ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Uobičajeno paralelno glasanje, bira se po pet priča.

Evo ih:

1. Simulakrum (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_01.pdf) - Lomi
2. 256 - Midoto (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_02.pdf)
3. Profesor i životinje - Ivica (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_03.pdf)
4. Uzvišica - Sinlen (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_04.pdf)
5. Vrteška - NDZodiac (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_05.pdf)
6. Hiljadu tristo pedeset i neka (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_06.pdf) - D.
7. Emil i Gustav - Hrundi (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_07.pdf)
8. Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_08.pdf) - vimen
9. Larušovi zlatnici - Džek (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_09.pdf)
10. Večito vraćanje - Jevtropijevićka (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_10.pdf)
11. Kutija - Plut (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_11.pdf)
12. Ciklus - Karl Rosman (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_12.pdf)
13. Kameni - Savajat Erp (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_13.pdf)
14. Kvočka - Steva (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_14.pdf)
15. Srce vatre - Stipan (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_15.pdf)
16. Crvena, plava, žuta  -Anomader Reik (http://www.znaksagite.com/diskusije/../D/novembar_16.pdf)

Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga 2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik novembar2011  (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=pm;sa=send;u=5074.) Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.

Rok je četiri dana, dakle, u četvrtak u 23.55 objavljujem rezultate.

Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

A evo i rezultata javnog glasanja: www.znaksagite.com/D/novembar2011.htm (http://www.znaksagite.com/D/novembar2011.htm)
Čerečenje može da krene...

E sad pošto je gotovo i pošto je moja priča jedna od onih koje su premašile granicu po broju karaktera, hoću samo da naglasim da nisam želeo nikoga da prevarim, nego sam ograničenje uzeo kao okvirno merilo. Pogrešio, nisam znao, trpim posledice i to je u redu.

Sad, što se tiče "zanata", meni pisanje jeste zanat i kad ja dobijem "porudžbinu" za toliko i toliko karaktera, to je UVEK okvirno. Isporučim u zavisnosti od teme, nekad manje, nekad više. I uvek sam plaćen. I uvek je poslodavac zadovoljan. Tako da pisanje JESTE različito od stolarije i programiranja.

Izvinjavam se zbog kršenja pravila. Neće se ponoviti :)

Kupiš po čokoladu ženskama  s radionice i oprošteno ti je.

It's a deal.

Nemoj da pričaš u ime svih nas. Meni jedno 10-ak kesica Pionirovih gumenih mentol bombona ili Kiki karamela, sve jedno je. Ili pola-pola.

Quote from: Plut on 11-11-2011, 01:46:34
Nemoj da pričaš u ime svih nas. Meni jedno 10-ak kesica Pionirovih gumenih mentol bombona ili Kiki karamela, sve jedno je. Ili pola-pola.

xremyb


Čerečenje od sutra... :)

Ostaće mi večita misterija zašto ljudi različito glasaju u javnom i tajnom glasanju. A možda me neko i udostoji objašnjenja.

Pa evo, ja često glasam različito... U tajnom glasanju uglavnom dajem bodove perspektivnim pričama, u javnom relativno zaokruženim i boljim. Iz onog stava da su svi zaslužili fidbek...

Quote from: D. on 11-11-2011, 01:53:48
Pa evo, ja često glasam različito... U tajnom glasanju uglavnom dajem bodove perspektivnim pričama, u javnom relativno zaokruženim i boljim. Iz onog stava da su svi zaslužili fidbek...

Slažem se, i ja tako radim. Javno je za jače priče, a tajno za one koje mislim da imaju potencijala..

To, onda, znači da od 16 priča samo 6 ne dobiju vaše glasove! Hm...dobro.

Sa druge strane, kada sam nadrndana glasam isto u obe varijante.  :lol:

Ja sam vazda nadrndan. A i ne kuca mi.

Quote from: Plut on 11-11-2011, 01:57:43
To, onda, znači da od 16 priča samo 6 ne dobiju vaše glasove! Hm...dobro.

Ne uvek. Ako recimo smatram da je neka priča toliko dobra da zaslužuje i 3 boda, a tih 3 sam već dala drugoj, onda joj dam 2, pa u tajnom još jedan... kapito :) ?

Quote from: D. on 11-11-2011, 01:58:55
Sa druge strane, kada sam nadrndana glasam isto u obe varijante.  :lol:

A ti hvala bogu pa nisi često nadrndana  xrofl

Steva je nadrndaniji od mene. A i ne kuca mu. :lol:

Ovde su svi nadrndani na svoj način :-D

Ja nikad nadrndana! A i kuca mi.

tebi kuca, da. :)

Ne znači. Pa eto... u javnom glasao za :
SRCE VATRE-Svidelo mi se što je ovde priča o PM ispričana jezikom epske fantastike, pomalo arhaičnim ali koji u ovoj priči ima smisao. Bogata je detaljima koji tvore jednu mračnu sliku, drevnog, iskonskog. Tama, krv, bol, usud. Nekako se kroz dosta priča o PM ide skroz drugim, gotovo naučnim putem, ovde je autor imao hrabrosti da to potpuno drugačije iznese, i mislim da je eksperiment uspeo. Najbolja priča u ovom krugu- tri boda.
KAMENI-I ovde mi se svideo pristup, bez filozofiranja, pominjanja zakona i principa termodinamike, mešavina rekao bih mača i magije i sf...ratnički, akciono, priča lepo teče. Ne znam koliko je sretno odabran naslov, samo Pleme bi možda bilo efektnije, takođe mislim da je moglo i bez pominjanja Kameni ovaj, Kameni ona, jednostavnije samo imena. Kraj solidan i interesantan, sve u svemu, dovoljno za dva boda.
LARUŠOVI ZLATNICI- Ova priča je veoma lepo ispričana, pripoveda se, a ne prepričava. Lepršavo, jednostavno, i na jedan zabavan način. Priča sa poukom i smislom. Kraj se može tumačiti na više načina, mislim da je i to bio pun pogodak. Nema nekih velikih mana, osim ponekih slovnih grešaka, ali to se lako može otkloniti, samo malo više pažnje ubuduće.
VRTEŠKA- Imala je malo sporiji uvod, s nešto objašnjavanja, ali kako je odmicala bila je bolja. Dobra ideja, i lepo ispunjen zadatak, u jednom pomalo i horor stilu. Bitno je da uspešno drži pažnju čitaocu. Ima nekih delova koji su po meni suvišni, poput onog... činjenica da je radio za demona koji je prikupljao duše za đavola nije mu smetala...ali opet, sve skupa-solidno.
PROFESOR I ŽIVOTINJE- Ova priča mi se na prvo čitanje nije dopala, posebno zbog nekih delova gde se praktično prstom upire - aha, ovo je pm, stvorio si ga... Ali u drugom čitanju našao sam u ovoj priči i dosta toga dobrog. Ima glavu i rep, i poentu. Svidelo mi se kako su neke ozbiljne stvari provučene kroz dijalog psa i mačke, i kako se postiglo da njihovi ,, stavovi '' uistinu odgovaraju njihovim karakterima. Jedna fina intelektualna igrica, i mislim da zaslužuje bod.

Obično ne glasam tajno. Ovaj put jesam, u tajnom sam glasao za četiri za koje sam i u javnom, samo sam u petoj, umesto Profesora i životinje glas dao sledećoj priči :

HILJADU TRISTO PEDESET I NEKA- Svidela mi se jednim delom, zbog svoje poetičnosti, emocija i sete koji se osećaju u njoj. Ima na momente jako lepih detalja. Ali celina kao da se rasprši, postaje nekako nejasna i gubi tu lepotu. Detalji su lepi, ali ne smeju biti sami sebi cilj, moraju imati smisao i u celini, i smetala mi je ta nejasnost priče. Mislim da je autor morao malo jasnije predstaviti šta je hteo da kaže. Zbog tih mana, nisam joj mogao dati bod u javnom glasanju, ali sam smatrao da zaslužuje barem u tajnom, jer ima potencijala.

Da, Srce vatre je dobra priča. Šteta što je ispričana kroz obraćanje junaku...

Sračunala Zodiac.

Quote1.       Larušovi zlatnici  (21) + 9 = 30
2.       Hiljadu trista pedeset i neka (18) + 12 = 30
3.       256 (17) + 11 = 28
4.       Srce vatre (17) + 6 = 23
5.       Vrteška (13) + 7 = 20
6.       Вечито враћање наставног кадра (12) + 10 = 22
7.       Crvena, plava, žuta (11) + 6 = 17
8.       Kameni (11) + 6 = 17
9.       Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu (11) + 3 = 14
10.   Profesori i životinje (9) + 7 = 16
11.   Emil i Gustav (8 ) + 5 = 13
12.   Kvočka (8 ) + 6 = 14
13.   Kutija (6) + 6 = 12
14.   Uzvišica (5) + 5 = 10
15.   Simulakrum (5) + 5 = 10
16.   Ciklus (4) + 3 = 7

Hiljadu tristo pedest i neka
         Predivna alegorija - više poezija nego proza.
   Udarac po emocijama zbog koga sam izgubio nit. Potpunu sliku sam dobio tek posle nekog vremena, bez ponovnog čitanja.  Koliko tuge, koliko čežnje. Volim ovakvo pisanje.
   Moćne slike za, u stvari, očiglednu ideju. Koliko ljudi se međusobno traži, nemajući vremena za sebe zbog života posvećenog karijeri ili preživljavanju?!
      Jedini postojeći perpetum mobile – nesmiljeni rad do samouništenja.
   Ipak imam jednu primedbu i odnosi se na naslov. Ovo je, u stvari, priča koju bih ja nazvao CIKLUS!!!

Larušovi zlatnici
      Odlično!
   Prepuno duha i potpuno ispunjava zadatak. Nemam primjedbi. Čestitke autoru!

Vrteška
      Priča koja ima nešto Bredberijevsko u sebi.
   Snovi o uspehu i moći i suočavanje sa cenom koja se za to plaća. Pa opet, kao da je pomalo nevešto postavljena. Rečenica koja mi je zasmetala je ova: ,,Činjenica da je radio za demona koji je prikupljao duše za đavola nije mu smetala."  Otkud to?! Dolazi nekako prenaglo.
   Pa uprkos toj grešci priča mi se dopala.

Večito vraćanje nastavnog kadra
      Lepo.
   Toplo ispričana priča, potpuno ispunjava zadatak. Nekako se osećam krivim što moram da kažem da mi ovde nedostaje barem neki tračak začudnosti. Priča teče pravolinijski, nema ni uspona ni padova.

Simulakrum
      Odlično.
   VR doteran do sulude instance, uskrsnuće - obrnuta istorija, humor, satira, lepo napisano. Ali gde je tu neočekivani postupak? Promene kod glavnog lika u stvari i nema – on nastavlja život tamo gde je stao, apsolutno bez ikakve promene – izuzev što je, jel'te, mrtav!

Profesor i životinje
      Zanimljivo.
   Lepo napisano, lepo zamišljeno, pa opet kao da je suviše hladno, suviše promišljeno. Nedostaje ono što mene najviše privlači u bilo kom delu – osećaji, ljudskost. Ne sumnjam da će imati svoju publiku, ali ovo nije nešto za šta bih dao svoj glas.

Crvena, plava, žuta
      Zavodljivo.
   Interesantna priča. Nekoliko vrlo dobrih obrta, zanimljiv kraj. Jedino pitanje je sledeće: Gde je protagonista postupio suprotno svojoj prirodi?   

Kameni
      Zanimljivo.
   Interesantna priča, ali kao da je kraj otfikaren. Pitam se da li je to autoru ponestalo karaktera ili inspiracije? Bilo bi veoma dobro, samo da je završnica odrađena kako valja. Ovako – ništa.

Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu
      Pismeno.
   Ne vidim promenu ni u jednome od protagonista, s tim da priča tek ovlaš dotiče perpetum mobile koji bi trebalo da bude noseći elemenat priče. Povremeno vrlo duhovito i vešto napisano, ali mojoj patetičarskoj duši u priči nedostaje barem tračak bilo kakvog osećaja ( visokoparni ,,naučnički" razgovor ne priznajem za opravdanje!).

Emil i Gustav
      Pismeno.
   Ali kakve ovo veze ima sa perpetum mobile i sa junakom koji postupa suprotno svom karakteru?

Kutija
      Neobično.
   Akcija, akcija, akcija... Odlično opisana, noseća jurnjava – ali ja tu ništa ne razumem!
Kao da je pisano za prošlomesečni krug – kutija za koju protagonista pojma nema šta je.
      Ili ima? WTF.?!
   Gde je tu perpetum mobile, gde je tu promena ponašanja glavnog lika, gde je tu logičan završetak?!

Kvočka
      Neobično. Teško za praćenje.
   Ovde je svaka rečenica isprevrtana poput rukavice i što je najčudnije - veoma mi se dopalo takvo pisanje. Problem je što ja ili nisam ništa razumeo, ili ovde perpetum mobila jednostavno nema. Dakle, mrka kapa...

256
      Ovo mi se nije dopalo.
   O.K., Saša beži, Saša stiže na planinu, Saša smenjuje Sedmo dete svoje sestre. Tu su promena, tu je večita smena što valjda asocira na perpetum mobile i time je zadatak ispunjen. Pa opet - moglo je to i veštije da se izvede.

Uzvišica
      Ovako se ne piše!
,,gomilu od ljudi" ( nego: gomilu ljudi), ,,Jel" (nego: Jel'), ,,počuše" (nego: začuše), ,,pregratku"...
   Nadam se da je ovo mlađi učesnik radionice, jer ako je neko od starijih, greške su neoprostive. Rogobatne rečenice, nelogično pripovedanje, nejasnoće, viškovi.

   Ako je reč o početniku, naučiće. Ako je neko ko je sa nama duže vremena – nemam reči!

Ciklus
      Nerazumljivo
   Ubijte me ako ja ovde išta razumem izuzev pominjanja lika iz najgore priče koju sam ikada u životu napisao.

Srce Vatre
      Koja glupost!
   Neka epika, arhaični rečnik, šta li... Ništ' razumeo nisam...

 1.       Simulakrum


U ovoj priči perpetuum mobile treba da predstavlja Život, prošlost i samo vreme, koji se u simuliranoj realnosti, u virtuelnom svetu budućnosti odvijaju neprekidno, neograničeno i neuslovljivo. I mada sam ja u međuvremenu delimično korigovao svoj stav po pitanju perpetuum mobilea, i šta on predstavlja, moram da pitam: u kakvoj vezi mogu biti Život (nešto što je pojava, a ne materijalna manifestacija) i prvi i drugi zakon termodinamike? Ovo pitanje može da se postavi u još nekim pričama.
Dijalog. Osnova ove priče. Po meni, u ovako kratkoj formi, to je promašaj. Treba biti veliki majstor pisanja pa kroz dijalog, na ograničenom prostoru, otkriti karakter likova, odnosno, ono što bi trebalo da predstavlja jednu od osnova svake priče – zašto je neko, iz kojih pobuda uradio to što je uradio?
Pisac nam je predstavio jedan od mogućih svetova budućnosti, ali sve što sam ja mogao da naslutim o tom svetu je sledeće: ljudi su ostali ono što su i danas – sebična bića kojima je sopstveno ,,uživanje" ispred svega ostalog. Uživanje, uslovno, jer to je pre kljukanje sopstvenih čula. Ništa više. Đorđe mašta o mediteranskoj klimi, planini za skijanje, dvospratnoj kući sa bazenom. To je sociološki aspekt priče. O samom svetu, Simulakrumu, pisac nam govori veoma malo. Đorđe i vodič, pre deluju kao marionete, voštane figure, a ne stvarni (makar i virtuelni) likovi. Ostao sam uskraćen za to da saznam kakav je odnos Đorđa spram smrti, sa kojom počinje priča, i spram novog života, u koji ulazi. Zašto? Kako? Samo zbog kuće sa bazenom, večno mlade žene? Nije li ovaj Đorđe idiot? Da sam na njegovom mestu, pre bih umro, i rekao bih da odjebe svakom vodiču koji bi mi predložio večnost kakva se nudi u ovoj priči.

2.       256

Ovo mi je jedna od lepše napisanih priča. Ali budi u meni dvostruka osećanja: simpatije prema Saši, i odurnost prema poruci koju šalje. Pisac je hteo da počne priču sa onim što misli da su stereotipi (a u stvari su jedini večiti, zakoni Prirode, i produkt eonske evolucije), sa tradicionalnim likovima Majke i Oca, koji su određeni, funkcionalni i kao takvi nepromenljivi, i sa jednim bićem, koje je To, izgubljenim u tom svetu određenosti, koje je, ne svojom, a možda i svojom voljom, ostalo ,,ni na nebu ni na zemlji". Pisac je, siguran sam u to, hteo da nam skrene pažnju na osobe čiji telesni pol ne odgovara njihovom shvatanju i osećanju onog što jesu, koje bi, najradije odbacile taj pol, uzele drugi, a možda i ne bi. I još da paradiraju i mašu šarenim zastavama i skreću pažnju na sebe. A sad zamislimo koliko ima ljudi sa sličnim poremećajima, urođenim manama, koji čine manje ili više brojne socijalne grupe, pa opet ne paradiraju, i ne postoje težnje da se o njihovima problemima govori na sva zvona. Seksualno devijantne osobe mogu da se obrate psiholozima, ili psihijatrima, a i hirurgija je napredovala, pa neka se leče. Nema potrebe za paradiranjem.
Kao što rekoh, lepo napisana priča, imamo jedno zdravo, tradicionalno društvo koje poštuje Balans koji postoji u prirodi i o kojem govore sve filozofske škole, sve velike religije, i imamo savršen primer jedinke koja se ne uklapa. I ako u stvarnom svetu, Priroda takvu jedinku eliminiše, ovde imamo slučaj da je Saša, naše malo simpatično To, ni manje ni više već – sledeće božanstvo, Bog, biće koje je i jednopolno i dvopolno i bespolno.   Sašina pritajena hrabrost kroz priču je začuđujuća, što samo govori o silini problema koji ima. Moja poruka preko poruke ove priče je: društevno uređenje je promenljiva kategorija, ali zakon Prirode je večan, nepromenljiv. Dan i Noć, Život i Smrt, Muškarac i Žena, Leto i  Zima... sve ima svoju ulogu. Za nešto što je To, a u stvari nije ništa, mesta nema.

3.       Profesor i životinje

U ovoj priči izrečena je jedna istina – genij pojedinca menja svet, nikako masa. Pas i mačka ovde, kroz neku vrstu ludila jednog ekscetričnog naučnika, predstavljaju savest, kako njegovu, tako i neku zamišljenu kolektivnu savest čovečanstva, koja izbija uvek u prvi plan kada se to isto čovečanstvo nađe na značajnoj raskrsnici u svom postojanju – da li nešto učiniti ili ne? Hoće li to nama, meni, doneti dobro ili zlo? Rekao bih da je ovde, po mom shvatanju, perpetuum mobile Um. Čovekova svest i inteligencija. Crna kutija može biti personifikacija kontraverzi koje taj um proizvodi, dok su one same, kao produkt, razjašnjene tek u budućnosti, od strane potomaka, ponekad na njihovu štetu, ponekad njima u korist. Po mom ubeđenju, progres traži žrtve, i ja sam na strani mačka. Ako se ljudi već igraju, i ako pas tvrdi da im ne trebaju nove igračke, već odrastanje i sa njim i sazrevanje, postavlja se pitanje ko će onda nastaviti Igru, jer sve što je lepo i plemenito na svetu: muzika, ljubav, ratnička smrt, umetnost, knjige, smeh... proizvod je Igre. Dakle, po ovog psa treba poslati šintere, a mački dati masnu kobasicu i čanče mleka; i to govorim teška srca, jer mrzim mačke.

4.       Uzvišica

Ovo mi deluje kao kosmička verzija ,,Na zapadu ništa novo". Isuviše naivno, jednostrano sagledavanje rata. Civilizaciju je iznedrio Rat. U ovom ili onom obliku, Rat. Prenešen u kosmos, u neku budućnoćnost, neki rat Rata nije izgubio ništa od svoje osobenosti iz prošlosti: vodi se za nešto, mada su retki oni koji znaju šta je to. Običan vojnik se pita: zašto ja krvarim? U ovom slučaju za Izvor, za nepresušnu energiju. Na kraju, kada se prolije dovoljno krvi i otkine dovoljno udova, vojnik shvata da je nasamaren, da je ratovao uzalud. Ali, koliko se puta u vreme mira pitao: nisam li sada, baš ovog časa, dok ispijam ukusni koktel i maštam o prsatoj tinejdžerki sa Septime, ja u stvari zamorac, samo šraf u golemom mehanizmu Mira, iza kojeg se drugi bogate na moj račun, a ja ne mogu ništa da učinim povodom toga, da bih to promenio? Rat ima bar tu mogućnost da pruža priliku časne smrti. Časna smrt, ili besčasni život? Izbor je lak. Na moju žalost, ova priča je puna kukavica. Na stranu to što već danas postoje oružja zasnovana na elektromagnetnim silama, zvučnim talasima i sl., tako da mi slika ugrejanih topovskih cevi u budućnosti, na tamo nekoj planeti, deluje nerealno. Sa frontovskim, rovovskim ratom gotovo je već u sadašnjosti.
Pisac je odlučio da svi njegovi likovi budu slabići. Stefan, veran svojoj ženi, na kraju popušta. Ja ga ne razumem, jer jedna od odlika muškosti treba da bude vernost prema ženi, bez obzira na sve, i uprkos svemu. Jer, konačno, u pitanju je vernost prema samom sebi, prema svojim odlukama i delima.

5.       Vrteška

U ovoj priči imamo lik Mirka, koji, suprotno svom naprasitom, nemirnom i neukrotivm karakteru, u sebi krije jedan bogat duh istraživača, deteta koje stvari i događaje može da posmatra sa dubokim razumevanjem. Kao i u prvoj priči, mislim da i ovde dijalog kvari koncepciju priče, i onemogućava dublje saživljavanje sa junakom. Treba pipati u mraku da bi napipali Mirkovu dušu, jer on posmatra, vidi, oseća, ali ne analizira. Tek, shvata nepravdu. Njegovo dečačštvo još uvek ne zna kako da se protiv nje bori, čak i ne zna da izrazi svoje gnušanje i prezir prema njoj, svoj otpor prema njoj, na drugi način do – suzama, koje opet, nisu vidljive svima, jer, on je prkosan, ponosit, već samo retkima, u ovom slučaju, jednoj devojčici sličnoj njemu. Takođe priča sa sociološkom porukom: duša (ma kako se ona razumela) je samo roba, i to jeftina. I što je najtragičnije, može se izgubiti na najzabačenijem, najneprimerenijem, najkomičnijem mestu, na najneugledniji, najhumoreskniji načnin. Na nekom vašaru života. Za pedeset dinara. Da se ova priča nastavila, ja verujem da bi Mirko pokušao da uništi mašinu koja guta duše. Tu odluku nazirem iz onog što sam uspeo da ,,upecam" o njegovom karakteru.

6.       Hiljadu tristo pedeset i neka

Ovde je Život, slično kao u prvoj priči, postavljen kao perpetuum mobile, sa možda i najopasnijim svojim segmetnom i činiocem: sećanjima. Sećanjima koja izlaze iz svoje čaure, i umesto nematerijalne predstave mozga, postaju gotovo živa bića, zveri čiji oštri zubi ostavljaju tragove na telu: stvaraju ožiljke, čiji urlici lede svest: hladno mi je, čije kandže ostavljaju tragove u pesku, negde tamo daleko, koje sledimo: ona je... on je... bila... bio ovde. Možda razmišljam naivno, ali, da nije i Ljubav možda jedan od mogućih perpetuum mobilea ove priče? Može li ona, biti ta koja nastaje ni iz čega ali pokreće sve, tolikom silinom da nadvladava vreme i prostor i njihove zakonitosti i moguća ograničenja? I može li Ljubav postojati bez Zla? U odsustvu zla, kako registrovati, kako znati šta je to – ljubav? Opet se vraćam na dvojnost sveta i života, Jin i Jang, sve je određeno, dato onakvo kakvo jeste i kakvo treba da bude. Ponekad, ne treba svom silinom udarati na zlo, jer i postojanje zla ima svoju svrsishodnost. Prevazilizati Zlo, u sebi, u drugima, u Kosmosu, rađanje je Ljubavi.
Mislim da je priču trebalo voditi ili samo iz prvog, ili samo iz trećeg lica, ne naizmenično. I da, morali su se naći, Ona i On. Ovako, ne vidimo svrhu potrage, Krug ostaje nedovršen. Ili, u najgorem, ali ne manje izvesnom slučaju, da odustanu od potrage, da se predaju. Perpetuum mobile tu ne bi izgubio na svojoj suštini, promenio bi formu, ali bi čovek shvatio svoje granice i mogućnosti. Večnost, ako i postoji, nije suđenja ni jednom biću, ma koliko inteligentno bilo.

8.       Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu

Dakle, kao što rekoh, kako se može dovesti u vezu nešto što nepostoji u materijalnoj formi (u ovom slučaju Duh) i zakoni termodinamike? A na tome počiva, na tom odnosu, perpetuum mobile. No, rekoše mi da laprdam mnogo, i da nemam maštu, pa sam ipak korigovao svoj stav i prihvatam sve ovo kao nekakvu "kreativnost". A u stvari umirem od smeha.

U komentaru jedne od gornjih priča izneo sam stav da genij pojedinca menja svet. I ovaj pisac slično razmišlja, pa tvrdi da su nekada, kada je bilo manje ljudi, pojedinci sledovali mnogo više od Duha, kao što je to, po piscu, bio slučaj sa Leonardom da Vinčijem. I ja se slažem sa tim. Međutim, ono što me guši u ovoj priči, to je ta na silu kvaziintelektualna rasprava koja je, manje više, u konačnom produktu nešto što svi mi znamo, jer počiva na pitanjima, koja, na ovaj ili onaj način, svako od nas postavlja. Pa čak i o tom famoznom perpetuum mobileu se priča sa teorijske tačke gledišta. Ali, zar nije tu internet, koji pruža obilje informacija, pa čak i o PM? Šta će mi to u priči? Ovaj profesor i ovaj doktor, ko su oni, šta hoće ti mudrijaši, ko je njima dao za pravo da odlučuju? Shvatam šta je cilj pisca, uostalom, on to i govori – samo je Ništavilo, kosmos ničega pre kosmosa svega, jedino večno postojivše stanje. Svemir, zvezde, živa bića, svest... samo su slučajne pojave, nusprodukti Ništavila, Praznine, Ničega.
Dobro gradjenje atmosfere u priči, i povrh toga što usiljeni ponekad dijalog, davi, ipak je vešto izveden, i čak, ispod njega se nazire još jedan mogući perpetuum mobile, koji manifestuju Ditiramb i Lament – večita borba stvaranja i uništenja. Nedostaju emocije ovoj priči, ona prosto vapi za njima, za uzorkom. Posledice mogu biti brojne, ali ako proističu iz nečega što je bezlično, mogu odjeknuti kao najjača eksplozija, čovek se neće okrenuti za njom, ili, u najboljem slučaju, brzo će ih zaboraviti. Intelekt bez moći osećanja i razumevanja, nije ništa, i dobar je put ka Ništavilu i Zaboravu o kojem pisac govori.

9.       Larušovi zlatnici

Centralni motiv ove priče je religija, odnosno njen uticaj na čoveka, njegove odluke i dela. Imamo lik jednog čoveka, koji je u svojim postupcima vođen dogmom, pred njim je uvek, kao neki konačni cilj njegovog života, postavljena Nagradna i Kazna, odnosno Raj i Pakao, u svom čistom, biblijskom obliku. I sama radnja je smeštena u doba kada su zbog religijskih (ne)ubeđenja padale glave. Zatim, dolazi karakterizacija lika. Laruš je pohlepan. Ne bira sredstva da dođe do bogatstva, i na tom putu udružio bi se i sa crnim đavolom, samo da bi ga stekao.
Imamo perpetuum mobile, mašinu koja proizvodi zlatnike. Imamo zločine počinjene zbog zlatnika. I naposletku, mada bogat i prebogat, Laruš u rukama drži bogatstvo koje nosi žig svake zasebne žrtve koju je ubio, da bi ga stekao. Imamo još jedan religijski, biblijski motiv – kajanje. I čini mi se, da se tu pravi greška sa ovom pričom, da ona tu, za mene, gubi verovatnost i da isuviše lako se pravi obrt, takoreći, ni iz čega. U trenu, posle ushićenja zbog bogatstva – kajanje? Samo suđenje Larušu otkriva još jedan, makar spekulativni perpetuum mobile, u liku Belijala i Gabrijela, dva anđela različitih gospodara, perpetuum mobile koji se vodi na jednom bojnom polju van poimanja materijalnog, koje se tiče nečega što je Vera, večito kruženje i prožimanje Greha i Svetosti. Opet, kao u jednoj od prethodnih priča, ja bih skresao dijaloge, i fokus bacio na Laruša, na njegova razmišljanja, dvoumljenja, osećanja prema onom što je učinio i što čini. I naravno, kao što rekoh, inkvizicija je nepotrebna u ovoj priči, koja vapi za drugačijim krajem.
10.

  Večito vraćanje nastavnog kadra

Ovde je slično kao kod Ditiramba i Lamenta bespotrebno bar 2000 karaktera potrošeno na teoretisanje o perpetuum mobileu, što je opet dovelo do toga da imamo dva bezlična, beskarakterna glumca. Teško je nazreti motiv, neki pravac koji bi nas uputio ka odgovoru zašto je Cana pravila perpetuum mobile, šta je htela njime da postigne, kako, da li na nečije dobro, na nečiju štetu? Ono što mogu da vidim, je sasvim razložan, ljudski strah od prolaznosti, od zaborava koji nastupa posle naše smrti, pred čiji dolazak se svako od nas pita: šta ostavljam iza sebe? Ipak, ova Cana već zna da će da mre, sledeće godine, što mi deluje malo neuverljivo, jer ako još uvek predaje, nije baš toliko matora, i ako predaje, sposobna je da radi, znači da je zdrava. Od čega onda umire? Pisac nam ni u naznakama ne daje odgovor. To je taj problem karakterizacije. Sve je luk i voda, a to nije i ne može biti tako u pričama. I tu dolazimo do onih uzalud protraćenih 2000 karaktera. Kraj priče ostavlja mogućnost čitaocu da ga sam osmisli, znajući da na svetu postoji mašina koja je u stanju da iz ničega stvara beskonačan koristan rad. A to je već pitanje ličnog senzibiliteta, kao u priči ,,Profesor i životinje", gde će optimista videti u takvoj mašini korist, a pesimista štetu.

11.   Kutija

Mene interesuje kakav značaj ima ova kutija i šta ona predstavlja? Kao u filmu Malholand Drajv, vrata ka nekoj drugoj realnosti, vizir koji baca svetlost na ono što je važno, što treba čuvati? Mala kutija, vrednija od života u koja su pohranjena sećanja. Ja ovde vidim jednog žigola, jednu mušku kurvu i kao motiv, neku vrstu robovlasništva. Možda grešim, ali vidim želju ovog fićfirića što grozničavo brani svoju kutiju, da promeni stanje u kojem se nalazi, da vrati ono što je vredno, ma kako bili ti pokušaji patetični, putem uspomena na neku ženu sa već iskrzane fotografije. Priča o Padu. O nakaznosti ljudske duše. Ali opet, opet, čini mi se da nedostaje neko ,,šta", neko ,,zašto", čak nedostaje i neki uobličeniji perpetuum mobile, a ovaj koji se nazire, u formi nekakve kutije/sećanja, nije dovoljno uverljiv. Atmosfera priče izgrađena bolje od dijaloga. Glavni lik prosto odiše panikom, nesigurnošću i strahom. Ali su njegovi porivi zamagljeni, njegov put blatnjav, i retko bi ko pošao za njim. Ipak treba malo osvetliti pozornicu, da vidimo makar boju oka glumca, da nazremo njegove grimase – ko je on, šta oseća? Jer ovde se ljudi grizu, biju, čupaju i udaraju, oko čega i zbog čega, ostalo je nejasno.

12.   Ciklus

Dakle imamo perpetuum mobile u vidu Radionice Znaka Sagite, čije su pokretačke sile ni manje ni više već nadahnuti umovi svih nas koji pišemo ili pokušavamo to da činimo. Umovi koji proizvode takve tonove, koji ovog pisca podsećaju na riku koju proizvodi parenje muflona, ili kikot nastao posle čina u kojem glavnu reč vodi pokojni Zoran Radmilović. Ipak, ne bih ja išao tako daleko, i govorio o umovima Radionice. Pre je to je jedan, Universal Mind, jedan jedini UM sačinjen od nekoliko desetina mozgova različitih kapaciteta i mogućnosti. Pisac je šaljivdžija, i postavlja sebi pitanje: treba li svetu UM Radionice? I ne samo da je šaljividžija, već je i filozof koji utemeljuje novu školu mišljenja, pa nam otkriva i jednu drugu stranu medalje – beskonačno ljudsko crevo puno izmeta. To je pravi perpetuum mobile ove priče. Nesputani, neiscrpni izvor govana. Ne bih mogao reći da se ne slažem, i da svet nije jedna velika kloaka, ali ipak, ako je ona mačka mogla da ima vere u ljudski rod, makar i radioničarski, mogao je to i ovaj pisac. U suprotnom, postavlja se pitanje: šta radi pisac u tom golemom WCu gde se tako obilato sere? Ima li on nos? Ne povraća li mu se? Ponekad, ljudska potreba da se jedu govna, nije ništa manja od one da se ona iz stomaka izbacuju. Dijalozi u ovoj priči su dobri, šalterski službenik, ,,glavni baja" u priči je nerzovni, nadrkani administrativac koji popunjava formulare i jednim potezom olovke odlučuje o ljudskim sudbinama. Ali, on je kukavica. Jer samo one žive večno. O sklonosti prema cveću, ne bih, ionako u ovom krugu radionice ima mnogo pederastrije.

13.   Kameni

Ovde je kao u kamenolomu, ili na kamenjaru. Nepotrebno je stalno ponavljati Kameni Jon... Kamena Mia... Kamni ovaj, Kamena ona...
Rekao bih priča o otuđenju. O osami u koju se ljudi sve više zatvaraju i iz koje ne proističe ništa dobro. Ljudi od kamena, pa to nije daleko od istine. Neplodne, besplodne aveti, izgubljene u životu. Ali iz te neplodnosti, ipak nešto niče – razaranje, ljudskog duha, njihovih života. U Bahusovim orgijama potražićemo zadovoljenje, njegovim ćemo vinom pokušati da popunimo preduboke bunare naše praznine, sa bahatkinjama, u krvi i pokliču, sa nožem na vratu aveti slične nama, koju neprijateljem zovemo, zaplesaćemo ples smrti, da bi imitirali život. I verovaćemo: što više uništimo, manje će ostati od ruševine u nama, ničega što bi nas podsećalo na jalovost. Ali, da li je sve mrtvo? Oni koji su stranci, neprijatelji naši, i mi, koji smo za njih varvari, ne posedujemo li svako ponaosob, po delić nečega što spojeno u celinu, stvara nešto novo, Čoveka? Naša silina, snaga, sirovost i surovost, i njihova letargična mudrost, beživotnost koja osmišljava život, ali ga ne crpi, mogu li zajedno da učine da proklija seme, i da nikne neki plod? Mi ne znamo šta je to, oni ne znaju, ali ono postoji. To je nešto što smo izgubili, i što se samo slučajno nalazi, jer se ne traži. To je u nama. To smo mi. Dvoje u jednom. Jedno u mnoštvu.

14.   Kvočka

Da, da, dobra priča. Nešto poput ,,Izabranika" ili što bar pomalo miri na trilogiju Slavka Janevskog Legioni Svetog Adofonisa/Pasje raspeće/Čekajući kugu. Ovo je u stvari jedna slika, ali tako upečatljivo naslikana, da zaista nisam imao potrebu da postavljam pitanja koja sam postavljao u nekim prethodnim pričama. Jednostavno, karatkerizacija likova (mada u Kvočki i nema likova u tradicionalnom smislu) ovde nije potrebna. Jer ovde je reč o čoveku. A čovek o čoveku ne može pričati uverljivo, a da bar malo priču ne ulepša ili ne naruži. Kroz glavu mi je prošao Rodinov ,,Mislilac" dok sam čitao, usamljen, ali ne sam, izdovjen, ali ne izgnan, od ljudi utekao, ali koje ne mrzi, već ih decom smatra, i sebe, kao na usud, njihovom majkom. Perpetuum mobile? Čovek, čini mi se. Ili bolje, čovečnost. Mada, nije ni važno. Priča je po mom ukusu, naizgled ništa, ali u stvari mnogo toga.
15.   Srce vatre

Kako se zove onaj film gde pećinski ljudi kreću u potragu za izgubljenom vatrom? Quest for...
Da, kad uništimo ono što smo gradili, od niti sećanja, slabašnih i krutih, pravićemo mrežu novog Uspona ka nebesima. Srce vatre, Iskra života, to će biti nešto iz prošlosti, nešto o čemu samo stari znaju, oni koji su to od svojih starih čuli. Perpetuum mobile kao ciklična večnost Stvaranja i Uništenja, kao borba svesti protv besmisla. Sa jasnom porukom: ne saživljavaj se sa materijalnim stvarima, jer su prolazne, ne trpaj u sebe, već gradi sebe. A Život, nama nedokučiv, teći će i bez nas, jer njega ne možemo prevariti, njemu se ne možemo umiliti. Ono što je bilo moje, biće njegovo, njegovo će postati ko zna čije. Na kraju – ničije. Srce vatre. Iskra života. Mi je ne možemo ugasiti, ona nas može utopliti, nahraniti, opeći čak, ali će nam ipak, uvek ostati nedokučiva i daleka. I ma koliko se upinjali da je rasplamsamo, ona će biti postojana, uvek ista, za nas, tek malo više od užarenog ugljevlja. Zbog te iskre vredi umreti. Žrtvovati se. Možda se tako postaje deo nje? Izgaranjem sebe, spaljivanjem svega?
Ritam ove priče nije dobar, tok se prekida stalnim ubacivanjem – Srce vatre... što daje epski prizvuk, dramatičnost, ali na ovako ograničenom prostoru smeta.

16.   Crvena, plava, žuta

Žene u četrdesetim su moja velika strast, i to kažem ne što mi se sviđa ova priča, nego što je to zaista tako. Dobro, takva žena, pa još lezbejka, je nešto već drugo, žena koja vara muža, nešto treće, ljubavnica koja vara ljubavnika, nešto četvrto. Nije li to umetnost? U sobi prepunoj ogledala, ostati uskraćen za spoznanje sopstvenog lika? Ovde se već uočava karatkerizacija likova i jedan od motiva koji je postlvljen zadatkom ovog kruga: promena u ponašanju junaka. Ja uopšte nisam mogao da naslutim da je ovaj povileneli Vilen ništa drugo do puki materijalista, jedan obični guzonja. A mislio sam da je umetnik, ili u najgorem slučaju, ljubitelj iste! Koji sam ja vo! Čak simulira i ludilo, da bi skinuo sa grbače dve alapače, koje ga ,,varaju", čak se folira da razume, shvata i ceni one koji su umetnost uzvišavali na pijedastal besmrtnosti, koji su tragali, on čak slika, on ismeva one kvaziumetnike, one stereotipe koje su izgradili o sebi – o ti boemi, svi ti Bukovski – smeje im se on. A ono, sve zarad bankovnog računa. Dobro, nije baš toliki ljigavac, donekle ga iskupljuje kćer i novouspostavljeni odnos sa njom. Nije li ovde umetnost perpetuum mobile? Ondnosno ljudska potreba, pa i potreba samog kosmosa da stvara i ono što je nepotrebno? Nije li ono što je nepotrebno dominion, ono što upravlja? Kako u tom okeanu nepotrepština naći ono što je važno, što vredi?
Haksli govori u ovoj priči, Englez, hladan i proračunat. Takve su i rečenice. Surove i sirove.

Kada ćemo dobiti imena autora?

Kada budeš obrazložio svoje glasove. Ni trenutka ranije...

....и кад образложиш зашто ниси гласао за остале :)

...mmmmmmda, i kada pretočim kupus, da se raso ne uslinavi...

Dobro si mu rekao. Ali, nisi ispunio zadatak: trebalo je da mu kažeš da imamo nekoliko dana za komentare na nepoznato, a onda u lice.

Pa, da kažem to drugačije: imena se objavljuju tek kada prođe period komentarisanja iz razloga da bi se izbegla pristrasnost.

Eto...

Period inkubacije akumulacije prvobitnog kapitala.

Iliti, upljeskaš se na neviđeno, pa se posle vadiš, kao, nisam znao.

Pa dobro, tu smo se upljeskali Anomander, Arhineprijatelj i ja, a ostali su nešto previše fini za roštiljanje, šta li?

Ček da pokoljem kokoške, da mi uzavri krv, da... E, tek onda komentari.

Ја ћу када ми се наврљи она ствар :) ...највероватније у току дана...ако иког занимају моје тлапње о причама. :)

Quote from: Stipan on 11-11-2011, 10:28:53
Pa dobro, tu smo se upljeskali Anomander, Arhineprijatelj i ja, a ostali su nešto previše fini za roštiljanje, šta li?

Prvo oni s krajeva: Na A i na Š. To je, kao mrs i kuvana jajca.

Ko li je tu mrs, a ko jajce, pitam se ja u sebi?!

Koliko vidim, to nije u sebi. Ili smo svi mi u tebi pa smatraš da razgovaraš sa sobom.

VI STE TELE-PATE!!!  :shock:

Telad baš znaju biti lepa, nemoj tako. Naročito Brown swiss, izgledaju ko Bambi.

A što ti ne bi iskomentarisala priče?! A?!
Lako je mene ismejavati, ajd' sad za promenu budi malo korisna...

Simulakrum- Nije ostavila dobar utisak. Dijalog kao da je potopio ovu priču, sve se svelo na objašnjavanje, ubilo je njen tempo. Jedino što bih ovde ostavio kao pozitivno je sama ideja vir-sveta, i promišljanje o ulozi i mestu ljudi u tom novom poretku stvari. Mislim da bi od ovoga mogla da se napravi i dobra duža priča, ali uz temeljne izmene u realizaciji.

256- Priča koja mi je ostavila najbleđi utisak, a pročitao sam je tri puta. Ne mogu reći da tu nema ideje i da nije osmišljena, ali me je smorila onim Saša ovo, Saša ono, To, ko koga rađa i ko je rođen, skroz mi je tempo priče postao zbrkan i naporan.
Sama zamisao je ovde dobra, ali je realizacija po meni jako slaba.

Uzvišica- Nisam siguran da li autor iste ima ratna ( ili barem vojnička ) iskustva. Likovi su neubedljivi, a slike u novčaniku prepatetične. Zadatak donekle korektno ispunjen, priča nije dosadna, i teško bih mogao naći još neku pohvalu. Ako je novi član, ništa strašno, svakako ima vremena da se popravi, ako je neko od starijih učesnika radionice, mislim da je debelo omanuo.

Emil i Gustav- U šta su avioni upali ? Drugi prostor, vreme, parauniverzum ? Ok, to mi se sviđa, ali priča je ostala pomalo nedorečena i nejasna. Izbacio bih ono ,, Balkanische schwein '' jer je jako stereotipno, i ponavlja se tri puta. Ume valjda nemački pilot da izgovori i neku složeniju rečenicu. Haotična priča, ali opet, uza sve mane ima neku snagu. Od priča kojima nisam dao glas, ova mi je bila najbolja.

Razgovor dr.Ditiramba i prof. Lamenta u limbu- Ok, nije ovo šuplje ni površno, ali problem je što jedva podseća na priču. Više je filozofski traktat uz povremena naučna objašnjenja. Ne volim kada mi pisac drži katedru, a ovde mi drži, ne pripoveda mi.

Večito vraćanje nastavnog kadra- Opet sve već xy puta viđeno, dijalog u kome se objašnjava pm, opet zakoni, principi termodinamike... je li može priča o PM bez toga ? Sama priča je korektno napisana, ali mi jednostavno ne ostavlja jači utisak, ne vidim u njoj nešto originalno ili maštovito.

Kutija-Teška i haotična priča. Ni radnja, ni lik(ovi) mi ne drže pažnju. Nisam siguran ni šta je njena poenta. Izrugivanje ?
Kratka priča bi trebala čvrsto da zgrabi pažnju čitaoca od početka, a ne da on jedva dočeka kraj. Nisam siguran ni šta je funkcija homoseksualnosti u ovoj priči, a čini mi se da je se priča dotiče.

Ciklus- Kad pročitam rečenicu tipa : U prostoriju su ušli Oni... Vreme je- reče jedan od Njih, splasne mi oduševljenje. Nije mi se svidela ovde ni upotreba biblijskih likova, ni dijalozi... bledunjavo skroz.

Kvočka- Isto čitao više puta, al neće da se primi, pa neće. Naslućujem da u njoj ima nečega kvalitetnog, ali me utušio taj silni aorist i to konstantno ŠE i slično... možda nisam imao dovoljno strpljenja i živaca da potražim ono dobro u ovoj priči.

Crvena, plava, žuta- Večita tema o svrsi umetnosti, i iskrenosti umetnika. Jesu li oni takvi kakvim se predstavljaju, ili su zanatlije bez ideala ? Pakao predstavljen kroz Red, Sloboda kroz haos. Mane prilično objašnjavanja i prepričavanja, i pomalo zašećeren, patetičan kraj.

Kad sam pomenuo kuvana jajca, to je samo reminiscencija oko toga što jajca kuvamo samo za Uskrs, pa kad kod nekog naletim na meze sa jajcima, obradujem se.


Nego, oko 6Kk slovnih znakova. Verujem da piše do 6Kk, a ne oko 6Kk. To smo odavno raspravili.

Ok, mi koji smo pogrešili, pogrešili smo. Damama čokoladu, muškima ćemo pivo, da se iskupimo   :) , i ubuduće ćemo pripaziti da se greška ne ponovi.

Ala će se oko ovog kruga penušati! Ja ostado' dužan pivo pvoplasiranom, Anomander meni...

Ajd' uzdravlje onda!  xcheers

Quote from: Stipan on 11-11-2011, 11:03:28
A što ti ne bi iskomentarisala priče?! A?!
Lako je mene ismejavati, ajd' sad za promenu budi malo korisna...

Oho, saće i da se šamaramo. I ko te, bre, ismeva, crni Stipane? Nit' moje priče nit' ovo pisanije ne razumeš. :cry: Oću ja komentarisat' priče, al' kad budem imala dovoljno vremena da pokrenem mozak u tom pravcu. Za sada je okrenut na milion drugih strana, a ovo ovde mi dojde k'o opuštencija. :oops:

Quote from: Stipan on 11-11-2011, 04:09:25

Simulakrum
      Odlično.
   VR doteran do sulude instance, uskrsnuće - obrnuta istorija, humor, satira, lepo napisano. Ali gde je tu neočekivani postupak? Promene kod glavnog lika u stvari i nema – on nastavlja život tamo gde je stao, apsolutno bez ikakve promene – izuzev što je, jel'te, mrtav!

O hvala Stipan, ova priča je moj debi i prvo učešće.
Ispisah je u dahu pred samo zatvaranje roka čisto da bih učestvovao.

Po slanju priče shvatih da su idejni i stilski kvalitet u disproporciji.
Idejno sam ,,maderfakovo'' i dao možda najoriginalniji perppetuum.
Što se tiče stila priča je slabija od drugih jer je 6000 k dovoljno samo za
informativni deo o mašini. Ništa van toga u smislu jezičkih bravura nije moglo stati.

Preokret glavnog junaka je u tome što je on vernik, koji je očekivao
život posle smrti uz Boga i Isusa, a dobio svoj um nasnimljen u virtuelnoj simulaciji,
a ipak rado pristao na tu igru.

Hrundi kaže da su oba lika kao voštane figure. Vodič i ne sme da bude drugačiji jer on i jeste mašina
a za Đorđa se slažem da je trebalo da stoji nešto osobenije - njegov odnos prema smrti.

Što se mog glasanja tiče ja sam na žalost pristrasan (proDIJALOŠKI a ne proDESKRIPTIVNO orijentisan).
Čim u priči dominira dijalog, meni se po pravilu više dopada on onih, u kojima dominira deskripcija.

Najpre su mi svih 5 priča, za koje glasam bile prodijaloške,
da bih se korigovao ubacivši dve deskriptivne.

Ditiramb i Lamant = 3
Profesor i životinje = 2
Vreteška = 1
Emil i Gustav = 1
Crvena, plava, žuta = 1

Detaljna analiza stiže kasnije.

аман  :-x  само неколико редова изнад  :-x

Quote from: Stipan on 11-11-2011, 10:00:52
Pa, da kažem to drugačije: imena se objavljuju tek kada prođe period komentarisanja iz razloga da bi se izbegla pristrasnost.

Eto...

Quote from: scallop on 11-11-2011, 10:00:02
Dobro si mu rekao. Ali, nisi ispunio zadatak: trebalo je da mu kažeš da imamo nekoliko dana za komentare na nepoznato, a onda u lice.

Ima li još koji novi da nam otkrije koja je njegova priča? :mrgreen:

@Plut - Opet ti nisam razumeo priču?! E, sad se stvarno stidim!  :oops:

Ti si moju baš lepo rangirala...

@Loni - Očito da si nov, jer ne poznaješ pravila. Ne odaji se pre no što se postave autori!!!

Disklejmeri uobičajeni: komentarišem priču a ne autora. Hvala što me nećete pogrešno shvatiti i što neće biti napada histerije ili napada tupim oružjem.
Takođe: nije mi uopšte palo na pamet da brojim znakove, glasanje i procenu priča obavila sam ne uzimajući to u obzir. Tja, da sam malo sačekala...


01 — SIMULAKRUM
Ovo je sfrljano na brzaka – slovne i pravopisne greške to dokazuju. Upotreba zareza klimava strašno. Par puta se ponavlja "zamisli se Đorđe" što se lako dalo izbeći. I nije ispunilo zadatak, jeste da se pominje perpetuum mobile (sa greškom) ali nema ga ni bukvalno ni u prenesenom smislu. Nema ni iznenađujuće odluke.  Inače simpatičan početak i lepo koncipiran lik pokojnika, ali se udavi u objašnjavanju, a i ideja odnosa stvarnog i virtuelnog sveta nije dovoljno razrađena.

02 — 256
Ovo je interesantna ideja koja postulira dosta toga nepoznatog i fantastičnog u sekundarnom svetu, a uspeva da prenese što je neophodno (za razliku od nekih drugih u ovom krugu). Zanimljiv obrt u žensko-muškim odnosima. Perpetuum mobile je ispunjen simbolički, ali čini mi se da neočekivan postupak – nije. Neočekivan rasplet, možda. I ostaje nejasno kakva je tačno uloga ovog božanstva, da li ono može svojom mržnjom da utiče na ishod molitvi ili?... Vrlo, vrlo pristojno napisano. Dva poena.

03 — Profesor i životinje
Ovo je prva koja je potpuno ispunila zadatak. Nažalost, ne isuviše inventivno. Dopadljiva ideja o dijalogu psa i mačke potkopana je povremenom neveštinom autora da uverljivo vodi dijalog, a onda je rasplet pokopao priču jer je zbrzan i nerazjašnjen. Otkud nizovi kocki? I klasično pitanje, kako se obesio kad u zatvoru i ludnici ne daju ni pertle? Šteta, čitava prva scena je bila pristojna.
polako su milile / treba milele.
cinično je procedio mačak / kliše. Uopšte, dosta predvidljivih rečenica i predvidljivh prideva.  Jedan poen.

04 — Uzvišica
I ova priča je ispunila zadatak. Međutim, ideja priče je tanka a likovi pljosnati da se pljosnatije ne može. Meditiranjem o ženinoj slici pobedićemo ratnu traumu! Aman. I još klasična fotografija u sf okruženju...
Zenice mu se premeštaju levo-desno, / nezgrapno.
cvetak." uzima
sobom." pomalo
govor." izvuče / posle tačke, veliko slovo. Mislim, stvarno.
izraz sažaljevanja mu se prelomi preko lica / nezgrapno.
Diž' se marvo bezvredna i zauzimaj položaje!"
,,Izgubio sam se tamo Urije." / zarezi...

05 — Vrteška
Dobro, ovo je uglavnom ispunilo zadatak. Problem je dvostruk: lik dečaka nije uopšte izgrađen dovoljno da bismo shvatili njegovu odluku da ostane sa cirkusom, i drugo, ajde, paklena vrteška krade duše, ali ne samo što nije neophodno da iste večeri mušterije pomru, nego – to bi bio pomor neviđen, pohapsili bi sve cirkuse u zemlji za cirka mesec dana. Tako da me nije ubedilo. Motiv vrteške je prihvatljiv, i tradicionalno lepo hororičan, ali nedovoljno razrađen.

06 — Hiljadu tristo pedest i neka
Zadatak nedovoljno ispunjen. Čak i ako ovo večito lutanje prihvatim kao pm, ostaje donošenje neočekivane odluke. Nema nikakve odluke.
Ubiše me brojevi. Da li je trista ili tristo? Može i pogrešno tristo, samo nek je ujednačeno. A "dvestotine" pet i to još celzijusovih malim slovom... užasno remeti koncentraciju. "Puzle" takođe. Ima jedna fraza kod koje sam ozbiljno zapela zbog sadržine: Te bi prepoznao i da su izvađene. Sve stvari koje su se mogle ispraviti uz malo pažnje.
Inače: da je ujednačenije napisano, ovo bi opet bila lirska fantastična ljubavna priča, ali od meni nezanimljive vrste.

07 — Емил и Густав
Zadatak... ako bih bila blagonaklona, a nisam, uz natezanje bi se moglo reći da je pm deo ispunjen, a ovaj o odluci – slabo.
Odmah kod prvog pasusa setila sam se Hiperhikove priče o rakiji i kako je to kod njega mnogo bolje. Tako se razočaravajuće i nastavilo. Patetično-cvetni stil, dobro, ima ko voli... a onda šamar:
,,Balkanische schwein!" o zaboga... kad ste poslednji put za nekog rekli: ,,nemačko Svinja"? Dve greške u dve reči, aman, i onda u istom dahu Швапске гузице, e pa, autoru, ako ne moraš znati da se nemačke imenice pišu velikim slovom, moraš da se u srpskom pridevi na -ski pišu malim... a немчеви treba velikim. Ako već pretenciozno pišemo, ne treba još da prevazilazimo pravopis snagom stila.

08 — Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu

Ovde je neko čitao Žolija, pa šta, i ja sam, pa se ne duvakam.
ne sme da se poštapi dogmom? / Ovaj glagol se ovako ne upotrebljava, zvuči odurno.
A inače? Silno mi se dopalo, zadatak je ispunjen i pod a) i pod b). Filozofsko nagvaždanje lepo izvedeno, pretencioznost opravdana, i još duhovito. Naročito su me kupili opisi ćelije u kojoj se nalaze.Tri poena od mene.
Ali moram da primetim kako me je ova rečenica sa tri greške neviđeno iritirala – srećom, bila je jedina takva: ,,...kojima očigledno pokušavaš da poštapiš (podupreš) svoj obogaljeni primer, pa čak i ako uzmemo Zemlju kao zatvoren sistem, što ona po svakoj (?) logici svakako nije, i dalje ne vidim način na koji ćeš da dokažeš da nečega zapravo ima više, da se višak energije koji bi se stvorio posmatrajući fizičke veličine transponovao na (u) nekakvu duhovnu dobit.


09 — Larušovi zlatnici
Ispunjen zadatak pod obe stavke.
Autor meša č i ć, ko zna zašto. Zanimljiva ideja o novim nazivima za prepoznatljive stvari pada već kod dagona koji mene, na nesreću, podseća na božanstvo a ne na bodež. Macht sa malim slovom samo cementira stvar – ili Macht, ili maht, ne može ovako, šta ste svi na nemački nasrnuli? Ton pripovedanja je malo suviše podignut, ali ništa u poređenju sa Emilom. Ipak dosta toga škripi, bogato zamišljen stimpankovski svet morao bi više da se razradi i funkcionisao bi mnogo, mnogo bolje u dužoj priči. Jedan poen.

10 — Вечито враћање наставног кадра
Zadatak ispunjen.
Uopšte je ova priča školska i nezanimljiva; u mnogo čemu srodna Profesoru i životinjama, odnosno, identične postavke, ali neinventivno rešena. Kraj je i ovde smandrljan, pripovedanje je ravnomerno i pristojno, ali dijalozi drveni i mnogo bolje bi bilo da se nešto i desi. Isuviše mesta je dato likovima i završilo se kao u onom vicu: samo psi'ićka radnja. Razgovor Dr... je mnogo bolje upotrebio dijalog bez mnogo fizičke radnje.

11 — KUTIJA
Valjda najnerazjašnjenija priča u ovom krugu. Ni pomena o ispunjavanju zadatka, a nije ostalo razjašnjeno ni šta se tačno dogodilo, ni odakle glasovi (Policija? Erinije? Ko?), da li ga jure što je zaljubljen u ženu, kako su ga i zašto ubili, ništa, ništa. Čak ni da li je ovo društvo u kome je zabranjen strejt seks, ili seks uz ljubav, ili nešto treće. A perpetuuma ni od korova.

12 — CIKLUS
Ispunilo zadatak pod a), metaforički, pod b) nije ali nije važno, ala sam se smejala! Ala sam se smejala! Nije mi utisak pokvarilo ni ,,četristopedestet", šta vam je u ovom krugu sa brojevima i nemačkim nikada neću saznati, ni ,,nesto" i ,,obecanje", ali će zbog toga spasti bodovi. Samo jedan bod.
.", Ovo se ne radi.
užasan smrad kuvane ovčetine koju je širio čovek / čovek je širio ovčetinu? Malo više pažnje zaista ne bi škodilo. Ali – urnebesno smešno.

13 — KAMENI
Zadatak ispunjen, definitivno.
Kamena Mia / dobro, u redu, i mi volimo Martina...
Slovne greške su vrlo česte, može se priča i pročitati pre slanja :(
Šta da kažem, nije mi inspirativna. Sve je krajnje korektno odrađeno, ali likovi su nesimpatični, svi do jednog, i briga me nije za njih, pa ni za nagoveštaje tananijih osećanja. Prosto nedovoljno. Ali opet, dovoljno korektna za jedan bod, a neko drugi će joj svakako dati i više.

14 — KVOČKA
Zadatak nije potpuno ispunjen, teško mi je da prihvatim ovo kao ostvarenje pm i neočekivano iskazivanje karaktera. Ali ajde, i drugima sam prihvatala...
U rečenici red reči ubi me. Joda nisi ti ovako zboriš da. Na dva mesta sam se zapitala da li ovo neko namerno parodira: Pakt te noći sklopili su, da. Joda, kad kažem. A inače me je ta središnja scena podsetila na jednu iz Rubljova, i to pozitivno. Bila bi ovo mnogo, mnogo bolja priča, da se pisac nije uskopistio da je baš ovako napiše. Pao bi bod ili dva, ovako ništa.

15 — SRCE VATRE
Zadatak ispunjen.
Opet red reči... :( I još i futur. A šta smo ono pričali o upotrebi vremena? Okej, ovo je eksperiment, pa je od koristi i što je neuspeo; pri kraju je jedan pasus u futuru ali sa normalnim redom reči i to već zvuči mnogo pristojnije. Ova krv-sneg-vatra estetika super je za konanovce, meni, eto, ne leži, svakako da će se drugima mnogo više dopasti.

16 — Crvena, plava, žuta
Zadatak ispunjen, ali nisam zadovoljna.
Neverovatno. Do pola priče sam se grizla od zavisti, ubeđena da je ovo najbolja priča u krugu. A onda odjednom neviđen pad, kao da je neko drugi preuzeo pisanje. Jedan krimi obrt, drugi krimi obrt, ne zna se koji je neuverljiviji. Uporedo sa padom pismenosti. Totalno razočaranje. Priča je komotno mogla da se završi na polovini i dobila bi tri boda od mene. Jedino što nagoveštava sunovrat u prvom delu jesu ,,zanosne obline". Fraza je oveštala skoro kao ,,grlo bijelo".

Ups, nisam to znao!

Prvi se mačići u vodu bacaju!  :evil:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi658.photobucket.com%2Falbums%2Fuu310%2Fsvracak%2F12%2Fradionicanovembar.jpg&hash=f7100754b16b46da429574d5e602cef34efa6d0f)

Meni su priče u ovom krugu bile barem solidne. Malo se igralo sa zadatkom, tu mislim na deo sa promenom gl.lika, a za pm sam prihvatao skoro sve što u sebi nosi neku naznaku beskonačnosti.
Evo malo komentara, po random-u, za dobro jutro, pa ću kasnije da nastavim.


8. Razgovor prof.Lamenta i dr.Ditiramba
Naporna je ovo priča za čitanje, naročito ako pored nje ima još 15 priča koje valja dočitati. U suštini nema radnju  samo jedna filozofska rasprava. To je po meni mač sa dve oštrice. Dijalog me na mahove zamara, previše se objašnjava, previše teoretiše. Dopadaju mi se likovi, sviđaju mi se kratki upadi opisa sredine u kojoj se nalaze, po meni, trebalo ih je biti više. Ova priča može biti genijalna, a može da bude i glupost. Neću ja presuditi kojoj od te dve krajnosti pripada. Priča ispunjava zadatak, ali sa viškom, tako da u svakom slučaju nema boda.


10.Večito vraćanje nastavnog kadra
Lagana priča, ne zamara kao 'razgovor u limbu', a opet ne impresionira. Kao što postoje filmovi za nedeljno popodne, tako bih ovo nazvao pričom za nedeljno popodne. Zadatak je ispunjen, motiv je prisutan. Dijalog fino teče; dobro i nekako jednostavno mi je opisana nastavnica koja odlučuje da promeni svoj život u korenu. Naravno, ostaje pitanje kako je nastavnica fizike mogla napraviti pm, al' to mi je nebitno, jer akcenat nije stavljen na mašinu, već na likove. Na kraju sam se ovde odlučio za 2 boda, nekako mi uvek ovakve 'neutralne' priče izvuku bodove.


13.Kameni
Bezosećajan kameni na kraju postaje osećajan. Sve vreme se pita da li su ispravno postupili što su ga spojili sa njom, jer ona deluje osetljivo, ali na kraju i sam postaje osetljiv, pa se pokazuje da zaista jesu jedno za drugo. Radnja solidno teče, nema krivudanja, nema zbunjivanja, jedna jednostavna priča koja može i da se preleti i opet će sve biti jasno. Tu je i motiv, zadatak je ispunjen, malo zbrzano doduše, al' prihvatam. Bila je kandidat za bod, ali ipak sam se odlučio za druge.


1.SIMULAKRUM
Zanimljiva ideja, ali ima rupa. Pre svega mi upada u oči glavni lik koji se sve vreme čudi i zbunjuje, ali ne vidimo njegov stav ni po jednom pitanju, pa samim tim ne vidim ni promenu do samog kraja, osim prihvatanja činjenice da je opet živ u virtuelnom prostoru. Po pitanju ponovnog rađanja života sa ove planete, ne možemo ići beskonačno godina unazad, već samo do nastanka planete, zar ne? Kopipejstvovanje mi malo struže. Nisam čuo programere da ga koriste,  osim u formi zezanja, pa mi nekako ne ide da ga koristi veštačka inteligencija. Ono što sam ja ovde pretpostavio jeste da su svi žitelji tog v-sveta zapravo samo prekopirani umovi stvarnih ljudi, što će reći da nemaju fizička tela, pa stoga teorija o samoodržanju opstaje. Ipak, ostaje pitanje napajanja hardvera koji će taj svet stvoriti, al' nema veze, to ionako nije bio centralni deo zadatka. Dakle, solidna priča, al' mi je glavni lik slab.


15.Srce Vatre
Ovde mi samo poslednje dve rečenice nekako besmisleno stoje. Sve ostalo mi se dopada, naracija, tok radnje, lik. Promena je doživljena u toku priče, ali je krvoločni ratnik,  na kraju ostao krvoločni ratnik, koji u poslednjim momentima pomalo i sažaljeva protivnike. Prihvatam i to kao rešenje zadatka. 3 boda.

Dodatak o glasanju. Manje-više, uvek glasam za iste priče i javno i tajno. Samo kad se lomim oko pete, stavim jednu javno a drugu tajno, u ovom krugu Kameni su dobili javni bod a Profesor tajni.

једна напомена: јавно нисам гласао за приче 8. и 14. које су заузеле реално друго и треће место и гласао сам за њих тајно (што је овим то престало да буде)
мало ми је криво, пошто обе имају таман толико празног хода, да могу да се доведу у 6000.
гласао сам за причу 5. случајно, лоше сам преписао са папира редни број (слепац је јединицу написао као цртицу "|" али 5. је била одмах иза 15.) мада то нема неког претераног утицаја...за све који нису писац 15.

Evo i mojih analiza i fakultetskih ocena.
Niko nije pao ispit, a dao sam samo jednu šesticu, mada ni ta priča nije loša.
Ali kad vidim da neko ratovane budućnosti zamišlja sa pešadijom,
na koju niko ne računa ozbiljno ni u 20.veku, a kamoli tada, morao sam da je kaznim.


1. SIMULAKRUM -
Kvalitet ideje i  kvalitet stila su u disproporciji. Stil je isuviše informativan, a premalo senzibilisan.
Prebrzo pisano. Sa dosta pravopisnih grešaka. Glavni lik imao samo čuđenje što nije skončao
u verničkoj verziji smrti već u nekoj virtuelnoj, ali čuđenje nije dovoljno. Zadatak je bio i da dela
suprotno od svojih težnji.
OCENA: 8+

2. 256
Rečenice prelepe kao i poređenja. Odlično očarana patnja ,,trećeg pola'' usled mržnje i neprihvatanja.
,,Rascvetala sazvežđa'' pod uticajem likova su nesvakidašnje poetsko rešenje.
S druge strane glagol ,,sprdati se'' treba izbeći (osim ako nije deo dijaloga i poteklo sa usana primitivca).
Umesto nje treba koristiti termine: rugati, ismevati, ponižavati, šegačiti...
Ma koliko ova priča bila lepa i poučna, ne odgovara temi. Ćup meda nije dovoljan perpetuum m.
OCENA: 8+


3. PROFESOR I ŽIVOTINJE
Vrlo dinamička i šašava priča. Ipak u njoj je korišćen trik. O perpetuum mašini ne saznajemo ništa osim da se rodila
kao zamagljena ideja o kocki pacijenta mentalne ustanove. O samom mehanizmu ništa nismo saznali.
OCENA: 10-


4. UZVIŠICA
Lep stil, ali ovo podseća na ,,Avatar''. Trebalo je izbeći plavce. Sa ovom pričom imam jedan racionalistički problem.
Stvar je u tome da niko, ko se iole razume u vojsku, ne vidi značajnu budućnost pešadije u bilo kakvom ratovanju
budućnosti, a kamoli u osvajanju svemira.
Čak i danas, u 21.veku uticaj pešadije je minimalan.
Ko se još oslanja na pešadiju u vremenu super borbenih aviona, bombi, protivvazdušne odbrane,
nuklearnih projektila, robota...
Zbog toga ovu priču ne gledam kao uspešnu.
OCENA: 6+

5. VRTEŠKA
Konačno priča, koja odgovara na temu u potpunosti. Živi su i opisi i dijalog. Zanimljivo i rešenje. Jedina mana bila bi uprošćavanje toliko puta
ponavljane priče o prodavanju duše đavolu. Ovde dušu prodaju ljudi, koji od demona nisu dobili ništa za uzvrat već samo kupili karte za luna park.
Da li to deluje dovoljno ubedljivo?
OCENA: 9+

6. HILJADU TRISTA PEDESET I NEKA
Dobro dočarana tuga dva zaljubljena srca, koje rastavi vasiona. Priča je bolja sama po sebi nego u kontekstu zadate teme. Perpetuum mobile je očigledno samo njihova besmrtnost i ljubav, koja se ne gasi uprkos razdaljini i nemogućem životu. Nema ni jakih preokreta junaka.
OCENA: 8-


7. EMIL I GUSTAV
Izuzetno literarno bogatstvo. Autor je odličan pripovedač. Sama fabula je dosta zamagljena. Nalik snoviđenju. Perpetuum m. je sama smrt, koja uzima oba vojnika ili nekakav fenomen u prirodi, koji nikome, pa ni samim čitaocima nije baš najjasniji. Ukoliko je reč o smrti, ona je vrlo zbunjujuća. Vojnici su mrtvi, a i dalje pipaju padobran i puške. Nije baš tipično za preminule osim ako nisu zombiji ili vampiri, a ne deluje da je autor nišanio u tom smeru.
Pasus o 2998. nema svrhu jer u toj godini se ništa ne dešava u priči osim što saznajemo logičnu informaciju da je selo postalo deo megalopopisa. Milijardu godina kasnije dolazi pretvaranje sunca u supernovu. Zvezda guta sve, a ipak ostaju dva borca i šljiva, nadomak Kosmaja, koja uvek cveta. Storija vrlo zbunjujuća, ali sama činjenica da se o njoj toliko razmišlja dokaz je da vredi.
OCENA: 9


8. RAZGOVOR DR DITIRAMBA I PROF.LAMENTA U LIMBU
Odličan dijalog. Interesantna rešenja večitih tema o tome šta je duh. Pravo uživanje za čitati.
OCENA: 10

9. LARUŠEVI ZLATNICI
Vrlo interesantna priča. Dostojna ,,zone sumraka''. Problem je u tome što je trenutak kad se svo zlato pretvara ni u šta neuhvatljiv. Kao ni motiv.
Da li je sve bilo Larušovo ludilo ili su ipak postojali pravi zlatnici, koje je đavo neutralisao? Kraj malo vadi stvar, ali kao da je čitava priča preambiciozna za ovako kratku formu. Dešavanja su prebrza.
OCENA: 8

10. VEČITO VRAĆANJE NASTAVNOG KADRA
Ova priča spada u one, u kojima poslednji pasus sve razrešava. Interesantna, ali poslednji pasus ne daje baš najjasniji odgovor na pitanje šta zaista radi perpetuum m. u šupi. Znamo da ubrzava vreme, ali šta i osim toga?
OCENA: 8

11.KUTIJA
Priča o gej eskortu, koji se očigledno bavi još nekim nedozvoljenim poslom (slutim da je prodaja droge u pitanju). Nije baš najjasnije šta je perpetuum m. U kutiji je nečija tajna. Nije baš jasna čija. Slika žene i ljubavna pisma su tu da pokažu delovanje lika suprotno od karaktera. Kao da nedostaje neka nit, koja bi pojasnila sve.
OCENA:8

12. CIKLUS
Perpetuum m. je ciklus života i smrti, koji se uvek ponavlja. Interesantna i dinamična priča. Ipak kao da fali nešto epohalno što će storiji dati posebnu boju, a u sam ciklus neki preokret.
OCENA: 9-

13. KAMENI
Lepa epska storija. Susret dva plamena (ne zna se da li su na istom stupnju razvoja ili ne), od kojih je samo jedna na pragu otkrivanja čuda - sfere, koja ispunjava želje. Pomenuta sjajna lopta više dođe kao zlatna ribica nego kao perpetuum m. a cela priča više podseća na uvod u neki daleko duži roman nego na samodovoljnu priču.
OCENA: 9+

14. KVOČKA
Wow. Iza eksperimentalno postavljene priče neobične jezičke konstrukcije krije se topla storija o odbačenom čudaku, koji ipak uspeva da osvoji srce dobre žene. Vidljiva je velika umešnost autora u sklapanju rečenica, ali premalo je fabule. Žena se zaljubi u čudaka i umre ni od čega. Fali osnovni odgovor na temu - šta je perpetuum m?
OCENA: 7

15. SRCE VATRE
Prorokova priča o kosmičkoj pravdi, koja stiže lošeg junaka. O preispitivanju svojih postupaka i griži savesti. Fale dinamika, promena atmosfere i preokret. Naglasak je više na kosmičkoj pravdi nego na perpetuumu m.
OCENA: 7

16. CRVENA, PLAVA, ŽUTA
Najneobičnija i najkompleksnija priča. Moć fantomske slike toliko je začudna i sluđujuća da ni čitaocima nije najjasnije šta se zapravo događa u realnosti, a šta u ludilu. Najinteresantniji je preokret iza preokreta. Da li je to svesni plan autora čudne slike? Da li je kombinacija boja slučajno identična zastavi Kolumbije? Ako nije, onda kombinacija simbolično označava i drogu. U svakom slučaju ovo je dinamična, vešto napisana priča o kojoj se dugo razmišlja.
OCENA: 9+

Čitam komentare. Hrundi, primećujem da ti u raznim pričama vidiš ono čega nema, na jedan vrlo kreativan i raspevan način. Samim pričama to često dobro dođe, naravno.  :mrgreen:

Vid' sad nje! Mnogi vide jedno u nekim pričama, neki nešto drugo, neki ništa. To ne znači da on vidi ono čega nema, vidi ono što ti nisi videla. Ha! :mrgreen:

Dobro ti Plut i reče!!! Nadam se da sam i ja satr'o tvoju priču k'o što si ti moju!  :evil:

Hrundi ima lep dar da verbalizuje ideje pisaca bolje od njih samih. Ta sposobnost čini ga boljim od proseka. Još malo pa izgrađenim piscem.

Samo još kada ne bi bio Zemunac.

Arhineprijatelj...

Quote from: Anomander Rejk on 11-11-2011, 11:15:26
Opet sve već xy puta viđeno...

Izgleda da smo uzalud potrošili ovu godinu; opet je ljudima najvažnije šta je ispričano a ne kako, što ne znači da ne treba ocenjivati i šta, ali u radionici je primarno kako, kontraproduktivno je glorifikovati samo onoga ko se dobro dosetio a nema blage veze sa pisanjem. To ti je kao da ocenjuješ izvođača pesme po rečima pesme, a zanemaruješ kreštanje i nemelodičnost kojom nam je prenosi.

Obrazloženje za priče kojima sam dala bodove, uskoro sledi ostatak.


         1.   SIMULAKRUM:
Perpetuum mobile je meni u startu ličio na depresivan koncept. Ovde to nije slučaj, pa sam dala bod zbog vedrog duha i rečenice koja dočarava idealnu ženu: u licu tinejdžerka, po ponašanju tridesetogodišnjakinja. Mudro.  Bilo je još veselih detalja: čovek suočen sa večnošću razmišlja kako će opremiti kuću.  Tu je postojala zamka da priča postane manje šaljiva – zamisliti sve te ljude osuđene da postoje vo vjeki vjekova! A nije mi razjašnjeno ni zašto se oživljava svaki um? Da li to važi i za bebu koja nije preživela porođaj? I šta je sa gomilom zlikovaca, samoubica, pa i onih koji su užasnuti  idejom da nema kraja? Ukratko: nejasno je obrazloženje opšteg vaskrsnuća. Takođe, ne vidim ikakvu promenu u glavnom liku, sem fizičke. Za dobro raspoloženje – 1 poen.

        2.   PROFESOR I ŽIVOTINJE:
Simpatična priča sa duhovitim krajem i očiglednim prezirom prema ljudskoj vrsti. Na ovoliko prostora nije moglo da se razvije koliko je bilo potrebno. Od mene – 1 poen.

       16.    CRVENA, PLAVA, ŽUTA:
Lepo ispričana, ali (po meni) ima falinku: čovek koji je prihvatio apsolutni red, jer nema kreativnosti, ni poštovanja prema istoj, pa ni potrebe da je razvija kod sebe, uvodi u svoj život dete. Čak pokazuje da mu je drago što su se zbližili. Zašto, naprosto, nije ostavio ćerku nekoj babi? Ili barem da je dete uz njega samo zato što mu je to najpraktičnije rešenje, samo neka je dosledan u svom nedostatku osećanja (koja neminovno unose haos). Prešla je u crveno (preko 6500 karaktera), ali kada sam odbacila kraj na koji imam najviše zamerki – dobila je 1 poen.

        13.      KAMENI:
Ispunjen zadatak, jasno napisano, sviđa mi se. Kraj mi je trunku zasmetao – ono s pramenom. Mogao je da joj obriše pljuvačku s brade (ipak je povraćala), ili već neka slična "kamena" nežnost. 2 poena.

        9.      LARUŠOVI ZLATNICI:
U potpunosti odgovoreno na zadatu temu, lepo, slikovito i zanimljivo napisano.    Laruša imam u glavi. Dobra je to taktika – u kratkoj priči opisati čoveka lako zamislivog: kao mešavinu Kir Janje i Dikensovih matorih, grabežljivih bitangi. I, naravno, meni vrlo prija što je zlo kažnjeno, ali sa mogućnošću da se iskupi. Malo mi je smetalo što Inkvizicija ima direktan link sa Bogom (sa Đavolom mi je već logično), ali, šta se može.  3 poena.

Zanimljiv krug. Zanimljiv. Moja sklonost ka neprepoznavanju i lošem prepoznavanju i ovog puta je došla do izraza. Ako onaj kome sam poslao PM (ne perpetuum mobile) nije napisao priču za koju sam mislio da jeste, onda se iznenađujem, ponovo. Loni je otvoreno komentarisao svoju priču i ocenio je, ali ima još lukavih koji su komentarisali svoju priču, da se Vlasi ne bi setili.
Sa nekim komentarima se ne slažem, zato, verovatno, i različito glasamo, a mene je potakla ocena da je lik klinca u priči "Vrteška" nedorađen. Meni je sjajan, gotovo kao Pinokio (u najboljem značenju), a ako čemu zameram to je doobjašnjavanje značenja vrteške i naknadne smrti. Uopšte, krajevi priča su mi bledunjavi i nedorečeni. U nekim pričama je tok priče bolji od finala i protiv toga treba raditi.
Sa druge strane, nekoliko priča je "pridikovalo", bar tri, a nekako se izvuklo "Vraćanje nastavnog..." ali ne i Ditiramb i Lament i pas i mačka (u istom formatu stereotipa su).
Možda je najkoherentnije ispričana "Kvočka" (da, i meni neke scene liče na Rubljova), ali autor mora da prestane sa unakarađivanjem svog jezika.
Potpuni komentar malo kasnije, jer su me više potakli komentari. :lol:   

Slede priče koje su imale više potencijala nego što su prikazale. Neke od njih su bolje od onih kojima sam dala poene, ali nisam htela da nagrađujem ono što očigledno ima više mogućnosti, a nije ispunjeno.

15.   SRCE  VATRE:
Jako lepo napisano. Zamerka: često obrađivani motiv, iz istog ugla (surovog ratnika) i sa istim zaključkom: srce vatre se hrani surovošću i krvlju prolivenom u borbi oko njega. Za razliku od većine priča, ovde je ispunjen i onaj deo zadatka : promena ponašanja glavnog lika.

14.   KVOČKA:
Ovu priču sam pročitala bar 3 puta. Prvo – ostavila je utisak. Pratila sam s iščekivanjem do poslednjeg pasusa – i tu nisam shvatila šta se desilo! Ostala mi je, iza nje, jasna slika, divne reči i - frustracija. Tumačila sam završetak  jako posvećeno, ali do kraja ga nisam razumela. Prenaporan je jezik. Priča je prekratka da bi se ušlo u logiku rečenice. Vuče mi na Pekića (posebno na "Vreme čuda"), ali je on uvek sebi davao puno mesta i vremena da navikne čitaoca. Često je sekao arhaizme i starinsku konstrukciju jasnijim pasusima. Dalje, ima suviše načetog i nedovršenog, prosto nije moglo da stane u ovaj prostor. U tome se najviše izgubilo: samo ovlašno dodirnuto , nerazrađeno i, više od svega – nedorečeno.

6.    135_:
Vešto ispripovedano, ali ne postoji ono nešto što bi je razlikovalo od drugih priča o večitom traženju i nenalaženju. Bar da su jedno drugom ostavljali neke znake, da drži napetost...  Besmrtni su, stalno se mimoilaze, a ne menjaju postupak (nameće se ona, već viđena, istovremena odluka: sačekaću da budem pronađen/a). O promeni glavnog junaka/junakinje kroz priču, nema naznake.

8.   Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu:
Prvo: gotovo za trećinu duža priča od dozvoljene. Drugo: ,,dole" ih, od pre neki dan, ima sedam milijardi. Treće: i saćasti oblik ,,sveta" (biblioteke, beskonačnosti) i  –  ogledala + snošaj (kao gnusne stvari koje umnožavaju broj ljudi),  već su savršeno obrađeni Borhesovim perom.  Četvrto: šta radi sujetni Ditiramb u Limbu? Niti je nekršteno dete, niti je pravednik koji nije stigao da upozna Hrista. Priča mi liči na autoportret slikara koji je svoje, inače lepe crte, dodatno naglasio i neprestano skretao na njih pažnju. Time i ova priča – o jednom Duhu deljenom na nekoliko (7) milijardi delića, gubi na snazi. Samoljublja nikom od nas ne ponestaje :)
(Ovo je priča koja ne staje ni na "produženom" broju karaktera. Treba je razraditi i malo postaviti distancu, ukinuti višak narcisoidnosti i može da bude izvanredna.)

Quote from: Boban on 11-11-2011, 13:32:00

Quote from: Anomander Rejk on 11-11-2011, 11:15:26
Opet sve već xy puta viđeno...

Izgleda da smo uzalud potrošili ovu godinu; opet je ljudima najvažnije šta je ispričano a ne kako, što ne znači da ne treba ocenjivati i šta, ali u radionici je primarno kako, kontraproduktivno je glorifikovati samo onoga ko se dobro dosetio a nema blage veze sa pisanjem. To ti je kao da ocenjuješ izvođača pesme po rečima pesme, a zanemaruješ kreštanje i nemelodičnost kojom nam je prenosi.

Ali nisam cenio samo originalnost, već i kako je nešto ispričano. U pravu si, to jeste bitno, baš sam za neke priče i naveo da su imale dobru ideju ali da nisu dobro ispričane.

A i jasno se vidi ko od autora-ocenjivača ima odraslu decu a ko je tek prestao da bude nečije dete... ili je još u maminom okrilju.

Evo mojih komentara. Napominjem da nisam izmenio nijedno slovo zbog tuđih komentara.


01 — SIMULAKRUM

Kad bih se raspravljao sa ovom pričom imao bih mnogo primedbi. I održavanje ovakvog virsveta traži beskrajno mnogo energije. Nije iskorišćen ni najbolji segment priče koji nas obaveštava da su matori i šljam glavni deo virsveta. To je pravi potencijal priče. Pred kraj ima i omaški tipa ,,u virsvet jedna osoba može ući u više uzrasta". Ili je to još jedna proćerdana mogućnost. Razdragao me je pančlajn. Ocena – 4.

02 — 256

Ovo je vrlo dobra priča. Neko bi rekao da je sa tezom, ali meni odgovara. Čak sam ubeđen da je i najveći deo zadatka zadovoljen. Ocena – 5-.

03 — Profesor i životinje

Rasprava psa i mačke koja se brzo pretvara u očekivano, pa gubi čitaoca. Kraj priče ne donosi ništa rasturavajuće i tako sam ostao ravnodušan. Karakter glavnog lika nije postavljen i ne znamo šta se u njemu promenilo. Korektno ispisano, ali... Ocena – 4-.

04 — Uzvišica

Ova priča ima zadovoljavajući tempo (možda zbog utiska prethodne). Konačan ishod mora da nadmaši prethodno, a toga ovde nema. Izgleda da koncept priče i nije nudio više. Nekako je sve iznuđeno. Ono što se meni dopada je da me ništa nije ometalo u čitanju, tako da je pisac spreman da koristi sopstvene motivacije, a ne koje mu zadatkom nametnemo. Ocena – 4.

05 — Vrteška

Ovde je protraćena jako dobra priča. A postojala je rezerva od čak 1800 slovnih mesta! Klinac je mogao učiniti toliko toga u tom prostoru. Da promeni ime Kameni. Kome treba jedna njegova suza? Na kraju mi prepriča pančlajn! To je katastrofa. Ocena – 3+.

06 — Hiljadu tristo pedest i neka

Meni se ova priča dopada, ali se pitam zašto u bezličnom često vidimo lepotu? Možda zato što nema ničega drugog. Osim nejakog pominjanja nekoga ko ugrožava glavne likove. Traganje radi traganja, bez rešenja. Krajnje promašen naslov koji nametne rđave asocijacije. Ocena – 4-.

07 — Емил и Густав

Ovu priču ne komentarišem.

08 — Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu

Priča je ponavljanje priče gde se raspravljaju pas i mačka. Lepo odabrana imena i likovi se ponašaju u skladu sa njima. Dobra je ideja da se duh kroz porast populacije razvodnjava. Zapamtiću je, zlu ne trebalo. Nema tempa, nema saspensa. Ova priča je neprimerena savremenom načinu pisanja. Ocena – 4-.

09 — Larušovi zlatnici

Opa! Neko se ozbiljno potrudio. Volim ovakve priče, pa makar se likovi krečali. Zadatak ispunjen i sve najlepše. Ocena – 5.

10 - Вечито враћање наставног кадра

Vrlo dobra priča. Ne znam samo šta se u Slavici promenilo, ali neka. Iz pančlajna izvaditi prst kako ne bismo ružili pisca na samom kraju. Ocena – 5-.

11 — KUTIJA

Ovo je jako dobra priča, ali je pančlajn bedan. Moglo je to da se okonča mnogo, mnogo bolje. Ocena – 4+.

12 — CIKLUS

Papazjanija na temu radionice. Ni kao parafraza nije dobro. Ja sam to nekada radio bolje. Ocena – 2.

13 — KAMENI

Pobiše tolike ljude i – ništa. Ovo nije dobra priča. Ničim me nije primamila da budem na njenoj strani. Nameće se pitanje iz jedne ranije priče: ,,Šta s tim?" Baš ništa. Ocena – 3-.

14 — KVOČKA

Kad pisac prestane sa nama da se zajebava, možda će sve doći na svoje mesto. Neka pročita priču koju je napisala Dacko (na koju se često osvrćem, a znam i zašto) i neka izvuče zaključke. Koliko god ispis bio unakarađen, on mora da bude konzistentan i da nosi jasnu poruku. Ovoga puta: Ocena – 2.


15 — SRCE VATRE

Neće ništa boleti.
Ne valja pisati ovako. ne mogu da se spustim pod predikaonicu sa koje će neko da mi tupi svoje tumačenje viših misli. Ocena – 2.

16 — Crvena, plava, žuta

I lik Vilen je svoju poetiku banalizovao verujući da tako poštuje kanone fantastike. To ne ide tako. Stil je OK, ali je ocena nikakva. Ocena – 3-.

E Scallope, teško si ga meni...

Ja jesam menjala, ali ne zbog tuđih komentara, već da bih bila jasnija. Utiske sam napisala još pre glasanja, neki su bili preopširni i više kao podsetnik. Ipak, nema suštinskih izmena:

4.        UZVIŠICA:
Ne čini mi se da je ispraćen zadatak, sem ako uzmem (maglovito) da je ljubav svojevrsni  PM, što bi imalo smisla.Priča je dobro ispričana, atomsfera jasno predstavljena, Urije je konkretniji lik od Stefana, koji je dvodimenzionalan.

5.       VRTEŠKA:
Mirko s početka priče kao da nije onaj koji nosi ostatak. Prvo je simpatičan mangupčić koji ne priznaje autoritet, posle je vaspitano dete koje bespogovorno izvršava naređenja. Samo, ne znam - zašto. Drugo, zašto je devojčica među dušama koje će pripasti đavolu? Dete, naprosto, ne može imati takve grehe. Jezik je korektan, priča ima topline, ali nema logično objašnjenje.

2.          256:
Priča je korektna, ispunila je zadatak, ali je sumorna i kraj je zbrzan. Saša mi nije simpatičan lik – zapravo radi što i svi drugi: sveti se, otvarajući novi krug nesreće. A ako to radi da bi što pre dobio smenu "na vrhu" – opet nije lepo. Deo sa medom i vinom je višak, moglo je kraće, pa da se dobije prostora na kraju. Naslov je morao da bude bolji.

11.       Kutija:
Ovde nisam uspela da uhvatim nit koja povezuje priču sa zadatom temom. Čini mi se da je bilo brzine, kao da je obrađena neka pređašnja ideja.

7.         Emil i Gustav:
Nisam razumela kraj. Bilo je nekih lepih rečenica i opisa, svideo mi se i kontrast seoske topline, sigurnosti, humanosti s jedne strane i ratovanja sa druge. Ali, kome je zazvonio telefon? Kad?

10.       Večito vraćanje nastavnog kadra:
Svideo mi se sam početak (posebno mi je prijalo ono starinsko - teta Cano). Iza toga – nije. Nisam se zamislila nad nekom novom idejom – a to mi je bitno kada nešto pročitam.

Quote from: Boban on 11-11-2011, 14:08:50
A i jasno se vidi ko od autora-ocenjivača ima odraslu decu a ko je tek prestao da bude nečije dete... ili je još u maminom okrilju.

Po čemu to? Svi smo mi deca u duši, čak i kad smo tetke...

Quote from: scallop on 11-11-2011, 13:41:51
ima još lukavih koji su komentarisali svoju priču, da se Vlasi ne bi setili.

Nego šta.  :lol:  Samo, valjda je piscu dozvoljeno da bude svestan slabih i jakih strana svoga dela.

Izvinjavam se, u svom skraćivanju sam potpuno ,,skratila" komentar za 12. priču.

      12.      Ciklus:
Ne znam jesam li dobro shvatila: hrišćanski dželati i sudije su satrli i dinosauruse? Nemam sklonosti prema ovakvim pričama, ali postoje i glasovita dela koja meni ne leže.

Ponekad se pitam gde je Suba, i kada je tu - zašto se ne oglašava?

Moji komentari uveče ili preko vikenda...

iz nekog razloga mi izbriše veći deo posta?

Quote from: D. on 11-11-2011, 15:38:40
Ponekad se pitam gde je Suba, i kada je tu - zašto se ne oglašava?

Suba je preopterećen poslovnim i porodičnim obavezama.
Žao mu je što nije učestvovao u ovom krugu, ali je obećao da će za decembarski krug "rasturiti" sa pričom.

01 Simulakrum 3-, nema PM, nema suprotnog karaktera, slaba ideja
02 256 3, nema PM, nema suprotnog karaktera, lirskim jezikom maskirana slaba ideja
03 Profesor i životinje 4, nema suprotnog karaktera, nejasan kraj
04 Uzvišica 4, nema suprotnog karaktera, nešto nedostaje
05 Vrteška 5-, vrlo solidno
06 Hiljadu tristo pedeset i neka 3+, nema PM, nema suprotnog karaktera
07 Emil i Gustav 3-, nema PM, nema suprotnog karaktera, lirika, patos, a slabo
08 Razgovor dr Ditiramba... 3, nema PM, nema suprotnog karaktera, simpatično ali nerazumljivo i predugo
09 Larušovi zlatnici 4+, kraj je slabiji od početka i sredine
10 Večito vraćanje 5-, solidno
11 Kutija 3+, nema PM, nema suprotnog karaktera, delovi nerazumljivi, kao i kraj
12 Ciklus 3+, nema PM, nema suprotnog karaktera, simpatično, ali hrišćanski motivi ne pomažu
13 Kameni 4+, uslovi zadatka su tu, ali ubačeni na silu
14 Kvočka 3, nema PM, ne znam ima li suprotnog karaktera jer je nerazumljivo, a i predugo
15 Srce vatre 3+, nema PM u pravom smislu, ne znam ima li suprotnog karaktera jer je nerazumljivo
16 Crvena, plava, žuta 4, nema PM, zanimljivo ali predugo

SRCE VATRE - može biti patosarenje i moralno pridikovanje po stoijedan plus još jedan put, priča je baš lepo napisana. Tamo gde Kvočka zaludu brekće i sva u ćiftama tandrče kao kakav muzejski artefakt greškom uključen u struju, Srce Vatre izvlači jasnu pravu liniju. Slične su mi pa ih povezujem. Tek na drugo čitanje sam obratio pažnju dal se o nečem u priči i priča. Kad ono, ima tu i neki grad, muslimanska imena, očekivana pouka na kraju; sve nebitno meni. Da je drukše napisana, ne bih je ni pogledao. 3 pb

256 - recimo da sam se premišljao oko prva dva mesta. Biće da je prevagnulo jače prvo čitanje kod S.V. Možda, po meni, ima i koju praznu rečenicu; evo baš je čitam, kaže 'Moralo je da potraži bogove i njihovu pomoć'. Siguran sam da u redu cupkaju, sve reč do reči, i većina bi bolje istakla to šta se piscu prohtelo dočarati. Dobro odrađena 'nepolnost' mi fino fercera. Dobra priča, čvrsto stoji na obe noge. Moja 2 pb.

Utešna pozitivna brojanja, sve tri priče su mi nekako 'tu', podjednake. Ja sam video šta se htelo reći, imam pravo glasa pa sam i glasao za iste. 135_, PROFESOR I ŽIVOTINJE i SIMULAKRUM. Hiljadarka lopata rečima, interpunkcija, enterima, ali je proizvod korektan. Takvo pisanje ne podnosim, sad mi leglo.
Šjor Profešor ima toliko bljutavu pouku da sam hteo da je oma škartiram, vremenom mi se primila. '...Rekao je profesor, gledajući kocku...', mater mu, pa jel baš mora tako! 'Nadovezao se mačak', 'rekao je..

...pas'. Uf! Jeza me podilazi od ovakvih 'natuknica' međ dijalozima.
Simulakrum je zasigurno najlošije napisana priča u mom izboru. I opet, 'zamisli se Đorđe'. Kako to meni seče očni živac! A ima i, 'zakikota se Đ', 'pomisli Đ', 'štrecnu se Đ'... Ima i potencijala, ček sam' da autor ukači novu glavu :-)
Ko nam je ono pobednik kruga, ček da proverim...

Zna se ko je pobednik. Ti haluciniraš. :-?

1. Simulakrum


Kako se autor odao, obavestila bih ga da smo mi ovde na radionici razmaženi i gadljivi na pravopisne i typo greške (kada ih ima baš mnogo). Ova je priča prvenstveno iz tih razloga kod mene prvo izazvala odbojnost, pa sam je jedva dočitala do kraja.


Nakon drugog čitanja uočila sam neki posprdni šarm, mada ne i promenu u ponašanju junaka. Za perpetuum mobile sam progledala kroz prste, iako i on škripi.


Stil je pomalo dečiji, posredan i nezahtevan. Ima dinamiku, ali je i naivno (ko bi se sad lomatao da oživljava sve ljude, a da od toga dobro ne zaradi, da ne manipuliše procesom oživljavanja?).


Jedina misao koja mi je titrala u glavi nakon čitanja je da priča mora da ostavi mnogo... profesionalniji (da li je to ispravna reč - ne znam, ali mi jedina pada na pamet) utisak.


Primera radi:

Quote
U njemu je sva memorija sa svim prizorima i zvucima, koje je iskusio. U nekom od sećanja je i slika sasvim sporednog prodavca malina. Čak i ona dovoljna je da sistem skenira celog prodavca, sa sve mozgom. Time se presnimava i njegov um
sa svojom memorijom. A onda izvlačimo i umove onih, koje je prodavac poznavao sa svim informacijama i tako u nedogled

Izbaciti viškove i umanjiti napor da se pronađu sinonimi, svedenijim jezikom.


Dobrodošlica autoru u džunglu na asfaltu.




2. 256


Ova priča dobila je bod od mene. Na prvo čitanje mi se nije dopao ritam. Prezahtevan, malo nudi zauzvrat u smislu zanimljivosti radnje, previše šumova u vidu:

Quotespuštao je svoje lepe oči i ostajao bez glasa kada bi ugledao svoje najmlađe čedo

QuoteZamukoše oni

- kvari ritam i spušta nivo pripovedanja na nivo rimovane pesme.


Srećom, do kraja se stil popravlja i lakše se čita. Srednji rod je bio zamka za ritam i dinamiku, ali se autor/ka nekako izvlači.
Sadržaj priče fino flertuje sa kvir teorijom i nekim temama koje mene zanimaju. Malo bleđi kraj.


Perpetuum mobile slabije izražen, promena karaktera više. Zadatak korektno ispunjen - veliki bod za ovu priču lepu kao oči njenog junaka.






3. Profesor i životinje


Anđela, ako si pisala priču, a nisi glasala - shame on you.


Dakle, i ova priča je zaslužila glas, pre svega zato što je možda i najbolje ispunila zadatak. Tu je perpetum mobile, tu je promena u karakteru (pobeda mačka), tu su dinamične diskusije, večita (unutrašnja) borba dobra i zla, dobrih namera i pločica do pakla.


Priča je vešto napisana i predstavlja školski primer kako kratka priča treba da izgleda.


Nedostaje joj originalnosti i više bi joj prijao prezent, nego prošlo vreme (previše "je" urušava melodičnost jednostavnosti i neposrednosti priče).

Znači LARUŠOVI ZLATNICI. Stil jasan i pitak, ko u roto romanu. Priča jasna i pitka, ko u turskoj telenoveli. Pouka jasna i pitka, koliko i plitka. Ova priča je modla za sve priče koje će tek da me nerviraju. Alo, ne misliti da namerno i tek tako pljuckam, razumem ja i vidim, pa Radionice su takve od početka, teži se tom vrhu jasnosti koji mozak oslobađa bilo kakve nepotrebne aktivnosti. Input-output, ko guska, jede zeleno-sere zeleno. Žestim se jer ZNAM da autor u sebi tušta i tma dobrog da nam isporuči ima

Šta bi mi bez našeg nadrndanog Steve... :)


Podržavam što si rekao u postu iznad u potpunosti, S.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 11-11-2011, 20:51:08teži se tom vrhu jasnosti koji mozak oslobađa bilo kakve nepotrebne aktivnosti. Input-output, ko guska, jede zeleno-sere zeleno.

Ко ће сад прекидати овај низ својим бљутавим коментарима? Још Стева опет преко мобиле мучи муку...:) :) :)

(nesta mi trotački u prošlom postu), no i njega 'ometaju' propisane stvari, dublji glasovi i potreba za osvedočenjem.
Sad, znam da ću imati pranja, od belog do usijanog, plus centrifuga, al stojim da poduprem izrečeno. Još kad se imena obznane, juu vašeg veselja! Što najgore, apio sam glasova i preko kape, hi hi hi :-)

Obožavam Stevine komentare! A ova Princeza kojom brzinom  je krenula do mene će stići prekosutra...

256
Ova priča mi ima dosta nerazumljivosti. Preovladava prezir prema ljudima, na kraju imamo božanstvo koje kuka kako je moralo da sluša kuknjavu i zapevanje ljudi, ali pripovedač govori o velikim ratnicima i pesmama od kojih se 'rascvetavaju sazvežđa, a zahvalno umiru stare zvezde', pa to mi deluju kao bića kojim bi se bilo koji bog ponosio  :mrgreen:
Ne vidim ovde karakter 'toga', vidim neznanje, nije čak ni dvoumljenje, već mi deluje kao mali tinejdžer koji na sva životna pitanja odgovara sa 'whatever'. Ovo u suštini i jeste priča o nesigurnosti mladih u pogledu svoje seksualnosti, ali mene takve priče jednostavno ne dotiču. Korišćenje tog nedefinisanog pola kroz čitavu priču mi je iz nekog razloga stvaralo barijeru tokom čitanja i ne mogu baš reći da sam sa uživanjem stigao do kraja, pre će biti olakšanjem. Nekome će se ovo dopasti, meni ne.


Vrteška
Ova priča mi se dopada. Demon koji skuplja duše pomoću pm-vrteške mi je sasvim interesantno rešenje. Dobijam dosta informacija o glavnom liku, sviđa mi se ono da duša vredi 50din, nekako mi je sasvim realno u današnje vreme. Tu je i promena, ali je smandrljana na samom kraju. Deluje mi kao da je priča stigla do limita u karakterima, a onda je lupljena zadnja rečenica da simbolizuje promenu. Verujem da je to moglo bolje da se realizuje.
Sad vidim da je priča imala još prostora, u tom slučaju je moralo bolje da se realizuje. Bod


Kutija
On radi kao muška kurva, ubijaju ga zajedno sa klijentom, pa mu kutija daje novi život u obliku žene. Ok, motiv je tu, ali mi lik nije baš izgrađen, a promena oblika postojanja sumnjam da je ono što je zadatak tražio. Sve vreme je akcija, ali fali barem malo informacija  o liku, osim toga što se svi zaljubljuju u njega. Radnja bi trebalo da bude malo jasnija, na momente se gubim, pa ne znam ko, šta, gde i kako. Ovako brze priče, po mom mišljenju, moraju biti razumljivije, osim ako nisu apstraktne, ali ovde toga nema.


Hiljadu tristo pedeset i neka
Dopada mi se ideja traženja preko svemirskih prostranstava. Može da se prihvati i sf-bukvalno, a može da bude i razmišljanje kreativne devojke koja se dvoumi da li da se pomiri sa dečkom ili ne. I u jednom i u drugom slučaju mi deluje da ona na kraju shvata da žali za snovima itd...i da joj on više ne treba. Ako je tako, onda je zadatak ispunjen, ako nije, onda imamo samo gomilu nabacanih slika i misli, koje se do kraja ne vezuju ni u kakav smisao, jer on nastavlja da je traži, a ona nastavlja da bude izgubljena. Ja ću poverovati da je ono prvo. Motiv se proteže kroz čitavu priču,  od njih dvoje, do beskonačnosti u traganju. Bod.


Kvočka
Dva puta pročitao i dalje mi nije jasno šta se dešava na kraju. Nemam smisla za ovakav stil pisanja, stoga ovu priču neću komentarisati. Jednostavno, not my cup of tea.

4. Uzivišica


Uh, ova priča pati od stalne promene fokusa pripovedača sa trećeg lica na sveznajućeg. Pri tom često tone u prepričavanje.


Primer prelaza u sveznajućeg:

QuoteFlota nije stigla u zoru, a granatiranje se nastavilo čitavu noć

Zašto je ovo loše? Zato što čitaoca udaljava od junaka i arogantno mu potura činjenice pod nos. Poruka autoru: pusti čitaoca da kroz čula junaka shvati da flota nije stigla, da se granatiranje nastavilo. Ovaj rez iz usta nepoznatog pripovedača ostavlja utisak nesavladanog zanata.


Primer prepričavanja:

Quote

Vojne prilike u, Stefanu, nepoznatim obeležjima su se iskrcale nakon što je borba utihnula i pokupile izvor.
Na pitanje šta će da urade sa objektom zbog kojeg je osam stotina vojnika izgubilo život, jedan od njih je odgovorio sa: ,,Izvor? Šta je to?" a zatim usputno dobacio svim oficirima da ne treba da se zamajavaju pisanjem izveštaja, jer prethodno spremljeni već čekaju njihove potpise na brodu-transportu.

Čija je ovo percepcija? Ako je u prvoj rečenici u citatu fokus na Stefanu, zašto je u nastavku taj fokus izbledeo, prebačen na sveznajućeg pripovedača, prešao u prepričavanje?


U celosti je ovo jedna korektna, ali bleđa priča. Morala je da ostavi mnogo snažniji utisak. Taj efekat postiže se identifikacijom čitaoca sa junakom, što u ovom slučaju nedostaje iz navedenih razloga.




5. Vrteška

Ova priča nosi dobru hororičnu atmosferu i neposredno je dinamična i jednostavno ispričana. Ima ogroman potencijal da zvuči kao King, Bredberi ili čak Barker. U prvom slučaju nedovoljno je razrađena i naivna, u drugom joj nedostaje finih niti upletenih fabulu, a u trećem morbidnost i bizarnost.


Dečakova ličnost morala je biti mnogo razrađenija, zbog dubine radnje i identifikacije sa junakom. Presek u kom saznajemo da on u stvari radi za đavola takođe je iznenadan i služi samo kao lako rešenje (opet taj najlakši - sveznajući pripovedač). Mnogo bi bolje bilo da je dečak sam spoznao, na nekakav neobičan način, za koga i zašto radi.


Umiranje korisnika vrteške je kliše. I ja sam primetila što i Jevtropijevićka - toliki broj smrti ne može da prođe neprimećeno u vešto ispripovedanoj priči. Svaka logička rupa mora da bude ispunjena.


Takođe, zašto dečak na kraju plače? Posle toliko vremena osnaživanja, stava da je plač za slabiće? Jeste promena, ali nije uverljiva.


Obratite pažnju na perspektivu pripovedača, ona je veoma bitna, pogotovo kada imate jednog glavnog junaka.


Svaka čast za atmosferu i potencijal.






6. Hiljadu i neka


Ova priča ima jak početak, bled zaplet i rasplet razumljiv samo onima koji su se gubili u krugovima.


Takođe, slažem se sa Jevtropijevićkom - tristo ili trista? Sto ili stotina? Veliko slovo tamo gde je naziv merne jedinice.


Kada se obelodane autori pitaćemo autora/ku šta je tu perpetuum mobile, a šta promena u karakteru. Ako nas dotad bude zanimalo.

Quote

Okleva za trenutak zbog priviđenja senke koja se među njima kreće, a potom vadi oružje i uklanja jednog po jednog.Topao vetar koji oseća na licu zbunjuje je i podseća na planetu koju je odavno napustila. Ovako, tu, među gomilom leševa, na dvestotine pet stepeni celzijusovih, koje očitava merač u njenoj utrobi,

Quote
Njegova me energija održava i hrani, greje u večnim noćima međuzvezdanih putovanja. Zbog njega sam besmrtna. Zbog njega beskućna. Ali nije ovde. Ne osećam tragove njegovog prisustva

Izbaciti viškove.

Quote from: D. on 11-11-2011, 21:43:24

Quote
Njegova me energija održava i hrani, greje u večnim noćima međuzvezdanih putovanja. Zbog njega sam besmrtna. Zbog njega beskućna. Ali nije ovde. Ne osećam tragove njegovog prisustva

Izbaciti viškove.

Ne, ne, ne i još jednom ne! Pa zbog NJEGA ona to i proživljava pobogu! ON ovde nije višak, nego pojačava poentu!!!
Pojma nemaš, Princezo!!!

Što si nestrpljiv tako? Pa treba mi 30minuta da ponovo pregledam tri priče, citiram ih i prozborim reč-dve o svakoj...

Eh, što sam nestrpljiv?! Bog me takvog stvorio, eto zašto...

Овог пута сам прочитао све приче два пута (боловање, па се имало времена), а чак сам при гласању више обратио пажњу на испуњење задатка, или бар на моју визију истог, него иначе...и решио сам да занемарим две приче које су ушле у црвену зону са прекорачењем броја карактера, мада за једну не бих вероватно гласао и да није прекрдашила...тако да, ево мојих 5 центи (+2)...

256 - свидела ми се цела нарација и симпатично бесполно бићце...напаћено и гажено...ПМ овде видим као вечити круг који доводи бесполна бића на божански престо на коме уопште није сјајно по свој прилици...такође у Сашиној породици имамо матријахалну структуру, мајку ратницу и оца уметника, што је мало неуобичајено за овакав тип прича, ако такав уопште постоји, задатак по мени испуњен у потпуности.

Кутија - на крају се испоставља да је геј жиголо у ствари све време заљубљен у жену (а не да се претвара у жену, бар ја тако видим) и у томе је испуњен други део задатка, а и први, непрекидна јурњава, потрага за љубављу, и то шерше де фем, или како се то већ каже...остаје нејасно ко у ствари јури главног лика? Власт због убиства муштерије из првог дела...ако је тако, ваљда га не би пребили и оставили у стану младића који пуцкета као паркет...иначе, то је добро изграђен лик, иначе.

Узвишица - и овде је задатак испуњен...ПМ-извор вечите енергије и одлука Стефана да ипак нађе утеху у рукама дружбенице, а не више у породици...вешто написано, ако изуземо логику тих топова и пешадије у прангијању у будућности...што ми и није звучало нелогично кад сам читао причу. И мени је мало засметало: "Диж` се марво безвредна...", рогобатно је и некако стриповски, Бонелијевски стил, такорећи :)

Циклус - ПМ као Радионица..одлична идеја и солидно изведена...речи типа који фрфља су требале бити мало јасније, једва сам разумео на шта се односе.

Срце ватре - испуњен задатак...лик се променио од бездушног ратника, постао је сличан својим старим жртвама које су на крају дошле по своје...Срце ватре. Допадљиво написано.

Ове две су од мене добиле по бод у тајном:

1350 и нека - у суштини много добра прича, превелику патетику овде нисам видео, већ је све потаман...опет вечити круг потраге за љубављу, овде осликане у партнеру, који је негде тамо...али не видим промену или одлуку супротну карактеру ликова.

Квочка - такође ми се прича баш свидела, није ми сметала много ни Јода нарација, осим што нисам најбоље сконтао крај...ни промену у главном јунаку...осим можда да је од расејаног чудака постао зајебан ратник опасан мачем? Не бих знао рећи...

Quote from: Savajat Erp on 11-11-2011, 22:06:55

Кутија - на крају се испоставља да је геј жиголо у ствари све време заљубљен у жену (а не да се претвара у жену, бар ја тако видим) и у томе је испуњен други део задатка, а и први, непрекидна јурњава, потрага за љубављу, и то шерше де фем, или како се то већ каже...остаје нејасно ко у ствари јури главног лика? Власт због убиства муштерије из првог дела...ако је тако, ваљда га не би пребили и оставили у стану младића који пуцкета као паркет...иначе, то је добро изграђен лик, иначе.

Ni ja ovo nisam skontala, ali otom potom...

Quote from: Savajat Erp on 11-11-2011, 22:06:55

1350 и некаали не видим промену или одлуку супротну карактеру ликова.

Ja je vidim ovde, možda grešim:

QuoteStojim u polju zbunjena milijardama života koje sam proživela.
Priviđaj nasmejane senke i dalje, među razbacanim lešinama, opstaje.
Ostavljam je.
Umorna sam.

A Plut nisam prepoznala. I krivo mi. :(

А, гле то нисам запазио...толико о пажљивом читању :) Такође, сметало ми је и то скакање са трећег лица у прво сваки час..збуњујуће помало.

Шта би са неоткривањем аутора?

Pa i ne otkrivamo, to su tvoji umišljaji.

Nego idu još tri priče, pa odmaram do sutra.

Ах...мислио сам да се то односи на причу о којој причаш...увиђаш сад могућност мојих умишљаја? :)

Ma hajde, komentarišite priče, špijuni.  :lol:

Moji komentari slede narednih dana, kada ponovo pročitam priče.

7. Emil i Gustav


Eh, samo da nije 2011. već 194... ova bi priča bila ispričana u svoje vreme. Odlično i vešto ispripovedano. Prava je misterija zašto je dobila tako malo glasova. Sram nas bilo.


Mislim, nije misterija kada sam ja u pitanju. "Volimo te otadžbino naša" u kombinaciji sa šljivama i "pustim ženskim" kod mene izaziva instant krivljenje gornje usne i spuštanje kapka desnog oka. Ova priča ne obraća se meni, te ja u njoj ništa za sebe nisam ni tražila.


Mada su šljive savršeno utkane u potku priče. Tu i tamo ponešto zvuči kao trućanje:

QuoteРеци ми, знаш ли како настају шљиве и како дрво њихово, земља под дрветом и земља у Земљи и она на путањи око Сунца и хелијум у њему? Желим да буде сада, оно што је било некада.

What? Ali oprošteno je - pismeno je i isprazno lepo.


Kakav je Zemun u jesen?






8. Razgovor dva lika u limbu


Ova ima sve. Tri poena od mene. Perpetuum mobile u vidu kruženja duša i večnog konsenzusa o svekolikom postojanju.


Izmena ponašanja u vidu predomišljanja, nedostatka hrabrosti. I odličan, odličan, odličan ritam, pogotovo u dijalozima:

Quote
— Neprihvatljivo.
— Neuspelo?
— Nepobitno.
— Neumesno?
— Nastrano.

Vešto ispripovedano. Palamuđenje je moj fax, te mi je razgovor dva palamuda prijao i sa zanimanjem sam ga ispratila.


Priča ima atmosferu dokumentarca sa history kanala, što je još jedan plus. I apokalipsa koja se umalo desila. Super.




9. Larušovi zlatnici


Ovo je priča kojoj sam htela da dam 1 bod, a onda se izborila za dva. Kako? Nemam pojma. Znam samo da sam je u konačnom zbiru gurnula sa trećeg na drugo mesto. Možda zato što sam sucker za atmosferu, a ova je sjajno oslikala neki steampunk, koji zamišljam kao epizodu dobre serije.


Korektno ispripovedano i zaokruženo. Zbrzan i prepričan kraj. Poslednja rečenica bleda. Kako je priča silovito krenula, očekivala sam snažniji obrt.


I ovom autoru/ki čestitam na atmosferi i momentima zabavljanja kroz čitanje.


U potpunosti ispunjava zadatak, a u kombinaciji sa čvrsto solidnim ispisom i neobičnom atmosferom idu i dva boda.

Симулакрум - занимљива причица, са духовитим испадима...али без фамозне одлуке нетипичне за главног лика...такође, објашњавање водича о томе шта и како замара..да ли се то подводи под препричавање?

Професор и животиње - овде је задатак испуњен, додуше...али ми сама прича није претерано занимљива, иако у почетку дијалог са псом и мачком буди наду...и зашто у савкој радионици мора да постоји бар једна прича са обртом типа - све се то догодило на путу за лудило? Такође, наслов..Професор и животиње...лејм...осим ако није дубокоумнији него што делује...Професор и људи, који нису ништа друго него животиње? Изгледа да ме опет пичи температура...:) :)

Вртешка - сви су већ приметили Бредберијевски моманат...што уопште није лоше...али сама прича ме није дојмила нимало...почетак осредње занимљив, али као да је писано презанатски, без душе, не знам...и где је промена у главном лику? Само зато што је пустио напкон сузу? А већ се много раније помирио са судбином..неубедљиво...такође, баш лоше одрађен крај, тј. задња реченица...цела прича у ствари ту највише пада.

Quote from: Stipan on 11-11-2011, 04:09:25

Emil i Gustav
      Pismeno.
   Ali kakve ovo veze ima sa perpetum mobile i sa junakom koji postupa suprotno svom karakteru?

Quote from: Anomander Rejk on 11-11-2011, 11:15:26


Emil i Gustav- U šta su avioni upali ? Drugi prostor, vreme, parauniverzum ? Ok, to mi se sviđa, ali priča je ostala pomalo nedorečena i nejasna. Izbacio bih ono ,, Balkanische schwein '' jer je jako stereotipno, i ponavlja se tri puta. Ume valjda nemački pilot da izgovori i neku složeniju rečenicu. Haotična priča, ali opet, uza sve mane ima neku snagu. Od priča kojima nisam dao glas, ova mi je bila najbolja.

Quote from: Jevtropijevićka on 11-11-2011, 11:41:56

07 — Емил и Густав
Zadatak... ako bih bila blagonaklona, a nisam, uz natezanje bi se moglo reći da je pm deo ispunjen, a ovaj o odluci – slabo.
Odmah kod prvog pasusa setila sam se Hiperhikove priče o rakiji i kako je to kod njega mnogo bolje. Tako se razočaravajuće i nastavilo. Patetično-cvetni stil, dobro, ima ko voli... a onda šamar:
,,Balkanische schwein!" o zaboga... kad ste poslednji put za nekog rekli: ,,nemačko Svinja"? Dve greške u dve reči, aman, i onda u istom dahu Швапске гузице, e pa, autoru, ako ne moraš znati da se nemačke imenice pišu velikim slovom, moraš da se u srpskom pridevi na -ski pišu malim... a немчеви treba velikim. Ako već pretenciozno pišemo, ne treba još da prevazilazimo pravopis snagom stila.

Quote from: Loni on 11-11-2011, 12:37:11

7. EMIL I GUSTAV
Izuzetno literarno bogatstvo. Autor je odličan pripovedač. Sama fabula je dosta zamagljena. Nalik snoviđenju. Perpetuum m. je sama smrt, koja uzima oba vojnika ili nekakav fenomen u prirodi, koji nikome, pa ni samim čitaocima nije baš najjasniji. Ukoliko je reč o smrti, ona je vrlo zbunjujuća. Vojnici su mrtvi, a i dalje pipaju padobran i puške. Nije baš tipično za preminule osim ako nisu zombiji ili vampiri, a ne deluje da je autor nišanio u tom smeru.
Pasus o 2998. nema svrhu jer u toj godini se ništa ne dešava u priči osim što saznajemo logičnu informaciju da je selo postalo deo megalopopisa. Milijardu godina kasnije dolazi pretvaranje sunca u supernovu. Zvezda guta sve, a ipak ostaju dva borca i šljiva, nadomak Kosmaja, koja uvek cveta. Storija vrlo zbunjujuća, ali sama činjenica da se o njoj toliko razmišlja dokaz je da vredi.
OCENA: 9

Quote from: mac on 11-11-2011, 19:33:51

07 Emil i Gustav 3-, nema PM, nema suprotnog karaktera, lirika, patos, a slabo

Quote from: Midoto on 11-11-2011, 14:36:57


7.         Emil i Gustav:
Nisam razumela kraj. Bilo je nekih lepih rečenica i opisa, svideo mi se i kontrast seoske topline, sigurnosti, humanosti s jedne strane i ratovanja sa druge. Ali, kome je zazvonio telefon? Kad?

Za pisca nema bolje nagrade, nego kada se protagonista, lik kojeg je on stvorio, pokaže prorokom, kada se kroz njegovo delovanje, njegove slutnje i njegovo shvatanje onog što će doći, obistini budućnost koju je predvideo. Čitaoci, koji su pročitali moju priču Emil i Gustav, potvrda su onoga što je pisac, kroz lik Miloša Žunjića hteo da kaže. Ne govorim o kvalitetu, ili nekvalitetu. Na osnovu gore iznešenih kritika, pokušaću da odbranim ono što se ne treba braniti.

Večeras kada sam došao sa posla, otvorio sam novine. Verovatno svi znate da je preminuo veliki glumac Petar Kralj. Čitajući feljton o njemu, naišao sam na podatak da je rodjen 4. aprila 1941. godine. 6. aprila 1941. poginuo je jedan drugi čovek, velik kao i Kralj, možda čak i veći. Zvao se Miloš Žunjić, kapetan prve klase i komandant 102. lovačke eskadrile. Čovek čija je smrt zasenila život, i kome zavidim. Evo i zašto: u I Svetskom ratu, kada su vazdušne borbe izmedju aviona tek bile u povoju, postojao je nepisani kodeks, zasnovan na džentlmenstvu, viteštvu i gospodstvu, a koji je glasio - nečasno je ubiti pilota koji je napustio svoj pogođeni avion i spušta se padobranom. I taj kodeks je poštovan tokom čitavog Velikog rata, bili su česti slučajevi da se protivnički piloti posle borbe spuste na prvu poljanu i odu u najbližu kafanu; oni su ratovali, bili rivali, hteli da ubiju jedan dugog, ali su bili RATNICI, suparnici, prijatelji. Miloš Žunjić je doživeo tragičnu, veliku smrt. Njegov avion je bio pogođen, iskočio je i otvorio padobran. Nemački pilot ga je sasekao rafalima dok se spuštao. Ceo kodeks, sve ono zasnovano na obrazu, na časti, palo je u vodu pred nečoveštvom. I to je polazna tačka moje priče, od koje je nastao perpetuum mobile. Pitam se: o čemu je mislio mladi kapetan dok je nemoćan visio nošen padobranom, dok je, protivno svim kodeksima, s nevericom gledao kako na njega pucaju? O smrti? O životu? O telefonskom pozivu...?
Imajte na umu da je Žunjić zaista umro na ovakav način. Kao što je i njegov saborac, Miodrag Bošković, koji se pominje, takođe postojao, i takođe bio oboren.

Kao i svaka priča, i moja je prožeta određenom filozofskom postavkom. Odmah na početku, ja vam kroz cvat šljive poručujem šta možete da očekujete. Ništa. Odnosno, dobićete onoliko, i shvatićete onoliko koliko vam dopusti vaše znanje. Pre svega istorije. Jer zaista, čitaoče, možeš li mi reći kako nastaje šljiva? Ako uspeš, reći ću ti kako umire Kosmos i otkriti tajnu perpetuum mobilela.

Sirene. Uzbuna. Šestoaprilsko jutro. Jedna se majka budi. Žunjićeva. Dane i dane pre tog jutra,  čuvši nešto o tamo nekom ratu, ona je obijala pragove kancelarija po Beogradu (jer u njenom selu nema telefona), molila i kumila da joj kažu gde je njen sin, njen Miloš. Što se ne javlja? Napokon je uspela, saznala je gde je. Pozvala komandu ratnog aerodorma. Ali sa druge strane - muk. Miloš ćuti. Jer on je Ratnik, Vitez, Vojnik, Samuraj. Gledali ste sigurno onaj film sa Forestom Vitakerom gde on igra plaćenog ubicu koji čita neku knjigu kroz ceo film i citira je. Ta kniga je zbornik tekstova, Hagakure Jamamoto Cunetoma, i govori o Putu Samuraja. Šta znači biti samuraj? U slučaju Miloža Žunjića, to znači - ja sam dao reč, svom kralju, svom obrazu, da ću dati život ovoj zemlji. Ništa me na tom putu ne sme omesti, omekšati, sprečiti. Šta je poziv moje majke, čiji glas možda više nikad neću čuti, naspram plača hiljada majki koji će uskoro prolomiti nebo? I telefon je sa druge strane ćutao.
Svoju posvećenost pilot Žunjić pokazuje i rečima koje izgovara - Za mnom! (što i jeste uzviknuo tog šestoaprilskog jutra), što opet, govori o njegovom karakteru borca, vođe, u duhu svetle srpske vojničke tradicije on ne viče - juriš, već - za mnom, sebe prvog izlažući smrti. Dakle, on je hrabar, častan, odgovoran oficir.

Gore, na nebu, susrećemo drugog protagonistu ove priče. Takođe istorijsku ličnost, Valtera Novotnija, jednog od najvećih nemačkih pilota asova. I mada on nije učestvovao u napadu na kraljevinu, njegova sudbina me je potakla da ga iskoristim kao dopunu Žunjićevoj, kao paradigmu tog famoznog perpetuum mobilea, seme mu se zatrlo. Naime, Valteru Novotniju su beskičmenjaci, antifašisti, pederi, seronje i ostala gamad uklonili spomenik, jer ih podseća na "mračnu prošlost". A taj pilot je samo izvršavao svoju dužnost, i za razliku od recimo britanskih i američkih ubica koji su prosipali tone i tone bombi po civilima, on je ratovao protiv sebi ravnih oči u oči. Jedan je od prvih pilota koja je danonoćno testirao prve mlazne avione, rizikujući život da ukroti tu novu tehnologiju. Njegova, makar i mala zasluga, je što danas letimo preko okeana mereno satima, a ne nedeljama i mesecima. Ali objasni ti to stoci što mu uklanja spomenik. I u njegovoj smrti vidimo tragiku i poništavanje onog starog pilotskog kodeksa. Oborili su ga britanski spitfajeri dok se svojim mlaznim Meseršmitom 262 vraćao u bazu, tanak sa gorivom i municijom. Kukavice su ga ubile, bio je nemoćan da uzvrati.

Jer znaju, sipljivih misli: besmisleno je ovo, kažu oni u mojoj priči. Šta je besmisleno Miloše, i šta je besmisleno, Valtere? Pa to, govori Miloš, što oni koji treba da pišu, i koji su, pretpostavka je, obrazovani i pametni, neće ni znati da sam ja postojao, da sam živeo, voleo, nadao se, maštao... ali da sam to sve bacio pod noge zbog samo jedne stvari. Reči date Kralju. Čak ni njemu, već sebi samom. Jer ja sam samuraj. A ja, govori Valter, ja koji imam 258 vazdušnih pobeda, 258 pobeda protiv Smrti, koju sam gledao u lice, i svaka ta Smrt je imala ime, kao i ja: Sergej, Majkl, Džordž, Fransoa... ja sam doživeo da se čavke, koje se i života boje, a kamoli smrt, vrzmaju oko mog groba i grakću - srušite ga!

Razumete sada šta je perpetuum mobile ove priče? Sipljivih misli, oni shvataju: besmisleno je i što ratujemo, još besmislenije za šta, bićemo heroji, ali kome, odbacićemo život, zašto? Kada neće proći ni sedamdeset godina, a oni koji će hoditi onim stazama kojima smo i mi, neće ni znati da smo postojali, ili će nas se stideti. Rugaće se našoj smrti. Koliko vas je, dragi Sagitaši, znalo za Miloša Žunjića? Koji vam poručuje, odnosno ne on, već ja - šta je to toliko vredno u vašim životima, pa ga se tako čvrsto držite? Perpetuum mobile? Kada budete na samrtničkoj postelji, onda me pitajte o njemu...

Avion je perpetuum mobile, jedan o bezboroj u ovoj prilči, ali prvi i osnovni, jer samo nešto što se kreće i proizvodi rad, može biti suprostavljeno zakonima termodinamike.
I sama priča može biti tumačena dvojako, kao da su piloti zaista uleteli u nešto, možda nešto slično onome što je palo u Tunguskoj, nešto što će im omogućiti da prisustvuju smrti jedne, i rađanju neke druge Vasione (perpetuum mobile?); ili je to samo varka, ogrezli u besmisao, oni shvataju da su njihova dela besmislena, da ma koliko vremena prošlo - godinu, milion, milijardu... biće nevažno, nevažno šta su činili, čemu se težili. Besmisao. Rekli su mi da se Svemir začeo iz kosmičkog jajeta u velikom prasku. A odakle to kosmičko jaje? Odakle ta protomaterija? Zarad uništenja? Pa zašto je onda stvarana?

I Miloš i Valter na svojim plećima nose tragiku Ikara. Krila prvog letača, od perja i voska, bila su preslaba da izdrže jaru Sunca. Još tada, na želju čoveka da poleti, da se uzvisi, da dodirne zvezde, nešto je ljuto zavijalo - nije ti suđeno čoveče, pašćeš. Radi, stvaraj, delaj... sve je prah i pepeo. Uništiću te. Kao u runi života, Yggdrasilu, koja simbolizuje čoveka koji diže ruke ka nebu, želeći da se uzvisi i obogtvori (a koju su nesrećni bolesnici hipici izvrnuli za 180 stepeni i to nazvali - simbolom mira, ne znajući da je to simbol smrti), pilot samo na nebu oseća slobodu, daleko iznad ljudi, u svetlosti, u dubini neba, u nedokučivosti. Ali, Ikar, mada i sam poginuvši, bolje je prošao. Jer ceo jedan deo Egejskog mora i dan dan se zove po tom mitskom letaču. A Miloš ima jednu zabačenu ulicu u Beogradu, i zaborav od svojih sunarodnika. Valteru pišaju po grobu komunisti i ostala gamad. A ja se molim, kao i svaki Dinarac, vođen kletvom koja je važila u planinama odakle su moji - dabogda umro u krevetu!, molim se da umrem kao Samuraj.

Promena karaktera? Drugi motiv, težišna tačke priče, je li tako? Pa ako imamo lik Žunjićev, a valjda je sad jeasno da je on hrabar, koji, kako i stoji u priči, se odjednom predaje i pušta da ga rafali saseku, šta je to? Nije li to promena? Dovoljna da se zapita, zašto je jedan borac, jedan ratnik, dozvolio da ga pobede, da se preda? Ja vam odgovaram - jer je znao da ratuje samo za sebe, više ni otadžbina, ni kralj, ni zakletva, ni potomstvo, nisu bili važni. Jer, Kosmos ne prašta. Kosmos ne pamti. Kosmos umire. Sve je prolazno. Dobiću tek malu ulicu u budžaku jednog grada, grada koji sam branio. Vredi li se boriti? Vredelo li je sve toga, da se ne javim Majci, najsvetijem i najsvetlijem liku? Da joj kažem samo - dobro sam, majko, uskoro ću kući, spremi slatko. Reci mi, kako nastaju šljive, i kako drvo pod njom i zemlja pod drvetom i zemlja u Zemlji i ona oko Sunca i helijum u njemu... i tako do beskraja, da bih vam rekao šta je to perpetuum mobile... nije ništa. Ništa. Samo eho jednog propuštenog telefonskog poziva...

Izgleda da je Zemun u jesen pomalo pijan. Od šljiva.

Bem ti, Hrundi je veći Zboraš od mene.

Аух, Хрунди, брате, куме, рођаче?! Није ли то могло да сачека? Ја, нпр., уопште нисам извалио да је ово твоја прича, за разлику од прошлих радионица...и ја знам за Милоша Жуњића, додуше само то да је пилот који је погинуо шестог априла...сад ми је мрско и да коментаришем ову причу, што и није нека штета, ако ћемо право. :)

PM je nemogući sistem koji proizvodi energiju ni iz čega. Ne proizvodi dušu, ne proizvodi istoriju, ideju, patnju, ljubav, ništa od toga. Proizvodi energiju. Pošto je već teoretski nemoguć onda ga ne vredi objašnjavati, idemo steampunk putićem, uzimamo zdravo za gotovo to što je nemoguće i razvijamo misao. Ali mora da bude u pitanju proizvodnja energije, inače nije perpetuum mobile.

Quote from: Savajat Erp on 11-11-2011, 23:13:01
Аух, Хрунди, брате, куме, рођаче?! Није ли то могло да сачека?

Pa moglo je da sačeka. Ali Hrundi ima trip "sam protiv svih" i potrebu da mu tu borbu priznamo. Pa neka ga, onda. Ionako svako ovde ima neki svoj, autentični trip.

Lepo rečeno, Mac... upravo ono što nisam uspeo iskazati, formulisati u jednoj prethodnoj diskusiji.

Oćel neko ućutkati Cica Macu Ticu, meni za dušu. Razumem ja i zdrav razum i ledilo hladne glave i potrebe za iznošenjem od mišljenja matematičkih i tačnih a raznih, ali aarrgh!

Мак би био добар премијер....практичар до сржи! :)

Emil i Gustav: pretenciozan stil u kombinaciji sa pravopisnim greškama deluje odbojno.

Sunce će postati crveni džin 2998. godine, sam svemir će tada biti pri svom kraju, a usput se pomenu i nekakve milijarde godina? Ne kapiram.

Uz sva Hrundijeva objašnjenja (ukoliko je neophodno objašnjenje dužine same priče, priča nije dobro napisana), ispunjenje PM mi je nategnuto do pucanja, a iznenađujuća odluka još i više (predao se i pustio da ga saseku - a koji je pa izbor imao? Da drekne da se nikad neće predati a ovaj ga saseče?).

Zanimljiv pokušaj, ali slabo izvedeno (nedovoljno jasno, nedorečeno - a što se traženja znanja od čitalaca tiče, možeš ako si Kiš ili Umberto Eko ili Borhes, al' nisi, tako da i to deluje pretenciozno; ne nudiš ni blizu dovoljno da bi opravdao ono što tražiš).

Uzgred, zar nije protiv pravila otkrivati imena (makar bilo i sopstveno) dok ih Boban ne objavi?

A eto i odrvenelog advokata.

Stpane, briši potpis.

Quote from: scallop on 11-11-2011, 23:49:38
Stpane, briši potpis.

xrofl

Ух...сад морам да идем да видим који је Стипанов потпис...радозналост уби мачку. :)

Hrundi, ponašaš se, što bismo rekli mi Dinarci, ko žena. Mogao si da sačekaš dan-dva sa razotkrivanjem. I tvoja odbrana nije odbrana nego proširenje priče - koja bi sa njim bila donekle bolja, doduše.
Ne sećam se imena Miloša Žunjića ali se sećam bar jedne priče o drugom pilotu koji je šestog aprila ubijen dok je trčao ka avionu; nije čovek stigao ni da uzleti. To je tek tragično žrtvovanje. Hoću reći: nemoj nam soliti pamet kako ne cenimo pokojnike jer nam se tvoja priča nije dopala. Nema to veze jedno s drugim, i nije u redu da se tako izvlačiš, ni pred sobom.
Meni se priča nije dopala zbog patetike i zbog nejednakosti između neboparajućih pretenzija s jedne i manjkavog pravopisa s druge strane. O, da, i meni je smetao telefon, jer 1941. nije svako imao telefon. Tvoje objašnjenje o majčinom putovanju je ok, ali nije u priči. Naknadna objašnjenja su nebitna. Mogu i ja da ponudim objašnjenja za neka pogrešna shvatanja svoje priče, ali grešku neću pripisati čitaocima nego sebi. (Dobro, osim kad je Lom u pitanju.  xfrog )

Meni je Hrundi odgovorio na neka pitanja koja sam sebi postavljala dok sam čitala priču i drago mi je zbog toga. Verujem da je veličanstveno osećanje: ja protiv svih (sam među tom gomilom mediokriteta, verujem da ovako misliš ili osećaš), ali moram da kažem: premda mi se ne dopada tvoja rigidnost u nekim razmišljanjima i stavovima, u drugima pokazuješ dubinu. Žao mi je što remetim tako snažan osećaj nepripadanja.

Ja se stalno pitam zašto Pauersove junake u romanima stalno biju, mlate i ranjavaju, a njima ništa. Ima da ga zovnem da mi odgovori na to pitanje. :-x 

Quote from: Midoto on 12-11-2011, 00:36:56
Žao mi je što remetim tako snažan osećaj nepripadanja.

Što nemam ja ovakav smisao za elegantno zezanje?  xjap

Quote from: Jevtropijevićka on 12-11-2011, 00:44:01

Quote from: Midoto on 12-11-2011, 00:36:56
Žao mi je što remetim tako snažan osećaj nepripadanja.

Što nemam ja ovakav smisao za elegantno zezanje?  xjap

Opet smo lukavo ofarbali svoju riđu bradu u crno (ili Čehov reče obrnuto :) )
Čisto pretvaranje, Jevtropijevićka, jer pokazuješ veliki dar za otmeno šegačenje.

Ne mogu da istrpim ovoliko uzajamno maženje temena. Nije to ni elegantno ni otmeno, vi radite isto što i lala s po vijagre. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fsmilie%2Ffrech%2Fa080.gif&hash=15ed2c02e923acb7a96ea043d2b8a911509df9fe)

Od Plut sam već navukla strah. Evo - nema više! Gotovo.

Штета, а баш је било оно - сердаре, војводо, сердаре :)

Quote from: Midoto on 12-11-2011, 00:58:28
Od Plut sam već navukla strah. Evo - nema više! Gotovo.

Neeeeeeee :cry: Pa zar od ovako pitomog bića? Kaži joj Savajate! Oću i ja nastavak, evo trpeću, izdržaću.

Плут је питомија од малих зечева, незлонамерно биће које се ретко среће у овој долини суза...да је више таквих, ова земља..ма овај свет би био најближи романтизованој визији Раја. :) Је л` ОК? Сад наставите слободно :)

E, ni ja ne bih bolje. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffroehlich%2Fn015.gif&hash=ef3c9074b1b361be501ad56e9111cda1000a627d)

 qpuke

Quote from: Boban on 12-11-2011, 01:41:08
qpuke

De da ti sklonim taj pramen s čela da ti bude lakše. :mrgreen:


Elem, ja se neću preterano baviti ocenjivanjem (ne)ispunjenja zadatka, toliko kompetentna i samouverena nisam. Kako su drugi razumeli mene, biće da sam tako i ja njih.
Smatram da zadatak nije bio nimalo lak, a PM je svako razumeo kako je razumeo, biće da je svako na svoj način, pa je tako i pisao.

Moji glasovi:

135_ - Bem ga, biće da sam meka srca pa kad vidim da blizu metalnih pluća nešto kucka, a nije rasklimatani šraf, ja se raspilavim. Nisam uočila patetiku! Jeij! Možda po koji pridev viška, ali ništa tako strašno da bih mnogo zamerila. Meni se dopada vođenje priče. Iako nisam skontala čemu izmene prvog i trećeg lica, nekako mi nije smetalo. Ono što jeste je kraj. Nisam baš dokučila šta se tu na kraju desilo što bi našeg lika (ili likove) nateralo da reaguje u suprotnosti svom karakteru, a prihvatljivo nama. Što se PM tiče, ja sam ga videla u ljubavi. Izvini mac, ali po meni ljubav jeste PM, nastaje ne zna se iz čega, vrti se u krug, postoji, umire, nastaje i blablabla... sve što čini nju.
Od mene dobila 3.

Srce vatre – Ovu priču sam sa velikom pažnjom čitala i to nekoliko puta. Iako ne volim proročko pripovedanje, ovde mi je to leglo. Ima finih rečenica tipa: ,,Senoviti tepih šuštavog lišća po kome kestenje skupljaš progutaće mrak...", ili ,,...niti ćeš sumnjičavo odmicati zavesu kada pseto zalaje u ponoć." Sve su to slike koje su mi stajale pred očima dok sam gledala u slova. E sad, slično nerazumevanje imam kao i u prethodnoj priči, karakter i delovanje suprotno njemu, a prihvatljivo nama. PM? Pojma nemam, doživela sam ga nešto u varijanti 'sve se vraća – sve se plaća'; plaćanje grehova i pravljenje istih i opet vreme naplate i tako u krug. Prilično mračno. I neminovno?
Dobila 2 boda.

256 – Interesantna je upotreba srednjeg roda iliti pričanje o bespolnom biću, ali nisam sigurna da je to baš kako treba. I ime (Saša) upotrebljeno i kao muško i kao žensko me je ipak zbunjivalo, skretalo sa ideje srednjeg roda. Mislim, vlastito ime je ili muška ili ženska imenica, ne? Da nam se junak zvao, npr. Ogledalo, možda bi mi više leglo, ali dobro, onda bi to vuklo na predmet. U svakom slučaju, prilično uspešno se autor izborio sa ovim, za mene nedovoljno. Što se ostalog tiče, lepo je napisano, atmosfera je fino oslikana. PM je možda opet nešto ciklično? Jedni smenjuju druge. Malo mi je nategnuto to moje objašnjenje, ali bolje nisam mogla.
1 bod.

Kameni – U prvom čitanju mi nije ušla u izbor, u drugom jeste iako sam našla neke rupe, ako se tako može reći. Ok mi je kako je napisano, ima energije i atmosferu sam fino ukačila. Ono što mi nije jasno je zbog čega ta silna ubistva? Koja je poenta? Taj deo je nekako preskočen i čini mi se da je tu samo da nas šokira i da na intenzitetu. Da li je i ovde PM ljubav? Čini mi se da jeste, iako je u začetku, neodobravanju... Neko je zamerio zašto na kraju mora da joj skloni pramen kose sa čela, umesto da joj npr. obriše usta posle bljuvanja. Mislim da je autor to samo beskrupulozno iskoristio da bi nam nacrtao da je u pitanju emocija i to nežna. Moglo je i bez toga.
1 bod.

Simulakrum – Ova mi je ušla u izbor tek posle trećeg čitanja. Interesantan je taj vir svet. Nisu loši dijalozi, ali na momente je previše objašnjavanja, to me je zamorilo. Kao da se njima pokušalo samo prepričati dosta toga. Očito je da je Đorđe naš junak, ali on sebe tako malo  ovde daje, uglavnom služi kao izgovor Vodiču da nastavi svoja objašnjavanja, a to nije dobro. Prepustio je vođstvo Vodiču, a on nestao u magli. Potencijala ima.
1 bod.

Quote from: Plut on 12-11-2011, 01:44:10Izvini mac, ...

:-) Ma u redu je, ne moraš meni da se izvinjavaš, ali profesor fizike iz srednje škole bi da popričate malo...

I koj' ga je sad odao?! Stipan? Scallop? Džek?

Zaljubljen čovek u sebe...

Dobro jutro!

Hrundi, iskreno ne razumem, meni se tvoje pisanje barem do sada prilično dopada, jer ima dubinu i daleko je od površnosti, ali kad se uhvatiš pretencioznosti daleko znaš da preteraš.
Pošto si postavio neka pitanja, dobićeš i odgovore.
Uz dužno poštovanje prema Žunjiću, ne nisam znao za tu priču. Dozvolićeš da na svetu ima toliko informacija da je nemoguće sve upiti. Drugo, lično, ja se bojim aviona i letenja istim, tako da me ra tematika jednostavno ne zanima. Što se tiče zaborava, imaš na hiljade, na stotine hiljada, na milione strašnije umorenih od hrabrih pilota. Pa su i oni zaboravljeni, ne samo zaboravljeni, nego neki tvrde da nisu ni postojali, da nisu ni ubijeni, da su oni dželati, a njihovi dželati zapravo žrtve. Više se ljudi okupilo na sahrani Kepiru, nego što se okupi na godišnjici novosadske racije. Život je surov.

Što se tiče toga zašto živimo, pa ja ću ti možda reći sebično. Ja volim život, i ma kako bio težak i surov, sretan sam što postojim. Možda neću dobiti ulicu, niti će me pamtiti generacije, ali meni je moj život jako bitan. Možda ima veze to što sam bio u ratu- zadovoljavam se i malim stvarima. Srećan sam što pijem šolju tople kafe dok ti ovo pišem. Mnogi nemaju tu privilegiju, mnogima se ona čini smešna- meni nije. Koliko je mladih ljudi stradalo. Koliko je ljudi gladno, koliko ih živi u bedi. I ne razmišljamo o tome dok pijemo kafu.

Voleo bi da se koncentrišeš na pisanje, jer ti to dobro ide, a da se maneš sam-protiv-svih filozofija, ne vidim nikakve koristi od toga.


I predlažem, za sledeće krugove, da se paralelno sa otkrivanjem rezultata glasanja, otkriju i autori. Tako će se odmah konkretno komentarisati, i ovako se mnogi odaju, a i za onih par dana dok se ne otkriju autori, mnogi se ,, ispuvaju '' i komentarisanje nakon otkrivanja imena zamre.

Heh, Anomander nam se nadrnd'o...  :lol:

Ja sam protiv toga da se odmah otkriju autori. Ovako su komentari objektivniji.
Pitanje je da li bih ja tvoju priču oder'o da sam znao ko je autor. Lično verujem da ti nepristrasan osvrt mnogo više vredi.

Bilo bi mnogo pametnije da oni koji nisu u stanju da stisnu petlju postave tastaturu van dohvata prstića dok čitaju komentare.
Barem dok se imena ne objave...

Quote from: Stipan on 12-11-2011, 09:30:12
Dobro jutro!

Dobro jutro, Stipane. Vidim da nisi promenio potpis. Samo da znaš, nisam prepoznao tvoju priču. To je dobar znak. Mada, postoji mogućnost da zbog silne "ljubavi" u ovom krugu, izgleda manje patetična. Neki su pomešali Perpetuum mobile sa omnia mutantur, pa se Mac srdi, ali, ovo je pisanje, a tu je, izgleda, sve dozvoljeno. Teme koje su najviše privukle pažnju mene su ostavile prilično ravnodušnim. Ko je mnogo gledao sve mu se čini viđenim.


Pročitah i tvoj prethodni post. Da, zanimljivi su no name komentari, oni govore o priči. Posle objavljivanja imena komentarišemo promenu kod autora (ako je ima). I, uvek se neko sam oda na početku. Da li slučajno, da li namerno, ne znam. Obično se ispale oni koji misle da su dobro prošli ili neopravdano zanemareni. Jesi li primetio da u ovom krugu, onaj koji obično pumpa na svoju stranu, sad mudro ćuti?  :lol:

Itekako! I bogami, nije loše prošao/ prošla, ako se ne varam...

Hehehe, nisam ni ja, al' što si me odr'o sa komentarom...

A, sećaš li se kad mi pre pola godine nisi dao poene, jer si mislio da mi ne trebaju? E, nije zato. :lol:

Je, sećam se, itekako...

Kad se objave imena autora reći ću nešto neobično što sam primetio kod komentara na moju priču.

10. Večito vraćanje nastavnog kadra


Ova priča je relativno visoko odskočila. I treba. Pristojno napisana, ispunjava oba zadatka bukvalno i u potpunosti (pored Profesorovih životinja, jedina takva). Treba to ceniti.


Lako i neposredno pismo je prednost, jer se opušteno čita, a nije dosadna.


Ne nudi mnogo, ali mnogo ni ne obećava, tako da je sasvim fer prema svom čitaocu. Mislim da autor/ka nema puno iskustva sa fantastikom? Ako je tako, apelujem na nju/njega da se osmeli, da oneobiči buduće priče. Ovako, po sadržini, bar ova priča ostaje u domenu proseka, a ima potencijala za više.




11. Kutija


Ovo je čudna priča. Kao deo sna kom nismo u stanju da odredimo početak ni stvaran kraj. Perpetuum mobile ovde nisam videla, mada sam se sve vreme nadala da ima neke veze sa kutijom.


Nisam shvatila ni ko juri mladića i zašto. Ni ko je žena, ni čemu razočaranje što žigolo voli ženu. Da li je to neko ranije napisao ovu priču, pa je sad poslao u krug?


Volela bih da nam autor/ka, sledeći Hrundijev primer (ali tek nakon objavljivanja imena autora!) objasni šta se, dođavola, ovde dešava i kako priča odgovara na zadatak.


Što se ostalog tiče - zanimljivo, neposredno, na jedino pažljivo čitanje nisam otkrila očigledne viškove, dinamično i slikovito. Pucketanje pogotovo.




12. Ciklus


Stevo, bre, kakvo uzaludno trošenje veeeelikog talenta. :)


Zanimljivo, smešno na momente, lepo ispisano, gomila besmilenih slika povezana u jednu veliku besmislenu sliku, koja, ipak, ima nit. To je radionica.


Ali priča ne funkcioniše van ovog kruga, pa moj glas nije dobila. A lepa je. Ima atmosferu blagog sarkazma i kritike na račun radionice. Veoma mi je draga pričica. Sjajno bi išla na kraju one naše zbirke...




13. Kameni


E, pred kraj dolazimo do ciklusa epske fantastike, čiji ja nisam fan. Naravno, svoje lične preferencije pokušavam da odvojim od ocene zanata i ispunjenja zadatka. Tako za Hrundija nisam glasala jer nisam videla pm, a ne zato što mu priča "promoviše tradicionalne srpske vrednosti".


Ovde ne vidim perpetuum mobile, ni izmenu u ponašanju, tako da sam je jedva dočitala. Sve vreme je neka frka, jurnjava, seča. Niti smo saznali zašto ti ljudi ne pokazuju osećanja (koristite naše reči; neko je u jednoj od priča pomenuo i nekakvo stupanje u interakciju???). Štaviše, ako je selo usmereno na borbu i preživljavanje, osećanja solidarnosti pripadnika u tome pomažu? Loše obavljen domaći zadatak. Osećanja, zapravo, imaju odbrambenu funkciju kod čoveka.


Kraj je bolji, možda bi priča dobro ispunjavala neki drugi zadatak, ali ovaj nikako. Još jedna priča napisana drugom prilikom, a sa nama podeljena ovom.


Preduge rečenice, višak objašnjavanja. Priča bi bolje funkcionisala da je u prvom licu. Onda bismo znali kako je moguće potiskivati osećanja, kakve to posledice ostavlja po psihu junaka, i čemu to, uopšte, služi.

ŠTA?! Ciklus Je Stevin?!   :-x

Pa sunce li mu žarko, Srbomenovom bi ga motkom za ovo trebalo umlatiti!!!

Nemam pojma, zezam se...

Huh! Bolje bi ti bilo. Sad sam se baš nanervir'o...

Ciklus nije Stevin, ko je to u stanju da pomisli?

Pa ja.

Ne kuca ti.

 xrofl

Kutija? Kutija??

Prestani sa tim! Bolje onda da Boban objavi autore i mirna Bačka (Beograd, Novi Sad, Zemun - whatever)

igramo se malo, uštogljeni :)

Uštogljeni, jest, a što mene umal' srčko nije strefio kad pomislih da je Steva ono napis'o?
To nikom ništa, jel'?! Uštogljena...

Pa, ranije su neki autori imali naviku da pišu o forumu, radionici i njenim učesnicima na sarkastičan i ciničan način.

Ova je pričica kao prcvoljak od psa, koji laje visokim tonom na vučjaka. Ne možeš a da je ne sažaljevaš, i da ti ne bude draga...

Jooooj D. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffrech%2Fc041.gif&hash=782a465b7b60ed20e205dcfec2cb360fea40cec9) Ne ide ti ovaj krug, pa ti ne ide. Nikako da ubodeš. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffrech%2Fc041.gif&hash=782a465b7b60ed20e205dcfec2cb360fea40cec9)

Sad sam i okrajak od psa. Lepota jedna!

Zašto niko ne pogađa šta su pisale Jevta ili D?

Ko je taj Jevta? Ja sam mislila da znam šta je Jevtra napisala, ali posle njenog komentara, biće da sam pogrešila, osim ako nije toliko lukavo zakamuflirala kometare. I za D. sam bila ubeđena, al' i to palo u vodu. Ovaj krug je totalno neprepoznatljiv.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 12-11-2011, 13:54:24
Sad sam i okrajak od psa. Lepota jedna!

xremyb

Ne zaboravi da sam tu izjavu dala nakon što sam saznala da nisi ti.  xwink2

Quote from: Plut on 12-11-2011, 13:52:22
Jooooj D. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffrech%2Fc041.gif&hash=782a465b7b60ed20e205dcfec2cb360fea40cec9) Ne ide ti ovaj krug, pa ti ne ide. Nikako da ubodeš. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffrech%2Fc041.gif&hash=782a465b7b60ed20e205dcfec2cb360fea40cec9)

xremyb

Dobro, vanredne okolnosti, krize i sl. Intuicija mi je zauzeta drugim stvarima. Ali tvoju sam ubola, ne?  xwink2

Jevtra je pisala Profesora i životinje.

Quote from: D. on 12-11-2011, 13:57:58

Dobro, vanredne okolnosti, krize i sl. Intuicija mi je zauzeta drugim stvarima. Ali tvoju sam ubola, ne?  xwink2

I jopet, ne! :mrgreen:

Ciklus je napisao neko zloban i kuca mi da nije muško. Toliko o tome.


Da ja malo jasnija, "Kutija" je mogla da bude najbolja priča. Evo, ja mislim da je osoba (muško ili žensko, pitanje je sad) u kutiji nosila sebe.


Hteo bih još nešto o priči "Uzvišica". Ima se tu koješta drugo zameriti, ali zamerati tehnologiju ratovanja je bezveze. Ratovanje je uvek primereno zadatim uslovima i okolnostima, pa bih vrlo lako odredio uslove u kojima je pešadija itekako najbolje rešenje i u nekoj boktepita budućnosti.


Jeste li primetili da većinu priča obaraju detalji? Jeste li primetili da sam ukazao da nas je premeštanje tačke gledišta ponovo navuklo na prepričavanje? Jeste li primetili da je neko zamerio što u jednoj priči pored lika koji nosi radnju postoji i narator? Ta, zaboga, to i jeste razlog da se premesti tačka gledišta.


Primetio sam još nešto. Plut je daleko opuštenija u postovima nego u pričama. Možda da joj zadamo post od 6Kk?


Ipak, na putu do pijace, po pijaci i na putu kući, najviše sam razmišljao o Stipanu i kako mu objasniti gde zeka pije vodicu. Naravno, ako mu pisanje nije samo decenijska zajebancija. Možda bismo mogli da ga pripremimo za poslednju rundu u ovoj godini. Pa, evo:


Pisanje priče po zadatku nije "što na um, to na drum". Boban zadao zadatak i on odmah našao da bi priča o delfinima bila OK i navalio ko mutav. Sigurno je već napisao. Takve priče su bajate još od Flipera. Šta sam ja uradio? Otvorio sam na internetu "Life on Earth" i počeo da čitam. Neću sad nabrajati šta sam još otvorio, ali mogu da mu zadam zadatak koji bi mogao da zadovolji zadatu temu. Pošto je visoko proliferantan, može priču da napiše samo za mene, a okolnosti su: Dok sede oko "crnog dimnjaka" na dnu okeana i podgrevaju ozeble treplje, pipke i ostale udove, članovi anaerobnog Koncila dobijaju aber da su alavi crvoliki organizmi ponovo prekršili zabranu. Goste se ostacima jednog uginulog i potonulog kita, a nijedan od njih ne svetli svojim okoštalim, proždrljivim vilicama, što bi bio znak da će posle gozbe uginuti. To je set, a priča bi se zvala: "Autopsija grbavog kita".

Je li bre Princezo, kad ćeš ti više da dovršiš ove komentare?! A?!

Quote from: scallop on 12-11-2011, 14:05:09
Ciklus je napisao neko zloban i kuca mi da nije muško. Toliko o tome.

Biće da je Mušet konačno ubola pravu dozu cinizma.  :!: Lepo. Oda radionici. Ja znam da sam omiljena kada me najviše pljuju.  :lol: :lol: :lol:

Сад се и Д. бави нагађањима? Дошли су задњи дани...:)

D. se, izgleda, potpuno poremetio bioritam i izgubila je svoje veštičarske sposobnosti. Ali vratiće ih.  :)

Da reknem koju i o pričama koje su mi zapele za oko, pa ispale.


Vrteška - U prvom čitanju mi je bila ok, čini mi se i da je zadatak ispunila. No, ne leži vraže, pročitala je još jednom, pa još jednom i meni to nije to. Ne mogu da glasam samo zato što mislim da je ispunila zadatak. Previše jednostavan jezik, nabacivanje činjenica i objašnjavanja. Ne znam je li to baš prepričavanje, al' mi tako zvuči.
Mirko je dobio nadimak Kameni samo zato što niko nije video da je pustio suzu? Malo nategnuto, al' ajd. Ali taj isti Mirko neprestano zbija šale, na licu mu stalno leluja šeretski osmeh, zabavlja druge, tu meni nedostatka osećanja nema. Jako mi je zasmetalo i crtanje da on radi za demona, toliko valjda i sami možemo da skontamo, nema potrebe za strahom autora od nerazumevanja.
A sam kraj me je dotukao, mislim... pušta suzu za nekom tamo devojčicom, aaaaa patetika ubi. Izvinjavam se autoru, ali ja to tako vidim. Ono, što jes jes, po meni priča ima potencijala, ali da je samo malo lepše ispričana.

Quote from: scallop on 12-11-2011, 14:05:09
Primetio sam još nešto. Plut je daleko opuštenija u postovima nego u pričama. Možda da joj zadamo post od 6Kk?

Eh da, laprdanje joj je uvek išlo od prsta. A tek od jezika. :lol:
Čim dobije zadatak ona se ukoči i eto problema. Trebalo bi je prevarom navesti na... Ali, kome je do toga.

Quote from: mac on 11-11-2011, 23:15:40
PM je nemogući sistem koji proizvodi energiju ni iz čega. Ne proizvodi dušu, ne proizvodi istoriju, ideju, patnju, ljubav, ništa od toga. Proizvodi energiju. Pošto je već teoretski nemoguć onda ga ne vredi objašnjavati, idemo steampunk putićem, uzimamo zdravo za gotovo to što je nemoguće i razvijamo misao. Ali mora da bude u pitanju proizvodnja energije, inače nije perpetuum mobile.

Ima jedan vrlo star vic o programerima: KAKO PROGRAMER KUVA KAFU?

A)  Ako je u džezvi hladna voda:
1. Staviš džezvu na ringlu;
2. Sačekaš da voda provri;
3. Sipaš pripremljenu kafu u vodu;
4. Sipaš u šolju.

B) Ako je u džezvi vruća voda:
1. Prospeš vruću vodu;
2. Sipaš hladnu vodu u džezvu.
Sada se problem svodi na pod A).

Da, znam da program ima falinki, ali odlično ilustruje razmišljanje pravog programera :)

Ovde skoro niko ne čita pažljivo ono što napišem. Stipanu je, na primer, važnije da se lepezani pred D. nego da stane na loptu i odluči može li da puca penal. Tako i Plut. Eto, meni je do toga. I?

Profesor i životinje su mi, takođe, bili u izboru pa otpali. Sad kad ponovo čitam, pitam se da li sam pogrešila. Moguće da nisam videla sav potencijal koji ova priča ima. Mislim da je Jevtra nije napisala. Ne bi joj se dogodile neke štamparske greške koje sam našla (deluje mi da su samo štamparske). Takođe, mislim da ona ne bi toliko često upotrebljavala sklopove tipa "rekao je", "odgovorio je", "uzvratio je", pa opet nekoliko puta "rekao je", mene to baš jako nervira jer sve to može na mnogo lepši način.
Ima nekih, pomalo, naivnih iskliznuća. Ne postoje nivoi ili nijanse crne boje. Ako se kaže da je kutija crna, onda je to to, nema potrebe još nadograđivati objašnjenje tvrdeći da je kutija sasvim crna. Ili je crna ili siva ili ne znam ni ja.  A i to isijavanje njenih ivica mi je, pomalo, nepotrebno iscrtavanje slike. Ne vidim svrhu.
U principu, priča je lepa, tj ideja, ali mi je sva nekako otaljana, fali tu meni još karaktera, nisam brojala koliko ih ima, ali mi deluje da je prostora bilo. Na momente previše objašnjava i priča, što me je odbilo. E sad, ko što bi neki rekli nisam videla ispunjenje zadatka. Kakav mu je karakter i kako on to deluje u njegovoj suprotnosti, a prihvatljivo nama?
Svi se držite tog PM, ko pijani plota, a lepo je rečeno da to može biti samo motiv, ideja, ili neko propratno nešto, šta ga ja znam šta. Pa nije to središnji deo zadatka.

Quote from: scallop on 12-11-2011, 15:00:12
Ovde skoro niko ne čita pažljivo ono što napišem.

Zapravo - to nije tačno.
Ja sam pre nekoliko dana pomislila da bi ovi ljudi mogli da napišu stvarno dobre priče kada bi iskoristili deo potencijala koji koriste u svojim razgovorima na forumu. Ovde ne mislim samo na Plut, nego i na druge.

Le-pe-zaner! I hi hi hi! Evo ja ću mesto Pufnice da rečem 'Fala dobri čiko!'.

Slažem se sa Midoto po pitanju pažljivog čitanja. Pokušah malopre da se našalim, ali nije uspelo. :oops:
Opuštenost je veliki problem, tj nedostatak iste. To se oseti i u pisanju i u poslu, pa i u životu.

Cvrc! Ako postoje nijanse sive, vala postoje i od crne.

Ma, nema šanse, kao što može biti samo mokro i suvo, a ne i mokrije i suvlje, tako ne bi trebalo da postoji nešto što je više ili manje crno. Ili je crno ili nije.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 12-11-2011, 15:05:36
Le-pe-zaner! I hi hi hi! Evo ja ću mesto Pufnice da rečem 'Fala dobri čiko!'.

А?

Nita, pavaj ti nama.

14. Kvočka


Ja sam ovo jedva dočitala. I jedva razumela. Toliko šumova u životu nisam čitala. Ne može u 6000k da se piše naopako. Da se samo junak tako izražava, pa da ne smara, već da bude i zanimljivo, a ovako smara i smara i smara...


A krije se tu nešto kvalitetno. I autor/ka je pismen/a. Šteta, bre, zbog stila. Ubio je priču.



15. Srdašce vatrice


Ah, stigosmo i do ovog epskog čeda svog autora/ke. Perpetum mobile je uočljiv, nedvosmisleno. Ima ga i u naslovu. Samo što je lažan, ali radi i to. Promena u ponašanju? Hm...


Elem, ova priča zaslužila je mesto na kom se našla. Dinamična je, zanimljiva i slikovita. Pogotovo je lepa ona slika sa odmicanjem zavese (i Plut je isto primetila).


Pomalo su patetične odvojene rečenice, ne mnogo, ali dovoljno.


Ono što se meni ovde uopšte ne dopada, ne sviđa se ni scallopu i tu smo se našli - obraćanje junaku od strane višeg naratora. Ne zvuči mi logično, ni opravdano. Osim toga, pojačava patetiku. Priča bi mnogo bolje funkcionisala iz trećeg lica.


Ali pohvaljujem sve pokušaje izlaska u nepoznato i neistraženo, tako da mi je drago što je ova priča osvojila dovoljno simpatija za visok plasman.



16. Crvena, plava, žuta

Eh, bilo je jedno klinačko vreme kada sam obožavala da čitam Morela, Ladlama i Šeldona.  :-|  Ova priča ima istu krimi-kliše atmosferu, ali sada mi je leglo zbog podsećanja na Morela, mog nekadašnjeg miljenika. Bod od mene.

QuoteNije bio nadaren kao njegov pokojni prijatelj ( za pejsaže, ne za ove gluposti )

Nepotrebna (objašnjavajuća) zagrada. Kvari utisak.


Dobra zamisao, ali sa logičkim rupama. Tu sliku moralo je da vidi mnogo više ljudi - oni koji su našli Vilena?


Kraj je sjajan, poslednja rečenica me je kupila.


Kakva nesvesna muška osveta lezbejkama. C, c, c.  :mrgreen:

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 12-11-2011, 15:18:50
Nita, pavaj ti nama.

xrofl

Quote from: Midoto on 12-11-2011, 14:58:19

A)  Ako je u džezvi hladna voda:
1. Staviš džezvu na ringlu;
2. Sačekaš da voda provri;
3. Sipaš pripremljenu kafu u vodu;
4. Sipaš u šolju.

B) Ako je u džezvi vruća voda:
1. Prospeš vruću vodu;
2. Sipaš hladnu vodu u džezvu.
Sada se problem svodi na pod A).
:)

xrofl

Podseća na maca.  :mrgreen:

Ovo je bio jedan od krugova gde sam najmanje toga iz priča skapira' osim kod onih gde sam dao najviše bodova. Moguće da čitam sve površnije, da priče postaju sve kompleksnije, ili kombinacija. Gde su otišli moji bodovi:

10 — Вечито враћање наставног кадра - 3 boda – u okruženju koje prosto traži super-dramatičnost i priče koje se bave stvarima mnogo većim od života, kupila me je neposrednost i prizemnost ove priče. Za mene, dobitno je bilo pre svega što se tema nije obradila parodično ili banalno, već sasvim prirodno. Iz nekog razloga, priča me asocira na deo australijske-novozelandske kinematografiju, sličan senzibilitet.

09 — Larušovi zlatnici – 2 boda – bajkovito, stilski privlačno, uz prilično neočekivan rasplet, gde umesto nekog kvazi-naučnog izlaza, dobijamo magiju/religiju/šta već. Lik Laruša je dobro osmišljen i bez štucanja klizi kroz radnju.

Po jedan bod za:

06 — Hiljadu tristo pedest i neka – ljubavna tematika mi se dopala, i konstrukcija sa paralelnom radnjom je prilično osvežavajuća. Za mene, priču je u najvećoj meri progurala scenografija u kojoj se odvija, koja mi je bila dovoljno snažna da ne tražim neki smisao, koji nisam našao.

04 — Uzvišica – military SF, ako je izvučen koliko-toliko pristojno, za mene je kupljen. Ovde je koncept mašine potpuno zamagljen, kao i promene, ali sasvim u skladu sa ostatkom dela. Opet, kao u onoj Silenovoj priči, više bih voleo da se razradi taj military deo, što autor pokušava, ali opet ostaje na ''izbaci kremenjače-ubaci las-puške'' manevru. Nekoliko detalja bi moglo fino da zakuva i pruži bolju ''teksturu'' za radnju, no, moguće je da samo učitavam moje afinititete, a da su ovde nepotrebni.

11 — KUTIJA – jako dobro napisana priča, stilski potpuno opčinjavajuća, ali za mene, sasvim nerazumljiva. U drugim pričama mi to nije smetalo, ovde, međutim, jeste. Čini mi se da u njoj postoji ''infrastruktura'' za nešto vanserijski sjajno, ali je ralizovano samo do nivao ''veoma dobrog''.

Quote from: D. on 12-11-2011, 15:23:14
Podseća na maca.  :mrgreen:

Ni nalik. Moj algoritam je "ako je voda hladna zagrej je; nastavi sa tačkom 3".

Piješ vruću vodu?

Ne laži, bre, mac, kad svi znamo da se manje energije troši na zagrevanje hladne vode, nego na zagrevanje vruće.  :mrgreen:

Quote from: scallop on 12-11-2011, 15:00:12
Ovde skoro niko ne čita pažljivo ono što napišem. Stipanu je, na primer, važnije da se lepezani pred D. nego da stane na loptu i odluči može li da puca penal. Tako i Plut. Eto, meni je do toga. I?

Evo, za Stipana. Mada mislim da to kod njega ne može da se menja...

256 – Ovde odoše moja 3 poena. Koncept o bespolnom biću mi je bio interesantan, uz to još pismena priča i kreativni PM. Promenu u Saši nisam nazrela, ali mi je ipak ostala favorit.

Larušovi zlatnici – Mislim da je u ovom krugu najpreciznije ispunila zadatak, ukoliko se držimo toga da PM MORA da bude mašina. Interesantno napisano, sa možda malo usiljenim tvistom, ali sve u svemu veoma dobro. 2 poena + 1 poen u tajnom

Kameni – Sa ovom pričom me je povezalo nešto lično, pa me i posebno zanima ko je autor⁄ka. Fina atmosfera, malo zbrzan kraj. 1 bod

Srce vatre – Lepo dočarane slike, priča koja dobro funkcioniše i ispunjava zadatak. 1 bod

Crvena, plava, žuta – Morala sam joj dati bod, jer mi se zaista dopala i pored toga što je malo prekoračila dozvoljen broj karaktera. Ne mislim da je to bilo namerno. Interesantno rešenje PM-a i jedan od najzanimljivijih tvistova u ovom krugu. 1 bod

Но, да наставим...то јест, да испрозивам ове остале, док се не објаве имена, после нећу имати cojones  :) :) :)

Емил и Густав - свидела ми се сама тематика и вешто је написано...до половине, а онда је почело да ме замара...нит сам сконтао те вакуме или лимбо или штатијазнам....такође, усклик Отаџбино! ми делује мало нереално...да се нисам погубио при средини имала би мој глас. Можда :)

Разговор Др. и Проф. у Лимбу - добар почетак...а онда...претерано прокењавање....ја сам једноставан човек (да не кажем прост  :) ) и овакве теме ме стварно умарају..лепо написано, додуше...а где је промена? Аутор/ка ће нас просветлити.

Stipane, izgleda da ćemo da se borimo za prestol  xrofl

Ko nije ispred "Ciklusa" nije bolje ni zaslužio. Dalje, glasao sam za neke priče koje su sad pri dnu. I to nešto znači. Nekoliko priča nas je fatalo na emocije, a ima i par koje su montirale filozofiju u priču. Sve zajedno, glasanje i nije neki precizni pokazatelj.  :mrgreen:

Quote from: D. on 12-11-2011, 15:29:31
Ne laži, bre, mac, kad svi znamo da se manje energije troši na zagrevanje hladne vode, nego na zagrevanje vruće.  :mrgreen:

Što izmišljaš D kad je svakom dobronamernom čoveku jasno da <upisati neprecizan i za raspravu potpuno besmislen iskaz>.

Мда...

Ларушови златници - Ово је добра прича и испуњен задатак...АЛИ! Крај тако блед...не као обрт, поента, него као извдеба. Епик фејл. Толико да бих се изнервирао да нисам у стању дугогодишњег сплина...те две задње реченице су ме одбиле за во вјеки вјеков. :)

Вечито враћање - по мени испуњен задатак...и добро написана...али, није ме такла ни малим прстом...можда зато што осећам хејт према физици и професорима исте :) При том...крај ми није јасан...добро окренула је Завод итд. и ту је промена...али оно после нисам сконтао...после 2 сата и даље је телефонирала и следећа година се неће мерити календаром. Шта сад то значи? Да ли телефонирати значи овде звати неког телефоном или разговарати телефоном и...втф? А можда сам само приглуп. :)

Камени - минимализам у пуном јеку....крај благоречено збрзан и пресечен одмах...можда лош ред речи у последњој реченици? Ко ће то знати, мој професоре? :)

Црвена, плава, жута - добра прича...за ову бих можда гласао да није ненамерно (претпостављам) прекрдашила број карактера...и то за преко 800 чини ми се. Лепо написано, миље кримића...одлична идеја да Вилен остаје равнодушан на слику из разлога што нема ни зрнце уметничког талента, нити се разуме у уметност као такву. :)

А сад ми остаје да се завалим, припалим цигар (запаљење плућа? ха, смејем се ја у лице опасности! :) ) и да чекам да се објаве имена, па да се крљамо к`о људи. :) :) :)

Quote from: D. on 12-11-2011, 15:33:08

Quote from: scallop on 12-11-2011, 15:00:12
Ovde skoro niko ne čita pažljivo ono što napišem. Stipanu je, na primer, važnije da se lepezani pred D. nego da stane na loptu i odluči može li da puca penal. Tako i Plut. Eto, meni je do toga. I?

Evo, za Stipana. Mada mislim da to kod njega ne može da se menja...

Pa ko bi na tebe uopšte i obratio pažnju da nije Stipana...

Scalope, ako ja ne odgovaram baš na svaku tvoju primedbu, to ne znači da nisam pažljivo pročitao šta si rekao.
Jednostavno, ponekad ne znam šta bih rekao - zato što si u pravu.

A što se tiče dugogodišnje zajebancije koju pominješ i kad već insistiraš da ti odgovorim - da, to jeste dugogodišnja zajebancija.
Počevši od Meteora i Minervinih izdanja, preko Terre, Eridiana, Alminih zbirki i svega ostalog, ja od pisanja nikada familiji nisam doneo ni veknu hleba, ni litru mleka.

Ali ima li išta lepše od dugogodišnje zajebancije u koju možeš uvek pobeći posle sivila i kolotečine koja ubija?

Има, кад од дугогодишње зајебанције, у коју увек можеш побећи после сивила и колотечине која убија, узимаш масан кеш :) :) :)

Odlično Savajate! Uzmi ga onda i nemoj još i ti da me nerviraš.
Dosta su već i ovo dvoje naorali...

Ма, шта те брига за њих? После тебе потоп. :)

  Auh. Budući da sam već par puta pokušavao da kačim po nekoliko komentara, a forum ih iz nekog razloga pojede u sredini, ostanu samo prvi i poslednji, kačiću 2 po 2, krenuvši od onih kojima sam dao glasove. Komentare sam napisao neposredno posle čitanja i nisam ih menjao pod uticajem tuđih. Unapred se izvinjavam ako nekome zasmeta neki oštriji komentar, namera mi nije da vređam, samo smatram da je pokuda daleko konstruktivnija od pohvale.


14 — KVOČKA


Svakako jedna od najslikovitijih priča. Ovo je napisao neko ko opasno dobro vlada pismenim izražavanjem, samo ga je ovo nezgrapno ruho ograničilo da to i prenese. Priča je i sama po sebi tajnovito/čudnovato zakukuljena, pa se onda stilom još i zamumulji i pažnju sa same priče prebacuje na način na koji je napisana i to joj ne čini pravo.


Ne razumem forsiranje ovog stila. Guši. Rečenice su prenatrpane, lome se. Oštre su. Nečitljive. A i stil je nedosledan. Čas je ,,mu bi", pa ,,bi mu", pa opet ,,mu bi", valjda ga autor poštuje samo kad se seti, kad mu ne promakne. Sve vreme sam gubio koncentraciju i vraćao se na pojedine delove koji bi me nekad i oduševili. Ali onda se opet vrati na staro, mučno, nepotrebno iživljavanje nad jezikom. (Mada, možda bi to što me je oduševilo napisano prostijim stilom šurovalo s patetikom, ne mogu da procenim.)


Preobražaj karaktera se desio, ali samo zato što ga je junak tajio. Ne znam da li se to računa, ali me i ne zanima. Ova priča dobija 3 poena.


06 — Hiljadu tristo pedest i neka


Čim se maštovito priđe zadatku odmah se vide rezultati. Ova priča je daleko bolja od većine, ali, naravno, ima svojih mana.


Sa tehničke strane prvo lice je protivno zadatku. Napominjem, zanemarujem, ima ga veoma malo.
Perpetuum je samo kretanje, ali i to prihvatam, iako nisam saglasan.
Njen preokret je nemotivisan, zapravo slabo motivisan, pa tu malo škripi.


Poneki suvišni pridevi kao: ,,Nepoznata bića" tamo gde bi bez problema moglo da se kaže samo ,,Bića", čak bi bilo i zanimljivije i doslednije atmosferi. Inače lepo napisano što je izgleda retkost za ovu radionicu.


,,Vreme je iz mog procesora obrisalo sećanje o tome da sam nekad bila smrtna." Ova rečenica samu sebe logički pobija.


Pohvale za suptilno menjanje slika i mesta. Ovo je upravo primer pametnog iskorišćavanja asocijacija i kreativnosti čitaoca.
,,Hoda po vrelom pesku i među umotanim prilikama traži njene oči." Ova rečenica za čas stvori mesto, neku planetu sa dva sunca, pustinju, veliki žuti grad po uzoru na bliskoistočne i masu ljudi/bića koji svi idu svojim poslom, a njega ne primećuju, što nam govori da iako je neobičan, izgleda normalno. Govori nam i da postoje i drugi ljudi/bića pored njih dvoje i zveri. I govori nam i šta protagonista tu radi. Sve u jednoj rečenici! A ne da se koristi po čitav pasus da bi se objasnilo kako je, zbog čega, kojim i kakvim sredstvima i ostalo on tu dospeo.


Autoru (autorki, čini mi se) zameram na ,,mekoći" priče koja bi mogla da ima naglašeniji pančlajn. Ne mora to da bude uobičajen obrt, ali ovako priča ostaje vidljivo osakaćena brojem karatkera i deluje kao isečak iz nečeg većeg.


I igru tristo/trista ne razumem.


Moj glas. Dva poena.

  02 — 256


Jako zanimljivo od samog početka i srednji rod doprinosi toj zanimljivosti, ali ima i stilskih izleta u bljutavost poput ovog prežvakanog poređenja: ,,kao zrak što reže pomrčinu zaseče ga majčina pretnja". Reč ,,sprdnja" jednostavno ne pripada ovoj priči.


Celokupan put od kuće do vrha planine je prazan i nepotreban (a tek prokislo vino i med i samo malo meda da se bogovi ne ljute...) i tu je samo da bi veštački odgodio završnicu koja se očekuje od trenutka kada je Saša krenulo bogovima, pa element iznenađenja otpada, a tvist (ako uopšte možemo govoriti o istom) se oslanja isključivo na to iznenađenje. Kraj jako loš i prava je šteta što dobra postavka nije iskorišćena za nešto bolje.


Zadatak? Po mom shvatanju, nije svako kružno kretanje perpetuum, ali to se može i zanemariti, ako je autor tako razumeo, poslušaću ga. Ako je preokret u karakteru polazak na put, nisam ubeđen. Ako je preokret u pretvaranju u božanstvo, zadatak je promašen.


Ipak, jedna od boljih priča u krugu, ima moj glas, ako ni zbog čega drugog, zbog originalnosti.


07 — Емил и Густав


Veoma vešto Ipak, stil često biva preopterećen pretencioznošću i onda prelazi granicu i gazi u pathos. Puno potpuno nepotrebnih inverzija koje samo kvare lepo napisane delove. Pa primeri svega toga:


,,Она је то што јесте, она је нешто настало од ничега и ништа је потекло од нечега." - šta ovo znači?


,,Шумна је то светлост, као искона искра неописива речју." - inverzija i ta neopisivost rečju posle opisivanja rečima, hm, hm.


Ranoprolećna rastopina mi se neobično sviđa.


Ali ,, Мегаполиса светског", ,,оно што црном рупом зову", ,,зеници Милошевој"i slično su baš te inverzije koje kvare doživljaj iako će možda autor stati u odbranu svog karakterističnog stila.


,, ружу мирисну од никад виђених боја" - prešlo gorepomenutu granicu.


,, крваво модри Дунав" - ovo mi nije jasno. Da li je Dunav dvobojan, ili u njemu ima krvi (onda bi valjda bilo krvavi modri) ili je reka modra poput krvi, hm? Ili je reč o aristokratiji?


Poslednja rečenica na samoj ivici sa patetikom, ali nije prešla na onu stranu, te mi se jako dopada.


I prilično sam uveren da orlovi ne štekću i da se granate ne zakivaju rafalima :)


Na kraju, sam zadatak nije u potpunosti ispoštovan. Ne vidim preokret u ličnosti, mada mi je možda promaklo, možda sam propustio ili nisam shvatio. Ali priča koja i pored mnogih grešaka odiše veštinom biće nagrađena jednim poenom.


16 — Crvena, plava, žuta


Zbrzano, zbrzano, zbrzano. Shvatam da je ograničen broj karaktera, ali sledstveno tome time treba i pisati, a ne kompresovati sinopsis za roman u kratku priču.


S druge strane, jedna od najzanimljivijih ideja i još jedan stabilan rukopis. Ima tu grešaka, recimo ,, Ničega sa čime bi se slikalo", ali to se da zanemariti. Veću zamerku imam na istupe u pripovedanju poput ,,To je najobičnije sranje, što se njega tiče." Taj podvučeni deo je nepotreban, time se ruši integritet pripovedačkog pristupa, uvodi se mešavina između prvog i trećeg lica. Drugi primer je zagrada: ,,( za pejsaže, ne za ove gluposti )". Opet iskorak. Da je bar svrsishodan, nego je zbog nepotrebne informacije.


A onda kreće zbrz. Nekoliko rečenica posle zagrade su naizgled nonšalantno i uzgred pomenute, a pokušavaju da strpaju objašnjenje za ceo Vilenov život u jedan udah. Nedopustivo. A tako ide i dalje. Pa onda udri po liniji manjeg otpora. Ulazimo u misli junaka gde će nam on onako zbrza, kako i dolikuje dotadašnjem pristupu, izložiti sve što bi trebalo da znamo. Jeste lakše. Ali je i površno. I pretvara kratku priču u sinopsis.


Može se diskutovati da je zadatak ispunjen.


Odlična ideja. Stabilno pero. Izvedba nula.


Ova priča dobija poen samo zato što mora da se glasa za 5 priča. Zato što ja za razliku od ostalih suvoparno-generičkih obogaćena bar idejom.

  SIMULAKRUM


Kao prvo, zadatak nije ispunjen. Protagonista ne samo što ne postupa protivno svom karakteru, nego mu je autor uskratio bilo kakav karakter. Perpetuum je uzgred i neubedljivo pomenut.


Kao drugo, ovo gotovo da i nije priča. Pre je ,,kul" ideja koja je autoru pala na pamet, pa je priča svom ortaku. Jedna od onih koja počinje sa: ,,E, a zamisli..."


Treće, stil je mučno bled, a to najbolje ilustruje rečenica: ,,Da l je moguće? — štrecnu se Đorđe". Uopšte je sve neubedljivo i to je ključna reč koja opisuje moj doživljaj pri čitanju.


A aforizam na kraju deluje kao dobovanje zemlje po sanduku ubijenog pokušaja.


Profesor i životinje


Opet pola zadatka. Perpetuum krajnje neinventivno iskorišćen. Promene karaktera nema.


U rečenici "Napolju, prve boje zore polako su milile preko drvenog poda njegove kancelarije." se ispostavlja da je kancelarija napolju!? A ovaj dijalog je jedan od najglupljih koje sam ikad pročitao:


,,   — Gotovo je, napokon — rekao je profesor, gledajući kocku. — Moje životno delo.
   — Kako smo samo dramatični — nadovezao se mačak. — Životno delo, u-la-la!
   — Ja mislim da je sjajno, profesore! — rekao je pas, i dobio češanje po glavi.

   
• 
        
  • Kakav si ti dupelizac — rekao je mačak, i u odgovor dobio režanje. — Naravno, odmah na nasilje. Tipično."

Bez obzira na neispunjenje zadatka ova priča ne bi dobila moj glas. Ta selidba ,,fantazija-ludnica-ipak stvarnost" mora mnogo bolje da se napiše da bi bila uzeta za ozbiljno.


Uzvišica


Prva priča koja u potpunosti ispunjava zadatke, ali je to urađeno nezgrapno i nasilno.


Nisam siguran da li Urije ili autor ne ume da koristi glagol trebati, ,,gomila od ljudi" i da bude zanemarena. Vrhunac nezgrapnog pripovedanja su zagrade "(zbog boje kože)" i rečenica:
"Bili su očajni u želji da povrate svoj izvor, što će se ispostaviti kao uzrok njihovog poraza kada, u sred opšteg haosa, uleteše padobrodovi flote sa pojačanjima i pratećom avijacijom."
Kao da se nekoliko rečenica posvađalo koja će pre da se ispiše, pa su se u krkljancu isprepletale i izrodile ovo sakato čedo.


Dvojici vojnika su na početku nagurane u usta rečenice koje bi trebalo da što brže objasne gde se i šta događa, pa je njihov dijalog prilično neuverljiv. Uopšte je nezahvalno upuštati se u opisivanje novih svetova kada je priča ograničena na nekoliko hiljada karaktera. Ostaje da se osloni na nešto prepoznatljivo, opisivo malim brojem neupadljivih asocijacija, ili na samog čitaoca, na njegov kreativni prostup čitanju.


Na kraju - i tematika je izlizana, i cela priča se kukavički priklonila zadatku i ispunjavajući ga se svela samo na zadatak. Plitko, nemaštovito i nevešto.


P.S. Automatski bolduje poslednje rečenice komentara, nisam ih namerno istakao.

 Vrteška


Kad sam pročitao "Život ga nije mazio" znao sam da ovoj priči ne mogu da dam poene. A ostatak priče nije ni približno uspeo da me ubedi u suprotno.


Svinjoliki nos? Nos koji izgleda kao svinja? Ali, na stranu sitne greške, nepotrebna objašnjavanja su me najviše zabolela.
"Činjenica da je radio za demona koji je prikupljao duše za đavola nije mu smetala."
Ova i poslednja rečenica su najbolji primer toga. Kad se svemu doda i jeftina, nemotivisana promena karaktera lika i krajnje neinventivna upotreba perpetuuma, kao jedini plus ovoj priči ostaje što je bar nominalno ispunila zadatak.


Svemu tome dodati i pretrčavanje preko velikog vremenskog perioda na uštrb građenja karaktera lika, a samo da bi se objasnilo kako se on našao tu gde se našao. Početak tipa: ,,Neverovatnim sticajem čudnih okolnosti Mirko se našao tu i tu..." bi bolje odradio posao. Bez razvlačenja i objašnjavanja. Nepotrebno je. A i ono što bi se time izgubilo ovde nije iskorišćeno.


Larušovi zlatnici


Još jedno bledo odrađivanje po konturama zadatka. Neupečatljivo sa povremenim nezgrapnim konstrukcijama (,,Ni povremeno čangrljanje ne prekida samo njemu znane misli koje mu se roje umom.") koje priču vuku još niže. Kao da je autor na brzinu odradio prvi deo priče, pa mu je još i ponestalo inspiracije, pa onda ubacio jednog anđela i jednog demona, prstohvat resurekcije i promešao u nadi da će se priča sama stopiti u homogenu celinu.


A i kakva je to kazna? Koliko shvatih kažnjeni ne samo da je ostao živ, nego je i napredovao na društvenoj lestvici?!


Prezent potpuno gubi svoju funkciju kad se njime prepričava. Priča se odvaja od čitaoca. Posmatram je kroz neprobojno staklo koje je još i mutno, pa prepoznajem samo obrise. A to je postignuto prezentom koji govori i šta se desilo pre nego što počne scena kojoj mi prisustvujemo. ,,Udobno zavaljen u veliku kožnu fotelju pijucka izvrstan konjak. Nakon drugog taboka, koji je upravo ugasio, vrata se otvaraju i u salon stupa Zenger." A pre toga smo sve vreme sa Zengerom. Autor nas je doveo do vrata sa njim, a onda promenio perspektivu i vratio nas nekoliko minuta u nazad da bi nam saopštio nepotrebne stvari.


Вечито враћање наставног кадра


Danas sam naučio šta je osmoza :)


Ova priča samo pojačava utisak o 11. krugu. Autori uopšte ne pokušavaju da pričaju priču, već samo da ispune zadatak, kao da će on sam po sebi doneti sve što jedna priča treba da ima. Perpetuum + preokret i cela priča se zasniva samo na te dve stvari koje nisu dovoljne za pripovedanje. One mogu biti kostur, mogu biti oslonac, mogu biti i podradnja i sporedni deo priče, ali nikako cela. Siromašno je. Uzaludno je bacakanje kroz prostor i vreme, uzaludno smeštanje reči u usta najčudnijim likovima kad skoro sve priče izgledaju kao da su delo istog šablonskog pisca-radnika koji sedi negde u svom podrumu i štancuje zbirke lenjirom i uglometrom. I misli da je priča inovativna ako je napiše crvenim mastilom.


Sad, da ne ispadne da je ova priča najgora do sad (jer nije), napisana je uporno skladno, ne znam da li je to kvalitet, ali nema očiglednih grešaka ni ispada, a to jeste. Pažljivost, u najmanju ruku. Ipak, ono razbacivanje imenima i principima i čimesvene na početku je potpuno nepotrebno i odbojno.


Preokret iz zadatka je odrađen nevešto i nasilno, odrađen, zato što je zadat. Kao da je naknadno nakalemljen.

 KUTIJA


Potpuno ignorisanje zadatka, ili potpuno nisam razumeo. Iako jedna od najveštije napisanih, za ovu priču neću glasati. Ako je preokret u tome što on ipak voli žene, zadatak nije ispunjen. Perpetuum ne vidim nigde.


,,Hej, zar je moj termin danas?" - Ko ovako priča? Samo skrećem pažnju na propust pošto su ostali delovi dijaloga uverljivi.


Šteta što se ovaj autor nije više usredsredio na zadatak. Na početku sam bio uveren da ću glasati za ovu priču. Po završetku čitanja – ne.


CIKLUS


Bleh. Opet mimoilaženje sa shvatanjem pojma perpetuum mobilea, opet izostavljanje drugog dela zadatka. Opet besmislena priča koja to zapravo i nije. Ovo je još jedan opis ideje u dužini priče.


(Kasnije je neko naglasio da je ovo parabola, ali sam ja daleko od učesnika iste da bih je razumeo.)


KAMENI


Ova priča me je podsetila na nemačku animaciju ,,Točak". (httpwww.youtube.com/watch?v=sU20NMswpps) Ali to je njen najveći uspeh.


Početak zanimljiv, dok se još ne zna ništa, pa golica ljubopitljivost. Kasnije se opet sve sliva niz zadatak kao mnogo puta do sada u ovom krugu. Taj starac na kraju je veoma neubedljiv i usputan i siledžijski umetnut u pripovedanje da bi objasnio stvari koje pripovedač nije umeo ili je bio suviše lenj da bolje ponudi čitaocu.


Opisi su suviše opšti (bogati, dekadentni grad) i ne nude gotovo ništa.
,,izgleda da su svi već pobegli odatle, ali ipak..." - ova rečenica sa mnogim drugima pokušava da nametne nešto. U ovom slučaju lažnu napetost, u drugim misli, navike i običaje junaka. Opet ta zamka opisivanja nečeg novog u malom prostoru.


Meni bi priča bila daleko bolja da su, kao u animaciji, kameni doživeli nešto što su ljudi radili samo kroz posmatranje. Ali to je sad već potpuni iskorak iz namere autora.


SRCE VATRE


Opet inverzije! Shvatam da autor pokušava da izgura to kao stil, ali je često nezgrapno izvedeno, nezgodno je za čitanje. Da bi se forsirao takav stil izvedba mora biti daleko veštija. Upadajući u zamku koju je sam sebi postavio nametnutim inverzijama, pisac ostavlja za sobom mnoge nepočišćene rečenice. Recimo:
,,Bacićeš pogled na Srce Vatre, čudesni predmet što vekovima prirodi prkosi." Čudesni predmet je ovde potpuno nepotrebna sintagma. Pogotovo što i sledeća rečenica dalje definiše srce.


Osvrt na promenu karaktera je odrađen. Jedan pasus da bi se ispunio zadatak i to je to. Plitko je i nedovoljno.


Poslednje dve rečenice potpuno suvišne. Šmekaju na opšte mesto i pathos i kvare kraj. Možda nešto drugo. Možda samo bez njih.


Mali plus za pokušaj iz drugog lica. Veliki minus za neuspešnu izvedbu.

Vimen je ogroman doprinos radionici. Moje poštovanje.

Zahvaljujem. Precizno. Možda malo suviše grdi one koji se muče da ispune zadatak. Nije to mali teret i mnogi ga namerno, vešto ili nevešto izbegavaju. Drago mi je što se ukazuje na propuste za koje više nemam snage da ponavljam. Jednom će tema biti slobodna, a onda ćemo videti pošto pita od zelenog žita.

Vimen je, doduše, podosta netolerantan za umotvorine koje nisu po njegovom ukusu. To je, bar, moj utisak. :) No, na to ima pravo.

Čekajte, jedna je stvar - gomila ljudi (mnoštvo, veliki broj), druga - gomila od ljudi (brdo načinjeno od ljudskih tela. Rečenica - baci pogled na gomilu od ljudi - po meni pokazuje gnušanje, kao da ne vidi čoveka, već neko bezoblično mnoštvo.

Drugo, sprdati se nema veze sa prdenjem, već je književni termin koji su koristili i veliki pisci poput Glišića, Matavulja... Sprdati se - nije nekulturan izraz, ma kakve asocijacije izazivao kod ljudi koji nisu dovoljno čitali, ali me zaista čudi primedba Vimenova.

Hej, hej! Ovde se ukazuje na veoma važan deo pisanja: priču nije dovoljno napisati i reči treba birati. Kad sam bio klinac pesnička karijera mi je pukla pošto je moje pesme čitala Desanka Maksimović. Tada sam saznao da nije dovoljno napisati reč, već je treba pažljivo birati, ako je prašnjava otrti prašinu sa nje, zatim izglancati i još jednom proveriti da li je na pravom mestu. Mislim da Vimen pomalo na to vuče. I drugi su ukazivali na brzopletu upotrebu "koje", a imamo gomilu predloga koji su najčešće pogodniji. Pa, onda, njega, njenu, njegovu, po pet puta u istom pasusu. Da ne pominjem "to, to, to..." koje sam ja dobio po nosu. Vimen ukazuje da su i one manje primetne i dalje greške. Sve zajedno, nije važno kolike su džombe na putu, važno je koliko se kola tresu.

E, pa to "gomila od ljudi" je jedna od najjezivijih konstrukcija koju sam ikada video na ovoj radionici!
A svačeg sam se nagledao za ovih 11 meseci!

 :) Nisam ni mislio da sprdanje ima veze sa prdenjem :) Sprdanje trenutno ima jako čudan prizvuk. Delom arhaičan, koji ti Midoto pominješ, a delom moderan. Ne znam da li je iko to primetio, ali danas klinci koji govore "ekstra" kažu i "matori idemo da se sprdamo" što je za mene zauvek obogaljilo zvuk te reči. Ni jedan od ova dve ne odgovara priči.
To što su veliki pisci koristili neku reč, ne znači da je ona uvek prigodna. U njihovo vreme je takvo izražavanje bilo deo svakodnevnog govora, pa se slilo i u književni. Danas se "sprdanje" jako retko koristi, a ako počne da ulazi u književni jezik u ovom novom ruhu čim polomim sve prste odsećiću si jezik. :)

Quote from: vimen on 12-11-2011, 21:10:55
:) Nisam ni mislio da sprdanje ima veze sa prdenjem :) Sprdanje trenutno ima jako čudan prizvuk. Delom arhaičan, koji ti Midoto pominješ, a delom moderan. Ne znam da li je iko to primetio, ali danas klinci koji govore "ekstra" kažu i "matori idemo da se sprdamo" što je za mene zauvek obogaljilo zvuk te reči. Ni jedan od ova dve ne odgovara priči.
To što su veliki pisci koristili neku reč, ne znači da je ona uvek prigodna. U njihovo vreme je takvo izražavanje bilo deo svakodnevnog govora, pa se slilo i u književni. Danas se "sprdanje" jako retko koristi, a ako počne da ulazi u književni jezik u ovom novom ruhu čim polomim sve prste odsećiću si jezik. :)

Molim te da ne osakaćuješ sebe :), ali moram da ti kažem kako sam pročitala pomenutu reč u nekoliko književnih kritika (čak i kod hrvatskih, koji su poslovično fini), tako da mi se čini kako "sprdnja" nije ni izlazila iz književnog jezika.

Hrvatskih poznavalaca jezika - dopunjujem samu sebe.

A ja mislila da je Jevtra stroga  :cry:

Да....после Јевтрног кометара сам се само умусио...после Скалоповог ми је канула суза, мушка најтежа, а после Вимена жилет у купатилу је почео необично да привлачи моје вене.  :) :) :)

 xrofl

Ne dajte mu žilet! Boban još ništa nije komentarisao.

Moraću i ja strožije... :evil:

Quote from: Savajat Erp on 12-11-2011, 22:10:11
...жилет у купатилу је почео необично да привлачи моје вене.  :) :) :)

Je l' onaj jednokratni? Nisu loši, al' su još bolji oni starinski Super silver, što se stavljaju u mašinicu. Ti su najbolji. Nemoj uzimati raznorazne Mach-ove nežne 3,5,9... all in one i slične gluposti, kaki su sumnjam da oće da skliznu i onda... niš od posla.

Quote from: Plut on 12-11-2011, 22:45:55

Quote from: Savajat Erp on 12-11-2011, 22:10:11
...жилет у купатилу је почео необично да привлачи моје вене.  :) :) :)

Je l' onaj jednokratni? Nisu loši, al' su još bolji oni starinski Super silver, što se stavljaju u mašinicu. Ti su najbolji. Nemoj uzimati raznorazne Mach-ove nežne 3,5,9... all in one i slične gluposti, kaki su sumnjam da oće da skliznu i onda... niš od posla.

A da proba sa satarom? To ne klizi.  :lol:

 :shock:


xhang

Quote from: angel011 on 12-11-2011, 22:50:30

Quote from: Plut on 12-11-2011, 22:45:55

Quote from: Savajat Erp on 12-11-2011, 22:10:11
...жилет у купатилу је почео необично да привлачи моје вене.  :) :) :)

Je l' onaj jednokratni? Nisu loši, al' su još bolji oni starinski Super silver, što se stavljaju u mašinicu. Ti su najbolji. Nemoj uzimati raznorazne Mach-ove nežne 3,5,9... all in one i slične gluposti, kaki su sumnjam da oće da skliznu i onda... niš od posla.

A da proba sa satarom? To ne klizi.  :lol:

Pobogu Angel! :? Nećemo ga sakatiti, neka ode kako mu želja zapoveda. :mrgreen:

Ko nije komentarisao?  :)

Kad mu nismo verovali da će da puca. ZAŠTO MU NISMO VEROVALI?

A sada bih se pozabavila pričom sa vrha lestvice, za koju, eto, nisam glasala.


Larušovi zlatnici - simpatičan izbor imena. Elem, ideja kao ideja nije loša, negde do pola mi je nekako još i bilo kol'ko-tol'ko ok, dosledno praćenje zadatka, dijalozi su dobri, ali mi se od polovine sve nekako raspalo. Kad sam već kod imena, Zenger je negde na pola puta postao Zender i takav ostao do kraja. Kritika autoru, budi pažljiviji sledeći put.


PM - zadatak ispunjen. Ko još ne bi voleo da mu zlato, tek tako i bez truda, sipa na sve strane?
Njegov karakter - malo su mi u magli sve one njegove žrtve i veza sa mašinom koja pljuje zlatnike, al' dobro, na moju dušu da nisam shvatila. Mislim, jasno mi je kakva je on zla naradio, ali mi se ne dopada kako je sve to autor povezao.
Promena karaktera - i inače imam problema sa pokajanjima, verom, religijom i tsl. Ja ovde nisam videla delovanje koje je u suprotnosti sa njegovim karakterom, a nama prihvatljivo, tj meni. Jeste se on pokajao i jeste rešio da žrtvuje sve blago koje ima i, najvažnije od svega, svoj život, ali zašto? Jer je to jedini način da dosegne carstvo nebesko. Dakle, žrtvuje se da bi mu kasnije bilo bolje. Po meni je to čista korist i u skladu je sa njegovim karakterom. Verujem da će sada mnogi da skoče na mene zbog ovoga, ali ja tako i nikako druk'če. Slična ideja kojom se, ranije a i danas, mnogi zanose 'budi dobar, pošten, ne čini zlo i sutra, na onom svetu bićeš nagrađen' umesto da se kaže 'budi pošten, ne čini zlo jer je to dobro'.


Takođe, retko kad mi upotreba prezenta prija, kao da čitam didaskalije. To mi je u redu u dramskom tekstu, ali u ovakvoj priči mi ne leži.
Ipak, ova priča je daleko iznad onih koje nam je isti autor nudio u pređašnjim radionicama i to je veliki +.

a kako ti znaš, plut, koji je to autor, a?  :evil:

D, ovde svi znaju ko je koji autor osim tebe; ti si u nekom autu, sećaš se?

Za njega znam čak i ja, ovako osakaćena za veštičarski instinkt. Ali izgleda da je on zaboravio nas...

ma malo se uobrazio, bilo je za očekivati da se to desi...

daj autore? ne čekamo više primadone...   :)

Eto, na primer, ja sam bio u pravu a D nije. Ne zna bre ni koja je njena priča. Možda zato što joj u poslednje vreme ne kuca?

:lol:
a možda kuca previše? ili stvarno pojma nemam koja je priča moja, i čini se da ti to znaš bolje od mene... a ja, u međuvremenu, pišem gluposti....  :?:

Večito vraćanje - u prvom čitanju sam mislila da vidim nekoliko stvari koje su mi se izgubile u drugom i trećem. Jeste prilično lako i tečno napisano, ali isto tako i vrlo obično. Ništa što bi u meni izvazvalo 'ono nešto'. Dopalo mi se lupkanje kašičicom o šoljicu kafe i to je, otprilike, sve. Jasno je meni kakva mašina je u pitanju, ali sve ostalo nije. Šta se to na kraju dogodilo? Zašto je važno što sledeću godinu neće meriti školskim kalendarom? Okrenula je Zavod za intelektualnu svojinu i koga je posle zvala ili sa kim je razgovarala još dva sata? Niš meni tu nije jasno.


Emil i Gustav - do sada potvrđeno da mi se dopada Hrundijevo pisanje, ali ovo... nije me dotaklo ič. Jest' mi njegovo objašnjenje pomoglo da razumem priču, ali i pored toga sam ravnodušna. Do pred sam kraj nisam ni shvatilila gde je tu bilo kaki sf/f šta li, a onda mi se kraj učinio kao nasilno uguravanje u taj milje (hah!). Takođe, borba avionima u meni ne budi veliku radoznalost da bih, do u detalje, pratila šta se i kako dešava.


Uzvišica - pucanje, ustaj vojsko, juriš... od kad sam prestala sa gledanjem partizanskih filmova, ovako nešto me više ne vuče. Tako sam i ovu priču odbacila, em što mi nije ni najjasnije šta se tu tačno dešava, osim da ovaj stalno bulji u plavokosu lepojku na slici, a drugi ga... ono s po vijagre i onda se bore. Opet, na moju dušu i to što, verovatno, zbog tematike nisam svu pažnju usmerila na čitanje i razumevanje. Ono što mi je jako zasmetalo jeste objašnjenje o Plavcima u zagradi, ma briga mene kao čitaoca zašto su ljudi tako prozvali Namise, ako to nije zbog nečega izuzetno bitno, a taj deo nisam našla. Čak i da je autoru bitan taj podatak, mogao je drugačije da nam objasni.


Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu - Volim i ja nekad lamentirati nad hudom svojom sudbom, ali ovi ga, sirotani nekršteni, preteraše. Sve je ovo lepo napisano, i ispijanje Lete na kraju, pa zaborav koji sledi, takođe, ali je priča preduga i prenaporna da bi držala pažnju do kraja. Lepa, lepa priča, ali me nije dobila, šta ću.

@D, nemam ja pojma šta ti pišeš,al sam trefio.Hrundi mi se u ovom krugu zamaskirao (kako je i obećao) a i svakako mi nije legla;sumnjam da je Savajat unakazio Simulakrum (ili beše Profesor?);pobednik se podrazumeva;Midoto i Jevtra,sad sam skroz u trilemi,Srce Vatre i 256,pa nek se dogovore koja je čija.Čak mi se učinilo i da je Mariana učestvovala,a kaže da nije.Eto, nalupeto se ja.A garant su se svi već odali,samo ne čitam komentare pažljivo.Na kraju će biti da sam Epiju dao 3 pb,pa da mrem oma.

Pa Savajat je pisao Uzvišicu i sad će posle Plutinog komentara stvarno da seče vene.  :lol:

A i Midoto se odala braneći sprdnju...


Ma pišem gluposti, nema uvrede. Bila sam ozbiljna...  :?:

Uzvišicu?! 'Neki militar' kako u mojoj bilježnici piše?! Nikad od njega ponovo Pufnica...
Jelil to Boban objavio imena il bih stvarno mogao da počnem sa čitanjem komentara?

Znači, sad se igramo igre 'Udri muvu'? Nemate pojma. Simulakrum je onaj novi, ne pratiš radnju, Stevo. Dakle, Savajat nije, mislim da je njegova Večito vraćanje. Ivičina je, verovatno, Uzvišica (zbog militara). Mislila sam da je Jevtrina Srce vatre, al' će biti da nije, pa ne znam. Karl Rosman mi je misterija. A da nije njegov Ciklus? Moguće da se i Midoto odala, ili je to samo bila dobra varka.
I tako...

Ivica je glasao za Uzvišicu.  :)

'I tako...', jel to ona knjiga što može da se pazari u svim srbijanskim poštama?

 xrofl

Quote from: D. on 13-11-2011, 01:36:25
Ivica je glasao za Uzvišicu.  :)

U majku mu! E onda je Kameni, ima i tu jurnjave. :)

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 13-11-2011, 01:37:01
'I tako...', jel to ona knjiga što može da se pazari u svim srbijanskim poštama?

Ja sam moderna žemska pa račune plaćam putem on-line bankarstva, tako da tu knjigu verovatno nikada neću videti. Mada, možda zbog nje, ili šoljica za kafu... ipak... je l'...

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 13-11-2011, 01:27:41
.Na kraju će biti da sam Epiju dao 3 pb,pa da mrem oma.

Ćeš ti da umreš, nego šta nego da umreš, al' ne zbog Epija...  :mrgreen:

Ништа ви не знате, смешна нижа бића! Да, уместо жилета окренуо сам се егоманијакализму!  8-) (Бата Животиња моменат) :)

Napisao sam već, al' koliko vidim moram ponovo, da ću komentare za nekoliko dana, kada nađem vremena... možda legnu i večeras ili sutra.

Lenštino!!!

Iako je zamaskirala termin smaranje sa nekoliko varijanti istog, Plut i dalje ne može da dočita nijednu priču. Tri i po strane su joj mnogo, deset minuta čitanja šok. Njoj nikada ne dogori do kraja, kao mokar fitilj, kamen joj isklizne pre nego ga dogura do vrha. A, možda su pisci i priče krivi, videli smo da se poentira nisko ili mnogo izbliza. A ko je šta napisao i zašto nam ne kuca je mnogo manje važno.

Neko se s pijace nervozan vratio, biće habanja šiljaka...

Quote from: D. on 13-11-2011, 01:30:40
Pa Savajat je pisao Uzvišicu i sad će posle Plutinog komentara stvarno da seče vene.  :lol:

A i Midoto se odala braneći sprdnju...


Ma pišem gluposti, nema uvrede. Bila sam ozbiljna...  :?:

Molim D da se ne sprda sa mnom: priči nisam dala ni bod, jer me nerviraju ti koji se u krug preziru i međusobno (si) otežavaju postojanje. A kamoli da je napišem!
:)

Dobro jutro Scallope! Umesto što se lepezaniš pred Plut bolje bi bilo da pročitaš njene osvrte!

Quote from: Plut on 12-11-2011, 01:44:10
Ovu priču sam sa velikom pažnjom čitala i to nekoliko puta.

Taman posla. Popio kafu, očistio ren, a napolju 0^oC, narezao šargarepu za cušpajz, lukac da počne dinstanje, praziluk za već nešto. Biće šargarepa za narandžasto, spanac za zeleno, a pohovana piletina kao imitacija za meso. E, pa kad već čistim ren i seckam, šta bih drugo na forumu? Juče smo naredili vanilice i bio sam fini. Ja ih izmodlovao, žena ispekla, ja ih mazao pekmezom od grejpfruta dok nisam skršio dva kružića, a onda prešao na dobro ukuvan džem od šljiva, bacao ih u prah šećer, a ona ih vadila i ređala. Sinfonija.


Šta da ti kažem za Radionicu. Tu sinfonije nema. Neki navalili sa stilom, kao da ćemo da delimo NINovu nagradu, naravno, ti ćeš da lupaš u činele, a muzički sastav tamburaški. Drugi se ubiše da ispune zadatak, pa ih sad trtimo kao da je to jedino bilo pogrešno. Umesto a capella mi ni ko zunzare na balegi. Zvučimo kao uštimavanje pred dizanje zavese. Ću d'odem da pišem After humen stori, pa vi vidite.


Stipane, dobro jutro. Plut čita više puta jer voli da se smara. :mrgreen:

Quote from: Stipan on 13-11-2011, 10:53:49
Dobro jutro Scallope! Umesto što se lepezaniš pred Plut bolje bi bilo da pročitaš njene osvrte!

Burn! Уме и Стипан да шукне, онако...хм...професорски?  :) :)

Da pročitam? Ja ih učim napamet.

Ти си неке врста литерарног Чака Нориса :)

A šta si ti napisao u ovom krugu?

Da se oglasim ovako izdaleka, jer patim od kijavice i ne bih nekog da zarazim: niko do sada nije potrefio moju priču (to valjda smem da kažem), a komentari su mi više nego zanimljivi. Jedva čekam da se otkriju autori pa da krenem u odbranu svoga čeda... u stvari ne, jer se sa većinom negativnih kritika slažem, ali Loma ću najozbiljnije pitati iz kog je džepa izvukao tumačenje.

Quote from: scallop on 13-11-2011, 12:22:16
A šta si ti napisao u ovom krugu?

Неку глупост, није ни битно. :)

Ide ti od pera.

Silna isparenja luka i rena oće i čoveka da ogorčaju. :wink:

Plut se u ovom krugu potrudila da u svakoj priči pronađe što više pozitivnih momenata, što je i uspela, koliko god joj to predstavljalo napor. xfrog
Kao što rekoh, tema nije bila laka, a zadataka nekoliko. Kako je ko razumeo zadatak, tako je i pisao. Isti princip primenili su i čitaoci. Sa Jevtrom se slažem, komentari su baš zanimljivi i, nadasve, različiti.

Uh, samo da nisam omašio pa slučajno propustio da Jevtru pošteno išamaram komentarom - onako k'o i ona mene!

Do sada su sigurna 4 para: autor – priča.
Džek – Laruš...,
Loni – Simulakrum,
Hrundi – Emil...,
Vimen – Razgovor...

Za Srce vatre, Hiljadu trista pedeset i neku, pa i za 256 bih rekla sa izvesnošću: ženski rukopis. To mi se čini i kada je Vrteška u pitanju, ali nisam potpuno ubeđena. Takođe, skoro stopostotno povezujem Rejka sa trobojnom pričom. Kameni me malo bune – postoji taj patrijarhat u predstavljanju likova: prvo muški Kameni, pa ženski Kameni, ona počinje da povraća čim je zatrudnela (ili nepoznavanje razvoja trudnoće, ili brzo rešenje za premali prostor), a onda tako fina nežnost kao što je dodirivanje kose.
Vi se međusobno dosta dobro poznajete. Šta je sa detektivskim porivom da otkrivate?

E makar za jednu si zeznula u vezi ženskog rukopisa!!! Pojma nemaš!!!

Što vičeš? Čujem te i sa jednim uzvičnikom.

Srce Vatre il 256 Stipanovo čedo? Biće mi izuzetno drago kako god da padne.

Stipanovo je Srce vatre, toliko sam, falim te bože, skontala.

:-)

Ja znam ko kokodače, a nikako da ne razbije jaje.

Midoto priliöno dobro procenjuje :)...
Stipane puno se družiš sa nama ženskama, pa si nam poprimio rukopis  xrofl xrofl xrofl

Ne dam jajca. ('Moje, moje, moje!', Patak Dača copyright)

Quote from: Plut on 13-11-2011, 13:21:12
Stipanovo je Srce vatre, toliko sam, falim te bože, skontala.

Lepo moje pametno! (evo, samo jedan znak uzvika!)

Quote from: NdZodiac on 13-11-2011, 13:29:28
Stipane puno se družiš sa nama ženskama, pa si nam poprimio rukopis 

Nije no ću s onim dlakavim grubijanima...

Eh, kad opalim jednu mušku priču u decembru, niko neće da provali da je ženska!!  :lol:

@D, puste želje. Da naprasno odlakaviš i zabatališ pranje na mesec dana, opet bi bilo 'cile mile' i 'di zeka pije vode'. Boban je u pravu, predviđene ste da gigoljite malu decu :-)

Igramo se pogađalica ?  :)
Ja tipujem da je Kvočka priča Jevtropijevićke. Profesor i životinje... možda Angel, a možda i Plut, i ona zna ubaciti u priču s vremena na vreme faunu i floru  :). Džeka je lako poznati po č i ć, a i po temi priče. Kameni- nisam siguran, interesuje me ko je napisao tu priču.

Da se i ja složim sa Epijem po pitanju Đekove priče. Na 'sarajevske' tipfleke sam se samo nasmejao. Tematika priče, i ispodpatosno emotivisanje mi je kazlo sve. Bez daljnjeg, priča je mogla biti i više neg vrlo dobra da samo nije imala ono kužno drugo poluvreme.

Mene interesuje koja li je Savajatova priča.
Toliko se raskukao na komentare da se pomalo brinem za njegovo mentalno zdravlje...

Ma, nije je ni poslao. Zajebava pošten svet.

A mene zanimaju Midoto i Karl.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 13-11-2011, 13:44:39
@D, puste želje. Da naprasno odlakaviš i zabatališ pranje na mesec dana, opet bi bilo 'cile mile' i 'di zeka pije vode'. Boban je u pravu, predviđene ste da gigoljite malu decu :-)

Da se kladimo? :)

Tu rundu smo već imali.

Klađenje? Ili mušku priču iz ženskog pera?

Quote from: D. on 13-11-2011, 14:05:05

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 13-11-2011, 13:44:39
@D, puste želje. Da naprasno odlakaviš i zabatališ pranje na mesec dana, opet bi bilo 'cile mile' i 'di zeka pije vode'. Boban je u pravu, predviđene ste da gigoljite malu decu :)

Da se kladimo? :)

Šta ako izgubiš? :)

Opet da se kladi. Ne kara majka sina (ćerku) što se kocka već što se vadi. :-|

@ D, Stipan je pokazao da i to možemo :-)
Daj nešto teže.

Quote from: NdZodiac on 13-11-2011, 14:07:39
Šta ako izgubiš? :)

Neću da izgubim jer ne postoji muško i žensko pismo. Postoji unošenje autentične, lične emocije u priču. To je sve...

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 13-11-2011, 14:10:48
@ D, Stipan je pokazao da i to možemo :-)
Daj nešto teže.

xrofl

Stipan je pokazao da ON može, ne da VI možete  xfrog

Quote from: Anomander Rejk on 13-11-2011, 13:47:31Profesor i životinje... možda Angel,

Jok.  :lol:

A biće zanimljivo uporediti polnu/rodnu strukturu glasanja za ženske i muške priče...

Neće.

Biće, biće. Muški glasaju za ženske priče, a žene za muške. Pa po čemu je onda neka priča muška ili ženska?  :lol:

jao bre , D, opet lupetaš o ravnopravnosti muškaraca i žena, a jedina si ženska ovde dovoljno matora a neudata i svijena uz skute muškarca.

Quote from: D. on 13-11-2011, 14:19:00
Muški glasaju za ženske priče, a žene za muške.

Ovo govori u svoje ime :) ... mislim da su moji bodovi obično raspoređeni ravnopravno, and really, what is uopšte muška i ženska priča?!

Zar nema više ništa zanimljivije od nagađanja? :)
256, Midoto: znam pouzdano, prepoznala sam stil iz ranijih radova.
Savajat: Trobojno ili Uzvišica.
Stipan: Uzvišica.
Kvočka: Steva, nastavlja inadžijsko pisanje uz dlaku. Ako, posle ti đavo kriv.
Plut: nemam pojma.
Razgovor u Limbu: ili Vimen, ali sumnjam, ili Rosman, jer o njemu ništa ne znam, ili se Bata povampirio na znatno višem nivou umeća.
Profesor... Anomander? možda.
135 - s jedne strane D. ina standardna tematika, s druge strane D. ipak brižljivije piše, ne znam.
Kameni mi je čist Suba, jako ću se iznenaditi ako je neko drugi.

Quote from: Boban on 13-11-2011, 14:22:32
jao bre , D, opet lupetaš o ravnopravnosti muškaraca i žena, a jedina si ženska ovde dovoljno matora a neudata i svijena uz skute muškarca.

Šta ti lupetaš? Kojih muškaraca? A što se tiče udaje, to je odavno prevaziđen koncept. Zatvor.

Sekund povratka na pisanje

Mene malo kopka ona 'gomila od ljudi'.
Jes' nezgrapno, al' da li bi u nekom slučaju takva, prljava konstrukcija pomogla u dočaravanju atmosfere?
Ako treće lice ne trpi takve stvari, da li bi prvo lice to dozvolilo?

Quote from: Jevtropijevićka on 13-11-2011, 14:26:47
Razgovor u Limbu: ili Vimen, ali sumnjam, ili Rosman, jer o njemu ništa ne znam, ili se Bata povampirio na znatno višem nivou umeća.

Bata za svog života neće pisati tako... :lol:

Sinlen, prvo lice samo ako je pripovedač naglašeno neupućen u srpski...

Zahvaljujem  :)

Eh, sad, D. nema standardnu tematiku. Samo je u plavoj fazi stvaranja....

Pisala je i krvoločne horor priče, tvrdi sf i tako...

Quote from: D. on 13-11-2011, 14:37:22
Samo je u plavoj fazi stvaranja....

Pre pink  xrofl xrofl xrofl

Aha, dobro onda...

Meni "prepoznavanje ženskog rukopisa" ne znači ni dobru, ni lošu ocenu. A posebno me iritira kada je to najbitnija odrednica. Samo sam pokušavala da povežem priču s autorom, uskraćena za poznavanje prethodnih priča. Naravno da sam prvo uočila pravopis i rečitost, pa tek dodeljivala pol. Sada, pošto nisam potpuno oklopljena, nisam htela previše da džarkam. Ko zna koliko bih uzvičnika dobila od Stipana da mu skrenem pažnju: ne kaže se u vezi nečega, već u vezi sa nekom temom. Nisam toliko hrabra.

Taman sam hteo da pitam što pucate na Subu kad je čovek lepo najavio da je tanak s vremenom i kažem da prst treba okrenuti ka Sinlenu, kad eto Sinlena. Sve zavisi od mamca na udici. Neko se fata na "sprdnju", neko na "gomilu od ljudi", a D. ne može bez rodno/podno i uzvodno. Kako je počelo Boban će iznenaditi samo Jevtropijevićku. Tolko se zamaskirala da ne zna ni šta je napisala. Taman da joj neko ostavi u nasleđe perpetuum mobile, sa sve prikolicom da odnese i nešto Larušovih zlatnih jaja. Ako već ne može jaja Dače Kvočke, koji neće da se digne sa janjeta...


Midoto, oguglaćeš.

Quote from: scallop on 13-11-2011, 15:04:20
a D. ne može bez rodno/podno i uzvodno.

Ja ne mogu?! Ja? Pa mene ovde svrstavaju u ženska pisma, standardne teme i neudate, a dovoljno matore... Valjda imam pravo da se oglasim tim povodom?

Daj autore, matori.  :lol:

Немам представу ко је шта писао, осим ових што су се сами изланули, а нешто и немам воље да погађам...мада, занимљиво је посматрати вас како се испуцавате. 

@D.

А зар ниси неудата, а довољно матора? :) :) :)

Quote from: Savajat Erp on 13-11-2011, 15:08:48

@D.

А зар ниси неудата, а довољно матора? :) :) :)

Čekaj, bre, kakve veze ima bračni status sa mojom dovoljnom matorošću? Pa nije jedina odrednica dovoljno matore žene njena "udatost"?

Nikada se neću udati. Crknite sve mladoženje.  :lol:

Quote from: Jevtropijevićka on 13-11-2011, 14:26:47
Zar nema više ništa zanimljivije od nagađanja? :)
256, Midoto: znam pouzdano, prepoznala sam stil iz ranijih radova.
Savajat: Trobojno ili Uzvišica.
Stipan: Uzvišica.
Kvočka: Steva, nastavlja inadžijsko pisanje uz dlaku. Ako, posle ti đavo kriv.
Plut: nemam pojma.
Razgovor u Limbu: ili Vimen, ali sumnjam, ili Rosman, jer o njemu ništa ne znam, ili se Bata povampirio na znatno višem nivou umeća.
Profesor... Anomander? možda.
135 - s jedne strane D. ina standardna tematika, s druge strane D. ipak brižljivije piše, ne znam.
Kameni mi je čist Suba, jako ću se iznenaditi ako je neko drugi.

Ne znam kako mi je ovo promaklo, ali sam sada malo razočarana. Ova priča bez pozitivaca? Nema najjasniju odliku mog "stila": dobro uvek mora da pobedi :)
Idem u potragu za književnim kritikama (jer je ovo prva Jevtropijevićkina priča na radionici) i za Plutinim "ranim radovima".

Quote from: D. on 13-11-2011, 15:21:58
Nikada se neću udati. Crknite sve mladoženje.  :lol:

:-| :-| xrofl xrofl xrofl xcheers xcheers xcheers

alo bre, D. pa ko bi bre normalan pri čistoj svesti pomislio da te dovede u kuću za stalno?

Funkcija žene je da nađe svog muškarca i da za njega odradi sve što priroda od nje očekuje.

A koja je funkcija muškarca?

Quote from: Boban on 13-11-2011, 15:31:32
alo bre, D. pa ko bi bre normalan pri čistoj svesti pomislio da te dovede u kuću za stalno?

Onaj koji zna da mu sa mnom nikada neće biti dosadno. Što će reći - pametan muškarac. E, sad, to što vas je malo, nije moj problem već je problem prirode.

Bobane, toliko si suzio izbor, da neće biti problema.

Quote from: NdZodiac on 13-11-2011, 15:36:09
A koja je funkcija muškarca?

muškarac i funkcija u istoj rečenici?  :lol:

Гаџет. Украс у кући. Играч бесконачних игрица...

to jeste pleonazam, jer da nije to bi značilo da postoji nefunkcionalni muškarac... nego, okačio sam vam imena, pa preusmerite energiju na tu stranu.

Quote from: D. on 13-11-2011, 15:36:57
Onaj koji zna da mu sa mnom nikada neće biti dosadno. Što će reći - pametan muškarac. E, sad, to što vas je malo, nije moj problem već je problem prirode.

Kako sam stariji, dosada je sve cenjenija kategorija.

И онда одјахаше у залазак Сунца...

Prokletstvo, Stevo!!!

 :shock:  mogu reći da sam prilično iznenađena...




Savajat mi ispade srodna duša :)

Quote from: Boban on 13-11-2011, 15:41:47
Kako sam stariji, dosada je sve cenjenija kategorija.

Pa ja sam pričala o zanimljivim muškarcima.  :lol:

Eto kako fino ispadne kada neko ko nije zlonameran zajebava radionicu. :lol:
Osetim ja to odmah... kada mi radi instinkt za zlonamerne...

Aaa... bravo svima poentiranima, a Plut nek da neko debelo obrazloženje! Idem da mesim kolače i neću biti tu do koznakad...

da, da - plut, objasni se. ti, stevo - nemoj, molim te.  :lol:

Quote from: NdZodiac on 13-11-2011, 15:44:33
Savajat mi ispade srodna duša :)

Ко би рекао, а? :)

А са којим сте ме све причама повезивали....:)

Quote from: D. on 13-11-2011, 15:45:42

Quote from: Boban on 13-11-2011, 15:41:47
Kako sam stariji, dosada je sve cenjenija kategorija.

Pa ja sam pričala o zanimljivim muškarcima.  :lol:

Vidi, mala, ja mogu ovakav ogrezo u dosadi sa dva promila svog angažovanja da ti napravim zabavu od koje ne bi mogla da se oporaviš godinama...

Quote from: Savajat Erp on 13-11-2011, 15:55:26

Quote from: NdZodiac on 13-11-2011, 15:44:33
Savajat mi ispade srodna duša :)

Ко би рекао, а? :)

А са којим сте ме све причама повезивали.... :)

Prijatno iznenađenje :) ... moglo je i gore hahahahahahahahahaha... šalim se :wink: , lepo je videti da ima nekoga ko malkice slično razmišlja :)

Quote from: Savajat Erp on 13-11-2011, 15:55:26
А са којим сте ме све причама повезивали.... :)

Mislim da te nisu povezivali na sa čim suvislim.

Битно је да су ме погрешно повезивали! :)

Quote from: Boban on 13-11-2011, 15:56:18
Vidi, mala, ja mogu ovakav ogrezo u dosadi sa dva promila svog angažovanja da ti napravim zabavu od koje ne bi mogla da se oporaviš godinama...

:D prazne pretnje...

Kamena pufnica, grom me spalio!

Quote from: Savajat Erp on 13-11-2011, 15:59:44
Битно је да су ме погрешно повезивали! :)

bitno da si odlično prošao... :)

Два патетичара и четири даме у првих шест. Где смо доспели?

Držimo se mi začelja, tako je najbolje. :mrgreen:

Quote from: D. on 13-11-2011, 16:09:56

Quote from: Savajat Erp on 13-11-2011, 15:59:44
Битно је да су ме погрешно повезивали! :)

bitno da si odlično prošao... :)

Да не кажем како сам се над`о добро сам се уд`о.... ;)

Quote from: scallop on 13-11-2011, 16:22:57
Два патетичара и четири даме у првих шест. Где смо доспели?

Hobit vam je pomrsio konce.  :lol: Doduše, ovu damu visoko su plasirali muškarci, i ova dama što se sad ograđuje od pročelja...


Mislila sam da je i Lenaj učestvovala... Slobodno, draga. Ne grizemo. I ko bude grizao, ja te branim.  :)

Lenaj, ne nasedaj na Princezina obećanja! Teško onom koga ona brani!!!

Prokletstvo! Nisam iskoristio priliku da satrem Jevtrinu priču!!!

A Savajat je najobičniji dvoličnjak i manipulaor javnim mnenjem!!!

Quote from: scallop on 13-11-2011, 16:22:57
Два патетичара и четири даме у првих шест. Где смо доспели?

Rasturismo grubijane k'o beba zvečku!

Za sve su krive španske serije i Pink!

Večito vraćanje nastavnog kadra: Veoma prijatna priča. Toliko prijatna da sam u toku čitanja zaboravila da mi je naslov delovao kao smor, toliko prijatna da me je uljuljkala dovoljno da mi ne padne odmah na pamet "a kako ona zna da će umreti u roku od godinu dana, nije pomenuta nikakva neizlečiva bolest (a ni od čega je umrla), ni vidovitost, ni..." ili "a šta taj perpetuum mobile konkretno radi - proizvodi zlato, hranu da nahrani gladne mase, kuva kafu, čuva malu decu...?". No, bila ja uljuljkana ili ne, na takva pitanja bi valjalo dati odgovor.


Oba zadatka ispunjena. Ubacivanje nauke taman koliko treba, elegantno izbegnuto petljanje sa objašnjavanjem kako tačno perpetuum mobile radi. Lepa promena u liku na kraju.

Ponosno stojim međ' muškom boranijom! (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffroehlich%2Fk030.gif&hash=2132736d9971b073b8dc50e5136a9dd4c9feb932)

Ima nečeg u tome što su moji bili ubeđeni da će dobiti sinka, kad ono...

Quote from: scallop on 13-11-2011, 17:38:44
Za sve su krive španske serije i Pink!

E da su bar samo španske, zatrpaše nas Turci, a i Indijci se guraju. No, što jes jes, sve je počelo tako.

IzvinjaEm se publikumu što ranije nisam okačio svoja nebitna zapažanja o pristiglim radovima, pa to sada ovom prilikom ispravljam. Spremio ih odmah nakon čitanja, pa se predomislio sa slanjem, rek'o "deder Džeki Tigre, pročitajto ponovo, ipak, nisi samo čitaoc pa da odigraš na prvu..." al' od obaveza mi se nije dalo.

Bi i prozivki, ono dignut nos pa neće  i naravno, bezveze postovanih.

Sad ću ja da okačim komente (samo da proverim Č i Ć) i nemojte se svađati sa mnom, jerbo to je moj utisak, moja percepcija rada i moji kontovi. Tražili ste, evo vam ga.
Po meni, malo je priča koji su uspeli da odrade zadatak. Svima bi ja keca podelio i iz učionice isterao...

Neka vas šaolin prati!

Sad mogu da primetim kako su za mene dobrim glasali ljudi koje u sebi svrstavam u tzv. eteefovce, što će reći Ivica i Mac. To je u najmanju ruku zanimljivo kad se uzme u obzir da su meni kroz celu srednju poklanjali trojke iz fizike i hemije. :)
Nadalje: većina negativnih kritika ispravno je reagovala na pisanje na silu, tj. za opkladu, i kada to nisu baš tako formulisali. Tokom ove godine, bile su bar dve radioničarske teme na koje bih radije pisala, ali mi se zalomila baš ova, šta se može. Scallop je gunđao zbog upiranja prstom u završetku, koje je i meni smetalo, ali sam ga na kraju ostavila jer bi inače bilo nejasno. Ispostavilo se da je npr. za Plut bilo nejasno i ovako. :( Školski kalendar, koji je mnogima zasmetao, odnosio se na činjenicu koju sam ja smatrala opštepoznatom: to je ono da kad nemate važnije događaje u životu, a radite u školi ili ste đak, računate godišnji ciklus ne prema godišnjim dobima nego prema nastavnom planu (zato i naslov). A kad se rešite da izmenite život iz korena, počećete da ga merite nekim stvarima koje sami radite.
Kad sam jednom odustala od toga da napišem priču o muzičkom perpetuum mobileu, od koga je u priči ostalo samo pominjanje Baha i kanona, ostalo mi je da priču konstruišem oko odnosa dva lika i da ga predočim kroz razgovor - da se vidi ko je dominantan i autoritaran a ko pasivan i stidljiv (pa će na kraju iskoračiti iz pasivnosti), ono o čemu se priča je manje važno. Očigledan neuspeh na tom planu.
Opet, na pismenost se niko nije žalio, a ni na ispunjenje zadatka, pa sam srazmerno zadovoljna i čak iznenađena rezultatom tajnog glasanja - a i ovo mi je prva priča u poslednjih deset, jedanaest godina. A izgleda da će i ostati poslednja bar za neko vreme.

E da, vidim da ima još komentara, pa ću se kasnije i na njih osvrnuti.

Simulakrum -Svih mi bubnjeva darkvuda ako ja kontam šta je pisac hteo da mi servira. U stvari slutim. Pokušaj opisa nekakve utopije i miline. E pa šipak. Em što nije ispoštovan zadatak, em što je pripovedanje onako...bara-bara, em što je kvazi SF pristup koncepta snimanja umova na nivou štrumpfova. Dam ti dam ti dam...e ne dam nijedan bod. Idemo dalje.


256 -Interesantan stil i pripovedanje. Ni tamo ni 'vamo. Priča me dojmila ali ne u segmentu da je smatram dobrom, a nije ni ispunila zadatak po mom kontu. Do sledećeg kruga.

Profesor i životinje.  Dobra priča. Stara fora- novi pisac. Dijalog mačka i psa, sve s profanom je snažna slika priče. Ipak, dijalozi nemaju duše, nekako su mi šturi, školski napisani. Ja bih mački dao žensku notu govora, ciničku i podrugljivu a psetu mušku,  lajavu, sa primesama glupanderstva. Dijalog bi sredio svakodnevnim, uličnim (nikako prostom), narodnim govorom, uz spomenute note taj deo priče bi blistao! Ostatak, prosečno.
Ne znam da li da joj udelim glas, zadatak, po mom kontu, jeste odrađen ali ne baš, uprkos potencijalu, sjajno. . 

Uzvišica -Da li se autor potrudio da sredi priču? Ne bih rekao. Deo borbe mi je smoran do bola, bez veze skroz. Golo prepričavanje. Promena ponašanja lika je suviše naivna, dok je ponašanje ,,patetika" nerazumno i glupavo. Po mom mišljenju, loše. Nije ispunilo zadatak. Nigde naznake da je u pitanju PM.


Vrteška -Ova priča mi se dopala iako ima nekoliko nedostataka vezana za zadatak.
Promena karaktera nije usledila, ako se pod promenom podrazumeva mirenjem sa sudbinom. Jeste, želja da postane kao direktor je naglašena, ali ništa u tom segmentu nije učinio nego se pomirio sa otimanjem duša (sa suzama u očima) uprkos njegovom kajanju.
Prvi pasusi su puni nepotrebnog objašnjavanja. To što je Mirkan iz sirotišta nema veze sa pričom, pokušaj obrade karaktera, njegove istorije je pogrešno urađena. Jedna rečenica, eventualno dve bi bile mnogo efektnije.
Uprkos tome, pripovedanje nakon prvih pasusa teče glatko i lepo. Vidi se da autor ima iskustva i zna da vodi čitaoca. Vrlo dobro napisano.


Hiljadu trista pedeset i neka  -Bog te, kakva je ovo patetika? Međuzvezdani ljubavni vikend roman, slepica i slepac, suza iz oka i potraga za izgubljenom srodnom dušom. Besmrtnici! Srebreni letać i Šala Bal u našoj radionici. Odavno beše kada sam danima,  u rovu, u nedostatku boljeg štiva i zanemarivanja cirkusa oko sebe, čitao ljubavne vikend romane pre negoli završe iscepani u poljskoj klonjari.
Ipak, lepo pripovedanje, sviđa mi se, ali ne nazirem promenu karaktera niti PM sem besmrtnosti.  Setna i pomalo patetična priča koja mi se mnogo sviđa.
Čitao sam je sa zadovoljstvom. Bez suze niz leđa.

Emil i Gustav -Priča me smorila svojim kitnjastim cirkusom. Sladunjava poređenja su loše odrađena i trebaju kao piletu sisa. Ni ova nije ispunila zadatak. Ne sumnjam da će se autor pravdati da jeste, ali nema ovde da se ispoštovao zadatak, meni tako deluje. Takođe, kliše. Avioni upadaju u nekakav tajm varp ili boga pitaj koji cirkus. Odgledano nekoliko desetina puta.
Po meni, džaba trud.

Razgovor dr Ditiramba i prof. Lamenta u Limbu – Neka mi autor oprosti, nisam mogao da čitam ovaj rad. Smorio me sve u 16. Filozofiranje, metafiziciranje ili kvazinaučno napucavanje, koliko god lepo pripovedano bilo (a jeste, naterao sam se da to pogledam) me ne privlači. Ne mogu da se koncentrišem na jedno dok lovim drugo a očekujem treće.

Večito vraćanje nastavnog kadra –Priča lepo teče, nisam našao ništa suvišno u njojzi. Pripovedanje ide glatko, bez zapinjanja. Karakteri su lepo odrađeni, skoro savršeno izbalansirani između opisivanja istih i ne-smorne doze.
Zadatak mi i ovde ne deluje do kraja odrađeno. Promena junakinje mi je malo –blah.
Ova priča zasigurno ima moj glas.

Kutija -Ova priča, uprkos lepom tempu i evidentnom saspensu mi nije ,,legla", verovatno zarad mnogobrojnih rogobatnih rečenica. Takođe, ne vidim vezu sa zadatkom.

Ciklus –hahahah, sviđa mi se ova parodija, uprkos što je na radionicu poslat polu proizvod, nakaradno ošišan od latinice. Takođe nema, po meni, veze sa zadatkom. Ipak, oduševila me i sa žaljenjem, zarad samog neispunjenja zadatka (prešao bih preko šišanja slova), ne mogu da dam glas ovoj priči

Kameni –Odlična priča, sjajno napisana, nemam zamerke. Par ispuštenih slova, pokoja greškica mi nisu umanjili merak čitanja ove priče.
Mada... Čini mi se da nije baš ispunila zadatak... Kako god, ima moje glasove, ili glas, zavisi od ostalih priča koje treba da pročitam...

Kvočka –uz najbolju volju silio sam se da ovo pročitam i neka mi autor oprosti, nisam mogao. Prva rečenica me odbila. Nastavio sam i sve potonje me odbiše od daljnjeg čitanja. Možda leži neka lepota u takvom iskazu, ali ta lepota je skrivena mojim očima.

Crvena, plava, žuta –Odlična priča koja takođe ne ispunjava zadatak do kraja. Barem ne sa mehaničkog aspekta mašine. A i promena karaktera je veštački napravljena.  Prvi pasus smara nepotrebnim objašnjenjima. Šta mene boli uvo za nekakvim pejzažima i kravama, i kome se divio a kome ne. Hoću priču, ne Stiven Kingovsko igranje sporednim i nebitnim likovima. 

Ritam i tempo radnje, uprkos cirkusu iz prvog pasusa, su lepo usklađeni i teku finu. Fol sa slikom me posebno obradovao; mislim da je ova priča jedinstvena u radionici. Sve ostale imaju, po taborima, zajedničke niti.
Ima moj glas.

I Angel i Hrundiju je smetalo neimenovanje bolesti. Pa šta ja znam, meni je u ovakvim slučajevima rak uvek prva podrazumevana varijanta, i to onaj "filmski" rak bez simptoma  :roll:  Mislila sam da nije potrebno i da je izlišno da ona sad navodi dijagnozu i prepričava razgovor sa lekarom. A možda je problem i što su u mom okruženju neki dragi ljudi dugo vukli rak a da nisu znali, i kad su saznali, krenulo je strmoglavo nagore, pa su mi takvi slučajevi potisnuli statistiku.

Da li sam ispustio neku priču? U slučaju da jesam (nabrojao 14) neka se autor javi pa ću i njegovu prokomentarisati. Mrzi me sada da lovim koja je u pitanju...

Quote from: angel011 on 13-11-2011, 17:39:36
Večito vraćanje nastavnog kadra: Veoma prijatna priča. Toliko prijatna da sam u toku čitanja zaboravila da mi je naslov delovao kao smor, toliko prijatna da me je uljuljkala dovoljno da mi ne padne odmah na pamet "a kako ona zna da će umreti u roku od godinu dana, nije pomenuta nikakva neizlečiva bolest (a ni od čega je umrla), ni vidovitost, ni..." ili "a šta taj perpetuum mobile konkretno radi - proizvodi zlato, hranu da nahrani gladne mase, kuva kafu, čuva malu decu...?". No, bila ja uljuljkana ili ne, na takva pitanja bi valjalo dati odgovor.


Oba zadatka ispunjena. Ubacivanje nauke taman koliko treba, elegantno izbegnuto petljanje sa objašnjavanjem kako tačno perpetuum mobile radi. Lepa promena u liku na kraju.

Da citiram Harvija: "Kissass!!!"

Quote from: Stipan on 13-11-2011, 17:32:05

A Savajat je najobičniji dvoličnjak i manipulaor javnim mnenjem!!!

Како, молим?!  :lol:

Quote from: D. on 13-11-2011, 17:58:41

Quote from: angel011 on 13-11-2011, 17:39:36
Večito vraćanje nastavnog kadra: Veoma prijatna priča. Toliko prijatna da sam u toku čitanja zaboravila da mi je naslov delovao kao smor, toliko prijatna da me je uljuljkala dovoljno da mi ne padne odmah na pamet "a kako ona zna da će umreti u roku od godinu dana, nije pomenuta nikakva neizlečiva bolest (a ni od čega je umrla), ni vidovitost, ni..." ili "a šta taj perpetuum mobile konkretno radi - proizvodi zlato, hranu da nahrani gladne mase, kuva kafu, čuva malu decu...?". No, bila ja uljuljkana ili ne, na takva pitanja bi valjalo dati odgovor.


Oba zadatka ispunjena. Ubacivanje nauke taman koliko treba, elegantno izbegnuto petljanje sa objašnjavanjem kako tačno perpetuum mobile radi. Lepa promena u liku na kraju.

Da citiram Harvija: "Kissass!!!"

Ali stvarno... ispada da si sačekala da se objave autori, pa onda krenula sa pohvalama Jevtre :(

Ispustio "Srce vatre". Za to ćeš platiti pivo tamo gde ga uobičajeno pijete.


Ako Jevtropijevićka misli da tehnolozi drugačije primećuju, grdno se vara. Primetili smo i ko je pisao "Vraćanje...", kao što smo primetili i da se "Profesor..." ubio iako je Ivica obećao da neće više. Meni nije smetalo odsustvo dijagnoze, kao ni ostale komponente istorije bolesti, što je možda posledica da me kao nelekara ne zanima.

Ja se bacih na guglanje i iščitavanje starih priča, kad ono - zna se šta je čije.
Plut, stvarno me zanima - da li je ovo bila neka ranija ideja, pa sad preoblikovana? Nisam uspela da povežem priču sa zadatkom, pa bi mi značilo objašnjenje (otkrila sam da volim objašnjenja :) )

E, Džekonjo šta sam ja bogu skrivio da baš mene izbaciš iz komentara?! A?
Ajd' meći više to Srce vatre ili ima da ti odma' udarim po Larušu k'o i po Srbomenu!!! (tri uskličnika - vrlo besan)

E, da dodam, Vimenovi komentari su me podsetili na moje iz prvih krugova, dok sam se još ozbiljno nervirala zbog jezičkih nezgrapnosti, posle sam oguglala.  :mrgreen:   Ali u tom slučaju onu rečenicu sebi nisi smeo da dozvoliš, tropoenac.

Quote from: D. on 13-11-2011, 15:39:17
muškarac i funkcija u istoj rečenici? 

Fundamentalisto feministički!!! (tri uskličnika - vrlo besan)

Kakva nesvesna muška osveta lezbejkama. C, c, c.  :mrgreen:

Khm, khm... elem, nije bilo nikakve namere autora, tj.mene po pitanju nečeg antiženskog... antilezbejskog  :) nego mi se svidelo da ubacim takav obrt.
Savajate, pozitivno si me iznenadio. A ovamo kukaš, te priča u zadnji čas, te neće da ti unesu izmene. Lukavo, lukavo  :) .

Quote from: NdZodiac on 13-11-2011, 18:08:10

Quote from: D. on 13-11-2011, 17:58:41

Quote from: angel011 on 13-11-2011, 17:39:36
Večito vraćanje nastavnog kadra: Veoma prijatna priča. Toliko prijatna da sam u toku čitanja zaboravila da mi je naslov delovao kao smor, toliko prijatna da me je uljuljkala dovoljno da mi ne padne odmah na pamet "a kako ona zna da će umreti u roku od godinu dana, nije pomenuta nikakva neizlečiva bolest (a ni od čega je umrla), ni vidovitost, ni..." ili "a šta taj perpetuum mobile konkretno radi - proizvodi zlato, hranu da nahrani gladne mase, kuva kafu, čuva malu decu...?". No, bila ja uljuljkana ili ne, na takva pitanja bi valjalo dati odgovor.


Oba zadatka ispunjena. Ubacivanje nauke taman koliko treba, elegantno izbegnuto petljanje sa objašnjavanjem kako tačno perpetuum mobile radi. Lepa promena u liku na kraju.

Da citiram Harvija: "Kissass!!!"

Ali stvarno... ispada da si sačekala da se objave autori, pa onda krenula sa pohvalama Jevtre :(

Čekala sam da se objave autori pa onda pogledala koja je Jevtrina priča (i pročitala je, pre toga nisam ni čitala priče, sem Hrundijeve) jer sam joj obećala komentar. Komentar je pohvalan jer to zaista mislim o priči.


@Jevtropijevićka: neimenovanje bolesti mi je smetalo utoliko što je naizgled sasvim zdrava žena najavila da će uskoro umreti, što me navede na ideju da ona nešto zna, a ne saznam šta to. Ne mora detaljna dijagnoza ni prepričan razgovor s lekarom, jedna reč je dovoljna.

Hvala, Angel! Pa, ko što rekoh... zaboravila sam da nemaju svi iste predrasude prema neimenovanim bolestima u fikciji. Već odavno sam navikla da uglavnom tačno predskazujem kad će koja filmska junakinja da razotkrije svoju dijagnozu. :roll:
Scallop: nisam ni mislila da drugačije zapažaju, nego, možda su tehnolozi naklonjeniji nastavnicama fizike... :lol:

Stipane, ispravljam!
Komentar našao među pričama, ne u posebnom doc-u sa komentima... :(

Evo i tebi tvoje sledovanje, napisano odmah nakon objave priča.


Inače, daje se na znanje da su komentari pisani onda kada nisam imao pojma čija je čija priča, niti sam se bavio babskim trač-trač-trtljanje nagađanjima.

Srce vatre -Lep eksperiment, delimično uspeo. Pojedine rečenice su skroz bez veze, a neke me izbijaju iz frizure od miline. Zaista, težak način pripovedanja, treba tu dosta umeća da se savlada. Sve u svemu, iako ni ne ispunjava zadatak do kraja, ima moj bod. Zbog frizure i miline a i odvažnosti autora da zakorači tim trnovitom putem, kao tigar koji stazama hodi!

E Džek, ako si ovo napisao pre no što si saznao da je priča moja, onda ti je sve oprošteno.

Quote from: Stipan on 13-11-2011, 19:03:53
E Džek, ako si ovo napisao pre no što si saznao da je priča moja, onda ti je sve oprošteno.

Zar on ne reče da uvek laže, da laže čak i kad kaže da laže (ma koliko nelogično to bilo)?

Nema veze. Danas sam nešto raspoložen za opraštanje.

А сад....један од оних постова...:)

Quote from: Midoto on 11-11-2011, 13:33:20
        13.      KAMENI:
Mogao je da joj obriše pljuvačku s brade (ipak je povraćala), ili već neka slična "kamena" nežnost. 2 poena.

Па, не, јер - "Mia se uspravila, obrisla usta i našla se licem u lice sa Jonom." Мислим ја на све :), мада, ово би могло бити тачно:

Quote from: Plut on 12-11-2011, 01:44:10

Neko je zamerio zašto na kraju mora da joj skloni pramen kose sa čela, umesto da joj npr. obriše usta posle bljuvanja. Mislim da je autor to samo beskrupulozno iskoristio da bi nam nacrtao da je u pitanju emocija i to nežna.

Quote from: scallop on 11-11-2011, 14:26:14

13 — KAMENI

Pobiše tolike ljude i – ništa. .

Quote from: Plut on 12-11-2011, 01:44:10

Kameni – Ono što mi nije jasno je zbog čega ta silna ubistva? Koja je poenta?

Силна убиства су ту да покажу сву суровост и бездушност племена Камених отпр., не кажем да је то вешто изведено...можда чак напротив.

Quote from: D. on 12-11-2011, 12:43:40

13. Kameni

Ovde ne vidim perpetuum mobile, ni izmenu u ponašanju, tako da sam je jedva dočitala. Sve vreme je neka frka, jurnjava, seča. Niti smo saznali zašto ti ljudi ne pokazuju osećanja (koristite naše reči; neko je u jednoj od priča pomenuo i nekakvo stupanje u interakciju???). Štaviše, ako je selo usmereno na borbu i preživljavanje, osećanja solidarnosti pripadnika u tome pomažu? Loše obavljen domaći zadatak. Osećanja, zapravo, imaju odbrambenu funkciju kod čoveka.

Већина је видела и ПМ и промену у понашању, јбг, ПМ је "твар" или "лопта", извор енергије који становници нападнутог града експолоатишу, али и сами не знају како ради и то силно желе да сазнају...Које село? Ако мислиш на Камене, усмерени су само на борбу, освајање, ширење или шта већ....А замислио сам их као од малих ногу жестоко издриловане ратнике/це, који су битни племену само за прокреацију и борбу, где су осећања само сметња....мислим да причу ниси из неког разлога пажљиво ни дочитала :)

Дакле, ПМ овде није "сфера која испуњава жеље" или љубав, мада би могло и тако да се посматра, али ми није била намера.

Quote from: D. on 12-11-2011, 12:43:40

Još jedna priča napisana drugom prilikom, a sa nama podeljena ovom.

Тешко...прича је буквално написана за пар сати, тј. завршена око 23.30 задњег дана рока, онда на брзину кресана на 6.000к и овлаш преконтролисана...отуд и толико грешака...ово је одговор и Аномандеру и да, јесам се уплашио за измене, јер у првој постављеној верзији ништа није било измењено, а знам да су је сви прочитали као такву.

Quote from: Midoto on 13-11-2011, 13:11:19

Kameni me malo bune – postoji taj patrijarhat u predstavljanju likova: prvo muški Kameni, pa ženski Kameni, ona počinje da povraća čim je zatrudnela (ili nepoznavanje razvoja trudnoće, ili brzo rešenje za premali prostor), a onda tako fina nežnost kao što je dodirivanje kose.

Сад, не кажем да познајем развој трудноће, али у причи пише да су обавили ритуално спаривање два дана пре напада на град...идеја је била да је ПМ својим лековитим дејством брзински оживео замрли заметак, зигот или како већ и вратио га на стадијум на ком би био да је здрав...не знам да ли ово има смисла, али јбг...:)

То би било то, извињавам се на дужини поста...у ствари, ко вас шиша, ко хоће да чита, нека чита, ко неће нека скролује! :) :)

''Profesor i životinje'' je moja - hvala svima na komentarima i glasovima!

Quote from: Midoto on 13-11-2011, 19:14:42

Quote from: Stipan on 13-11-2011, 19:03:53
E Džek, ako si ovo napisao pre no što si saznao da je priča moja, onda ti je sve oprošteno.

Zar on ne reče da uvek laže, da laže čak i kad kaže da laže (ma koliko nelogično to bilo)?

Sem kada komentarišem, i pišem... :)

Quote from: vimen on 12-11-2011, 20:00:46
Vrteška


Kad sam pročitao "Život ga nije mazio" znao sam da ovoj priči ne mogu da dam poene. A ostatak priče nije ni približno uspeo da me ubedi u suprotno.


Svinjoliki nos? Nos koji izgleda kao svinja? Ali, na stranu sitne greške, nepotrebna objašnjavanja su me najviše zabolela.
"Činjenica da je radio za demona koji je prikupljao duše za đavola nije mu smetala."
Ova i poslednja rečenica su najbolji primer toga. Kad se svemu doda i jeftina, nemotivisana promena karaktera lika i krajnje neinventivna upotreba perpetuuma, kao jedini plus ovoj priči ostaje što je bar nominalno ispunila zadatak.


Svemu tome dodati i pretrčavanje preko velikog vremenskog perioda na uštrb građenja karaktera lika, a samo da bi se objasnilo kako se on našao tu gde se našao. Početak tipa: ,,Neverovatnim sticajem čudnih okolnosti Mirko se našao tu i tu..." bi bolje odradio posao. Bez razvlačenja i objašnjavanja. Nepotrebno je. A i ono što bi se time izgubilo ovde nije iskorišćeno.

A sad molim lepo da obrazložiš ovo što si rekao:
1) Zašto ti je smetala ta rečenica?
2) A kako se pravilno kaže? Svinjski?


Uopšte ne mislim da je upotreba pm-a neinventivna, ali ne može svako od nas da bude filozof...

Quote from: Džek svih zanata on 13-11-2011, 19:31:27

Quote from: Midoto on 13-11-2011, 19:14:42

Quote from: Stipan on 13-11-2011, 19:03:53
E Džek, ako si ovo napisao pre no što si saznao da je priča moja, onda ti je sve oprošteno.

Zar on ne reče da uvek laže, da laže čak i kad kaže da laže (ma koliko nelogično to bilo)?

Sem kada komentarišem, i pišem... :)

"Meni nemojte verovati. Ne želim tu obavezu, ionako mi je pun kufer obaveza.

Kada zinem, lažem, a lažem ćim nešto pomislim :) "

Ja, nekako, više verujem ovom ranijem iskazu.

Tako je Midoto! (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffroehlich%2Fk015.gif&hash=d89c71ee782eca458a1bdeee84896df7710703fd)  Ne daj mu da se izvuče. Evo smajli. :)

Ne dam! (i još dva uzvičnika) Ja njemu tri boda, on meni - cvrc :)
Nego, pišeš li ti ta obrazloženja?

Zodiak, ne vredi komentarisati komentare.
Svako shvata priču kako je shvata; ne možeš nikog naterati da je skonta kako si ti zamislila. Pričali smo o tim slikama u glavi koje samo pisac vidi...

Drugo, i meni smeta svinjoliki, ali ne zbog samog izraza.
Imaš tu gadnu osobinu da moraš na sve praviti poređenja ili metafore. :)

OndaK, mani se čorava posla; uvek će nekom nešto smetati, čak i onda kada ne smeta ništa.

Men' je tvoja priča dobra, nije odlična, al' nije ni loša...  i video sam da možeš bolje.
I uvek neka ti je u glavi misao TKSH:  Ne pamte se tekme, nego rezultati...

Quote from: Plut on 13-11-2011, 19:41:57
Tako je Midoto! (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffroehlich%2Fk015.gif&hash=d89c71ee782eca458a1bdeee84896df7710703fd)  Ne daj mu da se izvuče. Evo smajli. :)

Дај сад тај линак, синак! Мислим, одакле их вадиш ако не идеш на тај сајт? :)

Quote from: Midoto on 13-11-2011, 19:40:08

Quote from: Džek svih zanata on 13-11-2011, 19:31:27

Quote from: Midoto on 13-11-2011, 19:14:42

Quote from: Stipan on 13-11-2011, 19:03:53
E Džek, ako si ovo napisao pre no što si saznao da je priča moja, onda ti je sve oprošteno.

Zar on ne reče da uvek laže, da laže čak i kad kaže da laže (ma koliko nelogično to bilo)?

Sem kada komentarišem, i pišem... :)

"Meni nemojte verovati. Ne želim tu obavezu, ionako mi je pun kufer obaveza.

Kada zinem, lažem, a lažem ćim nešto pomislim :) "

Ja, nekako, više verujem ovom ranijem iskazu.

Očito da je u genetskom kodu žena da Džeku, ili TKSH, niš' ne veruju. Neverovatno kako slagana i dovoljno izlagana žena emituje radio beacon na ostale pripadnice pola "Ne verujte mu ništa! Ne verujte mu ništa! Obećao pa ostavio! Ne verujte mu ništa!"  :) :)

Pustite bre Zodiak da malo uživa.
Šta ste bre zapeli za to "svinjoliki"?! Meni se taj izraz baš dopao.
Jbt. - pa cura je zauzela peto mesto!

Kad se ne zna braniti... pitoma i umiljata kao jagnje koje bleji "zakoljite me, samo nežno molim!"

Vidiš da niko ni abera o mom pokvarenom Larušu... boje se da zucnu nešto loše o njemu :)

TKSH, uistinu :)

Quote from: NdZodiac on 13-11-2011, 19:37:38


A sad molim lepo da obrazložiš ovo što si rekao:
1) Zašto ti je smetala ta rečenica?
2) A kako se pravilno kaže? Svinjski?


Uopšte ne mislim da je upotreba pm-a neinventivna, ali ne može svako od nas da bude filozof...

1) Ako misliš na "Život ga nije mazio" - zato što je izlizana do krajnjih granica bljutavosti. To je rečenica iz nižerazrednog ljubavnog romana koja na jeftin način podilazi lenjoj publici. Fraza koja u književnosti može zauzeti mesto samo u parodiranju. Korišćenjem fraza prestaješ da pišeš priču i počinješ da je praviš od tuđih isečaka.

2) Pa možda svinjski. Ili njuška. Ili gubica. Ili bilo koji način koji ne govori da je nos izgledao kao svinja. Ne mislim da te gnjavim oko sitnica, ali ako spustiš gard i pogledaš objektivno, videćeš i sama :)

Što se tiče PM, meni su uglavnom bili neinventivni pristupi zato što su išli linijom manjeg otpora. Gurnućemo neku mašinu, opravdaćemo je višom silom ili se nećemo ni potruditi da joj prokljuvimo u sistem i sve je u redu. Zato veliki broj priča izgleda kao da je izašao iz iste radionice. Iako je PM nemoguć izum, iako do naučnog rešenja ne mogu doći ni naučnici, ipak ne bi bio višak prstohvat kontemplacije na tu temu. Na kraju, ne moraju ni sve misli da završe u konačnoj verziji priče. Ponekad je potrebno da autor zna daleko više nego što predstavlja čitaocu. Tako njegov svet izgleda konstantniji i dosledniji. To je ono što Hemingvej zove vrh ledenog brega. Samo 10% celokupnog posla je vidljivo. Onih 90 u koji spadaju ideje i istraživanje zna samo autor. I Tarantino je to lepo objasnio u jednom intervjuu, ali se sad ne sećam koji beše.

Svinjoliki nos je greška u koracima. Kao i ribolika krljušt ili žirafoliki vrat. Nos liči na svinjsku njušku, a ne na svinju, krljušt liči na trzalicu za gitaru, a ne na ribu, a vrat može da bude dug kao u žirafe.


Ako ćeš da se zadovoljiš mojim objašnjenjem za rečenicu "Činjenica da je...", onda zapamti da je to grubo turanje pod nos bez pokrića. Zamisli da usred lepog teksta, a priča ti je prilično lepa (ne kažem da ne može da bude bolja), neko prilepi transparent sa napisom "Činjenica da je...".

Ponekad Uvek je potrebno da autor zna daleko više nego što predstavlja čitaocu. (prim.kom.) :)

 Džek...dobro, evo ja ću, kad već zazivaš  :) .
Moraš prestati mešati č i ć, i praviti slovne greške. Odavno nisi početnik, a i već dugo pišeš, objavljen si pisac i bez ljutnje, nema više gledanja kroz prste za takve stvari. Početniku mogu progledati, tebi ne- nemaš više taj luksuz  :) . Čini mi se da ti je i ime junaka ponegde različito. Ipak sam dao bod, jer je priča uistinu dobra, ali u budućnosti neće biti popuštanja. Jer prosto onda stičem utisak da si zbrzio. Ok, mašina je zeznula, tj.računar, kontam, i samog me je Word nasankao za broj karaktera, ali jednostavno moraš paziti na takve stvari.

Da, i "Život ga nije mazio" je ofucana ko papudžijski mačak. Ustvari, taj papudžijski mačak je kriv što je ta fraza izlizana. Ker dobija češkanje.

A što se tiče "Činjenca da..." rečenice, smeta mi što si se predala i rešila da objasniš šta se dešava, da naturiš na nos, umesto da nas navedeš na taj zaključak pripovedanjem. Ili nemaš poverenja u svoje spisateljske moći, ili nemaš poverenja u čitaoce. Isti je slučaj i sa poslednjom rečenicom. Priča ne trpi objašnjavanja, jer su ona iskorak iz pripovedačkog toka. U trenutku kad nam objasniš nešto na taj način kršiš našu vezu sa glavnim junakom, odvajaš nas od njega. Trebalo je njemu da objasniš, a mi da kroz njega sve to shvatimo.

Quote from: vimen on 13-11-2011, 19:58:40

Quote from: NdZodiac on 13-11-2011, 19:37:38


A sad molim lepo da obrazložiš ovo što si rekao:
1) Zašto ti je smetala ta rečenica?
2) A kako se pravilno kaže? Svinjski?


Uopšte ne mislim da je upotreba pm-a neinventivna, ali ne može svako od nas da bude filozof...

1) Ako misliš na "Život ga nije mazio" - zato što je izlizana do krajnjih granica bljutavosti. To je rečenica iz nižerazrednog ljubavnog romana koja na jeftin način podilazi lenjoj publici. Fraza koja u književnosti može zauzeti mesto samo u parodiranju. Korišćenjem fraza prestaješ da pišeš priču i počinješ da je praviš od tuđih isečaka.

2) Pa možda svinjski. Ili njuška. Ili gubica. Ili bilo koji način koji ne govori da je nos izgledao kao svinja. Ne mislim da te gnjavim oko sitnica, ali ako spustiš gard i pogledaš objektivno, videćeš i sama :)

Što se tiče PM, meni su uglavnom bili neinventivni pristupi zato što su išli linijom manjeg otpora. Gurnućemo neku mašinu, opravdaćemo je višom silom ili se nećemo ni potruditi da joj prokljuvimo u sistem i sve je u redu. Zato veliki broj priča izgleda kao da je izašao iz iste radionice. Iako je PM nemoguć izum, iako do naučnog rešenja ne mogu doći ni naučnici, ipak ne bi bio višak prstohvat kontemplacije na tu temu. Na kraju, ne moraju ni sve misli da završe u konačnoj verziji priče. Ponekad je potrebno da autor zna daleko više nego što predstavlja čitaocu. Tako njegov svet izgleda konstantniji i dosledniji. To je ono što Hemingvej zove vrh ledenog brega. Samo 10% celokupnog posla je vidljivo. Onih 90 u koji spadaju ideje i istraživanje zna samo autor. I Tarantino je to lepo objasnio u jednom intervjuu, ali se sad ne sećam koji beše.

Mislim da si jednu stvar izostavio iz vida. Ovde ima učesnika koji nisu toliko načitani i vešti u pisanju kao ti, jer su došli da bi naučili nešto. Samo ukazati na greške ne vredi puno, ako ne ponudiš i kako uraditi bolje. Svesna sam da imam greške, ali da znam koje su ne bi ih pravila, zar ne?! Mislim da nisam ponavljala one iz prošlih krugova.


@scallop - Hvala najlepše :)

Aha. Anomander skupio hrabrost; uistinu pomen vredan pokušaj Džeka nervirati :)

Šalu na stranu; neki me maler tera. Ni u jednoj priči mi se to nije desilo, da grešim u tolikom broju. Kada sam uvideo belaj, hteo sam sebi prst da odgrizem al' sam se na vreme predomislio.

Nekako sam znao da mi je ova priča vrlo dobra, imao sam taj feeling, nešto naj što sam na radionicu izbacio, i taj maler da mi se desi...

Ako Reik rizikuje pivo koje može da dobije, mogu i ja pivo koje neću dobiti. Da, dobio si mnogo bodova na tehničku izvedbu obaveznih figura, ali još tu ima problema. Sve zajedno meni izgleda da ima odraza spolja, a i finale si pokupio iz zapisnika svog standardnog konzilijuma. Tigar mora da hoda mnogo tiše, ako ne želi da plen pobegne.

Zapisnika standardnog konzilijuma? Ne kontam... molio bih pojašnjenje. Činjenica jeste da sam zapeo, nisam znao kako da zatvorim radnju. Inače ne pišem dok ne osmislim ceo tok priče, al' ovaj (prvi) put sam imao veoma jasnu sliku sveta i junaka u njemu. Prosto sam morao da ispišem to, bez obzira što kraj "visi"

Nemoj ja da te podsećam na tvoje priče. :mrgreen:

@NdZodiac - Zaista nisam imao nameru da vređam ili kako god da si to shvatila. Odgovorio sam na pitanja i u nekim slučajevima dao smernice, jer to je najviše što iko može da uradi za tebe. Smatram da iz mojih negativnih komentara možeš naći smernica ka "kako bolje". Shvatam da moj način saopštavanja stvari motiviše dizanje garda, ali samo uzmi u obzir da ne mislim ništa loše i da komentarišem baš zato što želim da pomognem. Onda ćeš i iz mojih napada izvući savete. Izvini ako sam te uvredio.

Quote from: Savajat Erp on 13-11-2011, 19:45:52
Дај сад тај линак, синак! Мислим, одакле их вадиш ако не идеш на тај сајт? :)

http://cosgan.de/smilie.php?wahl=0&ziel=froehlich (http://cosgan.de/smilie.php?wahl=0&ziel=froehlich) i sad ga zapamti negde! xtwak

Quote from: Midoto on 13-11-2011, 19:43:24
Nego, pišeš li ti ta obrazloženja?

Ovaj,  (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffroehlich%2Fd060.gif&hash=c883321317fa1681352656e2d4ad710b60863ce0)  prvo za tebe i Jevtru, onda i za sve ostale koji nisu uspeli da me dočitaju, ha! Moram vas razočarati, koliko god čekale debelo objašnjenje stiže vam vrlo tanko. :) 
Kutija je vrlo jednostavna i prosta da prostija ne može biti i, po meni, ispunjava sva tri zadatka. U pitanju je grupa ljudi (ili čitavo društvo, ako vam je tako zgodnije) u kojoj nije dozvoljena strejt ljubav. Glavni lik jeste muška kurva, očito dobra čim je mnogi zavole, ali on voli ženu (eto vam delovanja u suprotnosti, a prihvatljivo nama) što je zabranjeno. Njegova ljubav je otkivena i on mora biti kažnjen, a za to su njegovim goničima potrebni dokazi. Dokazi su ljubavna pisma upućena ženi i njene fotografije. PM je ljubav, ne zna se kako i od čega nastaje, niti kako opstaje, tera ljude na svakakva dela.
Dobro, jeste patetično do bola, al' taka sam vam ja, trpim patetiku samo kad je sama pravim. :mrgreen:


Akcenat sam stavila na jurnjavu jer mi se tako dopalo. I ne, nije pisana ranije već specijalno za ovaj krug.


Zahvaljujem onima koji su mi udelili tih nekoliko glasića. I moram da naglasim, po prvi put u životu mi je i scallop dao bod, a to meni veliko ko kuća.

Quote from: Plut on 13-11-2011, 20:20:31
U pitanju je grupa ljudi (ili čitavo društvo, ako vam je tako zgodnije) u kojoj nije dozvoljena strejt ljubav. Glavni lik jeste muška kurva, očito dobra čim je mnogi zavole, ali on voli ženu (eto vam delovanja u suprotnosti, a prihvatljivo nama) što je zabranjeno.

U tome i jeste problem. Nije došlo do promene karaktera, nego si ti jedan deo karaktera sakrila, pa ga onda plasirala simulirajući promenu. On se nije promenio u priči. A ljubav nisam shvatio, da jesam i od mene bi dobila bod. Inače, jako dobro napisano i meni uopšte ne smeta što su gonioci nedefinisani. Time su daleko strašniji od bilo čega što bi pokušala da opišeš.

QuoteDobro, jeste patetično do bola, al' taka sam vam ja, trpim patetiku samo kad je sama pravim.

Aha.

Prekaljeni borac protiv patetike i lider anti-suzanizleđa tima priznaje ekskluzivno da ipak obožava patetiku u home made izvedbi.

Da, da... svačije čarape smrde, samo moje mirišu na lavandu.

Plut, nakon ovoga, patetika nikad više neće biti ista. :)

Quote from: vimen on 13-11-2011, 20:20:05
@NdZodiac - Zaista nisam imao nameru da vređam ili kako god da si to shvatila. Odgovorio sam na pitanja i u nekim slučajevima dao smernice, jer to je najviše što iko može da uradi za tebe. Smatram da iz mojih negativnih komentara možeš naći smernica ka "kako bolje". Shvatam da moj način saopštavanja stvari motiviše dizanje garda, ali samo uzmi u obzir da ne mislim ništa loše i da komentarišem baš zato što želim da pomognem. Onda ćeš i iz mojih napada izvući savete. Izvini ako sam te uvredio.

U redu to za komentare, samo mi je način bio malo grub. Zapravo čini mi se da ništa pozitivno nisi rekao, a to ume da ublaži stvari. Možda za trunku drugačije da formulišeš te komentare, ovako deluje kao: "Nemaš pojma!!!!!!!!!". Ja sam ovde među najmlađima, i svesna sam da treba još dosta da radim na svom pisanju...

@ vimen
Jest' i to tačno, sakrila sam ga, što mu dođe k'o prevara, khm. Samo da dodam još nešto oko te jurnjave, kad mi je ideja pala na pamet odmah sam odgledala filmić u kojem ga samo jure, niš drugo mi nije bilo važno, al' opet, ne može samo to i bez razloga. No dobro, postoji razlog i zašto me je malo ko razumeo ili bar delimično razumeo.


Ah, Džek, šta da ti kažem, biće da sam i svoj karakter dobro krila. :wink:  No, tajna nikada dugo ne ostaje tajna.

Quote from: Plut on 13-11-2011, 20:20:31

Ovaj,  (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffroehlich%2Fd060.gif&hash=c883321317fa1681352656e2d4ad710b60863ce0)  prvo za tebe i Jevtru, onda i za sve ostale koji nisu uspeli da me dočitaju, ha! Moram vas razočarati, koliko god čekale debelo objašnjenje stiže vam vrlo tanko. :) 
Kutija je vrlo jednostavna i prosta da prostija ne može biti i, po meni, ispunjava sva tri zadatka. U pitanju je grupa ljudi (ili čitavo društvo, ako vam je tako zgodnije) u kojoj nije dozvoljena strejt ljubav. Glavni lik jeste muška kurva, očito dobra čim je mnogi zavole, ali on voli ženu (eto vam delovanja u suprotnosti, a prihvatljivo nama) što je zabranjeno. Njegova ljubav je otkivena i on mora biti kažnjen, a za to su njegovim goničima potrebni dokazi. Dokazi su ljubavna pisma upućena ženi i njene fotografije. PM je ljubav, ne zna se kako i od čega nastaje, niti kako opstaje, tera ljude na svakakva dela.
Dobro, jeste patetično do bola, al' taka sam vam ja, trpim patetiku samo kad je sama pravim. :mrgreen:


Akcenat sam stavila na jurnjavu jer mi se tako dopalo. I ne, nije pisana ranije već specijalno za ovaj krug.


Zahvaljujem onima koji su mi udelili tih nekoliko glasića. I moram da naglasim, po prvi put u životu mi je i scallop dao bod, a to meni veliko ko kuća.

Od mene imaš minus jedan bod. Ideja ti je toliko dobra, da te treba kazniti što je nisi razjasnila. U nekoj drugoj priči sam imala ideju da je ljubav PM, ali ovde nisam. I neću da stavim dvotačku plus zagradu.

@NdZodiac - Mlađi sam ja od tebe.

Quote from: Plut on 13-11-2011, 20:33:21
No dobro, postoji razlog i zašto me je malo ko razumeo ili bar delimično razumeo.

Nije ovo ništa. Ja te redovno, iz kruga u krug, niš' ne razumem.  :mrgreen:

Quote from: vimen on 13-11-2011, 20:42:15
@NdZodiac - Mlađi sam ja od tebe.

Po stažu ili po godinama?

I jedno i drugo.

Jbt. pa ti imaš 15 godina!!!  :shock:

Quote from: Midoto on 13-11-2011, 20:36:11
Od mene imaš minus jedan bod. Ideja ti je toliko dobra, da te treba kazniti što je nisi razjasnila. U nekoj drugoj priči sam imala ideju da je ljubav PM, ali ovde nisam. I neću da stavim dvotačku plus zagradu.

Evo ja ću, vidi ga kaki je lep.  (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Fliebe%2Fd040.gif&hash=930757b1c09e98036487f9c69752cdeb53e863c8)

Plut treba da promeni nik u Jogi Bear. Kod nje je uvek "Bi' na levo, bi' na desno...". Nama reče da je imala priču, a da joj se dopalo da top bude kroz jurnjavu, a Vimenu da je imala jurnjavu, pa je morala da smisli razlog. Zato mi ne znamo dal' su jurili mušku ili šensku kurvu. :cry:


A, što se tiče ko je mlađi - ja sam najmlađi. :roll:

Quote from: Stipan on 13-11-2011, 20:50:26
Jbt. pa ti imaš 15 godina!!!  :shock:

No way  :shock:

Otkud sad 15? U profilu NdZodiac piše Age:29

Nisam ni mislila da će scallop da mi pruži ruku utehe. :mrgreen: Pa imala sam ja priču, al' je pokušala provući kroz jurcanje. I jure ga zbog te priče (stanja) u kojem je.


@vimen
Je l' ti, stvarno, ovde svima veruješ? xdrinka

Stipan ne kaže za mene, nego za tebe... poznato je da imam 29 godina

A prvo manje od 29 je 15? A ja inače verujem. Ne bi mi palo na pamet da neko može da slaže za nešto toliko nebitno.

Stipana ludo zabavlja dečurlija. Uključujući i Scallopa...  :mrgreen:

Ne vidim zašto bih i morala lagati za godine... svakako mi niko ne veruje da imam toliko kada me vidi :)

Па..па...то значи да је млађи и од мене? Знао сам да га не треба слушати..балавандер! :) :) :)

Хвала, Плут, добра си ти, не знам што те сви прозивају и оговарају. :)

Tešimo po čekaonicama u domovima zdravlja, na daćama i posnim slavama. Na galijama šibamo veslače kad nema vetra. Ko im je kriv kad ne duvaju.

Deco, lako se vama šprdati sa godinama. Kada dođete u moje, videćete... inače, oče baba da me iznenadi za 88- mi rođendan, upotrebio sam slušni aparat namazano, prislonio ga na zid i slušao... veli, ona će mi vijagru, onu najjaču, a pozvaće i Edvarda Kardelja na proslavu... praunuci bi da dođu sa svojom decom al' smo zaboravili koliko ih ima... 

Quote from: Savajat Erp on 13-11-2011, 21:16:00

Хвала, Плут, добра си ти, не знам што те сви прозивају и оговарају. :)

Zato što je loša. Ima tako dobru podlogu, a nešto mi govori da neće imati strpljenja da doradi svoju priču.

Ajd da se i ja malo pospem pepelom. Ne, nisam želeo nikog da zajebavam sem, fanove epopeja. :-) A onda je, kako to već ide, vrag odneo šalu. Svidelo mi se, i potpuno sam izvrnuo priču, tek toliko da konačno sebi dokažem da iako volim raspadnut jezik, veze nemam sa pravopisom i gramatikom, te da je jedno želeti a drugo znati. Jeste, Dacko to sme, ja ne. Stojim iza priče u priči. Niko nije provalio o čemu se tu uopšte radi, a i kako bi. Drago mi da se ikom svidelo. :-)

Pepeo na sebi iz rerne da izneseš. :evil:

Sunce ti žarko, znaš li koliko sam puta pokušavala da shvatim kraj?
A smisao imaš  neslan za šalu ti.

@Scallop, ah, ništa bez tople reči.
@Midoto, zaigrati malo se, poželeh, da :-)

Odoh. Ovde sve balavurdija.
:)

Где ћеш, кево? Шалим се, наравно :)

Мени је она реченица  "Те ноћи склопили су пакт, да" или како већ, царска..и симпатична крајње :)

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 13-11-2011, 21:37:32
@Scallop, ah, ništa bez tople reči.
@Midoto, zaigrati malo se, poželeh, da :-)

Eto vas zborite kao master Yoda.

Sila jaka je u porodici tvojoj, Luk...

Čestitam, Džek. :)

Na citiranju master džedaja Yode? :)

Quote from: scallop on 13-11-2011, 21:22:42
Tešimo po čekaonicama u domovima zdravlja, na daćama i posnim slavama. Na galijama šibamo veslače kad nema vetra. Ko im je kriv kad ne duvaju.

Draga Zodiac, ovo što scallop kaže je jedina istina u pisanju. A važi i za tebe. Zašto? Zato što si nestrpljiva, nemarna i nepromišljena kada pišeš. Imaš maštu, imaš dubinu (koja se retko vidi u tvojim pričama, jer joj nemarnost ne dozvoljava), imaš volju da naučiš zanat.

Sad lepo zahvali Vimenu što te je olešio, i počni da pišeš po njegovim uputstvima, jer varaš se da ti ih nije dao. :) A varaš se i da je bio grub, pa ne vidim čemu potezanje "mlađih godina", "načitanosti", "filozofije" i "nisu svi...". To su, draga moja, izgovori. :)

Ne treba da pamtiš samo lepe reči koje si dobila od scallopa i Hrundija. Nismo zato ovde. Ovde smo da čujemo kritike. I zato batali "reci ti sad meni..." i "bio si grub...". Nema prijatne kritike.

Put do zvezda... :wink:

Na kraju, Vimen je jedini provalio potpuno nelogičnu rečenicu u mojoj priči, a strepela sam da ću zbog nje biti ismejana. A videla sam da je nelogična sat vremena nakon što sam priču poslala.

Jebiga, to je za poštovanje.

A ono za glasanje i prvo mesto :)
Hvala, D, vidim da si se i ti lepo rangirala. Čestitam!

Nego, ispade ti kraljica a ja kralj u ovom krugu... što me namah podseti na onu "Dajem kraljevstvo za konja!"

Koja je tvoja priča? :shock:

D se folira tu i uokolo; za razliku od mene koji ću uskoro početi da uramljujem imena glasovnih osvrtača na moja škarabocanja, ona tačno zna kako da podiđe masi. I zašto da ne, sad kad je businesa frei mogla bi da poradi na nečem glomaznijem.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 13-11-2011, 23:08:56
mene koji ću uskoro početi da uramljujem imena glasovnih osvrtača na moja škarabocanja

xrofl

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 13-11-2011, 23:08:56
D se folira tu i uokolo, ona tačno zna kako da podiđe masi. I zašto da ne, sad kad je businesa frei mogla bi da poradi na nečem glomaznijem.

Čini mi se da i scallop misli isto, zato se i duri na mene, za razliku od tebe. :) No, mene podilaženje masi nikad nije zanimalo, i ja sam iskreno mislila da ću jako loše proći jer priča nema obrt. Napisala sam je osećajem, ne mozgom... Kockala se. Najmanje želim da podilazim masama...

Која је твоја прича?

Ona sa naslovom koji (zaista) budi loše asocijacije... Hiljadu itd.

Ha, Kosovka devojka se traži sa momkom po razbojištu... deseterac malo klima, a i... Jesam li glasao za tu priču?

Eh, deco... malopre naletim na Laguninom sajtu na izvadak iz novog dexinog romana.
Pa pogledajte ovu imbecilnost teksta, odsustvo bar nagoveštaja literarnosti, mentalnu zaostalost koja naprosto kaplje iz svakog ispisanog retka... Vojska pod Osmanom nije bila redovna, nju su činili dobrovoljci, a koliki će njihov odziv biti i kolika će velika biti vojska nekog vladara, zavisilo je od njegovog imena i ugleda. Kada bi hteo da zarati, vladar bi nekoliko dana preko telala, javnih vikača, pozivao ratnike i oni bi se okupili na zbornom mestu. Najčešće u sedištu valije, oblasnog upravnika. Osmanovu vojsku činila je konjica, Akindži - visoki borci, svaki odeven i naoružan po svojoj volji. Više su ličili na pljačkašku bandu nego na pravu vojsku.
Pod Orhanom, vojska je bila bolje ustrojena, jednoobrazno odevena, a od tada nose bele kape na glavi, za razliku od običnih građana koji nose crvene. Ovu reorganizaciju vojske sproveo je njegov brat i veliki vezir Ala-edin. Pošto se carstvo uvećavalo, zbog dužine i udaljenosti granica skupljanje akindžija išlo je sporo, pa je zato po prvi put uvedena stajaća vojska. Pijade ili Jaje su bili pešaci, u svakom trenutku na službi emiru, primali su platu po jednu akču dnevno, bila je to ideja Ala-edinovog prijatelja Čanderli Kara-Kalila, i bili su podeljeni na desetine, stotine i hiljade.
Hoću da kažem, da vi ovde, ma koliko ste jadni i polusposobni za pisanje, daleko nadmašujete poetiku i snagu ovog teksta.

Quote from: Boban on 14-11-2011, 00:18:50
Vojska pod Osmanom nije bila redovna, nju su činili dobrovoljci, a koliki će njihov odziv biti i kolika će velika biti vojska nekog vladara, zavisilo je od njegovog imena i ugleda. Kada bi hteo da zarati, vladar bi nekoliko dana preko telala, javnih vikača, pozivao ratnike i oni bi se okupili na zbornom mestu. Najčešće u sedištu valije, oblasnog upravnika. Osmanovu vojsku činila je konjica, Akindži - visoki borci, svaki odeven i naoružan po svojoj volji. Više su ličili na pljačkašku bandu nego na pravu vojsku.
Pod Orhanom, vojska je bila bolje ustrojena, jednoobrazno odevena, a od tada nose bele kape na glavi, za razliku od običnih građana koji nose crvene. Ovu reorganizaciju vojske sproveo je njegov brat i veliki vezir Ala-edin. Pošto se carstvo uvećavalo, zbog dužine i udaljenosti granica skupljanje akindžija išlo je sporo, pa je zato po prvi put uvedena stajaća vojska. Pijade ili Jaje su bili pešaci, u svakom trenutku na službi emiru, primali su platu po jednu akču dnevno, bila je to ideja Ala-edinovog prijatelja Čanderli Kara-Kalila, i bili su podeljeni na desetine, stotine i hiljade.

Dosadno?

Quote from: scallop on 14-11-2011, 00:14:08
Ha, Kosovka devojka se traži sa momkom po razbojištu... deseterac malo klima, a i... Jesam li glasao za tu priču?

Ma niste, bila vam je isprazno lepa... :)

Na primeru dexinog teksta imate najstrašniju kob koja može da snađe svakog pisca: da ne poseduje ikakvu literarnost već da njegovo kazivanje bude obično dosadno nabrajanje.
Čak je i Stipan iznad ovog nivoa...

A šta li ti je sad opet Stipan zgrešio?!

   Vidim da je popularno pravdati svoje čedo, pa čisto da ne ispadnem demodiran pokušaću to i ja da uradim - iako smatram da jednom ispuštena priča više ne pripada meni nego čitaocima.

   Kao prvo mislim da niko u stvari nije shvatio ideju vodilju priče, najverovatnije mojom krivicom. Ili sam bio nesposoban da prenesem ideju, ili sam zakomplikovao eksperimentom koji sam izvodio u pisanju (Jevtra i Steva su krivi – njih tucite po ušima!)

   Perpetum mobile u priči uopšte nije bilo srce vatre, kako su to, izgleda, svi shvatili. Perpetum je trebalo da bude ono večito zlo koje neprestano burgija i brekće unutar svih nas, bez ikakvog vidljivog pokretača ili razloga i zapravo je najsnažniji pokretač civilizacionog napretka - ona bezobzirnost zbog koje je ljudski rod dospeo ovde gde jeste.
   Promenu koju sam imao u vidu je izgleda jedino Savajat prokljuvio – dželat je postao žrtva svojih prethodnih žrtava, koje će jednom isto tako postati žrtve – i tako u beskraj dokle god je ljudskog roda. Eto mehanizma koji se pokreće u nedogled, eto večito novih protagonista koji će doveka doživljavati jednu te istu promenu.

   Hvala svima kojima se moja priča dopala i da dodam jedno zapažanje.

   Već kod glasanja sam uočio neobičnu činjenicu da je priča polarizovala glasalište. Gotovo svi koji su za nju glasali dali su joj po tri boda. Komentari su samo pojačali taj i takav prvobitni utisak. Kao da o mojoj priči postoje samo dva viđenja : ili je "najbolja" ili je "totalni promašaj".
   Kako god to bilo protumačeno, niko nije ostao ravnodušan, pa dao osvrt tipa: ,,Gnjeeek, paaa, da vidimo, nijeee ni tako looošeee..."

   Uglavnom ovu priču, ne zbog plasmana nego zbog takvih reakcija - smatram pogotkom.

      Pomalo nadveno, znam...

Да, тотално је надвено!  :twisted:  :)

Naduveno, uobraženo, bezobrazno...

Tipfeler, moliću!

Bobane, da nije onaj "izvadak" nešto iz pripreme romana ili citat iz Wikipedije? Na to mi liči. Ili je famozni Lagunin ilustrator naslovnica ilustrovao svoju sliku? Dexa je imao i mnogo boljih rečenica, negde drugde, nekad davno.


Stipane, znam da te jedu podeljena mišljenja. Negde sam i nadrljao da pola čitalaca Radionice "umire u lepoti", a druga u "razmeravanju lenjirom". Ja spadam u tu drugu. Tvoja brzina donošenja odluke šta pisati te svaki put odvuče u rutinu, u ponavljanje, u trebljenje otrebljenog. Za pohvalu je napor da pišeš iz drugog lica. Ali, u kombinaciji sa pričom, kao da si čučao na jajima sa Kvočkom. Svi koji malo više čitaju, brzo odbace odstupanje od standarnog načina pisanja, a onda u tvojoj priči vide poznato, cikllično vrćenje Sveta i ništa više. Napisao sam "pridikovanje" i to je to.


Isto važi i za priču D. Navatavala nas na emocije traganja za ljubavlju. Više cenim Džekov trud da napravi dobru radioničku priču, mada sam i tamo hodio linijom manjeg otpora, a pravi tigrovi nikad tako ne hode. Tematski, vannastavno, meni je najviše odgovarala originalnost priča "Kutija" i "Vrteška", to su, sa malo više koncentracije mogle da budu prave "nove" priče. Ne znam otkud mi dobra reč za Plut, ali, neka joj. Zna ona šta ja njoj zameram. I dalje.


Budući da još pijem kafu, par rečenica i o postupku kako su nekad pravili dijaloge za Čkalju i Debu Popovića. Ne volim kad se priča postavi kroz dijalog da bi pisac poslao svoju poruku. Sad, samo nekoliko dana od čitanja, u pamćenju mi je ostalo da su Ditiramb i Lament dobro odabrana imena, da su mačka i pas dobro zastupali svoje mačeće i kučeće prirode, da je natezanje teme dve profesorke najmanje primetno i da je Lomi u priči imao dve potencijalne ideje koje su bolje od priče.


Sad mi se čini da sam u komentarima više rekao nego u svim mojim kasnijim komentarima. Moraću da ih pročitam još jednom. :mrgreen:

Dobro jutro Scallope!

Meni se svideo taj dijalog psa i mačke, i njihovi karakteri. Što se tiče priče D, zaista sam odmah znao ko je, jer se po stilu jasno videla sličnost sa pričom Grad.... iz prošlog kruga kojoj sam dao tri boda. Videla se ta poetičnost, emocije, ali Grad je bio mnogo više zaokružena celina. 1350 i neka se raspršila, rasplinula nekako...
Što se tiče Kutije, Plut je objasnila, ali ja i dalje tu ne vidim jednostavnost. Ideja je odlična, ali nije dobro ispričana. Sam PM, ok, i ja sam na stanovištu da ne mora biti mašina, ali ljubav- to je prepatetično i za mene, poznatog patetičara  :).
Hvala svima koji su analizirali i glasali za moju priču. Vidim da je bilo nekoliko utisaka za neobičnost priče i različitost od drugih. Zbrzao sam kraj, tih dana sam baš čitao neke trilere i rešio da ubacim obrte  :mrgreen:. Osnovna ideja vodilja mi je bila ta svrha i smisao umetnosti, i sama percepcija umetnika : koliko je tu uistinu ljubavi i mašte, a koliko je zapravo čisti zanat i industrija.

A tek lezbejke!!! Da si tu bio malo detaljniji od mene bi o'ma imao ne tri nego trideset bodova!!!  :mrgreen:

Dobro sad... D. je poslala priču isključivo zato da ne bi izostala iz kruga. Napisala ju je u minut do dvanaest i pod stresom.
Nije nikoga "vatala na emociju", već je jednostavno dala mikro deo sebe.

Šta smo naučili u ovom krugu?
ozbiljnije:
- da je dobro kad pisac sebi postavi otežanu formu kao zadatak, ako mu je to slaba strana - Stipan je, čini mi se, tako znatno više pazio i isporučio bolje napisanu priču nego što obično čini.
- da je loše kad pisac sebi postavi otežanu formu kao zadatak, ako mu je to jaka strana - Steva je prekardašio i povukao priču naniže silnom težinom. Jeste još Mariana Dan lepo uočila Nastasijevića u Kvočki, ali i njemu je bolja poezija od proze. (Mariana, daj još neke komentare!)
- da postoje "tvrda" i "meka" struja SF-a... ovaj, ne, da postoje dva suštinski različita viđenja ovog zadatka, i da su njihovi zastupnici teško pomirljivi. To može da se poveže sa razlikama u poetici, uz samo malo dobre volje. Šteta što se na nadvlačenje oko ispunjenja zadatka potrošilo dosta te dobre volje namenjene pričama.

manje ozbiljno i uz obavezno  :lol: :
- da je Džek digao nos;
- da Hrundi baš voli da skreće pažnju na sebe;
- da ispod Plutine hardkoraške fasade kuca meko žensko srce (ali to se naslutilo još kod Dvoboja);
- da Savajat ume kad hoće, ali retko hoće;
- da je Vimen dečko koji obećava, mlad, zelen i pun energije za kritikovanje;
- da će moja prva knjiga priča imati podnaslov "strogo za ETF-ovce", i kako bi ova priča bila mnogo toplije primljena da sam u prvi plan izvukla lezbijski SM podtekst i posvetila je Krljiću kao osvedočenom ljubitelju GILF-ova.

Uz preemptivno izvinjavanje Vimenu i Zodijak koji su se valjda do sad pomirili, ali i svim novinarima koji ovo možda čitaju, jutros nekom preko ramena u autobusu pročitah naslov (26. strana Blica): Rajko Dujmić pred koncert - Život mene nikada nije mazio. Muahaha. Smrti lepe književnosti, ime ti je novinarstvo!

Ne pika se. Nažalost. Negde 1986. su mi iz Politike Ekspres tražili roman za objavljivanje u nastavcima. Nisam hteo da kratim Rašane, pa sam za tri nedelje napisao novi. Objavili su ga, a ja 35 godina objašnjavam da je pisan na brzaka. Koliko imaju razmevanja prema meni, toliko i ja prema vama, kojima se čini da slična objašnjenja prolaze.

 :shock: :shock: :shock:
Je l' to bio SF? Nešto kad ljudi jedu obroke u obliku trouglastih pilula? I posle dođe smak sveta pa se otimaju oko preostalih obroka a neki čak počnu da jedu životinje???
Scallope, zar ste vi moja trauma iz detinjstva???

Jok. Zvao se "Zemlja za dobre ljude". I, još, kako si pomislila da moji junaci jedu trouglaste pilule? Kod mene se krka i u SF knjigama. "Može i bez kavijara" mi stalno leži u srcu. I na srcu. O duši da i ne govorimo. :lol:

Quote from: scallop on 14-11-2011, 11:19:53
Ne pika se. Nažalost. Negde 1986. su mi iz Politike Ekspres tražili roman za objavljivanje u nastavcima. Nisam hteo da kratim Rašane, pa sam za tri nedelje napisao novi. Objavili su ga, a ja 35 godina objašnjavam da je pisan na brzaka. Koliko imaju razmevanja prema meni, toliko i ja prema vama, kojima se čini da slična objašnjenja prolaze.

Pa da, ali ja se i ne žalim. Zadovoljna sam rezultatom. Onim ličnim, naravno. Priča je mnogo dublja od hvatanja na emociju. Ali o tome ne bih. Ko i kako shvati...

Hm, aj dobro... a šta sam ja to onda čitala? Zna li iko?

 Dođavola! I "Zemlja za dobre ljude" je Scallopovo čedo?!  :shock:

Quote from: Stipan on 14-11-2011, 04:52:03
    Kao prvo mislim da niko u stvari nije shvatio ideju vodilju priče...

   Perpetum mobile u priči uopšte nije bilo srce vatre, kako su to, izgleda, svi shvatili. Perpetum je trebalo da bude ono večito zlo koje neprestano burgija i brekće unutar svih nas, bez ikakvog vidljivog pokretača ili razloga i zapravo je najsnažniji pokretač civilizacionog napretka - ona bezobzirnost zbog koje je ljudski rod dospeo ovde gde jeste.
   Promenu koju sam imao u vidu je izgleda jedino Savajat prokljuvio – dželat je postao žrtva svojih prethodnih žrtava, koje će jednom isto tako postati žrtve – i tako u beskraj dokle god je ljudskog roda. Eto mehanizma koji se pokreće u nedogled, eto večito novih protagonista koji će doveka doživljavati jednu te istu promenu.

E važno nek niko niš nije shvatio i nek ti je jedino mili Savajat podrška, rame za plakanje i razumevanje! xtwak

Quote from: Plut on 12-11-2011, 01:44:10
PM? Pojma nemam, doživela sam ga nešto u varijanti 'sve se vraća – sve se plaća'; plaćanje grehova i pravljenje istih i opet vreme naplate i tako u krug. Prilično mračno.
Dobila 2 boda.

Joj, Plut, dušo moja, kako sam samo mogao. Izvini. Nešto sam bio rastresen, vidiš da sam i tipfeler nakrmačio...

Nego...

Quote from: Jevtropijevićka on 14-11-2011, 11:15:52
Stipan je, čini mi se, tako znatno više pazio i isporučio bolje napisanu priču nego što obično čini.

Ček' malo. A kakve to priče Stipan obično isporučuje?! A?
A kad si mi dala tri boda za "Isto popodne, isti dan"?
Oš' da se biješ?!

Quote from: scallop on 14-11-2011, 09:30:44
Ne znam otkud mi dobra reč za Plut, ali, neka joj.

Ma znam, boli ko otrov.

Quote from: scallop on 14-11-2011, 11:19:53
Ne pika se. Nažalost. Negde 1986. su mi iz Politike Ekspres tražili roman za objavljivanje u nastavcima. Nisam hteo da kratim Rašane, pa sam za tri nedelje napisao novi. Objavili su ga, a ja 35 godina objašnjavam da je pisan na brzaka. Koliko imaju razmevanja prema meni, toliko i ja prema vama, kojima se čini da slična objašnjenja prolaze.

Pa, može to da prođe kao objašnjenje, ono, kako je do toga došlo. Nevolja nastaje kad neko pomisli da mu je to opravdanje.

Quote from: Stipan on 14-11-2011, 11:35:05
Dođavola! I "Zemlja za dobre ljude" je Scallopovo čedo?!  :shock:

A mislio sam da odmorim.


Da, ja ti dođem kao stari Jug Bogdan (sram me da napišem majka Jugovića). Da ti kažem i ono drugo? "Isto popodne, isti dan" ti je bila najbolja priča, ali više volim istu u filmu "Čokolada". Možda zbog Binošove i Džoni Depa.


Ma, D., navikao sam ja na četvoroslojne bobanizme koje niko ne vidi.


Plut, kao tvoj najverniji čitalac mogu i otrova da se napijem. Ponekad.


Angel, jedno vreme sam i ja mislio da je opravdanje, ali nije.

Quote from: angel011 on 14-11-2011, 12:16:11
Pa, može to da prođe kao objašnjenje, ono, kako je do toga došlo. Nevolja nastaje kad neko pomisli da mu je to opravdanje.

Nevolja je kada nemaš od čega da živiš. Ujedno je to i opravdanje. Doduše, ne moraš da živiš, jel. Nije ni to šteta (ne govorim o tebi, već o sebi).

Sve ostalo je proseravanje u prazno. :)

Quote from: scallop on 14-11-2011, 12:17:22

Ma, D., navikao sam ja na četvoroslojne bobanizme koje niko ne vidi.

Pa nije istina da niko nije video. Videli su oni koji su proživeli. Ostali i ne mogu da vide...

Quote from: scallop on 14-11-2011, 11:19:53
Nisam hteo da kratim Rašane, pa sam za tri nedelje napisao novi..

Pazi sad ovo! Roman za tri nedelje, a Stipana proglašava brzotrzom!!!

Хихи, чак сам двапут поменут у свом кратком одсуству! Небитан је контекст... (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fsmilie%2Ffroehlich%2Fa015.gif&hash=877e22243d4877eacf52cb9c8b74a7befdd5e811)

И само да се зна ко је први употребио појам Рз Брзотрз овде....ја! Не желим да се умањи мој несебични допринос Радионици... (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fsmilie%2Ffroehlich%2Fk025.gif&hash=e7119a5cd78049e6c7a477eeb77b77de1a4f5f94) (сад ће неко рећи - ти си наш идол, сад пали, радимо!) :)

Quote from: Savajat Erp on 14-11-2011, 12:33:30
ти си наш идол, сад пали, радимо!

@Savajat,
molim te, uspori malo, ne moraš sad sve smajliće da izbaciš. :mrgreen:

Otrov u formi čokolade, milina. :lol: Vidim, gledala se Čokolada juče. Fin filmić, bajkovit, samo mi je zasmetao glas naratorke, liči na onaj iz Kućanica, brrrrrrrrrrr. Mislim, ne pratim, al' i ja nekad vrtim kanale.

Ali sam se ja opametio. :mrgreen:

Плут, схвати ме, после толике апстиненције.....:)

El Greko je jednom za Mikelanđela rekao: ,,Osrednji slikar, ali jako dobar čovek." Naravoučenije: slikari ne treba da ocenjuju slikare (niti ljudi koji žele da se bave pisanjem – druge ljude koji žele da se bave pisanjem). Čast izuzecima. Moj je utisak da je malo ko drugoga razumeo, što pokazuje broj objašnjenja i razjašnjenja sopstvene priče, ili bar nekog njenog dela. (I ja imam sličnu potrebu, ali ću se sada uzdržati :) )
Takođe: ljudi koji su imali originalne, često i sjajne ideje, na dnu su tabele. (Ne znači da su svi sa začelja imali dobrih ideja.) Kako je ovo radionica, težište je na izvođenju i valjanoj proceni: koliko toga mogu da kažem na dozvoljenom prostoru. Bolje manje, nego više.
I poslednje: lepo je poznavati pravopis, ali ću vas podestiti da je Tolstoj imao dvojku iz ruskog (tada – neprelazna ocena). Čovek, između ostalog, nije znao pravopis. Jedna Prustova rečenica može da zauzme i stranu i po.  Za sam kraj, evo rečenice poznatog nam pisca:
,,Podmitljivost koju su, kako izgleda, Turci kao porok svoje rase ispoljili već pri prvoj pojavi, vremenom se, tokom opadanja njihove moći, sve više povećavala, šireći svoj štetan i razoran uticaj u zemlji."
Rečenica ružna, čak i zla. Srećom, ovaj pisac je imao tako dobre misli i toliko je usavršio način na koji će ih izreći, da je, docnije, dobio i Nobelovu nagradu. Ipak, mislim da ne bi ni bilo potrebe za usavršavanjem, da ideje to nisu zahtevale. :)

Teško je uvek razjasniti šta neko drugi misli, i kakvu je sliku hteo predstaviti.
Nekad nisam ni sam siguran šta hoću  :).
Zanimljiv krug i solidan, bilo je i boljih, ali sasvim ok.
Nadam se da će se posle decembra malo ohanuti od čistih sf tema  :idea:.

Svaka potreba da se priča objašnjava znači neuspeh priče. Zamislite pisca koji posle objavljene zbirke obija pragove u potrazi za čitaocima da bi im objasnio o čemu se radi u njegovom delu. Priča koja je gotova počinje svoj samostalni život, i ništa mi tu ne možemo. Kad već citiramo: "Kad je knjiga izašla, kad je pol dela, muški ili ženski, utvrđen ili objavljen, kad se čuo prvi vrisak deteta, ono je rođeno, tu je, tako je stvoreno, ni otac ni mati ne mogu tu više ništa, ono pripada vazduhu i suncu, ostavite ga da živi ili da umre onakvo kakvo je." Igo.

Quote from: vimen on 14-11-2011, 13:38:55
Svaka potreba da se priča objašnjava znači neuspeh priče.

Pobogu Vimen, od čega će živeti kritičari ako ovakve jeresi počnu nekontrolisano da se šire?

Vimen: zavisi. Nije svako objašnjenje istovremeno i odbrana čeda vozljubljenog. Fakat je da naknadna pamet priči neće pomoći, šta je stalo u nju, stalo je, ali kada je u pitanju radioničarsko okruženje, u kome je naglasak na učenju - mislim da je ključno razgovarati o pričama, da bi se videlo šta je pisac hteo da kaže, a šta je u stvari rekao. Pa se onda iz toga, odnosno na greškama, uči.

Ključno u tvom postu jeste pominjanje objavljenih priča. Koliko priča ovde zaslužuje tu čast? Sve dok ih ne budem videla publikovane, a možda i potom, tvrdiću da se o njima može (treba) raspravljati i da se mogu popraviti ovako ili onako.

 Mislio sam na autore. Sve što želiš da kažeš moraš reći u priči. Ne kažem da ne treba da se razgovara, ali to ne znači da objašnjavanje nije neuspeh. POGOTOVO na radionici gde bi trebalo da su svi autori i aktivni čitaoci. Šta bi tek bilo da plasiramo delo u širu delimično nezainteresovanu javnost. Dakle, ako čak i ovde gde unapred znamo zadatak ne uspevamo da ga pronađemo u delu, šta bi tek bilo sa nekim ko je potpuno neupućen?

Quote from: vimen on 14-11-2011, 13:54:56
  Šta bi tek bilo da plasiramo delo u širu delimično nezainteresovanu javnost.  :mrgreen:  Dakle, ako čak i ovde gde unapred znamo zadatak ne uspevamo da ga pronađemo u delu, šta bi tek bilo sa nekim ko je potpuno neupućen?

Pa, taj neupućeni čitalac ispunjenje zadatka ne bi ni tražio... ali, aman, u stvari pričamo istu stvar, samo što ja mislim da bi pisac koji krene da objašnjava istovremeno morao biti svestan da je to što sad objašnjava morao nekako drugačije smestiti u tekst da bi se bolje videlo, pa da se tu radi o samoedukaciji na delu. Ne govorim o izvođenju besnih glista "moja priča je veličanstvena, eto vam na" nego o ponovljenom čitanju svog teksta da bi se videlo gde se omanulo, a to je valjda korisno.

Ali dobro, ja sam uspela da jednog čitaoca navedem na pomisao da kod mene perpetuum mobile ubrzava vreme :cry: :cry: :cry:  pa sam možda i zbog toga pala u karasevdah i zaključila da sve.mora.da.se.nacrta.

Ah, a Milosh je slagao rekao da će da napiše nešto u poslednji čas...:)

U svakom slučaju, meni je drago što je Vimen sa nama. Za sada je malo "tvrđi", ali odmeknuće. Rad na Radionici je kao rad sa decom; kupiš im klavir, platiš časove, ali ako pokažu zlovolju, prodaš klavir i kupiš gitaru. Možda će nešto i svirati.

I meni je drago. Inteligentan je analitičar i ima određeno, samouvereno znanje. Takođe mislim da će odmeknuti, a mislim i da njegovu analitičku, racionalnu rigidnost mešaju sa grubošću, usmerenom na lično. Upoznaće(mo) ga već... :)

Quote from: vimen on 14-11-2011, 13:54:56
  Sve što želiš da kažeš moraš reći u priči. Ne kažem da ne treba da se razgovara, ali to ne znači da objašnjavanje nije neuspeh.

Jeste neuspeh ako moraš da objašnjavaš šta si hteo da kažeš u priči (a niko nije shvatio), ali u okviru radionice može da bude korisno da pisac to uradi, pošto bi onda mogao da dobije sugestije kako da kaže to što je hteo da kaže pa da ljudima bude jasno.

Vimen je oštar, ali korektan. Nisam u njegovim analizama video ništa zlonamerno.
Od njega se u budućnosti nadam i boljim pričama- s tako dobrim analizama očekujem da i kvalitet priča bude u tom tonu. Nisam zadovoljan njegovom pričom u ovom krugu

E, Anomander ga ubode u centar.
Bogami brat Vimen k'o razbesnelo kuče odelj'o iz prašine svu braću i sestre što ga ostaviše daleko za sobom po plasmanu.
Više truda oko priče, manje besa u kritikama i možda se nekako i dohvati uravnoteženosti...

Stipane, ne lupetaj. Vimen je sasvim korektan. Plasman nema značaja, vimen je napisao zanatski sjajnu priču.

Prestanite da se ponašate kao uvređene primadone i poslušajte bar nekada šta vam se ovde govori.

Anomander uopšte nije rekao ništa što se podudara sa tvojim komentarom.

Nećemo sad valjda da optužujemo čoveka za grubosti zato što se samo Zodiac uvredila? Proći će je kada shvati da razorno dejstvo ove radionice može da bude i uljuljkanost u nekakav plasman, koji malo znači, sam za sebe.

Tačno D, Stipane ovaj put me nisi dobro razumeo.
Nisam ja hteo da poništim Vimenove kritike, plasmanom njegove priče. I da u budućnosti bude loše plasiran, to ne znači da nema pravo da  nastavi da analizira, a analize su mu vrlo ozbiljne i konstruktivne. Samo kažem, da verujem da može i odličnu priču napisati ako se potrudi.

Gde se vidi da se Zodiac uvredila? Zbog čega se tačno uvredila?

Bla, bla, truć. Nekom dozvoljeno, nekom nije.
Ko da Stipan ne može biti neraspoložen pa tresnuti nekog po nosu.

Meni lično ne smetaju komentari, čak i ako žele da me, iz nekog razloga, lično uvrede (to ovde nisam nikada iskusio).

Interesantan je Jevtropijevićkin pregled kruga, dosta zapažanja koje posmatraju priče kao celinu, što mi je prilično zanimljivo. Kao nekakav presek ideja i stilova u koje, manje-više, većina nas na neki način upada.

E da, Jevtropijevićka, nisam završio ništa nalik EFT-u, ali ne mogu reći da mi smeta svrstavanje u tu grupu. Uvek sam želeo da delujem prirodno-naučno pametno ili bar nešto što liči na to! Doduše, to se verovatno može objasniti rastućom egomanijom.

Ако хоћеш да изгледаш природно-научно паметно, користи опробани систем (који и ја користим) - почни да носиш наочаре, плус неку браду/брадицу и не говори много, а кад говориш причај полако и без узбуђивања..:) Мада, мени ни то не помаже превише. :)

I pušenje na lulu je zgodno.

Quotemanje ozbiljno i uz obavezno   :
- da je Džek digao nos;
- da Hrundi baš voli da skreće pažnju na sebe;
- da ispod Plutine hardkoraške fasade kuca meko žensko srce (ali to se naslutilo još kod Dvoboja);
- da Savajat ume kad hoće, ali retko hoće;
- da je Vimen dečko koji obećava, mlad, zelen i pun energije za kritikovanje;
- da će moja prva knjiga priča imati podnaslov "strogo za ETF-ovce", i kako bi ova priča bila mnogo toplije primljena da sam u prvi plan izvukla lezbijski SM podtekst i posvetila je Krljiću kao osvedočenom ljubitelju GILF-ova.

Nisam lud da dignem nos, pa da se zakuca neki avion u moju prefinjenu njuškicu.
Nisam ga digao ni onda kada je zbirka ugledala svetlost dana, nego sam se prestravio aman pa na smrt.

Eto, i sada me prpa kako odraditi sledeći zadatak... imam filing da ću ovaj mali uspeh skupo platiti, da će Vatrene orhideje bleštavila biti ekstra remek delo za ono koje dolazi... ququ... :(

 

Quote from: ivica on 14-11-2011, 19:07:56

E da, Jevtropijevićka, nisam završio ništa nalik EFT-u, ali ne mogu reći da mi smeta svrstavanje u tu grupu. Uvek sam želeo da delujem prirodno-naučno pametno ili bar nešto što liči na to! Doduše, to se verovatno može objasniti rastućom egomanijom.

Svrstavanje je i bio metaforičke prirode, ono, zajednička vam ljubav prema mašinama i brojkama. Ili kako to već izgleda sa pozicije prašinara-društvenjaka.  :mrgreen:

Quote from: Džek svih zanata on 14-11-2011, 20:09:23

Quotemanje ozbiljno i uz obavezno   :lol: :

:roll: :wink:

Džekonjo paničaru! Kukavico! Bruko bedna i kukavna!!!

Пич..добро, нећемо претеривати :)

Quote from: Stipan on 14-11-2011, 20:23:03
Džekonjo paničaru! Kukavico! Bruko bedna i kukavna!!!

Habla, habla, habla...

Najlakše je sesti i napisati priču o robotima koje hvata panika,  ne sećaju se svojih tvoraca, a ulja za podmazivanje nestaje dok se sunce naduvalo pred nestanak sun-sistema. Sve ispunjeno, Bobanove sugestije (preneseni savremeni problemi) implementirane i hip.hip-hura, čiča miča gotova priča!

To mi se čini previše jednostavno, kontam da se iza zadatka krije nešto dublje... a vi plićaci izvolite, razvalite se od pisanja gluposti... :)

Onda nek ti se ulje zabrine što je sve manje podloga za namazati, to jest robota.

Ulju bi bilo bolje da se nasekira što nestaje...

...a robota odavno nema.

Delfini vladaju braćo i sestre! Delfini su zakon!!!

Ali tu je Optima-men, pravo iz Modriće!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.motorblog.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2011%2F03%2Foptima.jpg&hash=fc7a351e3c5614cef88f06d0d260ab7a7e42c931)

Optima-girl je mnogo interesantnija...

E znao sam da ćeš se upecati.

Lepo je rečeno da ništa ljudsko, pa ni devojke, ne mogu biti u priči!

To što sam ja uveo ulje i robote ima svoje. Lepo sam rekao da se ne sećaju tvoraca, što me vodi na jedno pitanje.

Može li protagonista da bude besmrtni alkos, čovek, koji je zaboravio šta je, pošandrcao i umišlja da je fikus? Samim tim se i ponaša kao fikus (priča, drinka, jede i zviždi kao fikus) i toliko je uverljiv da čitaoc ne konta da je u stvari čovek, nego se namerno dovodi u zabludu da ima posla sa fikusom na vrhuncu evolucije?

 xrofl xrofl xrofl

To je Plut već napisala, nego Džek zeza.

Fikus zviždi?


To Jevtro, drugar'ce do groba! Al' ova žena pamti. Moj naklon.

Quote from: angel011 on 11-11-2011, 23:27:18
...

Not youur cup of tea? Pa čekaj, piješ li ti čaj uopšte? Treba preći na šljivovicu, ona leči bolesne i razboljeva zdrave.

Quote from: vimen on 12-11-2011, 19:43:04

I prilično sam uveren da orlovi ne štekću  :)

I posle kažu Hrundi ovo, Hrundi ono...

A baš su počeli da te hvale. Haliaeetus Albicilla, ili orao štekavac, najrasprostranjeniji je orao Evrope. Čuveni belorepan. Zbog naročitog načina kliktanja prilikom lova, koji je naš pametni narod prepoznao kao štekćanje ili štektanje, dato mu je ime... ime... Blampr Biskvit.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Orao_%C5%A1tekavac (http://hr.wikipedia.org/wiki/Orao_%C5%A1tekavac)

Quote,, крваво модри Дунав" - ovo mi nije jasno. Da li je Dunav dvobojan, ili u njemu ima krvi (onda bi valjda bilo krvavi modri) ili je reka modra poput krvi, hm? Ili je reč o aristokratiji?

Krvavo modri Dunav je isto što je i plavokosi Miloš Krasić, koji je u stvari - žutokos. Nije Dunav dvobojan, već je reč o krvavo modroj boji. Krv nije samo crvene boje. Kada metak pogodi jetru, krv koja teče je gotovo crna, Bolesna krv. Krv samrtnika. Reč je o simbolizmu, da sam rekao - plavičasti Dunav, ili bilo šta, bilo bi to samo bespotrebno opisivanje, ovako je i reka, svojom bojom, predstavljena kao element koji dopunjuje ono što se nad njom dešava - rat.

O ovakvim tvojim ispadima, obavestiću gospodina Hlamtadora Grifoskonju, a on neka se sa doktorom Flekmezom Urom, konsultuje o koracima koje treba preduzeti povodom tvog slučaja. Predložio bih planinarenje i - mužu krava. Ja sam kao mali muzao krave sa svojom pokojnom baba Leposavom, Treba osetiti vime. Iako sam prosuo prvo vedro mleka, ubrzo sam shvatio da muža krava i pisanje knjiga imaju mnogo sličnosti. Zato, muzimo krave! Mora nešto i od vimena biti.... što se neće zalud proliti...


Vidim da i dalje traje psihoanaliziranje Hrundija V. Bakšija. Ponovo vam ponavljam da ste na pogrešnom tragu. Sledite korake D.otične. Ponavljate ono što ona o meni kuva u svojim retortama. Za misterioznu tenziju koja postoji između nje i mene, postoje samo dva izlaza: krevet i ring.

Vidimo se u decembru.

Hrundi, zašto imaš potrebu da se prepireš? Ako postoji neka od sugestija ovde, na radionici, koja može da ti koristi u pisanju - prihvati je. Ostalo odbaci, bez sekiracije.

Onda treba reći krvavomodri ako je jedna boja, a krvavo-modri su dve boje koje se vide zasebno.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 14-11-2011, 23:21:11
Za misterioznu tenziju koja postoji između nje i mene, postoje samo dva izlaza: krevet i ring.

U ringu bi izgubio u prvoj rundi. U krevetu još i imaš šanse.

Pa to smo čekali! Nešto konkrevetno!

Što, jel zbog misteriozne tenzije?

Šta je sad u tome misteriozno?!

Ono u krevetu je zapravo prilično jednostavna mehanička radnja, izuzev ako upleteš previše emocija.

Isti važi i za ring.

So, go and get him, girl!!!

Ah D., ne zaboravi da su oni samo muškarci...

Evo još jedne "oni su samo muškarci" propovednice. Počinjem da se pitam  jel' to zarazno?!

Quote from: Stipan on 15-11-2011, 12:11:31
Evo još jedne "oni su samo muškarci" propovednice. Počinjem da se pitam  jel' to zarazno?!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffrech%2Fk010.gif&hash=e7de7afd703b080fa38a90a5c91ab22733cbd742)  Oladila ti se kafa. Ajde.

Quote from: Plut on 15-11-2011, 11:47:01
Ah D., ne zaboravi da su oni samo muškarci kukavice...

Ah, da. Nikada ja to ne zaboravljam, moja Plut...  :mrgreen:

Ko oni?

To znamo Plut i ja. :)

Quote from: Plut on 14-11-2011, 22:37:10
Fikus zviždi?


To Jevtro, drugar'ce do groba! Al' ova žena pamti. Moj naklon.

Da, kao u onom vicu o pandurima i zečevima... Elem, kako panduri love zečeve?










Sakriju se iza žbunja i zvižde kao kupus.

http://bhfantasy.wordpress.com/2012/12/06/stevan-sarcevic-srce-vatre/ (http://bhfantasy.wordpress.com/2012/12/06/stevan-sarcevic-srce-vatre/)