Unazad i Folder: Baba Vanga Case

[neomedjeni]

Onda da ja završim sa Unazad. Planirao sam da ovo ostavim za vikend, ali ja sam prevelika lenština i verovatno bih završio čitajući stripove ili igrajući neku komjutersku igru.


Da krenemo od kraja, odnosno od onoga što me je stvarno kupilo. Drugi (prvi?) deo romana je izvanredan i zbilja mi je žao što je bilo čitalaca koji zbog toga što ih početak nije dojmio nisu stigli do njega. Praktično funkcioniše kao zaseban roman, što valjda nije ni čudno budući da SPOJLER SPOJLER SPOJLER igra ulogu nedovršenog rukopisa (i ostvarene budućnosti?) zbog koga je njegov pisac/junak prvog dela knjige upao u gomilu nevolja. Mislim da ću, kada se jednom u nekom budućem vremenu vratim ovoj priči, stvarno čitati unazad, odnosno od Zrna.


U suštini, čist postapokaliptični (u svetu u kome apokalipse baš nije bilo) sajberpank sf, radnje bliže locirane negde među balkanskim gudurama. S vrlo upečatljivim likovima zbog kojim mi je bilo žao kada sam shvatio da nema više. Ne bi mi bilo krivo da Skalop nekad napiše još nešto smešteno u ovaj svet, premda kontam da to zapravo nije opcija.


I da, mislim da ću teško u narednih mesec dva prići nekom bankomatu bez osmeha na licu. Premda bankomatima inače često prilazim s osmehom na licu, kad smo kod toga. Ali ponekad je kiseo.


Damjanov deo priče je, hm, kako bi to bilo najpoštenije kazati, bio izvor naizmeničnog veselja i frustracija dok frustracije nisu ipak preovladale. U suštini, kada se čita zajedno sa Zrnom, zanimljiva ideja (u dilemi sam da li je pisac od početka hteo da uradi nešto ovako ili je daleko odmakao sa Zrnom kada mu je  nova ideja pala na pamet, naginjem ka ovom drugom, ali daleko od toga da sam siguran) i smeo eksperiment, ali mi se čini da je ovaj deo rukopisa trebalo još malo tesati. Recimo, delovi sa političkim komentatorom i predsednicima su prilično zabavni, ali nisam primetio da imaju dublju svrhu sem toga. Praktično se mogu odseći i priča bi i dalje funkcionisala. Damjanove deonice je bilo uživanje čitati, ali su mi delovi romana koji prate Konstantina i ostale članove porodice bili mlaki i neupečatljivi. Delom verovatno zbog toga što je Skalop iz nekog razloga izabrao da nas uopšte ne upozna bliže sa tim likovima, pa su mi do kraja knjige ostali potpuni stranci. Takođe, izbor da se Konstantin baci u vatru, umesto da se kao jedna od najvrednijih figura na tabli čuva duboko u pozadini i šalje na teren samo kad je ovaj dobro pročešljan i obezbeđen mi je delovao previše nerealno.


Rekao bih i da Skalop uopšte ne uživa da piše o akcionim scenama i da ga one uopšte ne inspirišu, što je takođe pomalo naškodilo priči, jer u ovom delu romana ih je bilo poprilično. Damjanovo bekstvo brodom, u kome nema pucnjave i šaketanja, je opisano tako detaljno i realistično da sam dok sam čitao o tome bio uvučen u događaje kao da ih gledam u neko dobro režiranom filmu. Ali kad bi zazujali meci bilo je očigledno da pisac želi da što pre smandrlja priču o borbi kako bi nastavio dalje.


Kraj je došao naglo i još uvek se svađam sam sa sobom da li je razočaravajuć ili neobičan. Neočekivan, u svakom slučaju.


Sve u svemu, Unazad bi, bez Zrna, bar što se mene tiče, bio roman koji bi uprkos dobrim stranama bio brzo zaboravljen. Unazad sa zrnom, a posebno Zrno samo, pa, recimo da zbog ovakvih priča čitam naučnu fantastiku i dan danas.

[scallop]

Zahvaljujem na čitanju i izvinjavam se što mestimično bude naporno. Kad se malo presložim odgovoriću opširno i voleo bih da su i neki drugi komentari imali dosledan stav.

[Boban]

Drugim rečima, ova knjiga je zrela da se presloži drugačije i učini dostupnom još nekome osim baš upornih i izdržljivih.

[neomedjeni]

Ne baš, odnosno ne za prvo čitanje. Priča funkcioniše dobrim delom zato što je čitalac svestan da je Damjanov rukopis uzrok problema, ali mora da nagađa šta tamo zapravo piše, jer Damjan sem u ponekoj usputnoj opasci malo šta otkriva. Recimo, momenat kad se Damjan uprpi da mu je namenjena uloga Borivoja je upečatljiv baš zato što još neznamo ko/šta je Borivoje, ali smo spremni da zbog njegove reakcije zamislimo najgore.


Problem knjige je što zbog neujednačenosti u kvalitetu pripovedanja prvi deo nije dostigao nivo drugog. Bedak, ali dešava se i možda je i gore da roman počne odlično, pa od sredine ili u finišu radnja počne da se raspada i na kraju ostaneš razočaran jer je priča imala toliko potencijala. Imao sam takvo iskustvo baš pre 15-20 dana, doduše ne sa knjigom, već sa DC-jevim stripom Identity Crisis.

[scallop]

Jest' da je naporno, ali ja sam uvek bio naporan. Ko nije u stanju da se napne, treba da odustane pre čitanja. Kod mene retko ima šibanja, nasilja i seksa. Jedno nasilje u romanu RAŠANI i jedno ili dva u GRBOVNIKU. Kod mene ne postoji kraj. A ni početak. Pre početka postoji početak, a pre kraja kraj. Izuzetak je GRBOVNIK gde postoji epilog. Epilog je kraj krajeva, zar ne?


Iznenadio me je zaključak o slabijem kvalitetu prvog dela. Više sam se plašio zbog Baba Vange. Bio sam uveren da je svaki odnos i svaka rečenica dobro promišljena. Možete li da zamislite pisca zablesavljenog u svoje ideje? Možete li da zamislite sina koji izgubi oca i jedino on može da pomogne da bude pronađen? Možete li da zamislite porodicu koja nenadano postane meta?

[Kimura]

Drugim rečima, ova knjiga je zrela da se presloži drugačije i učini dostupnom još nekome osim baš upornih i izdržljivih.

Kada bi se Boban malko licnuo, pa još kada bi izostavio karakteristična podbadanja i cinične komentare, kako bi to dopadljiv tip bio!  Ali, vraga! Ne može to tako sa ljudima, a ne može ni sa knjigama.


U svoje vreme sam navijala za to da se Zrno-priča i Damjanova američka avantura razvijaju paralelno. Mnogi su tako radili i često je ispadalo veoma dobro. Međutim, kada sam knjigu pročitala iznova, kao dovršenu celinu, uverila sam se da čoveka treba pustiti da ono što je zamislio realizuje na svoj način.


Jedna od knjiga koje su meni posebno drage, roman ''Bogovi lično'', sastoji se iz tri dela. Prvi je interesantan, drugi fascinantan, a treći - eh, nekada sam smatrala da je naivan i da ruži knjigu. Bila sam uverena da se sasvim lepo moglo i bez njega.
Međutim, pre neke tri ili četiri godine sam ponovo čitala ''Bogove'' i sad tvrdim i potpisujem da treći deo ne treba dirati iako jeste naivan i smešan u pojedinim delovima zato što upravo on daje lični pečat i šarm celom romančetu, takav kakav je.

[scallop]

Bobanove ideje iz nečitanja su vrlo konstruktivne. Svaki put kad krene drndanje domaćih pisaca razmišljam šta bismo sve mogli da zamerimo stranim piscima, a ne zarezuju nas ni za pišiv bob. Roman UNAZAD potpuno svesno i pri zdravoj pameti napisan je onako kako je napisan. Sva druga očekivanja su iz moje perspektive besmislena. Ako postoji pitanje, ja imam odgovor. Izvolite.

[scallop]

Budući da nema pitanja daću odgovore, odnosno "ključ" za čitanje.


1. Milijarder u SAD dobija nepristojnu ponudu da se ukrca u egzodus sistem zbog predstojeće kataklizme.
2. Odbija i uključuje se u predsedničku trku, jer kao predsednik mora da dobije prave odgovore.
3. Suočava se sa neočekivanom reakcijom i na privatnoj večeri njegova supruga izjavljuje da ako ima mistike onda su koreni u Srbiji. Njegov najbolji prijatelj dobija zadatak.
4. Rešavajući enigmu, prijatelj se odlučuje za bajatog pisca fantastike u Srbije.
5. Protivnici uspevaju da dođu do istih podataka, ukupno prikazanih kao Baba Vanga Case.
6. Pisac nasedne na izdavački poziv i sa čitavom porodicom dospeva u SAD.


Ostalo je pripovedanje.


Izvinjavam se svima koji nisu uspeli da svare priču. Nerazumevanju sam možda i ja kriv, ali to je rizik pisca. Napominjem da je istinitija od bilo kojeg SF pripovedanja sa kojim ste se susreli.

[Boban]

e, sad, da li postoji neka stranica u knjizi od koje bi ljudi preosetljivi na tumaranja autora mogli da krenu sa čitanjem a da ne propuste ništa bitno?

[scallop]

Str. 163.

[Boban]

Jadnici Viktora Igoa mogu se čitati bez početnih sedamdesetak strana bez da se propusti išta bitno... poslednjih 300 strana Rat i Mira ne služi doslovno ničemu u današnje vreme... i tako dalje.

[scallop]

Mislio sam da pet redova možeš da podneseš.

[Kimura]

Neki ljudi čitaju i uživanja radi, a ne samo da bi došli do informacije.
Ako ne uživaš, baci knjigu i zaboravi je ili stegni zube i čitaj od prvog velikog slova do poslednje tačke, pa posle opleti!


U poslednjih 300 strana Tolstoj iznosi svoju životnu filozofiju (onu koju je negovao u zenitu života), a koja će biti dramatično napuštena u dubokoj starosti u korist egzistencijalizma i neke vrste komunizma. To je zanimljivo za posmatranje. Na primer, posle ''Rata i mira'' pročitaš ''Smrt Ivana Iljića'' ili ''Krojcerovu sonatu''(koju veoma preporučujem mladim ženama, informacije radi).

[scallop]

Jadnici Viktora Igoa mogu se čitati bez početnih sedamdesetak strana bez da se propusti išta bitno... poslednjih 300 strana Rat i Mira ne služi doslovno ničemu u današnje vreme... i tako dalje.

Sad sam ukapirao šta si teo. Zar me nisi optužio i da pišem previše zgusnuto? E, pa, ne pišem za bacanje i preskakanje.


Zar ne misliš da je dosta? Jednog dana će te biti sramota.

[hidden]

Prosle nedelje sam bio pozvan na prezentaciju VR tehnologije - elem, stavili mi kacigu i smestili me u nekakvu industrijsku halu. Setam ja, palim masine a sve se smejem. Posle me pitaju, imam li ideju gde bi se to moglo primeniti u poslu koji radim.
Da skratim pricu, mislim da su hteli da me utepaju kad sam dosao do apokalipse bez kataklizme. Ipak, rekao sam kome mogu da se jave...

[mac]

Je li VR ili AR? Jesi li video stvarni svet oko sebe, samo "poboljšan", ili je sve bilo virtuelno? Teško da kompletno virtuelno ima poslovnu primenu, osim možda nekakvog treninga, i manipulisanja mašinama na daljinu.

[scallop]

Bre, mac, pročitaj pa tandrči.


Hidden, da li im trebaju VR turističke destinacije ili VR trajni boravak?

[hidden]

mac u pitanju je bio VR i u potpunosti si u pravu. Iskreno sam im rekao da to samo vidim u skorijoj buducnosti kao sredstvo simulacije odnosno treninga/obuke.

Scalope, oce ljudi da valjaju aranzmane. Ali sada znaju da je vec zapisano drugacije...

[scallop]

Nisi valjda nešto pričao i Brnabički kad je izložila sistem budućih zanata?

[hidden]

Gde bre to su vec nadziraci

[scallop]

A ja mislio da se malo šalimo sa knjigom.


Ima li ovde nekog ko je spreman za šegačenje?

[hidden]

Cek bre, kad bolje razmislim tamo kod tebe bezmalo ima i zuta patka...

[scallop]

Naravno da ima. Kod mene sve ima veze. Samo treba pročitati.

[hidden]

Dobra knjiga promeni coveka. Sto bi rekli mladi nadogradi mu operativni sistem. Nije dobro kada je sve "na prvu loptu".

[scallop]

Imam vremena. Ja sam mlad i perspektivan. Praktično neotkriven.

[hidden]

Nije do tebe. Zavrsili smo u delu univerzuma koji je po svoj prilici na piratskom serveru. I to si zapisao.

[scallop]

Nisam namerno, majke mi.

[hidden]

U svetske lidere bolje da ne diramo, poslace nas na deponiju...

[scallop]

Imam ja, na nekoj stranici, i rečenicu: "Sledećeg dana se Predsednik sa nekim nagodio."

[scallop]

Kad pogledam unazad, većina onih koji su u Srbiji pisali fantastiku prestali su da pišu ili su zbrisali u strip. Većina onih koji su pisali "mejnstrim" odjednom postali fantastičari. Izgleda da sam jedino ja iz stripa otišao u fantastiku, a iz fantastike u mejnstrim. Mnogo sam nazadan.

[Mica Milovanovic]

U-nazadan

[scallop]

Ovu nepodobnost mi još nisu pripisali.

[scallop]

Ako mislite da je uvenulo, tek će da cveta.

Mogu da smatram kao dobar komentar rečenice sa FB:

"Ako mu je za utehu - knjiga je pročitana dvaput; drugi put na ovom predivnom mestu (pažljiv posmatrač, reda veličine jednog Scallopa, će, bez sumnje, prepoznati Ðavolju Varoš). A Čitalac (ja) je dobio onoliko koliko je očekivao; and then some. Ako skupim živaca, napisaću nešto i na Sagiti."

Ako živci zafale, meni je dovoljno.

Usput, da li Boban nosi u Banja Luku UNAZAD? Tamo postoje bar dva čitaoca koji imaju sve moje knjige.

[scallop]

Svašta ja iskopam kad se zainatim, pa evo, sa AVKF, komentara Nataše Milić. Naći ću i moj komentar knjige Adrijana Sarajlije.


https://fantasticnivodic.com/naucna-fantastika/2017/08/unazad-roman-radmila-andjelkovica/

[scallop]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10210733051015172&set=a.10202041093001654.1073741826.1016366550&type=3

FB me podseća šta se događalo pre godinu dana. Pa, zgodno je da se pogleda kako su se družili SOKOLAR i UNAZAD.

[scallop]

Negde sam već napisao da volim da bijem izgubljene bitke. Bitka za domaći SF je jedna od njih. Sasvim je verovatno da sam okasnio i da sam prvu grešku napravio kad sam odmahnuo na uguravanje SF u fantastiku, ali to je bilo davno i neuputno je raspravljati o ranim uzrocima. Drugu grešku sam napravio kad sam digao ruke od društva "Lazar Komarčić" verujući da ima dovoljno mlađih da nastave ono šta smo tako uspešno započeli. Kad se upetljala Sakurabana moglo se osetiti da ćemo uskoro izgubiti i BEOKON i već nije naš. Forum Znak Sagite je započeo uspešno i ambiciozno, a onda je izgubio kvalitet u korist kvantiteta, a dijalog se utopio u nešto što više nije imalo nikakve veze sa fantastikom. Naravno, ugušili smo i Radionicu, mada je imala rezultat ali ne i volje da se podrži i održi. Neki će i za to mene okriviti.


Probudio sam se tek kad je SF proglašen za gecrkt, očitali mu opelo i postavili epitaf. Sad imam utisak da sam zombi, poslednji čovek u svetu vampira. Mada, i dalje primećujem da ima domaćih pisaca koji se proglašavaju za bastion SF-a u regionu, da i oni posvećeni epskoj fantastici uredno posežu za SF motivima, da oni koji su ga "ubili" ne izostaju sa manifestacija i promocija pokojne fantastike. Sumanuti portali po internetu sadrže SF više nego što ozbiljan pisac može da svari, linkuju se dostignuća u nauci iz kojih samo treba odstraniti kukolj.


Na ovom mestu stižemo do romana UNAZAD. Moguće da nije lako svarljiv mladim naraštajima čitalaca, ali jeste izuzetan napor da se pronađe prostor odakle bi moglo da se nastavi. Sadrži novum kome ni Suvin ne bi mogao da nađe zamerku, smešten je u sadašnji trenutak što je "trendi", aktuelan je i za kriterijume Mihajla Pantića. Naravno, odmah je potegnut kolac iako od pedesetak prodatih knjiga imam bar tuce komentara koje smatram pozitivnim.

[scallop]

Izvinjavam se što pišem dva posta, ali su mi prsti loši, pa hoće napisano da mi se obriše.


Čini mi se da mi niko ne negira inteligenciju, niti iskustvo, niti iskrenost, niti sposobnost da priču vodim od A do B. Zamera mi se što pišem o matorom piscu, ali njega poznajem najbolje. Zamera mi se konstrukcija, ali naprosto to je moj izbor, jer roman je o nastajanju a ne o nestajanju. Nastajanje romana je osnovni sloj mog pripovedanja. U njemu su sve inicijalne kapisle koje su ga pokrenule. Možda ne redosledom koji bi neko voleo, ali moj roman je moj izbor. Filev, Borivoje i Narator su ja. Svi ostali likovi su okolnosti u kojima se giba taj kompleks osnovnog lika i toliko prostora im je posvećeno.

[scallop]

Sasvim je svejedno što niko ne obraća pažnju na UNAZAD. Meni je izuzetno zadovoljstvo da objavim da sam imao razgovor sa još jednim čitaocem. U celini, jedina primedba je povezana sa profesionalnim znanjem čitaoca, a to je za očekivati jer niko ne zna sve.

[scallop]

UNAZAD je konačno u redovnoj prodaji u jednoj knjižari. I to u knjižari ZNAK SAGITE koja se migolji po podzemnom prolazu kod Doma omladine Beograd. Pa, ako ulovite knjižaru ulovićete i UNAZAD.


Usput, gledam na TV kako je Mihajlo Pupin doprineo da se srpska zastava razvije nad Belom Kućom. Pa, ako je Trump pročitao UNAZAD, a tamo je sve moguće i ako osvoji drugi mandat, moguće je da razvije po drugi put istu zastavu. A ja već imam naslov za nastavak pentalogije UNAZAD - OPET SI SE NAVUKAO, CRNI DAMJANE!


Prim. pis. Ovaj tekst nije namenjen sagitašima koji me uobičajeno ne razumeju.

[Meho Krljic]

E, sad se verovatnoća da ovo kupim i pročitam dramatično uvećala. 

[scallop]

E, sad se verovatnoća da ovo kupim i pročitam dramatično uvećala. 

Skoro isto toliko koliko i da neka istoričarka umetnosti na nekoj budućoj TV "Šarenici" ispriča o novom razvijanju srpske zastave.

[Boban]

Kad Meho bude stupio nogom u knjižaru ZNAK SAGITE to će biti istorijski trenutak.

[Meho Krljic]

Računamo negde u Ponedeljak već, pa nek se istorija pripremi 

[Boban]

Ja sam u ponedeljak posle 4, ali ako si siguran da dolaziš u neko drugo vreme, najavi da zamenim smenu...

[Meho Krljic]

Da, sigurno ću doći u toku dana, dakle, između, recimo 12 i 2 jer moram nešto da prođem gradom u poslovne svrhe. Pa ako te ne mrzi, menjaj smenu.

[Boban]

Ja volim ponedeljkom da budem popodne u knjižari i ispratim kako se ljudi okupe na tribili LK a niko ne svrati do mene, ali, eto, sutra ću se lišiti tog užitka.

[Meho Krljic]

Dobro, sutra je nedelja pa će to sve lepo da se uklopi 

[Boban]

Baš lepo je videti ljude spremne da se na svaki lapsus podrugnu... to je ono kada smisao više nikoga ne zanima, nego samo "gde sam tu ja".

[scallop]

Постао си преосетљив, треба да очврснеш.

[Meho Krljic]

Dobro, izvinjavam se, nije trebalo da zvuči podrugljivo, više žovijalno. Izviniću se i naživo u Ponedeljak.