Unazad i Folder: Baba Vanga Case

[scallop]

Е, ако је жовијално, онда добро.

[Boban]

Dobro, izvinjavam se, nije trebalo da zvuči podrugljivo, više žovijalno. Izviniću se i naživo u Ponedeljak.

Naživo nije prihvatljivo, ali ako donešes svoj primerak Slobodanide, moći ćemo da pregovaramo.

[Meho Krljic]

Da, da, tražio sam ga danas po kući, da bih ga doneo u Ponedeljak. Naravno, nisam ga još našao, ali imamo još čitav dan.

[Boban]

Šta sve ljudi neće smisliti kao razlog za izbegavanje...

[scallop]

Јел' ово специјална реклама за моју књигу? Ако желите да знате хоће ли Мехо донети СЛОБОДАНИДУ у понедељак пратите развој догађаја. У међувремему очекујемо да сазнамо лаже ли Бобан или су се затрчали они који верују да су га ухватили. Неки и два пута.  

[angel011]

Nestrpljivo čekamo nastavak... 

[scallop]

Dok čekamo, a čekanje zna da potraje, hajdemo malo o virtualnoj realnosti kad je već pomenuta i SLOBODANIDA.


Virtualna realnost je prilično primamljiva kako za film tako i za TV serije. Ukineš prostor i ništa ne moraš da promeniš u realizaciji. Pričaš svoju priču. Budući da mene ništa ne mrzi osim repeticije već viđenog, prionem na Gugl i pronađem 30 filmova koji se bave sa VR. I to onih najprvih, neki koje sam gledao nisu na spisku. Kod TV serija isto. Ubiše se sa VR. No, meni nije cilj vizualna interpretacija VR, pa mogu da zaključim da samo u Srbiji trenutno egzistiraju bar dva domaća VR romana - SLOBODANIDA i UNAZAD. Nove romane pišu oni koji nisu pročitali ni ta dva.


Nije tajna da sam za SLOBODANIDU Bobanu rekao da je mogao da bude sjajan roman da nije usput napravio neke kompromise. Dobra okolnost je da on može uvek da svoje pisanije dotera, pa ćemo jednom čitati i priču o kreaciji VR na Velikom ratnom ostrvu kako bi ruski tajkun spasio majku i kćerku od slučajnog udvajanja u neželjenoj saobraćajnoj nesreći. UNAZAD nećete čitati u novoj verziji, nego onakvu kakva je.

[Meho Krljic]

Jebiga, ja kupio, pa sad dok dođe na red za čitanje... Ako i napraviš novu verziju, ja ću ipak čitati ovu koju sam pazario. 

[scallop]

Rekoše mi da bi sad trebalo da budem fini, ali koji red za čitanje kod tebe postoji? Ako nabrojim definitivno sam najebao.

[Meho Krljic]

Kako misliš koji red? Imam ispred tebe knjigu koju sam dobio od oca za rođendan pa kad nju savladam, ili napustim, krećem na tebe.

[scallop]

Poklon od oca jeste stariji. Čitaj i razmišljaj zašto si dobio baš tu knjigu. Takvi pokloni su uvek signal.

[Meho Krljic]

U ovom slučaju je to bilo jer je video bilbord za nju kad je krenuo u grad. Bar mislim. Ali svakako ćemo videti ima li i nekog dubljeg značenja 

[Boban]

Radmilo, verovatno si zaboravio da sam ja pre više od 36 godina, dakle 1982. godine na jednom od prvih internih konkursa društva Lazar Komarčić pobedio sa pričom "Protiv Irvinga" koja je VR pre VR-a i kiberpank pre Gibsona.
Ja nisam nikada svoje mišljenje tražio u enciklopedijama niti svoje ideje u tuđim pisanijama... za razliku od znatne i preovlađujuće mase današnjih samozvanih pisaca.

[scallop]

Ti si uvek bio prvi.

[scallop]

Kakva je situacija biće da će i ove godine UNAZAD biti samo na mom kućnom štandu.

[Boban]

Biće ga na štandu Čudne knjižare aka ZNAK SAGITE.
Ako izdavač ima još primeraka; ja sam dobijenu količinu stukao do pretposlednjeg primerka.

[scallop]

Jel' to znači da si samo Mehi prodao knjigu? Naravno da imam još desetak knjiga, stoje pored sanduka sa rakijom, a on se brže troši.

[neomedjeni]

Autori Martija Misterije uhvaćeni u krađi autorskih ideja!!!

[scallop]

Auuuu! To je iz petog dela moje trilogije. Drugi deo je VRD TAMO VRD OVAMO. Ništa čudno, kod mene uvek ima šta da se drpi. Avangarda, brale!

[Petronije]

Svratio sam danas do Skalopa, jeli smo domaće kiflice i pili piva i rakije. Živ je i zdrav, i pozdravlja vas sve.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

[scallop]

Bilo mi je zadovoljstvo da preko tri sata čitam sve napisano o UNAZAD. Ukupni zaključak je da su pisci sujetniji deo svake  populacije. Moja malenkost nije zaostala. Na promociju "Spiridona" u Prozoru poneću jedan primerak. Ako osetim da je neko spreman za zakorači u nepoznato.

[Mica Milovanovic]

Imam ispred tebe knjigu koju sam dobio od oca za rođendan pa kad nju savladam, ili napustim, krećem na tebe.

Krenu li? 

[scallop]

Imam ispred tebe knjigu koju sam dobio od oca za rođendan pa kad nju savladam, ili napustim, krećem na tebe.

Krenu li? 

Rođendanski pokloni umeju da ometu čitaoca. Fatalno za knjigu. Neka, unuci će da čitaju. Ja računam sa trajanjem. Znaš onu kad je vanzemaljac hteo da mu čovek pokaže kako se na Zemlji prave deca? Pa, kad mu je pokazao, pita ga: "A, gde je dete?" Čovek mu odgovori da treba da se čeka devet meseci. Vanzemaljac se zbuni i dopita: "A, što je na kraju toliko žurio?"
Tako biva kad počneš da pišeš sa četrdeset, dobiješ nagradu za doprinos SF sa pedeset i pet, a počnu da te promovišu sa sedamdeset i sedam. Postaću slavan sa devedeset i devet. Trudnoće u literaturi znaju da potraju.

[Mica Milovanovic]

Spreman je da odgovori na pitanje otprilike koliko sam ja spreman da odgovorim na njegovo od pre par nedelja... 

[Boban]

Tako biva kad počneš da pišeš sa četrdeset, dobiješ nagradu za doprinos SF sa pedeset i pet, a počnu da te promovišu sa sedamdeset i sedam. Postaću slavan sa devedeset i devet.

Ja mislim da bi trebalo da prestaneš da cviliš kao poluudavljeno mače i da se suočiš sa realnošću. Možda ima situacija kada takav stav doprinosi nekom boljitku, ali ajde da obustaviš samosažaljenje, posebno kada stvari koje iznosiš nisu tačne. Ako te je pamćenje napustilo, postoji dokumentacija o velikoj promociji u Galeriji fresaka početkom ovog veka.

[scallop]

Spreman je da odgovori na pitanje otprilike koliko sam ja spreman da odgovorim na njegovo od pre par nedelja... 

Zakulisne radnje i pitanja, a sve oko moje knjige?

[Mica Milovanovic]

Ma, jok. Nema veze sa tobom...

[scallop]

Tako biva kad počneš da pišeš sa četrdeset, dobiješ nagradu za doprinos SF sa pedeset i pet, a počnu da te promovišu sa sedamdeset i sedam. Postaću slavan sa devedeset i devet.

Ja mislim da bi trebalo da prestaneš da cviliš kao poluudavljeno mače i da se suočiš sa realnošću. Možda ima situacija kada takav stav doprinosi nekom boljitku, ali ajde da obustaviš samosažaljenje, posebno kada stvari koje iznosiš nisu tačne.

Da ti ne napišem šta ja sad mislim. Probaj da budeš pozitivan. Prikazao si kako je bilo kod Mono&Manana, sad Vulkan,  a "Grbovnik" ima svoj put. Sad tražimo put za "Spiridona".

[Mica Milovanovic]

BTW, Galerija fresaka je zatvorena u međuvremenu...

[Boban]

Da ti ne napišem šta ja sad mislim. Probaj da budeš pozitivan. Prikazao si kako je bilo kod Mono&Manana, sad Vulkan,  a "Grbovnik" ima svoj put. Sad tražimo put za "Spiridona".

Napisao si da te niko nije promovisao, reagovao sam na to. A sledeći put kad rešiš da se ljutiš na mene seti se da se ova promociju u Galeriji fresaka odigravala u trenucima dok se moja žena porađala u bolnici i da sam je ja napustio i došao da iskažem poštovanje prema tebi i tvom radu (kao i veliki broj drugih poznatih likova za koje je upitno da li će doći u Prozor), a kada sam se vratio u bolnicu, beba je već bila rođena.
Pomisli nekad, za trenutak, da si i ti sam doprineo tolikom otuđenju od čitalaca.

[scallop]

BTW, Galerija fresaka je zatvorena u međuvremenu...

Jel' to u sklopu bobanizma da sve posle mene propada? Vidiš da mi sa Bobanom ne uspeva. Hajde, mogao bi i ti malo pozitivno.

[scallop]

Da ti ne napišem šta ja sad mislim. Probaj da budeš pozitivan. Prikazao si kako je bilo kod Mono&Manana, sad Vulkan,  a "Grbovnik" ima svoj put. Sad tražimo put za "Spiridona".

Napisao si da te niko nije promovisao, reagovao sam na to. A sledeći put kad rešiš da se ljutiš na mene seti se da se ova promociju u Galeriji fresaka odigravala u trenucima dok se moja žena porađala u bolnici i da sam je ja napustio i došao da iskažem poštovanje prema tebi i tvom radu (kao i veliki broj drugih poznatih likova za koje je upitno da li će doći u Prozor), a kada sam se vratio u bolnicu, beba je već bila rođena.
Pomisli nekad, za trenutak, da si i ti sam doprineo tolikom otuđenju od čitalaca.

Ja pamtim sve, pa i da je Janko vršnjak "Grbovnika".
Nisam napisao da me niko nije promovisao.

[Mica Milovanovic]

Za pisca je najvažnije da je inteligentan i da razume svoje čitaoce i sugovornike... 
'Ajde, malo šale nije na odmet. Mnogo si dešperatan.
Biće to lepa promocija!

[Boban]

Nisam napisao da me niko nije promovisao.

Ali jesi, po meni ovo "a počnu da te promovišu sa sedamdeset i sedam" znači to, da niko pre nije.
Ili zaista postoji nekakav otklon u razumevanju koji generiše svu ovu patnju kojoj smo izloženi u višedecenijskom pokušaju komunikacije.
Pa sam si toliko puta pisao o neostvarenoj komunikaciji...

[scallop]

Ne znači. Znači da volim brojeve kao i ti. A za višedecenijski nesporazum - stoji. Spreman sam da odgovaram za svoju polovinu, a za drugu moraćeš da se sam pobrineš.

[scallop]

Za pisca je najvažnije da je inteligentan i da razume svoje čitaoce i sugovornike... 
'Ajde, malo šale nije na odmet. Mnogo si dešperatan.
Biće to lepa promocija!

Nadam se da ne sumnjaš u moju inteligenciju? Nevolja je i što razumem. Nisam dešperatan. Da, i biće to lepa promocija.

[Boban]

ovo je snimljeno 29. decembra 1988. godine.

[saturnica]

ovako na prvu, kad čovjek ne bi znao čime se ovaj zagrljen dvojac bavi, za radmila bih rekla da je ribar, a boban boksač.

[ALEKSIJE D.]

Pre kafanski klupoder i mladić, slučajni prolaznik, o kog se ogrezli ogrebao za piće.

[scallop]

ovo je snimljeno 29. decembra 1988. godine.

Hajde, da vidim šta ćeš odgovoriti.

[Mica Milovanovic]

Gde je ovo?

[Mica Milovanovic]

Kol'ke su im glave!

[saturnica]

Kol'ke su im glave!

Vidite, Mića, mislim da je ispalo dobro za vas što se niste nastavili baviti pisanjem. Valjda ovu tvrdnju ne trebam obrazlagati? 🙂

[Mica Milovanovic]

Kako da ne... To je bio najbolji savet u mom životu...

[Boban]

Gde je ovo?

U NUBS-u... dan kada je izašao Tamni vilajet 1.

[Mica Milovanovic]

Ko je fotografisao?

U NUBS-u... dan kada je izašao Tamni vilajet 1.

Tačno sam znao... Knjiga je morala da se pojavi u 1988.

[scallop]

Svaku moju temu uporno razbijaju trolovanjem. Umalo sam prevideo. Podsetila me je Paramecijumova dogma o izlišnosti stremljenja čovečanstva ka putovanju u svemir. Moguće je da je nastala sa njegovim romanom "Smrt na Neptunu". Međutim, sudbina čoveka je da stremi i sanja.


Moj roman UNAZAD je revolucionaran SF roman na više nivoa i šteta je što je ocrnjen. U sloju novuma, teza romana je da je putovanje u svemir ograničeno potrebnom energijom, ali i pakovanjem u brodu koji putuje. Rešavaće čovek energetski problem, ali sam ja prepoznao da se radi i na pakovanju. Skoro da je rešeno pakovanje neophodne opreme, hrane i drugih materija 3D replikacijom. Zamislite laserski štampač koji je od crno-bele do kolor štampe prešao umnožavanjem dizni sa bojama koje pokrivaju spektar boja, on je osnova 3D štampe. Danas već mogu da štampaju mehaničke delove, elemente za transplantaciju, pa i šnicle za jelo. I ništa od toga nema funkciju koja se predstavlja javnosti. Cilj je putovanje u svemir. Zamislite sad verziju 3D koja radi na molekularnom nivou. Postoji nekoliko stotina molekula kojim se može kreirati gotovo sve što treba spakovati. Dakle, skladištimo samo molekulsku lepezu i 3D uređaj koji će reprodukovati potrebno.


Daleko veći problem je rešiti skladištenje putnika. Hibernacija nije rešenje. Radio sam nekada na holoprojekcijama. Ako uspemo da putnike složimo u hologram imamo i rešenje. Mašta daje dodatne mogućnosti, pa sam ugradio i holodestinacije da se putnici ne dosađuju. Već zbog toga verujem da je roman vredan čitanja onima kojima mašta nije crkla sa stavovima da je SF crkao.

[Mica Milovanovic]

Roman nije ocrnjen od svih. Ja sam više puta rekao da smatram da je to najradikalniji domaći SF roman u poslednje vreme.
Da je tvoj pristup naučnoj fantastici aktuelniji od pristupa svih mladih domaćih pisaca koje sam čitao. Što, ako ćemo pravo, i nije neko spektakularno dostignuće, imajući u vidu zaista nizak nivo tih ostvarenja. I količinu prave naučne fantastike koja se trenutno piše, a koja je bliska nuli. Ali da mi je prijao, jeste.

Da li je roman revolucionaran, ne znam. Ne pratim dovoljno svetsku scenu, pa ne mogu da kažem... Meni je SF premisa delovala vrlo zanimljivo, sama obrada u drugom delu romana mi je na zavidnom nivou.
Međutim, ti uporno odbijaš da prihvatiš da je struktura romana takva da mnoge ljude odbija od čitanja. Da je potrebno savladati dosta praznog hoda i, po meni, suvišnih avantura u prvih stotinak stranica da se dođe do tog drugog dela. Ponavljam, čovek treba da se pet puta prebaci iz jednog moda čitanja u drugi dok ne shvati šta čita. To je mnogo zamorno za većinu čitalaca...

[Meho Krljic]

Da, i ja se izvinjavam na tome što još nisam dovršio čitanje, ali kad budem, prijaviću. Ubio me posao poslednjih meseci a činjenica je da, kako Mića kaže, moraš da prilagodiš čitanje knjizi više nego jednom.

[scallop]

Ja sam zamoran na mnogo nivoa. Ne krijem da od čitalaca očekujem više i da znam da to nije u skladu sa stavovima koji čitanje vide kao zabavu i relaksaciju. Biće da je Boban u pravu kad tvrdi da će moje knjige čitati samo oni koji vole moje pisanje. Ja sam saglasan. Neka oni koji vole laku literaturu odaberu neku drugu knjigu. SF je izazov i agresija duboko ispod kore velikog mozga. Meni nisu prihvatljive ni potrage koje se rešavaju kako scenarista ili pisac zamisle. Treba strpati u tintaru problem Konstantina koji ne sme bez oca kevi na oči i Damjana koji pokušava da se iskopa iz jame koju je sam sebi iskopao. Moj mod nije lako čitanje nego promišljanje koje može da traje duže od čitanja. Zapravo nije ništa teže od epizode TV serije "Blacklist" u kojoj treba dopreti do ubice i zatočenika, samo TV serija se gleda, a knjigu treba čitati.