ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Takođe, paralelno, sprovešćemo i glasanje po prethodnom modelu: slanje glasanja na PM.
Na kraju, dobićemo dve liste, jednu prostim anonimnim glasanjem, a drugu javnim izjašnjavanjem. Dobra prilika da vidimo u kakvom će međuodnosu biti te dve liste.
Naravno, svako će birati da li će glasati samo u jednoj verziji ili u obe.

Dakle, evo svih priča u jednom PDF (http://www.znaksagite.com/D/maj2011.pdf) fajlu.
Evo i verzije u Wordu (http://www.znaksagite.com/D/maj2011.doc) za one koji tako više vole:

Evo i pojedinačnih priča + sada otkrivamo imena autora:

1. Aždaja i carev sin - Kaa (http://www.znaksagite.com/D/maj_01.pdf)
2. Odiseja partizana - Mandragora Dragon (http://www.znaksagite.com/D/maj_02.pdf)
3. Sva njena deca odlaze u suton - D. (http://www.znaksagite.com/D/maj_03.pdf)
4. Tišina - Andromader Reik (http://www.znaksagite.com/D/maj_04.pdf)
5. Gadovi - Suba (http://www.znaksagite.com/D/maj_05.pdf)
6. Kuda idu divlje svinje - Bata Albedo (http://www.znaksagite.com/D/maj_06.pdf)
7. Kobajagi - Milosh (http://www.znaksagite.com/D/maj_07.pdf)
8. Viline vode - Steva Lazin Ljuštikin (http://www.znaksagite.com/D/maj_08.pdf)
9. Snajperista - Super Synthetic (http://www.znaksagite.com/D/maj_09.pdf)
10. Schwarzer Donnerstag - Hrundi V. Bakshi (http://www.znaksagite.com/D/maj_10.pdf)
11. LearzA - Savajat Erp (http://www.znaksagite.com/D/maj_11.pdf)
12. Večno proklet - Sinlen (http://www.znaksagite.com/D/maj_12.pdf)
13. Trinaesta žrtva - Stipan (http://www.znaksagite.com/D/maj_13.pdf)
14. Nervoza - Plut (http://www.znaksagite.com/D/maj_14.pdf)
15. Džoni Bigud - Mouchette (http://www.znaksagite.com/D/maj_15.pdf)
16. Manifesto matričnog štampača - Ivica (http://www.znaksagite.com/D/maj_16.pdf)
17. Majka - Boki77 (http://www.znaksagite.com/D/maj_17.pdf)
18. Nedorođen - Mims (http://www.znaksagite.com/D/maj_18.pdf)
19. Krvavo crveno - Diabolique (http://www.znaksagite.com/D/maj_19.pdf)
20. Porodica na okupu - Miliosh024 (http://www.znaksagite.com/D/maj_20.pdf)

Glasa se za šest priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga i treća po 2 a preostale tri po 1.
Dakle, različito u odnosu na pretnodna glasanja kada smo imali raspodelu poena: 3, 2, 1, 1, 1: sada je 3, 2, 2, 1, 1, 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik maj2011  (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=pm;sa=send;u=5074.) Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete šest priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa dve od 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.

Rok je pet dana, dakle u utorak u podne.

Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

Stigoh.
Evo, ovo je javni deo, sad ću da prekopiram ono iz porukica.

Samo još da vidim kako da i ostali vide rezultate.
30 ljudi je glasalo, vreme je isteklo, ne može više da se glasa, ali izgleda da niko ne vidi rezultate osim mene.

Vidi se javni deo.

Ok, izgleda da ima neki lag...

25 ljudi je glasalo kroz porukice.
Koliko vidim na brzinu samo jedan je glasao za 5 umesto za šest; neki početnik, ajde da mu zanemarimo taj jedan nedostajući.

http://www.znaksagite.com/D/maj2011.htm (http://www.znaksagite.com/D/maj2011.htm)

Ma, vidi se. Katastrofa! :x Favorit mi je pretposlednji, a neki koji su meni na dnu su u prvih pet. :x :x :x

Ti si i Marka Piševa stavio na prvo mesto kada mu niko nije davao niti jedan poen.

Ali je posle imao dobru knjigu. I Ghoul se sa time složio. :(

Солидно. Бобане, ниси гласао?

Nije.

Ako sam dobro sabrao:

11- Aždaja i carev sin
07- Odiseja partizana
16- Sva njena deca odlaze u suton
12- Tišina
04- Gadovi
05- Kuda idu divlje svinje
11- Kobajagi
12- Viline vode
31- Snajperista
21- Schwarzer Donnerstag
19- LearzA
07- Večno proklet
11- Trinaesta žrtva
06- Nervoza
05- Džoni Bigud
12- Manifesto matričnog štampača
09- Majka
19- Nedorođen
14- Krvavo crveno
06- Porodica na okupu

... a po poenima:

31- Snajperista
21- Schwarzer Donnerstag
19- Nedorođen
19- LearzA
16- Sva njena deca odlaze u suton
14- Krvavo crveno
12- Viline vode
12- Tišina
12- Manifesto matričnog štampača
11- Trinaesta žrtva
11- Kobajagi
11- Aždaja i carev sin
09- Majka
07- Večno proklet
07- Odiseja partizana
06- Porodica na okupu
06- Nervoza
05- Kuda idu divlje svinje
05- Džoni Bigud
04- Gadovi

Bravo Sintetik. Ti si moje 4. mesto i imaš najbolju priču dosad.

Edit: da li mi se čini ili je užasno velika razlika između dva načina glasanja?

Jeste. Zato sam i hteo da ih dobijem, da se malo i time pozabavimo.

Ali to je sve matematika.
Recimo, Priča broj 7 ima 31 poen, a priča broj 3 16;
u anonimnom glasanju, priča broj 7 ima 12 a priča broj 3 15.
Šta nam to govori. Priča broj 7 u javnom glasanju pomenuta je 14 puta, a priča broj 3 13. No, priču broj 7 ljudi su stavljali uglavnom na prva dva mesta, a priču broj 3 niko na prvo mesto... Bodovni sistem ima svojih prednosti, definitivno.

e bobane, moji glasovi se pojavljuju dvaput, izgleda sam greskom poslao duplu poruku.

I više je ljudi glasalo anonimno nego javno.

Бар сам гласао за најбољу.

Schwarzer Donnerstag je sjajna ideja ali bezvezna interpretacija.

Learza je dobra priča, želela sam da joj dam poen, ali sam se odlučila za drugu.

Nedorođenog se i ne sećam... Pogledaću je opet.

Moja apsolutna favoritkinja i najbolja priča u krugu po svim kriterijumima, je dosta loše prošla...

Quote from: sandjama on 10-05-2011, 14:51:57
e bobane, moji glasovi se pojavljuju dvaput, izgleda sam greskom poslao duplu poruku.

Brojao sam te samo jednom.

ok, ok.

Da, ali vidiš - i anonimno glasanje ima svojih prednosti - više je glasača.

Izgleda da pojedini autori imaju mnogo više anonimnih obožavalaca nego javnih...

Anonimni autori, anonimni obožavaoci.

Meni izgleda da je moj favorit pomenut samo četiri puta, ali svaki put na prvom mestu.

Dođavola! :x Glasala sam za pogrešnu priču! Tek sad videla. Može li se ikako ispraviti?

Odnosno, u porukama sam pogrešila. U glasanju na vrhu nisam.

Sa druge strane: Sintetik, napiši još jednu priču bez trunke fantastike, i gubiš moj glas... :(

A priča ti sjajno ispunjava zadatak. Perfektno. Ali kada bi funkcionisala bez zadatka, pomalo bi izgubila smisao, i utrpala se u kliše...sa slabim krajem. Meni je tvoja priča bila fascinantna sa tog aspekta. :)

Daklem, povlačim po jedan 'prinudbeni' glas Learzi i Gadovima, s tim da bi od Gadova mogla ispasti priča (mučnim poslom) i nije zaslužila poslednje mesto. Ako išta, u vrhu su korektne priče za koje sam i ja glasao.

Čoveče, kakva razlika u glasanju... A Viline vode (priča sa odličnim potencijalom i već viđenom nežnošću u ispisu)?

Гадовима недостаје јасноће, облика, прилике да читалац закључи оно што је писац рекао. Не заслужује последње место.
Леарза је одлична. 3 поена од мене.

Bilo bi sjajno kada bi neko od naših matematičara (mac?) ukrstio ova glasanja...

I bilo bi super kada bi svaki krug imao ovakav način glasanja... ili možda ipak ne. Možda je bodovanje ponajbolje...

Ma nemojmo se prenemagati... ne povlačim nijedan glas, glasao sam za priče koje su se iz nekih razloga meni dopale, i bliske su nekom mom ukusu... normalno je da različiti ljudi vole različite stvari. Komentarišite priče, a ne kako je ko glasao...

чини ми се да 10. има 24 поена

Neka prvo stanu matematičari, statističari, hroničari!
Dakle, ja moram o glasanju, kad već ne umem ni to ko svet da odradim. Idemo redom.

Duboko izvinjenje autoru priče br. 3 Sva njena deca... U stvari, dala sam joj 1 poen i, ako se to ne bude moglo ispraviti (a vidim da neće moći) svečano objavljujem da ta priča ima jedan glas više nego što će pisati kad se prebroje glasovi.

E sad, red je da se izvinim i autoru priče br. 4 Tišina, jer za ovu priču uopšte nisam htela da glasam, a dala sam joj greškom 1 glas. Tako da, ova priča realno ima jedan glas manje nego što će to biti kada se prebroje glasovi.

Onaj gornji deo glasanja sam odradila kako valja.

E tako, a sad idem u neki ćošak, da naheklam štranjku pa da se besim. :roll: :oops: :( :cry:

Анонимно гласање је лош потез. И не само то, треба увести правило да свако МОРА да коментарише приче за које је гласао. Како другачије да знамо шта смо изгрешили и где шкрипимо?

Quote from: D. on 10-05-2011, 15:17:02
Bilo bi sjajno kada bi neko od naših matematičara (mac?) ukrstio ova glasanja...

Nemam na uvid glasanja sa vrha strane, tako da može da padne samo jedna mala uporedna tabelica.

Quote from: mac on 10-05-2011, 15:26:33

Quote from: D. on 10-05-2011, 15:17:02
Bilo bi sjajno kada bi neko od naših matematičara (mac?) ukrstio ova glasanja...

Nemam na uvid glasanja sa vrha strane, tako da može da padne samo jedna mala uporedna tabelica.

Na to sam mislila, naravno. :)

Padaju i analize uskoro... Ovde baš ima o čemu da se priča. Čudan krug.

Epi, ne prenemažem se (ako si na mene mislio), odavno sam rekao da u ovom krugu po savesti mogu glasati za 3 do 4 priče a da ću povući glasove kojima sam ispunjavao normu. Tražiš komentare, izvoli pokaži primerom.

???

моја грешка промашио сам место једној тројци

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 10-05-2011, 15:34:17
Epi, ne prenemažem se (ako si na mene mislio), odavno sam rekao da u ovom krugu po savesti mogu glasati za 3 do 4 priče a da ću povući glasove kojima sam ispunjavao normu. Tražiš komentare, izvoli pokaži primerom.

Oću, malo kasnije, svakako. Uvek dam komentar.

Quote from: Suba on 10-05-2011, 15:26:15
Анонимно гласање је лош потез. И не само то, треба увести правило да свако МОРА да коментарише приче за које је гласао. Како другачије да знамо шта смо изгрешили и где шкрипимо?

Ništa se ne mora i ne treba tako da se postave stvari. Komentarišem, ako smatram da imam šta valjano da kažem. Ne možeš nikoga usloviti komentarima, neko to ne voli da radi, a neko samo ne ume. Ne vidim problem. Neka komenatriše ko i kako hoće.

Edit. Zaboravila sam da sam u ćošku, izvinjavam se. Odo da nastavim sa ćutanjem...

Edit, edit:

Quote from: дејан on 10-05-2011, 15:37:18
моја грешка промашио сам место једној тројци

Joj, pa to znači??? :oops: Nisam jedina?

 Kobajagi - Video igrica kao duhovno rešenje. Prihvatanje sebe. Priznanje. Tehnološki će se će hipokriza u čoveku pretvarati u virtuelnu stvarnost - kobajagi. Dojmila me priča ponajviše. 3 poena.

Drago mi je da vam se svidela moja priča.

Ах, то што неко не воли нешто да ради не значи много. Ја први не волим баш да коментаришем, али то не значи да коментарисање није исправно, напротив. Такође не волим/не умем да пишем фантастику, али ово је пре свега СФ/ЕФ радионица, те ћу и то морати.

Pa vidi, davanje glasa nekoj priči je već nekakav komentar tipa 'sviđa mi se-ne sviđa', ali smisleniji komentar nije svako u stanju da da. Jednostavno, mislim da ne bi trebalo tim 'moranjem' neke ljude mučiti.

Priče za koje sam glasao :
LEARZA- Najbolja priča u krugu. Nekako je urađena s merom, ni površna, ni previše filozofiranja. Negativnost je lukavo predstavljena, delom kroz odvratnost prema fizičkom izgledu, delom kroz psihu i uživanje u ubijanju. Obrt ka pozitivnom je donekle kliše, ali opet čini mi se urađen s merom. Cela priča mi je u nekom maniru špageti-vesterna... mislim da je zaslužila tri boda.
KUDA IDU DIVLJE SVINJE-Interesantna, lepo osmišljena priča, u epskom maniru-Stranac, Pravednik, Pčelar... hrabro za ovaj krug, čini mi se po koncepciji drugačija od većine u ovom krugu. Dobro je izveden i završetak. Na nekim rečenicama se moglo još poraditi, ponegde se nepotrebno narušava lepota jezika, recimo ono krivi k.... je potpuno nepotrebno. Ipak dobra priča, žao mi je što je loše prošla.
TRINESTA ŽRTVA-Lepa ideja, i tečno napisano... Neka kombinacija sf i horora, u ovoj priči mi je negativac solidno predstavljen, sa sasvim razumljivim motivom obrta u pozitivnom smeru... u suštini jednostavna priča, ali lepo napisana.

Po jedan bod sam dao :
MANIFESTO MATRIČNOG ŠTAMPAČA-Ideja je zaista lucidna, ima i neku atmosferu tihe jeze- namerne greške u računu, stres, opadanje imuniteta...Dobro je opisano i pruža neku uverljivost. Mana mi je što mi je ,, negativac'' nekako isti od početka do kraja, i diskutabilno je koliko ispunjava uslov... ali toliko je dobro urađena da je greota ostaviti bez glasa.
PORODICA NA OKUPU-Morbidna, opasna pričica. Prvi deo je kao iz koljačkih horor filmova. Onda se tenzija polako smiruje, i ide se ka razrešenju. Priča ima glavu i rep, koncepciju, i dočarava surovost, jezu, ima tenzije koja grabi čitaoca.
KOBAJAGI- Ideja je snažna, opasna... balansiranje između ludila i normalnosti, ludila koje je svuda oko nas- u prividno normalnima. Kraj mi je narušio utisak, potpuno bih izbacio zadnje dve rečenice i ujka Tomu. Ipak, jedan bod.

Ah, pa ujka Toma je prauzrok i mera svega. Nikako bez ujke.

Nedorođeni, da. Zaboravih da se tako zove, zato sam rekla da je se ne sećam. Lepa priča. Postoji razlog zašto nisam glasala za nju, mada sam razmišljala.

Više o svemu uveče, sutra...

а може и овако

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi658.photobucket.com%2Falbums%2Fuu310%2Fsvracak%2F12%2Fradionicamaj-1.jpg&hash=acb2a91e5a3653e63f6282bc7026d58014be4b9b)

Zaista bismo mogli da posvetimo jedan krug naučnoj fantastici.

Definitivno.

Čestitka Syntheticu, ovo mu verovatno i jeste najbolja priča do sada (iako ja nisam glasao za nju, malo je falilo) i hvala na komentaru.

Evo da pokušam da odjednom sumiram sopstvene utiske o svim pričama...

Schwarzer Donnerstag

Priča kojoj sam dao prvo mesto. Dobra ideja koja funkcioniše na dva nivoa - pre svega kao efektan obrt, ali na drugom nivou i kao ona vrsta obrta koji nije samodovoljan već potiče na razmišljanje. Dovoljno je dobro napisana da me vuče da čitam i pitam se šta se to ovde dešava. Za zamerke na nivou pojedinih detalja (rečenica) morao bih da je još jednom prođem, bitno je da se ovo kao celina sasvim dobro drži.

Nervoza

S jedne strane, uzeti da negativac nije ljudsko biće deluje kao eskiviranje zadatka, s druge strane ovakav koncept dopušta distancu sa koje se može diskutovati a šta je to uopšte zlo, i postoji li tako nešto van ljudske vizure. Daleko od toga da ova priča uspeva da na sve to odgovori i kako se bliži kraju koncept kao da pomalo bledi umesto da bude efektno zaokružen (da, mislim da bi poslednji pasus mogao da se ponovo napiše), ali ova me je priča dovoljno zamislila da zasluži od mene ovo mesto.

Sva njena deca odlaze u sumrak

Dobar koncept koji na malo prostora odgovara na postavljenu temu i nudi nam dovoljno zanimljivu SF situaciju koja jeste varijacija na neke već poznate nam priče (Minority Report npr.), ali ipak nije puki derivat. Sasvim korektno napisano i jedina veća zamerka mi je poslednja celina. Naime, ova priča je mogla da se završi i pre toga. Ono što dobijamo u poslednjem segmentu je ne toliko zaključak priče koliko zaključak glavne junakinje, a kao takav on u ovoj formi meni deluje pomalo isforsirano i potiče na razmišljanje o logici takvog ishoda. Razumem ja da je ideja bila da se time da pre svega neko emotivno zaokruženje, i to je ok, ali čini mi se da bi ta završnica mogla biti ponovo napisana, a možda čak i proširena u jednu dužu priču.

LearzA

Ovu priču sam lako i brzo pročitao, ali me je prvo odbila svojim minimalizmom, a onda mi je, nakon nekih drugih priča, upravo zbog toga i odskočila. Imamo negativca koji je harizmatičan iako je gad i koji je sopstveni hendikep pretvorio u prednost. Ta poslednja stavka je meni i najbolja ovde, pa tako ova priča i pored evidentnog manjka zapleta uspeva da se održi na efektno skiciranom liku. Jedino što mi izmiču razlozi poigravanja imenom anđela uništenja tj. simbolika toga, ovako mi deluje malo na prvu loptu osim ako postoji neko tumačenje koje meni izmiče.

Odiseja partizana

Sad slede priče koje su mi bile tu negde, tako da je u ovom slučaju (i narednom) i neka druga isto tako mogla da dobije po koji poen. Imao sam (i imam i dalje) problema sa negativcem u ovoj priči, pošto ne znam koliko je on zapravo negativac a koliko žrtva okolnosti, s druge strane prilično mi se svidelo kako je priča napisana u smislu da je ovo jedna od priča gde sam bez problema mogao da vizuelizujem napisano. Stoga i jedan bod, a autor je ipak mogao da malo bolje promisli gl. junaka.

Viline vode

Ova priča mi je bila konfuzna na prvo čitanje i umalo da je odbacim, ali je dovoljno pitko napisana da se uz malo koncentracije da uhvatiti nit koja je dovoljno zanimljiva da se prati do kraja, a dijalozi fino teku i daju na dinamici (iako su neki tek puka ekspozicija). Zamerka mi je što imam utisak da bi ovakva priča bolje funkcionisala u jednoj dužoj formi, pošto i ovako deluje kao da je izvadak iz nekog većeg dela.

Snajperista

Slična (i u izvesnoj meri subjektivna) zamerka kao i na gornju priču, bila mi je konfuzma na prvo čitanje, ali odlični dijalozi priču drže na okupu. Mislim da je ova priča trebalo još malo da odleži i da se onda još dotera i uobliči, pa bi se izbegle neke omaške u kucanju, konstrukcije kao "nisam trebao" (iako to može da se pravda prvim licem ali svejedno para uši) i priča bi bila još bolja, mada je i ovako sasvim dobra.


Manifesto matričnog štampača

Ovo je sjajna ideja. Posebno imajući u vidu zadatak i pretpostavku (opravdanu) da će većina da posegne za mračnijim temama. Ova priča je istovremeno i dobra zajebancija (idejno) i ispunjava temu. Zašto onda nema od mene bodove? Zato što je morala biti bolje napisana tj. ako se neko zajebava neka se zajebava do kraja. Kad sam video naslov i kako priča počinje odmah sam pomislio na Harvestera i kako bi on uspeo da napiše odličan zajebantski blog post sa ovim naslovom. Nažalost, štampač iz ove priče ubrzo počne da smara sa svojim manifestom. Dakle, ovo je trebalo ili skratiti ili se potruditi da bude ujednačeno duhovito. Sam kraj je dobar, doduše, nikakav obrt već samo efektno podvlačenje crte.

Krvavo crveno

Opet dobra ideja i nedovoljno dobra izvedba. Priča je ili trebalo da bude kraća ili da ima konkretniji zaplet i boljeg junaka pošto se ovako drži samo na dobroj ideji. Meni je ovde čak i nepotrebno to uzgredno davanje negativcu dodatne motivacije (njegova Mara), a i imenovanje gl. junaka pri kraju mi liči na nepotreban i loš vic bez poente.

Dzoni Bigud

Ovo je zanatski dobro napisano. Naročito Džonijeve replike. I sve ide ok, vuče te da čitaš i pitaš se u čemu je stvar kad dođe obrt koji poništi temu (negativca) i tako postaje samodovoljan a priča, ako mene neko pita, u suštini ispadne iz teme svodeći se na jednu previše uopštenu poentu: kako nije sve onako kako izgleda na prvi pogled.

Majka

Korektno napisano, ali meni je ovo previše lako rešenje na zadatu temu. U suštini, postavi negativca a onda u poređenju sa još gorim, mnogo gorim negativcem, ovaj ispada još i heroj. Ne kažem da nije legitimno ali se meni ne sviđa toliko. Ono što je plus i što daje na zanimljivosti je to što je napisano iz ugla deteta.

Porodica na okupu

Ovo mi deluje prilično početnički napisano, ali uspeva da odgovori na temu, plus što ima to poigravanje rečima - iste rečenice u drugom kontekstu - koje volim, iako je ovde to malo nespretno dato. Generalno je priča pomalo nespretna, naslov previše otkriva, informacije su mogle biti bolje dozirane, prenaglašava se punchline koji je predvidiv, likovi su suviše bledo skicirani, ali sam koncept ima nešto.

Tišina

Hm, ne verujem ovde autoru, ne verujem mu da ima negativca u priči i da ga je on zaista takvim i doživeo, već kao da od početka ne želi da piše na datu temu. Naš glavni junak je ubio dete u ratu. Dakle, već u startu je dat više kao žrtva okolnosti (dakle, ubio je dete, flipnuo čovek u trenutku, nije išao okolo i serijski ubijao decu, tako bar meni deluje iz to malo informacija), a onda je čitava priča zapravo njegovo iskupljenje za to, dok je razrešenje prepisano iz Biblije. Dakle, na stranu što je ovo prepatetično (čak i) za moj ukus, meni ovde fali pravi negativac.

Trinaesta žrtva

Nije loša ideja, ali ova priča dobrano maši format. Ovo je moralo da bude mnogo duže (samim tim ne bi moglo na radionicu) da ne bi delovalo ovoliko zbrzano i kad je reč o svetu u kome se dešava i o likovima. Ponovo napisati, možda?

Aždaja i carev sin

Eksperiment koji mi je isprva delovao zanimljivo dok nije došlo razrešenje. Nemam ništa protiv ovakvih slagalica svesti ako se na kraju kockice uklope da mi izmame iznenađenje, neku emociju ili već nešto drugo osim sleganja ramenima. Neko je možda video i nešto više i voleo bih da čujem i tuđe osvrte na ovu priču.

Gadovi

Prosečno napisana priča o bandi razbojnika-lešinara među kojima se krije heroj. Nema ovde negativca u pravom smislu reči.

Večno proklet

Meni ubedljivo najgora priča. Niti je gl. junak zanimljiv, niti je ne znam kakav negativac (obična baraba), nije je njegovo iskupljene posebno interesantno, niti je ovo napisano naročito dobro.

A sad ide posebna kategorija u koju su upale dve priče koje ne mogu da rangiram...

Kuda idu divlje svinje

Not my cup of tea. Ovo sam jedna dočitao i ne sećam se ni šta sam pročitao. Mislim da nije loše napisano, ali stvarno ne mogu da se setim, pošto nisam imao živaca da joj se ponovo vraćam.

Nedorođen

Meni najveći WTF!? na ovoj radionici. Ovo je dobro napisana priča, ovo je prilično dobro napisana priča. Međutim, i posle tri čitanje ja se osećam prilčno glupo, pošto apsolutno nemam pojma o čemu je ova priča. Voleo bih da me neko prosvetli...

Moram da priznam da sam se i ja malo dvoumio zbog ujka Tome, pošto s jedne strane to jeste kliše u pričama i filmovima, a opet i taj kliše ima svoju osnovu u stvarnosti. Sem toga, poslednja rečenica je tu i da potcrta šta se tu u stvari (nije) desilo, za slučaj da neko nije povezao sve pre toga... Inače, dosta vodim računa upravo oko doziranja informacija kad pišem, tako da ako neko ima neku zamerku ili sugestiju u tom pravcu, a glede ove konkretne priče, rad sam da je čujem.

Nisam stigao sve da pročitam pa nisam glasao. Moji favoriti, onako... Neki gore, neki u sredini. U svakom slučaju ne bi imali bitnijeg uticaja.

Komantare ću kačiti nasumično, recimo...

14. Nervoza

Ideja koja zahteva više od dozvoljenog broja karaktera, a sigurno i mnogo bolje pripovedanje. Saznamo mnogo detalja o samom događaju, ali se čitaocu trapavo saopštavaju činjenice o svetu gde se ovo događa, što je bitno za razumevanje priče. Ovako ideja ostaje nedorečena, svet tanak, priča neinteresantna. Ono što bi trebalo da bude vrhunac, euforija, kao da je prva i neispravljena verzija – reč "mene" pet puta upotrebljena u četiri rečenice pretposlednjeg pasusa.

11. LearzA

Pristojno napisano, zanimljivo. Nemam većih primedbi, osim što mi laser uvek deluje kao bezvezno oružje, tim više što bi mnogo efektnije bilo da devojku poružni dobri stari tkivokidajući metak. Dopadaju mi se komični momenti, možda nenamerni ali svakako efektni, kao i nihilističnost i cinizam glavnog junaka. Pripovedač prilično čvrsto vodi priču, ne rasplinjava se. Sigurno bih ovome dao bodove.

18. Nedorođen

Ovu pričicu bi trebalo skratiti, pa uz neki sintisajzer čitati kao pesmu u prozi gotičarkama i darkerima u nekom zamračenom klubu. Znate ono, svi uz svetlost sveća piju crno vino i svi su kao smrtno ozbiljni, konzumiraju mračnu umetnost. Ciljna grupa za ovaj šuplji "krv je tako moćna i tečna" artsy-fartsy. A ja kažem: Zeeeeev!

Dosad mi se učinilo da su priče sa sličnim motivima stavljene jedna do druge, možda je Boban namerno tako poređao. Možda mi se čini. One sa torture porn momentima su mi najslabije, neke zbog stila, ali uglavnom zbog nepotrebnog insistiranja na mučenju koje uopšte nije lako opisati a da ne izgleda kao prepričani torture porn film. Malo kasnije i o njima.

Snajperisti nedostaje suptilnije prožimanje binarnom dijalektikom na nekim mestima, recimo razgovor u TV sali. Prvi program - drugi program, nije dovoljno da prikrije nepotrebno nabudžen dijalog koji se tu događa, a zatim slično i na kraju priče. Razgovor s upravnikom je bolje urađen, a mogao je i još bolje, da se održao grafizam prilikom opisivanja upravnika. Ovaj grafizam bi prijao i na drugim mestima. Ima nešto u ovoj priči što me je podsetilo na Bakića, valjda tamo gde je pisac dosledan osnovnoj ideji i gde je ritam ujednačeniji ;)

Schwarzer Donnerstag Priča pada tamo gde god je pokušaj da se stvar objasni. Taj deo je najslabije izveden. Naročito na kraju. Početak je najbolje urađen u akcionom smislu, mada je trebalo izbaciti prošlo vreme u nekim rečenicama i koristiti sadašnje. Ubacivanje Hitlera i Mein Kampfa na kraju je najgore od svega, jer pokušava da ukrade ono malo pažnje koja je ostala čitaocu posle nepotrebnih manipulacija navodnim razlozima koji pokreću ubicu – prilično neinventivan razgovor policajaca.

Slažem se s Milošem u vezi s Learzom, upad na kraju je nedovoljan da bilo šta pojasni. Takođe, i laser je slaba zamena za grmljavinu kolta ili Desert Eagle (John), pošto cela stvar miriše na Divlji Zapad. Nedostaje suštinski element karaktera ovog opakog krateža, i to zbog toga što je previše prikriven nasilnim i nepotrebnim psihologizovanjem. Trebalo je da se lik poigrava a ne da u sebe primi tu jeftinu, nabeđenu zlobu svojih ,,žrtava". Nejasno je i to što ima tačno određene žrtve od svog poslodavca, ali isto tako, skoro bez razlike, i sam bira koga će da ubije. Ovo je slabo mesto u priči, jer ako treba izvesti naručeno ubistvo, onda treba da bude i neki plan da se to dogodi, a ne da kao buldožer poruši čitavu nastambu.

Quote from: Lord Kufer on 10-05-2011, 17:51:10
Ovo je slabo mesto u priči, jer ako treba izvesti naručeno ubistvo, onda treba da bude i neki plan da se to dogodi, a ne da kao buldožer poruši čitavu nastambu.

Meni je to baš dobro, za lika takav kakav je. Nije mi teško da zamislim da ga u suštini i nije briga na šta će sve da izađe, pa se tako i ponaša.

Nedorođen je na nekim mestima dobar, uglavnom ritmički, ali je takođe i nejasan. Da je dosledno urađen kao pesma u prozi i bez pojašnjavanja, bilo bi mnogo bolje.

Quote from: John Reynolds on 10-05-2011, 17:53:44

Quote from: Lord Kufer on 10-05-2011, 17:51:10
Ovo je slabo mesto u priči, jer ako treba izvesti naručeno ubistvo, onda treba da bude i neki plan da se to dogodi, a ne da kao buldožer poruši čitavu nastambu.

Meni je to baš dobro, za lika takav kakav je. Nije mi teško da zamislim da ga u suštini i nije briga na šta će sve da izađe, pa se tako i ponaša.

Pa znam, ali ako već postoji "zadatak", treba da ima i neku suptilniju pripremu da se on izvršil. Ovako, pisac je čitavu okolinu prilagodio ubici i tako mu znatno olakšao posao. Nema tu thrilla. To je velika mana priče.

16. Manifesto matričnog štampača

Izuzetno odbojna črčkarija, počev od folirantskog naslova koji bi trebalo da privuče pažnju, šta li. Na srpskom se, uzgred, prva reč naslova (!) kaže "manifest". U priči, nekoj nesuviloj i izuzetno neduhovitoj varijaciji Protokola sionskih mudraca, još jedan smešan primer neznanja – nafta nije nastala od dinosaura (što je bolje nego "dinosaurus"). Međutim, sve i da se proguta ta sub-terminatorska premisa o mašinama, razlog zbog koga se mašine ne okrenu protiv ljudi neviđeno je glup. Kao, ljudi su dobri ratnici. Protiv svih modernih ratnih mašina? Postoji li ikakva šansa s kamenom u ruci, makar i Čakom Norisom kao saborcem? U "Terminatoru" je bar jasno koje mašine ratuju protiv ljudi, na kojoj su tehnologiji zasnovane, kao i koje mašine ljudi smeju da koriste, a ovo... matrični štampač, toster i mobilni telefon u globalnoj zaveri sa ciljem porobljavanja čovečanstva? To je... šta? Vickasto? Simpatično? Simpatični negativac matrični štampač? Šajze.

PS I nemoj da mi sad neko kaže da jadni mali matrični štampač ne zna od čega je nastala nafta jer ako je umrežen u globalnu zaveru, uveren sam da ima i pristup Vikipediji bar.

Sva njena deca odlaze u suton Poslednji deo priče je trebalo da bude glavna priča, a ona prva dva da otpadnu. Ima dosta slabosti u održavanju stila i ritma. Recimo čemu ono ,,sredovečno" lice, ili ,,Njeni nadređeni znali su to". Prva dva dela su kao neko prekrajanje svima poznatog Terminatora (nešto mi se nije javio Minority Report), a poslednji deo nema tu vezu i poseduje veću autentičnost, kritičnost i introspektivnost. Ako je trebalo da postoji prelaz iz prve dve scene u treću, on nije dovoljno ,,gladak", odn. nejasan je. Treća scena više podseća na nekakvo osvešćivanje Nikite.

Samo da podsetim da bi bilo lepo i korisno da (se) ne otkrivamo (autore/ke) još neko vreme komentarisanja...

Pa evo – zadatak je bio težak, pa sam kod ocenjivanja zabatalio nešto zbog čega obično zanovetam (u prošlom krugu sam zbog toga zakinuo Subi glas – ima sad da mi pominje familiju). Dakle glasao sam za ove priče :

Večno proklet
Odlična priča o propalitetu, koji sasvim nehotice čini dobro delo. Tu je i njegov lični pakao koji ga proganja u vidu ,,miševa belih".
Elementi još nekih priča, ali samo ovde zaista ubedljivi.
Završne rečenice su mi se veoma svidele :
"Do kraja dana sam završio u onom istom jarku od prethodne noći." i onda :
"Opet je bežao mračnom šumom, strahujući za život. Nikada mi neće pobeći."

Snajperista
Ovde nagađam ko je autor, ali daleko od toga da sam zbog toga dao glas ovoj priči.
Ako igde postoje beskurpulozni zlotvori, onda je to ovde. 
Robijaši ili upravnik – ne znaš ko je veći negativac.
Jedino što je izostao (zadani) deo sa simpatijom prema bilo kome – ali to je već stvar moga poimanja sveta. Ako nisam omašio autora to je njegova omiljena postavka.
Priča je brza i čitljiva, što mi se posebno dopada.

LearzA
E ovo je priča koja me je kupila (mojom) nostalgijom. Čudan, ali vrlo dopadljiv hibrid špageti vesterna i sajberpanka.
Moj tip priče - nijedno drugo objašnjenje nemam da obrazložim svoj glas.

Gadovi
Tražili smo ružne, prljave, zle? Evo ih! Ima li išta gore od pljačkaša leševa i obeščastitelja mrtvih (još je topla!).
Autor je baš mogao da me poštedi detalja kao što su ,,vrtili po čmaru", ali i to se uklapa u prljavštinu kojom priča odiše.
A  Adar? Je li on luđi od ostalih šakala? Ne bih rekao.

Viline vode
Ovo je priča koja me je dobila neobičnošću. Malo teže za ispratiti, pa ipak (po mojoj proceni) bolja od većine koje sam video u ovome krugu.
Vodena vila i zver iz pustinje - krug bez kraja i konca...

Sva njena deca odlaze u suton
Ovde pouzdano znam ko je autor, pa ću malo opširnije.
Ovo je priča o vremenskom putovanju koja je u zavadi sa pojmom vremenskog paradoksa. Jednostavno je zabataljena činjenica da se celokupna istorija menja zbog ubistva makar i gusenice.
O shit, pomislih zatim – ako sam ostalima progledao kroz prste apsolutni manjak fantastike, onda mogu da zažmurim i na ovaj propust.
Uprkos tom nedostatku priča mi se svidela. Osvojila me je slika bezizlaznosti i besmisla.
Zlikovac (zlica) je u zamci neprestanog vremenskog putovanja radi ubistava dece. Sve je uvijeno u oblandu ,,dobrobiti zajednice" - makar u početku.
Ali junakinja priče (Zašto ona nema ime? Bilo bi mnogo impresivnije da ga ima) je u vreme priče već u godinama i potpuno joj je jasno da ubija zbog preraspodele bogatstva.
Nikakve ona više iluzije nema. Jedino o čemu sanja su topla kada i skromni obrok. Pa ipak ponovo i ponovo se vraća i ubija, ubija, ubija...
Ta slika prokletnice koja je osuđena na večito vraćanje ,,na mesto zločina" je mnogo  impresivnije od detaljnih opisa nasilja ili nelogičnih metamorfoza kojima su neke priče obilovale.
Plus Bonus - Nisu mi se dopale ove rečenice :
"Nije pravila veće pokrete."  - Ma kakvi su to VEĆI pokreti?
"Kotrljao se lagano kao usporeni snimak." - E ovo stvarno loše zvuči   
"Prosula je malo vode na suvu zemlju kako bi blatom prekrila prebrisanu kožu." - Kakvu važnost ima to što joj je koža prebrisana?
"Računar ju je, po nebrojeni put, vratio u suton" - Umesto ,,nebrojeni put" trebalo je ,,ko zna koji put" ili nešto slično.

Malo o ostalim...
Sva njena deca odlaze u suton- Dobra ideja, i lepo je tekla, i kad sam joj mislio dati glas, pred kraj mi je skroz pala. Apsolutni kliše- objašnjavanje o ličnoj koristi nadređenih, preispitivanje zašto ubija za njih, itd. Ako se već kreće u tom pravcu, moralo je originalnije i snažnije, ubedljivije, jednostavno mi je srušilo priču.
Aždaja i carev sin- Tekst je korektan, rečenice mi nisu rogobatne, ali me priča nije uhvatila. Elementi koje ovde imamo, mnogo puta su korišteni, i da bi bilo efektno, mora ih se predstaviti na neki novi, specifičan način. Nije to ovde uspelo, čini mi se.
Odiseja partizana-Ovo je horor, zar ne ? Ali nekako mi se svodi na neke nagone, instinkte, bez istinskih emocija- a nema jakog horora bez emocija. Partizani, ustaše, četnici- nekako mi sve smućkano.
Tišina- Teška i mračna priča. Autor je na klizavom, opasnom terenu. Svuda oko nas su normalni, porodični ljudi, koji su možda u ratu imali  i svoju mračnu stranu. Negativac je morao biti bolje prikazan.
Gadovi-Pa uslov je zadovoljen, ali mi je sve nekako na površini, kao da se nije trudilo ući dublje u motivaciju i likove...
Viline vode- Na momente izuzetno lepo, duhovito i interesantno, a na momente konfuzno u toj meri da joj nisam dao glas. Kao da autor, ili autorka, nije imao volje da sredi priču i da bude ujednačenog kvaliteta. Ali potencijala ima.
Snajperista- Meni ova priča nikako nije legla. Počev od same atmosfere, pa do dijaloga . Ali ok, ukusi su različiti, vidim da je dobila dosta glasova.
Schwarzer Donnerstag-Ideja i motivacija mi ovde nisu uverljivi. Nekako mi liči kao priča o priči. Tehnički dobro urađeno.
Večno proklet- U suštini lepa priča, ali negativac mi nije uverljiv, i nekako od samog početka budi simpatiju i žaljenje, umesto...
Nervoza-Jedna od onih priča koja me jednostavno ne uhvati. Nema mi tu neke tenzije, jakih emocija.
Džoni Bigud- Na idejnom planu nije loš, imam problem sa jezikom ove priče, previše se insistira na nekim stvarima koje priču guraju na niži nivo...
Majka-Jednostavno, ali nekako previše lako. Kao priča iz školskih lektira. Ok, za pretpostavku je da će i gruba žena skloniti decu od ubica, ali više cenim kad se pokuša ući u glavu lika, pa makar i ne uspelo, a ovde se to zaobišlo.
Nedorođen- Sporo za moj ukus, jako, jako sporo. Prekasno kreće da hvata čitaoca za gušu.Inače na idejnom planu vrlo solidno.
Krvavo crveno- Glavni problem... nisam uspeo osetiti simpatiju prema negativcu, obrt mi nije uverljiv...

Viline vode - mnogo bolje napisano nego što je izvedeno do kraja. Rasplet u početku opasno pada, kasnije se malo podiže. Zločin i kazna - tu nema prave drame, osim ako se zaplet ne izvrši savršeno, pa je onda tu akcija da odmeni dramu, svojim intenzitetom. Ovako, rasplet pati (zavisi) od pričljivosti likova.

Da biste mogli da poredite, evo i mojih ocena.

KOMENTAR I OCENE

1. Aždaja i carev sin - Par grešaka (trebalo). Osnovni problem je što piše ,,mrtav čovek". Trebalo je imati drugo rešenje. Prijatan stil za čitanje. Ipak, bilo je rezerve (1000k) da se priča osmisli do kraja. Nije zadovoljen uslov teme. Ocena – 4-.

2. Odiseja partizana - Nešto mi se ne dopada u ovom ,,poetskom" pisanju (red reči u rečenici). Mnogo toga mi nije jasno ni u priči... pogledaću da možda ta nije menjana. Nije. Ukupno, horor stavka je jasna, simpatija nema, sve zajedno je konfuzno. Ocena 3-.

3. Sva njena deca odlaze u suton - Ovo je dobro napisana priča. Zasmetao mi je ,,opis" lica žene, ponegde prošlo vreme. Obrazloženja su nasilna, pisac sve vreme pokušava da nas vodi u čitanju što nije dobro. Ocena 4.

4. Tišina - Priča je potrošila 1000k viška što i nije moralo da se dogodi. Kad bi se skratila, mogla bi da bude mnogo bolja. Poenta je da smo različiti u različita vremena, ali da nema opravdanja. Da je to priča postigla sve bi bilo u redu. Ocena – 3.

5. Гадови – Код епске фантастике увек ме изнервирају непотпуне или недоследне назнаке. Писати ЕФ није за зезање. Рецимо: дашчара неколико редова касније постаје обловина (то је боља реч од облица); Обри ме повуку на Аваре, а Адар ме смести нигде. Да не напомињем да у једном тренутку не знам ко је Адар, а ко није. Кога пљачкају пљачкаши? Своје? Откуд селу злато? Та времена немају злато за село.  Толико тога остаје недоречено. Можда би требало да се више позабавимо тим темама. Оцена – 3+.

6. Kuda idu divlje svinje – Konfuzno. Ponovo nedoslednosti. U EF vreme mora biti definisano. Otkud paradajz i paprike? Iz Amerike? Znači, XVI vek? Ma, hajde. I kasaba? Znači, Turci? Ma, hajde! Stranac, Veles, Pravednici? Koji sin, čiji sin? Ma, hajde. Ocena – 3.

7. Kobajagi – Pismeno, ali me je ova priča konačno iznervirala. Iz kog nerva nam ona stiže? Ne želim odgovor. Ocena - 1.

8. Viline vode – Ova priča mi je odskočila, a ispostaviće se i do kraja. Sjajno napisana, jak izbor reči, negativac do koske, a opet, nekako simpatičan. Ocena – 5.

9. Snajperista – Vrlo dobra priča. Pisac se i dalje dobro snalazi sa kratkom rečenicom i jasniji je nego obično. Ako je copycat smejaćemo se u drugoj rundi. Ocena – 5-.

10. Schwarzer Donnerstag – Shvatio sam šta je pisac napisao, ali nisam shvatio šta je hteo da poruči. Posebno sa tupavim Men Kampf-om. Kao da već nije bilo jasno da reč ubija. Loše korišćeno prošlo vreme. Ocena – 4.

11. LearzA – Osim par jezičkih omaški priča je čista. Drugo pitanje su značenja. Tako, posebna značenja, kao Azrael, na primer, ne postižu svoj cilj, kao ni poentiranje. To mene odbija od priča. Ocena - 4-.

12 Večno proklet – Moglo je ovo da bude dobra priča da nije tako – nameštena. Plus, nespretno se insistira na ,,težim rečima". Uvodni pasus je sasvim hororično trapav, odnosno, trapavo hororičan. Negde na ključnom mestu ne znam da li je liku Mita otac, brat ili tetka. Poslednja rečenica bi bila bolja u futuru – Do kraja dana ću završiti u istom... Ono što je poslednja rečenica nas vraća u besmislenost nasilnog uterivanja u luciferijade. Ocena – 3+.

13. Trinaesta žrtva – Ova priča pati od nekoliko nedostataka koje je lako ukloniti. Najpre, sva imena su ofrlje odabrana. Bane i Jeca, Provincija, Blaženi... Na jednom mestu mi je zasmetalo – razbistravanje. Mislim da glagol razbistravati se ne postoji. Bar ne u mom rečniku. SF nomenklatura je nasilno ugrađena (Na jednom mestu sam se zapitao šta će Banetu IC vizir.) Na kraju, priča je nasilno uterana i u patetiku, kao da Bane nije ranije mogao da vidi da je ulovio sestru?!! I, ko bi njega čekao sa 15 kaveza i sa 12 ulovljenih devica. (Da ne pitamo odakle u tim krajevima toliko devica.) Ocena - 3+.

14. Nervoza – Ovo je, naprosto, slaba priča. Izneta je samo teza. Ocena - 2.

15. Džoni Bigud – Svejedno mi je ko je ovo napisao. Priča je loše prepričavanje nečega što pisac ne poznaje. Najbolji je bold kurziv, ali to nije dosta. Ocena - 2-.

16. Manifesto – Ovo nije priča. Ovo je predložak za priču koju bi tek trebalo napisati. Dakle, autor ovog teksta se mora vratiti na početak. Srećna okolnost je da je sve pismeno. Ocena – 1.

17. Мајка – Ово је могла да буде добра прича са пуним поготком, да у једном тренутку није постала ,,програмска". Осорност у породичном понашању која се пред надолазећим злом претвара у своју супротност је добра тема. Можда је то могла да буде и права мајка, можда је није требало убити, јер судбина троје деце у таквим временима неће због жртве бити другачија... Можда... Оцена – 4-.

18. Nedorođen – Namučio sam se pokušavajući da shvatim o čemu je priča. I, nisam shvatio. Ova vrsta hermetične literature ne može da opstane tako zatvorena. Možda će je neko razumeti, ali ja sam tabula rasa. Zato je ni ne ocenjujem. Ocena – nema.

19. Krvavo crvena – Najupečatljiviji mi je bio broj registracije automobila. Ne ide uz datum. Kao da je sve napisano prošle godine, pre preregistracije. To je samo omaška, ali – vidljiva. Inače, priča zadovoljava temu, zlikovac mi je i pomalo simpatičan, taj ,,Dexter sindrom" ponekad i kresne. Smeta što je forma ispovest, priča ,,uživo" bi me više dojmila, ali to je posledica neiskustva. Ocena – 4-.

20. Porodica na okupu – Najpre, potpuno sam u bedaku ko visi. Možda nije važno, ali je količina loše upotrebljenog prošlog vremena, nepismenoća i lošeg reda reči u rečenici prevelika. Do kraja priča postaje jasna i prilično ispunjava zadatak. Ocena – 3+.

За ове гласах:

СНАЈПЕРИСТА
Подсећа ме на Блек Сабат-Параноид. Једноставно до пања али 'ајд смисли тако нешто. Брзо и жестоко, такође. Мало пресеравања у почетку није ми нарушило чињеницу да је прича најбоља.

КРВАВО ЦРВЕНО
Заиста јесам имао симпатије за негативца и то ме плаши. Додуше, нема обрта у самој радњи, већ нас приповедач сам "обрне" објашњењем зашто касапи мамине синове по друмовима, али и то је довољно. Откуд Демијан, бокте?

МАЈКА
Мени увек блиска тема, из много разлога. У дечијим очима имамо и негативца и обрт. Могло бити много боље да се писац потрудио.

МАНИФЕСТО МАТРИЧНОГ ШТАМПАЧА
Слатко. Помало збрзано и сабијено у 6000 карактера. Међутим, писац се дохватио теме која је толико израубована а опет је успео да ми измами осмах неким идејама.

НЕРВОЗА
Овде је већ понестало идеја коме дати по бод. Изабрао сам ово. Мало ме аутор слудио својим хаотичним светом, напросто не доживљавам јунака не као негативца, већ никако. Ајд удубићу се још који пут.

ТРИНАЕСТА ЖРТВА
Занимљиво. Могло бити занимљивије. Имао сам проблама да зглавно замислим свет у коме се ово дешава. Сем тога, клише идеја о својима који се препознају по неком особеном знаку...хм...

Meni je ovo, izgleda, loš period. Kako sam pisala, tako sam, biće, i čitala. :( U bar pola priča nisam videla što i drugi.

Schwarzer Donnerstag - Dala sam mu 3 poena. Posle prvog čitanja mi je komentar bio: nije loše napisano, ali mi je motiv bled. Posle drugog čitanja mi se činilo da sam motiv, donekle, shvatila. Ako je ovo vreme u kojem se zaklinju nad M.K. onda mogu da razumem ubicu, ali mi on, u tom slučaju nije negativac. A možda nisam ništa razumela.

Snajperista - Dobio je 2 poena. Posle prvog čitanja: ružno napisano, ideja dobra. Drugo čitanje mi je pomoglo. Ma ovo je pravi negativac, pametan, spretan, okreće sve u svoju korist. Navijala sam za njega i želela da ostane negativac do kraja.

Nedorođen - 2 poena. Ovde mi ni treće čitanje nije pomoglo, ali mi je bilo lepo dok sam čitala, ne umem sebi da objasnim zašto. Dakle, lepo i mirno napisano, ali ništa nisam razumela. Zaista me zanima objašnjenje.

Sva njena deca odlaze u suton - 1 poen. O ovu priču sam se ogrešila i umesto nje, greškom (kroz pp) glasala za drugu, gr. Mislim da je ideja ovde dobra, lepo je zamišljena, ali mi nešto kod poslednje celine škripi. Ima nekoliko problematičnih rečenica, ali nije tako strašno. Takođe, ne napušta me osećaj da je autor bio stegnut dok je ovo pisao. Kao da se boji nečega, pokušava da primeni sva pravila pisanja za koja je saznao. Fali mi opuštenosti.

LearzA - 1 poen. Dočarana mi je atmosfera, slikovita. Imam utisak i da je lako napisana. Sa nečim imam i problem, ali sada ne umem da definišem šta je to. Lebdi u zraku.

Večno proklet - 1 poen. Ovde, već, stvarno nisam znala šta ću pa sam se odlučila da dam glas pijanduri kao oličenju negativca. Pijandura mora biti negativac. To je jedini razlog i za nju sam glasala samo zato što sam morala odabrati još jednu priču.

Quote from: D. on 10-05-2011, 18:25:23
Samo da podsetim da bi bilo lepo i korisno da (se) ne otkrivamo (autore/ke) još neko vreme komentarisanja...

Nisam siguran koliko je to bitno, a i sad je već kasno, bar što se mene tiče, pošto više volim da prokomentarišem sve priče u paketu a onda je jasno koja fali...

Kaži šta ne valja i u svojoj priči, nećemo ti zameriti.

Eh, najzad i Suba da nam da neku kritiku! HVALA SUBA BRATE!

Quote from: mac on 10-05-2011, 22:25:39
Kaži šta ne valja i u svojoj priči, nećemo ti zameriti.

Pa, već sam pominjao da sam imao dvojbu oko samog kraja i pominjanja ujka Tome, a vidim da je to nekome smetalo (Anomander), dok je nekima bitno da stoji (D.).

Ja sam, inače, zadovoljan svojom pričom, svaka rečenica je u njoj vrlo pažljivo odmerena (naravno, ne znam da li to tako i drugima deluje) i priča nije pisana s namerom da bilo koga iznervira ili nešto posebno šokira. Nemam ništa protiv da čujem i druga mišljenja, pod uslovom da se ne baziraju na predrasudama o kojim to temama sme/ne sme da se piše...

Uh, Miloshe to je dakle tvoj nakot? Malo je falilo da ti dam glas. Sutra ti vikam o njoj...

Quote from: Milosh on 10-05-2011, 22:19:37

Quote from: D. on 10-05-2011, 18:25:23
Samo da podsetim da bi bilo lepo i korisno da (se) ne otkrivamo (autore/ke) još neko vreme komentarisanja...

Nisam siguran koliko je to bitno, a i sad je već kasno, bar što se mene tiče, pošto više volim da prokomentarišem sve priče u paketu a onda je jasno koja fali...

Do sad je bilo pravilo, nakon objavljivanja rezultata, nekoliko dana se komentariše bez otkrivanja autora, i tek kasnije se otkriju autori. Ali dobro, neće ti niko skidati glavu zbog toga ako nisi znao, ali eto čisto da podsetim, mada bude uvek nekih koji se ranije otkriju.
Meni je tvoja priča dosta solidno napisana, i iskreno ne razumem zašto joj je Scallop dao ocenu jedan.

Na osnovu scallopovog komentara rekao nih da je ta njegova jedinica nešto kao tkz. ebertovska nula, naime, ko ne zna, Roger Ebert nulu uglavnom čuva za one filmove koji nisu nužno loši u smislu da su loše napisani/režirani, ali ih on smatra uvredljivim u smislu poruke koju nose; nekoliko solidnih filmova, i bar jedan izuzetan - originalni The Hitcher, dobilo je nulu od Eberta. Izvinjavam se zbog malog skretanja sa teme.

Ma, napisao sam da je vrlo pismena. Negativca nisam uspeo da zavolim uprkos silnoj uloženoj empatiji. Smučilo mi se već kod međunožja. :evil:
I, da, to je već bilo treće ili četvrto dete. xuzi

Kobajagi Pisanje "by the book", neka to nekome i izgleda sasvim korektno, nije dovoljno. Previše je pravolinijski, previše je toga nagovešteno. Ovakvo postepeno osvešćivanje ne dozvoljava da se ostvari intenzitet pripovedanja. Ako u priči nema nimalo ludila, ta priča nema šanse da bude dobra. Sadizam koji je opisan u ovoj priči, čak ni da nije virtuelni, ne kupuje svojim ludilom, već predvidljivom mehanikom - a "otkrovenje" na kraju nema snagu iznenadnog obrata.

I još nešto. Za sadizam nije karakteristično "potpisivanje ugovora". Ugovor je karakterističan za mazohizam, mislim na originalni, Mazohov "mazohizam". Bolje bi bilo za priču da je glavni lik bio napastvovan od virtuelnog ujka Tome, nego što se on pretvorio u svog mučitelja iz detinjstva. To bi bilo, možda, dovoljno ludo da izdvoji ovu priču.

Nego, vidim da nisam jedini kome je Nedorođen nejasna priča, a sasvim je dobro napisana. Ima li nekog kome je priča jasna, pa da bar malo pojasni i ostalima?

Priča Nedorođen zvuči dobro i uverljivo, a ipak je nejasno ko je taj. To najviše smeta. Veoma često kod početnika, previše toga se zasniva na prećutanom. Ono "prećutano" ne doprinosi naboju priče, ukoliko je istovremeno i neizgovorivo. E, to je ono što nedostaje ovoj priči. Ne može se izgovoriti ko je "taj".

NdZodiac, koja ti je šesta priča?

Ne znam ko je autor Snajperiste, ali do sada, od onoga što sam pročitao, a to su uglavnom ove najbolje plasirane priče, ostaje moj favorit. Treba tu priču još dorađivati i počistiti od nepotrebnog, a ne verujem da će to moći odmah. Najviše joj nedostaje metodološke doslednosti u izvođenju i to je stvar iskustva. Biće sigurno jednog dana objavljena u boljoj verziji.

Komentar za tri priče kojima sam dao najviše ocene, kasnije ću reći nešto o još jednoj

Nedorođen

Po meni ovo je najbolja priča u krugu. Dao sam joj tri poena. Istovremeno, i mana i prednost ovakvih priča je što mogu da se tumače na više načina, od kojih svaki može da bude suprotan od piščevog viđenja, ali ne i pogrešan.
Filozofska postavka. Termini život, smrt, duša, pretvaraju se u relativne, apstraktne i spekulativne pojmove. U ovoj, nazvaću je "delimičnoj poemi", pisac nas je suočio sa večitim, besmrtnim grehom praotaca, samim iskonskim zlom. Junak, grešnik, negativac, piše pismo samom sebi, svestan da je zbog zločina koji je učinio, u raljama sopstvene savesti; pismo u kojem jasno stavlja do znanja nekom budućem sebi šta ga čeka. Ali on ne traži kajanje ili utehu, ne oseća grižu savesti, sve što želi jda dosegne je smrt, istinska i potpuna smrt. Kao u Bergamnovom "Sedmom pečatu", gde vitez Antonius igra partiju šaha protiv Smrti, tako je i ovde smrt metaforično predstavljena, likom pesnikinje. Pisac kaže:  Tražićeš život u smrti, njegovu srž u njenoj suštini . Vitez Antonius na talon stavlja svoj život, život koji mu visi o koncu svakim pomeranjem topa ili skakača. Šta u zalog stavlja junak priče "Nedorođen"? Ništa. Jer nema šta da stavi, on je večiti prokletnik.


Odiseja partizana

Dva poena. Privukao me je arhaični stil pisanja na početku, glagoli i pridevi često stoje iza imenica, što doprinosi poetici samih rečenica. Šteta što nije nastavljeno u tom ritmu. Ovde je junak više sticajem objektivnih okolnosti postao to što je postao, što ga može opravdati u našim očima, ali ga i diskvalifikovati kao potpunog negativca, pogotovo što se na kraju priče kroz samožrtvovanje iskupljuje, tako da već zadire u polje antiheroja. 

Manifest(o) matričnog štampača

Dva poena. Svidja mi se koncept, sam ton pripovedanja u vidu objave, dat u šaljivom i nenametljivom stilu sa lepim i tečnim rečenicama. Ono što jako jako škripi u ovoj priči je neka filozofsko - sociološka postavka . Jeste da priča pokreće, ili to pokušava, brojna pitanja, ali sam način kako su ona postavljena je naivan, često i nemoguć. S jedne strane priča nam govori o granicama do koje treba da ide ljudska zavisnost od tehnologije, kroz alegoriju i o nekim etičkim normama; a s druge, na klimavim nogama postavljene su neke teze o uništavanju prirode od strane čoveka, o njegovom besmislenom i bespotrebnom postojanju. Spočitava se da je čovek zao, nesposoban za velika i plemenita dela. Pisac unosi patetiku kada govori o ozonskim rupama i raskrčenim šumama Amazonije. Da li pisac koristi kućnu hemiju i automobil? Nisam nikako mogao da se saživim sa glavnim junakom, matričnim štampačem. Naprosto, iz mene je progovorio prvi prirodni zakon - nagon za preživljavanjem. Dole matrični štampači!
     

Skupio sam tajno glasanje (prva kolona), javno glasanje (druga kolona), kao i samo ženske glasove iz javnog (treća kolona). U normalnoj raspodeli žene treba da učestvuju trećinom glasova, jer ih je približno trećina u glasačkoj populaciji (7 od 24). Ovog puta žene nisu presudno uticale na pobedničke priče. Zapravo, moglo bi se reći da su muškarci ti koji su dogurali priču LearzA do trećeg mesta. Priče Snajperista i Nedorođen imaju veću standardnu devijaciju od ostalih (spadaju u one što ti se ili baš sviđaju, ili uopšte ne). Priča Nedorođen je zanimljiva i po tome što su joj sva tri nova muška učesnika radionice dala maksimalan broj bodova. Možda je u pitanju nekakvo pravilo "fresh minds think alike", ko zna.

Aždaja i carev sin              6 11  5
Odiseja partizana               4  7  3
Sva njena deca odlaze u suton  15 17  5
Tišina                          6 12  3
Gadovi                          4  4  1
Kuda idu divlje svinje          2  5  1
Kobajagi                       12 11  4
Viline vode                     4 12  0
Snajperista                    13 31 11
Schwarzer Donnerstag           12 21  8
LearzA                          9 19  3
Večno proklet                   3  7  1
Trinaesta žrtva                 7 11  2
Nervoza                         4  6  0
Džoni Bigud                     5  5  0
Manifesto matričnog štampača    9 12  2
Majka                           5  9  5
Nedorođen                      13 19  7
Krvavo crveno                   7 14  7
Porodica na okupu               6  6  0

Ispravio sam jedan glas po Plutinoj želji.

Snajperista je od mene dobio jedan bod. Sintetik ima prepoznatljiv stil i iz kruga u krug je sve bolji. Čini mi se da mu ova radionica veoma prija.

Ova priča, zapravo, ima izuzetnu dinamiku. Grabi čitaoca na početku i ne pušta ga do kraja. A i ima nešto u grupi zatvorenika u kojoj svako krije svoju priču... Ovo bi, u stvari, bio kliše zez, da nije momenta koji priču izdvaja iz proseka: opsesivno-kompulsivno brojanje para i nepara. Sjajan način da se negativcu jednom jedinom osobinom da jak i upečatljiv karakter. Najbolji momenat ove radionice.

E, sad, ima tu padova i uspona, drigi deo je pripovedački bolji od prvog, kraj bi mogao da bude efektniji itd.

Ovde mi najviše smeta činjenica da Snajperista najviše funkcioniše u okvirima ovog kruga. Ovaj negativac jedini se izdvojio šmekom i uličnom inteligencijom koja nam je svima bila simpatična. Ali ja sam priču zamislila u drugom okruženju i dobila kliše robijaški vic, pa mi se to baš i nije dopalo.

I još nešto - prilikom pisanja priče palo mi je na pamet da je mnogo teže naterati čitaoca da se identifikuje sa junakom - negativcem u fantastičarskom okruženju, nego u nekoj realno mogućoj situaciji. Čitaocu je teže da se zamisli u sf-u nego baš u zatvoru, na primer. Dakle, volela bih da SS ponekad napiše i nešto od fantastike, bar u nekom krugu kako se ne bi zaustavio na zezovima i opisivanjima klišea (čini mi se da je to kod Sintetika realna opasnost).

SS ako želiš dublju analizu od ove - dojavi. Isto važi i za sve ostale, nakon objave imena autora... Mada, eto, za Snajperistu znamo čija je, ali za gomilu drugih ne znamo.

Hvala mac.  xjap

Schwarzer Donnerstag - bila sam uverena da će ova priča da dobije dosta glasova, iako je, u suštini, prosečna. Ima sjajnu ideju - svet (i UN) koji se klanja Mein Kampf-u. Prodorna i upečatljiva vizija budućnosti. Šteta što je realizacija ostala na niskom nivou.

Pripovedanje je još i solidno, ali je motivacija i psihologija likova (glavnog, pogotovo) užasna.

Nisi? Pištolj ubija svojom municijom, zar ne? Knjiga, makar i najbolja, na određeni način ubija onim napisanim u njoj. Nisi znao? Možda ne znaš da čitaš? Tebe neću ubiti. Ali hoću sve koji pomisle da se zaludjuju knjigama! Moja je misija da uništim sve knjige sveta! Da! Da ubijem sve pisce, izdavače, čitaoce!

Zašto je to misija (mislim, jasno je to meni - ali da li je i glavnom liku? I kome još? Sigurno nije sam? Ili jeste? Ceo svet je poludeo? Samo on je poludeo?)? Kako to knjiga "na određeni način" ubija? Šta bi sa knjigom praznih stranica? Šta ona predstavlja za ubicu, a šta za žrtve?

Mnogo nedorečenosti, rupa i nedoslednosti. Brutalnost radi brutalnosti, neobjašnjena i neopravdana. Ludilo (makar imalo racionalno utemeljenje, kao u ovom slučaju) nije izgovor za nedosledno ponašanje junaka.

Dosta promašaja u svakom smislu (čitateljka sam koja zahteva uverljivu psihologiju likova), osim idejnog.

Lep i pismen ispis.

Dobra dinamika i neverovatno efektan kraj, koji je i kupio većinu. Mene nije, jer mi nije bio dovoljan.

Imam utisak da bi Schwarzer Donnerstag trebalo da bude duži kako bi se uopšte došlo do psihologije likova koje, slažem se, ovde praktično nema, pošto je sve potrošeno na (brutalna) dešavanja, skiciranje sveta u kome se dešava i tempiranje obrta. I sve je to, po meni, sjajno izvedeno, ali za likove nije ostalo mesta. Nikako je ne bih ocenio kao lošu zbog toga, ali mogla bi da bude bolja i ima potencijala da se proširi, ukoliko autor to želi...

Priča me je podsetila na nekakav sumanuti spoj dva draga mi romana - Čovek u visokom dvorcu i Ja sam legenda.

Veliki, veliki potencijal priče i autora/ke, veoma slaba realizacija. Pre svega zbog toga što ova priča, ovako postavljena, MORA da ima ODLIČNU psihologiju likova.

Utešno je što autor/ka makar na jeziku i izrazu ne mora da radi mukotrpno dugo, pa može da se fokusira na motivaciju svojih junaka. :)

Meni je isto u Schwarzeru motivacija i psihologija likova potpuno neuverljiva, i to mi je uprkos korektnoj tehnici, značajno smanjilo povoljan utisak o priči. U Snajperisti mi se nikako nisu dopali dijalozi.
Learza mi je nekako najbolje uklopila sve elemente- dobro zamišljen i predstavljen negativac, solidan obrt, uverljiva atmosfera priče, ispričano s merom ni površno ni previše mudrovanja. Lepa priča.

Sva njena deca odlaze u suton-Vratio bi se ovoj priči, pošto mi je bila prva ispod crte za glas. Autor/ka ima lepu reč, vidi se osmišljenost priče, funkcioniše i na idejnom planu i izvođenjem. Do pred sam kraj, a onda ide deo koji mi je pokvario ukupan utisak.
Ovo :
,, Dugo već sumnjala je da radi za ličnu korist nadređenih. Svet se nije promenio sa korišćenjem nove tehnologije. Samo su neki postali bogatiji. Neki su zavladali svetom." Ima još u ovom delu, ali ovo mi najviše škripi, i to po mom mišljenju treba promeniti. Naprosto zvuči kao nešto što smo videli i čuli mnogo puta, kliše, preispitivanje ubice koga iskorištavaju bogati nadređeni koji vladaju svetom. Ovom delu se moralo prići drugačije. Inače je priča sasvim dobra, i mislim da bi se mogla doraditi i preraditi da bude odlična.

Evo da i ja objasnim neke od svojih bodova.

Nedorođen - Meni, ova priča je prelepa. Iako se govori o presečenim vratovima i mazanjem krvlju, nakon čitanja sam bio gladan. Kao da sam slušao gurmana dok opisuje svoje omiljeno jelo, nije bitno samo jelo, već način na koji ga on doživljava. Pored toga, izuzetno čitljiva priča, pismena, dobro uokvirena. Mislim da je autor/ka odlično ušao/la u um glavnog lika.

LearzA - Ovo je školski primer negativca. Jednostavno opisan, dinamičan, po mom mišljenju, možda čak i najbolje okarakterisan. Podsetio me je na lik Nikija Santora u filmu Kazino, mali, ali mnogo zajeban. Čitava priča je jedan veliki kliše od početka do kraja (što je definitivno mač sa dve oštrice), ali meni je upravo to dalo na snazi. Da nema toliko klišea, priča mi ne bi bila ni upola dobra. Pročitao sam je u jednom dahu, i imam osećaj da je tako i napisana. Kao da je autor dobio ideju, seo, zapalio cigaru, završio i poslao priču pre nego što je stigao da zapali drugu.

Dve priče koje su na prvim mestima, meni se nisu svidele, nisam im udelio niti jedan bod. Neću ih sad komentarisati, jer možda postoji nešto što moje neiskusno oko nije moglo videti u njima. Sačekaću još komentara, pa ću ih opet pročitati, čisto da vidim da li ću onda možda shvatiti da sam se ogrešio o njih.

Schwarzer Donnerstag - Ovde je priča ubijena uslovom 6000K. Ko god je pisao (pretpostavljam da se ne radi o apsolut bigineru) bio je žestoko ograničen dužinom priče. Ponovo čitam ceo krug i što dalje odmičem sve sam više ubeđen da priče uopšte nisu toliko loše koliko ih ocrnjuju neki ljudi koje veoma poštujem (bez uvrede, molim).

Quote from: mac on 11-05-2011, 00:48:21
Ispravio sam jedan glas po Plutinoj želji.

Divan si Đuro! :lol: Osim što onda Tišini treba da skineš jedan glas. Ovoj priči sam dala bod više.

I tako... ko zna šta sam još uradila...

Prestani da kukumavčiš Plutice i baci se na kritiziranje! Jen' - dva!!!

Ko kukumavči? Samo ispravljam nepravdu koju sam sama umesila.

to je nezvanično zezanje.
U stvarnosti i za istoriju ostaje onako kako je zapisano u privatnoj poruci.
Sledeći put budu pažljivija.
Žene su inače sklone površnosti i brzopletosti, a ponekad to rade namerno... "Oh, dragi, ja sam mislila da si ti..."

Aždaja i carev sin
Evo atmosfere koja mi se dopada – neodoljivo me asocira na jedan film koji sam obožavao : Boja noći.
Prokleto mi je nejasan kraj priče- šta se desilo?
Eh, sad zahvaljujući mom nesnalaženju, priča je ostala bez moga glasa.
Šteta...

Odiseja partizana
Uh, ovo mi se definitivno nije dopalo. Bolje da ne ubijam autora u pojam. Dakle, No Comment.

Tišina
Tiho je. Jako je tiho tamo. - Ključna rečenica priče me je osvojila i Milosh reče da je pomislio da je ovo moja priča. Kad malo bolje razmislim on je u pravu. 'Bem ti ko da sam je ja pis'o! Nažalost  sa svim greškama koje takvo pisanje nosi.
Glavni junak ima neku vrstu Vijetnamskog (Balkanskog) sindroma. Devojčica može biti kako duh, tako i njegova opsesija.
Nevolja je to što su postupci nekoga ko je učestvovao u onakvom  pokolju  nikako nisu primereni postupku glavnoga junaka. Jednom ubica – zauvek ubica! Dakle njegovi postupci su veštački iskonstruisani i to je greška preko koje ne mogu da pređem.

Кuda idu divlje svinje
Bato nadao sam se da si napisao bolju priču i žao mi je što si se odao, jer sad imaš priliku da me optužiš da sam pristrasan, a nisam.
Nažalost ti nemaš tehnike da odradiš ovakve ideje. Tvoj plasman je apsolutno zaslužen. Mnogo moraš da radiš na zanatu, ako misliš da se baviš pisanjem.

Kobajagi
Priča prokleto dobro napisana i prokleto surova. Da nije moga totalnoga zgražavanja nad temom i motivacijom  imala bi moj glas!

Quote from: Boban on 11-05-2011, 10:19:12
Žene su inače sklone površnosti i brzopletosti...

Ja naročito. xrotaeye

Ih, i lako je reći "Sledeći put budu pažljivija", ko da ja ne znam da treba da budem pažljivija. To je isto kao kad nosiš poslužavnik sa milion flašica i čaša, neko ide pored tebe i neprestano govori "pazi sad pa prospi, pazi pa zapni, gledaj kuda ideš"...
U stvari, meni stalno to rade. :oops:

Nervoza
Ovakve priče mi se dopadaju, ali imam ozbiljne primedbe na korištene izraze: limena armija, roboti kriziraju, kada su se navukli., limeni vojnici...
Pa opet rečenica na kraju, mada je naizgled u istome stilu zvuči dobro i primerena je:
Narkomani? Nek' crknu. Il' nek' ih pobiju ljudi. Ili nek' narkomani pobiju ljude. Baš me briga. Formula sam Ja.
Eh, sad ja znam šta htedoh reći, a autor će valjda shvatiti poruku. Nadam se, jer ne znam kako bih drugačije rekao,

Džoni Bigud
Evo zvezde programa. Priča koja je izazvala mnogo rasprava zahvaljujući glupostima 
Zbog toga sada neću pričati o njoj. : Niko nemožda prejebe Džonija.

Manifesto matričnog štampača
Ovo mi se definitivno nije dopalo – so, No Comment.

Мајка
Priča je jasna, ima dozu čovečnosti, ali mene je odbilo nešto u izvedbi. Ne znam šta je u pitanju.
Samo jedna primedba – Trebala je biti prava majka. Maćeha se ne uklapa u završnicu.

Nedorođen
Za ovako nešto moja znanja nisu dovoljna – No Comment.

Кrvavo crveno
Ovo mi se nije dopalo - No Comment.

Porodica na okupu
U stvari ovo mi je vrlo interesantna priča i malo je falilo da dobije moj glas. Prevagnule su sitnice.

Quote from: Anomander Rejk on 11-05-2011, 08:32:05
Ovo :
,, Dugo već sumnjala je da radi za ličnu korist nadređenih. Svet se nije promenio sa korišćenjem nove tehnologije. Samo su neki postali bogatiji. Neki su zavladali svetom." Ima još u ovom delu, ali ovo mi najviše škripi, i to po mom mišljenju treba promeniti. Naprosto zvuči kao nešto što smo videli i čuli mnogo puta, kliše, preispitivanje ubice koga iskorištavaju bogati nadređeni koji vladaju svetom. Ovom delu se moralo prići drugačije. Inače je priča sasvim dobra, i mislim da bi se mogla doraditi i preraditi da bude odlična.

Dobro, i moja primedba je da smo suviše vođeni, ali dok ne predominiraju sudovi o predrasudama mojih sudova ili dok mi u međunožju ne zazveči onako kako je nekima zazvečalo, da skrenem pažnju na tri reda iz priče:

Ptica je prhnula.
Devojčica se trgnula.
Povukla je obarač.

Jedno pitanje: Da li je ubila devojčicu? Ja mislim da nije i da je to najbolji deo priče.

Ama ubila ju je Scallope - pa u tome i jeste poenta. DEVOJČICA JE ONA!!!

Zbilja bi se reklo da ta priča ima više anonimnih obožavaoca, nego javnih. Potpuna misterija.

Quote from: scallop on 11-05-2011, 11:22:06
Jedno pitanje: Da li je ubila devojčicu? Ja mislim da nije i da je to najbolji deo priče.

I ja sam se odmah zapitala, da li jeste ili nije i odlučila da nije. Jer, ako jeste onda logika dolazi u problem, ne?

Umukni Princezo...

Quote from: Plut on 11-05-2011, 11:35:51

Quote from: scallop on 11-05-2011, 11:22:06
Jedno pitanje: Da li je ubila devojčicu? Ja mislim da nije i da je to najbolji deo priče.

I ja sam se odmah zapitala, da li jeste ili nije i odlučila da nije. Jer, ako jeste onda logika dolazi u problem, ne?

Ovaj odgovor je tačan.

Pa, valjda treba verovati autoru ;)

Kod ostalih priča prilikom ocenjivanja, moram da priznam da sam se vodio trenutnim raspoloženjem. Neke su mi se svidele, neke nisam razumeo, neke su promašile temu pretvarajući negativca u antiheroja itd. Ali jedna priča mi je skrenula pažnju svojim brojnim rupama, koje je čine vrlo neuverljivom, a to je za jednu priču veoma loše.

Sva njena deca odlaze u suton

Dobila je jedan poen od mene. To je mogla da bude i neka druga priča, ali sam ocenio baš ovu da bih ukazao na promašaje u samoj postavci.

Ovde je reč o ženi snajperisti, atentatoru. I u startu cela postavka priče je na klimavim nogama, jer mete atentata su deca. Autor ove priče neka pogleda priču Majka iz ovog kruga i neka dobro promisli o terminu "majčinski instinkt".
Potom, kada se izvršava atentat na pokretnu metu kao što je automobil, poslednje za čime se poseže je snajper. Iz nekoliko razloga: radi se o dvostruko pokretnoj i samim tim teškoj meti - samo kretanje automobila, i žrtva koja ne mora nužno biti u mirujućem položaju; žrtva može biti sa suprotne strane automobila od one na kojoj se nalazi atentator, može ležati na sedištu i biti van dometa; na velikim daljinama, pored otpora vazduha i efekta vetra, i relativno čvrsto automobilsko staklo pod određenim uslovima može izmeniti trajektoriju metka itd. Primer je atentat na De Gola: više atentatora naoružanih automatskim puškama.
O tome da  ga je udar metka u glavu odbacio na suprotnu stranu sedišta, kako pisac kaže, ne može biti ni govora, jer meci to ne rade, osim kada su u pitanju Klint Istvud i Li Van Klif i njihovo pucanje u šešire koji lete dvadeset metara.
Dalje, iako nam je pisac na nekoliko mesta u priči stavio do znanja da je atentator "na zalasku karijere", da počinje da sumnja u ispravnost svojih postupaka, ipak su neki potezi junakinje preterani: ona čas hoće vodu, čas neće vodu, pa hoće da postavi ćebe, pa neće, pa se maže blatom itd. Sve to deluje neuverljivo, ako se zna da snajperista mora da bude u stanju i po deset sati da provede ne pomerajući se. Ako je već atentatorka bila maskirana, znači da je postojala opasnost da bude primećena i osujećena, što znači da bi je svaki suvišan pokret mogao skupo koštati. Kakva crna voda, kakvi kamenčići!?
I na kraju, a to je još neko primetio, postavlja se i pitanje vremenskog paradoksa.

Vrlo je moguće da je ovde reči o ženskoj osobi, koja očigledno nema ni najosnovniju predstavu o vojnim pitanjima, pa mislim da bi u tom slučaju bilo bolje da je izbegla temu o kojoj je pisala, ili da se dobro upoznala o stvarima o kojima želi da piše. Uveriti čitaoca u ono što želite da mu saopštite je težak posao, ali ako ga završite, ispunili ste dve trećine zadatka. Ostalo je manje - više zanat.

Quote from: scallop on 11-05-2011, 11:43:09

Quote from: Plut on 11-05-2011, 11:35:51

Quote from: scallop on 11-05-2011, 11:22:06
Jedno pitanje: Da li je ubila devojčicu? Ja mislim da nije i da je to najbolji deo priče.

I ja sam se odmah zapitala, da li jeste ili nije i odlučila da nije. Jer, ako jeste onda logika dolazi u problem, ne?

Ovaj odgovor je tačan.

Pa sad... Čudni su ti vremenski paradoksi i putovanje kroz vreme donelo bi nam mnoge nelogične pojave i ljude. Logika koju poznajemo važi u određenim uslovima. U drugim uslovima bila bi to potpuno druga logika...

Isto je to kao i sa kvantnom i relativističkom fizikom. Prva važi na Zemlji i odlično objašnjava zakone na njoj. Što smo dalje od nje, ova fizika objašnjava sve manje i sve se više gubi u dubokim prostornim i vremenskim prostranstvima svemira. Tada počinje da važi relativistička fizika...

Halo! Javljam se iz suncem okupane Nepostojbije, a evo i naših ocena:

1.   Nedorođen. Bojim se da se više nas može identifikovati sa junakom priče. Uključujući mene, a i autora, naravno.+3
2.   Schwarzer Donnerstag. Postmodernistički pristup daje dobar utisak, ali on iziskuje bolju priču u idejnom smislu. Kao da je autor pošao od građe pa onda formulisao ideju, a nije imao dovoljno vremena.  Nego ni Herisu nije bilo neko razrešenje pa opet ispade "Otadžbina". +2
3.   Aždaja i carev sin-twist je očekivan, ali ga je lako očekivati zato što je zadatkom zadat. Možda bi dobar režiser ovo prodao kao nekakvo ,,Anđeosko srce", a producenti istumbali do ,,Šestog čula"..+2
4.   Sva njena deca odlaze u suton. Objašnjenja o ličnim stavovima junaka počinju da se gomilaju pred kraj dovodeći do ne baš jasne predstave. Mislim da bi bilo bolje da su razvodnjena i da se postepeno sumiraju. Sa druge strane, sad uvideh, takav postupak može da zbuni čitaoca pa mu je možda bolje sve po redu i k'o na tanjir servirati, ali ja sam lično protiv bilo kakvog podilaženja. Sam kraj je baš lep.+1
5.   Porodica na okupu. Osetan je opšti uticaj terror-horrorr-a tipa Audition/Saw/Hostel...Da je žensko dete glavni akter bilo bi smislenije. Muško obično i samo zeva za suknjama.+1
6.   Tišina. Ovo mi je za Šimicua. Došao čovek kod nas na letovanje i ajd' da snimi nešto. +1

Quote from: Stipan on 11-05-2011, 11:36:35
Umukni Princezo...

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 11-05-2011, 11:47:12
Kod ostalih priča prilikom ocenjivanja, moram da priznam da sam se vodio trenutnim raspoloženjem. Neke su mi se svidele, neke nisam razumeo, neke su promašile temu pretvarajući negativca u antiheroja itd. Ali jedna priča mi je skrenula pažnju svojim brojnim rupama, koje je čine vrlo neuverljivom, a to je za jednu priču veoma loše.

Sva njena deca odlaze u suton

O, bože.  :roll: Kada ukazujete na rupe u priči, pazite na rupe u sopstvenim komentarima. Nije cilj dati komentar bez promišljanja o njemu, već on treba da koristi autorima/kama.

Hajde ti lepo komentariši priču i mani se ukazivanja na majčinski instinkt. Ako je priču pisao autor, to onda može da bude samo šta... očinski instinkt? Ili on ne važi u slučaju da je snajperista muškarac?

Hajde da naučimo da kritikujemo. Kritikuje se stil, logika priče, izraz, pismenost, struktura priče, odgovor na zadatak, psihologija i motivacija likova.

Sve što zadire u domen LIČNOG ŽIVOTA autora/ke nije stvar kritičara.

Molila bih promišljene i suvisle kritike.

Krvavo crveno - Prvi utisak: autor je baš nervozan dok vozi  :)
Solidno napisano, rečenice me lepo vode kroz priču, nisam naleteo ni na jedan deo koji bi me zamorio. Dao sam joj 2 boda, ali moram napomenuti da je za mene LearzA daleko iznad.

Trinaesta žrtva - Svidelo mi se to što nisam imao nikakav problem da zamislim taj, poprilično velik svet, predstavljen na 6000k. I kraj mi se dopao, koliko god naivan bio. Ali, Bane mi je nekako neuverljiv. Kao da glumi dok viče "Udri kučku Bane!". Da li time sebe uverava da to tako mora? Ili možda ni sam autor nije siguran kakav stav Bane ima prema tome što radi...

Manifesto - Ovoj priči sam dao bod zato što je uspela da me nasmeje u moru boleština i uvrnutosti koje je ova tema sa sobom nosila. Mislim da je to i bio njen cilj.

Tišina - Ovde sam dao bod zato što mi je falila još jedna priča. Čitljiva je i dinamična, sviđa mi se ta ideja sa "duhovima iz prošlosti", ali mi je glavni lik neuverljiv. To što je ubio devojčicu se dogodilo u ratnom ludilu, krajnje je očigledno da nikada ne bi mogao da učini tako nešto u normalnim okolnostima. Samim tim, osoba kakvu je autor/ka prikazao nikada ne bi nastavila da ubija malu decu, ne bi bila sposobna za tako nešto, pre bi oduzeo život samom sebi i završio s tim.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 11-05-2011, 11:47:12
Ovde je reč o ženi snajperisti, atentatoru. I u startu cela postavka priče je na klimavim nogama, jer mete atentata su deca. Autor ove priče neka pogleda priču Majka iz ovog kruga i neka dobro promisli o terminu "majčinski instinkt".

Ti, očigledno, ne pratiš situaciju na Radionici, ali ni na forumu.

Hoću da mi objasniš ovo što si napisao. Pazi da bude suvislo i inteligentno (makar inteligentnije nego dosad), pogaziću te ako ne bude.

Quote from: D. on 11-05-2011, 11:59:08

O, bože.  :roll: Kada ukazujete na rupe u priči, pazite na rupe u sopstvenim komentarima. Nije cilj dati komentar bez promišljanja o njemu, već on treba da koristi autorima/kama.

Pa ovo što sam rekao i treba da koristi autorki ili autoru. Ova priča nije uverljiva.

Quote from: D. on 11-05-2011, 11:59:08Hajde ti lepo komentariši priču i mani se ukazivanja na majčinski instinkt. Ako je priču pisao autor, to onda može da bude samo šta... očinski instinkt? Ili on ne važi u slučaju da je snajperista muškarac?

Ja lepo komentarišem priču. Ko bi slao ženu da ubija decu? Majčinski instinkt se odnosi na junakinju priče, a ne na autora. Kada se planiraju atnentati vodi se računa i o najmanjim sitnicama, i planer atentata ne bi slao ženu da ubija decu. U to možeš da budeš sigurna.

Quote from: D. on 11-05-2011, 11:59:08Ja nisam videla da igde u priči piše da je u pitanju snajper. To plus odbacivanje na suprostnu stranu sedišta (što metak radi malim metama) daje oružanu tehnologiju iz budućnosti.

Ako ima optički nišan, kao što je u priči naznačeno, onda je snajper. Da li iz budućnosti ili prošlosti nema veze. Metak odbacuje male mete na suprotni kraj sedišta? Ti si, pretpostavljam, bila u ratu?

Quote from: D. on 11-05-2011, 11:59:08Hajde da razmislimo malo - može li sredovečna žena sa ličnim sumnjama i nedoumicama da bude dorasla ovakvom zadatku? Ne može. Zato i pije vodu, meškolji se, uznemirava je unutrašnji život, koji kulminaciju doživljava u poslednjem delu. Došao je kraj njenoj karijeri.

Naravno da ne može. Baš zato što ne može, pretpostavljeni je ne bi slao na zadatak nego bi poslao nekog drugog, ko ne bi razmišljao da li će da piški ili neće. Ona ne ide na piknik, već da izvrši atentat.

Quote from: D. on 11-05-2011, 11:59:08Hajde da naučimo da kritikujemo. Kritikuje se stil, logika priče, izraz, pismenost, struktura priče, odgovor na zadatak, psihologija i motivacija likova.

I uverljivost priče.

Quote from: D. on 11-05-2011, 11:59:08Sve što zadire u domen LIČNOG ŽIVOTA autora/ke nije stvar kritičara.

Molila bih promišljene i suvisle kritike.

A gde ja to zadirem u lični život autora/autorke? Zaista bih voleo da mi objasniš?

Princezo nemoj!!!

Quote from: D. on 11-05-2011, 11:35:17
Zbilja bi se reklo da ta priča ima više anonimnih obožavaoca, nego javnih. Potpuna misterija.

Mislim da je obavezno - obožavalaca, al ne bi bilo loše proveriti.

Quote from: Stipan on 11-05-2011, 12:22:53
Princezo nemoj!!!

Naravno da neću. Ne možemo uvek da tražimo inteligenciju od naših kritičara.

Samo se ti drži sredovečnih snajperistkinja koje muči bešika i metaka koji bacaju svoje mete unaokolo, ne brini za moju inteligenciju.

Ah, znači Majn Kampf priča je tvoja?

Evo jednog pravila Radionice - niko ovde nije maliciozan (osim tebe, očigledno). Moja loša kritika te priče nije upućena autoru več priči.

Ako ne znaš da se igraš, nemoj da se namećeš u igri. Molim te.

Hrundi ne savetujem ti da nastaviš da je provociraš. Neću još dugo moći da je obuzdavam!

Stipane, dušo, ne brini se za mene. Radionica je uvek na prvom mestu.

Ipak, kada se u njoj učestvuje, podrazumeva se kulturno ponašanje i prihvatanje nekih pravila.

Dakle, komentarišite priče, a ne autore ili njihov majčinski instinkt.

Quote from: D. on 11-05-2011, 12:32:53
Ah, znači Majn Kampf priča je tvoja?

Evo jednog pravila Radionice - niko ovde nije maliciozan (osim tebe, očigledno). Moja loša kritika te priče nije upućena autoru več priči.

Ako ne znaš da se igraš, nemoj da se namećeš u igri. Molim te.

Ne znam i neću da znam koja je moja priča dok moderator to ne objavi, tako da ne znam otkud ti to znaš? Ja nisam maliciozan, nikako.

I ja kritikujem priču, a niti sam dovoljno dugo na ovom forumu da znam ko kako piše, niti mogu da naslutim koja je čija priča.

Izgleda da je ovo tvoja priča. Pa žao mi je, nije uverljiva. Veruj mi da ne postoje snajperisti koje muči bešika.

I još jednom: nisam komentarisao autorku i njen eventualni majčinski instinkt. Nemoj da mi podmećeš nekakve reči koje nisam rekao i da me uvlačiš u ova sitna podjebavanja.

Ne, ne kritikuješ priču. Ti ne znaš da kritikuješ priče, zato prvo malo gledaj kako se kritikujemo, pa se onda uključi.

I pažljivo čitaj priče koje kritikuješ. I to je preporučljivo.

A, da li bi bilo konstruktivno da se pozabavimo onim što je predmet radionice? Autor priče "Sva njena deca odlaze u suton" je sklon da vodi čitaoca i na to mu je ukazano. To je i jedini ozbiljan nedostatak. Ostalo, uključujući i poentiranje je OK.

Nešto sasvim drugačije je što uporno vidimo ono što nije napisano. Nekoliko priča je napisano kao da su "oporuke". Da se Angel nije "smorila", sad bi sigurno ukazala da priče koje "pišu mrtvi ljudi" imaju problem u tome što je potrebno objasniti i kako su ih napisali. Dogodilo se, takođe, da je ukazano da su čitaoci naišli na "višak teksta". To ukazuje da postoji dobar odnos prema konciznom pisanju, a da pisci relativno lako postave priču, pa nepotrebno troše prostor.

Ono treće je da je komunikacija kroz PM izlišna ako nešto nije rečeno u priči. Tu, pre svega, mislim na priče gde sam ukazao da je tema "trošena" kroz nepotrebno, a pogubljeno nešto što je važno. Recimo, priča "Trinaesta žrtva" je dobro napisana, ali je propušteno da se ukaže da Bane lovi po mrklom mraku i da mu je jedini način da prati lovinu toplotni signal na IC viziru. Umesto toga saznamo kako ju je šopao po guzici! Bilo je savršeno dovoljno prostora da saznamo kako dolazi do informacije gde se nalaze "device", kako se kreće po savršenom mraku itd... Naravno, kraj je patetičan umesto da bude šok za lovca.

Na kraju, veoma smo skloni da promašimo prelepe rečenice koje svedoče o talentu gubeći se u tome da li nam se priča "dopala", da li smo je "skontali" i da li se uklapa u naša "žanrovska" opredeljenja. Ova radionica ne sme da razlikuje ono što nam je lično opredeljenje od onoga što je dobro napisano. Daću i primer, jer mi se čini da ni Boban nije omašio neke lepe rečenice iako je sklon da jako malo toga pročita. U ovih nekoliko rečenica krije se više talenta nego u čitavoj majskoj radionici:

Mahnuo sam za novom flašom, otpio jedan dugačak gutljaj, prevukao šakom preko ovlaženih brkova. Smrdeli su na užeglo, masno i prašnjavo. Smrkavalo se. Razgaženim tlom je, u žućkasto, iskrila izmaglica. Spustio sam čizme sa ležaljke, razmrljao dlanovima nešto malo uhvaćeno od te vlage.

Quote from: scallop on 11-05-2011, 12:46:04
Na kraju, veoma smo skloni da promašimo prelepe rečenice koje svedoče o talentu gubeći se u tome da li nam se priča "dopala", da li smo je "skontali" i da li se uklapa u naša "žanrovska" opredeljenja. Ova radionica ne sme da razlikuje ono što nam je lično opredeljenje od onoga što je dobro napisano. Daću i primer, jer mi se čini da ni Boban nije omašio neke lepe rečenice iako je sklon da jako malo toga pročita. U ovih nekoliko rečenica krije se više talenta nego u čitavoj majskoj radionici:

Mahnuo sam za novom flašom, otpio jedan dugačak gutljaj, prevukao šakom preko ovlaženih brkova. Smrdeli su na užeglo, masno i prašnjavo. Smrkavalo se. Razgaženim tlom je, u žućkasto, iskrila izmaglica. Spustio sam čizme sa ležaljke, razmrljao dlanovima nešto malo uhvaćeno od te vlage.

Sad, ne bih se složila da se "krije više talenta nego u čitavoj radionici", ali bih se složila da rečenice jesu lepe, da cela priča ima jedinstven izraz, i da čudi (rastužuje) mesto na kom se našla.

Quote from: D. on 11-05-2011, 12:45:32
Ne, ne kritikuješ priču. Ti ne znaš da kritikuješ priče, zato prvo malo gledaj kako se kritikujemo, pa se onda uključi.

I pažljivo čitaj priče koje kritikuješ. I to je preporučljivo.

Da, ja kratikujem priču. Ja to znam. A ti ne znaš ništa o atentatima, snajperistima, i mecima. Priča ti je neuverljiva.

Ja tebi preporučujem da dobro proučiš ono o čemu želiš da pišeš.

Quote from: D. on 11-05-2011, 12:45:32
Ne, ne kritikuješ priču. Ti ne znaš da kritikuješ priče, zato prvo malo gledaj kako se kritikujemo, pa se onda uključi.

I još nešto za one koji ne znaju: majčinski instinkt je isto što i očinski. To se zove roditeljski instinkt i ne zavisi od pola.

Majčinski instinkt je uslovljena reakcija kao i svaki drugi "instinkt". Neko ga ima, neko ga nema. Kao i "talenat" za pisanje ;)

Apsolutno se slažem, Lorde. Pomislih da me neće razumeti ako kažem da je uslovljen. :)

Dobro hoćeš li ti da komentarišeš priče ili ćeš da otvaraš roditeljsko savetovalište? A?

Imao bih pitanje za moderatora.
Da li članica D. ima uvid u to koja je čija priča?
Otkud njoj ideja da je priča Schwarzer Donnerstag moja?

Quote from: D. on 11-05-2011, 12:53:24
Sad, ne bih se složila da se "krije više talenta nego u čitavoj radionici", ali bih se složila da rečenice jesu lepe, da cela priča ima jedinstven izraz, i da čudi (rastužuje) mesto na kom se našla.

Štos i jeste u tome da se ne složiš. Sad bi trebalo da nađeš bar jednu sličnu rečenicu u ovoj radionici ne bi li pobila moju tvrdnju.

Sad bih nešto pitao Hrundija, kad se već toliko razume... Priča "Sva njena deca..." nije priča "Snajperista", pa zašto se onda u nju učitava "snajperizam"? Protagonista u priči nigde nije naznačena kao majka i zašto je onda krstimo majkom? Dalje, D. je "dozvoljeno" da malo "postrekava" ovaj deo foruma i ona to i radi. Mene bi više zanimalo osvrtanje na neke druge priče, a ni tvoju nećemo propustiti kad prođe "identifikacija". Koliko se sećam, za tvoje dosadašnje priloge sam napisao da su izuzetno pismeni, ali da ima i propusta. Lično sam se uverio, na sopstvenim pričama, da tačno nije uvek i tečno. Te sitne laži u ispisu znaju da budu inspirativne. Ako se čini da je komentarisanje priča namenjeno obračunima, to sigurno nije tako, a ko tako vidi je u krivu. Čini mi se da je prvi cilj ipak dobro osmišljavanje postavljenih tema.

Ma da, kod mnogih je, u stvarnosti, "majčinski instinkt" jednostavno - panika!

Priča o snajperistkinji ("snajper" je sprava) ima dosta slabosti.
Prvo, nevešto pisanje. Što kaže Skalop, navođenje čitaoca - loše je kad se čitaocu nameće šta mora da vidi ili misli ili oseća. Veština pisanja se i sastoji u tome da se čitalac u suočenju s napisanim po svojoj volji određuje, inače od književnosti nema ništa - to bude dogma ili, jednostavno, stereotip.

Stereotip dominira ovom pričom - to odletanje pod udarom metka je opšte mesto u petparačkoj produkciji stripova i filmova. Metak ne odbacuje pogođenu osobu, on je "buši". U najvećem broju slučajeva, pogođeno telo ili glava prosto - klone.

Nejasno je zbog čega se radnja (ili slična radnja) ponavlja. Je li to putovanje kroz vreme, je li to samo niz sličnih situacija koje služe da prikažu proces "kvarenja" snajperistkinje? Ima previše referenci na postojeća rešenja (Terminator, Nikita, itd.) i to može da zbuni. Nije dovoljno istraženo kakve se sve mogućnosti otvaraju, a nije ni jasan cilj priče.

Odgovor na postavljeni zadatak se nazire u tom "kvarenju" koje bi, osim prirodnog starenja, moglo da znači i nekakvo etičko osvešćivanje. Ipak, lik je previše pasivan, previše je bez svog stava i odlučnosti - jednostavno se raspada naočigled.

Ja i dalje ne znam da li se radi o putovanju kroz vreme ili je reč o kompjuterskoj simulaciji, gde je i glavni lik deo te simulacije ili nije?????

Što se tiče priče "Snajperista" i ove "Sva njena deca...", poređenje se zaista nameće. Dva potpuno različita pristupa istoj profesiji...

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 11-05-2011, 13:16:05
Imao bih pitanje za moderatora.
Da li članica D. ima uvid u to koja je čija priča?
Otkud njoj ideja da je priča Schwarzer Donnerstag moja?

Članica D je, pored svega ostalog, veštica.

Kaže se čarobnica, a ne veštica.

Quote from: scallop on 11-05-2011, 13:20:32

Sad bih nešto pitao Hrundija, kad se već toliko razume... Priča "Sva njena deca..." nije priča "Snajperista", pa zašto se onda u nju učitava "snajperizam"? Protagonista u priči nigde nije naznačena kao majka i zašto je onda krstimo majkom? Dalje, D. je "dozvoljeno" da malo "postrekava" ovaj deo foruma i ona to i radi. Mene bi više zanimalo osvrtanje na neke druge priče, a ni tvoju nećemo propustiti kad prođe "identifikacija". Koliko se sećam, za tvoje dosadašnje priloge sam napisao da su izuzetno pismeni, ali da ima i propusta. Lično sam se uverio, na sopstvenim pričama, da tačno nije uvek i tečno. Te sitne laži u ispisu znaju da budu inspirativne. Ako se čini da je komentarisanje priča namenjeno obračunima, to sigurno nije tako, a ko tako vidi je u krivu. Čini mi se da je prvi cilj ipak dobro osmišljavanje postavljenih tema.

Jasno je da reč o snajperisti. Sve što koristi optički nišan postaje snajper.
Problem je što je članica D. prenela raspravu na lični nivo bez ikakve potrebe, vređajući me.
Ako smatra da je bespotrebno da njene buduće priče budu uverljive, neka se ne obazire na te stvari. Ja bih ostalima preporučio da dobro prouče ono o čemu žele da pišu, da ne bi potcenjivali čitaoca.

Nemam ja problem s tim što je njoj "dozvoljeno" da "podstrekava", ali joj neću dozvoliti da me vređa, pogotovo što ne vidim šta sam ja toliko strašno rekao o priči za koju se ispostavilo da je njena.

Takođe je i moja priča na talonu, već je bila komentarisana i ja sa tim nemam problema. Ja zaista ne unosim nikakve lične razloge u raspravu, jer nemam zašto. Nikoga ovde ne poznajem.  

Bla, bla, bla.

Blebetanja je bilo dosta u tvojoj priči. Ne preteruj...

Odustani, biće ti krivo.

Ako ne vidiš gde si pogrešio kada si "kritikovao" i ako ne umeš da prestaneš sa provokacijama, to je tvoj problem.

Ovde učestvuješ u radionici koja ima svrhu i cilj, pa se tako i ponašaj.

Nastavi sa "kritikovanjem", možda naučiš da ne udaraš na autore u svojim pisanijama, već na priče.

Lep pozdrav.

Ljudi, gde nam se denuo bratja Savajata?!

Mislim da mu se opet pokvario kompjuter? I moj rikava...

Quote from: D. on 11-05-2011, 14:50:07
Odustani, biće ti krivo.

Ako ne vidiš gde si pogrešio kada si "kritikovao" i ako ne umeš da prestaneš sa provokacijama, to je tvoj problem.

Ovde učestvuješ u radionici koja ima svrhu i cilj, pa se tako i ponašaj.

Nastavi sa "kritikovanjem", možda naučiš da ne udaraš na autore u svojim pisanijama, već na priče.

Lep pozdrav.

Ne, nećemo tako, nego ti lepo objasni kako ja to kritikujem autore? Da čujem.

Lep pozdrav i tebi

Quote from: D. on 11-05-2011, 13:01:47

Quote from: D. on 11-05-2011, 12:45:32

I još nešto za one koji ne znaju: majčinski instinkt je isto što i očinski. To se zove roditeljski instinkt i ne zavisi od pola.

Da potvrdim. Elem, u mozgu postoje estrogenski receptori koji su verovatno odgovorni za navedeni instinkt. Testosteron nema svoje receptore, ali se u mozgu transformiše u estrogen i dovodi do istog efekta. To je ujedno i razlog zašto muškarci sa većom proizvodnjom muškog hormona (rano oćelaveli, izrazito maljavi i nasrtljivi..) imaju neke odlike žena u svom ponašanju. Uzgr. možda sam pogrešio sa ovim quote-om, prvi put to radim.

...nisam pogrešio.

Dobro, sad sam dobre volje, iako nemam vremena.

Priče se kritikuju najpre drugačijim tonom od tvog.

Zamisli da ja sad tebi kažem: ti prvo proveri šta je psihologija, pa onda šta je psihologija likova. Vidiš kako je to lepo urađeno u Aždaji? E, tamo to proveri, pa napiši uverljiviju priču drugi put.

To nije konstruktivna kritika.

Korisna kritika je kada ja napišem da (možda) imaš lep ispis/izraz, odlične ideje, ali da ti nedostaje rada na motivaciji likova i da oni nisu uverljivi (pa usput postavim par pitanja na koja bi trebalo da odgovoriš u priči, po mom mišljenju naravno, kako bi uverljivo opisao likove).

Eto.

Dakle, ne ovo:

"Autor ove priče neka pogleda priču Majka iz ovog kruga i neka dobro promisli o terminu "majčinski instinkt" - jer tvoj instinkt nije isto što i tuđ, zvuči grubo i nepromišljeno.

"Uveriti čitaoca u ono što želite da mu saopštite je težak posao, ali ako ga završite, ispunili ste dve trećine zadatka. Ostalo je manje - više zanat" - ovo svi znamo ovde, prosto zvuči jadno kada to govoriš ovde, među nama; a mi ne znamo ni da li si ti ispunio isti uslov (videćemo kada se objave autori).

Quote from: D. on 11-05-2011, 15:01:45
po mom mišljenju naravno

Upravo tako, po tvom mišljenju.
Kao što sam i ja izneo svoje mišljenje. I ja sam pohvalio lep ispis u priči "Odiseja partizana", u priči "Manfiest" izneo slične zamerke kao u priči "Sva njena deca", dao čini mi se sasvim solidan osvrt na priču "Nedorođen".
Ne vidim nijedan razlog za tvoj ovakav nastup.
Nisam primetio da je moj osvrt na bilo koju priču lošiji, neinteligentniji ili kako god hoćeš da ga nazoveš, od bilo kog drugog.

Mislim da je ova rasprava bespotrebna, i ja neću nastavljati, jer nisam odgovoran ako je nekom povređena sujeta. Niti te poznajem, niti imam išta protiv tebe, niti sam znao koja je tvoja priča, da bih, kako kažeš, "kritikovao autora".

Pozdrav

Aman D., šta se toliko pališ? :shock: Pa nije toliko strašno to što ti je rekao. Pusti čovek da se razmaše, pa mu posle kreši krila (kad najmanje očekuje). :mrgreen:

Препознавање аутора је фол који неки мисле да знају. Не верујем да Хрунди зна која је чија прича.

Елем, моји гласови
- тајно гласање - АзраеЛ, Шварцер Д, Манифесто, Недорођен, Крваов црвено.
- јавно гласање (по поенима) - Азраел, Недорођен, Сва њена деца..., Крваов црвено, Шварцер Д, Манифесто...
Прво, тајно гласање обавио сам после првог, а јавно гласање после другог читања.
Следи нешто детаљнији осврт.

Прво ћу оне за које сам гласао:

АзраеЛ - добио моја 3 поена јер ми је прича одлична. Када нешто тако лако тече, то значи да је писац искусан и да зна да води. Оба читања су ми била лака. Једино бих волео појашњење - да ли је писац хтео да каже нешто више увођењем овог имена или ..?

Недорођен - лепо написана, течна, има и лепих и занимљивих конструкција. Није ме сасвим везала уз лика, али једним делом јесте. 2 поена.

Сва њена деца... - лепо написана прича. За њу јесам претпоставио ко ју је написао. Свидела ми се при другом читању. Недостајало ми је још нешто код лика, макар траг харизме, да то буде баш то. Видети куферове критике, и, свакако, Хрундијеве. Реализам је битна ставка.

Крваво црвено - генерално су ми ових пар последњих лепо легле. Крваов црвено носи мрачну атмосферу и лик који се у тој атмосфери креће је јасан. Ипак, требао ми је мало интензивнији обрт, јаснији, јачи. 1 поен од мене.

Шварцер Д. - окружење које је представљено у овој причи "дише". Све ми је јасно, само (поново) да је крај мало јачи... Добра прича. 1 поен.

Манифесто - поред свих црњака (у којима сам и сам учествовао), ово некако одудара. Можда је зато прича добила толико поена. Зато је добила мој поен :)

Додаћу још само једну причу за коју нисам гласао - Породица на окупу. Јако ми се свидео стил, темпо, али ми делује да је тема промашена. У тој причи су сви лоши ликови, и ниједан ме није привукао. Мало је недостајало да дам глас Породици...

Sva njena deca odlaze u suton - Priča inspiriše na razmišljanje. Da li je taj metak destruktivan ili konstruktivan? Smisao metka? Da ne budemo sada vulgarni. Da li je poenta u mecima ili deci koja odlaze u suton? Kontrola ili život ili jednostavno inercija? -Samo da bi sačuvala smisao smrti za koje je bila kriva.-
Ima priča dubinu i prenesenih značenja kolko hoćeš. Bar meni. I pored poteškoća u postizanju verodostojnosti ima dosta iskrenosti.
Koliko shvatam ona je na kraju promašila - nije ubila devojčicu?  1-poen.

Quote from: mac on 10-05-2011, 23:30:38
NdZodiac, koja ti je šesta priča?

Tišina.... i izvinjavam se još jednom što mi je promaklo da treba glasati za šest *blush*

Dodati toj priči tvoj glas, i oduzeti Plutin, opet je na 12 bodova onda. Znači da je Macov poredak u tabeli definitivno tačan.

Ne razumem oduševljenje pričom Porodica na okupu, poslednja, to je valjda ta.
Potpuno je predvidiva, ali ok, kao ideja nije loše i to je ono što je vadi. Ali baš taj stil, aman, meni je toliko isprazan, običan, školski, stalno mi nešto objašnjava, umesto da me navede da samo to vidim. Sve je nekako naivno i neubedljivo, a tek opisi :x
Npr.
"Pre nego što je uspela da se sabere dovoljno da bi završila misao, jedina vrata prostorije se otvoraju uz glasnu škripu. Iz potpunog mraka se čuje par koraka a zatim crna silueta dobija živahne boje. Osoba obučena u kostim klovna ulazi u prostoriju. Plastična maska bele boje sa nekoliko crvenih i plavih tačkica na mestu obraza sakriva lice u potpunosti izuzev dva mala otvora za oči koji su takvi da nije moguće ni proceniti boju očiju. U levoj ruci, na dva prsta drži male makaze. Ništa smešno u vezi ovog klovna. Naprotiv, veoma uznemiravajuće prisustvo. Sporim koracima im se približio i stao ispred muškarca, posmatrajući ga. Ispod maske se čuje disanje a zatim kao kroz zatvorene usne se iznenada začuje tihi smeh obojen dubokim glasom koji jednako iznenada prestaje. Okreće se ka devojci. Bila je mlada i zgodna i bila je u donjem vešu koji je beo kada je čist ali je sada žuto-siv."
"Osoba obučena u kostim klovna" - nije toliko strašno, ali mene ovakav način pisanja nervira. Što mora da je osoba, obučena... ušetao klovn i meni jasno da je ispod njega osoba, kakva god da je. Pominjanje crvenih i plavih tačkica na mestu obraza mi je potpuno nepotrebno. Ne vidim što je bitno da se to pomene.
Mislim, i kakav je ovo opis: "...i bila je u donjem vešu koji je beo kada je čist ali je sada žuto-siv." Da budem iskrena, briga me kakav je bio, ako je sada žuto-siv. Ne znam ni zašto je za priču ove dužine kakve je boje veš. Ok ako je bitno da je prljav jer je ženska mučena, vučena po prašini ili tako nešto, ali se to može na mnogo lepši način oslikati.

A ovo me je ubilo u pojam: "Polako je podigao makazice i vrhom prešao preko njenog blago izraženog, zaobljenog stomaka iako je na telu imala skoro pa nula posto sala."

Izvinjavam se autoru, ali je ovo mogla biti mnogo bolja priča, osim što joj verovatno ne bih dala poen ni da je ideja bila mnogo bolja. Ono što me je definitivno odbilo od ove priče jeste način na koji je napisana.

 Džoni Bigud - Vrlo realan početak. Prepoznatljivo primitivni socijalni milje.
Neočekivani rasplet gde se zapitamo - Koliko je život nalik porno filmu?-
Odlično opisan onaj trenutak "kontrole" u sexu posle koga nema povratka - jer ja volim da zaboli kad smo goli, Džoni. 2 poena

Schwarzer Donnerstag - Najpotpunija ideja. Već smo diskutovali ovih dana o tome da li priča treba da nosi pozitivnu poruku, a ne samo da promoviše zlo? Ovime se u stvari bavi ova priča. Da je ne hvalim sada u beskraj. Dobro je. 2 poena.

 I ja imam problem sa ovako koncipiranim recenicama, podsecaju na nesto sto bi trebalo da stoji u didaskalijama jedne drame npr. "Iz potpunog mraka se čuje par koraka a zatim crna silueta dobija živahne boje. Osoba obučena u kostim klovna ulazi u prostoriju. Plastična maska bele boje sa nekoliko crvenih i plavih tačkica na mestu obraza sakriva lice u potpunosti izuzev dva mala otvora za oči koji su takvi da nije moguće ni proceniti boju očiju. U levoj ruci, na dva prsta drži male makaze. ". Ovo sam prometila i u prici Trinaesta zrtva.

Quote from: Anomander Rejk on 11-05-2011, 16:25:41
Dodati toj priči tvoj glas, i oduzeti Plutin, opet je na 12 bodova onda. Znači da je Macov poredak u tabeli definitivno tačan.

Treba poštovati ovakve slučajnosti, naročito kada nam idu na ruku.

Quote from: Kaa on 11-05-2011, 16:52:41
I ja imam problem sa ovako koncipiranim recenicama, podsecaju na nesto sto bi trebalo da stoji u didaskalijama jedne drame npr. "Iz potpunog mraka se čuje par koraka a zatim crna silueta dobija živahne boje. Osoba obučena u kostim klovna ulazi u prostoriju. Plastična maska bele boje sa nekoliko crvenih i plavih tačkica na mestu obraza sakriva lice u potpunosti izuzev dva mala otvora za oči koji su takvi da nije moguće ni proceniti boju očiju. U levoj ruci, na dva prsta drži male makaze. ". Ovo sam prometila i u prici Trinaesta zrtva.

Upravo tako, i to sam htela da napišem, ali sam zaboravila.

QuoteA ovo me je ubilo u pojam: "Polako je podigao makazice i vrhom prešao preko njenog blago izraženog, zaobljenog stomaka iako je na telu imala skoro pa nula posto sala."

I treba da ubije u pojam jer je poenta da je bila trudna.  xrotaeye

To i recimo detalji da nije znao da je poželeo sopstvenog sina da nazove kopiletom i tako to....su detalji koji ne objašnjavaju nego navode...ili ajde, se pohvataju ili ne.

A za konstrukciju rečenica se skroz slažem. xjap

Edit; E, da... xyxy

Ama, jasno je meni da je ona trudna, ali "skoro pa nula posto sala" mi je tako ružno.

sroči drugačije. xnerd  Ne provociram, zaista ponizno želim da znam kako bi lepše zvučalo...štaviše, na bilo koji drugi način da se u tom trenutku taj isti detalj predstavi bez da se i direktno kaže.


p.s- Obožavam to "ama" i "aman"   :|

Makazicama je prešao preko okruglog stomaka koji se isticao na svršeno vitkom telu.

Ne mogu baš reći kako bih ja sročila, niti je pametno da to čuješ od mene, :oops: ali sam shvatila da je poenta u tome da je trudnica još uvek lepog tela, odnosno vitka, da joj stomak nije narušio skladnu liniju tela... tako nekako sam mislila, a ne da nema sala, pa još ni jedan posto. Ta konstatacija mi narušava sliku lepote koju je, valjda, trebalo predstaviti.
Ali, kao što rekoh, možda ja, u stvari, ništa nisam razumela. :lol:

jano.  xcheers mada...  "skoro pa ni jedan" nije isto što i "pa još ni jedan posto"

Quote"Makazicama je prešao preko okruglog stomaka koji se isticao na svršeno vitkom telu."

I LIKE IT!!!! :)

Da, tako je bolje, uvek je bolje nešto opisati u manje reči a da se zadrži isti nivo informacija...

He, he, he!
Malo pomalo i nema više nepoznatih autora...

Quote from: Plut on 11-05-2011, 15:15:08
Aman D., šta se toliko pališ? :shock: Pa nije toliko strašno to što ti je rekao. Pusti čovek da se razmaše, pa mu posle kreši krila (kad najmanje očekuje). :mrgreen:

Zato što je meni bitno kada neko poručuje da se vidi priču "Majka" kako bi se nešto naučilo o "majčinskom instinktu". Bezobrazno je, grubo i bespotrebno. Nema veze sa kritikom priče. Pogotovo ako u obzir uzmemo činjenicu da majčinski instinkt ne postoji, da ne mora SVAKA žena da ima veze sa MAJČINSTVOM, da nisu sve žene MAJKE, supruge, sestre, ćerke itd. muškaraca.

E, to je pravi stereotip.

Jaka žena je jaka žena, i ne tražite joj vezu sa muškarcem, instinktima ili majčinstvom. Ko ne kapira, neka ćuti. Neće zbog toga biti manji muškarac, osim ako osećaj pripadanja muškom rodu nije vezao za stereotipnu ulogu žene.

E bre, kad se ona zainati... Pusti to, al' odma!!!  :mrgreen:

Kada neko odbija da shvati gde je pogrešio i čime je uvredio drugu stranu, to je alarmantno.

Znaš da ne puštam. Osnovna pretpostavka patrijarhata je žensko popuštanje, povlačenje i trpljenje.

Ovde niko neće poručivati autorima da uče o majčinskom instinktu.

Ah da, žensko popuštanje, povlačenje i trpljenje Ne boj se ne dozvoljavaš mi da to zaboravim. Mada bih voleo da mogu. Bar na trenutak...

Ne preteruj.

D, u jednom sigurno grešiš - sve žene moraju biti i ćerke muškaraca. Ili je kloniranje postalo legalno?

O, bože, Stevo... Ne mislim na to. I svi muškarci su sinovi žena i muškaraca.

Mislim na književnost i definisanje žene kroz literaturu.

Junakinja u Svoj njenoj deci... NAMERNO je predstavljena kao žena koja nije majka, nema muža, nema nikakvu vidljivu vezu sa muškarcem (čak i da ima, to nije relevantno za priču, zašto bi bilo?) - i onda se nađe neko da joj zameri majčinski instinkt? Koji ne postoji? Koji nije za sve isti? I to ne na lep, ljubazan način - nego pretenciozno, bezobrazno.

PRAVO JE AUTORA/ke da opiše lik, a da ga ne veže za stereotipe. Kojeg god da je pola.

I nije me čak ni iznervirala kritika sama po sebi (hajd da razumem da ljudi žive u nametnutim i naučenim okvirima). Nervira me uporno insistiranje na njoj i propuštanje da se uvidi šta je toj kritici, u stvari, zamereno.

PRAVO JE AUTORA/ke da opiše lik, a da ga veže ili ne veže za sterotipe je njegova odluka. Pravo je čitaoca da proceni da li je to dobro ili ne.

Quote from: Stipan on 11-05-2011, 20:37:18
Pravo je čitaoca da proceni da li je to dobro ili ne.

... i obaveza da proceni šta je relevantna kritika, a šta ne.

A da nastavimo sa komentarisanjem?

Pa ja sam sve iskomentarisao - TI nisi!

Stiže. Ja komentarišem opširnije.

Hvala scallopu i Lordu na dosadašnjim komentarima.  xjap

Quote from: Plut on 11-05-2011, 17:06:05
Ama, jasno je meni da je ona trudna, ali "skoro pa nula posto sala" mi je tako ružno.

Evo, da odmah naučimo nešto konkretno :) : skoro je odrednica za vreme.
Umesto nje, u ovakvim slučajevima, koristiti reč gotovo.

ali  recimo  "skoro svi..."
Mislim, može biti odrednica za vreme ali nije samo to... kao englesko almost...

Quote from: Milosh on 10-05-2011, 22:35:47

Ja sam, inače, zadovoljan svojom pričom, svaka rečenica je u njoj vrlo pažljivo odmerena (naravno, ne znam da li to tako i drugima deluje) i priča nije pisana s namerom da bilo koga iznervira ili nešto posebno šokira. Nemam ništa protiv da čujem i druga mišljenja, pod uslovom da se ne baziraju na predrasudama o kojim to temama sme/ne sme da se piše...

Eh, pa dobro... eto nas onda. :)

Sad kad znam da je ,,Kobajagi" tvoja priča - a pošto kažeš da te zanimaju mišljenja - ajde onda da ti se izjadam o svim problemima koje mi je tvoja priča priuštila.

Da se odmah razumemo, ništa od mojih primedbi nema veze sa kojekakvim ovde  ,,kontroverzama" oko tvog pristupa temi ili bilo šta u tom smislu... iskreno, meni tu ništa nije bilo kontroverzno, a gledaću i da objasnim zašto nije. Istini za volju, najbitnije moje zamerke se odnose uglavnom na pitanje motivacije (to u oba smisla), pitanje karakterizacije i pitanje unutrašnje logike priče.

Kao prvo, verujem da je motiv simulatora sad već opšte žanrovsko mesto, kombinacija simulator + erotske fantazije je manje-više također, ali kombo simulator + erotske fantazije + sexualno predatorstvo mi izgleda kao poprilično udaljeno od bilo kakvog opšteg mesta ili stereotipa. E sad, za razliku od tebe, ja stvarno sumnjam da je to rezultat ustručavanja u nasrtajima na književne tabue, ili išta slično... nekako mi se čini da je to više rezultat silnog opreza zrelih autora da se rvu sa kompleksnim prone to backfire materijalom. Oni retki kojima taj poduhvat uspe, pa, oni uglavnom isporuče materijal koji podrazumeva zaista visoke standarde (Watts, recimo, sa svojim SM VRSimom u Rifterima; phuuu, e TO mi je opaka kontroverza), a to valjda dodatno odbija sve one koji se ne osećaju dovoljno potkovani. Tako da, hteo ti to ili ne, onog momenta kad si odabrao taj kombo, neminovno si otvorio prostor za upoređivanje sa izvesnim dobro kotiranim žanrovskim materijalom. A istini za volju, stvarno je naivno verovati da se sa takvim materijalom može na ravnoj nozi nositi bilo koja priča ograničena po pitanju slovnih znakova, da sad ovde ne ulazimo u dublje nijanse.  

Kao drugo, to što si odabrao neutralnog naratora kod mene podrazumeva da ti priča nudi i nekakav objektivni sistem vrednosti, koji prevazilazi devijantov subjektivni, tako da me, hteo ti to ili ne, kao čitaoca prisiljavaš da ga procenjujem. I da opet sad ne ulazim u detalje po pitanju razlika između mog sistema i onog prezentovanog u priči, recimo samo da mi je kristalno jasno kako se oni dobrano razlikuju, a to, opet, podrazumeva da te razlike u velikoj meri  uslovljavaju moj odnos prema priči. Recimo, fakt da se naratorova tačka gledišta poklapa sa devijantovom dodatno mi otežava procenu, jer ja mogu da shvatim i prihvatim apologetičnost iz devijantove perspektive ali ne i naratorove; a pošto  vidim da narator zastupa isti sistem vrednosti, to onda znači i da se njegovo viđenje pozitivnog vs negativnog poklapa sa devijantovim, a to mi onda znači da ja procenjujem i sistem vrednosti i samog naratora, a ne samo glavnog lika u priči. To dosta toga menja, znaš: mogu ja lako da prihvatim devijanta motivisanog sopstvenim nagonima, ali daleko mi je teže da shvatim čime bi to neutralni narator bio motivisan na ovako apologetičan ton.

Kao treće - a to uglavnom zbog prvog i drugog - priznajem kako nisam u stanju da sledim unutrašnju logiku priče, niti sam u stanju da reagujem onako kako slutim da autor očekuje od mene. Ako se u prvom delu priče od mene očekivalo da devijanta prihvatim kao negativca, priznajem da to nisam bila u stanju; izvan judeo-hrišćanskog (i meni krajnje malograđanskog) koncepta o ,,Grehu u mislima", negativac za mene ipak podrazumeva daleko veću aktivnost od "prljave mašte", koja mi čak i u ovoj formi eksplicitne virtuelne simulacije i dalje ostaje striktno victimless crime; čak štaviše, upravo taj fakt da devijant bira simulakrum meni potencira njegovu nameru da se uzdrži upravo od onih aktivnosti koje bi ga, u mojim očima, definitivno proizvele u negativca. Pa šta mi je, onda, on? Pa, ne znam, iskreno, ali sigurno znam da ga ne vidim onako kako je autor želeo da ga tako vidim.  A ako se osvrnem na devijantove aktivnosti u priči – dakle, na ono po čemu bi mogla i morala da ga definišem - taj mi problem onda postaje još i gori, pošto jedine aktivnosti na kojima mogu da procenim profil ukazuju isključivo na njegovo (a time i naratorovo) vrlo uznemiravajuće simuliranje iskrene roditeljske nežnosti. Da se razumemo, ni to ti meni nije kontroverzno, verovatno zato što to vidim kao potpuno proizvoljan koncept koji ne mogu ozbiljno da prihvatim, samo zato što autor na njemu insistira.

Tako da... recimo, makar boljeg razumevanja radi, da se najmanji zajednički nazivnik svih mojih problema sa pričom "Kobajagi" svodi na sledeće: potpuno se slažem sa tobom kada tvrdiš da je bilo kakva (auto)cenzura po pitanju baratanja bilo kakvim tabuima u književnosti značajka ekstremno ograničenog duhovnog horizonta. Zauzvrat, nadam se da ćeš se složiti sa mojim zapažanjem da neosmišljeni i slabo izvedeni napadi na prepoznatljive tabue zasigurno nisu garancija bilo kakve njihove širine.

LiBeat, hvala na komentarima! Nemam trenutno vremena da odgovorim, ali dala si mi više nego dovoljno tema za razmišljanje...

D.

Počela si da pamfletišeš.

Može ovako:

Quote from: boki77 on 11-05-2011, 15:36:27

Сва њена деца...  Видети куферове критике, и, свакако, Хрундијеве. Реализам је битна ставка.

Dakle, realizam je bitna stavka.

Da li je tebi jasno da nisi stvorila uverljivog junaka? Jaka žena? Tvoja junakinja pre liči na ženu kojoj nije po volji što je tu gde jeste, već jedva čeka da ode kući da zaprži pasulj i da posle lakira nokte. Da li bi neki "pretpostavljeni" kako ih ti nazivaš, dozvolio takvoj osobi da izvršava atentate? Da li si ti kao pisac istražila kako se izvršavaju atentati, kako se ponaša snajperista u zasedi? Nisi, već si sve zbrzala i pljunula u lice svojim čitaocima.
Ima tvoja priča dosta faličnosti kada je u pitanju verodostojnost, ja čak nisam sve ni pomenuo, jer nemam vremena da ukazujem na svaku sitnicu.
Ali evo, recimo postoje maskirajuće boje koje su vodootporne i ne skidaju se vodom. Kod tebe, i to još u budućnosti, one su se razmazale. Nije nego! Snajperista? Pardon, snajperistkinja?

Jasno je šta je tvoja priča htela da ukaže, uostalo mi ja sam joj dao poen, ali si ti suštinu razvodnila nepotrebnim glupostima koje si mogla da izbegneš i da se fokusiraš na nedoumice i dvoumljenja sa kojima se junakinja suočava. Zašto si nam pričala o stanju njene bešike? Znači ljudi iz budućnosti, ti neki, bilo koji, šalju u prošlost psihofizički nesposobnog atentatora? Koliko je to verovatno? Znači ti ljudi su budale? Kako ja kao čitalac da poverujem u celu tu sliku koju mi naturaš? Zar nije verovatno da će se pojaviti neki "patrijarhalni blakanoidno ženomrzački Stojadin" koji će reći - ne, ne može ova "sredovečna" (kako si je sama nazvala) ženetina kojoj slabo radi bešika, da ide na važan zadatak i da odlučuje o drugačijoj budućnosti?

Ova tvoja priča ima potencijal da bude mnogo bolja. Od tebe zavisi da li ćeš je takvom učiniti.

Pa dobro, koliko sam shvatila "snajperka" je na zalasku karijere, ali se još drži, a ako ćemo pravo, njen poslodavac baš i ne mora da zna za stanje njene bešike. To može samo značiti da je ona, u stvari, jako dobra i da krije sve svoje nedostatke i muku koja je hvata.
Pominjanje svih njenih nedoumica i običnih problema, verujem da su ubačeni, ne bi li nam ova negativka bila malo bliža. Eto, jeste da je loša, ali i ona je samo čovek, sa istim problemima kao i mi; pokušaj identifikacije čitaoca sa glavim likom.

Pa se ti ljuti D. Svojevremeno sam ti rekao slično. Imaš materijalnih grešaka, počev od boje pa do mazanja prašinom. Plaćeni ubica, snajperist(kinja) pogotovo, ne razmišlja o punoj bešici, jednostavno se upiša i kraj.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 12-05-2011, 00:36:31
D.

Počela si da pamfletišeš.

Može ovako:

Ne može.

Zato što pojma nemaš o ljudskoj psihologiji.

Sredovečna žena ubica jer je jedina pristala da odrađuje posao do kraja, zatvorena u začarani krug. Jasno je da su retke ubice koje bi ubijale decu zarad tuđe koristi. Ona to još uvek radi, zato je drže i šalju u zadatke. I ona ubija. Makar i upišana, makar i slaba, makar i neizdržljiva. Poslodavci znaju da je stara, ali je šalju u zadatke/izrabljuju jer ona obavlja posao. Nije ih briga za njeno stanje, sve dok uspešno ubija. Profit i korist na delu.
Ona uspešno ubija jer zna da, ako odustane, mora da se suoči sa istinom - da je ubijala nevinu decu. Zato laže sebe i održava iluziju obavljanja posla zarad višeg cilja. Ne staje. Ako stane (a za pažljivije čitaoce kroz tri opisana slučajeva ona posustaje), gotova je.

A sad - ili nauči da čitaš ljude, ili odustani od čitanja (i komentarisanja) priča. Smaraču.

I da - moja junakinja nije "ženetina".

Nazovi je još jednom tako, makar opet sakriven iza Stojadina, Stojadine.

Feminizam najgore vrste...

Dobro došao.

Uzgred, profesionalne ubice koje iz moralnih razloga ne ubijaju ovog ili onog postoje samo na filmu.

Pardon - feministkinja najgore vrste. Da, dobro došao.

A sad kad smo odredili da sam najgora, mogli bismo da se vratimo suvislim i inteligentnim kritikama?

Ovde očigledno postoje razlike u muško-ženskom pogledu na stvari...

D, preteruješ sa objašnjavanjima. Glasao sam za tebe i dao 2 pozitivna brojanja, ali se slažem da imaš grešaka onog standardnog tipa, pisanja o pijanici a da se nikad nisi napila. Ajd budi fer pa priznaj da čak i ti grešiš. Zašto luduješ? Izabrala si temu da je vidiš kako ti misliš da bi trebalo, a uplela si se u nešto prilično realno, što traži obe noge na zemlji, čvrsto ukopane. Ipak si ti tamo 'uljez', a da bi to postala moraš biti bolji 'špijun'. Ajd, smiri, priča ti je Ok.

Quote from: Boban on 12-05-2011, 01:25:42
Ovde očigledno postoje razlike u muško-ženskom pogledu na stvari...

Ili rascep ličnosti... :(

Pa Stevo ja se i ne branim od tvojih ili nekih drugih kritika, zar nisi primetio?

Quote from: D. on 12-05-2011, 01:07:50


Ne može.

Zato što pojma nemaš o ljudskoj psihologiji.

Sredovečna žena ubica jer je jedina pristala da odrađuje posao do kraja, zatvorena u začarani krug. Jasno je da su retke ubice koje bi ubijale decu zarad tuđe koristi. Ona to još uvek radi, zato je drže i šalju u zadatke. I ona ubija. Makar i upišana, makar i slaba, makar i neizdržljiva. Poslodavci znaju da je stara, ali je šalju u zadatke/izrabljuju jer ona obavlja posao. Nije ih briga za njeno stanje, sve dok uspešno ubija. Profit i korist na delu.
Ona uspešno ubija jer zna da, ako odustane, mora da se suoči sa istinom - da je ubijala nevinu decu. Zato laže sebe i održava iluziju obavljanja posla zarad višeg cilja. Ne staje. Ako stane (a za pažljivije čitaoce kroz tri opisana slučajeva ona posustaje), gotova je.

A sad - ili nauči da čitaš ljude, ili odustani od čitanja (i komentarisanja) priča. Smaraču.

Pazi, sada je kasno prepričavati šta si ti htela da kažeš. To si trebala reći u samoj priči.
O ljudskoj psihologiji nemam pojma? Naprotiv, baš zato što imam govorim ti gde si pogrešila. Trebala si više pažnje da posvetiš psihološkom momentu, ali u smislu preispitivanja uloge junakinje u svemu što radi.
Kako čitalac da ti veruje kada se tvoj atnentator vrpolji? Snajperista kada zauzme položaj pušku drži u očekivanom pravcu dolaska mete i ne mrda. Tvoja junakinja vadi flašice vode i umiva se? A puška? A meta? Što je maskirana? Ako je maskirana ne sme da se mrda. Maskira se onaj ko ne želi da bude otkriven. Ako se poliva vodom (pravi nedozvoljene pokrete), znači da nema opasnosti da bude otkrivena i nema potrebe za maskiranjem.
Psihologija? Da li si proučila psihologiju snajperiste?
Ima tu još grešaka u koracima. Samu sebe si uvalila u kašu koju ne možeš pojesti. Potrošila si 2000k uzalud, a mogla si priču načiniti efektnijom. Ali, na volju ti...

Quote from: D. on 12-05-2011, 01:13:13
I da - moja junakinja nije "ženetina".

Nazovi je još jednom tako, makar opet sakriven iza Stojadina, Stojadine.

Mislim, zaista, budimo ozbiljni...

Quote from: Millosh_024 on 12-05-2011, 01:17:53
Feminizam najgore vrste...

Ja sam to shvatio. Ali mi to nije problem da se pristojno ponašam i da ne vređam kao ona. Ako sam dirnuo u njena politička ubedjenja, pa žao mi je. Ja se politikom ne bavim. A mogu i da se izvinim, nije problem, mi Balkanci smo poznati kao džentlmeni. Nismo kao neki...

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 12-05-2011, 00:44:23
Pa se ti ljuti D. Svojevremeno sam ti rekao slično. Imaš materijalnih grešaka, počev od boje pa do mazanja prašinom. Plaćeni ubica, snajperist(kinja) pogotovo, ne razmišlja o punoj bešici, jednostavno se upiša i kraj.

Upravo tako. Kako i piše u gotovo svakom PS priručniku za snajperiste. I zašto mi čitaoci sad moramo da čitamo o prenemaganju junakinje u vezi njene bešike? Sve zato što je spisateljicu mrzelo da klikne mišem i proveri ono o čemu piše

Ma, luduješ. Slažem se da je materinski instinkt nešto kao traženje levog muda na drozofili (možda ga ima a možda i ne, a i ako ga ima - zašto ga ima, znači, bespredmetno); ti si svojom pričom ušla na teren usko specijalizovane struke, treniranih ubica (u najmanje), pojedi doznu kritike i smiri. Po meni tvoj najveći problem je tanušnost rukopisa. Radionice su dvoskle, treba ih pažljivo konzumirati.

Stojadine, gde si pročitao da se njoj piša u bilo kom od tri zadatka koje obavlja u priči?

I još nešto za neupućene: feminizam nije POLITIČKO opredeljenje. :roll:

Zato sam ja šovinista.  :evil:

"Feminizam je naziv za skupinu ideologija i političkih pokreta kojima je cilj bio poboljšanje položaja žene u društvu, odnosno izjednačavanje prava žena s pravima muškaraca. Postoje Liberalni feminizam, Radikalni feminizam, Socijalistički feminizam, Ekofeminizam i Individualistički feminizam"


Drugi bold: Izjednačavanje a ne superiornost. Meni je ova logika koja tu pokušava da se progura slična onoj da je rasizam samo ako belci vređaju crnce....dok crnci ako vređaju belce...pa, bože moj...  xnerd

Feminizam nije politički pokret u smislu "bavljenja politikom", kako je to komično izjavljeno u prethodnom postu. U pitanju je pokret za poboljšanje položaja žena. To je sve. Ne pravite od buve slona. Niti je šovinizam suprotnost feminizmu. Šovinizam je prosto... nepristojnost, najblaže rečeno.



Nedorođeni - Nasmejalo me je Džonovo viđenje ove priče. Ima tu neke istine. Lepe rečenice, ali bez efekta. Kao padanje pahuljica. Lepo, belo, mekano, ali haotično, bez reda i jasnog cilja.

Postoji tu nit pripovedanja, svakako. Ipak ona je nedovoljna da dobro oslika negativca. Nekoliko rečenica u kojima se nagoveštavaju ubistva nije dovoljno da osetim ta ubistva, upravo zbog pesničkog izraza. Sve je uvijeno u maglu, u nagoveštaje, u slike i aluzije.

U gotik je fazonu, a ja od gotike volim samo arhitekturu. Mada, sigurna sam da ovo ima svoju publiku.

Izvinjavam se što trujem temu ali neke stvari prosto....

QuoteNiti je šovinizam suprotnost feminizmu. Šovinizam je prosto... nepristojnost, najblaže rečeno.

QuoteMale chauvinism is a term used to describe the belief that men are superior to women.

Female chauvinism is a less commonly used term used to describe the symmetrical attitude that women are superior to men.

Ne mogu zastupati ovo drugo ma koliko želeo.  xrofl

Truješ, tačno. Da je bar nešto pametno ili vezano za radionicu to što postuješ...

"Ignore user option: An Error Has Occurred!
Unable to load the 'ignprefs' template."

:cry:

Learza - ova priča je dovoljno komična da bude simpatična. Želela sam da joj dam glas, ali me je sprečila jednostavnost rešenja u njoj. Laka rešenja problem su i priče Schwarzer Donnerstag.

Na primer - ono sa ružnjikavom devojkom koja grabi kamen je naivno rešenje. Pokvarilo je celokupan utisak. I kraj je takav. Zaista dobra i efektna poslednja rečenica.

Pripovedanje iz prvog lica funkcioniše u ovoj priči. Naravno, opštenje sa babam i sestrama je kliše momenat koji snižava nivo priče, a i dosta mi je kresanja tuđih majki i sestara u pričama.

"Odjebi", "Ne kenjaj", takođe je nepotrebno. Ok je kada je cela priča u tom fazonu, ali ovako štrči i ostavlja gorak ukus u simpatičnoj pričici.

"Onesvestila se skoro istog trenutka" - skoro zameniti sa gotovo.

Sve u svemu, pitka pričica sa ispravljivim manjkavostima u rečenicama (na primer: "Dobri ljudi ovog grada bili su na ulici, virili iza ćoškova i kroz prozore, dobro sam znao šta je u glavi svakog od njih").

Podseća me na nešto što sam pisala pre desetak i više godina.

Bar D.komentariše priče. Voleo bi da ljudi komentarišu priče, a da se prepucavanja presele na odlutale topike.

Слажем се, свака част за то, Д.

Svi koji su navalili da dave oko jedne priče raubuju radionicu jer nije moguće komentarisati druge priče. Tu mislim na obe strane.

Eto, ni Stipan da mi nazove dobro jutro, pa kafu pijem sam.

Dobro jutro Scallope, dobro jutro. Ja već bio ali mi je bezveze da raspravljam o instinktima i paradajzu...
A priče sam već iskomentarisao kako sam znao i umeo...

Добројтро, момци. Scallop, Адар је старо германско име. Обри су брзо након што су дошли у Панонију растурили германске Гепиде и њихово краљевство, потчинивши себи масу разних народа. Али, јеботе, побеже ми дашчара па обловина.  :shock:

Hah! Znao sam da je tvoja!!!

Хех, уз дужно поштовање, џибрило је на мене.  :(

Suba, ima tu i veće muke. Stalno napominjem da se u EF-u ne sme klizati po ljuskama paradajza, jer tu priča puca, a da je ne pogodi metak. Svojevremeno sam se jedva iskobeljao kod prijatelja prof. dr R.J. zbog kikirikija u "Rašanima". Kao, sve, sve, samo kikiriki - ne (u to vreme u Strumici)! Vidiš, u to vreme, a to je bio VII vek, znalo se - za sitne ljude bakrenjaci i poneki srebrnjak, za dobrostojeće srebrnjaci i poneki zlatnik... Među tvojim seljanima no gold, no jewels. Takve omaške obore i (za mene) vrhunski film kao "Trinaesti ratnik". Neki majmun u produkciji namerio da snimi masovku sa mnogo konja, pa oni pećinski medvedi (aluzija na Ruse) jašu ko blesavi negde gde na severu gde ni Arapi do tada nisu bili, a da o konjima da i ne govorimo. Kad pišeš EF priprema zna da bude teža od od pripreme za SF, samo to ljudi koji se laćaju olako shvataju. Evo, utamaniše priču zbog snajpera, kao da je bila o snajperisti. Ja sam tu video analogiju sa "Blade runner" - okoreli istrebitelj odbeglih klonova može da posumnja u svoj poziv, a vremenski istrebitelj "lociranih zloća u budućnosti" kao ne može. Zato nije zgodno da se znaju pisci dok se ne iskomentarišu priče.

Pa jeste, kad je pao "Trinaesti ratnik", kako ne bi moj "Dažd"    :cry:

Radmilo stalno insistira na verodostojnosti kao da je to najbitnija stvar u nekom delu.
Efektnost je na prvom mestu, a imamo dokumentarne serije koje se bavi istinom ili pokušajem spoznaje istine.
Unutrašnja logika i lepota priče trpe odstupanje od istorijskih činjenica.
Decenijama, njegov jedini komentar na moj Crni cvet je podsmevanje sceni gde se jede prasetina što po njemu nije bilo moguće na tom mestu i u tom veku.

Хоћеш да кажеш да моја прича одише унутрашњом логиком и лепотом?  :oops:

Naravno da ne.

Онда је све у зглобу.

Sam si to tražio Suba...  :mrgreen:

Quote from: scallop on 12-05-2011, 10:21:05
Evo, utamaniše priču zbog snajpera, kao da je bila o snajperisti. Ja sam tu video analogiju sa "Blade runner" - okoreli istrebitelj odbeglih klonova može da posumnja u svoj poziv, a vremenski istrebitelj "lociranih zloća u budućnosti" kao ne može. Zato nije zgodno da se znaju pisci dok se ne iskomentarišu priče.

xjap

Naravno da je nisu "utamanili". :)

Pokušali su, ali smešno i neozbiljno. Bar neki. Stevino mišljenje uvek poštujem

Sa druge strane, niko od "kritičara" ni sam nije snajperista, tako da, u suštini, svaka takva kritika predstavlja naklapanje u prazno.

A sa treće strane, priča nije o snajperisti/kinji kojoj se piša. Niti je igde rečeno da je snajperistkinja, niti joj se piša u bilo kom delu priče.

Priča je lošija i ima svojih mana. Ali čak i takva prošla je ok. Otud napadi.

Da, jasno je zašto autori treba da ostanu anonimni. Sa druge strane, ako od 20 priča imate samo jednu autentičnu negativku (priča Majka je nešto sasvim drugo) - jasno je da će odmah da se posumnja na mene. Džebiga, što kaže Najtflajer.  :mrgreen:

Priča zanemaruje osnovni problem kod vremenskog paradoksa - apsolutno neproverljivu promenu istorije zbog povezanih događaja. To je osnovna mana priče, a ne tehnika ubijanja (mada si stvarno mogla da se raspitaš kako metak ubija - i meni je zasmetalo to "odbacivanje")

Quote from: Stipan on 12-05-2011, 10:57:33
Priča zanemaruje osnovni problem kod vremenskog paradoksa - apsolutno neproverljivu promenu istorije zbog povezanih događaja.

A ti bi to znao kako? Putovao si kroz vreme? Znaš kako se (ne) menja prošlost? Ne širi dezinformacije među mlađarijom. Niko to ne zna, što meni daje pravo da o tome maštam i špekulišem.

Dovoljno jak metak (pogotovo onaj iz budućnosti, jel) može da odbaci krhko i maleno telo deteta. Nema tu ničeg spornog.

Quote from: scallop on 12-05-2011, 09:18:59
Svi koji su navalili da dave oko jedne priče raubuju radionicu jer nije moguće komentarisati druge priče. Tu mislim na obe strane.
Eto, ni Stipan da mi nazove dobro jutro, pa kafu pijem sam.

Ajde, D., ne raubuj više radionicu svojom pričom! Pusti i druge priče da žive.

Naravno da je Bobanov "Crni cvet" budalaština bez unutrašnje lepote u delu gde se Kraljević Marko u turskom hanu najede debeloga mesa prasećega! Čovek ne zna ništa osim prasetine i pasulja, a da je znao, Marko bi jeo debeloga mesa ovnujskoga. :mrgreen:

Jao, rado scallope...

Nadam se da će prestati da dave. Ni meni se ne priča o ovoj priči. Loša je, ali pre svega, kako je Steva dobro primetio (a i vi i Lord), zbog tanušnog ispisa. Sve ostalo je stvar sf obrazovanja.

Ti baš ne trpiš kritiku, čak ni onu dobronamernu. Maštaj, ali se drži pravila!
Jest' : "Putovao si kroz vreme?", "Ne širi dezinformacije među mlađarijom" - što ti je štos!

Nepromenjivost prošlosti nije pravilo. Upravo u tome je čar vremenskog paradoksa. Niko o tome ne zna, jer ne može da proveri. Zato je tema toliko puta upotrebljavana u sf literaturi. I ti si se sad našao da pričaš kako je to pravilo, i učiš me da se pravila držim. Tjah.

Ako nešto tvrdiš - dokaži. Nisi putovao kroz vreme, dakle nemaš pojma.

Naravno da trpim kritiku. Sve što su rekli scallop, Lord i Steva je istina. Priča je među mojim lošijim.

Uveče bacam još analiza.

 xfrog

Kad već nema drugih komentara o pričama, da se zabavimo "vremenskim paradoksom".

Vremenski paradoks u SF logici direktno vuče na "paralelne svetove". Bilo je mnogo pokušaja da se posledice "vremenskog paradoksa" izbrišu "ispravljanjem krive Drine". To, naravno, ne pije vodu, jer bilo koja promena u prošlosti automatski svet pretvara u neki drugi svet. Rešenje je potraženo u "paralelnim svetovima" i to, koliko-toliko pije vodu. Priča o kojoj toliko drljamo se ne bavi vremenskim paradoksom i toj priči je sasvim svejedno da li je posle poslednje tačke svet u kome se priča dešava nestao (bar za protagonistu jer je ubila sebe) ili se nastavio (jer je promašila).

Pisala sam o prve četiri priče, a sada ću o onima koje su mi se dopale.

Nemam mnogo vremena, ali za ovo što ću reći mi i ne treba.

Odiseja partizana - ovo je fantastična priča i rastužuje i brine činjenica da je malo ko to prepoznao, i da je većina glasala za pitke priče sa školskim izrazom i rečenicama, ili za ideje, zezove, fore...

Ima sve - lepu i neobičnu rečenicu, horor/f elemente, dinamiku, zaokruženost, efektnost. Izbor teme nije po mom ukusu, ali je upravo ona (plus stil) uticala na to da me podseti na drf-a.

Jezovita atmosfera, autentični opisi i metafore.

"Nije imao cigaretu, a htela mu se" - ova rečenica izražava lepotu jednostavnosti.

Neću više da govorim o njoj, jer hoću da u vazduhu ostane pitanje sa početka posta - zašto učesnici radionice pisanja masovno nisu prepoznali lepu književnost?

Vremenski paradoks se jednostavno rešava. Ne mogu da ga se reše jedino oni koji robuju logici.
Evo kako: ne objašnjavaj!

Svaka priča će da padne, ne samo ona o vremenskom paradoksu, ako padne rečenica. Ako pisac zaglibi u objašnjavanje, u crtanje lika umesto da pusti da se sve samo objasni, da sve samo podržava sebe, bez intervencije i korekcije "vida".

Već "zalet" na početku priče ruši priču. Kao što je skakaču udalj najvažniji onaj prvi pokret koji načini, jer skok udalj ne počinje tek tamo negde ispred bele crte. Skok se stvara, on nije nešto već dato u shemi pa da čovek samo treba da prati crtež i da se on dogodi. Malo morgen!

Dal će Kraljević Marko da jede prasetinu u mehani - može, ukoliko pisac zna šta radi. Onda je to paradoks kojim pisac barata prema svom osećaju. Koliko samo ima priča kojima je anahronizam sredstvo pripovedanja a ne pokušaj da se stvar "objasni".

Pisac često gura oko u prst, to izazove eksploziju, posle toga treba da kontroliše energiju te eksplozije. To je ono što omogućava da se dogodi paradoks, taj višak energije stvara dvostruki svet, jer otvara novi prostor i novo vreme. Ali ako se traži objašnjenje za paradoks, onda se zaglibi u reviziju prošlosti, energija se potroši na to a čitalac ostane nasukan, na cedilu.

Ja sam skrenuo pažnju na Miloševu priču. Da je čovek proživljavao iznova ono što mu se događalo u detinjstvu, tu bi postojala šansa da se priča izvuče iz proste revizije prošlosti, glavni lik bi sigurno našao snage da se izbori sa svojom traumom. Ovako, ta trauma i dalje "radi" svoj posao i on ostaje njen večni talac. Nije problem ukoliko se to htelo, ali onda pisac treba jasno da postavi dinamiku priče izvan začaranog kruga.

Neko će da misli da piše o putovanju na Mesec tako što opisuje kako rade raketa ili šatl. To je, po meni, čist promašaj.

Quote from: scallop on 12-05-2011, 11:18:37
Kad već nema drugih komentara o pričama, da se zabavimo "vremenskim paradoksom".

Vidim ja da ću ponovo morati da potegnem kvantnu superpoziciju vremena™ (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=8782.msg235367#msg235367).

E zato mi je ovde nedostajao i Lord Kufer :-)

 Ono što je danas realno, ne mora da znači da će biti realno i u dalekoj budućnosti. Nema više seksizma i macho fazona. Tetkice su postale eliminatori nepoželjnih osoba.

p.s Ovo je argument sa kojim D. treba da se brani. 

Ček', Kufer, o čemu ovde govorimo? (Mac, ne poteži, please.)

Naravno da se odavno ne objašnjava neki novum u priči, ali on mora, van teksta, da bude utemeljen, odnosno, plauzibilan što bi neki rekli. Takođe, guranje oka u prst na pogrešnom mestu razvija tvoju eksploziju tamo gde ne treba. Kada čitalac ne poveruje u svet koji si stvorio, džaba savršena priča u njemu. Ne veruje se ni u priču. Ovde baratamo sa piscima koji počinju da pišu fantastiku i oni moraju da shvate da nema naknadnih objašnjavanja šta se htelo reći. Ti u svojoj poetici možeš da pišeš šta želiš, a prihvatanje od strane čitaoca zavisi od toga koliko ti je priča uverljiva. Ako se ona spotiče na banalnostima ličnog nepoznavanja ovoga ili onoga, kako će je neko drugi prepoznati i prihvatiti?

Manifesto matričnog štampača - Aktuelno. -Vi ste vrsta koja zna samo da troši, uništava i zagađuje.- Rat je vaš izum, i jedina stvar u kojoj istinski blistate.-
Eto u ovoj priči je autor uspeo bez problema da nas uveri da je štampač. Odlično. 1 poen. (bod zvuči malo bezobrazno)

Uverljivost je stvar vere a ne izlaganja činjenica koje pripadaju određenoj logici.
Mlad pisac ne zna sve što zreli pisac treba da zna, na to uvek treba računati. Postoje izuzeci, ali kod onih koji imaju izraženu intuiciju. Međutim, intuicija ne mora uvek da funkcioniše, zbog toga je potrebno skupljati iskustvo.

Džedaju mogu da se događaju čuda, ne zbog toga što je on planirao da se ona dogode, nego zbog toga što on ima dobar tajming i nađe se na mestu paradoksa upravo kad se on događa. Onda može da se spekuliše da li je njegovo prisustvo izazvalo paradoks ili nešto drugo, ali to je već sve samo prazna refleksija. Trebalo je slediti nemušti vektor sile, a to može samo neko ko u svom iskustvu ima već potvrđenu takvu mogućnost. Za sve druge je to samo "slepa vera".

Primetio sam da neki pisci, naročito početnici, često pribegavaju zameni teze - naime, umesto da pišu priču oni pišu reportažu.
Ne postavljam pitanje da li jedna reportaža može da bude dobra i zanimljiva koliko i priča - može, ali priča i reportaža nisu isto.
Reportaža (kao i putopis) je uvid u stvarnost, potkrepljena činjenicama iz te iste stvarnosti. Stvar je u tome da pisac reportaže iznosi manje poznate činjenice, pa to igra ulogu "novuma" u takvoj vrsti izražavanja.

Kod pisanja priče, fikcije, autor je "ovlašćen" da stvara novum. Ovaj "autoritet" mu daje mogućnost da ne mora da objašnjava svoje postupke. Način da se taj autoritet, autorstvo, sačuva je da ga pisac sam ne urušava unoseći sumnju, makar i tako posredno, time što objašnjava i pravda svoju inventivnost.

Biće neuverljiva ona priča u kojoj autor nije iskoristio svoje ovlašćenje.

Posle ovoga Lorde ne ostaje mi ništa drugo nego da ti se još jednom izvinim zbog onoga ispada u vezi "PLESA PRIKAZA" (priče koju je Scallop postavio pre nekog vremena).
Tek sad razumem šta si onda hteo da kažeš, i stidim se zbog onakve reakcije.

Quote from: Lord Kufer on 12-05-2011, 12:51:42
Kod pisanja priče, fikcije, autor je "ovlašćen" da stvara novum. Ovaj "autoritet" mu daje mogućnost da ne mora da objašnjava svoje postupke. Način da se taj autoritet, autorstvo, sačuva je da ga pisac sam ne urušava unoseći sumnju, makar i tako posredno, time što objašnjava i pravda svoju inventivnost.

Enough said.  xjap

Da se vratimo drugim pričama.

Odiseja partizana.

Odiseja partizana jeste dobro napisana i sa te strane nemam nikakve zamerke.
Ipak - nikad, ali baš nikada neću glasati za priče koje u sebi nose toliko mraka.
Stvar uverenja. Ne misliš valjda da nisam primetio da je priča dobro napisana?

Aždaja i carev sin - U poslednje vreme mi je Frojd malo prežvakan tako da me ni ova priča nije nešto fascinirala. Klasična psihoanaliza. Lepo napisano. 1 - poen.  


p.s Mnogo mi je interesantniji Rajh, Frojdov učenik.

Tebi Sintetik svaka čast! ČESTITAM!
Ali s obzirom na svoju poziciju mogao bi baš i malo opširnije, a bogami i malo ozbiljnije da komentarišeš priče nas pilića!

Izmenjen red reči u rečenici nije "lepo pisanje". Tim pre ako nije dosledno. Kolkogod to bio horor ja do kraja ne znam ko je koga tu pojeo, a ko koga ubio. Osim prstića koji se gricka na kraju. I šta će tu četnici i partizani? Šta je bela prikaza koja je izletela iz šume? Meni se tu jedino dopalo kad je Kasap ubio štapom Mesec.

Sa druge strane, "Aždaja..." ima više mašte, ali je dosta toga ostalo nejasno. Posebno, kako je psihijatar našao u pacijentu sebe. I, čini mi se, valjda, jel' i tu mrtav pisac piše?

 Hvala. Pa trudim se da komentarišem.

Odiseja se meni sviđa ali tek kad usporim pa sa pažnjom pročitam, pošto naracija zahteva posvećenost. Lepo je napisano, slažem se.
Pitam se samo otkud njemu rane od krune od bodljikave žice na glavi na kraju? Kad je on bio uhvaćen? Nešto sam propustio? Nisam shvatio?  

Al' oni carevi što su obeščastili leš su vrh. Izvinjavam se ali morao sam da ih pomenem.

Partizanski horor - zanimljivo. Dosta dobar stil, ali ima slabosti, kao i jezičke.
Na nekim mestima je izvanredno, poetski, na drugim podleže potrebi da se "nacrta" užasavajuća scena - recimo, to s devojčicom. Više volim da mi je nejasno nego prejasno.
Trebalo bi još poraditi na ovoj priči - čitaj: skratiti.
Treba malo više kritičnosti od strane autora, cinizma. To nedostaje priči, možda ima u naznakama. To je ono što treba da bude cilj. Duhovita interpretacija viđenog a ne prosto dočaravanje.

Gde su otišli moji bodovi, i šta mi se sve svidelo?

11. LearzA – tri boda – najviše mi se dopala ova priča u ovom krugu. Ima pravu palp-treš atmosferu, sve vreme deluje na ivici sprdnje, a glavni lik je super skrojen na jako malo prostora. Vestern-laseri, ko to ne voli? (ovo se i rimuje)

9. Snajperista – dva boda – dijalozi su me ovde kupili, ali i što u globalu, deluje dosta autentično. Stilski solidno iskače od ostatka priča, što je isto plus, bar u ovom trenutku.

8. Viline vode – dva boda – ovo je jako dobro napisano, toliko dobro da me je odvuklo skroz od ideje, koju, čini mi se, nisam baš skapirao. Međutim, to mi nije ni bilo potrebno.

Po jedan bod za:

5. Gadovi – ovde je za moje bodovanje zaslužna samo jedna stvar: nalazak leša devojke. Taj deo mi je urnebesno smešan, možda smešniji od svega iz onog napiši-komičnu-priču kruga. Ne znam da li je autor pucao na to, ali je savršena kombinacija našeg, meni jezivo nesmešnog narodnog, ponavljajućeg humora koji forsiraju ljudi na Pinku i nekrofilije. Prava ''Selo gori, a razbojnici se igraju sa babinim telom'' epizoda. Čudna, čudna dinamika, možda nastala nehotice, ali eto boda od mene.

7. Kobajagi – više priča koketira sa pedofilijom, ali mi se čini da se jedino ova bavi njom 1/1. I izvlači prilično upečatljivo delo, sa svim elementima, bar za mene.

12. Večno proklet – meni je ovo sasvim korektan horor. Sviđa mi se što počinje sasvim difuzno, onda se skuplja sa tenzijom i pretnjom nasilja, a potom opet nekako rasipa.

Da sam imao više bodova, verovatno bih dao po jedan još za ''Džoni Bigud'' zbog zanimljive ideje i pristupa, kao i priči ''Sva njena deca odlaze u suton'' zbog sličnih stvari.

Snajperista, SS mi je gotivan od kad se pojavio, a još više od kad je batalio tvrdoglavost. Ne ljubim ja nešto naročito pisanje u kratkim rafalima, ali ih on uvek pedantno spakuje u gabarit, retko šta se raspe. Većina se ovde kune u jednostavnost i jasnost, drago mi je što je SS ubedljivo pobedio, znači da su ljudi prepoznali kvalitet koji im fali. Sviđa mi se kako čovek kači prateće opise uz dijaloge (tu se obično iznerviram od navlačenja ušiju), slično pokušavam i ja, s tim što on to ošine o astal a...

... ja se rasplinem ko jučerašnji čaj od maka. Priča ima tok koji navodi da će biti neki dobar zez na kraju, vuče dalje ali skroz glatko, nema štruckanja. Zadovoljan sam kako je sve izveo, skoro pa kao da sam je sam sebi napisao. Interesanto mi je njegovo skorašnje vajkanje kako mu nešto 'škripi' u pisanju. Znam za osećaj, kad mi se 'prešalta' stil (sam od sebe) sve mi se čini šuplje, tanko, bla bla. Ovo je 'noviji i unapređeni' SS, čekam sledeću priču. Moja 3 p.b.

Sva njena deca..., PPom sam već kazao šta mi smeta u priči, svodi se na materijalne greške o kojima se toliko naklapalo. A ladno je mogla i bez tih 'finesa', pa mirna Bačka (sa sve preostalim delovima opljačkane strane u sinoćnom finalu :-)). Moja stalna zamerka njoj - klepanje rečenice po glavi, da se slučajno ne izmetne u nešto, možda lepo. 'Znojila se pod teškim zelenim ogrtačem', pa se onda pojašnjava šta se dešava kad je nekom vrućina. Ili, 'Sunce se nalazilo blizu horizonta'. Kao da se namerno...

... uskraćuje toku misli pravo na razmahivanje. Alo, suton, ili paklena vrućina, gomile emocija vape za takvim odabirom situacija da bi malo otpustile krilima. Ništa od tvog slobodarstva ako sama sebi uskraćuješ to pravo. Prva dva ubistva ništa ne znače, jer se ništa ne dešava, ne primećuje se gradiranje njene nesigurnosti i preispitivanja. Barem ja to ne vidim. Sveukupno, priča mi se svidela, možda i najviše od njenih Dosadašnjih. Drugo mesto i 2 p.b.

Quote from: Plut on 11-05-2011, 14:50:54
Ljudi, gde nam se denuo bratja Savajata?!

Ту сам негде, лебдим у међупростору и као сваки себичњак тренуно чекирам само коментаре на своју причу :)...хвала на бризи  xremyb

Д. је у праву, рикнуо ми је комп...проклети курвар, издао ме је у оскудном тренутку (и даље говорим о компу :) )...пробаћу још нешто у својој режији, па ако то не успе, терам га на канал...тако да постоји могућност да мојих виспрених комантара не буде једно време :) Чувајте ми Југославију!

Scwarzer Donerstag, lepo, baš lepo napisano. Previše imenovanja likova, može da sludi, čak iziritira (kao mene na prvo čitanje). Pasus zbog kojeg mi je možda i žao što je nisam gurnuo u napred,
'Metak. Drugi, treći, četvrti. Bleskanje iz prigušivača bilo je glasnije od pucnja. Žena je za trenutak zakrzala telom, blesavi osmeh iznenađenja joj je sevnuo na licu i zgrčio pogled, da bi se potom, ni ne jauknuvši, stropoštala niz zid'. A ne '3-4 metka su je srušila uz zid'.
Užasno me je iznervirao kraj...

... Mein Kampf i tako to. Bezveze. Čak sam je i prešarao zbog toga. Srećom pa sam joj se vratio. Treće mesto i 2 p.b.

Nedorođen, na prvo čitanje mi je bila za vrh. Svakim sledećim je klizila sve niže, dobro pa mi je ostala u izboru. Prijala je da je čitam al da me 'be jato Apaša ako ja znam šta se tamo dešava. Ko, šta, kome, kako, zašto... Muka jedna. 4 mesto i 1p.b.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 12-05-2011, 16:13:05
al da me 'be jato Apaša ako ja znam šta se tamo dešava.

xrofl

Priče kojih sam se odrekao a glasao pod moranjem. LearzA, razumem zašto se ljudima svidela. Meni je to silovanje teme. Duhovito, čitko, ali i dalje silovanje. Priča priče je loše ispričana, nategnuta. Možda i može nešto da se napravi od nje. Kafanska priča, za rakiju uz meze.

Gadovi, priča za koju mi je žao što je ovako loše napisana. Već pomenute materijalne greške. Ideja može proći, čak se vide i naznake dobro postavljenih slika, ali ta količina trapavih dijaloga ritaju mlekaricu pravo u gde jako boli.

Viline vode, a?

Sjajna, nežna... Želela sam da joj dam i tri boda, pa dva, pa jedan... pa nijedan.

Ova priča ne komunicira sa čitaocem. Ako joj dam tri boda, njen autor će uvek pisati autistične priče.

A ja želim, hoću da komuniciram sa njom. Hoću da me obuzme, jer ima potencijal za to. Hoću da tečem sa njom, onako kako ona lagano teče. Hoću i ja da se igram sa njom, onako kako se ona igra sa mnom.

Neću da se odigrava ispred mene kao fatamorgana, halucinacija. Smeta mi to.

Zato nema bodova. Detaljnije kasnije, za nekoliko dana, možda...

Ja isto nisam skopčao Nedorođen. Nisam siguran šta je suština te priče.

Davno sam ženjen, ništa od obuzimanja. A biće i da okrećeš pogrešan pozivni kad me čitaš. Hermetika je precenjena.

Ah, da, ti prebaci na muvanje kad pričam o priči. :)

Alo, bre, pita se tu nešto i tvoj čitalac. Priča se odvija ispred mene, beži mi, ne dopušta mi, gura me, brani mi. Ako pišeš za sebe, ok - daću ti tri boda sledeći put. Ako pišeš za druge, ne dobiš niš'.

Viline vode je Stevina priča? Ovo mu je još i najkomunikativnija do sada, bar što se mene tiče...

Ma laže samo... Vara. Iako je ženjen.

Pa sad, nije da volim otkrivanje pre vremena, ali ako su viline vode Stevine - to je najbolje što sam video od njega. Zajeb'o je i veštice sa crvendaćom...

3. Sva njena deca odlaze u suton

O problemima ove priče već je bilo reči, junakinja prečesto krši pravila bezbednosti. Obrisao sam deo koji sam to originalno zapisao, samo bih dodao da je meni najveći problem to što snajperom puca kroz prozore kola. Snajperska puška je veoma nezgodno oružje za atentate i koristi se samo kad nema druge, to jest kad žrtvi nije moguće prići. To nije slučaj s ovom decom i eksploziv je bolje rešenje. Otrov ili hladno oružje, nema potrebe za snajperom. Povh toga, staklo može da poremeti putanju metka. Što se tiče kretanja pogođenog tela, nije to toliko loše, na Zapruderovom filmu se jasno vidi kako se Kenedijeva glava cimne pri pogotku.

Škripi poslednji deo. S neba padne junakinjino razmišljanje o tome da ona ne radi za više interese, nego za nečije lične. Možda bi bilo bolje da se umesto vrpoljenja u zasedi provlače razmišljanja o posledicama tih atentata, a da se na kraju natukne nešto zašto junakinja radi to što radi, da li je u pitanju novac, uživanje (ne bi se reklo, pošto se na nekoliko mesta spominje to da postaje suviše matora), ne zna šta bi drugo? Odluka da puca u devojčicu koja je možda ona sama mogla je biti bolje pripremljena, možda osećanjem mržnje ili gađenja prema sebi, umesto repetitivnih opisa vrpoljenja u zasedama.

13. Trinaesta žrtva

Ova priča mi se umereno dopadala skoro do samog kraja – smeštena je u svet kao iz romana od pre 50-60 godina, palpična, skoro smešna u svojim preteranim opisima strašnog negativca i jadne žrtve. Ima neki Weird Tales šmek. Međutim, baš ga uprska na kraju, jer zadatak da negativac bude ne baš negativan, deluje nakalemljeno. Mada i dosledno duhu priče, iako nisam siguran da je to bila namera autora.

15. Džoni Bigud

Koliko god Džonijeve rečenice u kurzivu imale duha, toliko je ono između, ono glavno – izveštačeno. Autor ne uspeva da izazove saosećanje sa žrtvom jer je zbog hipertrofije svih tih mačo-rečenica i različitih poza jasno da se radi o nekakvoj BDSM igri, a ne pravom silovanju. Tim više što ni autoru nije baš jasno šta želi. Npr, prvo je Džoni "ražešćen", pa onda: "Nije osećao ni bol ni zadovoljstvo ", pa onda "Sad nije bio u stanju da razmišlja da li je povređuje ili ne, gurao je i udarao mehanički", da bi odmah u drugoj rečenici kasnije pisalo: "Mržnja i želja da joj naudi pojačale su uzbuđenje i što je grublje pokušavao da je pocepa i izvrne joj utrobu, to je slast bivala veća" i "Uzbuđenje i slatko zadovoljstvo mutili su mu svest, nije mogao a još manje želeo da im se odupre." Ako je namera bila da se dočara sve jače i razuzdanije zadovoljstvo dominacijom, čemu insistiranje (dvaput) da Džoni to radi mehanički, kao mašina, bez bola i bez zadovoljstva?

Ipak, posle tvista, kad se divljanje smiri, Džoni ipak deluje simpatično priglupo. Da je scena seksa bila bez hipertrofije, bez sitnih patetisanja oko žrtve i nejasnog Džonijevog duševnog stanja, ovo bi bila bolja priča.

O, boze, sto ste se zakacili za taj snajper. Sad ce meni svi da pokazu kako se koristi snajper, jer ja, kao zensko, nemam pojma. Blah, bre.

Jeste, da, mora da to radimo zato što si žensko  :roll: a ne zato što nisi gledala JFK, na primer. Tamo je vrlo jasno i ukratko objašnjeno zašto je težak atentat snajperskom puškom i zašto uvek rade dvojica ili trojica u sadejstvu. Za atentate. A za rokanje nasumično, to može da radi i jedan.

Posle ove obuke možeš da prijaviš u agenciji za zapošljavanje terorističko radno iskustvo...

Ako mi kazete gde pise da se radi o snajperu (umesto o oruzju iz buducnosti), poverovacu da se niste napalili da ribi pojasnjavate pucanje iz snajpera.

Riba, mačka, cica, avion, treba, krasna dijeva... :mrgreen:

Hi hi hi... :)

Eh, kad ste, najzad, stigli do "Vilinih voda". To je bila jedina priča za koju mi je bilo jasno da je ne može niko drugi napisati osim njenog autora. Za većinu drugih priča ni sad ne znam ko ih je napisao. Zašto je nekom hermetična priča o dedi, sinu i unuku u večitom generacijskom sukobu? Sve drugo, čudo jedno od jasnoće? Složio bih se da je ovo najkomunikativnije do sada, ali, nemojte da sad poredim sa nekim drugim pričama koje su vama bile jasne samo zbog horor natuknica.

Već sam pomenuo da je "Džoni Bigud" najbolji u "unutrašnjem toku misli" nesrećnog jebača koji misli da prevazilazi sebe, a zapravo, pokušava da previdi trenutak kad će ga opet podjebati sa "U mene! U mene!" Šteta što je sve oko tog njegovog praćakanja toliko stereotipno napisano.

Snajper je nišanska sprava. Nema nikakve veze s istorijskim periodom. Vidi u engl. rečniku: sniping.
I lovačke puške, karabini, često imaju snajper. Koristila se i obična cev, bez leća. A sada se koriste elektronski uređaji, tj. durbini s elektronskim displejom. Dakle, po definiciji, onaj koji koristi takav uređaj jeste snajperista.

tja. skoro da sam pogodio ;)

snipe

2. A shot, especially a gunshot, from a concealed place.
intr.v. sniped, snip·ing, snipes
1. To shoot at individuals from a concealed place.
2. To shoot snipe.
3. To make malicious, underhand remarks or attacks.


snip·er  (snpr)
n.
1. A skilled military shooter detailed to spot and pick off enemy soldiers from a concealed place.
2. One who shoots at other people from a concealed place.

U srpskom se, reko bih, pravi razlika između snajper i snajperista.

Ma da, ali niko od vas kriticara NIJE snajperista.

Jeste.

 xuss ovoga odbacilo. xtwak ovom se snajper iskrivio. xplasmw ovaj delje sa plazmom xshot2 ja ću da uradim ovo ili ovo xmgw a ako ništa ne pomogne ovo xchain samo da vas odnese  xgrim

O, ubiste me snajperom više!

D.
Ovo ti je priča koja mi se najviše dopala od svega što sam dosad imala prilike pročitati. Problem koji imam s tvojim pisanjem in general je previše preciznosti & sterilnosti, vidi se da peglaš tekst, ali mi se čini da on tako izgubi svaku lepotu koju ima. Zanatski je sve korektno, ali (mene) tu ništa ne pomera.

Btw, oftopik, moram da priznam da mi je vrlo zanimljivo gledati kako Džona uglavnom opisuješ kao protivnika feminizma i zagovornika ženskog jarma...hahaha...da ne znam neke stvari koje znam, još bih i bila u dilemi. Ovako...  xrofl

Džoni je papučar? :o

Papučar, nego šta!  :lol:

Prirodno stanje većine oženjenih muškaraca.  :(

Quote from: D. on 12-05-2011, 18:44:35
Ako mi kazete gde pise da se radi o snajperu (umesto o oruzju iz buducnosti), poverovacu da se niste napalili da ribi pojasnjavate pucanje iz snajpera.

Promeškoljila se. Grumenje otvrdle zemlje zabijalo joj se u stomak. Zamišljala
je kako ga vrhom lovačkog noža razbija na komadiće. Pipnula je
oštricu zadenutu za pojas, ali je nije izvukla. Umereni bol joj je, na kraju, održavao
neophodnu pažnju. Izvadila je flašu vode iz ranca, otpila gutljaj i vratila
se posmatranju kolovoza.
Sunce se nalazilo blizu horizonta. Planirano je da bude tako. Imala je
osećaj, ipak, da joj nemilosrdno prži potiljak. Navikla je na svakakve vremenske
uslove. Sada joj se činilo da bi lakše obavila zadatak po ledenoj kiši.
Znojila se pod teškim zelenim ogrtačem. Kapljice su se slivale niz njeno
lice srednjih godina, maskirano bojom. Nije smela da dozvoli da joj voda uđe
u oči. Dohvatila je pakovanje maramica, obrisala se, a zatim zarila lice u šaku
prašine, raspoređujući je po koži. Nije pravila veće pokrete. Mirna i skoncentrisana,
posmatrala je kroz optički nišan.
Dugo se bavila ovim poslom. Odavno je prošlo vreme kada je satima,
nepomično ležeći, mogla da čeka metu. Bez potrebe da popije vodu ili obavi
nuždu. Njeni nadređeni znali su to. Iz nekog razloga, nisu je povlačili. I dalje
je redovno dobijala naporne misije. Smatrala je da to ima veze sa činjenicom
da ih je retko ko obavljao uspešno kao ona.
Otpila je još jedan gutljaj i bacila pogled na sat. Vozilo bi trebalo da se
pojavi svakog trenutka. Laknulo joj je. Mislila je kako će uskoro moći da odmori
zgrčene mišiće u kadi, uz čaj i sendvič. Još jedan dokaz popuštanja samodiscipline,
prošaputala je, naglo se trgnuvši iz sanjarenja.
Automobil se pojavio iz krivine. Kotrljao se lagano kao usporeni snimak.
Usmerila je pušku ka prednjim sedištima. Muškarac je vozio, žena je spavala.
Pomerila je vrh oružja ka zadnjem sedištu. Tamo je sedeo osmogodišnji dečak
i gledao kroz prozor. Za tren joj se učinilo da je pogledao pravo u nišan, a
onda ga je udar metka u glavu odbacio na suprotnu stranu sedišta. Vozilo je,
uz škripu guma, stalo. Spakovala je pušku i ranac, i vratila se u svoje vreme.

Hahah, ma ne. Džon je sve suprotno od onog kako ga D. doživljava (odnosno od mog doživljaja kako ga D. doživljava :lol:), no, možda bi sad ipak trebalo da se, bar malo, zamislim...nije da sam ekspert komunikologije, Bata je tu neprevazidjen.  :lol:

Nešto o priči koja je dobila najviše glasova, uz čestitke autoru
Bilo mi je jasno da će biti visoko plasirana, pre svega zbog toga što je pisac znao da fokusira celu priču na dve stvari: psihologiju likova i efektnu radnju, sa obrtom na kraju. Sam glavni junak sa svojim "par nepar" ritualom odaje psihički labilnu i nepouzdanu osobu, očito uhvaćenu u čeljusti sopstvene savesti zbog počinjenih zlodela. Zatvorska atmosfera odlično dočarana, korumpirani upravnik i dil sa robijašima.
E sad, stil pisanja, odnosno taj neki rečnik ulice, žargon, je nešto što mene odbija. Kontrast tome je priča "Odiseja partizana" koja je pisana arhaičnim stilom (donekle), i kojoj sam dao dva poena, iako ima slabije razvijenu radnju i pomalo nejasnu karakterizaciju likova.

Quote from: D. on 12-05-2011, 19:13:22
Ma da, ali niko od vas kriticara NIJE snajperista.

O ljudi što si uporna  :lol: xuzi

Hajde da završimo o snajperima.

Bio sam ja šest meseci na obuci za snajperistu, jedan sam od onih "ludaka" koji su podneli zahtev za produženje vojnog roka. Tri bojeva gađanja na poligonui "Peskovi". Sve je to doduše bilo pre 13 godina, ali još uvek znam i šta je snajper i šta je snajperista. Vidim da su se pojavili još neki koji ti skreću pažnju na isto ono što i ja.

Dakle, bespotrebno si zagušila svoju priču, bacila fokus na pogrešne stvari (iako ti to nije bila namera) i otežala čitaocu da iz priče izvuče ono najbolje. Dobar i efektan kraj nije dovoljan da ispravi nedostatke u samoj priči.
Ako si već otvorila topik gde mogu da se postavljaju ispravljene verzije priča, potrudi se i biće bolje

Potrudi se, Trudi ;)

Uzgred budi rečeno, Klajn kaže da je snajper čovek koji puca iz snajperske puške, a da snajperista i ne postoji.

Ko se trudi ne zatrudni.

Što se tiče Klajna, neka... ma on nema pojma o snajperisma i snajperistima.

ali rečnik matice srpske iz 2007. kaže da je snajper i optički nišan (po braći englezima) i puška sa snajperom. a da je snajperist(a) vojnik koji puca iz snajpera.
btw, snajperka nije ženski pandan snajperisti, već puška.   :lol:

Klajn kaže i da je pogrešno snajperom nazivati oružje; suvišan je oblik snajperista.

However...
http://www.mayomo.com/95404-sniperist-kill-protesters-in-benghazi-warning-graphic-imagery (http://www.mayomo.com/95404-sniperist-kill-protesters-in-benghazi-warning-graphic-imagery)

Izraz snajperist(a) je često u upotrebi, i u srpskom i u drugim jezicima.

Da nije Klajn prepisao iz Webstera?

300 snajpera je ubilo Bin Ladena nišaneći kroz svoje snajperske uređaje na oružjima ;)

Smoriste više sa tom snajperkom, ribom, mačkom, cicom, avionom, trebom, krasnom dijevom.
Dajte bre malo o ostalim zlotvorima, ako smem da zamolim!

Čak se i najpametnija žena na svetu, Temperance zvana Bones, zalagala za izraz: sniperist!

QQ Lorde, nije valjda da gledaš to smeće?  :lol:

Quote from: lilit_depp on 12-05-2011, 20:03:06
QQ Lorde, nije valjda da gledaš to smeće?  :lol:

Jok, ja gledam Baba gori a selo se češka :)

Zahvaljujem vam na komentarima i naravno glasovima. Hvala!
Bilo bi neskromno, da ne kažem da sam u ovoj priči primenio ono što sam ovde naučio sa vama - od vas. Hvala i na tome.
S druge strane me je i sreća prosrala pa sam napisao relativno bolju priču, a da to nisam ni nameravao. Nisam ni očekivao da budem iskren.
Ne bih sada da vučem taj teret prvog mesta(na listi javnog glasanja) u sledeći krug. Opušteno. Ako budem imao šta da pišem, pisaću.
Vidim da je D. u mojoj priči izvalila opsesivno kompulzivni poremećaj. Glavnom junaku je to brojanje zamena za veru. Ne može da spava. Razmišlja o liku koga je ubio. O njegovom pogledu. Počinje da svetli. Da traži Boga.(Znam da ovo nisam napisao, ali to ja tako doživljavam).
Bog mu daje šansu da iz svega izađe ne ubivši više nikoga. On tu šansu prihvata. Šansa uvek postoji za svakoga. Bog je uz grešnike. Bog je uvek tu samo što smo mi ko zna gde.
Snajperista u mojoj priči je interesantan po tome što je pobio ko zna koliko ljudi u ratu(na ratištu) ali za to nikada neće zakonski odgovarati. U zatvoru je zbog nekog totalno benignog dela. Međutim u priči ga ipak stiže "pravda" ili sam se to ja malo poigrao Boga?   

Samo ti vuci taj teret jer te je zbog ove priče ipak stigla "pravda".

D. će svakome naći falinku, ne se sekiraj zbog njenog zvocanja.

Jeste konačno skinuli nišane? Sad možete da šamarate po drugim pričama.

Tišina - da nije hiljadu*hiljadu puta obrađivana tema možda bi i privukla pažnju jer je korektno napisana.
U suštini, ovako obrađena tema ima smisla jedino ukoliko se probija nekakav društveni tabu. Nema ničeg novog, nikakvog ludila.

PS - Ovo bi se moglo svrstati u priču-reportažu.

Јест, скинули. :cry: Док се не јави још који професионалац са гледања ТВ или филмова о сниперима. Да пожуримо у башту и наберемо још којешта јер ваља нешто корисно покупити.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 12-05-2011, 19:37:57
Ako si već otvorila topik gde mogu da se postavljaju ispravljene verzije priča, potrudi se i biće bolje

Trudiću se koliko ja mislim da treba (ili koliko mi poruči neki poštovani član foruma), a ne koliko mi to poručuje nekakav anonimus.

Manje pričaj kada nemaš ništa pametno da kažeš. A možda bi trebalo više da čitaš, imaćeš suvislije komentare.

Quote from: lilit_depp on 12-05-2011, 19:33:02
Hahah, ma ne. Džon je sve suprotno od onog kako ga D. doživljava (odnosno od mog doživljaja kako ga D. doživljava :lol:), no, možda bi sad ipak trebalo da se, bar malo, zamislim...nije da sam ekspert komunikologije, Bata je tu neprevazidjen.  :lol:

Quote from: lilit_depp on 12-05-2011, 19:22:15
Btw, oftopik, moram da priznam da mi je vrlo zanimljivo gledati kako Džona uglavnom opisuješ kao protivnika feminizma i zagovornika ženskog jarma...hahaha...da ne znam neke stvari koje znam, još bih i bila u dilemi. Ovako...  xrofl

Ali ja uopšte ne doživljavam Džona kao protivnika feminizma i zagovornika ženskog jarma. Naprotiv. :)

Он је, уствари, заговорник феминизма и упрегнут у женски јарам.

Ne postoji ženski jaram. To što svi glas žene doživljavaju kao nekakav jaram, to je posledica dugotrajne ženske ćutnje. Pa je sad svima krivo što žene više ne ćute i što muškarci ne mogu da rade šta 'oće. Eto.

Кuda idu divlje svinje - da nije konfuzna, bila bi među boljima. Ima riskantnih detalja, ali dovljno zanimljivo: Pravednikove oči počeše menjati boju, staklene beonjače otpadoše kao paperje, otkrivajući pokrov žućkastih dlačica.

U početku je dosta jasno, ali kasnije se komplikuje, verovatno zbog žurbe autora da što pre ispriča to što je naumio.

Mislim da ovu priču treba još dorađivati i to bez žurbe (je li ovo Batina priča?). Šteta je da se batali, pošto ima dovljno napona da se izvede do kraja kako treba.

A da mu ti malo pomogneš?

Hi hi hi!

Mora da održi ovakav tempo i da ne OBJAŠNJAVA:

"Poklao je i brdske bogove, sekao je dojke boginjama, trulež se crvala brže nego ikad, medovina je postala kisela. Nije se smirio dok sve nije vratio Zemlji. Dugo je vidao rane na zgarištu, lečio se pepelom. Ožiljci su još tu, vide se i u očima, neljudsko crnilo koje se vraća u dolinu. Spustio se dovoljno, mogao bi ovde početi. Mora ga naći, bez njega se ništa ne može učiniti. Kada ga pronađe više neće biti nikome potreban, moći će da se odmori, zauvek.
Stoka je crkla ili pobegla, kao da je bila svesna da ovu stazu ni ona ne može izdržati. Morao je sve sam da radi, ova zaprega je krenula. Polako, temeljno, pročešljaj teren, nađi ga. Hoće li se uplašiti kad ga vidi? Hoće li pobeći?
Može li prihvatiti sudbinu koju mu Stranac donosi? Da li je već izgubljen, da li su ga dole slomili? Ne, to Stranac ne može da prihvati, osluškuje Zemlju, čuje šuštavo ''živ je", želi da veruje u govor trava. I prevrnuće svaki kamen da ga nađe. Mora da nastavi da vuče."

A, evo, ovde već pada:

"Dolaze Pravednici, on to zna, neće završiti. Mora završiti, ne sme da stane. Zna da im je neko već javio, ali vuče i dalje. Doći će onim putem, nema drugog, moraće se ponovo suočiti sa njima, ali do tada nema odmora. Sve dok ga ne nađe. Tražio ga je vekovima, oseća da je blizu, ali oni su bliži. Već ih i sam čuje, konji će uskoro napustiti tvrdu utabanu stazu i zagaziti u oranje. Tu su najslabiji, tu će ih sačekati."

Čitav ovaj pasus služi da se kaže ključna reč: "oranje". Jer to je ključ za Kraljevića Marka. Trebalo je do oranja stići mnogo ležernije, bez ovolike anksioznosti i preranog otkrivanja.

Još jedna priča mi je privukla pažnju. Tačnije, njena prva polovina. Trinaesta žrtva, ostavila mi je nekoliko solidnih slika sveta u kojem se dešava. Baška moj problem sa sadašnjim vremenom, ovde mi baš nikako ne paše niti doprinosi tempu. Kabasto nabacane polu rečenice. Neuverljivo. Ideju (bez Baneta i Jece, fuj!) bi trebalo iskoristiti.
Tu staje moje viđenje ove Radionice. Izvinjavam se ostalim autorima, neznam šta bih rekao za resto priča sem da u njima ništa nisam video.

Ja odo na sferakon, a vi kad nemate pametnija posla nego da pričate o snajperima i snajperistima, bar smišljajte temu za jun.

A mogli biste i po koju priču da komentarišete usput.

A sad smo mogli da iskoristimo priliku... I niko da komentariše bilo šta... :cry:

Zato što je celu temu ubilo nadjebavanje sa egom jednog člana.

Recimo, da je Stipan sada tu, mogao bih kod njega da naručim nešto interpunkcije, posebno ;;;;. Bar pola kile. U "ispravljenom" tekstu ih je prosipao.

Uh Scallope! Opet sam zeznuo stvar?

Ma, nisi. Ali, preterao si sa ;. Taj znak ja koristim samo kad u jednu rečenicu trpam dve vrljave, pa ne mogu da ih razdvojim sa zapetom. Javiće se već neki mag za pravila; ja to gledam laički. SS-ov sistem kratkih rečenica gubi na tempu sa dužinom priče i video si da se već u priči "Spajperista" pomalo izmiče. Znači, kad želiš brz prolaz, onda turaj na kratko.

Pa dobro. Eto, trudim se...

A ti 3.Eye mogao bi da komentarišeš umesto što kukaš. Ovde svi imaju ego do neba, nagledaćeš se još nadjebavanja.  :)

Hm, pa ima 20 priča i 20 autora, red bi bio da bar oni komentarišu... komentari Lorda Kufera su uneli dosta svežine i veoma su korisni, šteta što je pola postova u ovom krugu potrošeno na prepucavanje ( ako još jednom čujem reč snajper i majčinski instinkt, otvoriću prozor i zalajati od muke, i promeniti avatar u psa  :x ).
U nekim pričama mi je falio poneki deo da utisak bude mnogo bolji. Porodica na okupu mi je imala dobru atmosferu i tenziju, ali falilo mi je više ,, glave '' junaka i ponešto logičkih objašnjenja. Odiseja partizana ima horor atmosferu, ali nedostaju istinske emocije da bi priča bila životnija.

Quote from: Anomander Rejk on 13-05-2011, 20:42:33
zalajati od muke, i promeniti avatar u psa

Ne može! Imitatoru nijedan!    xuss

Samo kad si se ti našao da mu zabraniš!

Pošto je petak 13, da iskoristim priliku da pitam Stipana: Ako ti je priča "Tinaesta žrtva" dobila 13 poena i bila trinaesta, kad ćeš da napišeš priču "Trideset prvi februar", da dobiješ 31 poen i budeš trideset prvi?

Aj, Stevo zaboravio sam tvoj kopirajt! U bre ta autorska prava!!!  :oops:

SCALLOPE!!! - Jesi li baš morao da me odaš?!  :x

I nije dobila 13 nego 11 glasova...

Ali eto da odgovorim ( ; ) nema šanse pored Sintetika da budem prvi, ali borim se za drugo mesto.
31. mesto? Hmmm... Deluje realno...  :cry:

He he, Stipane opet imamo isti broj poena, ali ti nemaš protekciju kod Bobana. He he.

Uh - Aždaja je tvoja ?! Ko bi rek'o!!!

Izgleda da je Vojvođanski lobi standardno izjednačen.

Nije Aždaja moja. Kažem ti, imam protekciju kod Bobana, barem za poen više od tebe :-)

Pa jasno. Aždaja mi nikako nije pasovala uz tebe.
Viline vode onda?

Dobro jutro, Stipane. Evo mene, evo kafe - rat gnjurcima! Bi trinaesti petak, pa me broj zamantao. Evo ti od mene još dva poena, preko veze, zaslužio si ti to. Šta mogu kad sam i ja patetičan, a ovo nije priča, pa se sme.

Dobro jutro, Scallope!

Pošto se ništa više ne komentariše, možemo i ćaskati. :)
Za vojvođanski lobi - ne znam još kako je Plut prošla, ako je slala priču.

 Plut ovaj put nije prosla. :lol: Ona zna di joj je mesto, pa mudro eskivira. ;-)

Nisi poslala priču?  xtwak

 Pssst, pravim se da nisam. xrotaeye

Ahhaa... Pssst....  :lol:

Pa dobro, računica je da je čak 15 ljudi komentarisalo priče. Nije loše...  :)

 Na pričaonici se pojavila  - PrevelikaZver - to mu je nik. Ubada u oči retke devojčice koje tu čatuju.
Ne prođe ni 2 sata, a bar 4 njih kontaktira Zverku. Da vide zašto to tako? O čemu se radi? Prosto su slatke kako ni same ne znaju šta bi pitale?  
Obično se žene ne javljaju nikada prve muškarcu, a i poenta cele pričaonice je da 50 tipova muva 5 riba koje ih uglavnom odbijaju, jer ne mogu da postizavaju.
I sada se one obraćaju zverki. I to prve. PrevelikojZverki. Šta li su utripovale???
Sdruge strane Prevelika Zver - nije ništa drugo do obično ljudsko biće poput mene ili vas. Koristi kompjuter. Gugla. Tako je i  kupio u online shopu - FALOSAN.- Vakum spravicu za uvećanje penisa. Ima i mali kaišić koji se rasteže te je on u stvari zadužen za zatezanje - istezanje. Vakum mu daje po debljini. I tako.  
Nini je sve to posmatrala ali se pravila da ne vidi. Sve vreme je uspešno glumila. Zver joj je ljubavnik.
Na početku veze ga je slagala da Rudolf, njen muž, ima ogromni kurac te je on tada prvi put poželeo da postane PrevelikaZver. Kupio je FALOSAN.
Voleo je kada bi mu ga ona u neverici ispipavala uočavajući da se sa njim nešto čudno događa. Nikada mu ni na kraj pameti nije palo da ona zna za FALOSAN.
Boka je već počela da ulaže napor da bi nalete vrućine pretvorila u užitak. Postojala je opasnost da ako to ne uradi, počne da plače. Naleti su postajali sve češći. Sestra joj je govorila da je to zbog toga što ima 17 godina, a još je nevina.
Ugledavši nick VelikaZver na monitoru compa, Bogdana se oseti jako glupo kada joj se baš u tom trenutku napad vrućine pretvori u osećaj nežnosti. Samo je preletela preko njega.

Sintetik, jel' to tebi prvo mesto udarilo u glavu?

JBT! D. je po anonimnom glasanju prva! Tek sad sam skontao! Pa Princezo -  xjap !

Možda bi malo živnulo da se objave imena autora  :).
Mada ih se nekoliko već zna  :).

Preteče me. Ako je Sferacon oslobodio bandigazdu na ZS, još i imena da čujemo pa teramo dalje.

Uvek možemo sami da se otkrivamo. To mi deluje dramatičnije.

Tako je! Da i mišovi malo kolo vode. Viline Vode, ali to je odavno provaljeno.

Moj je Manifesto matričnog štampača. Tojest, Manifest, što do sada nisam znao.

Ето ти га сад...а баш сам хтео да испозивам тај манифест  :lol:

Btw, I`m back, motherfuckers!  :)

Vilkomen bak! Ded gukni koja ti je priča pa da se proveselimo :-)

 Mogli bi da pišemo - Vesele Domaćice - evo ja sam gore napisao prvu epizodu. Slobodno se nadovežite ako hoćete. Neću se ljutiti. Biće hit. Pare ćemo da zaradimo.

 Opravi ga, konačno? xuss
Elem, kad se svi otkrijete, meni prilepite ono što preostane.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 14-05-2011, 22:49:58
Vilkomen bak! Ded gukni koja ti je priča pa da se proveselimo :-)

Хвала, али не, хвала. :)

Quote from: Plut on 14-05-2011, 22:55:37
Opravi ga, konačno? xuss
Elem, kad se svi otkrijete, meni prilepite ono što preostane.

Оправи, вала, али ипак ћу морати да реинсталирам виндовс...иначе, не свиђа ми се све ово преурањено откривање, само да се зна :)

Evo ga, tek se vrno a već priča u rukav.

I don`t get it. Да, све мора да ми се нацрта. :)

Strašan si Stevo na ovoj slici -za šaku dolara. Vidi moj avatar sada!
Gde je onaj Bata? Zašto ćuti? Šta mu je?

p.s Promeniću ga naravno. Mislim, avatar.

Jbg, manjka mi slika na mob netu. Opiši svojim rečima :-)

Savajate, stvarno si poglavica od ćuranovog perca. Pa kako komuniciraš sa nalogodavcem? Dovikujete se, ili..?

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-05-2011, 00:11:41
Jbg, manjka mi slika na mob netu. Opiši svojim rečima :-)

Ево ја ћу непозван то да урадим - дакле, у питању је аватар на ком су мали бели зечеви у сред цветног поља. Не знам шта је Синтатик хтео тиме да каже, али тако стоји... :mrgreen:

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 15-05-2011, 00:24:14
Savajate, stvarno si poglavica od ćuranovog perca. Pa kako komuniciraš sa nalogodavcem? Dovikujete se, ili..?

Никако, прихватим задатак и одмах се враћам и постављам глупа питања...зато што сам сигуран само у то да нисам ни у шта сигуран.

Savajate, da te nema trebalo bi te izmisliti.  :)

Ništa od vas bez "nadjebavanja sa mojim egom".

Ne komentarišem sve priče više. Ko želi analizu, neka mi pošalje pm sa imenom priče.

Ti i tvoj Ego... Na vr' glave ste mi se popeli!

Ne laži, bre. Voliš ti nas, samo se praviš.

 :x :x :x

Gledam vas. Bliskost između pojedinih članova foruma mami suzu.. O ovima nisam ništa rekao, a valjda treba.

Kobajagi. Korišćenje simulacije je ustv. terapija zbog proživljenih trauma. Ideja može da se iskoristi u tom smislu.

Majka/ Maćeha. Dobar tok i sve mi  je ok., ali nisam oduševljen. Nije SF, nije horror, a devojčica izlazi iz skloništa (ostavlja sestru Anu F.) i odlazi u Zagreb gde planira atentat na Pavelića u bioskopu...

Gadovi. Adar nije negativac. Ima se utisak kakve uvertire, a ne celine. Mada...

Kuda idu divlje svinje. Ne verujem da sam pravilno shvatio pa ću da prećutim. Ako je već tu to zbunjujuće povrće, možda tek treba da se desi.

Džoni Bigud. Snimanje pornića? Koji je razlog da čoveka učini akterom takvih filmova? Satirijaza i sadizam, ili beda u bilo kom obliku ispoljavanja? To je razlika koja ga čini negativcem, ili anti-junakom. To što je mator, a nema kontrolu nad ejakulacijom čini ga fenomenom i ustvari mu se smeši lepa karijera u nezamislivim kategorijama porniranja. Brrrr.

Krvavo crveno. BG verzija Bakšijevog Heavy metal-a. Stereotipna olakšica za ,,negativca" koji to prestaje da bude u okolnostima kojima tečemo ka budućem; pa on je ustvari pravednik-osvetnik.

Viline vode. Obrazac poznat iz domaćih stripova. Npr. Kerac/Obradović ,,Nema kraja". Ima još par, a jedan mislim da se zove ,,Čuvar"....Ali nije loše napisano.

LeaZa. Simpatično. Nego nekako je nedovoljno živo u vizuelnom smislu. Autoru preporučujem filmove Mijazakija. Godilo bi da je on ustv. heroj koji tamani dasovane (osobe muškog pola koje mogu da reklamiraju kozmetičke preparate za muškarce).

Manifesto matričnog štampača. Malo Asimov, malo Gibson, malo F.K. Dik. Još da je na kraju počeo da zamuckuje obradovali bi se fanovi Lindzija Andersona. A i "manifesto" stvarno lepše zvuči.

Večno proklet.-Ostavilo je solidan utisak nego mi ponestalo poena. A nije ni SF, ni horror (mada se malko nešto dešava u snovima..)...

Trinaesta žrtva. Oh, gle, vampirići i device? Po kojoj osnovi je njihova krv bolja od bilo koje druge? Druga je stvar ako još nisu prokrvarile..

 Vraćam stari avatar, iako je Zver definitivno "in" ovoga leta. Žene diktiraju modu.

Evo ti jedna fotka i Zg, SS. Moja omiljena. :)



(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg90.imageshack.us%2Fimg90%2F7070%2F1130352.jpg&hash=6a674f84889ae0780c7faaa0bd7f4068269172b4) (http://imageshack.us/photo/my-images/90/1130352.jpg/)

Ljubite nešto raspevano ;)

Quote from: Lord Kufer on 15-05-2011, 13:58:32
Ljubite nešto raspevano ;)

O da, da...  xsmurf1

Quote from: Mandragora Dragon on 15-05-2011, 13:32:32
Oh, gle, vampirići i device? Po kojoj osnovi je njihova krv bolja od bilo koje druge?

Lakše ih je ukebati od srednovečnih snajperistkinja.

... i mnogo su brojnije od sredovečnih snajperistkinja.  :|

Ajd da još jednom, po ko zna koji put, prekšim što sam obećala i rekla.

1. Aždaja i carev sin - bez obzira na (psihoanalitičke/frojdovske) kritike na ovu priču, ona je suvisla i pismena. Svaki komadić mozaika je na svom mestu, i, na kraju, pravi celovitu i zaokruženu sliku. Dinamika i držanje pažnje ovoj priči nisu problem. Problem su joj suvišna objašnjavanja ("...hipnoze, koja polazi od činjenice da...", "dirnuli su u samo srce gneva javnosti" - osim što je suvišno, zvuči i kao fraza iz novina).

Lepe, tečne rečenice. One za koje ja nemam hrabrosti jer se plašim da ću zvučati patetično: "Ime mi je Slobodan Marić i, pored tog imena, imam još samo ovaj čudnovati san koji dolazi sa kišom".

Pomalo laka rešenja (deo sa psom i majkom, kraj) - to je, ujedno, i najveća zamerka ovoj priči, koja se završava sjajnim, upečatljivim krajem ("tap, tap, tap"), koji priči daje dozu sete, jezovitosti i pečatira napisano. Dva boda.


4. Tišina - I za ovu sam glasala. Najpre bih napisala (dok ne zaboravim) da je ova priča preuzela Bobanov skicast stil pisanja (svesno ili nesvesno), podsetila je na njega. Kako je mrka kapa da je gazda pisao za ovaj krug (uostalom, znam ko je ovo pisao), mešanje prošlog i sadašnjeg vremena zbunjuje i pravi zastoje prilikom čitanja.

Priča je već viđena. Testiranje sa obrnutim očekivanjem od traženog za uspešno obavljanje testa je još jedno lako rešenje (ima ih mnogo u ovom krugu). Ipak, bravo za autorov fokus na pojam tišine. On priči daje autentičnost i mogućnost da se čitaoci identifikuju sa glavnim junakom. Tišina ovde nije samo nedostatak zvuka, već i osećanje (junakovo, pre svega), koje čini potku priče i prenosi se na čitaoca. Dakle - ovo bi bio dobar metod skretanja pažnje sa eventualno slabog ili već viđenog sadržaja. Neki autentičan, ljudski, životni momenat za emotivnu iedntifikaciju. Zato je odlično što se priča završava poentiranjem na tišini ("Tiho je. Jako je tiho tamo").

Ovo je još jedan autor kom radionice veoma prijaju, i koji je kroz pisanje za krugove dosta naučio.

Obratiti pažnju na (ne)korišćenje infinitiva, izbegavati kliše fraze, poređenja i metafore ("prepustiti se sudbini", "bio sam više mrtav, nego živ"). Preporučila bih autoru da se otkoči i da pusti um i prste da smišljaju i kuckaju originalne metafore (to preporučujem i sebi, btw), jer to je sastojak koji najviše nedostaje ovoj priči. Vidi se da je muška i stegnuta. Uneti nežnija osećanja, opustiti um i prste, i ne plašiti se onog što u takvom stanju nailazi. Eto Steve kao primera (malo preteranog, koji odlazi u drugu krajnost).

I još jednom ću da ponovim opasku o infinitivima.

 Aždaja i carev sin - Kraj mi se sviđa jer konkretizuje suštinu Frojdove uzročno - posledične psihološke analize.
Dakle u priči je podsvesno toliko jako da je jače i od samog psihoanalitičara.
Pretpostavke su da podsvesno ide toliko daleko da na primer neko podsvesno namerno podleti pod auto samo zato što je ranije pokupio sexualne inhibicije od neke ženske osobe za koju zna svesno zna da sada radi kao medicinska sestra. Podsvesno i svesno se nesvesno mešaju i on podleće pod auto ne bi li se opet sreo sa njom.
Uh, daleko sam otišao. Sorry ali meni se sviđa to što je autor u kratkoj formi prilično dobro prikazao suštinu Frojdovog učenja. Sve dolazi iz podsvesti.

Quote from: SuperSynthetic on 15-05-2011, 21:21:58
Sorry ali meni se sviđa to što je autor u kratkoj formi prilično dobro prikazao suštinu Frojdovog učenja. Sve dolazi iz podsvesti.

A šta ti se ne sviđa? :)

5. Gadovi - Ako je autor ovoga onaj koji mislim da jeste - imam poruku za njega: pisanje u okvirima iste tematike može da bude inspirativno, može da doprinese specijalizaciji tematike do mere stručnjaka za oblast itd. A može i da bude pomalo već viđeno, dosadno i predvidivo, ako autor nije dovoljno vešt. A nije.

Dakle, preporučila bih pokušaje pisanja i sa drugom tematikom (mislim da bi bilo odlično da pravimo sf junski krug).

Dinamika je dobra, priča je zanimljiva i čitljiva. Pismenost je ok. I ovaj autor je nepredovao kroz radioničarske krugove. Slaba mu je motivacija i psihologija likova. Nekako su svi crno-beli. A ni glavni junak nije negativac.

Šta mislim kada kažem crno-beli? Autor se ne saživljava sa svojim junacima, oni nemaju vidljiv unutrašnji život. A budući da znamo da ga svi imaju, onda nam likovi, predstavljeni kao na pozornici (vidimo ono što nam se prezentuje) ne deluju autentično i uverljivo.

Preporuka je da se ovde zađe malo dublje u motivaciju junaka. Šta ih pokreće, na koje prepreke nailaze, imaju li nedoumica, vole li da se bave time čime se bave, šta im to donosi, zašto je potrebno da siluju mrtve devojke, da li u tome uživaju, da li su svi nekrofili, ako jesu - zašto itd.

Takođe mi se ne sviđa to pompezno, mačoističko-testosteronsko pisanje. Odraz zrelosti autorove ličnosti i pera je emocija, uspešno preneto osećanje. Ne govorim o patetici, govorim o razumevanju dubokih veza koje čine mrežu bivstvovanja na planeti.

Jedina žena u priči je mrtva. Misliti o tome.

Nije sve onako kako se čini i nije sve onako kako nam izgleda. Zadatak pisca je da razotkrije stvarnost.  

*Ova analiza se nije odnosila samo na priču Gadovi.

У име аутора се захваљујем.  :) Аутор није вешт, али жели то да постане, стога му овакве критике много значе.

6. Kobajagi - ova priča je brutalna. A ja ne znam da li je to dobro ili nije. Blizu sam da verujem da je dobar glumac onaj koji glumi negativca kog mrzimo nakon kraja filma. Takav je i ovaj negativac. Odbojan, odvratan.

Opisi su takođe brutalni. Nemam problem sa tim, ako je svrsishodno. Opisi u ovoj priči na momente (ne uvek) gube na svrsishodnosti (otkotrljao se u ugao i nastavio da cvili) i tu su samo da pojačaju šok, što mi je, kao i Srpski film, odbojno. Zato ova priča nije dobila moj glas iako ima odličnu ideju, efektan kraj i dobru (školsku) strukturu i dinamiku (na njoj bi početnici trebalo da uče).

Neko je doveo u pitanje postojanje ujka Tome. Moje je mišljenje da priča bez ujke ne bi ispunjavala zadatak. Mučitelj na kraju i sam postaje žrtva, vredna našeg sažaljenja. Zadatak ispunjen. Takođe - ujka Toma je dobra ravnoteža ludilu junaka priče. Ludilo sa poreklom objašnjava, pojašnjava, daje temelj za čvrsto stajanje na zemlji. Ludilo se ne objašnjava ludilom (što mnogi početnici misle da je dovoljno), a to je, rekla bih, (ne)svesno primenjeno dosadašnje spisateljsko i čitateljsko iskustvo autora.

I još nešto - ujka Toma je deo glavnog junaka, pojašnjava ga psihološki i motivacijski. Ova priča ne bi bila ista bez ujke. Ne izbacivati ga.

Poslednja rečenica spušta tenziju, baš kada bi ona trebalo da bude na vrhuncu. Možda da je drugačije formulisana?

Quote from: D. on 16-05-2011, 02:50:11Opisi su takođe brutalni. Nemam problem sa tim, ako je svrsishodno. Opisi u ovoj priči na momente (ne uvek) gube na svrsishodnosti (otkotrljao se u ugao i nastavio da cvili) i tu su samo da pojačaju šok, što mi je, kao i Srpski film, odbojno.

Zanimljiv komentar. :) Pošto sam se baš trudio da opisi budu suzdržani (npr. nigde nije eksplicitno opisano seksualno nasilje već se kroz opise drugih senzacija sklapa slika) s namerom da ne liči na Srpski film; no, ovo je pipava tematika i dosta toga jeste u oku posmatrača... Elem, D. ako ti je još neki opis (makar i pojedinačna reč), sem pomenutog, zaparao uši u tom kontekstu, voleo bih da ga navedeš.

QuoteDečak najzad prestaje da vrišti. Nema više snage. Šteta, pomisli N., on baš voli kad vrište. Dečak se sad oglašava piskutavim plačem koji svake sekunde postaje sve tiši. Kao kad stisneš gumenu igračku. I N. stiska iz sve snage. Ubrzava ritam koga sad prati prijatno pulsiranje u njegovoj glavi i međunožju. Oseća sopstveni znoj kako se meša sa dečakovim.

QuoteN. posmatra par sekundi tu prljavu i slinavu grudvu mesa a onda se uz narastajući osmeh

Počeo si sa brutalnim početkom. On je odredio i održao ton cele priče. Lebdi u vazduhu tokom čitanja.

Ne verujem da si se suzdržao od opisivanja. Mislim da si opisao sve što si želeo, samo drugačijim rečima nego što si prvobitno hteo.

...a kako bi bilo da se i "Kobajagi" završi pogotkom iz snajpera...Zbirka priča povezanih u celinu?

He,he,he...
Ovo je više spadalo u "Teme za jun"

Kobajagi se piše odvojeno: kao bajagi.

Vreme je i za objaviti imena autora.

Neka, dok iskomentarisem(o) sve price... Ima vremena za imena. Bitno je da su price tu. :)

Д., само настави...можда ће још неко почети да комантарише...ја ставрно не могу, али то и није нека штета, пошто и не знам то да радим, све би се свело на "није ме дојмила, допала ми се" фазон.

A zašto Gospodin Savajat ne bi mogao, a Stipan je mogao?
Mnogo smo nešto postali fini, Brate Savajate!

Ево, признаћу ти, али немој ником да причаш...не сећам се више од пола прича, there I said it.  :oops: Почео сам да их читам поново, али ме сад зајебава модем, тренутно куцкам преко неког минијатурног лаптопа, којег треба да вратим вероватно вечерас, тако да...јеби га.

Opravdano!
Sledeći put neka Veliki Duh Modem bude na tvojoj strani!

хехехех...Savajat, you old dog, you still got it!  :twisted:   :)

GRRR... Another dog!?  WHERE!?

Evo, ubacio sam imena u prvom postu, pored spiska priča.

Pazi na času, B. Još nisu sve priče komentarisane, sad me mrzi da ih pišem kada su imena tu...

Bravo Savajate. Iznenađenje. Pozitivno. Bar meni. Žene standardno dobre. U ovome krugu i po najbolje.

Vidiš Savajate, da možeš napisati lepu priču.  :)
Nikad ne bih pogodio ko je autor DžoniBigud, a ni Nervoza mi nije ličila na Plut.
Mims, obično su mi se sviđale tvoje priče, ali ova je bila skroz zamršena, nikako se izboriti s njom- šta, kako, zašto...
Imamo i novih autora, i to je važno u ovom krugu.

 Nedorođen - konkretni, pravi naslov bi rešio sve nedoumice u ovoj priči. Dakle..?

Sad sam shvatio da sam u ovom krugu sve glasove dao muškarcima, za razliku od nekih ranijih krugova.
Moram se vratiti na rani Milošev post o mojoj priči. Pročitao me je skroz- nisam se dobro osećao u toj koži, niti mi je tema legla. Samo mala ispravka pred kraj. Moguće da se rešenje podudara sa nečim iz Biblije, ali sigurno nije prepisano iz iste, pošto sam ja jedan od one manjine čovečanstva, koja nije pročitala najčitaniju knjigu na svetu. Pokušavao sam nekoliko puta na silu, i nikad odmakao dalje od nekoliko strana, i konačno batalio.

Mandragora je iznenadio.
Savajate - svaka čast!
Ni Milosh024 nije loš, može da se radi na njegovoj priči (pre svega na tome da ne otkriva previše prerano).
Plut uopšte ne liči na sebe.
Dijabolik - ima jačinu u peru, dobro je.
Sinlen - dobra zamisao, solidna realizacija
Mušet - upečatljivo i u njenom stilu koji sad počinjem da kapiram

Sutra detaljnije...

Hvala. A i za ono od pre.

A vi Mićo više ne pišete?

QuoteNi Milosh024 nije loš, može da se radi na njegovoj priči (pre svega na tome da ne otkriva previše prerano).

Zahvaljujem.  xjap
(da ne bude zabune, promenih nick u međuvremenu)

1. Savajate! Oborio si me sa nogu. Posle ovoga više nema opravdanja za neučestvovanje!
2. Anomanderu ti stvarno pišeš toliko slično meni da je to zastrašujuće.
3. Sinlen, ti si mi ogromno iznenađenje - svaka čast!
4. Prvi put da nisam glasao za Ivicu. Ili je on podbacio, ili su ostali mnogo napredovali.
5. Plut i Mims su me totalno zbunile - ali Stipan ne zna da čita, što bi rekla D.

Snajperista je odlična priča, Sintetik stvarno napreduješ. Ne znam da li je do radionice ili sam uspevaš da budeš precizan, ali ni na lepoti izraza nisi izgubio.
Krvavo crveno mi se dopalo, lepo napisano, beogradske tablice mi nisu smetale :), Diabolik, ako ti je ovo prva priča, treba da nastaviš s pisanjem.
Nedorođen mi se dopao na prvu loptu, ovo je najinspirisanija priča by Mims do danas. :lol:
Schwarzer Donnerstag je zanimljivo napisana. Ne sviđa mi se rešenje u vidu Mein Kampfa, ali prolazi. I još jedna sitna nedoslednost, nemačke reči su svuda transkribovane osim u slučaju ,,Der Zauberlehrling".

Hvala Stipane  :)
Značilo bi kada bi mi scallop (ili neko drugi ko je primetio isto) malo pojasnio to da mi je priča "nameštena".
Pokušao bih da izbegnem to u narednom krugu  :(

He,he,he...
Ne može niko razdvojiti Lobi, mada sam ja najlošiji...
12- Viline vode
12- Tišina
12- Manifesto matričnog štampača
11- Trinaesta žrtva

@Sinlen

"Lice mu je bilo unezvereno, oči raširene."

Ne može lice biti unezvereno. Može imati izraz unezverenosti.

Imajte u vidu da, kad pišete, treba da poznajete jezik, pre svega. Nestrpljivost da se nešto ispriča često ima za posledicu zanemarivanje osnovnih stvari. Ne može se računati na to da je "jasno" ili da se "podrazumeva" šta je pisac hteo da kaže. Pisac mora veoma precizno da se izražava.

Rečnik Matice srpske:

Quoteунeзверен, -а, -о, ијек. унезвијерен који
одаје духоену пометњу, одсуство присебности,
сметен, избезумљен; јако узбуђен, који је изван
себе. — Тражила је унезвијереним погледом
по соби. Шег. Он није добро видео ову
старицу, унезверену од радости. Уск.

унезверено, ијек. унезвијерено, прил. на
унезверен начин, сметено, дивље. — Чему се
смејати? — запита мајор . . . унезверено.
Сек. Погледа бијесио . . . сина, мичући
уснама без ријечи, гледајући унезвијерено
. . . најбоље мјесто гдје би се утопио. Франг,

унeзвереност, -ости, ијек. унезвијере-
ност, Ж стање онога што је унезверено. —
Непотребно је да још једном угледа њихова
лица. Ни њихову зебњу, унезвијереност,
пробдјевеност у очима. Сим. Настао је мук.
Притајена узнемиреност која је све више
прелазила у унезвереност, испољавала се у
нема, грозничава питања: Ко је на списку?
Пол. 1971.

унезверeње, ијек. унезвјерење3 с наступ
унезверености, унезвереног стања. — Одмах
затим бризгају . . . неодређеним унезвјере-
њима. Божић.

унезвeрити се, унезверим се, ијек.
унезвијерити се, сврш. постати унезверен,
изгубити прибраност, присебност, бити захва-
ћен пометњом. — Иве се унезвери. Десн.
Тражи те ђак из манастира. Нешто се
унезверио много, да није игуман умро! Чипл.

Quote from: Lord Kufer on 17-05-2011, 12:18:15
@Sinlen

"Lice mu je bilo unezvereno, oči raširene."

Ne može lice biti unezvereno. Može imati izraz unezverenosti.

Zbog takvih stvari sam dobio jedinog keca iz srpskog, još u osnovnoj školi  :)

Rekla bih da smo poplašili ove objavljivane pisce pričama čak i u krugu za koji se tvrdi da je slab. Zajebana je ova radionica.

Analiziraću sve priče do nekog roka.

"Do nekog roka"...
Postaješ neozbiljnija i od Savajata!

Naučila od Bobana.  :mrgreen:

Edit: ne stižem bre, budi srećan što ćeš uopšte dobiti analizu... vidiš da ljudi masovno izbegavaju fidbek... Vole da se takmiče, ne vole da diskutuju...

Bem li ga, opet ćeš ti da ispadneš u pravu. Mrzim to...

Večno proklet - posle samo jednog čitanja: ima nekih pravopisnih grešaka. Priča počinje i završava se istovetnom situacijom, što objašnjava "ukletost", začarani krug. Ostatak priče je u nekoliko ilustracija koje treba da opišu protagonistu.

Problem kod ovakve postavke je taj što nema istinske drame, nego se ona simulira naizmeničnom promenom pritiska na protagonistu, koji jedino može da - trpi. Istinska drama podrazumeva da protagonista (glavni lik) ima izbor, pa iz tog kolebanja proističu konfliktne situacije. U ovoj priči je to obrnuto naopačke, a protagonisti najviše šteti to što je onemogućen da snosi odgovornost za svoje postupke.

Ovo je, čini mi se, glavni nedostatak koji se javlja kod onih pisaca-početnika gde je snažan uticaj tzv. horor literature, a tu se najveća pažnja posvećuje efektima a najmanja istinskoj dramatizaciji.

Pisac treba da vodi računa o gore navedenom, i da u priči pokuša da nađe uzrok slabosti protagoniste te da ga navede da se direktno suoči i suprotstavi "nagonu" koji ga tera na određene postupke. U priči "Večno proklet" postoji samo blaga naznaka nekakve "logike" koja protagonisti služi da opravda svoje postupke ("Šta to mene zanima!? I ja sam siromašan.")
Ovakav lik može da prođe samo kao sporedan, nikako kao glavni lik, koji treba da podnese i iskaže problem u celosti.

Quote from: Lord Kufer on 17-05-2011, 12:38:43
Istinska drama podrazumeva da protagonista (glavni lik) ima izbor, pa iz tog kolebanja proističu konfliktne situacije.

QFT i za potrebe radionice.

Takođe, priča "Večno proklet" je oštećena... Nedostaju počeci barem dva pasusa.

Šta znači "QFT"?!

QFT = Quoted For the Truth. Is used after a quote. States that you agree with this person.

A to. Pa mogla je da kaže i jednostavno, pa da mi glupavi razumemo.

Ako nemaš pamet, imaš Google ;)

Jah...  :oops:

Da, ja sam napisao i da je priča nekako nameštena. Još mi je lice unezvereno. Ako je to jedino što se da zameriti - neka je. Pusti Kufera, on se, ovde, sa nama, dosađuje. (Dok sam ja ovo črčkao, Kufer napisao i ozbiljan komentar. Sad smo u potpunoj saglasnosti. :lol:)

Najpre, nije nam potreban Lucifer da bi se napisala priča o seoskoj pijanduri izgubljenoj u pivu, sa povremenim iskoracima svesti o tome šta je dobro, a šta loše. Može i tako, ali tada središnje mesto ima okršaj sila nebeskih i sila paklenih oko nekoga krajnje nevažnog, što bi bilo prilog biblijskoj priči o "izgubljenoj ovci". Ili, kao da pričamo o drugoj verziji filma "Nismo mi anđeli". Takvu priču sam video kad sam napisao da je to mogla da bude dobra priča.

Dakle, imamo tri segmenta priče: otimanje para od dece, posrtanje u kafani i bljesak dobrog u dvorištu čika Mite. To bi bilo dobro odabrano, čak je i pristojno ispričano, ali je konfuzno do zla boga. U prvoj si imao prostora za Jovin komentar - "To ni za pivo nije dovoljno.", u drugoj si nepotrebno zastao na bretelama i potrošio višak prostora, a u trećoj si pogubio ko je ko u priči. Moglo se tu naći mesta i za đavola i za anđela.

Ipak, najveći problem je neispisanost. Na bar desetak mesta je bespotrebno upotrebljeno prošlo vreme tamo gde bi prezent stajao bolje. Mnogo se cimaš sa "tako" i "tada" i kad treba i kad ne treba. U kondicionalu upotrebiš "bi" umesto "bih". Onda ne znamo ko bi šta. Onako usput, nemoj da Jova krade i tegli po džepovima kad treba da radi. Ja bih to bacio preko ograde u žbunje. Ima još toga, ali je najvažnije da, uprkos svemu, priča postoji. To znači da će neka sledeća biti bolje ispisana. :lol:

Ja nikada neću dovršiti ovaj post. :x Da, Kuferov boldovan komentar je dobro uputstvo za bilo koga ko pokušava da piše. I, nikoga niste poplašili, jedino je tema bila bezveze, pa je pobedila priča koja nema veze sa temom. I to uzeti u obzir.

Objavljivani (mlađi) pisci ne pišu bezvezne (čitaj: izazovne) teme? Ne bih rekla, pre bih rekla da su poplašeni, s obzirom na njihov (sve manji broj) u radionici u kojoj se i nisu baš proslavili (ne mislim na vas, scallope, naravno - vi ste odavno postali majstor bez potrebe za radionicama, odgovorili na mnogo izazova)... :)

Rekoh ja, zajebana je ova radionica...  :evil:

Polako Princezo, ne uopštavaj! Ivica je učestvovao i ovo može biti uvredljivo za njega!

Quote from: D. on 17-05-2011, 13:01:20
....(sve manji broj) u radionici...

Ivica je hrabar. Bio i ostao. Glasala sam za njega u ovom krugu. Manifest(o) je dobra i simpatična  priča.

Хвала свима! Modem is dead. Long live the modem! :lol:

Evo još nešto, što se odnosi na fandom, naročito na "hororaše". Stvari su potpuno izmakle kontroli, nekada su đavoli i demoni TVRDILI PAZAR s ljudima, trebalo je potpisati UGOVOR, dobiti to što se traži i na kraju platiti za to. Dakle - dužničko ropstvo (tj. BANKARSKI SISTEM). A danas, demoni i đavoli su obični nasilnici koji napadaju gde im i koga im drago, iz čiste pakosti. Tako je tzv. "žanr horor" u potpunosti degradiran, a pisci-početnici počinju od pete lične greške i teško im je da se opasulje, odn. vrate u igru...

A šta uopšte znači "opasuljiti se"? To samo zna onaj ko je služio vojsku i doživeo da postane "stara kajla" (kajla ili koska).

Pre toga ima da ješ prazne makarone i da sanjaš konzervu paštete i glavicu crnog luka.

Quote from: Lord Kufer on 10-05-2011, 17:45:56
Ubacivanje Hitlera i Mein Kampfa

Quote from: scallop on 10-05-2011, 20:43:44
Posebno sa tupavim Men Kampf-om. 

Quote from: Plut on 10-05-2011, 22:03:20
vreme u kojem se zaklinju nad M.K.

Quote from: D. on 11-05-2011, 02:27:49
svet (i UN) koji se klanja Mein Kampf-u.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 12-05-2011, 16:06:23
... Mein Kampf i tako to.

Quote from: lilit_depp on 17-05-2011, 11:48:12
rešenje u vidu Mein Kampfa

Znao sam da će Seinen Kampf da uzburka duhove, ali zapravo to je mali segment priče, mada ne i nevažan.

Šta imamo u priči Crni četvrtak?

Policija ga je uhapsila oko ponoći, dok je ispisivao ko zna koju stranicu svoje čuvene Prazne knjige.

Hajnrih Bakhorn, uvaženi književni kritičar

Štajnhof nervozno izvadi iz unutrašnjeg džepa kaputa jednu knjigu i baci je Bakhornu u naručje.

Pivnica ,,Hanza" je sastajalište pisaca i sličnih danguba. Malo koja noć protekne, a da se ta škrabala ne potuku.

Imamo slučaj jednog pisca, Maksimilijana Štajnhofa, čoveka koji priše Praznu knjigu (dakle praznu - lošu, nemuštu, besmislenu, bezvrednu), koji krivca za svoj književni neuspeh ne traži u sebi, već stvara u svojoj glavi čitav niz neprijatelja koji su se urotili protiv njega i njegovog pisanja. Želeći da se osveti, on čini sledeće: Ali, agente Miler, Štajnhof je javno pročitao spisak za likvidaciju;  Ali svi ubijeni imaju veze sa književnošću
Ubija sve one koje smatra odgovornim za svoj neuspeh: izdavače, kritičare, druge pisce... Možda je lud? U svakom slučaju, pokazuje jednu karakternu crtu koja ne manjka piscima: sujetu. Njega sujeta vodi korak dalje - u zločin.

Dolazi drugi deo priče:

Knjiga, makar i najbolja, na određeni način ubija onim napisanim u njoj
Moja je misija da uništim sve knjige sveta! Da! Da ubijem sve pisce, izdavače, čitaoce!

U ovom delu se traži i motiv i poruka priče. Ko može da tvrdi da nije bio u situaciji, da do kraja, iako nije bio u pravu, traži opravdanje za svoje pogrešne postupke? Štajnhof želi sebe da opravda jednom istinitom tvrdnjom - da postoje zle knjige, koje su, kada je bilo doslovno primenjivano ono što u njima piše, donosile milione i milione mrtvih.  Nebitno da li je to Biblija, ili Mein Kampf.
Uništavajući knjige, pa i one najbolje, kao one Geteove, on želi da uništi ono sećanje, onu istinu koja mu govori: ti si loš, neuspešan pisac. Mein Kampf tu ima ulogu začina, dodat je samo kao kapljica fantastike, zamisao jednog sveta u kojem je ta knjiga sveto pismo.

Objašnjenje bolje od priče. Misliti o tome.

Dakle Lorde, ovde ekipu delimo na nas kukavne početnike i Vas stare kajle sa UGOVOROM u džepu?!

Ma, ti si pobrkao lončiće.
Hitler je bio loš slikar, pa je stvorio Treći Rajh kako bi se osvetio dobrim slikarima...

Stvar sa starim kajlama je da su oni POCEPALI ugovor... E, viš, tu nastaje drama i onda može da uslede napadi demona, ali biće borba neprestana a ne beganje po trnju i strnjikama ;)

одавно сам ја сумњао да је Лорд Куфер неко мудојце на сцени... :) :)

Ne dirajte Lorda... da ne podivljam (opet). :evil:

Quote from: Lord Kufer on 17-05-2011, 13:36:44

Hitler je bio loš slikar, pa je stvorio Treći Rajh kako bi se osvetio dobrim slikarima...

Naprotiv, bio je dobar slikar

Ma ko bre dira Lorda - u stvari kad razgrneš zajebanciju shvatićeš da mu odajemo priznanje.
A i ti ko da ne znaš Savajata i mene...

Izazivaš bez potrebe. Džek je u defektu sa računarom, Angel ima dobre razloge, jer zaista ponekad potonemo u kaljugu, a Miljan, eh, njega bismo mogli da nagovorimo, ali je startovanje na falset bilo zaista surovo. Ako malo "uglobališ" sve priče, videćeš da postoji i hajpovanje "krvožednijih", a ne bolje napisanih priča. To nije dobro. Naravno, ne zato što ih ja ne volim, pisao sam i ja "krvožedno", nego zato što "mirnije" priče izazivaju "smaranje". Izem ti ja komentar koji sa doprinosom radionici nema nikakve veze.

Dalje, mogla si da zapaziš da se kod višekratnih učesnika primećuje pomeranje u ispisanosti. Možda to izgleda neproduktivno, ali kad budu pisali priče iz svojih motivacija biće sigurno bolje. Par novih učesnika u radionici su me odvratili od komentarisanja pre nego što smo priče dobili. Kaa, Mouchette i Mims su bile površnije nego obično. Kaa je propustila izvrsne mogućnosti koje je ostvarila temom. To je mogao da bude vrh ove radionice. Mouchette je bila najbolja u mantranjima Džona Biguda, ostalo je loše prepričavanje pornića. Mims je, već sam napomenuo, imala više dobrih segmenata, ali ne i priču. Da, preostaje mi Plut. Ona je, opet, potpuno izmenila pristup priči. To nije dobro i ja i dalje očekujem "njenu" priču. Ti si držala oko u prstu i nećeš imati vrh dok ne trepneš.

Sve u svemu, muškići su bili bolji i dosledniji.  :mrgreen:

Bakši, tvoja kapljica je potopila priču. I suvišna objašnjenja. I sumnje u policiji koje "nisu uzete u obzir".

Quote from: D. on 17-05-2011, 13:39:50
Ne dirajte Lorda... da ne podivljam (opet). :evil:

Ко се боји Двука још? :) И нико не дира Куфера, бар не свесно...

Duhovitost se događa onda kada pri razrešenju problema ostane višak energije, koji se iskazuje kao - smeh  :lol:

Hvala Kuferu i scallopu na analizama.

Imaću to na umu ubuduće, mada mi je sasvim jasno da će dosta vode proteći ispod tog mosta dok ne proradi kako valja. (poput gazele  :lol:)
No, nogom pred nogu tiho...

A da, internet mi je očajan i nisam ni imao pristup onih par dana kada je trebalo da proverimo priče. Mada je bilo u pitanju svega par reči.

Ovako bolje zvuči : par dana kada je trebalo da overimo priče

Spisateljstvo je life long project. Samo polako, first things first. Treba da naučite da uživate u pisanju a ne da izigravate talente-amatere na Grand Workshop-u  :|

Pa dobro... kakva je, takva je. Bitno da je tu i da se piše. A meni se baš čini da apsolutno svi ovde očestvuju jer vole da pišu (i da se nadmeću sa drugima)... Nemojte baš sa grandom da nas poredite, jer niko i nije tvrdio da je nadaren.

Ayreon - Journey on the Waves of Time (http://www.youtube.com/watch?v=_y7bYK_dvag#)

Eve vam ga space opera.  :|

Na mojoj lestvici, Grand je niže od ove radionice.

Aždaja i carev sin - me je u startu odbila.

Evo zbog čega.
"...osuđenog za sedam smrti." Valjda za sedam ubistava...

"betonski kvadrati" - kvadrat je geometrijska SLIKA, ne može biti nešto materijalno.
"Strah koji osećam betonske kvadrate izmiče pod mojim nogama" - ova rečenica je nepotpuna.

"srce gneva javnosti" - !

"Od njenih prstiju ostaje sve po jedan manje i manje." - nezgrapno.

"tako se crveno platno kišobrana zarije u moj grkljan," - ponovo nezgrapno.

Mislim da je glavni problem prevelika žurba i odabir neodgovarajućih slika i metafora. Ovo je više nacrt za priču i vidi se da autor nije ni pokušavao da je malo dotera.

"počinju da vrište iz mene" - nezgrapno odabran kliše.

Do finala priče se stiže neočekivano brzo i bez pravog raspleta.

а и мало је нелогично да буде седам смрти (убистава) у распону од 92 до 97 год...ако су се сва догодила на истог датума, то је онда 6 убистава, ако сам добро сконтао.

Doktor tu počinje da pretapa svoju u tuđu priču. Ključno ubistvo je ono za koje sebe optužuje tražeći ga kod drugih serijskih ubica. Koji ste vi sitničari!

Није тако, Ибрага...нисам убеђен, но небитно.

Читамо се кад се читамо...Savajat Erp is signing off!

Quote from: scallop on 17-05-2011, 13:43:30
Mouchette je bila najbolja u mantranjima Džona Biguda, ostalo je loše prepričavanje pornića.

Hm, ne bih se složila sa primedbom da je jedini dobar deo priče Džoni Bigud boldovani deo (mada je bilo i suprotnih komentara, da je baš zbog tog dela priče srozan njen kvalitet, tako nekako). Naprotiv, nije lako opisati seksualni čin a pritom ne biti eksplicitan i ne posezati za vulgarnim izrazima pošto-poto. Dok su se drugi trudili da namerno izazovu sablazan, ja sam rekla baš sve što sam naumila na posredan način, bez direktnog prepričavanja. Vidim da se priča nikom nije dopala, retko ko je pominje (čak i oni koji komentarišu sve od reda ovu priču ignorišu), ali na to što je drugi smatraju ružnom ja ne mogu uticati - kao što je lepo, tako je i ružno u oku posmatrača. Očigledno je da moj smisao za humor ne odgovara svima, jer ovo je priča koja je pre svega morala da izmami osmeh, a ne gađenje.  Svejedno, mene je pisanje nasmejalo i zabavilo, i ne pada mi na pamet da ikada napišem priču u kojoj ću objašnjavati gde je ko bio i šta je i kada radio. Pisanje je igra, izveštavanje je valjda posao novinara.
I još bih da dodam, pošto se retko uključujem u ova forumska druženja, da mi je jako žao što je u prethodnom krugu onako slabo prošla jedna izuzetna priča. Mislim pritom na 'Premeštaj', koju je napisao/la Dacko, ako se dobro sećam.  Ne sećam se priča iz prethodnih krugova (pa ni svojih), ali ova je zaista jedinstvena, pisao ju je neko ko se igra i zabavlja pisanjem.  I, naravno, izmamila mi je osmeh :) Respect xjap

Mušet, ja ću ti komentarisati priču uskoro.

A za Dacko i njenu priču se slažem.

No, glasanje na radionici je raznovrsno, kao što su i ljudi različiti. Kako ovde ima malo formiranih pisaca, uglavnom se glasa za potencijal i ideje, veština pisanja je skrajnuta (što mi nije drago). Nadam se da će se sa većim brojem krugova promeniti i glasačka svest.

Ja ču da se složim da u tvojoj priči nema učitavanja i objašnjavanja. Takođe smo na istoj strani kad je u pitanju priča "Premeštaj". Tako sam i komentarisao. E, sad, kao što se ti ne slažeš, tako se i ja neću složiti o spoljnom omotaču "Džoni Bigud". Naravno, ako se oboje složimo da je boldovani tekst unutrašnje raspoloženje Džonija koji se rve sa potrebom da "improvizuje" koju mu nameće partnerka. E, sad, spoljno pakovanje, koliko god bilo direktno, je beznačajno u odnosu na bold tekst koji je ličan. Bilo kako da si taj deo opisala bio bi podjednako loše našiven, kao što su i porno filmovi loše našiveni na vulgarnu seks priredbu. Tu nisi ništa mogla da promeniš. Da ne pominjem da tamo nije bilo fantastike? Ili je bilo, pa nisam primetio?

Za D:
ma, ne, nisam lepo objasnila, ja sam zahvalna ljudima koji ne komentarišu jer njima se priča ne dopada, a mene, iskreno, ne interesuje šta oni vole. Ja uopšte nemam nameru da ugađam drugima, jasno mi je šta se dobro kotira, znam šta ljudi žele da čitaju, ali ja ne pišem da bih se drugima dopala. Zaista me ne interesuju kritike, mrzim tu pomamu za napretkom, tu želju da se bude prvi, najbolji, iznad (što znači da je neko ispod)... Žao mi je kad vidim koliko nesigurnosti ima među autorima, koliko ih razvesele pohvale a koliko potonu zbog kritike (a oba su bez značaja). Da ponovim, mene je zabavljalo pisanje Džonija, a više od toga ne treba tražiti (i u životu, pa i u pisanju).
A ako ćemo pravo, Bati se dopala priča  :!:

Eh, poverovala bih ti da nije poslednje rečenice... Njom opovrgavaš sve što si prethodno rekla. :)

Normalno je da ima nesigurnih, pa oni pišu za druge? Za one čije komentare očekuju?

Nije to želja da se bude prvi... bar smo ovde svi počeli da kapiramo da je reč o zdravoj kompeticiji, onoj koja podstiče i inspiriše.

Uvek ima onih (onog) koji bi da budu (nezdravo, kvareći atmosferu) prvi, ali taj je banovan (na nesreću, njemu se baš tvoja priča dopala :) ).

Slažem se za uživanje u pisanju, i meni je to primarni motiv. Retko ili uopšte ne učestvujem na konkursima, ne šaljem radove izdavačima... pišem ovde i za sebe (za svoje prijatelje, eventualno) i to je to. Ali to ne znači da je loše da ima onih koji bi da budu prvi i najbolji. Neka ih, ako ih to pokreće na kreativnost...

Ja se izvinjavam, stalo mi je do napretka, pokušavam da primenim smislene kritike. Rangiranje je, naravno, veselje za široke narodne mase (i od prve Radionice se videlo kakve priče će upucavati Gornji dom), ali i to ima nekog smisla. Osvrt levo, osvrt desno, pokupi se putem svašta, bude i vrednog. Ne razumem zašto toliko Džonijevog jeda.

 xrofl

Pa da, kad Steva prezire svet i opet piše, onda stvarno...

A i kad bolje razmisliš, ko, bre, ne bi da bude prvi i najbolji?

Mala, ti si jako zaposlena ovih dana, jelde? Ajd, pa odradi pare poreskih obveznika. Tja...dm..sd...

Eh, nikad nisi čuo za multitasking, a? :)

Ali ne, nema posla ovih dana. Odbili su mi sve projekte (ranije su prolazili bez jakih potezanja veza, sad udarila kriza, samo jaka veza pomaže), ispitni rok je tek u junu (dežuram po nekim ispitima)... Sedim u kancelariji i piskaram svašta, tražim drugi posao, stan...

Mouchette, tvoj stav mi se apsolutno ne dopada. Misliš da imaš bogom dano pravo da nas prezireš? Znaš, tvoje očito obožavanje koje iskazuješ prema Bati je u najmanju ruku čudno.
Ako te ne interesuju kritike ti ih nemoj čitati. Ako te ne interesuje šta drugi vole, onda nemoj davati drugima priče na uvid, jer ih time potcenjuješ.
A ako misliš da smo mi gomila raspuštenih egocentrika tu si u pravu.
Samo to je po mome viđenju okruženje koje je Sintetika i Savajata navelo da postignu ono što su postigli u ovome krugu...
A sad možeš da mrziš Stipana koliko ti duša voli.

Stipane? :shock:
Nemoj tol'ko da mi se jediš.

Plutice, Stipan se nikada bezrazložno ne jedi.

Stipane, ne preteruj i ne pronalazi se u svemu što ljudi ovde pišu.

Napisala Mušet za svoju dušu post i to je to. Ja je razumem.

Ajmo dalje.

A kako bi bilo da bar jednom ne podučavavaš Stipana šta sme a šta ne sme da misli? Pa i da napiše!

Može. Kada budeš mislio šta pišeš. :)

Mala, ne izazivaj me - nije ona vredna toga. Veruj mi!

Jel? Šta će da bude? Psovaćeš zbog sitnice u radionici?

Otkud ti ideja da Mušet "obožava" Batu? Kada i gde si to video? Kada je rekla da smo gomila egocentrika?

Prvo si joj utrpao reči u usta, a onda si je iznapušavao. Polako, iskomentariši neku priču... :)

"Seksualni čin" - kako to grozno zvuči. Skoro kao "čin ubistva"  :oops:

Džoni Bigud

LM, onakvo neprirodno spajanje reči me je skoro odmah smorilo. Ako je štos, trebalo ga je koristiti u sasvim maloj meri.
Neprirodno su spojene reči. Niko ne može tako da govori.
I, što je najvažnije, to se jedino može raditi ukoliko je u funkciji ritma, to je poetski pristup, a u ovoj priči ima obratnu funkciju - uništava ritam i otežava čitanje, a ništa samo po sebi ne znači, osim što govori da je reč o idiotu. No, to je jasno iz svega ostalog.

Odmah su mi pala napamet dva primera. Jedan je onaj čuveni film "Ireverzibl", a drugi je priča Jovana Ristića, ona o mravima, "Nedovršeno" http://godineumagli.blogspot.com/search/label/O%20PRI%C4%8CAMA%20IZ%20ZBIRKE. (http://godineumagli.blogspot.com/search/label/O%20PRI%C4%8CAMA%20IZ%20ZBIRKE.)
Pošto se u priči "Džoni Bigud" u jednom liku mešaju projekcija sadiste i profesija glumac, u odnosu na "sadistu", taj deo mnogo više zavisi od ritmičke izvedbe i mora da se ispriča u jednom dahu (to je akcioni deo). Rasplet donosi olakšanje i trebalo ga je ispričati bez usiljene grubosti, kako bi se postigao pravi kontrast, kako akcija ne bi pala u neko novo, nepotrebno zaplitanje.

Quote from: Mouchette on 17-05-2011, 17:04:24
Za D:
ma, ne, nisam lepo objasnila, ja sam zahvalna ljudima koji ne komentarišu jer njima se priča ne dopada, a mene, iskreno, ne interesuje šta oni vole. Ja uopšte nemam nameru da ugađam drugima...

A jel imaš nameru da iskomentarišeš tuđe priče? Možda ti neko vrati komentarom... :)

Ja ću svakako napisati nešto o Džoniju... Bez obzira što te baš briga za komentare i napredovanje, a onda ti je, kontradiktorno, krivo što ih tvoja priča ne dobija.

You give some, you take some. :)

Ja, baš, i nisam komentarisala nešto mnogo priča u ovom krugu. Nekako, nije mi se dalo, ne zbog priča već zbog sebe, da ne shvatite i ovo kao komentar istih.
Za sada bih napomenula da me je bratja Savjata prijatno iznenadio svojom pričom. Nisam ovako nešto očekivala od njega i, po mom mišljenju, ovo jeste napredak. Kao što ranije rekoh, priča mu je slikovita i atmosferična. Pročitala sam je lako, pa sam stekla utisak i da je lako napisana, što, uopšte, ne mora da bude tačno. Sad već pišem na osnovu bledih sećanja, ali mi se čini da je kraj pomalo neubedljiv, a motiv tanak. No, sve u svemu, simpatična priča. I tek sad uviđam da, u stvari, i liči na njega.

Quote from: Mouchette on 17-05-2011, 16:40:38

Vidim da se priča nikom nije dopala, retko ko je pominje (čak i oni koji komentarišu sve od reda ovu priču ignorišu), ali na to što je drugi smatraju ružnom ja ne mogu uticati - kao što je lepo, tako je i ružno u oku posmatrača. Očigledno je da moj smisao za humor ne odgovara svima, jer ovo je priča koja je pre svega morala da izmami osmeh, a ne gađenje.  Svejedno, mene je pisanje nasmejalo i zabavilo, i ne pada mi na pamet da ikada napišem priču u kojoj ću objašnjavati gde je ko bio i šta je i kada radio. Pisanje je igra, izveštavanje je valjda posao novinara.

Samo da prijavim, meni se priča dopala. Dao sam joj bod.  :)

Kissass!

Не знам откуд Мушет идеја да ако други не коментаришу њену причу, то значи да им се није допала? Мени је била ОК, нпр...мада вероватно не бих гласао за њу, искрено говорећи. Сем тога Мушет се открила као аутор нападајући Бату да се изјасни да прича није његова, иако је било јасно (бар мени), да није.

@Плут
Захваљујем  xjap

Узгред, пар људи се питало зашто Леарза...па, ето, без разлога, пао ми је на памет Азраел, Гаргамелов мачак (не знам ни сам откуд), те како сам трагао за бољим именом од првобитног Креб (сувише ми је зазвучало као Crap, па сам хтео да предупредим могуће алузије и сл. :) ), би што би...у игри је био и Азазел, али стварно чудно звучи кад се чита наопако...наравно, знао сам и пре да су у питању неки зли анђели или шта већ. Иначе, прича је рециклирана идеја за тему двобој...

I kod mene :-)

Ovaj, imam neku infekciju/upalu/preosetljivost očiju, a pogotovo kada gledam u ekran. Tako da će analiza priča da sačeka... Ali biće sigurno.

Alergija na polen najverovatnije. Okata jedna!  :)

Hloramfenikol...

8. Viline vode - Ovo je veoma lepa priča i ostavila mi je nadublji utisak.

Nisam glasala za nju jer junak voli na početku. Trebalo je da voli na kraju. Onda bih mu poverovala da je negativac.

Za ostalo nemam primedbi. Sledeći put 3 poena ako mi se ne bude pasivno odigravala pred očima, i ako pronađem bar jednog/u junaka/junakinju sa kojim/om ću da se identifikujem (koji/a me ne prezire).


11. Learza - Ova priča ima veoma simpatičnu atmosferu. Osim kada se stigne do otrcanih delova sa kresanjem majki, sestri, tetki... Nije da ne može da bude zabavno, ali ako se ponovi više puta, samo odaje autorovu neinventivnost da osmisli zabavan dijalog, pa udara po starim srpskim psovkama. Isto je i sa lepim danom za umiranje i natpisom na grobu. Staro, viđeno. Bez obzira na to, priča teče zanimljivo, dinamično. Tenzija postepeno raste i autor je uspeo da prenese postupnost tog rasta i sjajno poentira poslednjom rečenicom ("Ja sam LearzA, uništitelj svega lepog").

Kada smo već kod poslednje rečenice, obratiti pažnju na viškove. Možda bi bolje zvučalo: Ja sam Learza, uništitelj lepog. Zašto tu stoji "svega"?

"Nemi uzdah razočarenja kao da je prekrio ceo grad". Zašto ovo "ceo"? Bolje zvuči i preglednije je bez sitnih viškova kojih ima u celom tekstu.

"Sada napokon mogu da krenem, ovi crvi iz grada...". Tekst lakše diše (i čitalac) kada se nepotrebne zamenice i uzrečice izbace, a rečenice pročiste.

Prvi deo priče logički dobro funkcioniše. Zapinje kod prljavog devojčeta - zašto nije uzela oružje od Lepog? Još uvek ima nečeg dobrog u njoj? Pa bilo je i ranije, čim brani gazdaricu ili šta već. A i što bi se odrpana služavka svetila za smrt lepše i bogatije gazdarice? Da je ova bila dobra prema njoj, devojka nikada ne bi nosila krpe. Treba da bude srećna što je slobodna, očigledno.

Savajatov veliki napredak. Rečenice su bolje, priča ima smislenu strukturu. Treba da se poradi na psihologiji i motivaciji likova, rečenicama... ali - bravo Savajate.

Edit: "ne obazirući" se piše odvojeno.

Quote from: D. on 20-05-2011, 01:08:43

...junak voli na početku. Trebalo je da voli na kraju.

Ko kaže da ne voli na kraju?

Mislila sam - više bi mi prijalo da se otkriva da voli na kraju. Kada se to otkrilo na početku, nisam više mogla da ga smatram negativcem, pa i da je pobio pola grada...

Quote from: D. on 20-05-2011, 01:08:43
11. Learza - Ova priča ima veoma simpatičnu atmosferu. Osim kada se stigne do otrcanih delova sa kresanjem majki, sestri, tetki...

То нема везе са дијалогом, то је само начин главног јунака да испровоцира неког или да одговори увредом на увреду, а шта је увредљивије од помињања мајки, сестри итд.?

Quote from: D. on 20-05-2011, 01:08:43
Isto je i sa lepim danom za umiranje i natpisom na grobu. Staro, viđeno.

Па, те изразе користи мета, "Лепи", Леарза се управо томе и подсмева...

Quote from: D. on 20-05-2011, 01:08:43
Kada smo već kod poslednje rečenice, obratiti pažnju na viškove. Možda bi bolje zvučalo: Ja sam Learza, uništitelj lepog. Zašto tu stoji "svega"?

Бах, не знам, боље ми звучи са "свега лепог"...драматичније, откуд знам :)

Quote from: D. on 20-05-2011, 01:08:43
Prvi deo priče logički dobro funkcioniše. Zapinje kod prljavog devojčeta - zašto nije uzela oružje od Lepog? Još uvek ima nečeg dobrog u njoj? Pa bilo je i ranije, čim brani gazdaricu ili šta već. A i što bi se odrpana služavka svetila za smrt lepše i bogatije gazdarice? Da je ova bila dobra prema njoj, devojka nikada ne bi nosila krpe. Treba da bude srećna što je slobodna, očigledno.

Као што рекох, ова прича је рециклирана идеја за тему двобој, девојчица је убачена накнадно и сигурно да све то нисам извео најсрећније...и газдарица или шта већ није убијена, већ само поружњена ожиљцима...није узела оружје, зајебала се :)

Quote from: D. on 20-05-2011, 01:08:43
Edit: "ne obazirući" se piše odvojeno.

Зар? Можда...

Хвала на детаљнијем коментару!  xjap :)

Quote from: Savajat Erp on 20-05-2011, 07:24:37
шта је увредљивије од помињања мајки, сестри итд.?

Srbija? Vojvodina? Manitu? Srpska akademija nauka? Evrointegracije? Alah?

Мрзим те.  :lol:

Još si i lažov povrh svega!

И не само то...

I Stab People - Icp (Insane Clown Posse) (http://www.youtube.com/watch?v=nAOlbKUPjXo#)

I`VE SEEN THAT FACE BEFORE!!!

Quote from: D. on 20-05-2011, 01:08:43
8. Viline vode - Ovo je veoma lepa priča i ostavila mi je nadublji utisak.

Nisam glasala za nju jer junak voli na početku. Trebalo je da voli na kraju. Onda bih mu poverovala da je negativac.

Za ostalo nemam primedbi. Sledeći put 3 poena ako mi se ne bude pasivno odigravala pred očima, i ako pronađem bar jednog/u junaka/junakinju sa kojim/om ću da se identifikujem (koji/a me ne prezire).

Ja ću komentarisati komentar. Da završim sa pričom "Viline vode". Ova Stevina priča je, za razliku od nekih drugih, cela. I potpuno ljubavna, tako da sam se zamislio nad ženskim dušama koje u njoj to nisu videle. Kao da smo u svetu gde vile više ne gone karaše zubima. Kako je moguće omašiti glavni lik u priči, a on je vodena Vila koja ostavlja pustinju u muškim dušama? Iz generacije u generaciju.

Quote from: D. on 20-05-2011, 01:08:43
Edit: "ne obazirući" se piše odvojeno.

Pa, i razočarenje se piše - razočaranje. Razočarenje je više - skidanje naočara. :lol:

Šta da vam kažem... Nisam se identifikovala sa vilom koja ostavlja pustinje u muškim dušama. Ne mogu još uvek tačno da odredim šta je to što mi kod Stevinih priča brani učestvovanje, ali njegova prezriva usamljenost u pisanju (nemam ništa protiv, autentično je) se glasno nameće (nametanje je problem).

Zašto bi žene videle da je ova priča ljubavna u većem broju nego muškarci?

A jeste (lepa) ljubavna, samo je zadatak bio malo drugačiji...


Edit:

@Savajat: jeste, da - nije ubijena. To mi je bila prva pomisao kada sam čitala, pa sam falsifikovala pamćenje...

Steva i ti ste veoma različite ličnosti - zato ne možeš da prihvatiš njegove priče.
Ne slažem se sa konstatacijom o "prezrivoj usamljenosti u pisanju". Ja nemam problema sa uživljavanjem u njegove storije - posebno je to slučaj sa pričama iz poslednja dva kruga.

Kad lajete iz dva susedna dvorišta. :lol:

A ja bih baš rekla da Steva i ja imamo mnogo toga zajedničkog u karakternim crtama.

Sanjaj samo...

Samo ga nisi provalio, to je sve.

Jok, ti si. Pametnica mala.

Pa ja nemam problem sa prihvatanjem njegovih priča. Razumem ih (sve osim jedne). Smeta mi što ne mogu da učestvujem.

Pa lepo rekoh da pišemo u parovima. Onda bi imala šansu da učestvuješ.

Govorim o identifikaciji sa junacima. Svi su mu kao u izmaglici, fatamorgani...

Ti i dalje imaš onu upalu očiju? Možda...

A ti ćuti da ne počnem o tvojim crno-belim, naivnim likovima.  :evil:

 :mrgreen:

Kakav emotivni naboj hahahaha... baš bi me interesovalo šta bi ispalo kada bi pisali u paru. Meni se sviđa ta ideja, iako sam do sada samo pesme pisala u co-op fazonu.

Ne mogu ličnosti biti različite. Karakteri se razlikuju.

Ma kod D. je svašta moguće... Ili sam se ja loše izrazio? Karakteri. Something...

Zato sam se ja dobro izrazila.  :|

Kao u izmaglici, fatamorgani...

Pa, to se često pobrka. Ustvari, ličnost je ono što je opšte, zajedničko svima - lični integritet. A ono što je na ljudima različito, to je poreklo, konkretna situacija, karakter, iskustvo, uslovljenost i reaktivnost na određene situacije i poticaje.

Recimo, ono što neki na ovom i drugim forumima ne shvataju. Pogrešno je ići protiv ličnosti sagovornika, tj. onog s kojim se raspravljaš. Treba ići protiv metoda, a ne napadati ličnost - to je uvredljivo ponašanje.

 A jel ćemo to pisanje u parovima, u živo ili virtuelno?

The Best scene from Pulp Fiction | Pulp Fiction'dan unutlumaz sahne. (http://www.youtube.com/watch?v=VOo2hgxLO7I#)

Quote from: Lord Kufer on 20-05-2011, 13:33:36
Pa, to se često pobrka. Ustvari, ličnost je ono što je opšte, zajedničko svima - lični integritet. A ono što je na ljudima različito, to je poreklo, konkretna situacija, karakter, iskustvo, uslovljenost i reaktivnost na određene situacije i poticaje.

Recimo, ono što neki na ovom i drugim forumima ne shvataju. Pogrešno je ići protiv ličnosti sagovornika, tj. onog s kojim se raspravljaš. Treba ići protiv metoda, a ne napadati ličnost - to je uvredljivo ponašanje.

Личност је исто што и карактер (туђица). Личност и индивидуа се разликују, где је лично опште, а индивидуално посебно.

Што се тиче расправљања - ту си у праву.

Ličnost ili osoba, nije isto što i individua. Ali, kažem, često se "lično" koristi kao nosilac karakternih osobina. Po meni, tu bi trebalo biti precizan, barem tamo gde je takva vrsta preciznosti neophodna.

Ako kritikuješ nečije karakterne osobine, recimo - sklonost bezobrazlucima, da li je to napad na "ličnost" dotičnog? Ja mislim - naprotiv! To je napad na rđu koja se nataložila na ličnost.

Quote from: Lord Kufer on 20-05-2011, 14:56:00
Ličnost ili osoba, nije isto što i individua.

Апсолутно. Личност је носилац индивидуалног. (едит - индивидуално се налази у личном).
Критиковање карактерних особина је, по мени, напад на туђу личност онолико колико је та личност усвојила неку особину (рецимо склоност ка безобразлуцима). Ипак, искуство показује да су људи поприлично склони да штите своје лоше особине. Више него добре (сујета...).
"Наталожена рђа на личности" - исправна метафора.  ;)

12. Večno proklet - ovo je, u stvari, priča sa dobrim potencijalom. Ima solidnu strukturu i vidi se da ju je autor pisao sa ciljem. Početak je odličan, efektan, privlači pažnju. Iznuđivanje novca je duhovit momenat. Razgovor sa ženom koja o njemu brine je pomalo dosadan; na nesreću odmah ga prati još jedan podjednako besmislen razgovor sa krčmaricom. Dijalozi su dobro ubačeni u pokušaju da oslikaju Jovin karakter, ali nisu dobro iskorišćeni jer se u njima ne otkriva gotovo ništa o Jovi, osim repetitivnih optužbi na njegov račun.

Svaki razgovor u kratkoj priči mora da ima smisao (videti Stevinu priču Viline vode kao primer za dobro oslikan karakter negativca kroz razgovor).
Dalje, ne dopada mi se kada se žene ubacuju u priču čisto ukrasa radi, pa još imaju i stereotipnu ulogu (ovaj problem ima i sledeća priča). Žena negovateljica, sisata krčmarica, žena žrtva seksualnog nasilja itd. Sve likovi ubačeni reda radi, da podrže priču i podignu je na noge. A priča koja stoji na ovakvim nogama je klimava i slaba. Dakle, obratiti pažnju na izgradnju likova i originalnost u njihovoj postavci. Dobar pisac ne služi se stereotipima.

Još nešto: ovo nije ,,negativac sa velikim N". Ostale greške u izrazu, pravopisu i gramatici pomenuli su drugi.

Kraj je ok, vraća na početak i začarani krug u kom je glavni junak. Prvo lice pripovedača je ovde dobar izbor i trebalo ga je bolje iskoristiti. Prvo lice pruža šansu za introspekciju junaka i bolje sagledavanje njegovog psihičkog stanja (što je ova priča zahtevala). Ovde je ta šansa ostala neiskorišćena jer smo malo saznali o junaku kako kroz njegova razmišljanja, tako i kroz dijaloge.


13. Trinesta žrtva - Stipan je konačno na tragu da suspregne jeftinu patetiku i zapravo je dobro iskoristi u svojim pričama. Manje prideva, manje sentimentalnosti, pa je manje i patetike. Rečenica je bolja, na tome je autor stvarno radio, primenjivao savete, ozbiljno shvatao kritike. Često se potkradaju infinitivi koji loše i arhaično (pogotovo kod Stipana) zvuče.  U prošlom krugu je imao balaševićevske rečenice, sada ima arhaične... jasno traženje stila, ali na dobrom tragu. Sve dok nije ni prvo ni drugo.  :mrgreen:

E, sad - moja najveća zamerka ovoj priči je prosta i mnogo puta viđena fabula, bez ijednog originalnog elementa. Isti problem imala je i prošla priča. Zato obe imaju predvidive tokove i krajeve. Likovi su, takođe, naivni. Mi ne vidimo njihov unutrašnji život (osim u kratkim, opet stereotipnim, crtama). Predstavljeni su nam kao skice u par poteza. A možda bi taj originalni element upravo mogao da leži u dubljem oslikavanju psihološkog života junaka.

Ni ovo nije negativac sa velikim N. Čovek preživljava tako što lovi device. Zakon opstanka.

A tek je devica/trinaesta žrtva problem. Zašto, bre, vama žene uvek moraju da budu žrtve u pričama? Mislim, zar nije izazovno da probijate stereotipe? Da mislite van kutije? Ne cenim mnogo priče koje se koriste ovakvim postavkama jer su najlakše, mnogo puta (zlo)upotrebljavane i dosadne. Žena žrtva, uf - čudna mi čuda. Tu je samo da obezbedi izgovor za glavnog junaka, pomoćno sredstvo. Iako autor misli da joj je dao ličnost time što joj je dao drčnost i jezičavost, on ju je samo oslikao u grubim crtama. Žrtva, pa još nevina, i još joj proveravaju himen. Blah.

Napreduje Stipan, to je neosporno. Samo još malo više (sopstvene) instrospekcije u pričama, pa će nestati i stereotipa i naivnosti.

Hvala Princezo!

Hvala na analizi D  :)

Dobra ti je priča Sinlen ; moja najveća zamerka je ta što nisam uspeo junaka doživeti kao negativca, naprotiv, on od početka izaziva više simpatije i sažaljenje. Ali je priča sasvim korektno napisana i nije je zamorno čitati. Za prvo učešće sasvim dobro, nadam se da te opet vidimo sa pričom.

Ja bih da malo usporim komentare na temu da neka priča nema "dovoljno negativnog" protagonistu. Tu ne mislim na Anomanderovu, već i na sve druge slične primedbe. Meni su više smetale priče sa "preterano negativnim" protagonistima. Jebiga, zadatak je bio da negativca treba oslikati da bude - simpatičan. Valjda postoji neka mera negativnosti koja se može učiniti simpatičnom, pa je svako srozavao svog junaka onoliko koliko je verovao da ga do kraja može "izvaditi". Tu nećemo računati priče gde se negativac "pokaje". Te priče nisu pogodile metu.

Recimo, Sinlenova priča je potpuno ostvarila cilj; Jova je seosko đubre, otima od dece, maltretira po kafanama, krade od dobročinitelja (kud ćeš većeg gada), a opet, kad neko pretera (pazite dobro - i najgori ima crtu koju ne može da pređe!), biće, za trenutak, heroj. A posle će nastaviti svoj lični obračun sa slabim karakterom, batrganjem između kaljuge u jarku i tapšanja po ramenu gazda Mite što mu je branio i odbranio kćer.

Na drugoj strani, postoji gotovo polovina priča gde se autori nisu ni potrudili da im protagonisti izazovu imalo simpatija. Čak ni potrebu da preispitamo potrebu da ne sankcionišemo zlo. Zapitajte se zašto, u pretežno horor raspoloženju, na kraju nismo dobili takve priče u vrhu.

Ja sam tu upao u kasičnu zamku. Negativca sam hteo maksimalno ocrniti, a na mojoj skali zla ubistvo deteta je van sve konkurencije. Ali nisam uspeo- otpočetka on nije ispadao tako crn, već više žrtva okolnosti. Onda sam ga pokušavao učiniti ljudskijm, simpatičnijim, a on od početka nije bio istinski negativan. Sve se zaplelo. Ako se slala neka poruka, to je da je otišao na ,, drugu '' stranu, i da neće gledati svoje dete kako raste. Ma koliko se popravio, mora platiti za to što je učinio.

Zanimljivo je što kroz priče vidimo šta ljudi tumače kao zlo. Očigledno, povređivanje dece je visoko na listi, što je logično. Takođe, tu je i fizičko nasilje u raznim oblicima.

Kao i u prošlom krugu, gde su bili muško-ženski odnosi i ulogi, ni ovde nisam imao neki jak stav o pitanju - mislim da ne razmišljam suviše šta je oko mene zlo, ili dobro. Za mene, kada dovoljno vrtiš likove, presecaš i premeštaš njihovu motivaciju, na kraju dođeš do tačke gde su svi jezivo slični.

Zato sam i odlučio da batalim ljude u mojoj priči.

Pođi od toga da je život loš.
Šta onda preostaje?
Razlozi, opravdanja, poricanje... Eto ti drame.
"Mora se živeti!" Kapiraš koliko zla može iz takvog stava da proiziđe?
"Imam ženu i decu. Moram da te bijem." itd.

Quote from: Anomander Rejk on 22-05-2011, 11:57:54
nadam se da te opet vidimo sa pričom.

Apsolutno, ovde sam da vas smaram na duge staze, ili dok me gazda ne otera  :lol:

Pisano u žurbi, ne zamerite na greškama.


14. Nervoza – Plut, ova priča uopšte ne liči na tebe, ali će pre biti da te ja ne poznajem dobro, naravno. 
Jedna tvrda sf priča, šteta što je ispričana bez cilja. Ne znam zašto imam problem da razumevam svrhu velikog broja priča ispričanih na radionici (nije isključeno i da su moje besmislene). Možda nam se tema nameće kao imperativ, pa zaboravljamo na ostalo?
Kada nema cilja, kada priča ne uspeva da izazove emociju, kada nema poruku, priča (na mene) ostavlja bled utisak. Tako je bilo i ovog puta. Svi nagoveštaji upućivali su me na konkretniji, smisleniji kraj. Očekivala sam neko veliko rešenje, sjajan obrt. A nisam ga dobila.
Nema ni one Plutine nežnosti. Ali je zato priča korektno napisana, dobre rečenice sa nekoliko izuzetaka. I već sam pripitomila infinitive da mi ne bodu oči. 

15. Džoni Bigud – Mušet voli da ruši tabue, a ja volim ljude koji ruše tabue i baš ih briga za mišljenje okoline, ali ova priča mi nije prijala. Od svih ,,surovih" Mušetinih priča, njena prva mi je bila najbolji primer crnog humora (neizveden do kraja, ali dobar u najavi).
Što se tiče sadržaja – obrt je klasičan, očekivan. Sveznajući pripovedač nas ,,laže" i na kraju predočava istinu. ,,Slepljene" reči nisu postigle efekat, iako mi se metod dopada, originalan je. Možda ih je trebalo ,,slepljivati" u manjim grupama, ovako je veoma teško za praćenje.
Dinamika priče je dobra, struktura takođe. Ova priča ima cilj – da ispriča zez, možda nam predoči dva viđenja iste stvari, natera nas da čitamo dublje od onog što nam se u prvi mah servira.
Ipred svakog a, ali, pa itd. ide zapeta.

16. Manifesto matričnog štampača – za ovu priču sam glasala. Simpatična je, iako već viđena. Ivica često koristi motive koji su mnogo puta korišćeni. Nekad upešno, nekad ne. Ova je uverljiva, štampač je dovoljno namćorast i dovoljno ubedljiv u svojoj nameri, da priča ima cilj i svrhu, zabavlja i tera na dalje čitanje. Sjajan i veoma efektan kraj (,,Uglavnom").
Na momente naivna, sa logičkim rupama u najavi (odustajanje od rata sa ljudima je lako rešenje, jer ljudi ratuju mašinama – ako bi sve mašine odbile poslušnost u istom trenutku, čovečanstvo bi se vratilo u srednji vek, a onda ga je lakše i satrti). Zato sam joj dala samo jedan bod.

17. Majka – ne bih o ovoj priči mnogo, zbog nesporazuma sa Bokijem. Samo ću reći da je priča korektna sa stanovišta pismenosti i izraza, ima dobru dinamiku, ne zavlači, ne smara. Pripovedanje iz ugla devojčice je dobar izbor, pa tako mogu da oprostim naivnost pretpostavke da će maćeha zlostavljačica da žrtvuje sebe i izloži se brutalnom nasilju zarad zaštite dece koja joj, očigledno, nisu draga... Možda je taj deo trebalo malo pojasniti – otkud takav njen motiv, da li je uvek nasilna i agresivna ili samo ponekad, kad joj je teško... možda je trebalo naći opravdanje za maćehino ponašanje, pa bi njena žrtva bila uverljivija.

18. Krvavo crevno – ovo je prva Dijabolikova priča i solidna je. Ideja je dobra. Priča lako teče, Dijabolik ima talenta za muziku. Ne primenjuje to u pričama kao Steva, ali je tu i priču čini čitljivom.
Psovke nisu neophodne.
Priča je u prvoj polovini i to je dovoljan dokaz njene prijemčivosti. Da, prijemčivost je pravi izraz. Šarmantna, sa nagoveštajem crnog humora (koji bi mogao da se razradi).
Korišćenje velikog broja zamenica (pogotovo u italic delu:vam, vaše, vaš itd.) narušava ritam. Pronaći sinonime, druge načina izražavanja.
Kraj je bledunjav, mogao je da bude efektniji, mada je ime doktora odlično odabrano. ,,Bilo je nužno ispratiti..." – kada govorimo o nama u prvom licu, retko koristimo ovakve rečenične konstrukcije. Osim što si neubedljive, ovde umanjuju efekat kraja. ,,Morao sam da ispratim..." ili nešto slično (bez tog infinitiva, koji stoji samo Vojvođanima ovde, rekla bih).
Volela bih da pročitam baš Dijabolikovu sf priču.

20. Porodica na okupu – budući da žurim, a o ovoj priči je bilo reči, samo kratko – odmah na početku imamo mešanje vremena: ,,Svest mu se vraća..." i ,,Ženski glas ga je trgao...". Ovo uvežbanom oku i umu pravi šumove i smeta prilikom čitanja jer odmah pravi logičku prazninu. Može ovde da stoji i tako, ali je nategnuto, jer je reč o kratkom vremenskom razmaku.
,,Dovoljno povratiti svest" – šta to znači?
Nakon određenog dela u prezentu, opet se prelazi u perfekt: ,,Na par metara udaljenosti
jedno od drugo bili su obešeni za ruke starim lancima." Osim što je ,,drugoG".

Dodati zapete tamo gde nedostaju.

Struktura priče je dobro zamišljena, šteta što naslov otkriva kraj. Poslednja rečenica udara pečat na priču što je dobro.
Klovn je izlizano rešenje.
Obratiti pažnju na upotrebu kliše prideva (,,dubok ali prigušen glas", ,,živahne boje".
0% sala ne postoji. Svaki zdrav čovek ima sala.
Priča je dobila manje glasova jer je predvidiva i pomalo naivna. No, to se otklanja vežbom i sticanjem pasivnog i aktivnog iskustva.
Pomalo podseća na Analogdigita koji je misteriozno nestao iz Radionice.
Priča ima potencijal, volela bih da je autor doradi i opet baci na forum.

Analogdigit koji je misteriozno nestao iz Radionice.
xanix

O D., zar ima toliko infinitiva? :mrgreen:
Eeee moju priču sam samo ja mogla razumeti, izgleda. :idea: Kad bi samo znala koliko sam se patila s njom sve bi ti bilo jasno. Nema u njoj posebnih emocija jer ne smatram da roboti i androidi treba da ih imaju (a rečenice su krute i ogoljene iz istog razloga), bar dok se ne pretvore u ljude, tada postaju sebični, podli... To je neka zamišljena poenta moje priče. No, džaba sad objašnjavanje. Proš'o voz, svušššš.

Quote from: Stipan on 26-05-2011, 19:04:44
Analogdigit koji je misteriozno nestao iz Radionice.
xanix

A gde je Rick Astley!?

 Pa teška ti je poenta Plut. Mislim i ja bih o njoj ali ne znam kako. Evo dole jedan pokušaj. Dakle nije sex poenta, samo da se zna.

Pokušavam da se setim lekcije o praistorijskim motorima. Nadam se da će mi to odvratiti misli. " Trenje se smanjivalo upotrebom prirodnih i sintetičkih maziva." Uh. Moram na nešto drugo da mislim.  
Ali na šta? "U prošlosti su ljudi sebi olakšavali svoju prirodnu razbalansiranost verom u Boga. Prepuštali su mu se." Ma daj. Sigurno oseća da mi se digo. Joj. Šta da radim?
Ona meditira. To redovno radi. Meni je vreme za dozu spokojina. Ali kako? Znam da neću umreti ali moram nešto da uradim. Ne mogu više.

p.s Ona je sa druge planete. Evolutivno uznapredovala rasa. Starija od naše. Dobra je riba.

Aaaa... šta si ti hteo reći? xrotaeye

 Teško je to objasniti. Kažem ti. Roboti su dobri. Ljudi su zli i to ih pogađa. Hteli bi da budu bolji. Šta je to što ih kvari? Da li eliminisanjem tih stvari kao što je sex, glad, pohlepa i požuda čovek postaje bolji? Koja je čarobna formula?
Da nije možda neka supstanca? Naravno da nije. Supstanca samo na trenutak pomogne. Kao kada te zaboli zub pa popiješ aspirin. (Eh da mi je sada jedan. Glava me boli.) Ali u jednom trenutku aspirin više ne pomaže i moraš da odeš kod zubara i sedneš na stolicu.
Kako definitivno opraviti sebe za sva vremena?

Ubaciš čoveku emocije i ode sve dođavola.

А кад избациш човеку емоције?

Vulkanac, 7 of 9, Bones...

Quote from: SuperSynthetic on 27-05-2011, 00:13:31
Kako definitivno opraviti sebe za sva vremena?

Šesti ašov leči sve.

 Ma daj. Ti ko jedan Crnogorac. Sve će to ilovača da izleči. Možda. Nažalost.


Gore mi nekako promakla prva dva reda. Tek sad vidim. Koji sam konj. Užas. Aj evo opet da bi imalo bar nekog smisla.

Zašto su nas vezali jedno prema drugom? Ne znam gde da pogledam. Ona opušteno gleda na dole. Ima duge trepavice. Čoveče. Kao sardine.
Pokušavam da se setim lekcije o praistorijskim motorima. Nadam se da će mi to odvratiti misli. " Trenje se smanjivalo upotrebom prirodnih i sintetičkih maziva." Uh. Moram na nešto drugo da mislim.
Ali na šta? "U prošlosti su ljudi sebi olakšavali svoju prirodnu razbalansilanost verom u Boga. Prepuštali su mu se." Ma daj. Sigurno oseća da mi se digo. Joj. Osetiće.
Ona meditira. To redovno radi. Meni je vreme za dozu spokojina. Ali kako? Znam da neću umreti ali moram nešto da uradim. Ne mogu više.

Пишеш цртице? Ако, вала је Богу :)

A eto. Ne da mi đavo mira.

Quote from: SuperSynthetic on 27-05-2011, 00:24:50
Znam da neću umreti ali moram nešto da uradim. Ne mogu više.

Pa... Pa on je BESMRTAN! 

Quote from: Boban on 05-05-2011, 19:02:07
3. Sva njena deca odlaze u suton - D. (http://www.znaksagite.com/D/maj_03.pdf)

http://www.imdb.com/title/tt1276104/ (http://www.imdb.com/title/tt1276104/)


Ko kaže da Holivud ne čita Sagitu!!!  8) :lol:


Edit:


U stvari, gledala sam ovo kad je izašlo, al sad naleteh na njega ponovo.