World today (Ni Srbija ni zemlje u okruženju)

[Albedo 0]

Njemačka je amortizovala Istočnu Njemačku, normalno je da će standard da padne, jer mora da se nivelira sa socijalističkim dijelom.

S druge strane, Srbija je nastojala da ne amortizuje teritoriju zapadno od Drine, da se pitala proslijedila bi i one nesrećnike iz 1995. al' onda dođe i 1999. godina, sve to udara po ekonomiji

i jopet, sve u svemu, današnja potrošačka korpa sumnjam da je lošija od neke korpe iz 1980. godine, ako imamo u vidu da tada troškovi nisu računali kompjutere, mobilne, kablovsku, internet, kupovinu preko neta, dosta skuplje automobile i održavanje istih, i razne druge koještarije koje nisu bile u potrošačkoj korpi 1980. godine

izbacite to pa vidite jel standard pada ili se penje

zahtjevi se, naravno, dižu iracionalno, pa su sociolozi izmislili i koncept ''new poor'', kao da su na Srbe mislili, ono tipa ždere se po slavama al ne može da se kupi sve što posjeduje Paris Hilton, e to je new poor, boo hoo

o napretku od 19. vijeka do danas da ne pričamo, standard je više stotina puta popravljen

[Meho Krljic]

Tako je, menjaju se standardi za siromaštvo. No, fakat je i da Srbija trenutno ima više apsolutno siromašnih nego pre trideset godina jer su mnogi sistemi socijalne zaštite oslabljeni. U globalu društvo je napredovalo ali opet, imaš visoku nezaposlenost, slabu socijalnu sigurnost itd. Ne može da se posmatra samo jedan indikator.

[Mica Milovanovic]

Losija je, Bato, ali to je u Srbiji... Nismo mi merilo... Bio je rat, bile su sankcije...
Ne moze biti bolje u zemlji u kojoj je industrijska proizvodnja na nivou 40% od one u 1989.
To je  naprosto nemoguce...
Ali, gotovo sve ostale tranzicione zemlje su iznad onoga gde su bile devedesetih, po kom god hoces kriterijumu...

[Meho Krljic]

Pa, pitanje je da li je recimo po kriterijumu stope uličnog kriminala situacija u zemljama u tranziciji bolja nego pre dvadeset ili trideset godina. Ili po pitanju korišćenja nedozvoljenih i dozvoljenih narkotičkih supstanci. Ima tu raznih aspekata boljeg i lošijeg života.

[Albedo 0]

sistemi socijalne zaštite su relativna stvar, pitajte Džimija Barku, čovjek da se zabezekne šta su ljudi snimali u Jugoslaviji u vezi životnih standarda i socijalne pomoći, al sve je moguće

kako je to sad stopa kriminala problem, a nije bila u vrijeme Dikensa? Dakle, kad dozvoliš kapitalizam, a Srbi su ga dozvolili, sami glasali za njega, pobogu, zapalili skupštinu u opštenarodnom veselju, dobijaš kriminal gratis, kao najslobodniji dio tržišta

mene u suštini najviše zanima šta su Srbi i ine tranzinacije mislile da će dobiti napuštanjem socijalizma, mislim sem privatizacije, liberalizacije i punih supermarketa, valjda socijalističku stopu kriminala, socijalističke sisteme zaštite, socijalističko školstvo, ma sve socijalističko, al sa dobrim patikama!

kad ono međutim sve kapitalističko, i opšti pad kvaliteta robe, dakle upravo onako kako je svako iole upoznat i znao da će biti. Što reče jedan američki intelektualac, posjeti je Ljubljanu osamdesetih i nije naišao ni na jednu reklamu na ulici, a devedesetih ista ulica šljašti od neona

no to nije pad životnog standarda, o kojem Mića veli, to je samo prevrednovanje vrijednosti

tako da, nije loše u Srbiji, varate se, pa bar 6 milijardi ljudi na ovoj planeti živi lošije od Srba, čak i od Kristijana Golubovića u kaznionici

estetika je u pitanju, a ne životni standard, on je u redu

[scallop]

mene u suštini najviše zanima šta su Srbi i ine tranzinacije mislile da će dobiti napuštanjem socijalizma, mislim sem privatizacije, liberalizacije i punih supermarketa, valjda socijalističku stopu kriminala, socijalističke sisteme zaštite, socijalističko školstvo, ma sve socijalističko, al sa dobrim patikama!

Kao svedok mogu da kažem da sam tada pitao ljude šta očekuju i svi su verovali da će da budu kapitalisti.

[Meho Krljic]

Pa, pošto su svi (ili skoro svi, jelte), dobili akcije (nekih) javnih preduzeća sad u neku ruku to i jesu. 

[scallop]

Jao, pa ti ništa ne znaš ni o kapitalizmu!

[mac]

Nije problem u nejednakosti, nego u življenju od tuđeg rada i tuđih resursa.

[Meho Krljic]

Jao, pa ti ništa ne znaš ni o kapitalizmu!

Sreća pa me niko i ne sluša   

Nije problem u nejednakosti, nego u življenju od tuđeg rada i tuđih resursa.

Jeste, i ja bih tu decu, starce i invalide ispalio u sunce ali ko mene još sluša...

[mac]

U decu ulažemo, starima vraćamo, a invalide kompenzujemo. Nisam mislio na njih, nego na vlasnike sredstava za proizvodnju (žive od tuđeg rada), i špekulante (žive od tuđih resursa). Gde Marks i Isus, tu i ja...

[Albedo 0]

razapnite ga na krst, kad već tako hoće

ali ajd što su mislili da će biti kapitalisti, ali jesu li znali da je kvota u kladionici preko 5? Sigurica su ono tipa 1,30 ili 1,50 a petica je već kockanje.

A vole Srbi rulet, pa to ti je...



inače, zar nije čudno da su najnehumaniji sistemi, robovlasništvo i kapitalizam, u stvari prvi počeli da poboljšavaju životni standard? Tek nakon njih se kao pojavljuje komunizam da tvrdi da može bolje. Nije se pojavio prije njih.

[džin tonik]

nije cudo. robovlasnicki je daleko pravedniji sistem od demokracije.

[scallop]

nije cudo. robovlasnicki je daleko pravedniji sistem od demokracije.

Robovlasnički sistem je humaniji od neoliberalnog kapitalizma, on je hranio i oblačio robove. Čak ih i uključivao u svoje redove.
Sa druge strane demokratija nije sistem, zapravo ne postoji.


Zato, gde Mac tu i ja.

[Meho Krljic]

U decu ulažemo, starima vraćamo, a invalide kompenzujemo. Nisam mislio na njih, nego na vlasnike sredstava za proizvodnju (žive od tuđeg rada), i špekulante (žive od tuđih resursa). Gde Marks i Isus, tu i ja...

Znam ja na koga si mislio ali sam komentarisao ono što si rekao, kako bih kroz komično preterivanje ukazao da problem actually nije u životu od tuđeg rada ili resursa već, kako su pametniji od mene argumentovali, u ekstremnim razlikama i njihovom porastu koje remeti protok dobara, a što opet dovodi do teških socijalnih posledica. Jednostavnije rečeno, kapitalizam naravno živi od toga da neko ima kapital a neko radnu snagu pa se kombinovanjem ta dva dobija nova vrednost i tu deluje da onaj ko ima kapital ne radi skoro ništa a uzima skoro sve i ovo deluje imanentno nepravično (a odgovor na to da li jeste ili nije zahtevao bi da uronimo u raspravu o poreklu kapitala, da merimo je li vrednost u njemu akumulirana stečena poštenim radom, srećom, nasiljem itd. a to je rasprava za drugo vreme i mesto), no:

Kapitalizam je za sada najbolji sistem za kreiranje vrednosti (kreiranje ili makar konvertovanje iz manje efikasih u efikasnije forme te vrednosti) i nedvosmisleno je doveo do najvećih tehnoloških i socijalnih skokova u najkraćem vremenu u ljudskoj istoriji* ali istovremeno, kapitalizam je solidno loš sistem za redistribuciju tih vrednosti po našem današnjem shvatanju pravičnosti podele vrednosti. Otud su socijalistički pokreti dvadesetog veka svoje uspešnije modele pokušavali da zasnuju na hibridu tržišne privrede koja je "dokazani" mehanizam za efikasnu kreaciju vrednosti i društveno solidarne preraspodele tih vrednosti koja ostavlja prostora za socijalnu promidžbu na osnovu sopstvenih kapaciteta, ulaganja, pa i sreće (dakle, i na življenju od tuđeg rada ako i ti sa svoje strane donosiš nešto smisleno u jednačinu), ali obezbeđuje određeni pravični minimum za svakoga. U istočnoj Evropi ovo je iz raznih razloga prslo - ne nužno samo ili uopšte iz ekonomskih - ali u Skandinaviji, recimo, funkcioniše dosta uspešno.












*ovo ja sad pričam kao da znam nešto o ljudskoj istoriji, tehnologiji i sociologiji, a pošto ne znam, sve što pišem treba uzimati sa velikom skepsom i uz svest da u okviru 3-4 rečenice na forumu ne mogu da se sažmu stotine hiljada stranica političke fiozofije napisane od strane ljudi koji se u to razumeju, a u izvedbi nekog ko se u to ne razume.

[scallop]

Stotine strana ne vrede ništa u poređenju sa dve tri razumljive rečenice.


Filozofija po kojoj oni koji ulažu sredstva mogu da izgube više nego oni koji ulažu sopstveni rad je zlo nastalo pri prelasku iz rodovske u plemensku zajednicu. Današnja finansijska struktura koja poseduje sve ne radi apsolutno ništa, osim što se bavi prevaratskim berzanskim marifetlucima. Nemam ja ništa protiv kapitalizma koji proizvodi, ali imam mnogo toga protiv kapitalizma koji iskorišćava i proizvodni kapitalizam.

[Meho Krljic]

Da, to smo već mnogo puta pominjali. High Frequency Trading je recimo izvanredan primer ekstrapolirane filozofije ulaganja kapitala putem mehanizama koji je trebalo da učine efikasnijim spajanje ljudi sa kapitalom sa ljudima sa idejama (dakle putem berze) a završilo se u potpuno apstraktnim sferama procesa koji se odvijaju tolikom brzinom da ne može biti govora o investiranju u ideje, sa zaradama koje nemaju nikakve veze sa dobrim odabirom ideje/ posla koji će uz investiciju proizvesti nekakvu vrednost. Clearly, kapitalizmu su potrebne opsežne reforme 

[Loni]

Interesantno, ali se, možda i po prvi put slažem s nekim Batinim postovima. Eto zrelost sustigla i njega.

Što se tiče tog što nam proizvodnja nije ni upola kao što je bila 1989.
tu je stvar i prostija no što se misli. Naši ljudi ne žele da kupuju domaće proizvode i to je veliki problem.

Jedna tetka radila u Beku, baba tetka u Kluzu, međutim tu domaću garderobu niko da kupi.
Već s polaskom u srednju školu ustanovio sam da ogromna većina vršnjaka želi da nosi samo brendirane stvari.
Reebok, Nike, Cappa, All Star bile su za muške zakon. Tačno se znalo koja kola treba da ti vozi otac da bi bio cenjen,
a skoro sva su bila nemačka.

Slatkiš da kupiš najlepše želje il' bonžitu, pored Milke, nema šanse. Torbe, tašne...

Našu proizvodnju ubila je malograđanština.

E sad, malograđanštine pro-brendovske bilo je i pre 1990. Jeste,
ali do tad je zemlja imala ograničen uvoz. Samo u komisionima može da se kupi strana roba
i to samo u meri dok ne ugrozi domaću proizvodnju.
Za većinu brendirane garderobe moralo se ići čak u Trst.

[Mica Milovanovic]

Da li je moguće da stvarno ovo misliš?
Povremeno imam osećaj da se šališ sa nama, ali... 

[Loni]

Da. Tako mislim i ne vidim u čemu je problem.

Da je postojala svest o kupovini domaćeg, mnogi proizvodi bili bi spašeni.
Možda čak i Zastava.

[scallop]

Pojma ti nemaš niočemu, Loni. Još nosim jedan "BEKO" kišni mantil, jer nisam našao bolji ni ovde, ni u SAD.

[Loni]

I po čemu se vaša rečenica o kvalitetu Beka kosi s onim šta ja tvrdim? 


Jesam li ja kritikovao kvalitet domaćih proizvoda gore il' malograđanštinu ovdašnje pro-brend omladine i njihovih roditelja?

[scallop]

Po svemu. Ovde je još sedamdesetih godina proizvođen i ADIDAS i PUMA. U selu Rataje kod Aleksandrovca, zadnja rupa sveta, Totije je proizvodio Adidas sportsku odeću. Kad već nemate pojma - pitajte.


A o brendiranju mogu samo da napomenem da je posledica "ko se dere o svom proizvodu glasnije taj ima brend". Investiranje u marketing ne nosi sobom obavezno i potvrdu o kvalitetu.

[Ugly MF]

po Lonijevom kriteriju, 98% je malogradjanstine danas....
jel,Loni, kako se po tebi zovemo mi, ostalih 2%....na sta se to deli danasnji populus....kako ide to etiketiranje?

[Loni]

Ok, nek se u nekom našem selu proizvodi Adidas, kao što se u Novom Pazaru proizvodio džins.

Međutim da li je to legalno?
Da li država ima od toga koristi il' samo proizvođač iz Novog Pazara koji prevari, ne samo kupce već i državu jer posluje nelegalno.

Što se tiče Kineza, oni uvek izmene po neko slovo. Pa nije Reebok već Reabok. Izmene slovo i u adidasu, luj vitonu, milki i niko im ne može ništa. Ne postoji zakon koji ti brani da nazoveš nešto 99 % slično već postojećem proizvodu.
Za naše već ne znam kako rade.

A malograđanštine će uvek biti sve dok se ne stvori svest.
Za mene je, ko što je poznato, anti-globalizam i anti-kapitalizam utopija. Padobran u kog uguramo šestoro, a predviđen je za troje pa dobijemo još i gore nego da smo se u nebesa vinuli.
No ipak cenim antiglobalistu i komunistu pod uslovom da se toga pridržava u praksi, a ne, ko što sam doživeo da mi drug komunista u Mek Donaldu, dok ispija koka kolu, nosi italijanske cipele i gleda povremeno na engleski sat i vozi nemačka kola, priča o pošasti multinacionalnih kompanija.
- Pa brate. Pusti reči prazne. Ti im daješ legitimitet''.

[scallop]

S tobom je, Loni, teško jer ti nijedan stav nije ispravan. Zato se i Mića pita zezaš li nas ili iznosiš mišljenje. Sad bi trebalo da te desetak puta demantujem, ali, koja fajda. Totije je u Ratajama proizvodio LICENCIRANU ROBU. U Novom Pazaru ništa ne falsifikuju jer imaju bolju robu od američke. Pradu će i u SAD kupiti falsifikovanu, nema to veze sa Kinezima... I, sad, trebalo bi pola sata da sve demantujem.


Ovako će biti bolje:


Ti si najbolji primer malograđanštine na forumu. Niko osim tebe ne piše o pevaljkama i pomodnim detaljima. Kad napišem nešto svi znaju da to i mislim i u to verujem, a nikoga ne zanima da li su mi gaće firmirane. A, jesu.

[Loni]

nikoga ne zanima da li su mi gaće firmirane. A, jesu.

Vaistinu?

I koji je brend?
Armani by Belso Mongolia.

[scallop]

HANES. Pokazaću ti ako dođeš na promociju.

[Loni]

Verujem.

[Albedo 0]

aha, a nećeš Arilje da nosiš!

[scallop]

Arilje su mi posteljina. I jedna letnja pidžama. A gaće su - gaće.


Moram da dopunim. Zimske vunene čarape i nazuvke, brend Bajlonova pijaca, sad nosi pola Talse. Takođe, hekleraj brend Kn. Mihajlova preko puta Biblioteke. Nismo ni mi mačji kašalj. Još da nije embarga na hranu, razbio bih sa kajmakom, slaninicom, čvarcima i korama za pitu od heljde.

[Ugly MF]

nemoj mi reci da tamo nema burek???

[scallop]

Bre, drugar, gde piše da nema burek? Hoće li na ovom forumu neko jednom, bar jednom, da pročita napisano?

[Albedo 0]

opet ovaj apokaliptičar, al možda ga ubod ovaj put

http://www.nspm.rs/komentar-dana/unutrasnja-logika-rata-ili-zasto-zapad-mora-da-proizvodi-konflikte.html

[scallop]

Šta je tu čudno? Pare se štampaju i upumpavaju, dugovi rastu, oni koji bi trebalo da plate, nemaju ni cvonjka. Da bi tiraž prodali, moraće da posegnu za oružjem.

[Meho Krljic]

The 40-hour workweek is on its way out

If your ideal job involves clocking in at 9 and heading home at 5, good luck finding it.

According to new research from tax and consulting firm EY, people across the globe are working longer hours than ever before.

In a global survey of 9,700 adults between ages 18 and 67, nearly half (46%) of managers around the world reported logging more than 40 hours a week, and 40% said their hours have increased over the past five years.

Americans have it particularly bad: 58% of managers in the US reported working over 40 hours a week. The only country where people work longer hours is Mexico, where 61% said the same.

Compare that to China, where just 19% of managers said they work over 40 hours a week.

(Ernst The survey found that parents have seen their hours increase more than nonparents. Among managers, 41% of full-time working parents said they've seen their hours increase in the last five years, as opposed to 37% of nonparents.


So it's of little surprise that one-third of full-time employees said it's gotten harder to balance work and family in the past five years.

In fact, while most people said they value flexibility at work, about 10% of US employees who have tried to implement a flexible schedule said they've suffered a negative consequence, like being denied a promotion, as a result.


Companies would be wise to rethink their flexible-schedule policies if they want to retain workers. More than two-thirds of respondents said they would consider quitting a job if their boss didn't allow them to work flexibly.

Na linku ima i ilustrativnih grafikona.

[RedSonja]

jaoj, amerikanci imali radnu subotu jednom mesečno pa se požalili pa nisu dobili unapredjenje, c, jaoj , pa strahovito tužno stvarno, kad pročitam tako šta im se sve dešava, pitam se čime su to zaslužili. siroti.

naši zaposleni rade 60 sati nedeljno , i ako pitaju za fleksibilnije radno vreme dobiju otkaz.

[Meho Krljic]

Pa, kako ja uvek kažem u ovakvim situacijama, njihovo danas je naše sutra.

Šira poenta je da je u dvadesetom veku na osnovu marksističke misli (i, naravno, i na drugim osnovama) postojao koncept radničke solidarnosti, koji se otelotvorio u formi sindikata koji su, opet, od pukog pokreta otpora postali relevantan društveni partner u pregovorima sa predstavnicima kapitala, na kojima su uspostavljea određena pravila koja je trebalo i kapitalu i radnoj snazi da obezbede preživljavanje i prosperitet po nekakvoj dinamici.

Međutim, od sedamdesetih postoji izražen antisindikalni napor, prevashodno u Britaniji i SAD koji je osamdesetih kulminirao sa Tačerovom i Reganom, ozbiljnim zatočnicima neoliberalnog razmišljanja koje veli da ono što je dobro za kapital, mora biti jednako dobro i za društvo. Tridesetak godina živimo u svetu koji predvode države čija je ideja da se privredni rast izjednačava sa socijalnim boljitkom ali sada se već i šire počinje shvatati da ovo nije baš tako jednostavna formula i da je cena koju plaća radna snaga proporcionalna prihodu koji ostvaruje kapital. Sindikati su u međuvremenu ozbiljno oslabljeni, što korupcijom, što prelaskom na nove forme rada (privremeni povremeni poslovi, rad na lizing, rad od kuće itd.) primerene postindustrijskom društvu i danas u velikoj meri ne postoji koncept radničke solidarnosti niti vizija oko koje bi se radna snaga ujedinila.

Drugim rečima, ne samo da se radno vreme menadžera povećava - za veliki broj ljudi na tržištu rada ideja da postoji radno vreme je na samrti. Meni je to mračna vizija.

[Meho Krljic]

U daljim vestima iz sfere neoliberalizma, Uber ima zaista nezgodan mesec. Nedavno su ih zabranili u Nemačkoj a sad im je u Kini policija upala u sedište i zatvorila im butigu pod optužbom da rade nelegalan posao. Pobornici ove vrste posla (i u pirem smislu onoga što zovemo "share ekonomijom") obično tvrde da je sve ovo posledica mračnih lobija taksista, snaga prošlosti koje su i pisale monopolističke zakone za koje se danas tvrdi da ih Uber krši, dok Uber, firma koja je privukla oko 40 milijardi kapitala deoničara svojim povezivanjem ljudi sa kolima i ljudi sa potrebom za transportom, uz međusobno ocenjivanje i minimum regulative, za sebe tvrdi da je budućnost i da ih stari režim može mrzeti ali ne i zaustaviti.

[scallop]

Međutim, od sedamdesetih postoji izražen antisindikalni napor, prevashodno u Britaniji i SAD koji je osamdesetih kulminirao sa Tačerovom i Reganom, ozbiljnim zatočnicima neoliberalnog razmišljanja koje veli da ono što je dobro za kapital, mora biti jednako dobro i za društvo. Tridesetak godina živimo u svetu koji predvode države čija je ideja da se privredni rast izjednačava sa socijalnim boljitkom ali sada se već i šire počinje shvatati da ovo nije baš tako jednostavna formula i da je cena koju plaća radna snaga proporcionalna prihodu koji ostvaruje kapital. Sindikati su u međuvremenu ozbiljno oslabljeni, što korupcijom, što prelaskom na nove forme rada (privremeni povremeni poslovi, rad na lizing, rad od kuće itd.) primerene postindustrijskom društvu i danas u velikoj meri ne postoji koncept radničke solidarnosti niti vizija oko koje bi se radna snaga ujedinila.

Nadam se da si boldovano želeo da napišeš - neproporcionalna. Imače bih se sasvim složio.

[Meho Krljic]

Pa, dosta sam razmišljao je li to prava reč. Na kraju sam je ipak iskoristio, misleći da je jasno da dok se kapital uvećava po ubrzanoj stopi, kvalitet života raste po mnogo sporijoj, uz indikatore koje sam već pominjao na ovom topiku bar dve godine unatrag od kojih je možda za ovu priliku najilustrativniji ovaj o opadanju realne kupovne moći domaćinstva u SAD tokom proteklih šezdeset godina:


http://www.mybudget360.com/cost-of-living-2014-inflation-1950-vs-2014-data-housing-cars-college/


Dake, "proporcionalno" nije u matematičkom smislu tačan izraz ovde, ali sam želeo da ga iskoristim simbolički - kapital raste, rad se obezvređuje, a pošto je većina nas ovde na strani rada a ne na strani kapitala, trebalo je da poruka bude jednostavna i jasna. Ali svakako da sam mogao da nađem i srećniji termin.

[RedSonja]

Pa, kako ja uvek kažem u ovakvim situacijama, njihovo danas je naše sutra.

za sve osim u ovom slučaju, njihovo danas je nađe prekjuče.
ako se veruje ovoj statistici,  dve trećine razmatra otkaz ako se radno vreme ne stabilizuje na osam sati od ponedeljka do petka. ako razmatraju otkaz znači da imaju alternativu, bilo kakvu, spremni su npr da rade lošije plaćen posao ali svoj limit su spremni da ne pomeraju.
mislim da kod nas zaposleni ni ne razmišljaju o otkazima, mislim dobrovoljnim, zato što barem polovina od te dve trećine drugi posao u razumnim uslovima koje traži neće naći, a njihov posao će za iste pare i u možda i lošijim uslovima raditi neko drugi. ili treći. ili četvrti. ili peti. ne znam koliko ljudi ide na jedno radno mesto kod nas, ali verujem da može da se kaže i šesti. ili sedmi.

i kada bi poslodavac postavio uslov da se radi po deset sati, radili bi. onda bi postavio uslov da se radi 12 sati i tako dalje se testiraju granice. svi ti sati se rade za manje pare od zavredjenih, a prekovremeni se ne plaća sto četres posto, nego se često uopšte i ne plaća. kod nas je takvo vreme da su granice toliko pomerene izvan dometa ljudske sposobnosti da su svi bolesni, na bromazepamu, a porodica je popucala po svim šavovima.
u americi dakle neće da rade preko osam sati na dan. možda zato što znaju da što više vremena provode u sintetičkom okruženju , a to je tako na većini poslova,, to im se život više pretvara u robu. neko drugi ga živi za njih, a oni ga kupuju od njega, odnosno iznajmljuju.od danas do sutra.

pošto je danas radnik nula, ništa, miš, a to je sramota za jedno društvo, rešenje bi bilo da svi nzadovoljni radnici svuda naprosto prestanu da rade, prestanu da nude svoje usluge za bescenje. uzmu kravu, ovcu kozu svinju i čuvaju je, jedu kajmak i obradjuju deset ari, melju brašno i dišu čist vazduh.
konji su isto prelepi, a i korisni.

onda kad nema radnika u elektrani a mala elektrana ako nije u pogonu jedan dan izgubi dvanes miliona dinara, možda nekome padne na pamet  da je bolje da plati radniku hiljadu eura koje je zaradio nego petsto, pa neće da izgubi dvanes milijona do sutra.

[scallop]

Ma, napiši šta te volja, ja samo upozoravam da cena koju plaća rad nije proporcionalna. Pa, kako ko shvati.

[scallop]

Nisam hteo da se osvrćem na prvu rečenicu, ali ću se prekovremeno (140%) složiti sa Red Sonjom. Uz mali dodatak da dobar deo Amera kuburi i sa part time job. Poslodavac ih angažuje na tri sata dnevno, pa više vremena (života) potroše putujući od jednog do drugog posla. I to je tekovina neoliberalne svesti kapitala.

[Albedo 0]

kako im nije palo na pamet dok su drkali na 24, da je to u stvari radno vrijeme glavnog lika

al dobro, Ameri su prvi i riješili to sa osmočasovnim radnim danom, pa su prvi ponovo zasrali, pa će i prvi ponovo riješiti

[RedSonja]

prvo, i osam sati je mnogo. šest je optimalno. ali neka bude osam el se svašta rimuje s osam.

[Meho Krljic]

Ma, meni je i tri sata mnogo. Čini mi se da je bitno da se ukaže da se koncept radnog vremena polako gubi i da to mene, kao ipak sad već starijem čoveku, deluje užasavajuće, bilo na strani gde neko kuluči po 14 sati dnevno jer zna da ispred vrata stoji njih pet koji bi radili po šesnaest sati za pola plate koju on prima, bilo na strani gde si stalno on call, na lizingu, ili radiš u share ekonomiji i ne postoji ikakva sigurnost rada i prihoda. Ovo je sve, kako i Skalop reče, konsekvenca neoliberalnog razmišljanja o tome da je najveća pokretljivost kapitala najbolja u domenu socijalnih posledica iako se tome može dati mnogo kontraargumenata.

[scallop]

Ne može se dati mnogo kontraargumenata. Za pokretljivost kapitala više nije bitan radnik kao asset nego kao roba. I nemoj kombinovati ono šta ja napišem sa onim s čim nemam veze.

[Meho Krljic]

Imam utisak da sam možda nejasno napisao tu poslednju rečenicu. Mislim da se mnogo kontraargumenata može dati tezi da najveća pokretljivost kapitala daje najpoželjnije socijalne konsekvence, što je, takođe mislim, sasvim u skladu sa ovim što ti pišeš.

[scallop]

Najzad!