Radionica - januar 2011

[Plut]

Kad si na svadbi pa svi sedite za istim veeeeelikim stolom, naiđeš na svakakve ljude i čuješ svakojake razgovore. Nema zašto da budeš razočaran. Različitost, ono što krasi ljudski rod. 

[pokojni Steva]

I ja sam razočaran ovim ćeretanjem. Zato ću onom isprtku od 77 puvanjaka nakačiti, van konkurencije naravno, priču na pređašnju temu. Čikam aprentisa da uradi isto. Rok 5. I do u ponoć. Naš mali duel. Ha, Bocule, jesil za jedno seckanje u rezanice? Ništa mešanje u radionicu, posebni topik, pa onda šamaranje. Ajd sad, zveckaj malo mudima kad je potreba.

[Boban]

Ćeretanja uvek ima; treba naučiti kako iz svega razabrati i pokupiti ono što nam odgovara...

[pokojni Steva]

U mom izazovu Bokiju nema ni traga ćeretanja. Okačiću priču, očekujem od aprentisa isto. Izvinjavam se učesnicima radionice.

[Stipan]

O.K. moje price nema, mora da je zavrsila negde u spam-u. Hoce li neko da na nivou za idiote da mi objasni kako se kaci prica? Ja sam je poslao na mail : znaksagite@yahoo.com.
Naravno da sam napravio glupost, ali za neku sledecu priliku... PLEASE!?

[Stipan]

van konkurencije naravno, priču na pređašnju temu. Rok 5. I do u ponoć.
Hajde posto pojmam nemam ni o cemu da se pridruzim ovome duelu. Kunem se da je to ista verzija koju sam poslao i prethodno - nisam nista doradjivao...

                                                 ZVEZDANA
Od jutra do sutra muž je očajavao zbog izgubljenog radnog mesta i pijančio, a žena je ukucavala brojke u fiskalnu kasu novootvorenog hipermarketa.

Da nije bilo tako znali bi da imaju najbolju kćer na svetu :

Dobar student, izvrsna domaćica, istaknuta balerina...

Pa ipak :

Roditelji sve to nisu videli. Možda nisu ni marili. Znali su da su kćeri potrebne stvari i to ih je činilo smrknutima. Zvezdana je znala da su joj potrebni roditelji i to ju je činilo tužnom.

Detinjstvo je provela u prosečnoj Jugoslovenskoj porodici koja letuje u Sutomorskom sindikalnom odmaralištu, a zime provodi u toploj sobi časteći se sa bogato postavljenog stola. Na crno-belom televizoru gledali bi Čkalju i Sandokana, a tata je pratio sport, bistrio politiku i radio od šest do dva.

Mama je tada imala vremena da se posveti kući i njoj.

Nekada...

Zvezdana je volela priče o lepoti svoje prababe od koje je nasledila ime i priče o naočitosti njenoga muža Jovana, Zvezdaninog pradede, bivšeg partizanskog komandanta prodornoga pogleda, za koga se pričalo da je nosio zvezde u očima. Priče koje je tata često pripovedao.

Nekada...

Vremena su se promenila.

Nema više Čkalje i Sandokana, niti Sutomora i Jugoslavije. Nema više ni tatinih priča.

Sada...

Umesto pitomih uličica duž kojih su se protezali drvoredi gelegonja, sada su zjapile ruševine duž kojih su nicala gradilišta. Umesto klupica sa brbljivim komšijama sada su promicali nepoznati ljudi umorna pogleda.

Svet koji Zvezdana nije volela.

Tranzicija, demokratija, privatizacija, kriza...

Vrli, novi svet!

Sada...

Hrabro je tom pustoši kročila Zvezdana ne prepoznajući grad u kome je odrasla. Bilo joj je muka od te jednoličnosti i sveopšteg raspada. Posebno je mrzela ruševinu pred kojom se nalazila. Ruševinu narodnoga pozorišta, tog simbola staroga sveta koji više nije postojao.

I tada...

Zastade.

Sred razvalina na koje se svikla bilo je nešto neobično.

Objekat pred sobom nije poznavala. Uzdizao se naglo – sjajno, pitoreksno zdanje, nešto poput kapije oivičene korintskim stubovima - kapije koja mami da se kroz nju prođe...

Bilo je to jače od nje

Prošla je kroz monumentalna vrata. Odmah po ulasku, tlo se stade strmo obrušavati tvoreći dugački, padajući i jarko osvetljeni tunel. Sredinom prolaza, u dva reda hujale su moderne pokretne stepenice i Zvezdana se prepusti njihovome vođstvu, a da nije shvatila kako su se one našle pod njenim stopalima.

Čula je o ovome tunelu što je gostima trebalo da obezbedi lagodan prolaz od parkirališta do pozorišne zgrade, ali nije znala da su ga završili. Čak ni da su započeli gradnju.

Jednostavno se vozila i činilo joj se da čuje balalajke.

Predugo!

Na kojoj se dubini nalazi taj prolaz? Kao da je spuštanje trajalo beskonačno dugo!

Bilo joj je pomalo neobično što osim nje nikoga nema u toj novogradnji. Nikoga...

Osim...

Sa njene desne strane, još uvek daleko ispred nje, nalazio se jedan visoki mladić. Jasno je iz daljine opažala njegovo čudno odevanje. Čak nije bila sigurna ni u to kako da nazove tu odeću na njemu.

Odnekud su joj u pamet dolazile reči trenčkot i krombi.

Reči koje joj nisu mnogo značile, a ipak su nekako bile povezane sa odećom mladića kome se sve više približavala.

Ako je odeća na njemu i bila demodirana, ono što je činio nije bilo ništa neuobičajeno, mada vrlo nekulturno. Zvezdana se naoštrila da ga izruži zbog onoga što čini, jer nije volela vandale. Mladić je prskao boju po blještavom zidu novogradnje ostavljajući purpurno ,,ZV" na njemu.

Odmicala je ka njemu i spremala se za svađu istovremeno prateći njegovo delo koje se razvijalo u ,,ZVEZDA" - sve više pobuđujući njeno interesovanje. Slova su se i dalje ređala i dok je stigla do njega natpis je činio njeno ime. Mladić joj je i dalje bio okrenut leđima, ali bio joj je odnekud poznat.

Ko si ti? Zašto si napisao moje ime? - Okrenuo se ka njoj sklopljenih veđa.

Ko je taj mladić bio?

Utelovljenje apsolutnog mira i večite potrage. Savršeno lep. Zašto ne otvori oči?

Ja sam Jovan, Zvezdana... Čekao sam te... - Progovorio je naglo i njegove reči propratila je

melodija ,,Podmoskovskih večeri"

Tunela i stepeništa više nije bilo. Postojala je samo siva ravan svuda dokle god pogled doseže i purpurno blještavilo Zvezdaninoga imena.

Kroz sivu tminu vodio je put (dakako purpuran) koji je naglo izronio i ona postade snažnija no ikad.

Ne, nije vreme stalo, niti je ona izgubila osećaj za njega, samo...

Nije više postojalo. Bila je Zvezdana ,ova koja jeste i mnogo drugih.

Drugih koje se zovu Zvezdana.

Onih devojaka što lutaju po besmislu.

Sad nije želela da se vrati. Sada je bila sigurna da njen put ima svoj kraj.

Možda je to oduvek znala samo nije mogla da veruje.

Da osim juče postoji i sutra...

Najednom, Jovan otvori oči i ugledala je u njima zvezdano nebo.

Pružio je ruku i osetila je topli dodir na podlaktici.

Prostor je nestao i balalajke setno zazvečaše.

Lebdeli su i znala je da su zvezde i u njenim očima.

Oduvek su i bile tamo.

[džin tonik]

2, 5 (hvala, hvala), 11

[Boban]

O.K. moje price nema, mora da je zavrsila negde u spam-u. Hoce li neko da na nivou za idiote da mi objasni kako se kaci prica? Ja sam je poslao na mail : znaksagite@yahoo.com.
Naravno da sam napravio glupost, ali za neku sledecu priliku... PLEASE!?

Nisi ti napravio glupost nego ja. U noći kada je trebalo da okačim priče, prestao je da mi radi internet i to je trajalo 15 sati; kada je najzad proradilo, ja sam na brzinu pokupio sve što je stiglo i sada vidim, tvoju priču nekako PREVIDEO... jebiga.

[Anomander Rejk]

Biće kaljužanja u radionici, napada ega, i sličnih blažih i težih bolesti, ali kad se sve to eliminiše, ostaje ono što je pozitivno, i zarad čega vredi da radionica opstane : pisanje, analize, kritike, upoređivanje s drugima, da vidimo kako drugi pišu i šta je korisno što možemo naučiti od njih. Glasanje je najmanje bitno. Niti će puno glasova pomoći slaboj priči, niti će malo glasova uništiti ono što vredi.
Jel onda definitivno za sledeći krug tema napisati neku duhovitu priču ?

[Boban]

Otprilike, ali ajde da još iskristališemo detalje. Otvoriću temu za to...

[Boban]

ssdesig, sad sam shvatio da te sve vreme mešam sa likom SuperSynthetic... promeni bre nik u nešto normalno, ovako si na rubu nevidljivosti.

[SuperSynthetic]

Biće kaljužanja u radionici, napada ega, i sličnih blažih i težih bolesti, ali kad se sve to eliminiše, ostaje ono što je pozitivno, i zarad čega vredi da radionica opstane : pisanje, analize, kritike, upoređivanje s drugima, da vidimo kako drugi pišu i šta je korisno što možemo naučiti od njih. Glasanje je najmanje bitno. Niti će puno glasova pomoći slaboj priči, niti će malo glasova uništiti ono što vredi.
Jel onda definitivno za sledeći krug tema napisati neku duhovitu priču ?

  Jedino ostaje pitanje, da li je pomenuto korisno vece ili manje od kolateralne stete? I bez konkursa svako moze da postavi svoju pricu i cuje kritike. Dobro...dobro... ipak vidis koliko pises slicno kao i drugi itd. Sdruge strane to bih video i da nisam ucestvovao. Namece se misao da je ovde najbolje cutati, a ja toliko volim da pricam i samo sebe cujem. Ko zna zasto je sve to dobro?

[Boban]

Suština je u tome da se kod ovakvih akcija uključuje mnogo više ljudi nego kod prostog samopostavljanja jedne priče/odlomka. 35 ljudi je glasalo; verovatno do kraja roka glasa još 10-15... gde bi navatao pedeset ljudi da ti pročitaju priču i to 50 ljudi sa raznih mesta, država i kontinenata... istina je da se o svim pričama ne diskutuje ravnomerno, ali se zapravo najviše diskutuje o najboljima i onima koje bi to mogle da postanu; najmanje se pominju najlošiji radovi, ali i to je već nekakav sud gomile, zar ne?

[Mica Milovanovic]

Aman, ljudi. Pa još nije prošlo tih deset dana. Kako da kritikujemo priče za koje se glasa. To nije pošteno.

[SuperSynthetic]

Aman, ljudi. Pa još nije prošlo tih deset dana. Kako da kritikujemo priče za koje se glasa. To nije pošteno.

...bas to je fora...ostani svoj i glasaj ne obaziruci se na kritike ili glasaj kako ti one sugerisu...mislim da se slicno desi i kad se nesto stvarno objavi...stampa...samo sto umesto za koga glasati, glavno pitanje je kupiti ili ne kupiti knjigu...

[Boban]

da... ima pojedinaca popuć Miće koji čekaju da prođe rok za glasanje da bi dali svoj sud o pričama... to je verovatno poštenije nego ovo što mi ostali radimo, ali nije zabavno. I nije društvno. I nije korisno.

[boki77]

Ajd sad, zveckaj malo mudima kad je potreba.

Joj, nesrećniče, hajde, ispiši to svoje, pa da vidimo. Nemoj samo previše rezanaca da staviš, ili boranije, ili graška...

[Mica Milovanovic]

SuperSynthetic, u mom vrednosnom sistemu to što ti predlažeš, nažalost, nije moguće, ali ne iz razloga koje navodiš.

[SuperSynthetic]

  Generalno si ti Mićo u pravu ali...nema ali...ili ima?...jbg.

[Stipan]

ssdesig, sad sam shvatio da te sve vreme mešam sa likom SuperSynthetic... promeni bre nik u nešto normalno, ovako si na rubu nevidljivosti.

Je li ovo bolje?

[M.M]

Aman, ljudi. Pa još nije prošlo tih deset dana. Kako da kritikujemo priče za koje se glasa. To nije pošteno.

Bravo Mićo!

[Josephine]

Aman, ljudi. Pa još nije prošlo tih deset dana. Kako da kritikujemo priče za koje se glasa. To nije pošteno.

Hm, moram da priznam da sam primetila da su, izgleda, kritike određenih priča pojedinih članova foruma imale uticaja na glasanje? Ili je taj uticaj izvršilo odavanje identiteta nekih pisaca...

Recimo, Džekova priča je dobro krenula, pa stala. Agrona nikako, pa je munjevito krenula. Renata je posle Bobanovih reči takođe krenula, Znak posle scallopovih... Fiona i tefter imaju konstantan rast. Možda je neko glasao za mene jer sam odala svoju priču?

Ne želim ovom primedbom da izazovem trvenja, opovrgavanja i svađe. Možda je sve to u mojoj glavi. Ipak, bilo bi dobro da sledećeg puta sve ostane anonimno do kraja, a i kritike bi trebalo davati na kraju? Pogotovo bi od njih trebalo da se uzdržavaju veliki...

Inače, glasanje nema smisla...

[mac]

Drugim rečima, kada se objave priče da postoji vremenski period kada je dozvoljeno samo glasanje, a ne i komentarisanje (zaključana tema), a i razultati glasanja da se ne vide. Kad prođe period, onda se tema otključa za komentare, a i rezultati glasanja postanu vidljivi. Ali zato glasanje više nije moguće.

[Josephine]

Zaključane teme do kraja glasanja, da...

[Plut]

Onda nema smisla ni čekat 10-15 dana da svi glasaju. Ovako je zanimljivije. Pa ako će nečiji komentar uticati na moje mišljenje i ocenu, alal mi vera, bolje oma da se umlatim.
Uostalom, zar nismo rekli da su važni komentari, a ne rang na lestvici???

[scallop]

Posle prvog čitanja provalio sam dve, Džekovu i Sintetikovu jer su usrljali grlom u jagode. Jedino me još zanima koja je Mićina priča. Meni je važno šta bi moglo da postane priča za objavljivanje. Dobra strana je što to može preko osam priča, loša je što tu ima puno posla i što su se pokazale neke loše osobine članova foruma u koje računam i neracionalnu podršku priči "Agrona" koja se u ovom obliku ne može smatrati pričom. No, šta je tu je. Možda bi u sledećem krugu trebalo skratiti period glasanja na tri-četiri dana, a posle nek' se komentariše dok se ima daha. Slažem se da su neke priče "povukle" na račun komentara.

[PTY]

Uostalom, zar nismo rekli da su važni komentari, a ne rang na lestvici???

Imaš pamćenje ko... 

[Josephine]

Zato sam i rekla da glasanje, u ovim okolnostima, nema smisla.

[PTY]

Drugim rečima, kada se objave priče da postoji vremenski period kada je dozvoljeno samo glasanje, a ne i komentarisanje (zaključana tema), a i razultati glasanja da se ne vide. Kad prođe period, onda se tema otključa za komentare, a i rezultati glasanja postanu vidljivi. Ali zato glasanje više nije moguće.

A kako bi sprečio ljude da komentare o pričama ostavljaju na drugim topicima?

[Josephine]

Nema ovde baš toliko zluradih.

[mac]

Onaj ko bi to uradio bio bi i sam svestan da to nije željeno ponašanje. Takve poruke ne bi bile prihvaćene kao dobronamerne i/ili relevantne, a poster rizikuje da bude viđen kao "party pooper". Ne verujem da bi do tog bukvalnog offtopikovanja uopšte došlo, ali ako i dođe nije smak sveta.

[Plut]

Uostalom, zar nismo rekli da su važni komentari, a ne rang na lestvici???

Imaš pamćenje ko... 

[PTY]

Onaj ko bi to uradio bio bi i sam svestan da to nije željeno ponašanje.

Znam da je to tako u tvom sistemu vrednosti, ali...

Takve poruke ne bi bile prihvaćene kao dobronamerne i/ili relevantne,

... one to i nisu, jer ako javno izjaviš "svi koji su glasali za priču "Agrona" utepavali su konkurenciju" ne vidim gde tu ima dobronamernosti. Uostalom, zato sam se i javila, da ne utepaju priču, ni krivu ni dužnu, sve te dobronamernosti. (A pre sat vremena sam saznala čija je to priča i evo se još smejuljim u sebi, zbor raznoraznih razloga.  )

a poster rizikuje da bude viđen kao "party pooper".

mmm, ne vidim ja to tako, priznajem. Da nema takvih postera ne bi bilo ni partija. Kakav bi to parti bio sa Mićom, pobogu?!?    

Ne verujem da bi do tog bukvalnog offtopikovanja uopšte došlo, ali ako i dođe nije smak sveta.

pa da, ali onda ni ovo nije smak sveta. Da se malo bolje zagledaš, sve bi ti ovo bilo poprilično beznačajno, to u svakoj mogućoj varijanti... makac, trebalo bi te pelcovati protiv idealizma i optimizma...  

 

[ivica]

Evo, glasao sam i ja, a moj pick čine Crveno, Grafiti svetla i tame i Poliksena.

Crveno - neke ideje unutar priče su mi se svidele, posebno ''lopatice u bubnju za Loto''. Gradi dosta čudnu, ali upečatljivu atmosferu.
Grafiti svetla i tame - vrlo kul, vrlo kompaktno, bez posebne potrebe da bude jako neobično, što u ovom slučaju, za mene, funkcioniše.
Poliksena - meni, najšaljivija priča u grupi, što mi se dopalo. Tako sam je bar ja protumačio.

Koji je plan za sledeći krug? Ukoliko bude eleminacije, ja otpadam skoro sigurno, jer moja priča nije uzela mnogo bodova; kada se završi glasanje napisaću koja je u pitanju.

Sada, mogu da se nadam nekoj formi baraža.
Ako sam bar malo nalik našim fudbalerim, tu ću zablistati, samo da bi u 2. krugu ponovo spekatkularno propao.

[Anomander Rejk]

E, konačno još  neko da glasa za Crveno. Po meni je ta priča dobila nezasluženo mali broj glasova.

[angel011]

Crveno? What's the point of slanja nekom poruke na mobilni da pazi na crveno na semaforu? Mirko, pazi metak! Hvala, Slavko, život si mi spasao - ups, izgleda da nisi, eno ga moje ime tamo u vrlo živahnom grafitu.

Moglo je da bude zabavno da je priča o dobronamernom retardu koji izaziva nesreće pokušavajući da spase ljude, što bi se pokazalo završnicom u kojoj pokušava da pomogne još nekom nesrećniku.

[Džek]

Posle prvog čitanja provalio sam dve, Džekovu i Sintetikovu jer su usrljali grlom u jagode. Jedino me još zanima koja je Mićina priča. Meni je važno šta bi moglo da postane priča za objavljivanje. Dobra strana je što to može preko osam priča, loša je što tu ima puno posla i što su se pokazale neke loše osobine članova foruma u koje računam i neracionalnu podršku priči "Agrona" koja se u ovom obliku ne može smatrati pričom. No, šta je tu je. Možda bi u sledećem krugu trebalo skratiti period glasanja na tri-četiri dana, a posle nek' se komentariše dok se ima daha. Slažem se da su neke priče "povukle" na račun komentara.

Ja nisam pisao za objavljivanje, nego da vidim kako funkcionišem u zadatim uslovima, i da li mogu u najmanjem vremenskom roku odraditi zadatak. Ja sam zadovoljan svojim postignutim.
Pogrešno sam tumačen da mi je "krivo" što ne dobijam "hvalospeve." To je čista budalaština.

Krivo mi je što je neka priča više kritikovana, time su joj glasovi više rasli. Sudinica Dred, na primer.

[džin tonik]

prica 2, 3: imate li neku drugu rijec za "gelender"? ograda ili nesto slicno?

[Josephine]

A imaš li ti drugu reč za zid, ili si morao dva puta u istoj rečenici da je pominješ? I pri tom da glasaš za sebe?

[Plut]

Neko pomenuo 'gelender'? Lepa mi reč.
Može se upotrebiti i 'šipkasta ograda na stubištima ili balkonu' - iz Džepnog rječnika stranih riječi, prof. Marijan Filipović, Zg, 1963. Vlastita naklada.

[scallop]

Dovatak

[Svevid]

A imaš li ti drugu reč za zid, ili si morao dva puta u istoj rečenici da je pominješ? I pri tom da glasaš za sebe?

Како знаш да је гласао за себе?

[Mouchette]

Evo, konačno sam ugrabila malo vremena da pročitam sve priče još jednom i dam neki svoj skromni (i laički) sud o njihovom kvalitetu. Nisam osoba koja voli i ume da kritikuje, smatram da su razlike poželjne  i da ono što se ne dopada meni može biti dobro nekom drugom, pa naredne primedbe treba shvatiti u tom kontekstu, kao krajnje dobronamerna zapažanja.

POLIKSENA
Većina priča, pa i ova, potencira neku mračnu atmosferu, paniku i strah koje glavni lik oseća kada vidi ispisano svoje ime na zidu. Nisam sigurna da je to prirodna reakcija, pre bih verovala da ovakva scena može izazvati znatiželju i radoznalost, ne toliko 'glavobolju, teško disanje, napad, paniku'. Sam stil pripovedanja mi je OK, likovi su zanimljivi, imaju neku živinu, a neki detalji kao što su corpse paint, minić i korset, njena kilaža(!), pocepana čarapa (mada pomenuti tek na kraju, kada usporavaju kraj priče koja se zahuktava) daju upečatljivost. Pretpostavljam da je mali broj poena posledica neuverljive napetosti i panike kojom se priča bavi, tj. da je problem u samoj ideji.

The Joke's on Google
Fina priča ne preterano originalne ideje, što joj je možda i najveća mana. Smetali su mi česti skokovi sa trenutne radnje, koja postaje sve zanimljivija, na objašnjenja minulih događaja (kao ubacivanje reklama u trenucima kada film dobija dobar ritam). Takođe mi smeta odsustvo piščeve simpatije za bar jedan od ovih likova. Prostije rečeno, meni, kojoj je hard disk pun pornića, smeta ovakav odabir žrtve i što mladić, avaj, gine jer je poželeo malo seksa. Priča jeste lepo napisana, ali nas ne uvlači emotivno i zaboravlja se brzo.

ELEONIDA
Nisam najbolje razumela ovu priču. Takođe mi nije najjasnija upotreba traženih elemenata (stepenište i ispisivanje imena). Možda je to samo posledica moje nesposobnosti da ukapiram šta je pisac hteo da kaže, a možda on zaista nije uspeo u nameri da nam ispriča ono što je imao u svojoj glavi.

Grafiti svetla i tame
Još jedna u nizu priča koje imaju atmosferu straha i horora, koji su opravdani ako su utemeljeni događanjima. Međutim, ja nisam razumela šta izaziva paniku glavne junakinje. Naizmenično paljenje i gašenje neonki? Ideja o snu jeste zanimljiva (mada bezbroj puta viđena), ali je prilično konfuzno data. Pritom treba pomenuti i potrebu da se priča dotera, jer obiluje greškama (koje su, možda, posledica brzine pisanja i kratkog roka za njen završetak).

AGRONA
Pametan pisac.
Ono što mi smeta (a vidim da i ostali nalaze primedbe za ovaj mali biser) jeste, da se tako izrazim, nedostatak masivnosti ove priče. Pokušaću da objasnim: ako je volumen priče mali, onda ona može delovati grandiozno i masivno samo ako joj je specifična težina velika. Prevedeno: priča može biti kratka, ali mora imati moćnu ideju, originalnu, upečatljivu, onu koja se pamti. Ova priča, naprotiv, ima sasvim očekivan i trivijalan rasplet. U ovom sastavu, među ostalim poslatim pričama, njen šarm ipak ne može ostati neprimećen.

[Mouchette]

NAVENKA
Priča, ako sam dobro razumela, govori o univerzalnoj i prepoznatljivoj dilemi svake žene i njenom opredeljenju za materinstvo, pa zaista, kako su to već drugi primetili, smeta navođenje konkretnih robnih marki i brendova. A posle naredne primedbe biće vam konačno jasno (ako to već niste ukapirali ranije) da nisam preterano bistra, jer ja o.p.e.t. ne shvatam upotrebu zahtevanih elemenata (stepenica i spreja) u ovoj priči. Kako sebe smatram prosečnim čitaocem, imam obavezu da priznam da nisam razumela zašto je dečak/mladić ispisivao njeno ime. Inače, priča je napisana lepo.

CRVENO
Za ovakvu ideju trebalo je samo malo više iskustva, jer smatram da je natprirodne fenomene mnogo teže uverljivo opisivati nego govoriti o trivijalnostima svakodnevnog života. Hrabro, ali ne baš preterano uspešno.

RENATA
Lepa priča u kojoj mi jedino smeta ton pripovedanja, koji podseća na neku skicu, scenario za film ili tome slično. Draže su mi priče u kojima posredno saznajemo šta se događa, od onih u kojima se nabraja šta glavni lik radi (šeta, traži signal, penje se itd.). Uprkos tome, prijalo mi je čitanje. Lepo.

FIONA
Pisac se potrudio. Dobra ideja koja se pamti. Što je još važnije, za nas sa jeftinijim kartama, sasvim razumljivo ispričana. Naravno, i ova priča se može doterati, pri čemu posebno mislim na poslednju rečenicu. Uprkos tome moj opšti utisak je veoma povoljan.

TEFTER
Talentovan pisac. Priča obiluje jednostavnim humorom, na prvu loptu, što se, nažalost, gubi kad autor krene da uvodi zadate elemente sa ispisivanjem imena. Mislim da je za ovakav stil pisanja veoma važno da i ideja bude jednostavna, razumljiva, lucidna. Zdravorazumska. Međutim, ako ćemo iskreno: talentovan pisac će kad-tad, posle mnogo pokušaja, 'ubosti' dobru ideju i napisati izvrsnu priču. Mi, ostali, koji smo imali zanimljivu ideju, ma koliko probali i pokušavali, nećemo pisati zanimljivo. Naravno, i među talentovanim pripovedačima ima onih više ili manje obdarenih, a pravi talenat se prepozna po onome što vremenom postigne (uh, ovo je baš bilo naivno?).

Eto, nadam se da nikog nisam uvredila iznetim primedbama, jer su  dobronamerne (dobro, znam, ovo sam već rekla, ali...  pišem na Sagiti!).

[Mouchette]

Ipak ću se vratiti na priču ZNAK, koju sam nameravala da izostavim. Kako me ovde niko ne poznaje, niti ja ikog poznajem, priznanje da sam ja pisala ovu ljigu od priče (kako neko reče) neće uticati na glasanje. Iskreno, pomalo sam razočarana svojom nesposobnošću da nasmejem čitaoce, jer ova je pričica, pre svega, trebala biti zabavna.  Ispalo je da su neki baljezganja glavnog lika pomešali sa mojim razmišljanjima na temu religije. Ne, nije trebalo da čitaoci zaključe da sam JA patetična. Naprotiv, kad već toliko insistiram na izvrgavanju i karikiranju glavnog lika, mislila sam da je jasno da sam ateista koji se podsmeva vernicima kojima vera u tolikoj meri utiče na život. Kad je dužina priče ograničena i kada nešto želite da objasnite na brzinu, onda je razumljivo preterivanje i karikiranje. Da skratim: ova pričica je trebala biti nalik onim zašećerenim, čokoladiranim skakavcima, specijalitetu azijske kuhinje. Kad pojedete spoljašnjost, otužnu i preslatku čokoladu, shvatite da imate skakavca u ustima  Nažalost, nisam u tome uspela, čitaocima  se, izgleda,  smučilo pre vremena 
I još nešto, u vezi preteranog objašnjavanja (koje je posledica mog neiskustva). Ne mislim da sam previše objašnjavala ključni deo priče, jer to, ipak, nije naopako pisanje imena, već, da ga tako nazovem -  zakasneli znak. Naprotiv, brojna pitanja su ostala bez odgovora: da li je smrt spas od besmisla našeg postojanja, da li je postojanje smrti znak Boga/kontrole nad nama itd.itd. i ti odgovori zavise od osobe koja priču čita...
Mislim, mogu ja sad ovako naširoko da se pravdam i da o priči pišem lepše nego što je ona sama, ali čitaoci i njihovo glasanje pokazuju pravo stanje stvari - priča je loša
Šta reći... osim čestitati boljima.     

[Boban]

Ali i pisanje se uči, zanat se vežba, brusi, stiče, usavršava... bitno je samo istrajati; tvoja vivisekcija priča pokazuje da ipak imaš mozak i koliko-toliko umeš da ga upotrebiš; dakle, prvi preduslov za pisca imaš... ostalo će doći vremenom ili neće doći, jednostavno je.

Uzgred, da li si ti možda i Shall Teclex?

[Mouchette]

Ne, nisam Shall Teclex, ja zaista ne poznajem ljude sa ovog foruma.
Mislim da je pisanje ozbiljan i ni malo zabavan posao, iskreno žalim sve koji pokušavaju ozbiljno da se njime bave. Ne pomišljam da učim, vežbam i usavršavam se, želim da se zabaljam, a kako o sebi nemam neko preterano dobro mišljenje, kritike me ne pogađaju (uvek ima boljih i lošijih, biti izuzetan ne podrazumeva više uživanja u životu itd.),

[Džek]

A imaš li ti drugu reč za zid, ili si morao dva puta u istoj rečenici da je pominješ? I pri tom da glasaš za sebe?

Znači, neko zna ko su autori, neko ne. Neko je privilegovan?

[Boban]

Ne, nisam Shall Teclex, ja zaista ne poznajem ljude sa ovog foruma.

ma ona se javila u prvim danima ove radionice da će dati priču, ali se više nikada nije pojavila, no, stigla si ti, takođe niotkud... nebitno.

Vidi, lepo je što hoćeš da se zabavljaš, ali daj da se malo i mi ostali zabavimo.

Znači, neko zna ko su autori, neko ne. Neko je privilegovan?

A neko samo pretpostavlja i lupeta, kao D. u ovom slučaju... opusti se Džek, niko nije privilegovan. Kod mene nema protekcije.

[Džek]

Ok. Učinilo mi se...