Radionica 3 - mart - PRIČE i uputstvo za glasanje

[analogdigit]

Eh, Analogni, oda se i ti... već nekoliko autora se odalo, ajd da sačekamo još koji dan, koliko je već Boban odredio, pa će se saznati svi autori. Mnogo smo nestrpljivi. Ako oćemo uspeha u pisanju, moramo se naučiti strpljivosti.

Sad kad to tako postaviš, zastade mi neka knedla u grlu!
Nisam ja hteo, nisam stvarno ali Angel je kriva, oštrim rečima je čačkala, bockala i isterala me iz rupe!
Aaa! Šta ću sada, nesrećan?

Šalim se, nisam hteo, ali stvarno je bilo jače od mene... Uostalom, ukapirao sam da kada dam komentare na sve priče, hteo ne hteo, moram da se otkrijem. Obzirom da mi je glupo da komentarišem svoju....

[lilit]

OK, još da saznam ko je napisao 7 priča i znaću sve autore. 

[pokojni Steva]

Ja.

[analogdigit]

Što znači, Stevo, da kada tranferuješ bodove od ostalih šest na jednu po tvom izboru, postaješ pobednik ove radionice!

[Džek]

Džek, nemoj je braniti, loši su joj Duhovi. Do bola. Jeza.

Ne branim je, bože me sačuvaj takvog čina zla!

Nego, ko li nam se projektovao u onu Doru?

[lilit]

Ja.

Mislim da sam došla do zaključka koju priču si napisao. Treba mi samo odgovor na pitanje: - Da li sam glasala za nju? 
Dobra ova Ygg tabela, igram se ukrštene eliminacije. 

[Plut]

E gde bi ovaj svet otišao kad bismo svi sve znali...

Sintetiko, zamisli kad i ja nisam iz cuga shvatila da je Retro ime, bem ga u isto!

[Gudeja]

Pa ako je velikim slovom napisano...šta bi drugo moglo da bude?

[Plut]

Prva reč u priči je Retro, zato nisam tada primetila.

[Boban]

Oćete imena?

[Gudeja]

Ajde!

[Plut]

Meni svejedno, iovako smo dosta već saznali.

[Savajat Erp]

Pa ako je velikim slovom napisano...šta bi drugo moglo da bude?

Prva reč u priči je Retro, zato nisam tada primetila.

...а и други пут се помиње овако нешто - "хоћи ово, хоћу оно! Ретро!"

Sintetiko, zamisli kad i ja nisam iz cuga shvatila da je Retro ime, bem ga u isto!

Great minds think alike!  

[Savajat Erp]

што се мене тиче, не морају имена још увек...али, ради како хоћеш.

[Boban]

pa i meni svejedno; ja znam od početka...

[lilit]

Naravno da hoćemo.  

[Josephine]

Aj sačekaj još malo? Neka se neki potrude da daju bar nekakav feedback. Uostalom, hoću i ja da pišem još malo o pričama...

[Boban]

pa ajde pišite, nemojte samo da se nadmudrujete čiji je veći i ko poznaje više ljudi...

Nedostaju Mićini i Radmilovi komentari.

[Josephine]

Fala.


Radmilo nema komp, a nije u zemlji, čini mi se.

[Boban]

Jok nema komp; kod ćerke je u Americi, pa nije se valjda ona udala u neko selo bez interneta, nego mora da se prvo malo napravi važan sa kulinarstvom i prepričavanjem dogodovptina odavde.

[lilit]

Kakva bre Amerika, čovek je valjda u Rimu? U Ameriku ide u aprilu. Jedino ako ne ispadne da sam sve to sanjala.

Mogu li da dobijem listu autora na PP?  

[Boban]

Šta će on u Rimu?

[lilit]

Puno me pitaš.

[Plut]

Nedostaju Mićini i Radmilovi komentari.

Ni ti se nisi pretrg'o.

[Josephine]

Pa dobro sad... On piše, organizuje, trpi...

[Josephine]

Evo, da ga ima i ovde.

Pisanje se sastoji iz nekoliko faza i segmenata.
Važno je osmišljavanje, da provrtite u sebi ili naglas o čemu ćete pisati, da prosto odživite priču u sebi, scenu po scenu, od početka do kraja. To će umanjiti nelogičnosti.
Izvedba priče treba da se obavi odjednom, tako je bolje; ako pišete po rečenicu-dve dnevno, em ćete biti spori, em ćete gubiti pripovedačku nit i utisak kontinuiteta.

Osnov pisanja su stilske figure, Treba na što zanimljiviji ili neobičniji način reći nešto, opisati nekoga, približiti strani svet čitaocu. Atmosfera se najbolje iscrtava ako je gradite iz jedne tačke; zamislite da se vi nalazite na tom mestu i ako krenete da opisujete šta junak vidi i oseća, to će biti najbliže onome sa čime bi se eventualni čitalac eventualno poistovetio.
Poistovećivanja čitaoca sa junakom podrazumeva da ne šetate tačku gledišta gde stignete i na svakog stvora koji uđe u kadar, nego da se držite tog jednog ugla gledanja.

Sve ovo je teorija; stepen uspešnosti pisca zavisi od sposobnosti mešanja svega ovoga, jer je pisanje kao kulinarstvo; nije dovoljno pobrojati sastoke i odmeriti im pravi odnos; najbitnija je tehnologija pripremanja. U pisanju ne vredi znati šta treba, treba umeti, treba imati osećaj. I lepo se vidi po glasanju; ljudi podsvesno prepoznaju one koji su izgrađeniji kao pisci i one koji su u posedu određenih talenata u pristupu; izdvojile su se tri grupe priča, dobre, srednje i loše; lošima gotovo da nema pomoći i mada laicima može izgledati darazlike nisu tolike, one postoje i vrlo su jasne. Srednju grupu plasiranih priča čine ljudi koji imaju deo potrebnih talenata ali im i dalje nedostaje neki krupan segment; to su ljudi koji sa dosta rada mogu napredovati; istina, i oni najslabiji mogu napredovati, ali doseg i jednih i drugih je u ovoj godini za trećinu iznad sadašnjih mogućnosti.

[Josephine]

Jedino se ne bih složila sa ovom poslednjom konstatacijom o glasanju. Ono je vrlo raznovrsno. Pogledaj kako si glasao ti, a pogledaj Radmilove glasove.

[Plut]

Kao što već rekoh (eeee, počinjem sebe da parafraziram ) naš izbor govori nešto i o nama, a ne samo o pričama.

[Josephine]

Kao što već rekoh (eeee, počinjem sebe da parafraziram ) naš izbor govori nešto i o nama, a ne samo o pričama.

Ja sam prva glasala za priču gotovo samo zato što je u njoj riba isprašila tipa.

[Boban]

Pojedinačni glasovi nisu bitni; bitan je prosek i ukupna tendencija.

[Josephine]

Ma bitno je kada se glasači razlikuju po stručnosti, znanjima, motivima za glasanje...

Nije ti taj opšti životni stav "krajnji rezultat je bitan" baš uvek primenjiv...

[lilit]

@D.
Negde se i preklapaju, mozda tamo gde su prepoznali kvalitet.  

@Plut,
a da napises psiholoski profil glasaca na osnovu prica za koje su glasali?  

[Plut]

Bitni su, ne pišu svi za široke narodne mase. Neki su opšte prihvaćeni, a neki onako. Ne znači, pod obavezno, da ti drugi niš' ne valjaju.

@Plut,
a da napises psiholoski profil glasaca na osnovu prica za koje su glasali? 

Mogu ti reći da bi to bila veoma interesantna studija. Već sam malo razgledala i kod nekih likova sam primetila rastrojenost  Glasali za potpuno različite priče, dok si za neke, na osnovu prvog mesta, već mogao da pretpostaviš za koga će još glasati. Ali za takvu analizu bi trebalo mnooooogo vremena.

[Josephine]

Idemo redom.

Na smrt, moliću! - O ovoj priči sam već pisala. Jako, jako duhovito. Oraspoložila me je. Ovde ima talenta za muziku. Jedan, dva, tri momenat je fantastičan. Zagrade mi nisu smetale, naprotiv - one dodaju duhovitost i potpuno su u funkciji priče. Jedina  brutalno pogrešna zagrada je kraj. Sve teče, svira kao neki vrscav instrumental i odjednom, na pola melodije - tišina, mrak, spuštena zavesa. Zabolelo me je. Priča je od mene, samo zbog kraja, od kog sam očekivala mnogo više, dobila 1 poen. Inače je bolja od većine u krugu.

Kći - i o ovoj priči sam već pisala. Ona je dobila moja 2 boda. Prilično je dinamična i lepo se čita. Ima tu još mnogo da se radi na rečenicama (na proznom glasu pogotovo - da li je u pitanju sveznajući pripovedač ili je priča iz fokusa ratnika?). Pristojan opis borbe. Kraj je nevešt. Po mom osećaju tu bi trebalo da stoji ceo razgovor između ratnika i njegovog gospodara. Jedna rečenica je prosto lenjost da se priča poentira.

U snovima, potraži me - već je rečeno da je ova priča vrlo neoriginalna. Ona, međutim, drži pažnju. Lepo je i vešto napisana. Izgleda kao odlomak iz romana, nekako je izvučena iz konteksta. Mali broj karaktera je ovde uzeo danak. Dosta nejasnih delova, lakih rešenja ("u ruci mu se stvorila katana"). Poslednja rečenica je odlična, za ježenje.

Duhovi drevnih - ne volim priče pisane u dijalozima. Tu samo B može da prođe. Ipak, ova je zanimljiva, malo oteže na početku. Mnogo puta korišćeni motivi, očekivan (pogodljiv) kraj. Postavljena na solidnim temeljima, nedostajalo je vremena, rekla bih, da se doradi, ispegla, psihološki utvrdi.

Svrgnik - nije ostavila utisak. Nedostaje joj upečatljivost, uverljivost. Borba sa bogovima i samim sobom mora da ima jake psihološke temelje i zahteva veliku umešnost autorovu. Ovde je trebalo upotrebiti Bobanovu priču o stilskim figurama. Kada mi autor pridevima opisuje nešto ili nekoga, ja često ne stvorim sliku o tome jer pridevi za svakog imaju različito značenje, intenzitet itd. Upotreba pogrešnog prošlog vremena guši priču, daje joj arhaičan ton, što ovoj priči ne odgovara. Na momente konfuzna, pogotovo kada se opisuje borba. Tu me je, ujedno, ova priča izgubila.

Krš - Ovde me je par stvari odmah odbilo. Očigledno muški pristup, koji opisuje porno divu za kres, umesto tu "surovu Beograđanku". Riba koja spava, jede i kreše se nije ljudsko biće, već muška fantazija, neživa, neuverljiva. Ono što me je definitivno izbacilo, odgurnulo iz priče je izmeštanje tačke gledišta i vrlo konfuzan prozni glas. Počinje sveznajućim pripovedačem koji opisuje Newenu, prelazi u prvo prvo lice jednine i nastavlja se drugim prvim licem jednine koje se obraća prvom u drugom delu priče (i ovo objašnjenje čak zvuči uvrnuto), pa onda opet u prvo, pa u drugo, pa... nemam pojma više. Na momente dobra atmosfera, ali šta vredi kada me priča brutalno izbacuje iz sebe. Borba/trka motorima je možda i najoriginalnija ideja u krugu, ali opet - opisana kroz kratke rečenice i pojedinačne reči čak. Od cele borbe meni su u sećanju i ostale reči "prva", "druga", "autobus", "kočim"... neuverljivo.

[mac]

Evo malo statističke analize. Svako je imao na raspolaganju 5 glasova, od toga 2 koja vrede više, i 3 koja vrede manje. Statistički gledano trebalo bi da priče imaju sličnu raspodelu, 2:3 takvih glasova. Interesantno je da se tri najbolje plasirane priče razlikuju po ovoj osobini. Priča Namerni prolaznici ima više jediničnih glasova, ali je zato više ljudi glasalo za nju. Zaboravljen u zaboravljenom gradu ima ovu raspodelu, a Kći ima više vrednijih glasova. Kći je po tome ispala polarišuća priča, ili je baš voliš, ili je ne voliš uopšte. To bi joj donelo i ubedljivu pobedu da smo imali samo dve opcije na raspolaganju. Rang tabela ni tada ne bi bila bitno drugačija (u smislu podele priča u tri grupe), ali bi se Igra duhova istakla više nego sada, pošto i ona ima tu polarišuću osobinu.

Druga interesantna stvar je poređenje priča Kći i Krš (koja je četvrta po glasovima). Jedna u viteškom "mač i vrač" ključu, a druga ne može biti urbanija. E pa samo je jedna osoba glasala za obe, što će reći da su ljudi prilično glasali po afinitetu.

Za ostale (slabije rangirane) priče ne vredi analiza, jer za to nema dovoljno glasova.

[Josephine]

Ratnik - je priča koja me podseća na moje prve spisateljske korake. Inspiracija u mikrokosmosu. Ovo je bilo hrabro, jer unutrašnji život ratnika koji čeka borbu opet zahteva veliku umešnost autora. Na primer, Bojl je u onom filmu 127 sati režirao priču o liku čija je ruka ceo film zarobljena ispod kamena u usamljenom kanjonu. Kada sam skapirala da će ceo film da se vrti oko toga, smorila sam se i osvratala u potrazi za najbližim izlazom iz Sava centra, Međutim, film ni jednog jedinog trenutka nije dosadan). Dakle, opis vizija, flešbekova, budućnosti, snova, odrastanja, očekivanja... sve je to trebalo da bude deo ove priče; ovako je dosta monotona. Korektno napisana. Glasala sam za nju jer se bavi opisom priprema za borbu. Pogled iz drugog ugla. Ima lep kraj.

Kaktus - zarobila mi je pažnju na početku. Kasnije je postajala sve neuverljivija jer je imala očigledne pretenzije da bude ozbiljna i izazove emocije. Kao da se ni sama priča nije odlučila šta će biti: satira? humoreska? bajka? fantazija? Pomalo naivna rešenja (koji bahati princ pijandura bi prvo - izazavao običnog pijačara na dvoboj, a zatim čitao njegov dnevnik?). Neuverljiva i naivna. Ipak, lepo napisana, teče prilikom čitanja. Samo da je bila prava bajka za decu, priča bi bila sjajna.

Povratak ratnika - Ova priča je korektno napisana. Rečnice su zanimljive, pismene. Priča je, međutim, spora i nema tenziju očekivanja mačkovog povratka. Veoma kratka priča ovde je ubila upečatljivost, jer je tenzija mogla da se nabije samo njenim opisom (rečima tj. karakterima, jel). Dobra je ideja da se borba zameni ljubavnom igrom, da se ljubav identifikuje sa borbom. Ali je to trebalo poentirati u više karaktera. Ovako je samo bleda.

Na leđima bika - Odmah me je izgubila. Autor ima sliku u glavi, ali je ne deli sa nama ostalima. Koja krvavo crvena mreža? Šta je to? Kakav trening? Zašto bi mu ona pre deset dana stavila ruku na rame, a sada neće? Pojašnjenje zbunjivog početka italikom u sred priče ne funkcioniše, prekida tok, narušava sklad. Pojašnjenje je trebalo uvezati u priču, da čitalac polako shvata o čemu se radi. Trebalo je voditi čitaoca kroz priču i sklapati mu mozaik stručno i vešto. Dobra ideja, SF elementi joj daju poseban šarm. Dobra poslednja rečenica.

Zaboravljen u zaboravljenom gradu - Pisala već. Jedina zamerka je mešanje vremena, što priči daje skicast oblik, i poslednja rečenica koja je mogla da se stavi i u upečatljiviji kontekst. Sve ostalo daje utisak čitaocu da ga vodi sigurna i snažna ruka prekaljenog majstora.

[Josephine]

Boginja mačkastih očiju - Ova priča, kao i dosta priča iz kruga, pati od nepoznavanja pravila proznog glasa (možda bi trebalo da popričamo o tome u radionici). Sve konfuzije koje zbunjuju čitaoce mahom dolaze od neveštih izmeštanja tački gledišta, premeštanja sa trećeg, prvog na prvo, treće lice jednine, množine, sa jednog lika na drugi, sa dijaloga na pojašnjenje sveznajućeg pripovedača...

U kom trenutku je Atila prestao da bude Atila i prerasao u drugog lika? Šta će tu sveznajući pripovedač koji pojašnjava kompaniju u jednoj rečenici, pa se opet vraća na treće lice... čije? Potpuna konfuzija. Ideja je stara. Ova priča mogla je da bude mnogo bolja, vidi se talenat za izgradnju atmosfere. Nedostaje dobra karakterizacija žene. Ona manipuliše obojicom, drži ih u šaci. Kako to da nijedan lik nije u nju posumnjao? Malo više sumnje, manje kajanja i više opisa žene kao svekolikog upravljača - to je nedostajalo; kao i izgrađena simbolika i obavezno - priča iz jednog jasnog fokusa, jedne tačke gledišta.

Namerni prolaznici -  Ovoj priči dala sam 1 poen jer je pismena i ima odličan početak koji je obećavao. No, kada sam skapirala da je reč o likovima iz knjige, predvidela sam da će tu neko opet da se valja po listovima bele hartije ili worda, pa sam izgubila interesovanje. Dobri dijalozi, previše prideva, otegnuta radnja, slabija dinamika, dobro se čita, ok kraj. Nedostaje upečatljivost.

Sekunda(nt) - Pogodila sam autora ove priče, što je loše. Autor bi trebalo da izbegava početak tipa: "... u svakom delu našeg univerzuma". Pusti čitaoca da odlučuje o svom univerzumu (opet problem proznog glasa). Takođe, pisac je propustio da odmah na početku postavi temelj i tačku gledišta za čitaoca. Ko se to obraća čitaocu, pa tvrdi da je gužva u našem univerzumu...? Tako se čitaocu ne dozvoljava učestvovanje, a činjenice mu se nameću kao istinite. Ova priča mnogo bi bolje funkcionisala iz da je pisana iz ugla poruke i njenih doživljaja. Trebalo je dozvoliti čitaocu da se identifikuje sa porukom, njenim putešestvijem i sukobom. Duhovitost u najavi, izbegavati ponavljanje reči (zamenica pogotovo), očistiti rečenice od viška svakodnevnog govora. Loše i lako rešenje za kraj. Prebacivanje na čoveka odrađeno nevešto i naglo. Solidno zanimljivo za prvu (ako se ne varam?) priču.

Jahač - Uh. Ova priča kao da ima više delova. Na momente nežna (čak i patetična), na momente zbunjena. Teško mi je bilo da je pohvatam. Pretenciozna. Ja ovde vidim čak i nekoliko stilova, kao da je pisana različitim danima i u različitim raspoloženjima. Fina rečenica, sa nekim upečatljivim delovima, ali, nažalost, skroz nejasna.

Igra duhova - Ova priča je osveženje u smislu žanra. Volim Dejvida Morela. Naravno, ovo je daleko od njega, ali špijunski intelektualno-terenski ratovi su me uvek zanimali. Šteta je što ova priča ima laka i neuverljiva rešenja (da bih ja preživeo on mora da umre, terenska logika (?)). Zašto? Da li autor zna da špijuni izbegavaju direktne konflikte jer je to mogućnost njihovog otkrivanja/hvatanja? Prvi zadatak oba špijuna stavljen je u drugi plan (profesor) i obojica imaju fikaciju jedan na drugog. Vrlo nelogično i neuverljivo do samog kraja. Relativno čitljivo. Ova priča ima strukturu sličnu strukturi moje priče: lik1, lik2, lik1, lik2 - ukrštanje likova. Ipak, ovo ukrštanje na kraju nije upečatljivo.

[Josephine]

B, zamolila bih te da još nekoliko dana ne objavljuješ autore priča. Hajde da damo fore ljudima da u slobodno vreme komentarišu bar neke (odabrane) priče...

Meni je potrebno mnogo vremena da iskomentarišem baš sve. Nije fer da se neki trude da komentarišu (Lilit, Savajat, Plut), a neki samo da sebično čekaju rezultate glasanja. Ako se tako nastavi, gubim interesovanje za učestvovanje...

Treba da se naviknemo na radionicu ili da sve pretvorimo u konkurs, pa da se brutalno mlatimo i dokazujemo, samoafirmišemo... I meni je tako lakše.

[SuperSynthetic]

Idemo redom.



Krš - Ovde me je par stvari odmah odbilo. Očigledno muški pristup, koji opisuje porno divu za kres, umesto tu "surovu Beograđanku". Riba koja spava, jede i kreše se nije ljudsko biće, već muška fantazija, neživa, neuverljiva. Ono što me je definitivno izbacilo, odgurnulo iz priče je izmeštanje tačke gledišta i vrlo konfuzan prozni glas. Počinje sveznajućim pripovedačem koji opisuje Newenu, prelazi u prvo prvo lice jednine i nastavlja se drugim prvim licem jednine koje se obraća prvom u drugom delu priče (i ovo objašnjenje čak zvuči uvrnuto), pa onda opet u prvo, pa u drugo, pa... nemam pojma više. Na momente dobra atmosfera, ali šta vredi kada me priča brutalno izbacuje iz sebe. Borba/trka motorima je možda i najoriginalnija ideja u krugu, ali opet - opisana kroz kratke rečenice i pojedinačne reči čak. Od cele borbe meni su u sećanju i ostale reči "prva", "druga", "autobus", "kočim"... neuverljivo.

Očigledno muški pristup, koji opisuje porno divu za kres, umesto tu "surovu Beograđanku". Riba koja spava, jede i kreše se nije ljudsko biće, već muška fantazija, neživa, neuverljiva. Prvo sledi osuda zbog šovinizma, a odmah zatim etiketiranje i opet osuđivanje da neko spava jede i kreše se i konstatacija da to ne postoji u realnom svetu. Stvaraš kondradiktorne slike za koje odmah potom tvrdiš da ne postoje. Između ostalog ona studira španski i smatra da su činjenice samo glupe potvrdne rečenice. Uopšte nije prazna. Mnogo je potpunija ličnost od onih kojima je teško da se Bogu drže za muda dok ih vetar njiše. Jako dobro zna šta hoće. To i uzima. Lik od krvi i mesa. Živi sadašnji trenutak na zemlji.To i jeste njena neodoljivost. Svako bi da ga ona zapljusne svojim talasom svežine.
Žene je mrze. Na njihovu žalost Nevene i ta kako postoje. Kako bi samo ovaj svet bio glup, dosadan, jadan i prazan bez njih. Pa da se odmah ubiješ ili pređeš u homoseksualce.

Retro i Skaj su dve različite osobe. Dijametralno različite. Isto tako različito i doživljavaju Newenu.

Retro: Vena. Dupence koje vozim.Volim je kao plišanu igračkicu. Tako i izgleda. Kresnuo bih taj glas. Kučka. Morao sam da je imam. Mislim Repsolku.  

Skaj: Nevena. Slatka je. Glas joj je više nego prijatan. Zrači. Traži sličnosti, a ne razlike. Vesela je. Kao izlazak sunca. Voli da priča.  

Retro i Skaj su dve različite osobe. Dijametralno različite. Isto tako različito i doživljavaju Newenu.  

Počinje sveznajućim pripovedačem koji opisuje Newenu, prelazi u prvo prvo lice jednine - mrmljam iz sobice. Ne znam ni sam šta ovde radim. Val'da stondiram. dakle stondira o Veni i motorima. O čemu bi drugom?

Kako da mu se približim? O poslu ni sa kim ne priča.
Jedino šta mi preostaje je da dam Retru ovu gumu i budem dobar sa onom njegovom što ne zarezuje činjenice. Slatka je.- Skaj dok dolazi kod Retra, nosi mu gumu i prslišava se u vezi svog zadatka. Policajac je. O čemu bi drgom razmišljao u takvoj situaciji? Da li je zabranjeno napisati priču iz dva lica? Da li je to možda teško shvatiti?

Od cele borbe meni su u sećanju i ostale reči "prva", "druga", "autobus", "kočim"... neuverljivo. Ok. kad ti kažeš.

[Stipan]

neki samo da sebično čekaju rezultate glasanja. Ako se tako nastavi, gubim interesovanje za učestvovanje...

Ne računaj na mene. Kakav mi je plasman, bolje mi je da se pokrijem ušima i ćutim.

[Stipan]

Pa ipak, da ne bih bio grđen, evo nešto i od mene.

U snovima potraži me - Priča koja me je najviše dojmila. Ne znam zašto je toliko poređena sa ulicom brestova, kada mene, kako je Savajat već primetio, mnogo više vuče na Kingov IT. Dobra atmosfera.

Povratak ratnika - Slab sam na kučiće i mačiće, pa to ti je. Šalu na stranu, ponela me je atmosfera neizvesnosti u priči. Nagađam ko je autor.

Na leđima bika - Ova priča je prilično ocrnjena u dosadašnjim osvrtima, ali mene je baš ponela. Kako je Džek primetio neobično podseća na Klarka.

Kršino, samo teraj ovako. Prvi red je bio dovoljan da znam da si ovo ti napisao i to je dobro. Izeš autora koga ne možeš prepoznati. Zbunilo me je to što je ispalo da je Scallop koautor, pa više nisam siguran šta je tvoje, a šta njegovo. Svejedno, ovo je dobra priča. Ipak poslušaj kritike koje su tu iznete, pre svega ono što ti je Angel rekla.

Igra duhova - HH kao što si rekao nekom se sviđa ovo, nekom ono. Tvoju priču sam nestrpljivo čekao, ali ona dva klipana iz prošlog kruga su mi bila mnogo zanimljivija od ovih uštogljenih agenata.

Uškice, ti iz priče u priču postaješ sve više ljudsko biće. Nova koža ti je još pomalo tesna, ali sve si okretnija u njoj.

Sekunda(nt) - Pošto si se odao, jasniji su mi nedostaci ove priče. Nije loše, ali se vidi da ti treba mnogo pisanja da otkloniš ,,neispisanost".

[Anomander Rejk]

Da se vratim još jednom pričama kojima nisam dao glas, a nekima sam bio blizu da dam.
Povratak ratnika- nekada lepota priče jeste u jednostavnosti, a ova priča to ima. Pisac lepo barata rečenicom, i postoji neka blaga mešavina i humora i nežnosti koja klizi kroz tekst. Meni se priča svidela i stvarno sam razmišljao da glasam za nju. Prevagnula je ipak predvidljivost, od onog dela gde se pominje gubitak prsta, uveta, prsa, skontao sam o čemu se radi. Nekako mislim da priča stvarno ima potencijala, i da se možda moglo biti hrabro i ,, preseći '' izvesti neki horor ili fantazi kraj, skroz promeniti završnicu. Naravno, to je samo moje viđenje, možda nisam u pravu.
Ratnik- ova priča je solidno osmišljena, ima dobar završetak, ima ono što ja volim u pričama uglavnom ( glava-rep ), ali problem je ono između. Utisak kvari prilično zamorno pripovedanje, ali dobro, zato i jeste radionica tu, da učimo.
Jahač- I kod ove priče su mi pomešana osećanja. Na momente ode u klasično epsko, pomalo zamorno, a na momente je rečenica odlična, i ima neku dubinu.

Široki i Uške- sad kad znam priču oko priče, gledam je malo drugačijim očima. Sada mi bolje izgleda, ali opet ima i nekih mana. Svidela mi se ideja, obrt nije loš, ali ostaje problem samog tehničkog pristupa. Nešto mi tu fali, možda više dijaloga, možda više emocija, ili da se prikažu jasnije. Mislim da bi bilo zanimljivije i efektnije da se u priču ubacio i treći, tj.treća-devojčica. Po meni ova priča itekako može da bude interesantna, ali uz određene izmene i popravke.

Ne znam to oko autora. Ja ću poštovati pravila, i dok Boban ne objavi neću govoriti koja je moja priča. Ipak, skoro pola autora se već zna, tako da tajnovitost već gubi malo na značaju.

[pokojni Steva]

Vehehej, poslao si priču! Lepo

[analogdigit]

D. hvala na kritikama... Nego, imam par nejasnih stvari ovde.

Sekunda(nt) - Pogodila sam autora ove priče, što je loše. Autor bi trebalo da izbegava početak tipa: "... u svakom delu našeg univerzuma". Pusti čitaoca da odlučuje o svom univerzumu (opet problem proznog glasa).

Jedno pitanje, ako bi izbacio ono (našeg), da li bi to onda značilo da ostatak uvoda deluje ok? Ili se ova kritika odnosi na kompletan uvod?

Takođe, pisac je propustio da odmah na početku postavi temelj i tačku gledišta za čitaoca. Ko se to obraća čitaocu, pa tvrdi da je gužva u našem univerzumu...?

Ovo mi nije jasno, meni ovaj način pripovedanja deluje kao da je pisano iz ugla sveznajućeg pripovedača... Zašto je to onda loše?

Tako se čitaocu ne dozvoljava učestvovanje, a činjenice mu se nameću kao istinite.

Ok, istina je da sam nametao činjenice, kako kažeš, ali gledajući kritike sa ovog foruma, koje su se odnosile na druge radove... primetio sam da se na dosta mesta ističe kako autor ne treba preterano da objašnjava, jednostavno da "nametne" svoj stav.... ovaj savet, sada, deluje totalno suprotno.

Ova priča mnogo bi bolje funkcionisala iz da je pisana iz ugla poruke i njenih doživljaja. Trebalo je dozvoliti čitaocu da se identifikuje sa porukom, njenim putešestvijem i sukobom.

Ovo je interesantno, nije mi palo na pamet, možda ću pokušati da je tako napišem, ako ništa drugo makar radi vežbe.

Duhovitost u najavi, izbegavati ponavljanje reči (zamenica pogotovo), očistiti rečenice od viška svakodnevnog govora. Loše i lako rešenje za kraj. Prebacivanje na čoveka odrađeno nevešto i naglo.

Šalim se, ovo mi je jasno....

Solidno zanimljivo za prvu (ako se ne varam?) priču.

Da, prva dovršena. 

[Josephine]

SS,

Tebi su bolja pojašnjenja tvojih priča od njihove realizacije. Ako imaš nešto da kažeš, to i reci. Ne uvijaj u oblande predstavljanja kulisa u koje čitalac treba da upiše isto što i ti. Nemaš dovoljno znanja iz psihologije (tačnije, posmatranja ljudskog ponašanja) da bi to sada radio.

Nisam rekla da je priča šovinistička, postoje Newene, tačno. Međutim, šta tačno o njoj treba da govori opis da je činjenice smatrala glupim potvrdnim rečenicama? Da je pametna? Da je glupa? Da život prihvata olako? Da je nepromišljena? Ne znam šta upisuješ u svoje likove osim primarne funkcije seksualnog objekta i subjekta.

Nije zabranjeno priču pisati iz više lica. Pazi da se ne oklizneš u konfuziju pri tom.

Jesi li se ikad trkao motorima?

__________________________________________________________________________

Uške je pisan oko ponoći. U jednom trenutku sam zaspala nad tastaturom. Zadovoljna sam jer predstavlja nešto što nikada nisam napisala do sada, a što je, ujedno, najteže napisati - zabavnu dečiju priču. Da sam predala semafore i imala dovoljan broj karaktera da je završim, bila bi to najoriginalnija priča u krugu. A vi mislite o originalnosti ovog kruga.

[Josephine]

AD, samo ti prebaci priču na ugao poruke, izgubiće tada monotoniju uvoda koji nevešto postavlja scenu za odigravanje predstave.

[analogdigit]

AD, samo ti prebaci priču na ugao poruke, izgubiće tada monotoniju uvoda koji nevešto postavlja scenu za odigravanje predstave.

Ok, probaću to...

[дејан]

е, бобане, ајд' дај та имена.

[Stipan]

Vežbaj AD., ako ti je ovo prva priča - biće nešto od tebe!

[Josephine]

Priče su važnije od imena.

Objavljivanjem imena, zamreće topik. Ima vremena za otkrivanja...