Evo i mojih utisaka. Mislim da svi autori zaslužuju da svako od nas iznese kako je šta doživeo. Ipak nismo ovde zbog broja poena i položaja na lestvici. Molim da se niko ne vređa. Svakako, naš izbor puno toga govori i o nama samima, a ne samo o pričama.
1. Na smrt moliću! – Prvo što mi je palo na pamet bilo je „Ha, zajebancija“, nije loše napisano, deluje pismeno, ali me ubiše aorist, imperfekat i pluskvamperfekat (nekad mi bili omiljeni, aorist posebno, već neko vreme sve manje i manje).
2. Kći – Nije mi jasno što je, uz koplje i konja, opet nezaobilazan aorist. Da budem iskrena, ništa mi ovde nije bogzna šta. Tuča kao tuča, nije na mene ostavila drugačiji utisak. Kao da je iščupana iz nekog većeg dela. Prepuna mi je opštih mesta, fraza... Zlatna kosa, oči krupne kao u jelena, hitro kao zmija, raspali kopljem kao batinom... Kraj toliko puta viđen.
3. U snovima, potraži me – Nije mi se dopalo. Ok je napisano, ali po meni ovde ima previše objašnjavanja i previše Adama. Možda je moja glava konfuzna pa ne razumem jednostavne stvari. Za mene je ovo na momente konfuzno.
4. Duhovi drevnih – E ovome sam dala 1 poen. Ima neku atmosferu koja me ponela, fino vodi kroz dijaloge do samo epiloga. Ono što me je ovde ubilo u pojam i gde vidim najveću manu jeste prostakluk, koji mi je nepotreban u ovakvom delu i katastrofalan kraj. Deo posle pominjanja suvog baruta i čvrste cevi je potpuni višak i kvari utisak. Da nema toga, priča bi bila mnogo jača.
5. Svrgnik – uz svo poštovanje autoru, ali ono što je on hteo da mi objasni nije uspeo. Ja sam ovde videla samo konfuziju, ružne rečenice, previše objašnjavanja...
6. Krš – Priča koja me je odmah uzela i kojoj sam, bez razmišljanja, dala 3 poena. Neverovatno atmosferična, brza, bez truckanja i zastajkivanja vozi do kraja, vedra i teška, simpatična i na momente turobna, bez viškova. Talenat je nesporan. Jedina zamerka mi je što joj je kraj malo zbrčkan. Ako je i imala supervizora, onda je on dobro odradio posao.
7. Široki i Uške – Ovde je jedino krajnja ideja ok i to je sve. rečenice mi nisu lepe i bilo mi je dosadno da je čitam.
8. Ratnik – Izvin’te, ali mi se ni ova uopšte nije svidela. Morala sam je ponovo pogledati ne bih li se setila o čemu je reč. Sve mi se svelo na naivno prepričavanje i pomalo mi je dosadno, a kraj je to sve još više pokvario.
9. Kaktus – Ovo bi mogla biti prelepa bajka, samo da je dobro napisana. Previše prideva, opisa i objašnjavanja. Da se govno od princa preokrene čitajući ono što piše na papiru... mislim... stvarno bajka. Sam simbol u vidu kaktusa je mnogo lepo smišljen, ali... sve ostalo je pokvarilo.
10. Povratak ratnika – Nasmejala sam se na kraju. Ideja je mnogo simpatična, ali je mogla biti bolje napisana. Čini mi se da ima previše opisa, ali nije loše, sve u svemu. Zamalo da joj dan 1 poen, i šta me je omelo? To što su mi Namerni prolaznici zadelovali ozbiljnije i kompleksnije. Eto. A možda sam i pogrešila.
11. Na leđima bika – Ja se obično vraćam na priče kada mi se, ili jako svide ili me zbune, a u njima osetim nešto. Nažalost, ova priča mi nije pružila ono po šta sam se vratila. Nejasna mi je, odbijaju me izrazi koje moj mozak teško može da pojmi. A možda mi samo ne leži ovakav oblik.
12. Zaboravljen u zaboravljenom gradu – Ovome sam dala 1 poen. Jako lepo napisana, priča teče glatko, ali mi je zasmetalo što sam vrlo brzo znala kako će se završiti. Potpuno predvidivo. Izazivala me, izazivala i ja na kraju ostala gladna.
13. Boginja mačkastih očiju – I ovde mi je samo ideja ok. Sve ostalo me nije dotaklo.
14. Namerni prolaznici – Dobili su moj 1 poen. Skinula ih sa Povratka ratnika i prebacila ovde. Šta znam, ok je napisano, pismeno. Ideja nije nova, na mnogo mesta se raspravljalo o tome pa i na ovom forumu, ali je kao postojeća ideja dobra i valjda me to odlučilo. I to što je proširena krađom i ucenom.
15. Sekunda(nt) – Pismeno je, ali nekako odviše školski napisano, sa previše objašnjavanja. Nije mi legla.
16. Jahač – Ima dosta simbolike, pismena, ali je kraj mogao biti bolje napisan.
17. Igra duhova – E evo je jedna od onih priča koje mi ipak daju ono po šta se vratim i zato je dobila moja 2 poena. Prvo me je zbunila, ali i naterala da je ponovo pročitam. Nije sve što je malo nejasno, na prvo čitanje i loše. U novom iščitavanju sam polako bivala svesna koliko je to, u stvari, dobro. Pismena je i jaka, da ne kažem duboka i kompleksna. Dopala mi se.
18. Povratak u Edem – E meni je dosta tih Biblijskih tema. Jeste pismeno napisana, ali sve ostalo mi je bilo dosadno.
