direktno postaviti na predstojećem samitu G-20 u Brizbejnu.
Tanja Vujić
     objavljeno: 15.11.2014

[Albedo 0]

340 multinacionalnih kompanija i Novak Đoković

[mac]

Jeste, lud je da finansira naše ovdašnje ludilo. Da li je država nešto uložila u njega kad mu je trebalo? Molim lepo.

[Albedo 0]

actually, jeste, isto koliko je uložila u Divca ili Đorđevića

samo u Srbiji je mogao da ima vrlo jeftine uslove za treniranje, i trenera ženu koja sigurno nije držala privatni teniski klub, nego je koristio državne resurse u potpunosti

dakle, isto kao Divac u nekoj prijepoljskoj dvorani, Đoković je dobio osnovne uslove za prve teniske korake

sam je platio akademiju u Njemačkoj

ali nije sam platio Serbia open

sve u svemu, možda bih i ja depardjevizovao sopstveno bogatstvo da sam na njegovom mjestu, ali ne bih baš izigravao nacionalnog heroja

[scallop]

Ajde, nađi nekog većeg lopova. Djoković se nadavao nekih para, ali ne državi da ih zloupotrebi.

[scallop]

I, da. Malopre sam pisao o tome da je nas lako zloupotrebiti. Rođeni smo da sami sebi skočimo u usta.

[Albedo 0]

pa ima 340 većih lopova, koliko ćeš više?

[scallop]

Boli mene za Noleta Đoleta, nego ovo šta ti radiš je premeštanje fokusa, a da nemaš nikakve vajde od toga.

[Albedo 0]

za to si u pravu, al bilo je jače od mene!

[Anomander Rejk]

Jesmo to na putu da dobijemo novo Otomansko carstvo?
http://www.klix.ba/vijesti/svijet/militanti-idil-a-stigli-u-libiju-zauzeli-grad-i-dobili-izlaz-na-more/141119003

[scallop]

Danas nam Blic javlja kako je politikološkinja Daviša sa nekog Univerziteta u SAD u svojoj novoj knjizi prokljuvila sve Putinove ujdurme. Mora da je teško našla izdavača. Baš me je udavila.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/514213/Kako-Putinova-druzina-kontrolise-Rusiju

[Boban]

Najveći lopovi u Srbiji su oni za koje i ne znate da kradu.
Sećate li se Radomana Božovića? za njega kažu da je izneo 3 milijarde maraka devedesetih i nikom ništa... živi mirno negde u Crnoj Gori i nikome ne ulazi u vidokrug.

[scallop]

Bre, više ne znaš ni gde je koji topik! Idi na svoj topik i vidi da li je dvojka prolazna ili neprolazna ocena.

[varvarin]

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=12&dd=02&nav_id=931338

Kina ponovo šalje umetike na selo i u rudnike

"...Predsednik Kine Si Đinping sredinom oktobra je osudio "vulgarnost" u pojedinim umetničkim filmskim produkcijama, pozivajući autore da promovišu socijalističke vrednosti, patriotizam i službu narodu.
Umetnici će tri meseca boraviti u selima i rudarskim naseljima. Oni će takođe biti poslati da najmanje mesec dana provedu među nacionalnim manjinama u pograničnim mestima.
"Živeći među narodnim masama, umetnici će steći ispravan pogled na umetnost i stvaraće istinska umetnička dela", prenosi list pozivajući se na zvaničan dokument. "

[Albedo 0]

mogli bi i mi slično, neće ništa da im škodi

[Kimura]

mogli bi i mi slično, neće ništa da im škodi

A tek što će filozofima dobro doći!

[Albedo 0]

Kampanela je to odavno predložio, svi po dva mjeseca godišnje na selo!



elem, obrt u slučaju ubistva Pazolinija, četeres godina kasnije mijenjaju se iskazi

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/516257/Obrt-u-novoj-istrazi-misterioznog-ubistva-Pjer-Paola-Pazolinija

[Meho Krljic]

Stvarno je trebaloda otvorimo poseban topik o libertarijanizmu, al sad je kasno...

Elem, španski sud je Uberu zabranio delovanje u Španiji.


Zabranjeni su i u Nju Delhiju kao i u Tajlandu.

Grad Portland u Oregonu je pokrenuo opsežnu akciju kažnjavanja Uberovih vozača jer firma nije pristala na određeni nivo regulative.


Zanimljivo natezanje starog i novog režima - onih koji veruju da se ovakve javne usluge moraju regulisati radi bezbedosti i kvaliteta, i onih koji veruju da su dobici (niža cena, zarada u odnosu na sopstveni trud i zalaganje) veći od potencijalnih rizika.

[Father Jape]

http://sobadsogood.com/2014/12/11/disturbing-uncensored-artworks-reflect-modern-society/#.VIoPs-ZcGvd.facebook

[neomedjeni]

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2014&mm=12&dd=16&nav_id=937119


Čini mi se da na forumu ne postoji neka vrsta književne svaštare, a kako će knjiga koja je u pitanju biti neka vrsta izazova društvenoj sredini u kojoj će se pojaviti (a i drugim, sličnim, društvenim sredinama), neka linka ovde.

[Meho Krljic]

Žižek!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!



Tako to radi Amerika

Nakon što je objavio rat ISIS-u, predsednik Obama je krajem septembra u intervjuu za emisiju ,,60 minuta" pokušao da objasni pravila američkog angažovanja: ,,Kad god negde u svetu nastupe nevolje, ne zovu Peking, ne zovu Moskvu. Zovu nas... Uvek je tako. Amerika vodi. Mi smo ključna nacija." Isto važi i za elementarne i humanitarne katastrofe: ,,Ko pomaže Filipinima da se izbore sa posledicama tajfuna? Ko preuzima stvar u svoje ruke kada zemljotres pogodi Haiti, i ko je tu da se pobrine za ponovnu izgradnju? Amerika. Tako mi to radimo."
U oktobru je, pak, Obama lično uputio poziv Teheranu, šaljući tajno pismo ajatolahu Aliju Hamneju, u kome mu je predložio širu saradnju SAD i Irana, zasnovanu na zajedničkom interesu u borbi protiv militantnih snaga Islamske države.
Kada je vest o pismu dospela u javnost, republikanci su ga osudili kao izraz slabosti koja može samo da ojača osionost Irana prema Americi kao super-sili na zalasku. Tako to rade Sjedinjene države: uzimaju stvar u svoje ruke u multicentričnom svetu, sve više dobijaju ratove a gube mir, obavljajući prljave poslove za druge – za Kinu i Rusiju, koje i same imaju problema sa islamistima, pa čak i za Iran – krajnji ishod američke invazije na Irak bila je predaja te zemlje političkoj kontroli Irana. (Ista stvar desila se i u Avganistanu, kada je američka podrška borcima protiv sovjetske okupacije stvorila talibane).
U srži ovih problema je nova, izmenjena uloga SAD u svetskoj ekonomiji. Ekonomski ciklus koji je otpočeo ranih sedamdesetih rođenjem nečega što je Janis Varufakis nazvao ,,globalni minotaur" – monstruozni motor koji je od ranih osamdesetih do 2008. pokretao svetsku ekonomiju – bliži se kraju. Kasne šezdesete i rane sedamdesete nisu bile samo vreme naftne krize i stagflacije; Niksonova odluka da napusti zlatnu potporu dolaru bila je znak mnogo radikalnijeg zaokreta u osnovnom funkcionisanju kapitalističkog sistema. Krajem šezdesetih, međutim, američka ekonomija nije više bila u stanju da svoje suficite reciklira Evropi i Aziji: ti suficiti su se pretvorili u deficite. Vlada SAD je 1971. na ovaj pad odgovorila bezočnim strateškim potezom: umesto da obuzda bujanje državnih deficita, odlučila je da ih pojača. A ko će sve to da plati? Ostatak sveta! Kako?
Sredstvima permanentnog transfera kapitala koji je, jurcajući neprestano preko dva okeana, finansirao deficite SAD: Amerika mora da usisa pola milijarde dolara dnevno da bi isplatila svoju potrošnju, i kao takva je univerzalni kejnzijanski potrošač koji svetsku ekonomiju održava u životu. Priliv se oslanja na kompleksne ekonomske mehanizme: Sjedinjenim državama se ,,veruje" kao bezbednom i stabilnom centru, te svi ostali – od arapskih naftnih zemalja, preko zapadne Evrope, do Japana, a sada čak i Kine – investiraju svoje viškove u SAD. Budući da je to ,,poverenje" pre svega ideološko i vojno, a ne ekonomsko, Amerika mora nekako da opravda svoju imperijalnu ulogu – potrebno joj je neprestano ratno stanje u kojem će se nuditi kao univerzalni zaštitnik svih ,,normalnih" zemalja – za razliku od onih ,,odmetnutih".
Međutim, ovaj svetski sistem koji se zasnivao na dominaciji američkog dolara kao univerzalne valute čak i pre nego što je u potpunosti uspostavljen, počinje polako da se raspada, a zamenjuje ga... šta? Tu leži ključ tekućih tenzija. ,,Američki vek" je završen i svedoci smo postepenog formiranja višestrukih centara globalnog kapitalizma: Sjedinjene države, Evropa, Kina, možda Južna Amerika – svaka ponaosob predstavlja primer kapitalizma s posebnim začinom: Sjedinjene države neoliberalnog, Kina autoritarnog, Južna Amerika populističkog, a Evropa – ostataka socijalne države. Stare i nove super-sile međusobno se testiraju, pokušavajući da nametnu sopstvenu verziju globalnih pravila i eksperimentišući kroz posrednike – male nacije i države.
Trenutna situacija stoga nosi u sebi neugodnu sličnost sa onom iz 1900. godine, kada su hegemoniju britanske imperije dovele u pitanje nove sile u usponu, pogotovo Nemačka, koja je želela svoj komad kolonijalnog kolača. Sukobile su se, između ostalog, oko Balkana. Danas ulogu britanske imperije igraju Sjedinjene države. Nove super-sile u usponu su Rusija i Kina, a Balkan je Bliski istok. To je ista stara bitka za geopolitički uticaj. Sjedinjene države nisu usamljene u svojim imperijalnim komešanjima; i Moskva dobija signale – od Gruzije, od Ukrajine, a možda će se oglasiti i baltičke zemlje...
Postoji još jedna neočekivana paralela sa situacijom pre izbijanja Prvog svetskog rata: poslednjih meseci mediji nas neprestano upozoravaju na opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata. Gomilaju se naslovi poput ,,Super-oružje ruskog vazduhoplovstva: čuvajte se PAK-FA nevidljivog lovca", ili ,,Rusija spremna za oružani rat: pobeda u nuklearnom okršaju sa SAD gotovo izvesna". Putin barem jednom nedeljno daje izjavu koja se tumači kao provokacija upućena Zapadu, te neki ugledni zapadni državnik ili zvaničnik iz NATO saveza upozorava na ruske imperijalističke ambicije. Onda Rusija izrazi zabrinutost zbog toga što je okružena NATO-om, dok njeni susedi strahuju od ruske invazije. I tako u krug. Izgleda da zabrinuti ton ovih upozorenja podiže tenziju – baš kao i u decenijama pre 1914. U oba slučaja je na snazi isti mehanizam sujeverja da će razgovor o tome sprečiti da se stvar dogodi. Svesni smo opasnosti, ali ne verujemo da zaista može da se desi – a upravo zato i može. Drugim rečima, čak i ako ne verujemo da zaista može da se desi, svi se na to spremamo – a te stvarne pripreme, većinom ignorisane u velikim medijima, uglavnom su zastupljene u marginalnim medijima. Sa bloga Centra za istraživanje globalizacije saznajemo:
,,Amerika se sprema za rat. Iako se u Pentagonu scenario za Treći svetski rat razrađuje već više od deset godina, vojna akcija protiv Rusije se sada razmatra na ,,operativnom nivou". Nemamo posla sa ,,Hladnim ratom". Nijedna bezbednosna mera iz Hladnog rata nije preživela. Usvajanje glavnog zakonskog paketa u Predstavničkom domu SAD, 4. decembra 2014. (H.R. 758), de facto će obezbediti (još se čeka glasanje u Senatu) zeleno svetlo predsedniku SAD i glavnokomandujućem da započne – bez odobrenja kongresa – proceduru vojne konfrontacije sa Rusijom. Ugrožena je svetska bezbednost. Ovaj istorijski važan zakon, koji bi mogao da utiče na živote stotina miliona ljudi širom sveta, praktično nije dobio nikakvu medijsku pažnju. Prevladao je potpuni medijski mrak. Ministarstvo odbrane Ruske federacije najavilo je 3. decembra formiranje novog vojno-političkog entiteta koji bi u slučaju rata stupio na snagu. Rusija priprema novo državno odbrambeno telo, koje bi u mirnodopskim uslovima samo pratilo pretnje, ali bi u slučaju rata preuzelo kontrolu nad čitavom zemljom."
Da stvar bude komplikovanija, novim i starim sukobljenim super-silama priključuje se i treći činilac: radikalizovani fundamentalistički pokret u Trećem svetu, koji se suprotstavlja svim super-silama, ali je sklon da sa nekima od njih sklapa strateške paktove. Nije ni čudo što naše neprilike postaju sve zamršenije. Ko je ko u tekućim sukobima? Kako izabrati između Asada i ISIS-a u Siriji? Između ISIS-a i Irana? Takve dileme – da ne spominjem pojavu dronova i drugog oružja koje obećava čist, visoko tehnološki rat bez žrtava (na našoj strani) – raspiruju vojne troškove i mogući rat čine primamljivijim.
Ako je osnovni aksiom Hladnog rata bio aksiom MAD (Mutually Assured Destruction – uzajamno osigurano uništenje), onda bi aksiom današnjeg rata protiv terorizma bio suprotan – NUTS (Nuclear Utilization Target Selection – upotreba odabranih nuklearnih meta), to jest, zamisao da sa hirurškom preciznošću možete uništiti neprijateljske nuklearne kapacitete, dok bi vas od protiv-udara štitio protivraketni sistem. Tačnije, SAD se ponaša kao da u svojim odnosima sa Rusijom i Kinom i dalje veruje logici MAD-a, ali je u iskušenju da u slučaju Irana i Severne Koreje isproba NUTS. Paradoksalni mehanizam MAD-a izvrće logiku ,,samoostvarivog proročanstva" u ,,samozaglupljujuću nameru": sama činjenica da svaka od strana može biti sigurna da će, ukoliko odluči da otpočne nuklearni napad na drugu stranu, ta druga strana odgovoriti svom snagom, garantuje da nijedna od strana neće započeti rat. Nasuprot tome, logika NUTS-a je da neprijatelj može biti prisiljen na predaju ako je uveren da ga možemo napasti bez rizika od protiv-udara. Sama činjenica da dve direktno suprotstavljene strategije istovremeno mobilišu iste super-sile svedoči o fantazmagoričnom karakteru ovog rasuđivanja.
Kako da izađemo iz ovog vrzinog kola? Prvi korak je da ostavimo za sobom sve pseudo-racionalne priče o ,,strateškim rizicima" koje smo u obavezi da uzmemo u obzir. Takođe, moramo da odustanemo od predstave o istorijskom vremenu kao linearnom procesu evolucije, u kojem svakog trenutka moramo da biramo između različitih vidova delovanja. Ne radi se samo o izbegavanju rizika i povlačenju pravih poteza unutar globalne situacije – prava pretnja se krije u celokupnoj situaciji, u našoj ,,sudbini". Ako ovako nastavimo, osuđeni smo na propast koliko god bili obazrivi. Pretnju moramo da prihvatimo kao našu sudbinu. Dakle, rešenje nije u obazrivosti i izbegavanju riskantnih poteza – takvim ponašanjem u potpunosti učestvujemo u logici koja vodi u katastrofu. Rešenje je postati u celosti svestan eksplozivnog niza povezanosti koji situaciju čini opasnom. Čim to učinimo, treba da započnemo dug i težak proces promene koordinata celokupne situacije. Ništa drugo neće pomoći.
Uvrnuta prethodnica Obaminom ,,tako mi to radimo" bila je scena kada su 9. septembra 2001. putnici leta 93 Junajted erlajnsa napali otmičare. Poslednje reči koje su mogle da se razaznaju izgovorio je Tod Bimer, jedan od napadača na otmičare: ,,Jeste li spremni, momci? Hajde da to uradimo". Tako mi to radimo, pa hajmo – možda ćemo reći – i srušiti ne samo avion, nego čitavu planetu.

Ili, u izvorniku:



How the United States Rolls

[scallop]

Papus Obamus Primus dicit.

[Meho Krljic]

A ovo bi bili neki od efekata:
Terrorist massacre of children 'blowback' from U.S.-backed Pakistani offensive against Taliban, officials say

The Pakistani Taliban assault on a school — killing 145, including 132 children — appears to be "blowback" from a months-long Pakistani military offensive against the terror group that was encouraged and supported by the U.S. government, Pakistani and U.S. officials said today.
The Pakistani military launched the offensive last June, killing more than 1,800 militants as well as an unknown number of civilians, in the group's hideouts in North Waziristan.
Just last month, Pakistan's army chief, Gen. Raheel Sharif, visited Washington for consultations on the offensive. U.S. officials seemed modestly optimistic that the Pakistani Taliban — formally known as Tehrik-e-Taliban, or the TTP — was "under pressure" and on the run, a U.S intelligence official told Yahoo News.
But today's assault in Peshawar — using suicide bombers disguised in military uniforms who lobbed hand grenades and fired indiscriminately at schoolchildren — was a sign that the group was far from decimated and still capable of spectacular attacks. "The scope and scale of this is unprecedented," the U.S. official said.
"This was blowback we have been expecting for some time," said Jalil Abbas Jilani, Pakistan's ambassador to the United States, in a radio interview on "The Diane Rehm Show" Tuesday about the attack on the school.
The "blowback" theory was underscored by a statement from the TTP's own spokesman, Mohammed Umar Khorasani. He called the assault "a revenge attack" for the army offensive, adding: "We targeted the school because the army targets our families. We want them to feel our pain."




But despite Pakistani vows to strike back — the country's prime minister, Nawaz Sharif, immediately flew to Peshawar and called for an emergency meeting of all political parties — there were questions about whether the country's military has the capability and will to take meaningful action against what one analyst called "a spider web of terrorist groups" throughout the country.
Husain Haqqani, a former Pakistani ambassador to the U.S. who worked closely with Obama administration officials, said his country's military offensive was flawed from the outset.
"It seems the Pakistani effort has been inadequate," he told Yahoo News in an interview. The offensive was announced well in advance and "too well publicized," giving key TTP leaders an opportunity to flee and escape the brunt of the attacks.
More important, his country continues to have a selective attitude toward terrorist groups within the country's borders, he said. While going after the TTP — which has been focused on overthrowing the Pakistani government — it continues to protect or turn a blind eye to others, including most notably Jamaat-ud-Dawa, or JUD, a purported front group for Lashkar-e-Taiba, the terror organization that mounted the 2008 attack on Mumbai, killing 166 people, including six Americans.
The U.S. government has blacklisted JUD as a global terrorist organization and has long complained that the Pakistani military's intelligence service, the ISI, has aided the group. (In federal court testimony in Chicago in 2010, a key government witness, David Coleman Headley, testified that he helped carry out the Mumbai attacks under the direction of an ISI handler.)
Yet just this month, Hafiz Saeed — the leader of JUD, who has a $10 million U.S. government bounty on his head — staged a public rally in Lahore, Pakistan, with no response from the Pakistani government.
"It's like the Mafia," said Haqqani about the terror groups in Pakistan, comparing them to American criminal organizations in different cities, with separate leaders acting in close cooperation with each other. "Each of these groups helps the other.

"It's time for Pakistan to recognize it must go after all of them," he said.

[дејан]

жижек као по обичају касни - док прочита, преведе и 'преведе' друге аналитичаре глобалне политике, мада је лепо знати да се 'напајамо' на истим изворима
а пешчаник је очигледно у каменом добу

пре неки дан ус конгрес је донео резолуцију (па кога интересује нек је у целости погледа овде), пуну лажних оптужби, што је постала редовна пракса англосаксонског плутократског и (још мало па - ако не већ) фашистичког хегемонизма, и начинила значајан корак ка неком будућем конкретнијем стендофу (конкретнијем од украјине - рецимо можда неком у молдавији) између нато-а и русије

још једна занимљивост је да је, судећи по наслову оригиналног чланка, жижек парафразирао један завршетак обаминог (сваки пут кренем да напишем осаминог) интервјуа (за 60 минута) http://youtu.be/5-xlfBvYZDc?t=3m2s
(ово није никакав 'скреч' ово је аутентични снимак како је то рекао)
који је постао спрдња међ светом који прати живот и прикљученија тамнопутог делије и америчке спољне политике, што ме наводи да, не само што читамо сличне ствари него и слушамо исти подкаст (надам се да барем донира кад већ 'позајмљује')

[Truman]

Pogledajte ovu vest: http://www.blic.rs/Vesti/Svet/520073/NATO-Tacno-je-gomilamo-vojsku-prema-Rusiji-Rusija-Opasno-ste-blizu

Zanimljivo da NATO gomila naoružanje na granici sa Rusijom baš u trenutku kad rublja naglo pada. Da li možemo da zaključimo da hoće rat sa Rusijom kada je ona najslabija?