ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

U NAJUŽEM IZBORU ZA NIN-OVU NAGRADU ČETIRI ROMANA

U najužem izboru za NIN-ov roman godine našle su se četiri knjige - 'Ruski prozor' Dragana Velikića ['Stubovi kulture'], 'Poljubac' Gordane Ćirjanić ['Narodna knjiga' - 'Alfa'], 'Feliks' Vladimira Kecmanovića ['Via print'] i 'Ph roman' Draška Miletića ['Dereta'], rečeno je Tanjugu u redakciji NIN-a.

Žiri, koji je radio u sastavu Milan Vlajčić [predsednik], Milo Lompar, Stevan Tontić, Aleksandar Jovanović i Slobodan Vladušić, odluku je doneo većinom glasova.

Na prethodnom sastanku žirija bilo je dogovoreno da se u najužem izboru nađe, po običaju, pet knjiga. Međutim, ovoga puta tri romana, 'San o ljubavi i smrti' Filipa Davida, 'Čuvari svetinje' Mirjane Đurđević i 'Turnir gubavaca' Lasla Blaškovića, dobili su samo po dva glasa i pošto nijedan nije prevagnuo, nije ni ušao u finalnu trku.

Odluka o dobitniku biće doneta 17. januara, a laureatu će nagrada biti uručena 24. januara.

Novčani iznos nagrade od 10.000 evra dodeljuje novi sponzor, kompanija 'Karneks' iz Vrbasa.

Romanopisci se vratili priči
U prošlogodišnjoj produkciji bilo je manje postmodernističkih eksperimenata, smatra Milan Vlajčić, predsednik žirija NIN-ove nagrade


U užem izboru za prestižnu NIN-ovu nagradu našli su se romani Gordane Ćirjanić ,,Poljubac", Dragana Velikića ,,Ruski prozor", Vladimira Kecmanovića ,,Feliks" i Draška Miletića ,,Ph roman". Ovogodišnji žiri radi u sastavu Milan Vlajčić, predsednik, Stevan Tontić, Slobodan Vladušić, Aleksandar Jovanović i Milo Lompar. Pobednik će se znati 17. januara, a uručenje nagrade je 24. januara.
O užem izboru i prošlogodišnjoj romanesknoj produkciji razgovarali smo sa Milanom Vlajčićem, predsednikom žirija.
Na adresu NIN-ovog žirija stiglo je 108 romana. Problem je bio što je veliki broj knjiga stigao u poslednji čas. Do Sajma knjiga žiri je dobio 45 do 50 romana, a onda je u poslednjih dvadesetak dana pristiglo tridesetak knjiga. Neki romani su imali više od hiljadu strana. Ili, recimo, pet romana Vidosava Stevanovića stiglo je poslednjeg dana, kaže Vlajčić.

U prošlogodišnjoj produkciji, smatra predsednik žirija, bilo je manje postmodernističkih eksperimenata. Romanopisci su se vratili priči, a bilo je i pet-šest novih imena. Najveći broj romana je ispovednog karaktera, u osnovi je lična biografija. Važan je i ,,povratak" Vidosava Stevanovića u srpsku književnost. U konkurenciji za nagradu su bila i četvorica dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade: Dobrica Ćosić, Milorad Pavić, David Albahari i Vidosav Stevanović.

Roman Gordane Ćirjanić je gorka ljubavna priča u kojoj je opisana ljubav jedne devojke i hendikepiranog čoveka. ,,Ruski prozor" je Velikićev najbolji roman. Vladimir Kecmanović je napisao humoristički roman, knjiga je živo pisana, kao da autor ima novinarskog iskustva. S druge strane, roman Draška Miletića je hermetičan, knjiga iščašene realnosti, s puno likova, od kojih su neki stvarne ličnosti, a neki fiktivni junaci.

Prošle godine, zaključuje Vlajčić, bilo je petnaestak dobrih romana, ostalo je osrednjost. Njemu je posebno žao što u najuži izbor nije ušao roman Filipa Davida, koji je, uz roman Dragana Velikića, kako kaže, sam vrh prošlogodišnje produkcije.

Pozvali smo i neke dosadašnje dobitnike NIN-ove nagrade da nam kažu svoje mišljenje o najužem izboru.

Radoslav Petković, koji je NIN-ovu nagradu dobio 1993. godine za roman ,,Sudbina i komentari", rekao nam je da piše novi roman i da nije bio u prilici da pročita romane koji su ušli u najuži izbor. Slično nam je kazao i Goran Petrović, koji je NIN-ovu nagradu dobio 2000. godine za roman ,,Sitničarnica Kod srećne ruke" Knjige nije pročitao, a svim kandidatima želi sreću.

Miro Vuksanović je NIN-ovu nagradu dobio 2005. godine za knjigu ,,Semolj zemlja". ,,Uvek sam imao, i sada imam, punu odanost NIN-ovoj nagradi kao književnoj ustanovi. To se odnosi i na žiri te nagrade. Ovogodišnji izbor je zanimljiv. Uparena su četiri pisca različitih poetičkih i generacijskih stanovišta. To je dobro. To je ponuda za biranje i ilustracija sadašnjeg srpskog romanesknog žanra. Žiri će svoj posao završiti. Neko će biti zadovoljan. Neko će gunđati. Tako je uvek. Ostaće istina da je NIN-ova nagrada razigrala pisanje romana i da je to dobit za ukupnu srpsku književnost. Kada je nagrada ustanovljena, tadašnji žiri je imao osamnaest romana sa celog prostora srpskohrvatskog jezika. Nije sadašnjih sto romana godišnje, na srpskom jeziku, dokaz izuzetnih dometa, ali jeste potvrda želje za takmičenjem", kaže Miro Vuksanović.

Danilo Nikolić, koji je NIN-ovu nagradu dobio 1998. godine, kaže da je upoznat sa sadržajem romana ,,Poljubac" Gordane Ćirjanić, koja je ozbiljna i već nagrađivana književnica, da je napisala roman o vrlo teškoj temi i da je moguće da će dobiti NIN-ovu nagradu.

Dobitnik NIN-ove nagrade iz 2001. godine Zoran Ćirić smatra da nije u redu da govori o romanima iz prošlogodišnje produkcije, koji su sada u konkurenciji za nagradu, jer ih nije pročitao. Međutim, ponovio je svoje već izrečene stavove o ovom prestižnom priznanju, koje, prema njegovim saznanjima, nije moguće lažirati ili podešavati. Kada je reč o radu žirija, Ćirić je primetio da postoji mogućnost da neki članovi žirija posmatraju celokupan opus nekog autora i da zapravo dodeljuju nagradu za životno delo, a da za mlađe autore ,,još ima vremena".

NIN-ova nagrada kritike za roman godine ustanovljena je 1953. godine. Prvi dobitnik, 1954. godine, bio je Dobrica Ćosić za roman ,,Koreni".

Ko je iskvario Lolitu
Vladimir Kecmanović: ,,Feliks", ,,Vija print", Beograd, 2007.  
 
,,Sve dobri ljudi, a ne da im se da puste koren".
Danil Harms

Valjda je Dostojevski bio taj koji je negde rekao i napisao da nema tog čoveka koji bar jednom u životu nije poželeo da ubije oca. Beogradski romansijer Vladimir Kecmanović, ispisujući svoj treći roman pod nazivom ,,Feliks", tu je ideju doveo do njenog apsurdnog i, gle čuda, realističnog izraza. Što je samo još jedan u nizu dokaza da se naizgled suprotstavljeni pojmovi na terenu nepredvidivog života veoma uspešno mogu ispreplesti.

Kroz pokušaj dijaloga sa ocem koji ga je decenijama ranije napustio, izgubljeni sin će, u toj jedinoj noći njihovog života koju će provesti zajedno, u stvari izvesti pred nama jednu veliku potragu za smislom. Koja je, uostalom, uvek bezizgledna. Pa je tako logično da onaj što do malopre drži uperen pištolj u očevo lice, samo minut kasnije, na pločniku, dok teško sviće i nehajni vozači promiču ulicama Beograda, pridržava očevu glavu moleći ga da ne podlegne infarktu.

Kecmanovićevi junaci najbolji su izdanci Gogoljeve škole mišljenja i pevanja u kojoj, lišeni svake patetike, tzv. mali ljudi donose pred nas velike drame. U kratkim rečenicama. Ogoljenim do kosti.

Ovaj roman, dakle, zvanično oslonjen na Manovog ,,Varalicu Feliksa Krula", ustvari je u tajnom dosluhu sa harmsovskom i gogoljevskom kosmogonijom u kojoj se, kao u snu, ova stvarnost priviđa stvarnijom, i strašnijom, od same sebe.

Stari, otmeni gospodin koji putuje po unutrašnjosti Srbije uzimajući novac za put od mnogih koji su se, u dotičnom mestu, javili na njegov oglas kojim stan u Beogradu nudi za manji u provinciji. I njegov sin koji ključne noći ovog romana iz svoje Kanade nastupa na scenu da gospodinov život oboji tragičnim smislom. Obojica se isto zovu. Na dva kraja sveta. Majka je mrtva. I sad su njih dvojica sami na svetu. Spremni na arhetipski obračun.

Kecmanovićev roman pisan je stilom koji ne ostavlja daha čitaocu. Rečenicama koje su svaka za sebe novi pasus, ritmično navodeći svaku pojedinačnu radnju junaka, izdvajajući je kao pod mikroskopom, Kecmanović kao svirač na verglu ubitačno ogoljuje Feliksa oca i Feliksa sina, režući ih na tanke kriške, providne kao listići sira u kojima dominiraju rupe. To je više definisanje nego pisanje. Ali koje, na literarnom planu, ovaj tekst podiže visoko, tako visoko gde ga melodramatične, objašnjavalačke sage naših dana nikako ne mogu dostići. Da, posle ,,Feliksa" Vladimira Kecmanovića možemo samo da zanemimo. Što bi, ruku na srce, bilo najpoštenije. I najzdravije.

Tako da kad, na početku trećeg dela, Kecmanović (predvidljivo?) pređe na pripovedanje u prvom licu uzimajući za identitet pripovedača Feliksa sina, to je već isti momenat iz Nabokovljeve ,,Lolite" (evo i četvrtog Rusa da zaokruži ovu priču) u kome pripovedač, Hambert Hambert (obratite pažnju na istovetnost imena i prezimena!), hrvajući se sa likom koji progoni njega i njegovu Lolitu, Klerom Kviltijem, pedofilom i pornografom amaterom, kaže ,,prevrtali smo se, on je bio ja i ja sam bio on", dopuštajući nam da zaključimo pravu prirodu mučenog junaka te opsesivne pripovesti. Sve će se na kraju ovog Kecmanovićevog romana zaokružiti ponavljanjem defekta libida, ispoljenog dvaput u autobusu za Valjevo, zatvarajući tako večni krug roditeljsko-sinovskog traženja i nerazumevanja.

(Vredno je, i nezaobilazno, pomenuti i jedno smelo tumačenje ,,Lolite", engleskog pisca Martina Amisa, koje kaže da je Lolita zapravo priča o totalitarizmu, i da je ono što Hambert radi svojoj mladoj partnerki zapravo metafora onoga što je Staljin učinio Rusiji Nabokovljevog detinjstva. U tom ključu, sa domaćom totalitarnom istorijom koja tek što je za nama, Kecmanovićev roman, svojim motivom sinovljeve mržnje koja sakriva veliku slabost i potrebu za pripadanjem, otelotvoruje ovdašnje iskustvo sa Onim-Što-Smo-Ga-Na-Početku-Toliko-Voleli da smo na kraju morali da palimo skupštinu da ga odatle isteramo.)

U kontekstu domaće hipertrofirane literarne scene, ,,Feliks" Vladimira Kecmanovića može da bude kamen međaš; opominjući znak da smo rečima oduzeli smisao i da je tišina postala rečitija. U tom istom kontekstu – književnosti na srpskom – na početku prošlog veka beše Crnjanski, sa svojim neponovljivim rečenicama bez kraja, koje su se, ispresecane bezbrojnim zarezima, prelivale preko svojih čitalaca kao more. Na početku sledećeg, ovog, veka, nalazi se Vladimir Kecmanović, sa rečenicama kratkim, šiljatim, koje se kao ekseri zabijaju u naša čela. Zatvorili smo krug.


Bojan Bosiljčić
Politika

super je što niko od bivših dobitnika Ninoa nije čitao ovogodišnje romane. ja sam do sada mislio da jedino srpski pisci čitaju knjige srpskih pisaca, ono, jedni drugima čitaju da bi mogli da se mrze i ogovaraju, ali sad vidim da niko živi ne čita te romane.

osim prijatelja i ponekih kritičara (koji su ujedno i prijatelji), i koji hvale romanopisce preteranim poetskim izlivima nalik ovom iz Bolikite.

a i baš da pitam, da li neko sa foruma zna, čime je Vlaja zaslužio da bude predsednik žirija? je l on ikad napisao nešto ozbiljnije od novinskih kritika, i to uglavnom filmskih? pošto otkad ja znam Vlajčić piše do dve šlajfne o filmovima u dnevnim novinama.

pa reko, ja sam mlad i neukusan, možda su u pitanju neke zasluge iz prolosti?

Koliko je meni poznato Vlajcic je studirao/zavrsio knjizevnost,a otkud u ziriju blage veze nemam.

a jeste, u pravu si, ima nekog smisla... pošto u srbiji ima četvoro pismenih, od toga je jedan završio književnost, i to je vlajčić.

To je delimično tačno...
Honorar za učešće u žiriju nije mali, ali u tako maloj zajednici ne postoji mogućnost da se sakrija ko je za koga glasao. Svi znamo kako pisac prima taj oblik posredne prijateljske kritike...
Razni oblici pritisaka, ajde, ne baš pritisaka, ali da ih nazovemo prijateljskim razgovorima, postoje oduvek.
Zato mnoga veća imena odbijaju rad u žiriju.
S druge strane, bilo je onih koji su bili spremni da zasedaju žirijem večno, ali su se njihove kolege uplašile da će ih finansijska sigurnost promeniti i kao ljude i kao komuniste, pa su im prijateljski savetovali (javno, dakako) da siđu sa prestola.

...pre osude razmislimo da li postoji pravicna nadoknada za nezeljeno iscitavanje uradaka narastajuceg broja lokalnih skribomana... nije bas macji kasalj, at least it is so in my book!!!

...sto se mene tice, ja sam so far procitao Poljubac Gordane Cirjanic (raspisano i daleko od mucnog citalackog iskustva, ali izlisno, ready-made, podosadno i kmezavo), upravo citam davno dobavljeni Ruski prozor Dragana Velikica (bio i ostao jedan od mojih srbo favorita, u najnovijem radu postigao tecnost, gotovo popicnu pitkost u izrazu a da pri tom nije izgubio gotovo nista bitno  od ranijeg sjaja i sadrzaja, puniji izvestaj u narednih nekolikoi dana), a proslog sabata sam dobavio i uratke preostalih finalista Ph Draska Miletica (samo 302 dinara u Dereti!!!) i Feliks Vladimira Kecmanovica (kupljena u Krug Komercu na drugom spratu ozloglasenog Staklenca za 484 dinara)...

... a evo sta sam Velikic ima da kaze u svoje ime i svoju odbranu...

Velikić: Postao smireniji

 
JOŠ jednom se Dragan Velikić (1953), jedan od naših najistaknutijih savremenih prozaista, našao u najužem izboru za roman godine, ovoga puta knjigom "Ruski prozor", u izdanju "Stubova kulture". Suparnici za to prestižno priznanje su mu takođe renomirana književnica Gordana Ćirjanić, s romanom "Poljubac", i dvojica široj javnosti manje poznata autora mlađe generacije, Draško Miletić ("Ph roman") i Vladimir Kecmanović ("Feliks"). Kojem će se od ova četiri naslova NIN-ov žiri prikloniti, biće obnarodovano u četvrtak u podne.

U centru zbivanja Velikićevog romana je mladi Rudi Stupar, koji, poput mnogih svojih vršnjaka devedesetih godina, odlazi iz zemlje pokušavajući da se snađe u nekoliko evropskih gradova. Radi mnogobrojne poslove, kao magacioner, kelner, prevodilac, doživljava ljubav i strast, razočaranje i malodušnost, prolazi kroz razna iskušenja, a sve u traganju za sopstvenom životnom i stvaralačkom ostvarenošću.

* "Ruski prozor" je do sada vaša "najautobiografskija" knjiga, i to ne samo o vama, već i o roditeljima, prijateljima.
- Tačno je da u romanu "Ruski prozor" ima veoma mnogo autobiografskog, ali na nivou činjenica ne bih rekao da sam "ogolio dušu", kako vi to kažete. Pre će biti da je ubedljivost posledica nepristrasnog pogleda u najskrivenije zatone prošlosti. Ta nepristrasnost je možda samo moj privid suočavanja s prošlošću.
* Roman ste pisali dugo i s prekidima.
- "Ruski prozor" sam počeo da pišem pre sedam godina. Posle dve godine rada, ostavio sam rukopis i, u međuvremenu, napisao roman "Dosije Domaševski". Zatim sam se ponovo vratio "Ruskom prozoru". Kada sam u januaru 2005. godine prihvatio mesto ambasadora, prekinuo sam rad na romanu koji je više od dve trećine bio gotov. Posle godinu dana vratio sam se rukopisu. Nisam žurio, iščitavao sam i nastavljao dalje. Pišem sporo, i nikada više od sat-dva dnevno, isključivo rano ujutro. Pravio sam pauze i po mesec dana. Verujem da su prekidi, "odmori" od rukopisa, pomogli da u "Ruskom prozoru" postignem intonaciju koju sam želeo.

* Ovo je i ljubavna priča. O ljubavi se, inače, dosta piše, ali kao da ovo osećanje tanji i bledi u zahuktalom vremenu u kome živimo?
- Za mene i moju literaturu nije tako. Teme su uvek iste, ali suštinska razlika je da li pripovedate ili prepričavate ono što bi trebalo ispripovedati. Tek na visokoj temperaturi nastaje trajna legura literature.

* Dve i po godine ste ambasador u Beču. Šta vam je taj posao doneo, a u čemu vas je, eventualno, osujetio?
- Teško da sada mogu da odgovorim na vaše pitanje. Tek kada se budem izmaknuo i opet bio samo pisac, moći ću da svedem račun. Ono što sigurno znam, jeste da mi je posao koji već skoro tri godine radim doneo sasvim novi tonalitet. Odmaknuo sam se od sebe kakvog znam pedeset godina, postao sam manje isključiv, više kritičniji i smireniji.

* "Ruski prozor" je veoma čitljiva knjiga. Da li ste na tome posebno insistirali ili je sve išlo spontano?
- Ovo je pitanje koje se u različitim oblicima stalno provlači. Od izdavača do čitalaca. Polako i sam postajem svestan koliko "Ruski prozor" donosi nešto novo u odnosu na moje prethodne romane, sa iznenadnim humorom, lakoćom obrta, čitljivim "avanturizmom". Ali, to nije plod moje namere. To je nemoguće. Ne možete biti čitljiv zato što tako hoćete, jer svaka kalkulacija ide na račun tenzije. A bez tenzije sve se urušava.


BIĆU SAMO PISAC
* KADA završite mandat, kuda ćete dalje?
- Vratiću se u Beograd. Voleo bih da opet pišem tekstove za novine, da negde povremeno imam kolumnu. Biću samo pisac. To "samo" je tako mnogo, i tako dovoljno.

BEZ KOMPROMISA
* VaŠe knjige su imale izuzetan uspeh na nemačkom govornom području. Kako to objašnjavate?
- Na tom jeziku postojim skoro dve decenije. Pored dobrog prevoda, važan je ozbiljan izdavač, i da vas vrsni kritičari prate iz knjige u knjigu. Nisam pravio kompromise, i po cenu veće popularnosti, izbegavao sam dnevnopolitički kontekst.

...dakle, odluka se objavljuje danas, high noon!!!

.... i, as expected, pobednik/dobitnik je... DRAGAN VELIKIC!!!

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas".... i, as expected, pobednik/dobitnik je... DRAGAN VELIKIC!!!

Nisam citao ovu novu knjigu, ali drago mi je da je on dobio NIN-ovu nagradu. :!:

... nesto vise o kuluku na mestu clana zirija...

DRAGAN VELIKIĆ DOBITNIK NIN-OVE NAGRADE

velikic Nagradu NIN-a za najbolji roman godine dobio je Dragan Velikić za delo 'Ruski prozor' u izdanju 'Stubova kulture' glasovima Milana Vlajčića, Aleksandra Jovanovića i Slobodana Vladušića, dok su Stevan Tontić i Milo Lompar glasali za 'Poljubac' Gordane Ćirjanić [Narodna knjiga - Alfa], saopštio je predsednik žirija Vlajčić.

Žiri je ocenio da nagrađeni roman 'pripada magistralnom toku naše novije književnosti koji dotiče sudbinsku temu stranstvovanja, dobrovoljnog izgnanstva u najgorim godinama srpskog društva krajem devedesetih godina 20 veka'.

U obrazloženju je navedeno da je 'to roman koji u širokom luku obuhvata mnoge sudbine sa svih tada zaraćenih prostora, nudeći široku rapsodičnu sliku onog što se mnogima dogadjalo. Roman je ispisan sugestivnim rukopisom, unoseći dramaturgiju mnogostrukih ogledala u romaneskni oblik koji je sam pisac nazvao omnibusom'.

Odgovarajući na pitanja novinara, Vlajčić je istakao da je najteži posao bio pročitati 107 romana pristiglih na konkurs, pogotovo sasto je u poslednji čas došlo dvadesetak, pa je čitanje bilo maratonski, iscrpljujući posao.

'Ovde nema gubitnika, niti pobednika, pobedila je književnost', naglasio je Vlajčić i dodao da se 'imalo iz čega birati', a da su neki romani bili, možda, nepravedno zaobidjeni.

Govoreći o odlučivanju o finalistima, on je naveo da ostali članovi žirija nisu prihvatili njegov predlog da u uži iozbor udje roman Filipa Davida 'San o ljubavi i smrti', jer je imao dva, umesto tri glasa.

Svi članovi žirija su se složili da nigde nije određeno da mora pet romana da udje u finale, jer je već bilo slučajeva da su se kvalifikovala samo tri ili čak sedam.

Vlajčić je objasnio da, prema propozicijama, na konkurs mogu da stižu romani koji su poslati poštom do kraja kalendarske godine, ali je istakao da ni oni koji su kasno stigli nisu bili diskriminisani. Dva romana Vidosava Stevanovića poslata na konkurs bila su diskvalifikovana, jer su već bili objavljeni na francuskom jeziku.

Prema rečima člana žirija Jovanovića, u 2007. bilo je dobrih, ali ne izuzetnih dela i slučaj je već nekoliko godina da romaneskna produkcija zaostaje u kvalitetu u odnosu na poeziju. On je popručio medijima da govore o svim dobrim romanima, jer to zaslužuju bez obzira na to što nisu nagrađeni.

Vladušić je izneo stav da nema mesta nekoj mistifikaciji oko izbora finalista i da je odluka doneta prema pravilniku, dok je Tontić koji je sa Vlajčićem bio saglasan da se uvrsti Davidov roman kazao da je on organski sačinjen od dva romana i mogao bi se smatrati romanesknim diptihom.

Vlajčić je rekao da je obavestio laureata koji je bio iskreno obradovan i iznenadjen i obećao je da će doći na uručenje 24. januara u Predsedništvu Srbije, ali da nije hteo da dolazi dok nije bilo završeno žiriranje. Velikić je ambasador Srbije u Beču.

Sponzor nagrade ove godine je Kompanija 'Karneks' iz Vrbasa koja je novčani iznos povećala na 10.000 evra.

Velikićev ,,Ruski prozor" roman godine


Uglednu NIN-ovu nagrada kritike za roman godine dobio je Dragan Velikić (1953) za roman ,,Ruski prozor", koji su objavili ,,Stubovi kulture". Žiri, koji je radio u sastavu: Milan Vlajčić (predsednik), Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić, odluku je doneo većinom glasova (3:2). Za Velikićev roman su glasali Milan Vlajčić, Aleksandar Jovanović i Slobodan Vladušić, dok su romanu Gordane Ćirjanić ,,Poljubac", čiji je izdavač ,,Narodna knjiga", svoj glas dali Milo Lompar i Stevan Tontić.

U obrazloženju odluke žirija, između ostalog, kaže se da roman Dragana Velikića pripada magistralnom toku naše novije književnosti. On dotiče sudbinsku temu stranstvovanja, dobrovoljnog izgnanstva u najgorim godinama srpskog društva krajem devedesetih godina prošlog veka. Junak ovog romana, izbegavši služenje vojnog roka u vreme bliskog bombardovanja naše zemlje, putuje po Evropi, obavlja razne nametnute poslove od tobožnjeg pisanja bedekera do pranja i šminkanja mrtvaca.

Ali, to je, istovremeno, i roman koji u širokom luku obuhvata mnoge sudbine sa ovih tada zaraćenih prostora nudeći jednu široku, rapsodičnu sliku onoga što se mnogima događalo. Velikićev roman ispisan je sugestivnim rukopisom, unoseći dramaturgiju mnogostrukih ogledala u romaneskni oblik koji je sam pisac nazvao romanom omnibusom.

U najužem izboru, da podsetimo, bili su i romani Draška Miletića ,,pH roman" i Vladimira Kecmanovića ,,Feliks" (Via print).

Na pitanje novinara da li je bilo teško doneti odluku, Milan Vlajčić je rekao da je pristiglo 107 romana, pedesetak u decembru, a čak dvadesetak poslednjih pet dana. Zamoljen da prokomentariše izjavu prof. Ljubiše Jeremića da je najbolji roman u prošlogodišnjoj produkciji delo Filipa Davida ,,San o ljubavi i smrti", Vlajčić je rekao da se sa tom ocenom slaže. A na pitanje kako je onda moguće da taj roman nije ušao u najuži izbor, Stevan Tontić je kazao da su za roman glasali on i Milan Vlajčić, što nije bilo dovoljno; u ,,finale" se ulazilo sa tri glasa.

Novinari su tražili i da članovi žirija prokomentarišu romane dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade: Dobrice Ćosića, Milorada Pavića, Davida Albaharija i Vidosava Stevanovića. Aleksandar Jovanović je istakao da su prema dosadašnjim dobitnicima imali isti odnos kao i prema svim drugim kandidatima. On smatra da njihovi romani nisu na nivou onih za koje su svojevremeno dobili NIN-ovu nagradu. Poslednjih nekoliko godina, zaključio je, nema vrhunskih romana, poezija je bolji deo srpske književnosti.

NIN-ova nagrada biće uručena 24. januara u Predsedništvu Srbije.[/b]

U traganju za ulogom
Dragan Velikić – Ruski prozor

Nova knjiga Dragana Velikića, uprkos nekim "ugrađenim manama", trijumf je njegove spisateljske veštine i jedan od njegovih vrhunaca

piše: Teofil Pančić

U dobro uređenom svetu trebalo bi da postoje specijalni vagoni za majke sa decom. Zašto bi nedužan svet podnosio teror tih bića? I ne smetaju meni deca u vozu zato što plaču, ili što prave buku. Smetaju mi što kidišu na moje misli, jer, i kada su lepo vaspitana, njihov pogled je nepodnošljiv. Tim pogledom ja gledam sebe, i prepoznajem se u prestrašenom dečaku na pozornici duboko porinutoj u prošlost, među kulisama kuće u kojoj sam odrastao.
Hajde da se odmah pozabavimo "kontekstom", pa da ga se ratosiljamo: Ruski prozor (Stubovi kulture, Beograd 2007) osmi je roman Dragana Velikića, i prvi koji će dobiti romanesknu The Nagradu. Osim, naravno, ako je ne dobije. Ako mu promakne, izroniće ono čuveno "Zar opet?"; ako ga ne mimoiđe, nastupiće ono još čuvenije "Zašto baš sad? Nije li to vraćanje nekih starih dugova?" (isto su tako lane smarali i oko Basare). Pa dobro, da li je Ruski prozor zaslužuje? Da, baš kao i najmanje dva Velikićeva romana pre ovog. I baš kao i par nekih prošlogodišnjih romana koje nije napisao Velikić. Ali, da li je sve to uopšte važno? Dakako da jeste, na jednom nivou. Ali se to ovog teksta – kao ni samog romana – baš i ne dotiče.
Ima tu, doduše, nečega drugog: ovaj je roman – nezavisno od namera svog tvorca – nekako nagradibilan, u onom smislu u kojem se za neke filmove kaže da su "festivalski", a ne "bioskopski". Drugim rečima, Ruski prozor je, što bi rekle filmadžije, rasni arthouse. To samo po sebi nije ni dobro ni loše: u te se fioke trpaju i remek-dela i neviđeni daveži. On je nesumnjivi trijumf Velikićeve zanatske veštine; u pravu je zato Slobodan Vladušić kad piše i "glavni junak Ruskog prozora je stil kojim je pisan". Odatle kreću i vrline i problemi ovog romana. Recimo, svaki će ljubitelj Via Pule i Astragana lako uočiti koliko je Velikić u međuvremenu sazreo i usavršio svoj izraz, ali će, možda, takođe sa zebnjom prime titi da je nevolja sa Ruskim prozorom u tome što ovoj vrlo brižljivo izgrađenoj proznoj konstrukciji ne nedostaje baš ništa, osim tek jedne stvari: središta, ose, nekog razaznatljivog razloga za priču. Ili će se čitalac barem tokom čitanja romana uloviti u takvom raspoloženju, ali će ga na kraju možda i prevazići, ukoliko ipak "kupi" Velikićev finalni obrat. Recimo da je to, manje-više, slučaj sa dolepotpisanim.
Velikić je svoj "roman-omnibus" realizovao u tri veoma asimetrična poglavlja. U prvom je narator Danijel, ostareli dirigent uglavnom nerealizovane umetničke karijere, koji ispoveda svoj život – proveden negde između severnog Mediterana i Beograda, uz Panoniju i Nemačku/Austriju neizbežnih mizanscena Velikićevih knjiga – sagovorniku o čijem identitetu ništa ne znamo. U drugom poglavlju, koje je okosnica romana, taj će se slušalac pojaviti na sceni: Rudi Stupar, mladić iz vojvođanske varoši, nesuđeni glumac, koji devedesete godine provodi u potrazi za svojim identitetom, intelektualnim koliko i ljubavnim. Pisac povlači Stupara kao kakvu šahovsku figuru po koordinatama priče, od zavičajnog gradića (u kojem se, mada to nije osobito bitno, kao model da razaznati Sombor: manji panonski grad, ali dovoljno veliki da ima profesionalno pozorište; iz Beograda se tamo putuje preko Novog Sada, a nije Subotica; ergo...), preko sedam beogradskih godina koje je proveo ne uspevajući da se ukoreni ni u sopstvenom životu, a kamoli u tom gradu koji će mu – baš kao i njegovom ocu, provincijskom novinaru sa nerealizovanim pretenzijama – ostati neosvojiv, te preko Budimpešte i Minhena, pa sve dalje na sever, do Hamburga, u kojem će se zatvoriti krug odrastanja i potrage za sopstvenim mestom pod suncem. Ta se decenija Rudijevog traganja za samim sobom vremenski poklapa sa apokaliptičnim dobom Srbije, no taj je "istorijski kontekst" u romanu samo nekakva pozadinska buka, važan možda tek utoliko što je Rudija lakše katapultirao odavde; izuzetak je epizoda sa vremenom NATO – bombardovanja, kada su u Budimpeštu pohrlile desetine hiljada beogradskih fensi izbeglica, što Velikić ne propušta da ironijski prokomentariše...
Možda je najveća vrlina Velikićevog pisanja, koja je uvrhunila baš u ovom romanu, njegovo izvanredno prefinjeno osećanje za "životni" detalj koji prikazuje i priziva sa gotovo šamanskom moći materijalizacije, bilo da je u pitanju predmet (poput limene Julius Meinl kutije za kafu), kuća, terasa ili gradska ulica, trg gledan sa prozora, ljubavni par koji promiče niz kej... Uopšte, Velikić je izvanredni pesnik Grada, a u ovom je romanu to pre svega Budimpešta, taj gizdavi kraljevski grad koji ipak ne dobija baš svake godine ovako uspelu, znalačku, ljubavnu, a opet sasvim nesentimentalnu, na prvi pogled čak "distanciranu" posvetu...
U središtu priče Ruskog prozora Rudijev je zamršeni porodični prtljag, gorki provincijski kompleks nesnađenosti u "širokome svijetu" (D. Rundek) i istovremenog snažnog i požudnog osećanja pripadnosti toj bujici, pa gde god ga ona odvukla, te samoća kao nemogućnost pronalaženja načina za približavanje Drugom, samoća koja se – kada se njen "bukvalni" i telesni vid jednom ipak prevaziđe – pretvara u seriju grozničavih avantura sa poznatima i nepoznatima, a sve u Stuparovom traganju za... čime, zapravo? Pa, za samim Stuparom, za njegovom ulogom u "podeli" sveta. Treće poglavlje samo je kratki appendix, u kojem junaci koji defiluju romanom – živi i mrtvi, "stvarni" i "izmišljeni" – iz svog, do tada nečujnog glasa svode račune s Rudijem. No, "stvarni" je kraj romana nekako pre na kraju drugog poglavlja, i taj kraj zapravo relativizuje sva čitaočeva saznanja: spolja gledano, Rudi je blizu egzistencijalnog dna, no istovremeno on se "pronalazi" – ili to samo zamišlja, u nekom već bunilu propasti?! – u ulozi pisca. I što je on više Pisac, to su svi likovi Ruskog prozora nekako manje Velikićevi, a više Stuparovi likovi, naročito Danijel, koji i sam već dvoji o svojem postojanju... Izvanredno vešto, upečatljivo Velikićevo majstorstvo: prvo poglavlje (inače najbolji deo knjige) pokazuje se retroaktivno kao moguće tek Stuparov literarni prvenac, a i ostatak knjige je, bogme, pod sumnjom... Krug se, dakle, na koncu zatvara, povratkom Rudijevim na onaj poslovični "kaptolski kolodvor", dole u panonskoj prašini, mada o tome činu, a naročito o onome "što je bilo posle" nećemo zapravo saznati ništa, biće baš zato što je sve važno već rečeno: ljubav je neuhvatljiva, stalno izmičuća, ona prvobitna toplina života neponovljiva je, tek ponekad blesne neki njen daleki eho, a ipak ćeš provesti ostatak života cunjajući u potrazi za njom; Ispunjenje u samome sebi je jalovo, a u Drugome nedostižno; šta preostaje? Knjiga, to je jedino sigurno. Ona je, možda, baš ta malena fortočka, taj "ruski prozor", dakle, maleni prozorski okvir za ventilaciju, kroz koji se možeš provući kada drugog izlaza više nema. A to nije tako malo. Uprkos izvesnim gorenavedenim "ugrađenim" falinkama, Ruski prozor je vredan svake pažnje, kao jedan od dosadašnjih vrhunaca jednog od najboljih savremenih srpskih pisaca.

... osvrt na jedan naslov iz uzeg izbora za ovu godinu...

http://popboks.com/tekst.php?ID=6988

Sedam romana u užem izboru za NIN-ovu nagradu

U uži izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine žiri je od 23 romana odabrao sedam, objavljeno je u najnovijem broju tog nedeljnika. Prestižnoj književnoj nagradi, čiji će dobitnik biti poznat 22. januara, za sada se mogu nadati Vladislav Bajac za roman "Hamam Balkania" u izdanju "Arhipelaga, Vladimir Pištalo za knjigu "Tesla, portret među maskama" ("Agora"), Radoslav Petković autor "Savršenog sećanja na smrt" ("Stubovi kulture"), Svetislav Basara za najnoviji roman "Dnevnik Marte Koen" ("Dereta"), Laura Barna sa knjigom "Moja poslednja glavobolja" u izdanju Zavoda za udžbenike, Vladimir Kecmanović za roman "Top je bio vreo" ("Via print") i Aleksandar Gatalica čiji je roman "Nevidljivi" objavio Zavod za udžbenike.

I dobitnik je........................ Bajac.

Ja bih tipovao na Pištala.

Arhipelag dobija NINa... nebitni su tu autori.

Quote from: "Boban"Arhipelag dobija NINa... nebitni su tu autori.

Znači, žiri glasa za izdavače, ne za dela.

Kako kad... sad je ovako.
Ali čuda se događaju. Svojevremeno je nameštano da Vuk Drašković dobije NINa pa je žiri u očaju između smešnih konkurenata izabrao Arsenijevića. Možda se i ovde desi neka svađa pa onda može da dobije bilo ko, čak i Laura Barna.

Tрка за НИН-ову награду

У финалу избора за НИН-ову награду за најбољи роман у 2008. години нашли су се Владислав Бајац са "Хамамом Балканија", Лаура Барна са романом "Моја последња главобоља" и Радослав Петковић са романом "Савршено сећање на смрт".


Ове године у финалу избора за НИН-ову награду за најбољи роман у 2008. години нашли су се Владислав Бајац са "Хамамом Балканија" ("Архипелаг"), Лаура Барна са романом "Моја последња главобоља" (Завод за уџбенике) и Радослав Петковић са романом "Савршено сећање на смрт" ("Стубови културе").

Жири који ради у саставу Милан Влајчић (председник) и чланови Мило Ломпар, Александар Јовановић, Стеван Тонтић и Слободан Владушић званично је саопштио 9. јануара да је издвојио, поред ова три романа, још четири: Александра Гаталице "Невидљиви" (Завод за уџбенике), Светислава Басаре "Дневниик Марте Коен" (Графички атеље "Дерета"),), Владимира Пиштала "Тесла, портрет међу маскама" ("Агора", Зрењанин), и Владимира Кецмановића "Топ је био врео" (Виа принт).

12:21  BEOGRAD, 22. januara (Tanjug) - NIN-ova nagrada za najbolji roman u 2008. godini pripala je Vladimiru Pištalu za roman "Tesla, portret među maskama", saopštio je danas predsednik žirija Milan Vlajčić. U žiriju su pored Vlajčicća bili još Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić. Priznanje koje donosi laureatu 900.000 dinara biće uručeno u Skupštini grada Beograda 30. januara u podne. (Kraj)

Baš mi je drago, ne samo što sam bio u pravu, nego što smatram da je Pištalo kvalitetan pisac i da je njegov MILENIJUM U BEOGRADU zaslužio isto priznanje back in the days.

QuoteI dobitnik je........................ Bajac.

Za malo...  :)

Ovo je super vest... ima nade za nomade.

NIN-ove nagrade na kioscima
Posebno i popularno izdanje knjige koja bude nagrađena prestižnom nagradom biće prodavano u mekom povezu i u visokom tiražu, isključivo na kioscima

Posebno i popularno izdanje knjige koja bude nagrađena prestižnom NIN-ovom nagradom biće prodavano u mekom povezu i u visokom tiražu, isključivo na kioscima na teritoriji Republike Srbije i zemalja u regionu. Ova nova odluka nalazi se u članu devet dopunjenog Pravilnika o NIN-ovoj nagradi kritike za najbolji roman godine, koji je potpisala Jelena Drakulić-Petrović, direktorka ,,NIN d.o.o.".

Prema obrazloženju pomenute dopune koja se, kao i tekst Pravilnika u celini, nalazi u novom broju nedeljnika NIN, ,,najbitniju novinu sadržanu u članu devet treba shvatiti kao želju NIN-a da pomogne izdavaču da nagrađena knjiga bude šire pristupačna i da lakše dođe do čitalaca, što bi doprinelo popularizaciji NIN-ove nagrade, nagrađenog romana, njegovog autora i samog izdavača".

Ova odluka doneta je u vreme kada se kulturna javnost u Srbiji bori za očuvanje knjižarske mreže u Srbiji, u vreme kada većina gradova u zemlji uopšte i nema knjižare, a pod izgovorom da se pomognu izdavači u teškom vremenu, u kojem je drastično opala prodaja knjiga i u kojem knjižare uzimaju velike rabate. Ako se sa stranica jednog od najvažnijih nedeljnika u zemlji prodaja knjiga u knjižarama proglašava ,,teškom" zbog toga što je tamo knjiga preskupa, kako je uopšte moguće održati javno mnjenje u uverenju da knjižara jeste mesto od kojeg počinje obrazovanje i kultura. Otvara se stari problem nelojalne konkurencije: zašto bi kupac otišao u knjižaru kada popularnu knjigu, koja je ovenčana prestižnim priznanjem, može da kupi na kiosku, upola jeftinije, i to sa logotipom dobitnika NIN-ove nagrade?

Ono što dodatno ,,smeta uhu", a prema objašnjenju iz novog dela Pravilnika – ugovor sa izdavačem biće slopljen pre proglašenja dobitnika, a posle donošenja odluke žirija o užem izboru dela u konkurenciji za nagradu. Nagrađena knjiga biće štampana u okviru specijalne edicije ,,Laureati NIN-ove nagrade". Da li to znači da izdavač treba da sklopi poslovni ugovor i pre nego što do ,,posla od nagrade" i dođe. U ovome nas razuverava predsednik žirija NIN-ove nagrade Milan Vlajčić:

– Na kioscima će se pojaviti posebno i popularno izdanje nagrađene knjige, dok ono prethodno ostaje u ponudi u knjižarama. To je mogućnost da nagrađena knjiga bude jeftinija, pristupačnija kupcu, i da se popularizuje domaća književnost. Međutim, odluka žirija biće nezavisna od pristanka ili nepristanka izdavača na ovo popularno izdanje, presudan će biti samo kvalitet književnog dela, a ne sklopljeni ugovor sa NIN-om.

Aleksandar Drakulić, predsednik Udruženja knjižara pri Privrednoj komori Srbije, juče je za naš list izjavio da NIN-ovu nagradu treba preimenovati u ,,NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine i izdavača koji je pristao da mu NIN distribuira knjigu preko kioska", aludirajući na mešanje vrednosnih kriterijuma nagrađivanja i obavezujućeg ,,biznis plana" koji se sa nagradom neizbežno povezuje.

– Nije jasno zbog čega na ovaj način treba popularisati ionako najpopularniju i najvažniju književnu nagradu u Srbiji, kada dovoljno govori primer NIN-om nagrađenog Velikićevog romana ,,Ruski prozor", koji je do sada imao četrnaest izdanja. Kao predsednik Udruženja knjižara uputiću zvanično saopštenje ovim povodom, u nadi da će nova odluka o plasiranju nagrađene knjige biti povučena, zbog toga što šteti NIN-ovoj nagradi, kao i samom nedeljniku NIN. Treba se odlučiti: ili nagrada ili biznis, objasnio je Drakulić.

Knjižar Lazar Tišma iz Jagodine, vlasnik ,,Salona knjige Til", ocenio je član devet pravilnika NIN-ove nagrade kao vrhunski apsurd.

– Do sada je izlog svakog knjižara bio ukrašen natpisima dobitnika NIN-ove nagrade i nagrađenim izdanjem, sada će retko koji kupac uopšte doći u knjižaru da potraži takvu knjigu. To je svojevrsni atak na knjižare, koje se mahom zatvaraju po Srbiji. Sarađujem sa stotinu izdavača, kojima ništa ne dugujem, i kao knjižar imam dovoljno muka zbog uličnih sajmova, na kojima se knjige prodaju bez fiskalnih računa i bez ikakve dokumentacije. Prodajom najpopularnijih knjiga na kioscima sigurno neće biti razvijen duh kupovine izdanja u knjižarama, kaže za ,,Politiku" Tišma.

Dakle, pred izdavačima je dilema, visok tiraž i meki povez, ili ostanak u ,,prevaziđenim" knjižarama, da li za Šekspira ili za kobasice?


Loš potez

Za komentar odluke direktorke NIN-a zamolili smo Vladana Matijevića, dobitnika NIN-ove nagrade za roman ,,Pisac izdaleka". Između ostalog, Matijević je rekao za ,,Politiku":

– Srpski izdavači su iz godine u godinu sve manje zainteresovani za knjige domaćih pisaca. Mislim da će ovakav potez NIN-a, nastao iz želje da dajući i uzima, još više pogoršati situaciju.

politika.rs

Oprečno o kiosk izdanju knjiga

Direktorka NIN-a: Ne vidim razlog zbog kojeg bi prodaja posebnog izdanja NIN-ovom nagradom ovenčanog romana ugrozila knjižare

To što će izdavači i autori potpisati saglasnost da njihovo delo, ukoliko bude nagrađeno NIN-ovom nagradom, dobije reizdanje u mekom povezu i visokom tiražu, u saradnji sa NIN-om d.o.o., i da kao takvo bude namenjeno isključivo prodaji na kioscima, nikako ne znači potpisivanje ugovora sa izdavačem pre proglašenja dobitnika priznanja. To takođe ne znači ni to da će autor i izdavač imati manje šanse da dobiju NIN-ovu nagradu, ukoliko ne potpišu ovu saglasnost po donošenju odluke žirija o užem izboru dela u konkurenciji, kaže za ,,Politiku" Jelena Drakulić-Petrović, direktorka NIN d.o.o.

Ovo objašnjenje direktorke usledilo je povodom teksta u našem listu, objavljenog u subotu, u kojem je kritikovano objašnjenje izmene Pravilnika o NIN-ovoj nagradi. Izmenjeni i dopunjeni Pravilnik NIN-ove nagrade potpisala je Jelena Drakulić-Petrović.

Prema ovoj izmeni, u susret izdavačima se izlazi prodajom specijalnog izdanja nagrađene knjige isključivo na kioscima, ,,u teškom vremenu u kojem je drastično opala prodaja knjiga, i u kojem knjižare uzimaju velike rabate, a izdavačima sporo isplaćuju novac od prodaje knjiga". Stav iznet u tekstu, međutim, podržava mišljenje da je NIN-ova nagrada sama po sebi dovoljna reklama za izdavača i autora, i da traženje saglasnosti (napisali smo – potpisivanja ugovora) od izdavača o naknadnom plasiranju nagrađene knjige, samo šteti uglednom priznanju, a šteti i izdavačima i knjižarama.

O ovom delu obrazloženja izmene Pravilnika Jelena Drakulić-Petrović kaže:

– Činjenica je da su knjižare i kiosci dva različita kanala prodaje knjige, i naša je namera u ovom slučaju da ta dva kanala ostanu komplementarna. Ne vidim razlog zbog kojeg bi prodaja posebnog izdanja NIN-ovom nagradom ovenčanog romana ugrozila knjižare. Mislim da će knjižare uvek opstati, uprkos prodaji knjiga na kioscima. Izdanja nagrađene knjige i dalje će biti prodavana u knjižarama, a posebno izdanje biće jeftinije i u mekom povezu dostupno na kioscima, u tiražu od deset do petnaest hiljada. Takođe, ne verujem ni to da će NIN-ov roman da ,,spase" knjižare. Imali smo svesnu i dobru nameru da unapredimo NIN-ovu nagradu, da knjigu učinimo pristupačnijom, i da na kioscima bude prodavana i kvalitetna domaća literatura. Zašto da na kioscima ne bude plasirano i nešto što je zaista vredno?

U našu redakciju juče je stiglo saopštenje Grupacije za knjižarstvo i distribuciju knjige pri Privrednoj komori Srbije, upućeno i direktorki NIN-a, koje je potpisao Aleksandar Drakulić, predsednik ove grupacije, u kojem, između ostalog, piše:

– Kada ozbiljan politički nedeljnik sa dugom tradicijom negovanja istraživačkog novinarstva tvrdi da ,,knjižare uzimaju velike rabate, a izdavačima sporo isplaćuju novac od prodaje knjiga", onda moram da se zapitam da li je ta ocena rezultat Vašeg istraživanja ili su to prosto paušalne, neproverene tvrdnje.

Aleksandar Drakulić se direktorki obratio i sledećom poukom:

– Prvo da Vas upoznam sa pojmom ,,rabata". Prema uobičajenoj praksi, a i definiciji Ekonomske enciklopedije, rabat je razlika između maloprodajne i veleprodajne cene. Trgovci, knjižare, dobijaju rabat, odnosno popust od proizvođača, izdavača, jer kupuju proizvode, knjige, kontinuirano i u većim količinama. Zanimljivost srpskog tržišta knjiga je da izdavači, gotovo svi, istovremeno pojedinačnim kupcima direktno prodaju knjige sa popustima koji su jednaki rabatima knjižara. Na taj način, redovna maloprodajna cena knjiga je ona sa popustom. Dakle, u proseku, srpske knjižare nemaju rabat. One ne samo što ne uzimaju velike rabate, već su osuđene na propast jer ne dobijaju rabat.

Aleksandar Drakulić takođe primećuje jednu nelogičnost u oceni knjižarskog poslovanja: Ako neko uzima velike rabate onda je on bogat, plaća dobavljačima, i nove knjižare se masovno otvaraju, zbog toga što je to veoma profitabilan posao. Međutim, kao što veoma dobro zn ate, mnoge knjižare su zatvorene, a postojeće teško opstaju. Nešto tu ne štima, zar ne? – piše Aleksandar Drakulić.

U saopštenju je osporena i ocena da knjižare ,,izdavačima sporo isplaćuju novac od prodaje knjiga", što Drakulić smatra paušalnom procenom, ,,zbog toga što među knjižarama ima onih koje redovno izmiruju svoje obaveze prema izdavačima, a ima i onih koje to ne čine".

– Knjižari koji se grčevito bore da prežive ova teška vremena za knjigu, ovakve ocene ne mogu da prihvate kao ohrabrenje da nastave sa svojim poslom. Umesto ovakvih ocena od ozbiljnog i analitičkog magazina pre smo očekivali istraživački članak o problemima ove branše, uzrocima i mogućim rešenjima za unapređenje ove plemenite delatnosti. Na žalost, NIN se pridružio mnogobrojnim apelima da se knjige ne kupuju u knjižarama. Ako se nastavi ova sinhronizovana višegodišnja akcija prodaje knjiga preko kioska, sajmova, vašara i uličnih tezgi, onda sasvim licemerno zvuči čuđenje zašto nema knjižara i zašto se knjige sve manje čitaju – smatra Aleksandar Drakulić, i dodaje u obraćanju direktorki:

– NIN je privatna kompanija i niko ne može ulaziti u procene Vaših komercijalnih poduhvata. Vi verovatno imate procenu isplativosti plasiranja nagrađenog romana preko kioska. Isto tako, dozvolićete, i mi knjižari ćemo napraviti procenu da li nagrađeni roman ima svrhe držati u knjižari kada je već na kiosku. Nadam se da ćete u nekom od sledećih izdanja NIN-a ispraviti štetne i netačne informacije o poslovanju knjižara, kao i da ćete još jednom razmisliti o mnogobrojnim posledicama izmene Pravilnika o dodeli NIN-ove nagrade.

M. Vulićević

...u očekivanju novog slasvodobitnika, Pištalo dobacio i do Popboks KNJIGA...

http://popboks.com/tekst.php?ID=7673 (http://popboks.com/tekst.php?ID=7673)

...dok čekamo spisak finalista-finalista, malo priče sa Kecmanovićem koji ove zime odmara od trke...

http://popboks.com/tekst.php?ID=7782 (http://popboks.com/tekst.php?ID=7782)

da nastavimo ođe priču o NIN-ovoj nagradi.

Na sednici NIN-ovog žirija kritike (Milan Vlajčić, predsednik, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar, Mladen Šukalo), održanoj 25. novembra, načinjen je pregled prvih šezdeset pročitanih romana, i za dalje čitanje preuzeto još 25 upravo pristiglih knjiga. Nakon kritičkog razmatranja svih dosad pročitanih dela žiri je odlučio da u širi izbor romana za dalje razmatranje uključi 15 romana. Do kraja decembra žiri će razmatrati sve u međuvremenu pristigle romane, a u novogodišnjem prazničnom broju NIN-a objaviće uži izbor kritički razmatranih dela. Na svojoj prvoj januarskoj sednici (5. januar) žiri će odrediti najužu listu kandidata za nagradu, a konačna odluka biće donesena 15. januara, kad će, tačno u podne, na tradicionalnoj konferenciji za novinare u redakciji NIN-a biti saopšten naslov najboljeg romana na srpskom jeziku, objavljen u 2009.

Svečano uručenje nagrade će biti obavljeno na svečanosti u Narodnom pozorištu, 22. januara.

Redosled romana iz šireg izbora dajemo po datumimia pristizanja u redakciju NIN-a.

Igor Marojević, Parter (Laguna)
Dejan Stojiljković, Konstantinovo raskršće (Laguna)
Mirjana Đurđević, Kaja, Beograd i dobri Amerikanac (Agora)
Đorđe Pisarev, A ako umre pre nego što se probudi (Agora)
Rajko Vasić, Prsti ludih očiju (Zadužbina "Petar Kočić")
Đorđe Milosavljević, Đavo i mala gospođa (Plato)
Andrija Matić, Šaht (Stubovi kulture)
Goran Milašinović, Trougao, kvadrat (Stubovi kulture)
Slobodan Vladušić, Forward (Stubovi kulture)
Žarko Komanin, Ljetopis vječnosti (SKZ)
Miroslav Savićević, Igre bez granica (Udruženje "Isidora Sekulić")
Miomir Petrović, Bakarni bubnjevi (Laguna)
Zvonko Karanović, Tri slike pobede (Laguna)
Vuk Drašković, Doktor Aron (Srpska reč)

e, paj sad, ovo je zanimljiva situacija za tipovanje i kladionice. meni je užasno zanimljivo, sad ću da probam jednu, ovako, logičku opservaciju.

zasad, moja teza je da je sve čista ideologija i politika.

prvo treba imati na umu da je NIN promenio vlasnika i koncepciju i da je sad varijanta a la Blic, dakle demokratska novina liberalnog tipa. a u žiriju - ljuta reakcija. koliko ja znam, šukalo, jovanović i lompar su nacionalističkog opredeljenja, i to teška artiljerija. znači, tri glasa za koga god volite od pisaca tog tipa koji su ušli u širi izbor (eto otkud drašković, na primer). prema tome, ovaj žiri može da izglasa koga hoće po čisto političkoj liniji. aca ilić (nije muž biljane jeftić) je DS, a vlajčić, hm, ko zna šta je vlajčić. nek je neutralan. znači, mrka kapa.

praktično, pri ovakvom sastavu žirija - NIN je u paradoksalnoj situaciji, jer će nagrada izgubiti kredibilitet sto posto ako laureat bude Komanin, Drašković ili Rajko Vasić. to će izazvati ludilo. biće masovna histerija među književnicima i kritičarima. ja, iskreno, navijam za takav scenario - tada će zaista svi morati da reaguju na ideologiju i politiku na književnoj sceni i biće opasna polemika pa će mnoga zverka pokazati svoj trag. naravno, i NIN više neće moći da se uljuljkuje u komfornu poziciju najuglednije književne nagrade. nastaće zanimljiva vremena na književnoj sceni.

izuzimajući, dakle, ove nesrećne patriote, ovo ostalo što sam ja video (osim Petrovića kog će mi cripp posuditi uskoro, nadam se), sasvim je suprotnog usmerenja. karanović, matić, marojević... sve je to suviše liberalna priča za ovaj žiri (sem ako ne budu pročitali ovaj moj post pa odlučili da teraju kontru i dokažu kako nisu tako ideološki zadojeni), ali je po kvalitetu pisanja i po imenu, recimo, marojević najozbiljniji igrač. dexa i milosavljević, mislim, nemaju šanse zbog previše žanra i bestseleristike. njima je dobro što su u širem izboru. vladušić, pisarev i tišma isuviše su eksperimentalni i nisam siguran da bi žiri tu bio spreman da rizikuje kao lane (mada pisarev ima ime i karijeru, ali ću ipak rizikovati ga odbacim sa tiketa).

znači, imajući u vidu ovaj metod eliminacije, plus ako odbacimo scenario nacionalističkog lobija, i okrenemo se putem traženja nzs-a, valja razmišljati o tome na kojoj teritoriji će se ovakav žiri naći.

prvi tip je mirjana đurđević. ona je nekako neutralna, roman govori o građanskom Beogradu pre II sv. rata, ali ipak govori o susretu sa Drugošću (kaže Vladimir Arsenić, blizak Betonu), idealno građansko pomirenje, roman zvuči kao nešto drugačija Sitničarnica kod srećne ruke, najčitaniji dobitnik NIN-a u poslednjih 15 godina (ne znam odakle mi ta informacija, btw), to bi mogao biti lep izbor za nagradu, i knjiga bi sigurano bila čitana, nikog ne bi uvredila, još žensko pero, ma idi, bog da nas vidi.

drugi tip je goran milašinović. isto obrazloženje, s tim što on ima veću društvenu relevantnost, ima tu i ratova devedesetih, i depresije, svega i svačega, a Milašinović takođe ima neko ime i status ozbiljnog pisca, taman dovoljno pljuvanog od Betona da "mož' da prođe" u triju-nacionale, a dovoljno lakiranog da se profura kod vlajčića. ne verujem da bi prošao kod ace ilića, ali šta znaš; no, i četiri glasa mu je dosta.

i treći tip je miroslav savićević. njega nisam čitao, a ni kritika nešto nema, mileta ivkov je u Politici otprilike nabacio o čemu se tu radi. u pitanju je duga karijera, savićević je starina od skoro osamdeset ljeta, to će biti kao neki pečat na kanonizaciju. neko će me pitati zašto i savićevića nisam uključio u nacionalistički lobi, kad on čovek piše o Kosovskom boju, o sudbini srpskog naroda, o tragediji naše istorije, o sudbini malog čoveka u paklu ideologije, sve ko dobrica ćosić? zato što mi izgleda, a možda grešim jer ne znam dovoljno, da savićević u "igrama bez granica" ne daje tako eklatantan primer srbovanjem obojene proze, i da nije toliko eksponiran u pravcu srbovanja kao komanin i drašković, na primer. dakle, savićević je u igri ako lompar, jovanović i šukalo ipak odluče da nagradu dodele svome saborcu, ali da ostave prostor za manevar kako je u pitanju respektabilan pisac.

eto, ovo troje su moji favoriti za nagradu. idem da uplatim tiket, pa se vidimo sredinom januara.

da, gore sam zaboravio da napišem kako je u širi izbor uključen i moj omiljeni pisac slobodan tišma knjigom "quattro stagioni". valjda sam hteo da ga sačuvam od ove pizdarije.

Drashkovic se nekada jeste bavio srbovanjem (mada gotovo nikada onako kako mu se sada spochitava), ali sada u njegovom nastupu od srbovanja nema ni s.

Mislim da danashnjeg Drashkovica nacionalistichke strukture mogu jedino da dozhive kao izdajnika vrednog prezira.

možda njegovu javnu ličnost, ali bitno je i šta piše u romanu, šta će buduće generacije koje ne budu pamtile draškovića učiti iz njegovog romana. ipak NIN-ov žiri mora da razmišlja i o vječnosti i budućnosti srbalja.

Quote from: Le Samourai on 23-12-2009, 02:50:15
Drashkovic se nekada jeste bavio srbovanjem (mada gotovo nikada onako kako mu se sada spochitava

Ovo teško da je istina. Za Draškovića sam saznao kroz njegovo srbovanje. Sad može da priča šta 'oće, ništa izrečeno se ne briše. Uostalom, taj Drašković je uspeo da kaže sve što bi moglo nekom da padne na pamet, pa se tako ne može reći da nešto nije rekao. ;)

Više puta se usro kad je vikao Povlačenje umesto Juriš!

jebeš književnost i NIN, najvažnija stvar oko ovogodišnjeg izbora je što Vuk Drašković ima novi roman. drag mi je Platon, ali Draža mi je istina - priča se da je tako vuk drašković jednom u salonu VEska Savića bio duhovit. sad, parafrazirajući draškovića i rizikujući svoju karijeru u diplomatiji, moram da kažem: drag mi je vuk, ali arsenić je u pravu sto posto.

Read on: Vuk Drašković, Doktor Aron (Srpska reč, 2009)
NIN i tri praseta
Piše: Vladimir Arsenić
Veličina slova:   

Photo: gdb.rferl.org

Temena magijskog kvadrata Vukovih ideologema čine hrišćanstvo, antikomunizam, filosemitizam i ono što bih grubo nazvao veštičarenje. Sve ove ideje krasile su dominantni misaoni tok srpskog nacionalističkog kiča razmahanog tokom devedesetih, posebno na televizijskim kanalima BKTV i Palma i ja sam bio ubeđen da su, ako ne u odumiranju, ono u recesiji i da su našle neku svoju mišju rupicu iz koje neće nikada više na velika vrata ući u naše živote, ali avaj, evo ih uvezane u kožu, zlatotiskaju mi se pred očima i ističu ozbiljnu kandidaturu da postanu Ninov roman godine


Photo: Milica Jovanović
Ovaj tekst bih mogao početi, a i završiti, jednostavno: roman Doktor Aron Vuka Draškovića (Srpska reč, 2009) ništa ne valja, a mnogo me mrzi da vam objašnjavam zašto. Ipak, ne činim to, ne samo zato što sam dužan da objašnjavam svoj estetski sud, već zato što knjiga koja je toliko loša nosi u sebi previše zlog semena i pregršt pogrešnih ideja za koje verujem da ih autor uopšte nije svestan, a o čitaocima da ne govorimo. Stoga osećam moralnu obavezu prema onima koji će u nekom trenutku svog života uzeti ovaj roman u ruke, smatram da je moja dužnost da ih upozorim, pa ukoliko me poslušaju uštedeće sebi dragoceno vreme koje bi potrošili čitajući ovaj književni otpad, a ukoliko me ne poslušaju, sretan im put.


Ipak, pre nego što se upustim u pokušaj čivijanja po raštimovanom/pogrešno naštimovanom orkestru novog romana Vuka Draškovića, moram reći reč-dve o pakovanju. Treba biti sujetan do nebesa i tašt preko svake mere da bi se danas knjiga uvezala u kožu. Postoje neka izdanja Svetog pisma, možda poneki primerak Geteovih Sabranih dela iz sredine devetnaestog veka, za izradu čijih korica je moralo da strada neko nevino živinče, nešto je, dakle, moralo biti odrano, da bi se umstvovanja sabrala i sabila u kožni povez, kao u Eolovu mešinu. Čak iako se radi o sintetičkom proizvodu, zlatotisk naslova i bareljef na hrptu i prednjoj korici ističu ovu ambiciju da sve deluje impozantno, da se unapred stekne utisak da je ovo knjiga koja će vam promeniti život i enterijer dnevne sobe. I konačno, kad odmorite oči od zlata s korice, na forzacu, unutrašnjoj strani, dočekaće vas fotografija autora u sepiji. Na jednoj stranici je on, njegovo iskusno lice, izražajan nos i odlučan pogled, a na drugoj stranici otvaraju se nebesa. Sunce se pomalja iza oblaka i obasjava vas dragi čitaoci, budite spremni, konačno se nalazite pred istinom, imajte hrabrosti te počnite sa čitanjem, pošto ste se zadržali dostojanstvenih pet-deset minuta zadubljeni u misli, kontemplirajući o kjaroskuru, Đorđoneu i Venecijanskoj školi, ili možda o tome kako postoji svetlo na kraju tunela - on je tu, Vuk je tu, a vi ste voljni da budete jedno od tri praseta, jedno od sedam jagnjadi, samo da bi mogali da uživate, da udahnete, da se nađete u priči spasiteljskoj koju vam nudi ova knjiga, već na prvi pogled prepoznata kao remek-delo. Jer samo remek dela izgledaju ovako kad ih u ruku uzmeš, samo ona teže toliko, samo se na njima znoj vaših usplahirenih i uzbuđenih ruku tako zadržava.


Doktor Aron je roman životopis istoimenog protagoniste, neuropsihijatra, medijuma, naučnika, profesora univerziteta, Titovog ispisnika, domaćina soarea i kružoka u kome se okuplja cvet, odnosno, crème de la crème beogradskog intelektualnog i umetničkog života u presudnom času po Jugoslaviju, odnosno neposredno pre i posle smrti Josipa Broza. Činjenica da je Draškoviću kao uzor za stvaranje književnog lika poslužio Vesko Savić ne iskupljuje slabost narativnog toka u kojem se skače s teme na temu, ali ostajući na onome što je još neko od velikih mudraca i boraca za istinu nazvao četiri stuba srpstva. (Oprostite mi što ne znam šta se u ovoj sintagmi piše velikim slovom, pravopis za ovakve stvari prestaje da važi - ovakve sintagme su u izuzeću, nadrastaju pravila, vaspostavljajući ih, amin.) Dakle, temena magijskog kvadrata Vukovih ideologema čine hrišćanstvo, antikomunizam, filosemitizam i ono što bih grubo nazvao veštičarenje. Sve ove ideje krasile su dominantni misaoni tok srpskog nacionalističkog kiča razmahanog tokom devedesetih, posebno na televizijskim kanalima BKTV i Palma i ja sam bio ubeđen da su, ako ne u odumiranju, ono u recesiji i da su našle neku svoju mišju rupicu iz koje neće nikada više na velika vrata ući u naše živote, ali avaj, evo ih uvezane u kožu, zlatotiskaju mi se pred očima i ističu ozbiljnu kandidaturu da postanu Ninov roman godine.

Doktor Aron u ulozi protagoniste objedinjava u svojoj raskalašnoj ličnosti sve ove četiri osobine i poput atomskog jezgra drži na okupu ostale likove u knjizi, od kojih neki zaista nemaju nikakvu funkciju u romanu. Međutim, čak je i autor poput Vuka Draškovića shvatio da bez drame nema romana, odnosno da nije dovoljno što će se nizati epizode u stanu doktora Arona Todorića, već da mora da im doda neki zaplet da bi imalo smisla ispuniti tristotinjak stranica knjige. Zbog toga se, dakle, u romanu pojavljuje Amerikanac Nik Visper, tako lepo, prostački u romanu pokršten u Nidžo Sufler, a pominje se i doktorova velika ljubav Sara oko čega se gradi mala biografska drama. Sve je, kao što vidite, lepo upakovano, a sve to u funkciji pomenuta četiri ideologema kojima nas autor poji i doji.

Antikomunizam je inherentan liku doktora Arona, mada mu nijedna ideološka matrica nije draga. Ipak, kada je reč o Drugom svetskom ratu jezikom naracije govori se samo o stradanjima onih koji su bili u četnicima, dok se partizani i ne pominju. Pored toga insistira se na epopeji iz Prvog svetskog rata, čime se uvodi intertekstualna igra sa Vremenom smrti Dobrice Ćosića, što nikako nije slučajno. Ova aluzivnost Doktora Arona trebalo bi da pored Ćosića pokrije još i Dostojevskog, međutim, bez obzira na slične ideološke matrice Fjodora i Vuka, Rus je nekako, uz dužne ograde, veliki pisac. Insistirajući, dakle, na herojskim pričama iz Velikog rata autor je želeo da zanemari priču o Drugom svetskom ratu koja je, u najmanju ruku, mogla da problematizuje ulogu dobrog dela srpskog naroda u njemu, odnosno voljno priključivanje partizanima, što je Vuku neshvatljivo. Kada je reč o izboru likova iz naroda, o domaćinima Rajčetu i Vojčetu, o Nikovoj budućoj porodici Kosari, Milošu, Vojinu, svi su oni četnički potomoci ili rođaci. O partizanima i njihovom delovanju priča se isključivo i jedino sa nipodaštavanjem. To se najbolje vidi u basni o Košavi.

Hrišćanstvo je povezano za antikomunizmom, ali i sa činjenicom da predstavlja kopču sa ruskom književnom tradicijom, a poglavito sa Dostojevskim, kojoj bi autor romana želeo da pripada. Veliki deo knjige, poput najvažnijih dela ruske književne tradicije, posvećen je potrazi za bogom, odnosno pokušaju davanja plauzibilnog i uverljivog odgovora da Gospod zaista postoji. S druge strane, njegova hrišćanska vizija je krajnje agresivna i zatvorena za druge religije. Hrišćanstvo se čini usavršenim i zbog toga treba svi da mu se priklonimo.Ovaj naizgled atipični mesijanski stav, koji stolećima nije bio karakterističan za istočno hrišćanstvo, u Srbiji se povampirio devedestih sa masovnim krštenjima, slavama i badnjacima na branicima i polubranicima. Upravo taj duh, duh kraja osamdesetih i početka devedestih, trenutak histerije pred rat, pred bitku, nosi ova knjiga i zbog toga je toliko bitno izneti svoj sud o njoj.


Photo: wordpress.com
Moja omiljena retorička figura iz nacionalizma devedesetih je zvanični srpski filosemitizam. Kombinovan sa floskulama koje su lansirali neki ovdašnji Jevreji o Srbima kao nebeskom narodu i sa potpuno neutemeljenom paralelom o jednakom stradanju oba naroda, ova ljubav je porasla do neslućenih razmera i to je lepo, samo kad bi bilo istinske ljubavi čoveka prema čoveku. Naime, u svakom antisemitizmu postoje dva problema: prvi je spremnost na radikalno nasilje izraženo u prefiksu ove kovanice. Međutim, drugi deo je mnogo opasniji jer podrazumeva jednu teorijsku misao provedenu u praksi. To je misao o rasnoj podeli čovečanstva koja, bez obzira na prefiks ljubavi ili mržnje, vodi ne baš veselom kraju. Interesantno je da je ovo najbolje pokazao Sander Gilman, istoričar medicine koji je istraživao ,,naučni", ,,medicinski" antisemitizam, a svoje demaskiranje pogubnog filosemitizma je dao na primeru istraživanja o tome ko su najpametniji stanovnici Sjedinjenih država. Svako predubeđenje o rasi, bilo ono pozitivno ili negativno, vodi u rasizam. Filosemitizam Doktora Arona, koji nosi izrazito jevrejsko ime, ime Mojsijevog brata, dobija zabrinjavajuću formu u sadističkom uživanju u izraelskim vojnim pobedama. Ipak se, je l' te, radi o muslimanima.


Ono što sam nazvao veštičarenjem odnosi se na sklonost ka okultnom, misticizmu, teozofiji i sličnim stvarima. Doktor Aron je medijum i njegova istraživanja iz oblasti parapsihologije su ga navodno dovela do određenih saznanja koja potom koristi da bi spojio mladog američkog marinca sa devojkom koja iz prve, posle razmene tri replike, pristaje da se uda za Nika. Devedesetih su na svakom od televizijskih kanala vladali medijumi. Moj omiljeni bio je Ljubiša Trgovčević koji je imao svoju emisiju na TV Politika (u Draškovićevom romanu se ova medijska kuća zove Otadžbina, nimalo čudno). Kako god, spajajući sve ono što se činilo retrogradnim i raspadajućim u društvu koje se ,,okrenulo Evropi", Drašković je na najplastičniji mogući način uspeo da nam pokaže gde se tačno nalazimo.

Možda će se nekom činiti da je ovo eksces, da jedna ovakva knjiga predstavlja izuzetak, ali nemojmo potcenjivati uticaj kulture (nadgradnja) na društvo i proizvodnju (baza). Knjige možda nemaju tu moć da menjaju društvo, ali svakako formiraju pogled na svet istovremeno odražavajući ono što je Gramši nazivao dominantom, odnosno dominantnim pogledom na svet. U ovim međudelovanjima krije se cezura u savremenosti u kojoj se nalazimo. To je rupa iz koje se teško vadi, a s ovakvim romanesknim pokušajima, moći ćemo napolje samo sa bojnim pokličima. Jer, ukoliko se dobro sećate, posle uspešne indoktrinacije srpstvom tokom prvih pet godina vladavine Slobodana Miloševića (1987-1992) usledili su pljačkaški ratovi za ,,jugoslovensko nasleđe". Ako je suditi po autoru Doktora Arona, na tom planu nije još sve kazano.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/33565-NIN-tri-praseta.html (http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/33565-NIN-tri-praseta.html)

Ko je junak novog romana Vuka Draškovića (2)
Stručnjak za zagrobni život
Momčilo Petrović | 23. 12. 2009. - 05:00h | Komentara: 3
Legenda kaže da je dr Savić boravio tridestih godina u Moskvi gde je saznao pravi Titov identitet, i da je time ovog ucenjivao. To ga je saznanje, kažu, čuvalo u "mutnim vremenima", čak i kad je Jovanki na jednom prijemu rekao da se ugojila, a Titovom sinu Žarku, koji je došao da ga vodi u Beli dvor, jer "starog boli glava" odbrusi: "Boli ga glava? I treba da ga boli glava! J... mi se što ga boli glava!"

Onaj što se u partizanskoj uniformi uselio u dedinjsku vilu, kroz smeh kaže: "A što tu tajnu odnese u grob? Što je ne ostavi nekome od njih?"
Svi od reda ovi ljudi koji su uspeli u životu, ovde u Srbiji, ili preko Drine, slažu se da je Veselin Savić bio znameniti naučnik, i kao dokaz navode da je bio jedan od osnivača Instituta "Tavistok" u Londonu, ponosa Ujedinjenog kraljevstva na polju psihijatrije; da je bio visoko cenjen u SAD; da je proniknuo u tajne šizofrenije; i da je, tri puta preživevši kliničku smrt, postao stručnjak za zagrobni život... "Kao da je umirao da bi se stručno usavršavao!", komentarisaće ovo kasnije jedan bradati namćor, ne mnogo naklonjen mojim sagovornicima.

Teorija srpske zavere
Istina, kad je reč o ovome, nisu im naklonjene ni činjenice: u iscrpnom, kako to već dolikuje institutu nespornog renomea, predstavljanju "Tavistoka" na internetu, naš sunarodnik se ne pominje, nijednom; nema traga njegovim radovima ni u SAD, a u izdanju "Male Prosvetine enciklopedije" iz 1985. godine, pod "Savić" piše o jednom ftiziologu, te o profesorima na medicinskom, veterinarskom, Moskovskom, građevinskom, filološkom i mašinskom fakultetu, ali o našem junaku - ništa! Nema ga!
"Naravno da nema, ne priznaju ga komunjare", kaže moja sagovornica, dok njen suprug gladi kratku bradu iznad blistavo bele salvete. A za ostalo, kaže ubeđeno, da kriju CIA i britanska tajna služba.
Mnogo ozbiljnije od ovog, bar prividno, deluje spis "Teorija srpske zavere" koji, kao ravnopravni autori potpisuju Edvard Rudek i Patrik Monro. O njima se, uz napomenu da je reč o "knjizi koja je uzdrmala Ameriku", u jednom od retkih tekstova objavljenih kod nas, kaže: "Edvard Rudek je Čeh i agent KGB-a, a koautor knjige Patrik Monro je američki obaveštajac, koji je Rudeka preveo na Zapad. Po prelasku na Zapad, Rudek ne radi samo za Amerikance već i za Sovjete, punih dvadeset godina se nalazi na dvostrukom platnom spisku. Rudekov zadatak u Americi je praćenje antikomunističke emigracije. Pratio je, pored ostalih, i Srbe. Do pada Berlinskog zida Rudek je dvostruki agent, a kada je slučaj otkriven, brzo je zataškan. Zahvaljujući Rudeku i njegovoj arhivi, autori smatraju da imaju pravo, veće od drugih balkanologa u Americi, na razmatranje 'skorašnjeg slučaja paljenja balkanskog bureta baruta'."

Sastanci u salonu
Ovaj dvojac tvrdi da se u Savićevom salonu "formirala većina ličnosti koji su određivali srpsku političku scenu u poslednjoj deceniji prošlog veka: Milovan Đilas, Vojislav Šešelj, Vuk i Danica Drašković, Dragoljub Mićunović, Matija Bećković, kultni srpski pesnik te generacije, Stevan Raičković, jevrejski aktivist gospođa Klara Mandić, koja je pre izvesnog vremena likvidirana, čuveni filosof – praksisovac Ljuba Tadić, književnik, potonji jugoslovenski predsednik Dobrica Ćosić, novinar Dragan Tanasić, veliki majstor jedne od reaktiviranih, 'upaljenih' srpskih masonskih loža... i mnogi drugi, među njima i visoki crkveni velikodostojnici poput arhiepiskopa Filareta."
Za visoko rangirane špijune greška u zvanju sadašnjeg vladike mileševskog nedopustiv je propust.
Prilično obiman tekst - o čijoj verziji na engleskom, treba li napomenuti, na internetu nema ni pomena, iako je "uzdrmao Ameriku"? - koji i po izbrušenom stilu i po zapaljivom sadržaju podseća na najbolje radove velikog mistifikatora srpske štampe Milomira Marića, kao da je pisan da iznese tvrdnju da je Veselin Savić Amerikancima predložio da bankar Slobodan Milošević bude taj koji će da oslobodi srpski narod od aveti titoizma, i da ga uvede u demokratiju u kojoj će ga voditi kralj!

Slobin profil
Rudek i Monro, ili onaj ko je "Teoriju srpske zavere" pisao pod njihovim imenom, navode i "izveštaj" koji je Savić "podneo Amerikancima", uz ogradu da su neki od njegovih stavova "nedostupni, jer su još 'top sikret'. O tim sadržajima ne možemo da govorimo, ali ono u šta smo lično imali uvid tiče se sledeće procene koju ćemo u navodu parafrazirati:
Slobodan Milošević je vrlo zanimljiva osoba sa jakim egom i jakom aurom. Njegov karakter mešavina je sasvim antinomičnih osobina koje na prvi pogled mogu izgledati konfuzno, ali koje su zapravo idealne za prelazni period u razbijanju komunizma. Jake socijalne i komunističke ideje pomešane su sa arhetipskim nacionalnim osećanjima, stoga je moje mišljenje, da ovaj čovek više nego bilo ko drugi iz Komunističke partije može izvesti promenu nad narodom čije je mentalno stanje isto tako rovito i sve u suprotnostima. Ako moramo govoriti o problemima, potencijalni problemi se tiču njegove supruge M. Marković i njegove gotovo infantilne vezanosti za nju... U razgovoru on je duhovit, sa jasnim autoritetom i moralnim kodeksom u koji duboko veruje. Žovijalan i sklon zapadnim principima koje dobro poznaje...
Shodno svemu ovome teško je proceniti da li je ideja da bi Milošević mogao doći lako i u euforiji na čelo srpskog naroda, američka ideja preuzeta od Savića ili je Savić mislio da je to izvanredna ideja koju su primarno inicirali Amerikanci", zaključak je autora.

Teslino tajno oružje
Veselin Savić umro je u vreme predizborne tišine uoči prvih predsedničkih izbora, u decembru 1990. godine. Pomenuti Milomir Marić dodaje ovoj činjenici jetku opasku: "... a njegovi pacijenti su krenuli u osvajanje vlasti".
Ni smrt ga nije poštedela špijuna: Monro i Rudek pišu, s neskrivenim žalom, da je Savić uspeo da od Amerikanaca izvuče Tesline spise o tajnom oružju, ali da je u januaru 1991. godine CIA poslala svoje agente koji su spise ukrali i vratili ih u Ameriku.
Poslednje godine života nije proveo "prežvakavajući slatki hmelj mladosti" - kažu da je on bio idejni tvorac devetomartovskih demonstracija i povratka kralja. Posetioci njegovog salona danas, međutim, nisu skloni da veruju da bi ishod protesta bio drugačiji da je Savić bio živ. Veruju da su uradili sve kako je trebalo...
Obavijeni tankim velom legende koju su sami izatkali.

Sveštenik kod psihijatra
Tihomir Ilić u ,,Republici", u duhovitom i pomalo pakosnom zapisu, tvrdi da je Veselin Savić jednom sadašnjem crkvenom velikodostojniku, u vreme kad se na ovog naljutio patrijarh German, dao lekarsko uverenje na osnovu kojeg se sveštenik penzionisao i umakao gnevu prvog među episkopima. ,,Odmah zatim 'pukla je tikva' između njih", beleži T. Ilić.
Legenda, međutim, kaže da je pomenuti dosta dugo, mesecima, pa i godinama, služio kod Veselina Savića. Do krajnosti pakosno, tvrdi se u tekstu da je ,,služio sve te silne goste svakodnevno, čistio, prao... išao u nabavku, trpeći najstrašniji teror ovog čudaka koji se može zamisliti. Donosio je račune za svaku kutiju deterdženta, pravdajući se dugo. Drhtao je od straha, naočigled mnogih ljudi."

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/126726/Strucnjak-za-zagrobni-zivot (http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/126726/Strucnjak-za-zagrobni-zivot)

Širi izbor nikad veći.
A i momci u žiriju su se zaneli više nego obično.
Mislim, bilo bi sve to lepo da kažu kako je ovo izbor iz ponuđenih knjiga a ne iz celokupne srpske produkcije.
Pazite ovo: "hteli da javnosti saopštimo naslove dela koja se preporučuju za ozbiljnije čitanje"; dakle, ne iz onoga što nam je ponuđeno, od izdavača koji su pristali na naše nekorektne uslove, već od svih izdatih knjiga.
Nepobrojano nije vredno čitanja...
Blago Srbiji kada u jednoj godini ima 28 knjiga boljih od Poslednjeg Srbina, koji naravno nije vredan čitanja.

(https://www.znaksagite.com/PP/nin2009.jpg)

Quote from: Boban on 01-01-2010, 21:40:43Mislim, bilo bi sve to lepo da kažu kako je ovo izbor iz ponuđenih knjiga a ne iz celokupne srpske produkcije.

valjda podrazumevaju da svaki izdavač želi najprestižniju nagradu za roman, i da ako ima nešto što misli da vredi, da će to i poslati.

Ma još ih niko nije potplatio kako treba. Ovo ti je njihov "tender".

Quote from: Ghoul on 01-01-2010, 21:55:16
valjda podrazumevaju da svaki izdavač želi najprestižniju nagradu za roman, i da ako ima nešto što misli da vredi, da će to i poslati.

Pa upravo je to samoživo jer su propozicije da se nudi i onda treba reći da je izbor od ponuđenih, a ne od svih.
NINova nagrada favorizuje jednu vrstu pristupa i nekorektno je to proglašavati kao jedini i najbolji način.

Događanje sebe... Nije prvi put.

tu su implicitna 2 nivoa selekcije:

1. nivo: izdavači odaberu ono što oni misle da im je reprezentativno.

2. nivo: žiri bira iz te ponude i oceni šta je najbolje.

to, u teoriji.
ne kažem da u praxi i izdavači i žiri imaju nekog velikog pojma šta stvarno valja.

Koliko ovo nema nikakvog smisla i da ti ljudi nemaju pojma ni o čemu govori podatak da im je na spisku Čudotvorna biljka doktora Engela koja je objavljena pre 25-30 godina u sarajevskoj Svjetlosti i tada bila beskrajno zastareo roman...

Quote from: Mica Milovanovic on 01-01-2010, 23:21:09
Koliko ovo nema nikakvog smisla i da ti ljudi nemaju pojma ni o čemu govori podatak da im je na spisku Čudotvorna biljka doktora Engela koja je objavljena pre 25-30 godina u sarajevskoj Svjetlosti i tada bila beskrajno zastareo roman...

e pa mićo, svega toga ne bi bilo da ste ti i boban OBJAVILi svoju beskrajnu BIBLIOGRAFIJU!

jel vidite već do kakvih posledica dovodi vaše neoprostivo odlaganje?!

Ma, to ostvarenje nije ni ušlo u bibliografiju... nismo znali kako da ga kvalifikujemo... niko nije imao snage da to pročita!

Inače, objavljeno je 1989!

Quote from: Mica Milovanovic on 01-01-2010, 23:43:17

Inače, objavljeno je 1989!

znaci, ipak ima nade za ljubomira damnjanovica i malteskog sismisa za sledecu godinu.

Šta sledeću? Za sledećih dvadeset godina.

puko mi je tiket, jer ovi ne žele da budu umereni. rajko vasić i žarko komanin u užem izboru. šukalo, lompar i aca jovanović ne daju na sebe.

16:56
OSAM NASLOVA U NAJUŽEM IZBORU ZA NINOVU NAGRADU 2009.

BEOGRAD – Prema odluci NIN-ovog žirija kritike za roman godine, u najužem izboru se našlo osam naslova, saopšteno je danas.

Posle sveukupne kritičke rasprave o 133 dela, u najuži izbor odabrani su sledeći autori i romani: Rajko Vasić ,,Prsti ludih očiju", Zvonko Karanović ,,Tri slike pobede", Žarko Komanin ,, Ljetopis vječnosti", Grozdana Olujić ,,Glasovi u vetru", Sandra Petrušić ,,Taoci", Dorđe Pisarev ,,A ako umre pre nego što se probudi", Dejan Stojiljković ,,Konstantinovo raskršće" i Mirjana Urošević ,,Park Karmen Maćado".

Na sastanku održanom danas NIN-ov žiri kritike u sastavu Milan Vlajčić, predsednik, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo, kritički je razmotrio deset knjiga koje su pristigle do poslednjeg dana protekle godine i izdvojio za širi izbor još i roman Mirjane Mitrović ,,Mesečari iz Magruma" (Laguna).

Što se tiče izdavača po dva naslova imaju ,,Laguna" i Srpska književna zadruga i po jedan Zadužbina Petar Kočić - Banja Luka i Beograd, Plato, Agora i Alexandria.

Odluka o najboljem romanu godine biće saopštena tačno u podne 15. januara, posle završnog sastanka žirija koji će biti održan neposredno uoči saopštenja.


Tanjug
http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/index.1.lt.html (http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/index.1.lt.html)

Tačno u pone  xuzi xuss

Bizaran izbor novinovanoh. Ako se izuzme "Konstantinovo raksršće", svi ostali naslovi su potpuno iznenađenje - bar za mene. Nisam čak ni bio svestan da te knjige postoje. (Shame on me.) Izostao je Drašković, nema ni Mirjane Đurđević...

ja sam rizikovao izbacivši pisareva s tiketa, i kad je ušao u uži izbor za vitalovu nagradu bio sam siguran da neće ući i u NIN-ov uži izbor. kad ono, udariše mučki, iza leđa...

najbezbolnija varijanta je grozdana olujić (lažna mirjana đurđević, tj. neutralan izbor kojim bi se žiri oprao za nacionalistički nepotizam).

pošto se, po svemu sudeći, moramo još jednom obračunati s narodnim izdajnicima, navijam da dobije komanin.

Žiko, ne vredi da objašnjavaš. Kad dođe M.U. - Leedes iz dvojke u dvojku, kvota 15, onda nema objašnjavanja. Tiket ide u koš.  xyxy

Pokušao si da koristiš logiku. Precenio si žiri.

u pravu si. mislim, vidi se gore da sam predvideo kako će oni razmišljati o komaninu i vasiću, ali nisam očekivao da će ih stvarno izabrati, kontao sam da će vlajčić i aca ilić ublažiti malo tu histeriju.

najbolje mi je ovo za "doktora engela", to je stvarno neviđen propust, mislim da će ovaj žiri doveka biti predmet sprdnje.

Grozdana Olujić nije pokojna?! To je... prijatna vest.

meni je grozdana olujić bila kultni pisac do devete godine života.

uporedna analiza motiva povezanosti psihijatrije i sudbine srpskog naroda na primerima romana "dr aron" vuka draškovića i "glasovi u vetru" grozdane olujić.

"U centru priče je psihijatar Danilo Aracki koji u toku jedne noći na 17. spratu jednog njujorškog hotela retrospektivno sagledava vlastiti i život svoje porodice, kao i naroda iz koga je ponikao tokom 20 veka. Usud porodice Aracki je tragičan, ocenio je Mikić jer se nakon perioda prosperiteta suočava sa nemaštinom, progonima, pogibijama, seobama tokom druge polovine 20. veka. Olujić je podvukla važnost jezika u romanu i svest naratora da ono što nije zabeleženo nije se ni desilo i biće zaboravljeno. Književnica smatra da je roman posvećen seobama, ne tako velikim kao onima o kojima je pisao Miloš Crnjanski, ali su to ipak seobe srpskog nacionana koje nikada ne prestaju i na koje se nose samo jezik i sećanja na pretke."

http://www.glassrbije.org/info/index.php?option=com_content&view=article&id=12080:roman-grozdane-oluji-qglasovi-u-vetruq&catid=53:knjiga&Itemid=77 (http://www.glassrbije.org/info/index.php?option=com_content&view=article&id=12080:roman-grozdane-oluji-qglasovi-u-vetruq&catid=53:knjiga&Itemid=77)

Tragično je da među kandidatima za NINa ima i onih koji ne znaju sve padeže.

Kome su još potrebni toliki padeži? Samo zbunjuju. U Niš i iz Niš i - gotovo.

A šta je to "nacionan"?

Quote from: Boban on 06-01-2010, 03:58:46
Tragično je da među kandidatima za NINa ima i onih koji ne znaju sve padeže.

ajde, ne kukaj više što tvoj SRBIN nije u konkurenciji za bilo koju relevantnu nagradu.

možda ti daju utešnu 'lazar komarčić' nagradu da ne cviliš više.

Predviđam da Konstantin dobija!

mora da neki hrvat progovara u mojoj glavi ovih dana, veli, čim srpski književnici počnu da razmišljaju o tome zašto je sudbina srpskog naroda takva kakva je, odmah potegnu psihijatriju. valjda se jedino u toj nauci mogu pronaći objašnjenja srpskih istorijskih odluka.

Проглашење добитника НИН-ове награде

У просторијама недаљника НИН у подне ће бити саопштено име добитиникја награде за најбољи домаћи роман 2009. године.


Име добитника НИН-ове награде за најбољи домаћи роман биће саопштено у подне. У ужем избору нашло се осам романа, објављених током прошле године.

У ужем избору нашли су се романи: "Прсти лудих очију" Рајка Васића, "Три слике победе" Звонка Карановића, "Љетопис вјечности" Жарка Команина, "Гласови у ветру" Гроздане Олујић, "Таоци" Сандре Петрушић, "А ако умре пре него што се пробуди" Ђорђа Писарева, "Константиново раскршће" Дејана Стојиљковића и "Парк камен маћадо" Мирјане Урошевић.

У овогодишњем НИН-овом жирију критике налазе се Милан Влајчић, Александар Илић, Александар Јовановић, Мило Ломпар и Младен Шукало.

Одлука о најбољем роману године биће саопштена у подне, непосредно по завршном састанку жирија, а награда ће бити уручена 22. јануара на свечаности у Народном позоришту у Београду.

НИН-ова награда за књижевност додељује се од 1954. године, а први добитник тог признања био је Добрица Ћосић за роман "Корени". Прошле године награда је додељена књижевнику Владимиру Пишталу за роман "Тесла, портрет међу маскама" у издању "Агоре". У најширој конкуренцији за најбољи роман 2009. нашла су се 133 дела.

Jedini dostojanstveni izlaz za članove žirija u ovom trenutku, da ne navuku večnu ljagu na svoja imena, jeste da odluče ove godine, kao 1959, da se nagrada ne dodeli zbog pomanjkanja kvalitetnih dela.

I, ko je dobio?

 Гроздани Олујић НИН-ова награда

Добитник НИН-ове награде критике за роман 2009. године је Гроздана Олујић за дело "Гласови у ветру", саопштио жири у редакцији најстаријег српског недељника.

Čudna devojka uzela 9000 evrića.

Bilo je 3-2. Napetost.

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 15-01-2010, 13:23:37
Гроздани Олујић НИН-ова награда

Добитник НИН-ове награде критике за роман 2009. године је Гроздана Олујић за дело "Гласови у ветру", саопштио жири у редакцији најстаријег српског недељника.

je l' citao neko? valja li?

Ja sam po prvi put čuo za taj roman kada su ga uvrstili u izbor. Nisam siguran da li bi mi to leglo... Mada, možda ne bi bilo loše da pokušam da pročitam. Film Čudna devojka (rađen po prvom romanu Grozdane Olujić) mi se neobično dopao, možda će mi i Glasovi u vetru biti  zanimljivi.

Btw, evo kako izgleda zadovoljni dobitnik NIN-ove nagrade... Vidi se da je gospođa Olujić istinski radosna - to mi je ogrejalo srce. A tek taj šeširić boje lila...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.blic.rs%2Fdata%2Fimages%2F2010-01-15%2F4775_grozdana-olujic-ninova-nagrada-2010-foto-z-ras0020_f.jpg%3Fver%3D1263560820&hash=df662a3a410593f2abe53061eed66d3880973d4f)

Bio bi i ti radostan da si dobio 9000 evra  :).

Bio bih. Još kako.  xcheers

Pravo je pitanje kako je njihovo druženje izgledalo pre 45 godina...

Quote from: Boban on 15-01-2010, 19:40:02
Pravo je pitanje kako je njihovo druženje izgledalo pre 45 godina...

Nikako. Vlajčić je grebo uzbrdo, a Grozdana je bila poznat pisac.

pa to ti kažem; ništa bolje od uzvratne usluge nakon 45 godina.

ono što mene fascinira u ovom ludilu je saopštenje žirija da su vlajčić i ilić glasali za Komanina.
ej, vlajčić i ilić za pročetničku demagogiju. pa to je kao priča za malu decu. ili je dogovor žirija da se malo opere  milemladenaca šukalomparjovanović, pa je vlajčićilić žrtvovan, ili su stvarno glasali - što znači da su bili na mojoj liniji i hteli da padne krv na književnoj sceni. ali, ako oni zaista misle kako je to vredno književno delo (a neupućen čitalac novina bi tako imao da shvati saopštenje žirija)... to je jezivo.

Pobednički naslov 'obtejnovan'. Ali ko je ovo???

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg442.imageshack.us%2Fimg442%2F3461%2Fdscf0040q.jpg&hash=9c3aa29308528cdd12b2d9ef2f7b7513874e24d5) (http://img442.imageshack.us/i/dscf0040q.jpg/)

Pa, Džindžer, kako ko?

Jedan od glavnih junaka se zove Mali Riđi, pa ti sad vidi...

koji pomodari...

Treba biti u toku. A Olujić je omekšala moje srce Čudnom devojkom, tako da  se ne ide napamet.

 xrofl

Sitne duše, pamet u glavu, jer...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi49.tinypic.com%2Fdmzm34.jpg&hash=936d91be24e3deafd959989eb5244b3f7ac4b3ff)

hm, na svakoj sledećoj je ginger sve razodeveniji.

da li je ovo kunac otpočeo kvazi-književnu striptiz-seriju sa svojim modelom?

na sledećoj - 'konstantinovo raskršće' u međunožju!?

To ne dolazi u obzir. Ipak je ovo porodični sajt.

A da li može ovo kao zamena?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi48.tinypic.com%2F15d6sue.jpg&hash=075b85abbbe33f85cc1f2afc85dd929bf5a1ccd2)

zamena - za šta?

nije da je neko uopšte *tražio* ove egzibicije...

To nisu egzibicije. To je konceptulana umetnost.

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 17-01-2010, 13:25:44
Sitne duše, pamet u glavu, jer...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi49.tinypic.com%2Fdmzm34.jpg&hash=936d91be24e3deafd959989eb5244b3f7ac4b3ff)

Treba da se čuvamo opakog ginger mačenceta? :lol:

evo vam još jedna knjiga za sakrivanje iza:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg204.imageshack.us%2Fimg204%2F1808%2Fnazivopotpisivanje.jpg&hash=b23db9d771ecd551d91262d7b46026a004bb9675)

Mamba se nije skrivala iza te knjige, i ispala je super fotka.

Hmm...pa ništa ne fali ni ovoj fotki.  :!:
Heh, ne bih ni ja imala ništa protiv da se skrivam iza NAŽIVO... :D

Quote from: Ghoul on 17-01-2010, 17:56:37
evo vam još jedna knjiga za sakrivanje iza:

...and there's more where that one came from...

Quote from: Ghoul on 17-01-2010, 23:37:38

Quote from: Ghoul on 17-01-2010, 17:56:37
evo vam još jedna knjiga za sakrivanje iza:

...and there's more where that one came from...

...I BOLJE BI TI BILO DA JE TO ISTINA... :lol:

nazivo rezurektovan na raznim topicima. unbelievable.  xrofl

Quote from: angel011 on 17-01-2010, 18:21:14
Mamba se nije skrivala iza te knjige, i ispala je super fotka.

Ta fotografija Lady Black Mambe je kult. Da li neko može da je okači ako mu je pri ruci. Voleo bih ponovo da je vidim. Kad već više Mambe nema na forumu - da gledamo u njenu sliku...

mamba je, zajedno sa još nekim poznatim i tek-će-da-budu-poznatim pozerima, na logičnom mestu:

http://ljudska_splacina.com/2009/04/nazivo-dejan-ognjanovic.html (http://ljudska_splacina.com/2009/04/nazivo-dejan-ognjanovic.html)

Zahvaljuući ovoj fotografiji MIA Mamba je ušla u legendu. Raspaljivaće maštu fandoma dokle god bude sveta i veka.

A zašto je Mamba uopšte otišla sa foruma? :?:

Možda se zasitila fandoma? Možda je ksu pustila i nestala? Znam da je otplaćivala neka kola, možda se to zakomplokovalo? Boban je nije banovao, to sigurno... Zapravo, nikada nisam sazano šta se tačno sa njom dogodilo. Voleo bih da i ja saznam istinu o Mambinom nestanku...

Ovo je njen (za sada?) poslednji post... Možda u njemu leži odgovor...

Quotedragi zemljani [hocu reci zemljaci],

kao prvo: vrlo je nekulturno i nevaspitano em malogradjanskO i nisko nekoga nazvati retardom samo zato sto smatra da pojma nema o filmu.... Milose, sram te bilo veoma

drugo: sto kaze moja najbolja frendica, zabole me ova pravoslavna za necija silna obrazovanja/skolovanja/ulaganja/uticaj i sta vec, AKO je taj neko bandoglav, zadrt, maliciozan, ovaj, ako je pravi tupson ustvari, jelte.. sto rece Alex, jednostavno fan sam odredjenih filmova i to je to.. ili smatrate da biti fan je zapravo biti profesionalac u tome sto volite? besh ga, ja nemam vremena ni da se naspavam ko covek, tj zena.. nemam vremena ni ovu travu da pusim na miru ko covek.. tj zena.... pojma vi nemate bre kako je vreme dragoceno i brzo u Ameriki bre.... sve sto znate je da se pravite tamo neke prepametnice bre.... pa, u vrloj ste zabludi, znate, samo se u Srbiji ratuje zbog neslaganja u sportu i  umetnosti.... bullshit.........

daklem...

i trece Wink ...

fuck!!

yaaa!!!

THIS!!

IS!!!

THREE HUDRRAAAAAAAA!!!!!!!!  Neutral  Neutral  Neutral

April 12, 2007, 01:34:03 AM

Znači, Milosh je prvi na listi osumnjičenih za Mambin  nestanak... xfrog

...za ljubopitive pomodare, back to the topic - krenuo sam da čitam GLASOVE U VETRU Grozdane Olujić i negde na trećini puta sam. Iako tu ima postmodernih dimnih zavesa, ovo je u svojoj biti tradicionalistička proza koja se bavi dvema neprolazno opsesivnim temama srpske proze - motivima (samo)izgona i porodične hronike; i na oba se fronta zasad dosta dobro drži. Spisateljka nastoji da ovu konvencionalnu priču oneobiči stilom karakterističnim za noj tako drage bajke, i to je sasvim razuman autorski rukopis, ali mora se pohvaliti i to što je sasvim zrela autorka očigledno štreberski pomno iščitavala i recentnija dela ovdašnjih romanopisaca, a vidljivi su i uticaju Ane Gavalde, Orhana Pamuka..., pa i magijskog realizma Huana Rulfa... Možda ne roman za vrhunce istorije srpske književnosti, ali svakako štivo kome vredi posvetiti vreme i dati iskrenu šansu.

*** roman inače počinje dosta horrorično - glavni junak se usred noći budi u jeftinom njuroškom hotelu sa koga u tom trenutku skaču očajne samobice, pored njega u krevetu nepoznata žena sa nerazumnim baltičkim govorom, a soba krcata razgovorljivim utvarama mahom nasilno umrlih junakovih predaka...

rachunam da je ta baltikljanka horor element

Opa! Horror elementi! Mozda se Glasovi u vetru nadju i u konkurenciji za nagradu Lazar Komarcic...

Počeo i ja da čitam, ali nisam tako daleko dogurao. Za razliku od većine domaćih tekstova, ovo je barem pismeno. Videćemo šta ima da ponudi na idejnom planu.

Quote from: Kunac on 19-01-2010, 16:42:33
Opa! Horror elementi! Mozda se Glasovi u vetru nadju i u konkurenciji za nagradu Lazar Komarcic...

Ako ima elemenata fantastike...

Bice utvrdjeno...

Grozdana jeste pismena ali mene su njene bajke silno traumirale kao malu. Prosle godine sam procitala i romane (jeste - sva cetiri do tad objavljena) i prijatno se iznenadila.
Sto se tice Cudne devojke: film je silno poboljsan u odnosu na predlozak, Izlet u nebo (pre svega kresanjem preterane patetike, ipak je tad bila vrlo mlad i, je li, emotivan pisac). Drago mi je sto se jos nekom svidja!

Quote from: Jevtropijevićka on 19-01-2010, 20:10:08
Grozdana jeste pismena ali mene su njene bajke silno traumirale kao malu. Prosle godine sam procitala i romane (jeste - sva cetiri do tad objavljena) i prijatno se iznenadila.
Sto se tice Cudne devojke: film je silno poboljsan u odnosu na predlozak, Izlet u nebo (pre svega kresanjem preterane patetike, ipak je tad bila vrlo mlad i, je li, emotivan pisac). Drago mi je sto se jos nekom svidja!

Čudna devojka je jedan od mojih omiljenih domaćih filmova. Žao mi je što Izlet u nebo nije na tom nivou. Kakva je situacija sa ostalim romanima Olujićke? Može kratki opis i preporuka?

ČUDNA DEVOJKA poboljšana kresanjem. Ju ju ju.

Quote from: crippled_avenger on 19-01-2010, 21:28:51
ČUDNA DEVOJKA poboljšana kresanjem. Ju ju ju.

perverznjaku xtwak

Grozdani Olujić uručena nagrada

Beograd -- Književnici Grozdani Olujić, 55. dobitniku NIN-ove nagrade kritike za roman "Glasovi u vetru", nagradu je uručio urednik NIN – a, Srđan Radulović.

U prepunoj sali Narodnog pozorišta, u prisustvu ministra kulture Nebojše Bradića, predsednik žirija, Milan Vlajčić je održao besedu posvećenu nagradi u kojoj je podvukao da "ma koliko jedna nagrada bila cenjena i uticajna, njena svrha nije u davanju propusnice za književnu večnost, već u podizanju brige za književnost ovog trenutka i ohrabrivanje čitalačkih navika".


Predstavnik generalnog sponzora nagrade srpskog poslovnog kluba "Privrednik", Branislav Krunić, uručio je novčani iznos u visini 10.000 evra.

Konstatujući da se kod nas, gde su poljuljani sistemi vrednosti i olako prezrene građanske vrline, književne nagrade dodeljuju u neurotičnoj atmosferi i sa unapred izrečenim ideološkim diskvalifikacijama, Vlajčić je naglasio da je to "cena našeg propadanja, čuvenog 'montipajtonovskog' koraka unazad, koji se u nekim delovima javnog života slavi kao korak ka Evropi ili ka ruskom baćuški, svejedno".

Vlajčić je podsetio da se danas čitaocima ne može podvaliti pošto mogu da prate šta se najbolje objavljuje u svetu i njih treba pridobiti, i u taj kontekst je stavio roman Olujićeve koji je "starinska porodična hronika koja povezuje strašne decenije prošlog veka u uslovima stranstvovanja, nametnutog rasejanja i intimne muke da se očuva svoj jezik u pamćenju, slika izgubljenog doma i zavičaja".

On smatra da će "konačni sud doneti svaki čitalac u tišini svoje sobe i to je prava mera svake književne nagrade".

Zahvaljujući se na nagradi, Olujić je rekla da joj je drago što je poslovni klub "Privrednik" prepoznao značaj pisane reči za očuvanje identiteta i pojedinca i čitavog naroda, kao što su to nekada činili potomci Nemanjića ali i polupismeni knez MIloš".

"Jezik je taj koji pamti, beleži granice prostora koji su pripadali davno nestalim plemenima i narodima od Hazara do severnoamerički Indijanaca", napomenula je ona i dodala da se menjaju samo imena i navela primer Beograda.

"Svaka knjiga je poslednji šanac odbrane od zaborava,od mraka od smrti, od koje je samo zaborav strašniji" naglasila je Olujić.

Na kraju je književnica izrazila nadu da će roman, koji je nagrađen, "zavoleti čitaoci za koje je napisan".

Pa kresanje je ponajviše i skresano u ovom filmu! Odnosno, Minjin promiskuitet je jako ublažen. Izbačena je i sva sila drugih stvari uključujući ratno detinjstvo, brat četnik, samoubistvo jednog ljubavnika, tragičan završetak... uhuu.
Što se tiče ostalih Olujićkinih romana: Divlje seme i Glasam za ljubav danas najlakše mogu da se nađu jer mogu relativno lako da se uklope u šablon adolescentskih romana pa su preštampavani (Divlje seme nema veze sa Rakonjčevim filmom, nikakve). Nesrećni omladinac/omladinka u sukobu sa okolinom, ljubavni i porodični problemi. Vrlo ozbiljni problemi – nema ovde baktanja sa sitnicama – ali ipak. Tematski je meni najzanimljiviji roman Ne budi zaspale pse koji – šezdeset četvrte godine! – ima sledeće motive: suđenje za ubistvo-samoubistvo kao okvir,  seksualno zlostavljanje deteta, seksualno zlostavljanje tog istog deteta kad odraste, homoseksualnost (i to pozitivan sporedni lik), i još nasilje nad životinjama, čisto da se sve zaokruži, uz razne sitnije patologije... Taj roman je valjda zbog preobilja takvih stvari netragom nestao i teško se nalazi i po bibliotekama, ja sam za njega čula slučajno od žene koja je doktorirala na Olujićki i zahvalna sam joj zbog toga.
Stilski, inače, vidi se da su svi romani napisani pedesetih-šezdesetih kad je foknerizam pržio u srpskoj književnosti, pa ko voli, nek proba. Nisu loši i meni je bilo malo žao što se posle okrenula isključivo bajkama. Baš me zanima kakav roman može da se napiše posle 45 godina pauziranja od te vrste pisanja - moraću da proverim.

Hvala na iscrpnom odgovoru. Ne budi zaspale pse zvuči primamljivo. Šteta što ga je teško naći. Ko zna, možda sada posle NIN-ove nagrade urade reprint?

Ne bi bilo loše. Dobro za plašenje dece kad se uhvate njima poznate autorke  :mrgreen:

ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ У ТРАНЗИЦИЈИ
Сенке Арацких и Рујанића

Гласове петочланог жирија који додељује НИН-ову награду за најбољи роман у 2009. години, поделили су, с најмањом могућом разликом, награђени ,,Гласови у ветру" Гроздане Олујић и ,,Љетопис вјечности" Жарка Команина.

Објављена код истог, најстаријег београдског издавача, ,,Српске књижевне задруге", ово су дела писаца којима је неколико битних особина заједничко.

И Олујићева и Команин, у поодмаклој доби, превалили су половину осме деценије. И једно и друго, потврђени су аутори, критички повољно запажани још од својих првих романа, и не само у сопственој средини. Њихова дела, неспорно, припадају корпусу лепе књижевности. Стил им је негован, лексика богата и пробрана, а идеја дела увек добро промишљена. Иако несклони формалном експериментисању, романе објављују у дужим временским размацима. Кад би, којим случајем, НИН-ова награда била укинута, што би годишњу романескну продукцију код нас у најмању руку преполовило, број њихових романа засигурно би остао исти.

Од сличности њихових аутора занимљивија су, и овде важнија, слична својства њихових најновијих дела.

И главни јунак ,,Гласова у ветру", Данило Арацки, и главни јунак ,,Љетописа вјечности", Симон Рујанић, на крају су животног пута. Оба, с видика последњих својих дана, сагледавају своје животе и животе својих најближих предака; присећањима, они исписују породичне хронике пуне бола, страха и стида. И један и други боре се против заборава; од њега отржу и претачу у сећање, верујући да тако васкрсавају своје мртве. Њихов однос према сећању толико је сродан да би, без икаквог скрнављења карактера, готово све речи једног, које се на ово односе, могао изговорити онај други. ,,Једино уз помоћ његових сећања они трају", пише у једној; ,,смрт није дио сјећања" – у другој књизи.

У оба романа важан је летопис – већ написана или управо писана књига сећања којима су главни јунаци обузети. Код Олујићеве то је ,,Карановски летопис", хроника места на Тиси, у којем су живели Арацки. Код Команина то је управо ,,Љетопис вјечности", хроника Пелинова, у суседству Острога, које су настањивали Рујанићи. У псеудонимима и једног и другог летописца крије се реч за оног који понире у бескрај (заборава/сећања) тј. оног који из бескраја захвата. ,,Карановски летопис" написао је ,,Шаптач из Божјег сна", ,,Љетопис вјечности" пише Приповедач Бездановић. Сећања оба јунака жуде и преко садржаја ових летописа. ,,Нема приче која може све да исприча", каже Команин; то је и Олујићевој на памети.

Време оба романа, године су уочи и током крвавог распада Југославије поткрај прошлог века; време на које су упућена сећања њихових јунака, углавном су братоубилачке године Другог светског рата и непосредно после њега. ,,Јама с костима родитеља, браће и сестара чека, а ножеви се поново оштре", пише у ,,Гласовима у ветру". ,,Послије прохујалих година, јамари се не помињу, а пасја гробља прекривена су травом заборава", пише у ,,Љетопису вјечности". У оба романа, дакле, постоји тема победника и поражених у грађанском рату 1941–1945, само што је у једном она фундаментална, а у другом споредна. То је кључна, не и једина, разлика између ова два необично слична романа.

Команинов јунак призива сени својих настрадалих предака, он жели да их се сећа. Јунака Гроздане Олујић сени мртвих предака прогоне, он би да их се отараси.

Циљ Симона Рујанића сав је у томе да, после деценија принудног ћутања, открије прикривану истину о страдањима поражених од стране победника, на пољима и гудурама ,,од Пелинова до Похорја у Словенији". Задатак Данила Арацког у томе је да сазна истину о свом несталом брату о коме се проносе гласине да је виђен на Голом отоку.

Арацки, вођен интуицијом, оним енигматичним редом узрока који називамо случајем, тумара по свету како би, међу Индијанцима племена Месквоки, брата открио у његовом сину, за кога није ни знао. Рујанић лек за своју ,,болест заборављања", како каже ауторка ,,Гласова у ветру", налази у свом родном месту, управо над јамом која му је прогутала и оца и ујака.

Готово двоструко обимнији од ,,Љетописа вјечности", ,,Гласови у ветру" описују послове и дане пет генерација породице Арацки, укључујући и оне с којима су они долазили у додир. Прича о ,,пасјим гробљима" у њима је само сегмент саге о страдањима у разним временима и на разним местима диљем света.

,,Љетопис вјечности", готово без радње, у потпуности је ,,прича о јамама и диобама", у којој не сазнајемо скоро ништа о поступцима јунака који, дакле, не делају него трпе. Потонули у бол и стид из познатог им разлога, јунаци су ту само персонификације ових осећања. Цео роман је, без икакве енигме, варијација једне једине теме. Његова структура је структура концентричних кругова.

Жртве злодела за које ,,није било разлога", како каже писац ,,Љетописа вјечности", код Гроздане Олујић су невини припадници некадашње грађанске класе. Код Жарка Команина, то су припадници четничког покрета, о чијим, пак, делима ништа не знамо. Једино што о њима знамо јесте то да су, ,,без саслушања и без суђења", свирепо страдали од припадника партизанског покрета.

Олујићева се осврће на негативна својства комунистичке идеологије, али не фаворизује идеологију супротне, поражене стране. Она говори искључиво о невиним жртвама. Команинов роман се, пак, не задржава на последицама ,,црвене саблазни" или ,,црвеног терора"; у неколико наврата, у њему се четништву изражава наклоност. ,,Измислили су за нас оно што нијесмо били и тако нас и данас тумаче", каже стогодишњи рођак Приповедача. У тим моментима, ресантиман нарушава идеју дела да ,,тражити истину, не значи тражити освету".

Златко Паковић
[објављено: 23/01/2010]

QuoteКад би, којим случајем, НИН-ова награда била укинута, што би годишњу романескну продукцију код нас у најмању руку преполовило, број њихових романа засигурно би остао исти.

Eh sad... da tolki ljudi pucaju na NINa u startu, produkcija bi bila makar pismenija...

tehnikom visokoobdarenog prelistavanja skenirao sam kožno-povezanog nekronomikonskog DOKTORA ARONA i zaključio da taj treš eventualno, možda, nekako, mogu da konzumiram samo uz obilatu medijaciju nečijeg prepričavanja ili barem filmske ekranizacije - ali čitati ono pomno, metodom 'red po red' i 'strana za stranom' može samo neko čiji su kapaciteti mazohizma (ili neukusa; ili vremena za bacanje) daleko izdašniji od mojih.

Ninova nagrada je u mnogo slučajeva dodeljivana praktično za životno delo, starijim autorima, za ne najbolja dela.

Komanin je Big Lebowski četničkog podžanra. Ne njegov roman, nego on lično. "Dude".

...Popboks osvrt na domete GLASOVA U VETRU gospođe Olujić...

http://popboks.com/tekst.php?ID=7867 (http://popboks.com/tekst.php?ID=7867)

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 28-01-2010, 17:31:55čemer detinjstva u SFRJ grotlu u nastanku

:)

i još jednom - 'čemer grotla u nastanku'...

neki bi možda rekli da to 'grotlo' pre nego što je nastalo nije bilo baš 'čemerno', a svakako nije bilo 'grotlo'.

ili je možda olujićka bila redundantna kao melem za rane koje još nisu nastale?

Ono shto mi nikada nije bilo jasno u knjizhevnoj kritici je - zashto knjige nikada ne dobiju brojchanu ocenu, kao filmovi?

Ja generalno imam love/hate relationship za zvezdicama, ali ne vidim zashto, ukoliko se filmovi na Popboksu ocenjuju brojchano, isti tretman nemaju i knjige? Opravdanje mozhe biti jedino nekakvo arkano intelektualistichko idolopoklonstvo prema prekompleksnoj formi poput romana, za razliku od drugih, puchkih, oblika umetnosti.

Nije ovde samo Popboks kulprit, ali ce ovom prilikom posluzhiti.

Dok sam ja uređivao tu rubriku, pravilo je bilo da brojčanog ocenjivanja neće biti jer ja smatram da je ta praksa bezveze, skreće pažnju sa važnih stvari i generalno stvara mitomansku dimnu zavesu odvlačeći raspravu u besmislene smerove. Mislim, isto smatram i za muziku i filmove ali mi nisu dali da uređujem i te rubrike (pitam se zašto  :lol: ). Dopustili su mi pošto tu rubriku ionako nije čitalo mnogo ljudi. E, sad u post-mehmetovskom periodu, verujem da je sve samo stvar inercije.

Meni je brojcano ocenjivanje bilo cega sto i bar malo misli da lici na umetnost krajnji idiotizam (bez zelje da ikoga uvredim). Moze imati smisla samo kao pomoc pri pracenju trendova ako se koristi dovoljno veliki broj brojcanih ocenjavaca  :?

Quote from: Meho Krljic on 28-01-2010, 20:17:28Dok sam ja uređivao tu rubriku

Nisam znao da si dobio čizmu.

Vot du ju min nisi znao???? Pa jesi li mislio da ti se ne javljam zato što sam izgubio tvoju mejl adresu??? I zar nismo pričali onomad SMSovima, kad si me pitao ko je sad ovaj novi odgovoran za knjige na PB-u??? Ili sam ja pogrešno shvatio tvoje pitanje a ti pogrešno shvatio moj odgovor  :lol: :lol: :lol:

Nekako mi kultura ne ide u CGS sistem mera. Ili da se ocenjuje za tehničku izvedbu i umjetnički dojam.  :o

Pa, da. Mislim ja sam generalno protiv numeričkih ocena bilo čega te vrste (muzika, film, igra, knjiga, strip) jer mislim da to devalvira tekst i suviše pažnje skreće na broj oko koga se kasnije vode beskonačne rasprave. No, sajtovi baš i vole kada u komentarima krenu te beskonačne rasprave najčešće prouzrokovane numeričkim ocenama, jer to dovodi do više klikova po njima, tako da ih većina sajtova ima. Sajtovi sa engleskog govornog područja još i više jer je numerička ocena uslov da budu uključeni u Metacritic listu, a to im donosi mnogo prometa.

Quote from: Meho Krljic on 28-01-2010, 20:58:51
Vot du ju min nisi znao???? Pa jesi li mislio da ti se ne javljam zato što sam izgubio tvoju mejl adresu??? I zar nismo pričali onomad SMSovima, kad si me pitao ko je sad ovaj novi odgovoran za knjige na PB-u??? Ili sam ja pogrešno shvatio tvoje pitanje a ti pogrešno shvatio moj odgovor  :lol: :lol: :lol:

Jbg. Ja sam shvatio da taj novi treba da piše, a ne da uređuje. Trebalo je da se nađemo na kafi/pivu i raskantamo kao ljudi. Tada ne bi bilo nedoumica. Eeeej, tolike godine saradnje. Nije šala.
xcheers

Kakvi šala, veličanstven je to rad bio. No ja nisam sad hteo da pravim neke velike EVENTE oko toga, pošto svejedno i dalje svi sarađujemo sa Popboksom, samo su neki od nas rotirali funkciju.

Taj novi i piše i uređuje jer je zbog besparice drastično smanjen broj književnih naslova o kojima se piše pa nema, po mišljenju big vigova smisla da se tu prave neke strukture.

Znači, strip je onda ukinut?

Ako platiš, nije!

Nije. Samo sam ja lenj.

Brojčano ocenjivanje je dobro pomoćno sredstvo samo kod onih recezenata koji se nedovoljno jasno i konkretno izražavaju o kvalitetu dela o kome pišu, što nije redak slučaj. Ponekad čak ni između redova nije moguće pročitati - zaključiti da li kritičar misli da delo vredi ili ne.

U ostalim slučajevima nedvosmisleno jasnih stavova, brojčano ocenjivanje je suvišna banalizacija, ali eto u pop kulturi je postalo uobičajeno, čak su ga neki doveli do parodije (vidi onaj topik gore).

EDIT: Kad malo razmislim, brojčano ocenjivanje je korisno i kod onih previše ostrašćenih, kojima recenziranje služi kao terapija za lečenje sopstvenih kompleksa, pa nikad nisi siguran da li upotrebljavaju raznorazne podsmešljive i uvredljive konstrukcije zato što zaista tako misle ili žele da budu zapaženi.

Zaključak je onda da dobrim (pravim) kritičarima ne trebaju brojčane ocene.

Quote from: Alex on 29-01-2010, 00:12:25EDIT: Kad malo razmislim

bolje nemoj da se trudiš: plodovi tvojih 'razmišljanja' najčešće nisu vredni ni da se preko njih preleti.

Quote from: Ghoul on 29-01-2010, 00:31:43

Quote from: Alex on 29-01-2010, 00:12:25EDIT: Kad malo razmislim

bolje nemoj da se trudiš: plodovi tvojih 'razmišljanja' najčešće nisu vredni ni da se preko njih preleti.

Kao i svaki moj post i prethodni je 100% tačan. Možeš li svojom izvitoperenom, bolesnom  logikom da osporiš išta u njemu?

Onda se sve slazhemo, i ja sam to uvek mrzeo. Bek in d dej kada sam piskarao za svoj sajt, imao sam dve ocene - checkmark za valjane i x za nevaljane filmove. Vredan gledanja, ili ne?

Samo me obichno zrachi kada je ok da se takav tranzhirno-mesarski sistem sprovodi nad filmovima, a ne i nad knjigama.

Pa... Kristina je manji bundžija od mene  :lol: :lol: Ma, šalim se, kako rekoh, pošto rubrika o knjigama nije bila preterano čitana onda se nije smatralo da je značajno da se sa mnom svađaju oko toga treba li da se ocenjuje ili ne.

Doduše, činjenica je da se knjige po nekakvoj, jelte, inerciji vezanoj za tradiciju najređe ocenjuju ciframa... Moglo bi se argumentovati da se smatra kako su one namenjene "intelektualnijoj" publici dok film i ostale "novije" grane umetnosti & kulture u teoriji gađaju manje promišljenu publiku kojoj su potrebne cifre da bi "shvatila" kritiku... Naravno da se ja ne slažem sa tim, ali mislim da postoji ta percepcija.

Quote from: Meho Krljic on 29-01-2010, 11:25:00Moglo bi se argumentovati da se smatra kako su one namenjene "intelektualnijoj" publici dok film i ostale "novije" grane umetnosti & kulture u teoriji gađaju manje promišljenu publiku kojoj su potrebne cifre da bi "shvatila" kritiku... Naravno da se ja ne slažem sa tim, ali mislim da postoji ta percepcija.

Pa da, k'o shto i napisah gore:

QuoteOpravdanje mozhe biti jedino nekakvo arkano intelektualistichko idolopoklonstvo prema prekompleksnoj formi poput romana, za razliku od drugih, puchkih, oblika umetnosti.

To i jeste ono shto mi se chini kao najcheshci razlog, pa me zato i nervira.

Pa, jeste, no, dok bi mi svi voleli da se ukine i numeričko ocenjivanje ostatka proizvoda, plašim se da bi uravnilovka u većini slučajeva rezultirala brojčanim ocenama i za knjige. Digitalizacija je zajebana zaraza.

NIN-ov roman godine ,,Glasovi u vetru" na kioscima
Knjiga satkana od uzbuđenja i topline


- Jezik nas i čuva i leči, a umetnost, književnost na prvi pogled nema ni moć ni snagu koju ima politika, ali na duže staze jača je i snažnija jer je bliža i važnija duši ljudskoj - rekla je Grozdana Olujić u svojim istupanjima u javnosti povodom nagrade.


Književni znalci upućuju da su "Glasovi u vetru" upravo pripovest koja sve svojom uzbudljivom pričom, vrsnim stilom, nežnošću i toplinom prijanja za dušu čovekovu.
Smestivši priču u njujoršku noć, ističu dalje književni znalci, Grozdana Olujić nije štedela svog glavnog junaka dr Danila Arackog ; pustila ga je da se bori sa prošlošću, sadašnjošću, budućnošću, da sa precima sa ovih prostora preispituje tajne, a kroz njih i ratove i razloge i krivice i... da traži leka čoveku u vrtlogu istorije... Ona sama pak, govoreći o svom junaku, njegovim razmišljanjima koja sežu vek unazad, književnosti i sećanju kao poslednjoj odbrani od zaborava, između ostalog, je rekla: "Junak romana dr Danilo Aracki shvata i da jezik ne čuva samo identitet naroda i pojedinca, već i leči, prestrašen brzinom kojom u ratovima Balkana nestaju oni koje volimo, željan da obnovi svoju nekada moćnu porodicu pitajući se, kao Česlav Miloš, 'gde su nestale sve te godine, svi ti ljudi. Knjige, pesme, umetnost', zaključuje, jer svaka knjiga deo je poslednjeg šanca odbrane od zaborava, od mraka, od smrti od koje je samo zaborav strašniji. Jer, gubeći sećanje čovek gubi sebe."

Hmm... Na kioscima, znači. Baš me zanima po kojoj ceni...

Quote from: Kunac on 09-02-2010, 09:46:17
Hmm... Na kioscima, znači. Baš me zanima po kojoj ceni...

Video sam reklamu, ali se ne sećam tačno u dinar, čini mi se oko 350.

Znači 1/3 cene regularnog izdanja.

Vasa Pavković predsednik žirija

Prvi sastanak žirija koji će, po tradiciji uvedenoj 1954. godine, dodeliti NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman 2010. godine održan je juče u redakciji tog uglednog nedeljnika.

Milana Vlajčića, doskorašnjeg predsednika i članove žirija Aleksandra Jovanovića i Mila Lompara, kojima je istekao mandat, nasledili su književni kritičari Ljiljana Šop, Vasa Pavković i Mileta Aćimović Ivkov. Iz prethodne godine u žiriju su ostali prof. dr Aleksandar Ilić i prof. dr Mladen Šukalo.


Na istoj sednici žirija Vasa Pavković jednoglasno je izabran za predsednika, a ispred nedeljnika NIN i medijske kuće "Ringijer" prisustvovali su: Veselin Simonović, v.d. glavnog i odgovornog urednika NIN-a, Stojan Drčelić, zamenik glavnog i odgovornog urednika, Dragan Mojović, urednik kulture i Vladislava Ratković, direktorka specijalnih izdanja.


Žiri i redakcija NIN-a pozivaju izdavačke kuće i pojedince da konkurišu za nagradu vrednu 10.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti). Pet primeraka knjige slati na adresu NIN-a. U konkurenciji za najbolji roman godine dolaze u obzir prva izdanja romana objavljenih na srpskom jeziku u kalendarskoj 2010. godini, zaključno sa poslednjim radnim danom u decembru.

Zvuči kao šansa!

vasa je šansa, ali ljilja šop i mileta ivkov... au... ponovo je konzervativni žiri u velikoj većini. to što je vasa predsednik ne znači ništa.

Ako su alkoholičari, možemo da odvojimo nekog da sedi u kafani s njima i indoktriniše ih. Možda?

Mislim da svejedno Goran ove godine ima izgleda za uži izbor sigurno. Možda i za premiju.

znaš šta, zakk, mileta ivkov je naš zemljak, možda možemo da ga savatamo negde u bogatiću, napijemo i ubedimo

QuoteOvo nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom. Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna.

Mladi Teslin asistent Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, nije bio svestan da će ga put u laboratoriju odvesti do najvećih tajni univerzuma, niti kakvu će ulogu revolver Eni Okli koji je dobio na poklon od Bufalo Bila odigrati u tragičnoj smrti Nikole Tesle.

Zanimljivost fikcije Gorana Skrobonje u romanu Čovek koji je ubio Teslu nije samo u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je iz početka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.

pa zar da ova puka izmisljotina dobije nasu najznacajniju knjizevnu nagradu?

ne bi bilo prvi put

Pečat za NIN

Vasa Pavković, književni kritičar Vučelićevog "Pečata", postao je predsednik žirija NIN-ove nagrade, priznanja koje poslovično čuva najlepšu tradiciju slobodarske Srbije - državotvorna, patriotska književnost u službi čiste estetike srbovanja

Podstaknuti valjda sudbinom WAZ-a, nedovoljno integrisanog u lokalni ambijent, konkurentski Ringier - vlasnik srbijanskog nedeljnika NIN - okrenuo je novi list i imenovao novi žiri NIN-ove književne nagrade. Pošto je mandat istekao predsedniku žirija, Milanu Vlajčiću, zaduženom za održavanje popularnosti i javni legitimitet žiriranja, te dvojici doslednih teoretičara ekstremne estetike srpstva, Milu Lomparu i Aleksandru Jovanoviću - na njihova mesta zasele su politički daleko korektnije figure, koje će svakako naći onaj preko potrebni balans između previše Evrope i previše Kosova u savremenoj literarnoj produkciji.

Na čelo žirija smešten je Vasa Pavković, urednik, kritičar, pisac, čovek za sva vremena i sve tradicije, koji je - posle oblikovanja mladih književnih generacija u Matici srpskoj, uloge glavnog književnog konsiljera u Narodnoj knjizi, uz to proslavljenog po lansiranju Gorana Petrovića i Ljiljane Habjanović Đurović u nebeski panteon - krunisan funkcijama u institutima SANU. U slobodno vreme radi kao književni kritičar u Pečatu, magazinu nacionalsocijalističkog usmerenja.

Sa njegove desne strane, po drugi put među NIN-ovcima, posađena je Ljiljana Šop, još jedna visoka funkcionerka Srpskog književnog društva, široj javnosti poznata kao leva ruka Koštuničinog ministra kulture Dragana Kojadinovića (desna ruka mu je bio Bora Čorba).

Pogled nalevo donosi prizor Milete Aćimovića Ivkova, književnog kritičara bez mane i straha - uz saborce Pavkovića i Jerkova, jednog od prominentnih predstavnika spoja "modernog i tradicionalnog u srpskoj književnosti", odnosno zloupotrebe postmodernog diskursa u promociji predmodernih nacionalnih literata. Iz njegovih vežbi brzog kucanja o knjigama kojima je hitno potrebno neko čisto estetsko vrednovanje, odabrali smo karakterističan pasaž: "Menipska satira - menipeja, to je, pretežnim delom, ovaj složen, polifoničan Malovićev roman koji u savremenu srpsku prozu uvodi jedan rubni prostor i koji se, kako kakav pretovaren brod, razumeva i doživljava kao zanimljivo, potrebno i u delovima vredno književno-umetničko delo".

Sa svoja dva stara, proverena kadra, Aleksandrom Ilićem i Mladenom Šukalom, NIN-ov žiri već je počeo da zaseda i intelektualno radoznalo odmerava književne uratke u svom aktuelnom trenutku. Po pet primeraka trenutka slati na adresu NIN-a.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-vesti/39680-Peat-NIN.html (http://www.e-novine.com/kultura/kultura-vesti/39680-Peat-NIN.html)

Piše: Saša Ilić
TRIGONOMETRIJA NINOVE NAGRADE


Ćosićeva Srbija je kazan koji vri i bunca i kolje i stiče i posluje. Ovim rečima je Borislav Mihajlović Mihiz u januaru 1954, dve nedelje pre ustoličenja nove književne tradicije u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi, pozdravio Korene, tek objavljeni roman Dobrice Ćosića, prvog (i potom višekratnog) laureata NIN-ove nagrade kritike za roman godine. Kada je 5. februara 1955, NINov žiri (Milan Bogdanović, predsednik; Velibor Gligorić; Steva Majstorović; B. M. Mihiz; Zoran Mišić i Eli Finci) jednoglasno predložio Radničkom savetu NIN-a da se Nagrada dodeli Dobrici Ćosiću, niko nije bio začuđen takvom odlukom. Ni sam Ćosić, čiji je intervju objavljen u istom broju novina, nije bio iznenađen, a ni uzbuđen. Delovao je spremno i svečano, čak i kada je izjavljivao da je u književnom smislu poželeo ,,krvlju da priča kakvi su ljudi živeli i kakvi žive na ovom parčetu zemlje..." Ne treba zaboraviti ni to da je nagrađeni Ćosić već u to vreme bio visoki funkcioner Partije i jedan od čelnih ljudi u kulturi Srbije, pa bi se gledano s današnjeg aspekta ta situacija mogla uporediti kao kada bi NIN-ovu nagradu dobio, recimo, Nebojša Bradić za neki svoj potencijalni roman o poslednjim danima života Meše Selimovića. Ni to nije isključeno da će se dogoditi, ali postavlja se pitanje kakva dela su dobijala i kakva će dobijati NIN-ovu nagradu. Kada bi se pretresao čitav spisak laureata za poslednjih šezdesetak godina, moglo bi se ustanoviti da je tek 20 posto nagrađenih romana zaista vredelo. Ostaje 80 posto. Da li je to postotak promašaja ili nešto drugo. Pre bi se moglo reći da je to glavna linija nagrađivane literature i da je onih 20 posto zapravo iskakanje iz ninovskog koloseka, niz incidenata (kada je reč o kraju šezdesetih ili početku sedamdesetih godina) ili sporadičnih ekscesa i vaganja (kada je reč o osamdesetim i devedesetim). Na osnovu izveštaja prvog NIN-ovog žirija mogu se ustanoviti dve bitne stvari: godišnja romaneskna produkcija ne teritoriji Jugoslavije te 1954. nije prelazila dvadeset romana (zajedno sa Prokletom avlijom Ive Andrića), a obrazloženje žirija nije sadržalo kritičko kao ni poetsko obrazloženje na osnovu kojeg se nagrada dodeljuje određenoj knjizi. Očigledno su takvi poetski izleti, u stvari, tekovina novijih vremena. Milan Bogdanović je tada pre svega govorio o metodu rada žirija i o ,,procvatu jugoslovenskog romana" u celini. Naposletku je samo izneo popis romana iz užeg izbora (A. Vučo; R. Konstantinović; I. Potrč; J. Ribnikar; D. Ćosić; E. Šinko) i izneo predlog žirija o dodeli nagrade za 1954. Sve ostalo je povest puna buncanja i krvi.


SUDBINA BEZ KOMENTARA

Od memorandumske 1986. do petooktobarske 2000. godine, NIN-ova nagrada je zabeležila ukupno četiri pogotka: Forsiranje romana reke Dubravke Ugrešić (1988), Sudbina i komentari Radoslava Petkovića (1993), U potpalublju Vladimira Arsenijevića (1994) i Mamac Davida Albaharija (1996). Naspram njih stoji jedanaest naslova, počev od Testamenta Vidosava Stevanovića (1986) do Sitničarnice ,,Kod srećne ruke" (2000) Gorana Petrovića. Neko ko bi ovakav skor posmatrao sa strane, s pravom bi se zapitao šta to nije bilo u redu tokom tih godina. Jednostavan odgovor bi glasio da je najpre tekla opsežna priprema za rat, koju je svojski podržala i infrastruktura NIN-ove nagrade, da bi se potom prešlo u permanentno ratno stanje koje je samo privremena promena u konstelaciji žirija sredinom devedesetih dovela do poremećaja. Velika očekivanja nakon Miloševićevog pada nisu ispunjena, a NIN-ova nagrada je kao stara sluškinja dnevne politike i, ovoga puta, tranzicijskih lobiranja, nastavila da radi po starom. Deset novih krvavih godina buncanja nisu donele nikakve promene. Naprotiv, imenovani žiriji su nastojali da čitaoce i dalje prave budalama, objašnjavajući da su Ukop oca Mladena Markova, Semolj zemlja Mira Vuksanovića i Glasovi u vetru Grozdane Olujić prvorazredni romani, te da su ambasadorske knjige poput Uspona i pada Parkinsonove bolesti Svetislava Basare ili Ruskog prozora Dragana Velikića ona razina književnog standarda kojem treba težiti. Ukupni skor dvehiljaditih je u stvari melanž dnevne politike, lobiranja i vraćanja zasluga piscima pred penzijom čija su najvažnija dela napisana krajem osamdesetih. To potvrđuje i edicija Off-NIN (2005) koju su
profesori iniverziteta, naknadnom pameću oformili i objavili u produkciji Ljušićevog Zavoda za udžbenike.
Tamo je svoje mesto našla i Basarina Fama o biciklistima, koja je zasluženo trebalo da bude nagrađena 1989. kada je NIN-ova milost poklonjena ultranacionalističkoj knjizi Vaznesenje Vojislava Lubarde. Umesto da je vratio NIN-ovu nagradu, u znak protesta zbog svega što je učinjeno u srpskoj militarizovanoj kulturi poslednjih decenija, Basara je oberučke prihvatio lentu i ugradio se u kanon za koji se danas, više nego ikada pre, može reći da pripada Srbiji koja bunca i kolje i posluje. Dakle, NIN-ova nagrada je imala kapacitet da nakon 2000. godine počne da oblikuje drugačiju literaturu od one koja je bila dominantna prethodnih decenija ali to, naprosto, nije učinjeno. Zbog čega? Zbog toga što u Srbiji nije bilo dovoljno relevantnih kritičara i kritičarki koji bi uspeli da prepoznaju obrise nove literature ili zbog nepostojanja takve književnosti? Naprotiv. Radi se rigidnoj političkoj strukturi koja nikada nije demontirana i koja je izborom članova žirija nastavila da demonstrira svoju moć sve do danas.


ZAŠTO KAŽETE KNJIŽEVNOST, A MISLITE NA SRPSTVO?

U poslednje vreme je grupa P70, ojačana pozadinskim delovanjem SANU i Katedre za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, iznela na videlo ono što su njihovi mentori uporno odbijali da izgovore. Polemika oko termina srbijanske, odnosno srpske književnosti samo je ogolila višedecenijske mehanizme koji su upravljali stručnim procenjivanjem tekuće književne produkcije u Srbiji. Radi se o procesu stapanja poimanja književnosti i nacije što je analogno sa poistovećenjem pravoslavlja s nacijom. Postoji mnogo signala koji nam to mogu posvedočiti, a neki od njih, najmarkantniji, kriju se u recentnoj prošlosti NINove nagrade. Naravno, reč je o Semolj zemlji Mira Vuksanovića, koji je bolje od svih svojih prethodnika, pa čak i od Milovana Danojlića, objasnio koliko su ,,arhaične reči" u opasnosti, koliko je srpski jezik u opasnosti, osobito u Crnoj Gori koja je tada prolazila kroz referendumsku euforiju. Miro Vuksanović je eksplicitno i na samoj dodeli NIN-ove nagrade objasnio smisao svoga pisanja kao odbrane od dukljanitisa vulgarisa. Kada su ga pitali da li je čitao nove crnogorske pisce (Brkovića, Nikolaidisa, Spahića i Radulovića), odgovorio je da ,,ta dela još uvek nisu prevedena na srpski, pa ih nije mogao čitati", ,,da je dukljanska književnost jedina na svetu čiji su svi pisci živi", kao i ,,da je ta književnost napisana na nepostojećem jeziku", te da prema tome i ne postoji. Ovakvu aroganciju, dostojnu srpskog nacionalizma podržao je žiri NIN-ove nagrade, mediji, ali i svi oni koji su svojim knjigama participirali u trci za ovo tzv. književno priznanje, pa prema tome i ja sâm, jer sam u toj utakmici učestvovao. Legitimizacija rada ove institucije opasnija je od samog učinka semoljanja, vaznošenja ili korenovanja laureata i njihovih žreca. To znači da smo svi mi stali iza onoga sto je servirano na konačnoj dodeli Nagrade kao iza zajedničke srpske platforme za odbranu srpskog jezika ali i srpstva u Crnoj Gori. ,,Književnost je u opasnosti!", opominje nas profesor Radivoje Mikić na jednom od mnogobrojnih književnih panela: Treba je braniti! A kako se to brani književnost i od čega. Nedavno smo na tribini u SKC-u čuli da je komadanje tela srpske književnosti izuzetno opasno i da se tome mora stati na put. P70, sa svojim zagraničnim kapacitetom, radi na tome da sve te komade razorenog tela reintegriše, osobito srpsku Spartu i prekodrinske teritorije, bez kojih bi savremena srpska književnost ostala u invalidskim kolicima, gde joj je zapravo i mesto. NIN-ova nagrada je važna poluga za tu vrstu reintegracije. Čak i kada se kalkulantski dodeli nekom piscu kao što je Vladimir Tasić (doduše za prilično lošu knjigu), ona predano radi na ostvarenju srpskog sna čije je koordinate decenijama ponavljao vojvoda Šešelj. Ali opet se postavlja pitanje, kako to treba braniti književnost. Da li na način jednog Danila Žuže koji je metalnom šipkom nasrnuo na bivšeg člana NIN-ovog žirija i kritičara Teofila Pančića? Verujem da bi se novoproglašeni članovi žirija saglasili s tim, osobito oni koji dolaze iz ,,slobodarskog" Pečata.


ŠTO DELAT?

Pre nekoliko dana su elektronski mediji u Srbiji preneli fragmente telefonskog razgovora koji bi se mogao okarakterisati upravo onom Mihizovom rečenicom s početka ovog teksta. Kuriozitet sam po sebi je i taj što je jedan od sagovornika bio upravo prvi (i potom višekratni) laureat NIN-ove nagrade - Dobrica Ćosić. Razgovarao je s Ratkom Mladićem, ulažući veliki trud da ga pomiri s Radovanom Karadžićem. Dakle, radi se o dvojici pisaca i jednom implementatoru epske poezije, na koju se pozivao dok< je izdavao komandu: Pravac Potočari! U tom jednakostraničnom trouglu, živi trenutno i srpska književna scena: temena su Koreni - Čudesna hronika noći - Početak bune protiv dahija. Na preseku težišnih duži nalazi se najveći tabu - Srebrenica. I NIN-ova nagrada je svih ovih godina funkcionisala u tom trokutu. To je zapravo njena struktura. Čak kada se u žiriju nađe i neko poput Teofila Pančića. Čak i kada se u najužem izboru nađe neko poput Filipa Davida. Čak i kada se izvrši svojinska transformacija NINa. Struktura nastavlja da radi po starom. Nova postava članova žirija nam već sve govori. Vasa Pavković, kritičar Pečata (vidi: Bulevar zvezda, Beton br. 51) kao predsednik žirija. Ljiljana Šop sa ravnogorsakim softverom u pozadini, Mileta Aćimović Ivkov kao sitni obrtnik magle, profesor Aleksandar Ilić kao nekompetentni poznavalac bilo čega, i na kraju Mladen Šukalo, dobri pastir jagnjeta božjeg i zvijeri iz bezdana (vidi: Davor Beganović: ,,Scientia postapocalyptica", Beton br. 89). Srbija kao da i dalje vri i kolje i posluje. Jedini mogući odgovor je izlazak iz tog trougla. Bojkot institucije kakva je NIN-ova nagrada. Sve drugo je ne samo njena legitimizacija, nego i čuvanje tabua koji se nalazi u ninovskom srcu tame.

http://www.elektrobeton.net/strafta.html#102-1 (http://www.elektrobeton.net/strafta.html#102-1)

Sreten Ugričić
Ne pristajem – otvoreno pismo upućemo uredniku NIN-a...
Dec 30, 2010
Otvoreno pismo Nebojši Spaiću, glavnom i odgovornom uredniku NIN-a i Dejanu Papiću, direktoru izdavačke kuće Laguna.

Poštovani gospodine Spaiću,
poštovani gospodine Papiću,

     obraćam vam se povodom uvrštavanja mog romana Neznanom junaku u konkurenciju za ovogodišnju NIN-ovu nagradu. Bio sam neprijatno iznenađen kad sam pročitao u broju NIN-a od 23. decembra 2010. da se i ovaj naslov nalazi na listi kandidata koje žiri razmatra, jer sam na vreme obavestio svog izdavača da ne želim da pošalje moju knjigu NIN-u. Izgleda da je gospodin Papić to zanemario ili zaboravio. Stoga moram javno da reagujem: odbijam da učestvujem, insistiram i dalje na tom svom stavu i tražim da NIN moju knjigu izuzme iz konkurencije i procedure za nagradu.
     NIN-ova nagrada presudno utiče na kanonizaciju savremenog domaćeg romanesknog stvaralaštva, a pošto je roman dominantni i privilegovani žanr, i na artikulaciju ukupne predstave književnosti i njenog statusa na kulturnoj i javnoj sceni. Kao takva, NIN-ova nagrada je funkcionalno usađena u sociosimbolički poredak kojim se bavim u Neznanom junaku (kao i u prethodnoj knjizi eseja Uvod u astronomiju), poredak koji je mutirao do grotesknih formi i razmera - kako vulgarnih i bolno očiglednih, tako i samozatajnih i naizgled bezazlenih - te mora biti demaskiran, detabuiziran i desakralizovan, temeljno iskritikovan i objašnjen čak i deci u osnovnoj školi, inače će nas satrti, a već nam je naneo nenadoknadivu štetu.
     Taj poredak je ideološki armiran nacionalizmom, tradicionalistički, patrijarhalan, populistički, autističan i antiprosvetiteljski, podstiče konformizam i samosažaljenje umesto istinoljubivosti, samosvesti, odgovornosti, racionalne kritičnosti i otvorenosti, nije u stanju da produkuje smisao već ga nemilice troši, ulizuje se  predrasudama, niskom ukusu, malograđanštini, mediokritetstvu, zatucanosti, ksenofobiji. U tom i takvom poretku bio je moguć i stvaran Slobodan Milošević i njegov režim. To je poredak našeg poraza i bezizlaza.
     U tom sociosimboličkom poretku status znanja i istraživanja, odgovornosti i savesti, uobrazilje i kreativnosti je srozavan do poniženja. Vladajuće merilo glasi: što srpskije - to bolje, a trebalo bi da bude upravo obrnuto: što bolje – to srpskije. Što je retorika takozvanih patriota dramatičnija i glasnija, to je supstanca praznija i trivijalnija. O nacionalizmu kao formi intelektualne i moralne korupcije mislim isto što i Danilo Kiš, Mario Vargas Ljosa, Jovan Sterija Popović, Tomas Bernhard, Radomir Konstantinović, Milan Kangrga, Ivan Čolović i toliki drugi slobodoumni i slobodoljubivi autori, živi ili još življi, iz Srbije ili još srpskiji.
     Taj poredak besramno i neprestano laže svoje podanike da im obezbeđuje integraciju i komunikaciju sa svetom i sa samima sobom, a u stvari se tek i po svaku cenu samoizoluje i samoreprodukuje, beskrajno jalovo oponašajući stvaranje društvenog i duhovnog kapitala, beskrajno jalovo oponašajući vlastitu kompetenciju i produktivnost. U tom poretku sve je pseudo i sve je imitacija, vrednosti se marginalizuju, ili ignorišu ili čak osuđuju. Taj poredak je opasna, samoreprodukujuća avet, bez etičkih, estetičkih i saznajnih uporišta, jer stara su izgubljena, izigrana, prodata, potrošena, istrulela, odbačena i zaboravljena, a za drugačija se nema volje, znanja, integriteta, snage, potrebe.
     Taj poredak ne živi nego oponaša život, zato mu treba i takva književnost, takva umetnost, takva kultura, nac-realistička i nac-estetička. U tom poretku saznajno-etičko-estetski horizont očekivanja je vrlo uzak i petrifikovan, a svako prekorečenje te ograničenosti biva kažnjeno bez milosti. Ovde nije nikakav problem ako neko pravi probleme, vrši zločine - na primer masovne, ili pojedinačne, ratne ili civilne - ne, nego je problem ako se neko usudi da ukaže da imamo problem i u čemu je taj problem i kako je do njega došlo.
       Književnost ne sme da služi takvom poretku - naprotiv. Ni glavna književna nagrada ne sme da služi takvom poretku. Relevantna književnost i umetnost oduvek iznose na videlo pretpostavke i posledice takvih poredaka. Umetnost predočava šta takav poredak znači i šta čini čoveku, neposredno i čulno obistinjeno ukazuje da mogućnost drugačijeg, slobodnijeg i ljudskijeg života, zavisi samo od nas. Život je inostranstvo, umetnost je otadžbina.
     Taj poredak imao je, nekad, svoje prepoznatljive ideološke i javne atribute u samoupravnom socijalizmu i jednopartijskoj diktaturi, a od Miloševićevog režima do danas ima ih dekorativno presvučene u samoupravnom nacionalizmu i višepartijskoj diktaturi. U tom poretku, tokom protekle dve decenije, najuglednije književne nagrade, između ostalog, devalvirane su i kompromitovane: NIN-ova, Andrićeva, Meše Selimovića...
     Taj poredak je toliko uvrežen da se prima i održava kao bogomdan, kao da se podrazumeva i kao da nam odgovara. E, pa tome odbijam da se pridružim. Ne pristajem. Ovakva NIN-ova nagrada, kakvom se uglavnom pokazala u poslednjih dvadeset godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje.
     Nisam jedini koji ne pristaje. Saša Ilić je već javno obrazložio svoje razloge za bojkot NIN-ove nagrade. Pozivam i druge pisce iz ovogodišnje produkcije romana da nam se pridruže, da pokažu da razumeju zašto je važno i neophodno odbiti učešće u konkurenciji za NIN-ovu nagradu. Naravno, nemam iluzija da jedan gest može da bitnije utiče na takav poredak i bilo šta ozbiljnije da promeni - jer NIN-ova nagrada je samo kuglager u toj sveprisutnoj mašini kojom smo okovani - ali božemoj, može makar da ukaže na problem, može makar da podstakne ponekog da zastane i razmisli, da se zapita. Od nečega treba početi. Ima još ljudi na javnoj sceni, u književnosti i izvan nje, u kulturi i van kulture, svuda, koji su odavno počeli, svako u svom domenu, koji ne pristaju i u tom nepristajanju istrajavaju. Uz njih sam.


U Beogradu, 24. decembra 2010.
Sa uvažavanjem,
Sreten Ugričić


***

Odgovor Dejana Papića

Poštovani gospodine Ugričiću,

Veoma mi je žao što je naša želja da Laguninu produkciju NIN-ovom žiriju predstavimo u najboljem svetlu i najpotpunijem sastavu kod Vas izazvala nezadovoljstvo koje ste morali iskazati javnim pismom. Zaista ste mi u neformalnom razgovoru rekli da ne biste želeli da budete kandidovani za ovakvu nagradu. Ipak, u najboljoj nameri, naši urednici su odlučili da i Vaš roman ,,Neznanom junaku" pošalju žiriju na uvid. Moja je krivica, očigledno, u tome da im nisam preneo kategoričnost Vašeg stava i na tome Vam se izvinjavam.
Moje mišljenje je da NIN-ova nagrada ima daleko najveću reputaciju među domaćim književnim nagradama, toliko snažnu da čak i mnoge gotovo skandalozne odluke njenog žirija kakvih nije bilo malo u poslednjih dvadesetak godina nisu uspeli ozbiljnije da uzdrmaju poverenje koje ona uživa među čitaocima. Zbog toga i u nadi da će se neki novi žiriji odgovornije ophoditi prema svom poslu mi istrajavamo u kandidovanju romana koje smatramo dostojnima najprestižnijih priznanja.
Žao mi je što ,,Neznanom junaku" neće biti jedan od njih, ali Vašu odluku i stav poštujem. Već smo poslali i zvaničnu molbu da se Vaš roman izuzme iz razmatranja za NIN-ovu nagradu.

S poštovanjem,

Dejan Papić

Marketinški putevi su nesagledivi.

...autodramatizacija u pretty shitty izdanju... kanda taj bauk tog pogubnog nacional-socijalizma nije toliko jak kad Ugricic vec gotovo deceniju dzabalebari na celu insitucije sa dvostrukim NS zigom u nazivu (koliko je tom upravnickom poslu vican govori i cinjenica da je Narodna biblioteka Srbije i dalje zakatancena)... mislim da bi mu umesto ove medijske gimnastike bilo pametnije da nauci barem osnovne zakonitosti spisateljskog zanata, jer ko nije (pro)citao njegov xxx grozomornh i nesuvisli INFINITIV zapravo ne zna sta su citalacke muke; a do visova Ljose, Kisa, Sterije, Bernharda ce mozda jednog dana dobaciti neki daleko nadareniji od ubogog Ugricica koji je svoju promasenost izvoleo prikriti iza takvih nepobitnih autoriteta...

Znam ja za tog... Ugricica. Ja sam od naslova samo trazio Milosevica... I nasao ga vec u trecem pasusu. :-)

Čitajući širu listu naslova odabranih za NINovu utrku, obradovalo me je da su tu i naši Goran Skrobonja sa "Teslom" i Ilija Bakić sa "Ledom" (našeg izdavača Tardisa). Samo tako, samo tako...

Kakvi foliranti!  xfoht

U najnovijem broju NIN-a objavljeni su naslovi 30 romana koje je, među 124 prispela dela, žiri za dodelu prestižne NIN-ove nagrade za roman godine uvrstio u najširi izbor.

U konkurenciji za nagradu su i dva romana koja je objavila izdavačka kuća Laguna: ,,Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje i ,,Nedelja pacova" Vuleta Žurića.

Knjige koje će ući u uži izbor biće poznate 10. januara a ime dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine biće poznato 17. januara 2011. godine.

U širem izboru je i LED Ilije Bakića. :!:

Quote from: Nightflier on 30-12-2010, 15:16:24
Sreten Ugričić
Ne pristajem – otvoreno pismo upućemo uredniku NIN-a...

Besmrtnim rečima narodnog pesnika:
   "Digla nogu na potegu,
    pa sve viče - Neću! -
    a na kuma namiguje
    da se kola kreću..."

met'la nogu :)

A jes, naučili su nas različite varijante u školi :)

http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Sesnaest-romana-u-izboru-za-NIN-ovu-nagradu.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Sesnaest-romana-u-izboru-za-NIN-ovu-nagradu.lt.html)

QuoteNa poslednjoj sednici NIN-ovog žirija, koja je održana posle Nove godine, napravljen je, kako saznajemo, spisak od šesnaest romana koji su u konkurenciji za nagradu.

Žiri radi u sastavu: Vasa Pavković (predsednik), Aleksandar Ilić, Ljiljana Šop, Mladen Šukalo i Mileta Aćimović Ivkov.

Na spisku su romani:

Mirka Demića ,,Trezvenjaci na pijanoj lađi" (Agora, Zrenjanin),

Gordane Ćirjanić ,,Ono što oduvek želiš" (Narodna knjiga, Beograd),

Srđana Srdića ,,Mrtvo polje" (Stubovi kulture, Beograd),

Đorđa Pisareva ,,Na stazi suza" (Agora),

Vladana Matijevića ,,Vrlo malo svetlosti" (Agora),

Miće Vujičića ,,Oštar start" (Stubovi kulture),

Veselina Markovića ,,Mi različiti" (Stubovi kulture),

Milete Prodanovića ,,Ultramarin" (Stubovi kulture),

Radovana Beli Markovića ,,Gospođa Olga" (Evro-Giunti, Beograd),

Milovana Danojlića ,,Dobro jeste živeti" (Albatros plus, Beograd),

Miroslava Toholja ,,Zvona za Trojicu" (SKZ, Beograd),

Svetislava Basare ,,Početak bune protiv dahija" (Dereta, Beograd),

Sanje Domazet ,,Acqua alta" (Zavod za udžbenike, Beograd),

Gorana Petrovića ,,Ispod tavanice koja se ljuspa" (Večernje novosti, Beograd),

Zorana Petrovića ,,Kamen blizanac" (Geopoetika, Beograd)

i Slavoljuba Stankovića ,,Split" (Geopoetika).

Žiri će sledeću sednicu održati 10. januara, kada će biti napravljen najuži izbor od pet romana, a konačnu odluku doneće 17. januara.

NIN-ova nagrada biće uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda.

NIN: šest romana u užem izboru

Član žirija NIN-ove nagrade Mileta Aćimović Ivkov saopštio je da je na sednici 10. januara odabrano šest romana koji su ušli u uži izbor za nagradu za najbolji roman u 2010. godini.

U konkurenciji za nagradu su ostali: "Ono što oduvek želiš" Gordane Ćirjanić, "Vrlo malo svetlosti" Vladana Matijevića, "Mi različiti" Veselina Markovića, "Gospođa Olga" Radovana Belog Markovića, "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića i "Kamen blizanac" Zorana Petrovića.

Žiri, u kome su još i Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo, ime dobitnika NIN-ove nagrade saopštiće 17. januara, a nagrada će biti uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda

Ćirjanićka neće dobiti jer je prošle godine već pobedila žena, pa da se ne pretrgnu (a i inače me smara). Matijević i G. Petrović su već dobili pa bih ja i njih skinula s liste (a i inače me smaraju). Za Z. Petrovića prvi put čujem (pretpostavljam da nije onaj što je pisao Selo Sakule). Ostaju R. B. Marković i V. Marković a mene muče zle slutnje da će ove godine konačno da usliše vapaje R. B.-a i da mu dodele Ninovu nagradu.  :cry:

Nagrada NIN-a Gordani Ćirjanić

17. januar 2011. | 08:42 -> 12:07 | Izvor: Tanjug Beograd --

Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine u 2010. je Gordana Ćirjanić za roman "Ono što oduvek želiš" saopštio je danas predsednik žirija Vasa Pavković.

Odluku žirija u kome su bili i Ljiljana Šop, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo, Pavković je saopštio na konferenciji za novinare u redakciji NIN-a.

Na konkurs za nagradu pristigla su 124 romana objavljena u Srbiji tokom 2010 godine, a u užem izboru je bilo šest romana.

U užem izboru, osim nagrađenog bili su i romani:"Vrlo malo svetlosti" Vladana Matijevića, "Mi različiti" Veselina Markovića, "Gospođa Olga" Radovana Belog Markovića, "Ispod tavanice koja se ljuspa" Gorana Petrovića i "Kamen blizanac" Zorana Petrovića.

Kako je saopštila redakcija NIN-a, pokrovitelj nagrade koja iznosi milion dinara, je "Telekom Srbije". Prestižna NIN-ova nagrada svečano će biti uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda.

Wow. Rispekt. Dve žene za redom!!!

Mora da je u žiriju bio neko ko čita forum, pa je hteo da oponira onima što tvrde da su žene hendikepirane.

Hahah, da, to sam i ja pomislio. Nakon što se ovde između ostalog diskutovalo i o samo tri NiNove nagrade dodeljene ženama tokom nekoliko decenija, odmah je stigla i četvrta. Pa... nazdravlje. Slutimd a je Džindžer čitao nagrađeno delo pa nam može reći koliko je po njegovom mišljenju nagrada rezultat kvaliteta a koliko ima veze sa politikom...

 :( Ostaje mi samo da se pridružim Belom Markoviću u skoku u Kolubaru.
Mislim, ovo je za nijansu bolje nego da su nagradili Ljiljanu Habjanović-Đurović, ali baš za nijansu.

Nemoj da ideš u kladionice...  :)

To bar znam odavno. Ja uvek propustim da uzmem u obzir ključne faktore - kao što je taj da Ćirjanićku objavljuje Narodna knjiga, u kojoj je glavni urednik predsednik NIN-ovog žirija Vasa Pavković. Posle se babo(a) češka po glavi.

Zar Vasa Pavković nije glavni urednik u Alnariju? Do pre godinu dana je bio.

Jedno ne isključuje drugo...

QuoteNIN-ovu nagradu za roman 2010. godine dobila je romansijerka Goradana Ćirjanić za delo "Ono što oduvek želiš", koja je izdata u Narodnoj knjizi u Beogradu. Odluka žirija je odmah izazvala negativne reakcije, budući da je urednik pobedničke knjige ni manje ni više nego Vasa Pavković, inače predsednik ovogodišnjeg žirija. Mada Pavković nije glasao za knjigu koju je uredio, primetno je da NIN-ova nagrada za 2010. od samog početka pa do proglašenja pobednika izaziva kontraverze.

http://www.malenovine.com/?p=3735 (http://www.malenovine.com/?p=3735)

'Kontraverze'?!

Šta, ti bi još hteo da ljudi znaju pravopis?!

Ajde, nemojste deca... Svukud po svetu se namestaju pobednici knjizevnih nagrada i to je najobicniji biznis kao prodaja krompira na Scallopovoj pijaci. Ovde je, cak, jedan od izdavaca, po odlasku u penziju, napisao roman, zasnovan na muckama oko dodela velikih knjizevnih nagrada, kao i sve mehanizme sa ziriranjem, uzvracanjem za glasove, cenama, itd. Posle bivse kolege htele jaja da mu seku i drali se da nije istina. Pa, ako nije istina, sta su se nalozili i toliko pravdali?

Quote from: Father Jape on 18-01-2011, 19:35:47
'Kontraverze'?!

Nije valjda kontrOverze? Pa, kontrOobaveštajna služba, kontrOdikcija, kontrOproduktivan... Igraš preferans pa daš kontrO?

A Scallop ti upravo dade rekontrO  :!:.

i ja sam se uvek pitao zašto je srednjovekovni a ne srednjivekovni

A zašto nije u srednjej školi ondak?

Quote from: scallop on 18-01-2011, 20:10:34

Quote from: Father Jape on 18-01-2011, 19:35:47
'Kontraverze'?!

Nije valjda kontrOverze? Pa, kontrOobaveštajna služba, kontrOdikcija, kontrOproduktivan... Igraš preferans pa daš kontrO?

Latinski prefiks jeste kontra-, ali kontroverzno od latinskog controversia (controversus, suprotno okrenut itd; francuski controverse, engleski controversy, controversial).

@Zika - jer nije u sredini veka, nego pertejnuje srednjem veku. Or summat.  :idea:

šta je onda kontrast?

Etimoloski recnici vele od lat. contrastare, suprotno stajati.

Sad bi ja kao trebalo da priznam? Eto, priznajem da po Vukajliji nisam u pravu. Sve su reči na kontra, samo je verzija na kontro. U životu to nisam izgovorio, a često popio - Cointreau. Šta je, tu je. Jednom ćemo ispraviti i Vujakliju. :lol:

Ovo je Klajn & Šipka (plus strani rjecnici), ne pratis nove trendove. :lol: Vujaklija nije bio savrsen ni kad je izasao pre nekoliko decenija, al' bolje nismo imali. Dobro, nisu ni Šlajn i Kipka savrseni (nema nekih konfjuktorskih stvari, preskriptivisticki se drze 'lezbijke' kao jedinog oblika itd.), ali su bar primetno savremeniji i potpuniji.

EDIT: Kad je vec off topic, da bude koristan:
Ako vam treba brza i besplatna etimologija srpskih reci imate
Hrvatski jezični portal (http://hjp.srce.hr/index.php?show=search)
a za engleske
Online Etymology Dictionary (http://www.etymonline.com/index.php?search=cavalcade&searchmode=none)

Opet žena dobila nagradu?! Pa dokle više?

Hvala. Osećam se grozno. Bio sam ubeđen da znam srpski skoro 65 godina. Nisam ja za nove trendove, nekako sam još u srpsko-hrvatskom. I volim da izmišljam sopstvenu etimologiju.  ;)

au, šta je tek kontrolor?

Quote from: scallop on 18-01-2011, 23:24:27
Hvala. Osećam se grozno. Bio sam ubeđen da znam srpski skoro 65 godina. Nisam ja za nove trendove, nekako sam još u srpsko-hrvatskom. I volim da izmišljam sopstvenu etimologiju.  ;)

što bi reko onaj mangup liotar: pisci ne znaju da pišu. oni najbolji - ponajmanje. :)

Salu na stranu, to je istina koju cesce valja ponavljati - vesta i sofisticirana upotreba jezika pri stvaranju bilo cega od vrhunskih govora, do sublimnih dela knjizevnosti nije nikad bila ni u kakvoj nuznoj korelaciji sa poznavanjem konvencija pravopisa. Ni u jednom jeziku.

Utisak nedelje, nedelja 30. januar, 21:00

Gosti: Gordana Ćirjanić - književnica, dobitnica NIN-ove nagrade
Vasa Pavković - književnik
Vule Žurić - kniževnik
Svetislav Basara - književnik

Kako da Bobana uključimo u prenos?

Lako. Na kraju, taman da njegova bude poslednja  8-) Al' mora i da glasa.

...ali mora da pozdravi sve goste u studiju, a narocito sarmantnu voditeljku i da kaze sta je njegov utisak, a nema ga na listi.

Novi članovi žirija NIN-a za roman godine

Vladislava Gordić-Petković i Mića Vujičić novi su članovi žirija za NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman godine. Oni će se pridružiti članovima iz prethodnog saziva - Vasi Pavkoviću, Ljiljani Šop i Mileti Aćimoviću-Ivkovu.

Vladislava Gordić-Petković je redovni profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i šef tamošnjeg odseka za anglistiku. Bavi se književnom teorijom i istorijom, književnom kritikom, publicistikom i prevođenjem sa engleskog. Od 2009. godine je na funkciji urednice pratećih programa Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu.

Mića Vujičić je diplomirao opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1998. godine kao slobodni novinar, kritičar i pisac. Njegov prvi roman ,,Oštar start" bio je prošle godine u užem izboru za NIN-ovu nagradu, a za isti projekat nagrađen je 2006. godine stipendijom iz Fonda ,,Borislav Pekić".
- Dvoje novih članova su renomirani književni kritičari. Njihovim dolaskom, osim najviših profesionalnih i etičkih standarda koji se podrazumevaju za članove žirija, uspostavljen je generacijski, rodni i poetički balans u okviru žirija, pa sam uveren da će argumentacija prilikom razgovora o delima iz ovogodišnje produkcije biti maksimalno izoštrena - kaže glavni i odgovorni urednik NIN-a Nebojša Spaić.

Ja bih samo da kazem da sam pre oko godinu i kusur dana kod VGP dobio desetku iz Šekspira. :lol:

Mani nije jasno kako NIN koji je privatizovan nije u sukobu interesa kada deli tu nagradu?

Quote from: Father Jape on 10-06-2011, 18:31:16
Ja bih samo da kazem da sam pre oko godinu i kusur dana kod VGP dobio desetku iz Šekspira. :lol:

... VGP  je retko neprijatna i nadmena osoba, užasan profesor, fake stručnjak za pitanja književne teorije i nadasve osoba sa poremećajima u društvenom ponašanju (meni je predavala pre dodatka 'P', te možda se preporodila u tom međuvremenu)...

Povećan najširi izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine

Iz redakcije nedeljnika NIN saopšteno je danas da je žiri za nagradu koja se dodeljuje za najbolji roman godine spisku za najširi izbor, na kome je već bio 31 naslov, dodao još jedan, roman Boška Krstića "Sagmajsterova istraga"("Kairos", Sremski Karlovci).


U saopštenju se navodi da je, posle utvrđivanja najšireg izbora koji je u NIN-u objavljen 9. decembra, na adresu NIN-a stiglo je još sedam romana.





Na sastanku žirija, održanom 12. decembra u redakciji NIN-a, jednoglasno je odlučeno da se u najširi izbor, od pomenutih sedam romana, uvrsti samo jedan, što znači da su na spisku za sada 32 romana.

Na istom sastanku, članovi žirija dobili su na čitanje još devet novoprispelih romana: Darka Arsenijevića "Iza sunca" (Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac), Milenka Markovića "Jevanđelje po Borivoju" (Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac), Gintera Gorbaeva "Nečist" (Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac), Milanke Mamule "E. & O.E." (Prometej, Novi Sad).

Tu su i romani Ranka Pavlovića "Nebeske kosturnice" (Prometej, Novi Sad), Ljiljane Maletin Vojvodić "U egzilu" (Prometej, Novi Sad); Vide Crnčević Basare "Prekomerna upotreba sile" (Dereta, Beograd), A. A. Vukoman "Drakulina kći" (Srpska knjiga, Beograd) i Radmila Šmakića "Nebo nad Jordanom" (autorsko izdanje, Beograd).

Tako je, za sada, na spisku prispelih romana 90 naslova.

Žiri će odluku o užem izboru doneti na sastanku 19. decembra, što će biti objavljeno u NIN-u 22. decembra ove godine. Ime autora najboljeg romana u 2011. godini biće saopšteno 16. januara 2012. godine.

O kakvo saopštenje, zašto je bitno da znam koje knjige su stigle kasnije od ostalih?! I da li ima negde spisak svih 90 naslova?

QuoteA. A. Vukoman "Drakulina kći" (Srpska knjiga, Beograd)

Ovo zvuči kao nešto za Sagitu.
xcheers

Quote from: zakk on 15-12-2011, 23:25:42
O kakvo saopštenje, zašto je bitno da znam koje knjige su stigle kasnije od ostalih?!

zbog većeg saspensa!
the plot thickens!

valjda umišljaju da su nekakav reality show i da mase izgaraju od nestrpljenja da vide ko će narednog januara da bude osveštan, sa svim četvrtfinalima i polufinalima do tada...

U užem izboru za NIN 17 romana

Žiri NIN-ove nagrade saopštio je 21. decembra da je za najbolji roman u 2011. godini od 33 knjige u uži izbor uvrstio 17 naslova.

U užem izboru nalaze se knjige "Venecija" Vladimira Pištala u izdanju "Agore", "Bremasoni" Mirjane Ðurđević (Laguna), "Tito je umro" Mirjane Novaković (Laguna), "Bernardijeva soba" Slobodana Tišme (Kulturni centar Novog Sada), "Kontrolni punkt" Davida Albaharija (Stubovi kulture), "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca (Arhipelag).

Takođe i romani "Ðorđoneova kletva" Laure Barne (Zavod za udžbenike), "Mein Kampf" Svetislava Basare (Laguna), "Almaški kružoci lečenih mesečara" Franje Petrinovića (Akademska knjiga), "20 sati" Branka Čankovića (Laguna), "Krf" Borivoja Adaševića (Stubovi kulture), "Ugarak" Zorana Petrovića (Geopoetika), "Ej" Krste Popovskog (Mono i Manjana).

Tu su i "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića (Mono i Manjana), "Ko je rekao živeli" T. H. Raiča (Mono i Manjana), "Viktorija" Marka Krstića (Mono i Manjana) i "Prekomerna upotreba sile" Vide Crnčević-Basara (Dereta).

Na sastanku NIN-ovog žirija, 19. decembra, kojem su prisustvovali Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujčić, razmatrano je devet romana koji su prispeli posle određivanja najšireg izbora, i tom prilikom jednoglasno odlučeno da se, kao 33. roman, u širi izbor uvrsti delo Vide Crnčević-Basara.

U međuvremenu, na adresu NIN-a pristigli su i sledeći romani: "Truman Kosovske rane" Miodraga Jovanovića (izdanje autora, Smederevo), "Emigrant" Miloša Sečujskog (KOS), "Piši tiše Andrićevo ime" Milenka Stojičića (RTRS), "Paralelni život" Slobodana Nikolića (autorsko izdanje, Kruševac), "Preko crte" Borka Veljkovića (Treći trg) i "Sklapanje pejzaža" Vladana Matića (Altera).

Ove romane će članovi žirija pročitati do narednog sastanka. Odluku o najužem izboru žiri će doneti na sledećem sastanku, 26. decembra, a poslednji rok za predaju romana koji bi mogli da se nađu u trci na NIN-ovu nagradu je 31. decembar.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2011&mm=12&dd=21&nav_id=567662 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2011&mm=12&dd=21&nav_id=567662)

Ala su se Manjanci razmahali. Nego, zna li se nešto o onoj "Drakulinoj kćeri"?

Quote from: Nightflier on 21-12-2011, 23:20:03
Nego, zna li se nešto o onoj "Drakulinoj kćeri"?

kažu da je iz dobre kuće. :mrgreen:

Mene te dve reči podsećaju na "Tomb of Dracula", koji sam obožavao kao klinac.

Постоји стари црно-бели филм тог наслова.... Са лезбо вампиресом. Не верујем да је ово новелизација истог.

Dracula's Daughter 1936 trailer (http://www.youtube.com/watch?v=E_2YyzNAT98#)

Quote from: Alexdelarge on 21-12-2011, 23:07:45
U užem izboru za NIN 17 romana

...

"Ko je rekao živeli" T. H. Raiča (Mono i Manjana)

Pa ovo je epohalna novost! :D

T.H. Grejč (Gradimir Pašćanović): HEJZI (http://www.znaksagite.com/diskusije/../../index.php?topic=9132.0)

T.H. Raič je Miodrag Raičević.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.kul-tim.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2010%2F04%2Fmiodrag-raicevic.jpg&hash=9588a8015529bc0ffe0211f00205d0cb46b22600)

Damn. Jedno slovo. I odma mnogo manje zanimljivo  :cry:

Bravo, Zak! To sam i ja pomislio... Mada, mogli su baš da uvrste i T.H. Grejča... Bar u širi uzbor.

Šest romana u trci za NIN

Žiri je objavio šest naslova koji su ušli u najuži izbor za najbolji roman objavljen u 2011. godini.

U najuži izbor za NIN-ovu nagradu žiri je uvrstio romane "Kontrolni punkt" Davida Albaharija, "Mein Kampf" Svetislava Basare, "Almaški kružoci lečenih mesečara" Franje Petrinovića, "Bernardijeva soba" Slobodana Tišme, "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića i "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca.

Odluku o nagradi žiri će doneti na zaključnoj sednici 16. januara 2012.godine.

Žiri zaseda u sastavu Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujčić i Vasa Pavković (predsednik).

Prošle godine NIN-ova nagrada za roman godine dodeljen je Gordani Ćirjanić za knjigu ,,Ono što oduvek želiš".

izvor:b92

Sa sajta RTS-a, mada svuda stoji da će tek u 12:00 biti objavljen dobitnik NIN-ove nagrade.



Слободан Тишма добитник је Нинове награде за роман "Бернардијева соба"...

A da i njemu više krene  xcheers

Ne da se Laguni nikako...

...i šire...

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/1027186/NIN-ova+nagrada+Slobodanu+Ti%C5%A1mi.html (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/1027186/NIN-ova+nagrada+Slobodanu+Ti%C5%A1mi.html)

Ne može PTC bez grešaka, pa to ti je  :-x

Intervju: Slobodan Tišma, pisac
Političar i umetnik su starozavetna braća

Moć ekonomiše snagom, da bi se već sledećeg trenutka obrušila svom silinom, to su njene estetske karakteristike

Dobitnik Ninove književne nagrade kritike za najbolji roman 2011. godine je novosadski pisac Slobodan Tišma za knjigu ,,Bernardijeva soba" (izdanje Kulturnog centra Novog Sada). Tišma je dokazan i kao uspešan pesnik, konceptualni umetnik i rok muzičar, autor je sedam knjiga poezije i proze. Junak njegovog nagrađenog romana ,,suvišni je čovek" koji svoj stan ustupa neobičnim gostima, dok sam obitava u olupini starog automobila, maštajući o oblicima jedne posebne sobe. ,,Lepota je nepotkupljiva, ne možete je kupiti na aukciji. Možda je baš zbog toga moj junak tako inertan, on podsvesno zna da će lepota doći sama na prag. Ako pak bude jurio doživljaj, ništa od toga", kaže Tišma za naš list.

Ključna simbolička slika Vaše pripovesti je soba, kao prostor intime i bogatstva unutarnjeg sveta, ali i bekstva, izolacije, usamljenosti. Na koji način ovo mesto oblikuje Vašeg glavnog junaka Pištu, a kako, sa druge strane, ono stvara njega?

Bolje bi bilo reći, kao ispunjeni prostor ili kao nastanjeni prostor, pošto je poznato da praznog prostora nema. Romančić počinje onom već čuvenom rečenicom koja ima samo jednu reč koja je i subjekt i objekt i predikat: Telo. Pa zatim dolazi druga: Oklop. Svet je  neka vrsta tamnice, puno toga se naguralo,a sa druge strane je beskrajan, deljiv je do beskonačnosti. Telo, ljudsko, je tamnica duše, to je poznata Platonova priča, a tamnica tela je pećina, dakle, soba. Soba je doduše podeljena četvorokrilnim vratima kroz čija mlečna stakla naslućujemo štošta,ali ne vidimo ništa jasno osim apstrakcije, tj. geometrije. Zato je nameštaj u ,,Bernardijevoj sobi" i dizajniran u formi geometrijske apstrakcije. Lep je,ali je neudoban. U tom smislu, Pišta je asimetričan, izmešten je u olupinu automobila, pokušava jednog trenutka da tu ljušturu podigne u sobu, da spoji telo sa već naseljenim prostorom sobe. To je neka vrsta paradoksa, iako nauka tvrdi da je tako nešto moguće, da više entiteta zaposeda isti prostor. Moguće je,ali nije prijatno.

Kao kontrapunkt savršenoj Bernardijevoj sobi nalazi se pomenuta olupina ,,mercedesa". Ona je, pak, deo Vašeg osobenog poimanja urbanog, koje se mistično širi u metafizičko, neuhvatljivo?



Auto je pokretna kućica, taj predmet povezuje stanovanje sa lutanjem. U ovom slučaju radi se o olupini bez točkova, dakle, funkcija lutanja je ugašena. Takav auto je čun izvučen na žalo univerzuma. Osnovni problem svakog materijalnog predmeta, dakle, tela je neodredivost granica, dokle se nešto prostire, to je teško reći. Olupina je i vremenska mašina, spiritualna kutija, pošto predstavlja Pištin skroviti kutak za vraćanje u prošlost. Tu on oživljava neke bitne momente iz svog pređašnjeg života, ali ih i transformiše, podiže ih na jedan viši nivo zadovoljstva. Otud je unutrašnji prostor olupine sinestezija mirisa, boja, zvukova i ukusa. Sve se stapa u jedan neopisivi ugođaj na ivici halucinacije.

Veći deo Pištine ličnosti pasivan je, ženstven, muzikalan, dok su na drugoj strani njegovi stanari – bivši političari i književnik, pripadnici sveta muškaraca, moći. Postoji li između sveta moći i sveta umetnosti jasno razgraničenje?

Umetnost je takođe kao i politika područje volje za moć. Političar i umetnik su braća, i to starozavetna. Pišta na jednom mestu doduše kaže da se između moći i lepote treba uvek opredeliti za lepotu, no, to je samo njegova nesuvislost, pamet mu nije jača strana. Moć je čudna i njeno pojavljivanje ne mora uopšte izgledati moćno. Postoji ta igra, ekonomisanje snagom, pretvaranje i odlaganje da bi se već sledećeg trenutka obrušila svom silinom, sve su to estetske karakteristike koje moć poseduje, dakle to je nerazlučivo, kao princip jina i janga. Svi dobro znamo da je politika neka vrsta umetnosti, politički činovi mogu imati estetsku dimenziju, kao što je i umetnost neka vrsta politike, ima svoje interese i sferu delovanja, ima sredstva i metod kako da se ostvari. Na primer, da je politika konstruisanje moći, a umetnost dekonstruisanje moći, jedno bez drugog ne ide. Različita im je samo metoda. A te priče o nežnosti, o nemoći, sve su to Piština samoobmanjivanja, njegova igra sa samim sobom, kako samog sebe preskočiti, kako samog sebe nadmudriti.

Deo tih igara je i njegov odlazak u prirodu, doživljaj radosti na improvizovanom krstu, za koji se plaća. U kojoj meri je reč o svetovnoj ironizaciji sakralnog, i koliko je junak moderni svetac u našem izgubljenom svetu bez Boga, novi Prometej?

Jeste. Iako on se ne odriče, on je sve izgubio. Sve osim majke. Majka se ne može ni steći ni izgubiti. Ali tu imamo kuću u noći i kuću po danu. Bitna je atmosfera, muzika noći kao pejzaž. Dan je profan i sve obezvredi. Ali i iluzije imaju vrednost, jača iluzija ima veću vrednost. To je ta neonska reklama koja svetli i po danu i još u šumi. A po danu ništa nema za džabe, iako cena nije previsoka. Sve je iluzija, sakralnost, profanost, svejedno. Religioznost bez Boga ili Bog bez religioznosti? Pišta nije vernik, ali ako plati malo, može zauzeti mesto Boga, dospeti na sam krst, može imitirati Hrista ili Prometeja. Samo malo je potrebno pa da se iskoči iz ustaljenog reda stvari, pogotovo u šumi gde staze vrludaju. Lako se postaje odmetnik ili, bolje reći, otpadnik. No, možda se on  pobunio bez razloga. Ipak to misererenobis odjekuje u njemu, to sapatništvo, o tome ne odlučuje on. Prometej ili Hrist? Raspetost, svakako.

U oneobičenom svetu Vašeg romana, greška je blagoslov, kvarenje vodi bogaćenju. Kako objašnjavate ovaj odnos?

Volim ponekad da prenesem nešto iz filma u moju prozu. Pri kraju romana Pišta priča kako je gledao film ,,Odiseja u svemiru 2001". Kompjuter Hal je otkazao poslušnost, na šta je posada reagovala tako što ga je isključila. Ubili su ga! Postavlja se temeljno pitanje: da li se Hal pokvario ili se pobunio? Kako možemo odrediti da li je u pitanju greška u sistemu ili remećenje koje dolazi spolja. To je nepojmljivo. Nemamo nikakvih dokaza da Hal nije individua, da je samo mašina. Svaka greška je pobuna, individualni čin, i ona se pridodaje sumi okeanskog bogatstva, jer ona nema gospodara.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Politicar-i-umetnik-su-starozavetna-braca.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Politicar-i-umetnik-su-starozavetna-braca.lt.html)

Da li je neko od nas čitao ovaj roman. Ili neki od prethodnih? Vidim da ga je mims zadavala na kvizu? Neko mišljenje o njemu kao piscu?

jedan od omiljenih pisaca zike kisobranca. meni dovoljno. :)

(ja jedino pročitah bernardijevu sobu. mnogo lepo piše čovek, nekako lako, a i samo izdanje je estetski jako lepo odrađeno)

Quote from: lilit_depp on 25-01-2012, 23:11:49
jedan od omiljenih pisaca zike kisobranca. meni dovoljno. :)

jesi li sigurna da je u pitanju slobodan tišma, da nije aleksandar?

javlja mi se da mu je slobodan draži od aleksandra, al možda se pojavi ovde pa ga lično priupitamo. :lol:

Da, da... S. Tišma je jedan of Žikinih favorita. Provereno. Zar se ne sećate da je Žika nedavno odigrao glavnu ulogu u filmu rađenom po jednoj priči Slobodana Tišme? Mislim da je to postovano na Znaku... Negde... Nekad... :)

Хиперпродукција

На адресу нашег листа досад је пристигло тачно 120 романа који су испунили услове да се такмиче за престижну награду. У наредном броју објавићемо шири избор жиријa. Романи се могу слати до 31. децембра (http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=74564)

Hoće li i ove godine Everest Media da zaboravi da ima nekoliko romana od kojih su najmanje dva značajan iskorak iz žanra? U godini kada se i autorska izdanja kandiduju?

Rumqna Nina Nina (http://www.youtube.com/watch?v=kk7AVW65uHg#)

Hajde što je Boban neodgovoran, ali, što si ti mamlaz?

Skalope, nešto si mi gnevan ovijeh dana 8-)

Znaš šta, ja sam još uvek pod utiskom onog tvog "mapiranja" iz "Oka za drugi svet".
Činjenica je da je oblast "javnog nadmetanja" u fasu degradirajuća.
Što se Bobana tiče, mislim da je on odavno shvatio da odsustvo ima jači impakt od prisustva.

Možda ja i nisam u pravu, ali gnevan sam svake godine u ovo vreme. Ne znam na koga više, na Everest Media ili na Tardis. Jebote, oni zaborave da bi mogli da konkurišu! Eno, i Boki konkurisao i Hokaj Pirs konkurisao i ovi što nam u forum postuju novele koje niko ne čita će da konkurišu samo ako stignu. Lepo je kad se nas dvojica naokolo zajebavamo, ali postoje i mesta i trenuci gde nema zajebancije. Teza o impaktu odsustva je budalaština, a nije mi jasno ni potsećanje na "mapiranje". Zaboravio sam.

Ja nisam hteo da konkurišem, a za Everest mediju i Tardis ne znam...

Tardis je konkurisao posle sajma sa Bakićevom "Unezverijadom", hvala što pitate pre nego što (se u)pucate.

Нема га на списку...

Kako to da se nije omaklo i sa romanom Mirjane Detelić "Legende o nestanku", koja je izuzetno samosvojna i kvalitetna?

Quote from: Lord Kufer on 14-12-2012, 19:39:43
Нема га на списку...

Vidim.

Quote from: scallop on 14-12-2012, 19:41:22
Kako to da se nije omaklo i sa romanom Mirjane Detelić "Legende o nestanku", koja je izuzetno samosvojna i kvalitetna?

Išla već sa Dorkasima ranije.

Čekaj, rekli smo da to nije ista knjiga. Ali, nisam ni pucao na tebe nego na Bobana. Tardisove omaške odavno smatram i svojim omaškama.


Mislio sam na Bobana. Ove godine ima bar dva objavljena romana koji cimaju napred svojim literarnim pristupom. To su "Šamanijada" i "Istorija ljubavi među mikrobima". Ali to nije sve u izdavačkoj brljivosti Everest Medije. Na drugoj strani imamo oruginalnu postavku Radionice fantastike koja traje već dve godine, izbor priča koji je selektiran od 12 odabranih čitalaca i urednički izbor i uređivanje pet članova ZS. Cilj je bio da se čitalačkoj publici fantastike predstavi 34 domaća autora, od kojih većina novih, u 43 kratke priče do 6000 karaktera. Ovih dana će i tu izdavačku priliku pustiti niz vodu u svojevrsnom slepilu primerenom samo našim izdavačima.

kufer reče da šamanijada nije roman ( a nije ni filozofija, esej, poezija).

Bobo, izdaj više taj ZS 20 dok se ne pokolju ovde, pliz.

Ko je još vodio računa o tome šta kaže Kufer? Trtlja ovde već vekovima i niko se nije prevario da njegovu dogmu uzme za svoju dogmu. "Šamanijada" je toliko originalno delo da mu se mora posvetiti pažnja. Nama može da bude teško da ga čitamo, ali, težina čitanja sigurno ne ide na uštrb kvaliteta literature, nego suprotno. Valjda je ozbiljnim pregaocima na domaćoj literarnoj sceni dopizdilo da se jedva omladinska literatura tretira kao vrhunska literatura?

Quote from: scallop on 14-12-2012, 20:46:48
Ko je još vodio računa o tome šta kaže Kufer? Trtlja ovde već vekovima i niko se nije prevario da njegovu dogmu uzme za svoju dogmu.

Pa, ovo nije sasvim tačno. Nisam uzela sa svoju dogmu, doduše. Sama reč "dogma" mi izaziva trnce niz kičmu, ali sam njegove misli i teorije uzela u razmatranje...

Šamanijada je partijski priručnik.

Ah, da, ti si uzela u razmatranje. Razmotri i zrelost partijskog priručnika. Stvarno me dobro protreseš kad se pojaviš da ono šta ja hoću obesmisliš.

Sad vidim, i boki77 je u izboru!  :)

Ma, sigurno da jeste. Nisu samo lenčuge koje je mrzelo da podnesu prijavu.

Quote from: scallop on 14-12-2012, 21:04:45
Razmotri i zrelost partijskog priručnika.

'oću

Lista za 2012. godinu je svedena na 20-ak naslova (znači 100 je otpalo u prvom krugu)... Od pisaca koji delaju u domenu fantasike u igri su ostali Stojiljković i Sarajlija.

Što ne okači ceo spisak, pa da ga detaljno razmotrimo?

QuoteНа састанку НИН-овог жирија за избор романа године одржаног 17. децембра 2012.
којем су присуствовали: Љиљана Шоп, Владислава Гордић Петковић, Милета Аћимовић
Ивков, Мића Вујичић и Васа Павковић (председник), на основу читања 120 приспелих
романа, начињен је шири избор који доносимо у овом броју.

Драган
Великић, BONAVIA – Стубови културе, Београд
Мирко Демић, ПО(В)РАТНИЧКИ
РЕКВИЈЕМ – Агора, Зрењанин
Дејан Стојиљковић, ДУГЕ НОЋИ И ЦРНЕ ЗАСТАВЕ
– Лагуна, Београд
Бранко Анђић, PLAY-BACK – Агора,
Зрењанин
Адријан Сарајлија, ОГЛЕДАЛО ЗА ВАМПИРА – Аутор
Дејан
Вукићевић, ЦЕРЕБРУМ – Чигоја штампа, Београд
Вуле Журић, СРПСКА
ТРИЛОГИЈА – КЦ Новог Сада
Борислав Чичовачки, РАСКОВНИК – Архипелаг,
Београд
Александар Гаталица, ВЕЛИКИ РАТ – Моно и Мањана,
Београд
Сандра Петрушић, ПОНИЗНО ОДУСТАЈАЊЕ – Eвро Ђунти,
Београд
Светислав Басара, ДУГОВЕЧНОСТ – Лагуна, Београд
Енес
Халиловић, ЕП О ВОДИ – Албатрос Плус, Београд
Милен Алемпијевић,
ШЛУСТРИК – Албатрос Плус, Београд
Крста Поповски, СУДБИНЕ – Дерета,
Београд
Стеван Лазић, БЛУЗ ЗА ЛУЗЕРА – Плато, Београд
Мира
Оташевић, ЗОЈА – Геопоетика, Београд
Ратко Дангубић, MOVING DAY –
Архипелаг, Београд
Драго Кекановић, ВЕПРОВО СРЦЕ – СКЗ,
Београд
Данило Николић, СПИСАК БУДУЋИХ ПОКОЈНИКА – СКЗ,
Београд
Катарина Брајовић, ШТАМПАР И ВЕРОНИКА – Штампар Макарије и
Октоих, Београд и Подгорица
Љиљана Томановић Пономарев, УЧЕНИЦА ПРОФЕСОРА
ЏОЈСА – Лагуна, Београд
Иванчица Ђерић, НЕСРЕЋА И СТВАРНЕ ПОТРЕБЕ –
Ренде, Београд
Ана Вучковић, SURFING SERBIA – Лагуна,
Београд
Вук Драшковић, VIA ROMANA – Новости, Београд

У
броју НИН-а од 27. децембра 2012. објавићемо ужи избор романа.
Испали из
трке:
У конкуренцију нису ушле збирка прича Владимира Бараћа У
редоследу појављивања и збирка песама Бобана Адамовића Пуцањ из пенкала, као ни
друго издање романа Капетан Веса Томислава Милетића.

gatalica favorit.

Jeste, i mene to vrlo žalosti...

...na listi je jedan ipak ozbiljniji favorit, na prvi pogled an underdog, a, sva je prilika, sure shot... dve reči...a nije Vučina...

Novu Anu Vučković sam neuspešno pokušao da pročitam... Da li ima neko ovde na forumu ko nju baš voli, da mi objasni u čemu je čar...

...nažalost, sve priče o literarnom daru Ane Vučković onih koji su iz ovih ili onih pobuda čitali to što ona stvara (pa čak i oniih koji su je javno podržavali) počinju  glasnim naglašavanjem da je divna osoba, pa vi vidite, štonokažu, enough said..

A šta ja znam... -.-
Kad pažljivije pogledam ovu listu (ništa čitala!), ispada da su mi najzanimljivije knjige ljudi kojima je pisanje beletristike, aj da tako kažem, sekundarno u životu: Mire Otašević i Branka Anđića, i da od njih očekujem više nego od nekih profesionalnih pisaca sa spiska. Jer su ovo ljudi pismeni, pametni, obrazovani, uspešni na tim drugim  (srodnim) poljima, i sve i da nemaju neki neviđeno raskošan talenat, svakako imaju šta da kažu.

Kad izuzmemo ove starije i mahom već ninovane pisce (Basara, Velikić, Nikolić), na širem spisku svi autori srednje generacije meni su nekako neinspirativni, da ne kažem kako sam redom prestala da ih čitam pre desetak godina. :( Možda se npr. Vule Žurić u međuvremenu razvio i napredovao, najpre bih na njega tipovala u tom smeru iako nemam mnogo živaca da proveravam, ali za Gatalicu verujem da je i dalje na nivou kompetentnog drugorazrednog autora, i ako nemamo ništa bolje, a lako je moguće da je tako, to bi bila dosta tužna slika domaće književnosti...

Od Ane Vučković sam čitala prvi roman, koji je bio simpatičan kad se uzme u obzir da je delo gimnazijalke, ali kad sam počela Plišani soliter, učinilo mi se da joj u međuvremenu niko nije rekao da se od "odraslih" ipak očekuje nešto drugo.

...Otašević, Anđić, Gatalica, Žurić, Velikić, Basara, Nikolić, Vučković - sure shot kandidat i favorit žirija nije niko u okviru pomenute skupine...

ja sam pomislio da mirko demić ima velike šanse jer je pokupio andrićevu nagradu pre nekoliko godina (meni je ta zbirka priča bila prilično neubedljiva, ali ko sam ja da ti sudim, pitao se i điboni). ipak, nisam mogao da poverujem da će roman sa zagradom u naslovu, koja gradi prilino usiljenu i rogobatnu foru, dobiti nagradu.

međutim, ginger verovatno aludira na dragu kekanovića. srpski pisac u hrvatskoj, borhesovac, dobitnik pekićeve stipendije (i to, čini mi se, baš za nacrt ovog romana, pre ravno 13 godina), hemingvejevska priča pred raspad jugoslavije, lovci love veprove po slavoniji itd. zaista, on bi mogao da bude prihvatljiv svima u žiriju, iz raznih razloga. i to bi zaista lako mogao biti prosečni ukus svih članova žirija.

tako da je glavna borba gatalica vs. kekanović.

NIN-ov žiri je na jučerašnjem sastanku izabrao 11 romana koji čine uži izbor u trci za prestižno književno priznanje. Odluka o dobitniku biće poznata 14. januara.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.blic.rs%2Fdata%2Fimages%2F2012-12-24%2F299134_nin-ziri1771212ras-foto-vladislav-mitic-014_f.jpg%3Fver%3D1356388923&hash=1fd3674e755b79bb0c9c0274b573b67cb49c8ac2) Žiri koji radi u sastavu Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić, u uži izbor za prestižno književno priznanje, NIN-ovu nagradu za roman godine, uvrstio je 11 knjiga.
   
Među njima su ,,Dugovečnost" Svetislava Basare, ,,Bonavia" Dragana Velikića (,,Laguna"), ,,Veliki rat" Aleksandra Gatalice (,,Mono&Manjana"), ,,Posmrtna maska" Lasla Blaškovića (,,Arhipelag"), ,,Štampar i Veronika" Katarine Brajović (,,Štampar Makarije" i ,,Oktoih").
   
Ovogodišnja spisateljska, odnosno izdavačka romaneskna produkcija, bila je bogata, a u osvrtu na nju predsednik žirija Vasa Pavković kaže:
   
- Žiri je na čitanje dobio 150 romana. Nažalost, srpski izdavači vole da, nazovimo stvari pravim imenom, maltretiraju žiri, pa romane objavljene, na primer, u aprilu šalju na čitanje 25 decembra. U tom nizu knjiga, među kojima ima i onih koje možemo nazvati nepotrebnim, izdvojilo se nekoliko romana koji čine čast savremenoj srpskoj književnosti. Mislim na romane Aleksandra Gatalice, Lasla Blaškovića, Draga Kekanovića, Katarine Brajović, Ivančice Đerić, naravno Basare i Velikića, a ima ih još.
   
Upitana za osvrt na ovogodišnju produkciju romana u Srbiji i njen eventualni zajednički imenitelj, Vladislava Gordić Petković napominje:
   
- Godina 2012. donela je interesantnu tematsku slike srpske književnosti. Ona je, pre svega, prilično disperzivna; piše se o istoriji i pojedincu, o porodici, o egzilu i povratništvu... Piše se u maniru žanra, romana reke, tradicionalnog realističnog romana... Romani čiji su autori žene su, istina, malobrojni, ali su, moram reći, vrlo suvereni. Pomenimo ,,Štampar i Veronika" Katarine Brajović, ,,Nesreća i stvarne potrebe" Ivančice Đerić, ,,Zoja" Mire Otašević... Ima ih još, ali toliko zasad.
   
Odluku o laureatu NIN-ov žiri doneće 14. januara u prostorijama kompaniji ,,Riniger Axel Springer", a svečano uručenje nagrade, čiji je novčani iznos milion dinara, je u 21 sat u Skupštini Beograda

...kakav košmar od ove nerazgovwetne vesti iz BLICa...

Ima li negde spisak 11 romana?

...nema, ali provreno je na visokim instancama da Sarajlija i Stojiljković nisu među tih jedanaestoro...

A Vuk?  8-)

...to već ne znam... koliko sam shvatio, ni do leaka ove informacije danas nije trebalo da dođe... dama iz BLICa se zbunila...

ah, te 'dame'...  :roll:

Evo svih romana koji su ušli u uži izbor:

Dragan Velikić ("Bonavia")
Svetislav Basara (,,Dugovečnost")
Aleksandar Gatalica (,,Veliki rat")
Katarina Brajović (,,Štampar i Veronika")
Laslo Blašković (,,Posmrtna maska")
Enes Halilović (,,Ep o vodi")
Milan Alimpijević (,,Šlustrik")
Mira Otašević (,,Zoja")
Ratko Dangubić (,,Moving day")
Drago Kekanović (,,Veprovo srce")
Ivančica Đerić (,,Nesreća i stvarne potrebe")

...ovaj suženi izbor je kranje nemoralan i nelegalan potez, budući da, formalno gledano, konkurs još uvek nije zatvoren...

Sumnjam da je žiri pročitao svih 150 knjiga. Šta je sa onima koje su dobili na čitanje 25. decembra?

Japijevski agresivna poza žiranata najviše od svega govori. Gde li su samo glancali gilje?

Quote from: kimura on 26-12-2012, 16:04:18
Sumnjam da je žiri pročitao svih 150 knjiga. Šta je sa onima koje su dobili na čitanje 25. decembra?

Sprdnja od roka.

Mislim da možemo da ih tužimo za patentirano "napredno prelistavanje"...  :)

Quote from: Mica Milovanovic on 26-12-2012, 20:33:27
Mislim da možemo da ih tužimo za patentirano "napredno prelistavanje"...  :)

ma bre, njih petoro na knjigu od 250 strana - pa to se podeli, svako preleti preko drugih 50 strana, i eto gotova knjiga za sat vremena!

laslo blašković! pa kako sam njega zaboravio, vojvođanska struja naleće iz potaje, knjiga objavljena pre 10 dana i odmah, vuf, u uži izbor. pošto sam se pokazao kao vrhunski kladioničar NIN-a i predvideo gatalicu i kekanovića, evo i trećeg ozbiljnog kandidata za nagradu. zasad ostajem pri gatalici, mada kvote još nisu izašle

Quote from: Zika Kisobranac on 28-12-2012, 14:12:28
pošto sam se pokazao kao vrhunski kladioničar NIN-a

od kladioničara do klaoničara - sledeći korak je da uđeš u ninov žiri!

Pa da mora da pročita samo pedeset strana iz sredine neke knjige !

Quote from: kimura on 28-12-2012, 15:15:37
Pa da mora da pročita samo pedeset strana iz sredine neke knjige !

za 95% tih knjiga, i to je mnogo!

Mrh. Šta ste se ozlobili, kao da je ranijih godina žiriju bilo davano više vremena za čitanje.
a) Šta god mislila o članovima žirija, to su sve profesionalni čitaoci, valjda su bar neke od ovih knjiga čitali tokom godine, kako su izlazile
b) Verujmo Bobanu za ono štih-čitanje, 50% knjiga može se pouzdano otpisati kao škart na osnovu par strana
c) ja sam naivno kupila i pročitala "Zoju" i majko moja, ni boljeg koncepta, ni osrednjijeg izvođenja :( Kako bih samo volela da je ovo super napisano! Ali nije :cry:

nek se zna da sam ja za basaru!

Quote from: Alexdelarge on 29-12-2012, 19:19:46
nek se zna da sam ja za basaru!

:-?

šta se bečiš? basara treba da dobije sve ninove nagrade! :mrgreen:

Nekako nisam to od tebe očekivao!  :!:

Quote from: Jevtropijevićka on 29-12-2012, 11:21:04
c) ja sam naivno kupila i pročitala "Zoju" i majko moja, ni boljeg koncepta, ni osrednjijeg izvođenja :( Kako bih samo volela da je ovo super napisano! Ali nije :cry:

jeste, baš osrednje. pomalo i konfuzno, neretko su visokoparni dijalozi a postoji i neko malo neugodno, skoro patetično oduševljenje velikim imenima. džabe ti što se kao likovi pojavljuju jonesko i suzan sontag ako me priča i stil ne voze... s druge strane, "leica format" daše drndić, "čovjekova porodica" tvrtka kulenovića, i, ako se ne varam, "kuvarove kletve i druge gadosti" srđana v. tešina - svi ti romani bave se temom fotografije i njenim vezama sa XX vekom ratova, zločina, holokausta... hoću reći, ni koncept "zoje" nije mi previše originalan, da ne pričam kako je cela zamisao u "leica format" izvedena raspisanije, baroknije, ubedljivije nego u "zoji". roman mire otašević mi je na nivou ideje kao osiromašena daša drndić koja je srela vudija alena iz "midnight in paris" i krenula stranputicom lirike. mislim, sve je to načelno u redu, ali nekako bih više voleo da sam čitao starinski, subjektiviziran esej o svemu tome nego roman.

Quote from: Zika Kisobranac on 28-12-2012, 14:12:28
laslo blašković! pa kako sam njega zaboravio, vojvođanska struja naleće iz potaje, knjiga objavljena pre 10 dana i odmah, vuf, u uži izbor. pošto sam se pokazao kao vrhunski kladioničar NIN-a i predvideo gatalicu i kekanovića, evo i trećeg ozbiljnog kandidata za nagradu. zasad ostajem pri gatalici, mada kvote još nisu izašle

...nadam se da je ovaj tvoj post pisan sa tačke gledišta šansa koje blašković u nestetskom smislu ima da sada ugrabi nagradu... ja sam pročitao samo dva romana (mada iz tog ključnog mu perioda karijere), ovaj najnoviji nisam, a sva je prilika da ni neću, i smatram da bi Blašković mogao da bude ozbiljan kandidat samo, u šta čisto sumnjam, ako je u međuvremenu naučio da piše i drastično doterao svoj agresivno-nekonsekventni 2stil" koji mi je onomad teško pao u slučaju ta dva ranija romana...

...ovih dana sam pročitao i Dragu Kekanovića i Ivančicu Đerić (koja jeste upadljivo napredovala, mada se i ovom njenom roman dovoljno toga ima zameriti), i ostajem pri ranijem predviđanju da će Kekanović (koji se ove godine žestoko kompromitovao po više (estetsko, ideološko, moralnih...) aspekata kao koscenarista filma LEA  I DARIJA, ali to je već neka četrnaesta, recimo, priča)...

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 30-12-2012, 15:27:01ostajem pri ranijem predviđanju da će Kekanović...

I ja mislim da će Keka... Mada, Gatalicu ne treba lako otpisivati. Verziran je to igrač.

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 30-12-2012, 15:27:01

Quote from: Zika Kisobranac on 28-12-2012, 14:12:28
laslo blašković! pa kako sam njega zaboravio, vojvođanska struja naleće iz potaje, knjiga objavljena pre 10 dana i odmah, vuf, u uži izbor. pošto sam se pokazao kao vrhunski kladioničar NIN-a i predvideo gatalicu i kekanovića, evo i trećeg ozbiljnog kandidata za nagradu. zasad ostajem pri gatalici, mada kvote još nisu izašle

...nadam se da je ovaj tvoj post pisan sa tačke gledišta šansa koje blašković u nestetskom smislu ima da sada ugrabi nagradu... ja sam pročitao samo dva romana (mada iz tog ključnog mu perioda karijere), ovaj najnoviji nisam, a sva je prilika da ni neću, i smatram da bi Blašković mogao da bude ozbiljan kandidat samo, u šta čisto sumnjam, ako je u međuvremenu naučio da piše i drastično doterao svoj agresivno-nekonsekventni 2stil" koji mi je onomad teško pao u slučaju ta dva ranija romana...

da, da, ja sve ovo nagađam samo na osnovu prosečnog ukusa žirija i statusa pisaca, tu kvalitet pisanja nema (skoro) nikakve veze.

Quote from: Zika Kisobranac on 30-12-2012, 15:08:10

Quote from: Jevtropijevićka on 29-12-2012, 11:21:04
c) ja sam naivno kupila i pročitala "Zoju" i majko moja, ni boljeg koncepta, ni osrednjijeg izvođenja :( Kako bih samo volela da je ovo super napisano! Ali nije :cry:

jeste, baš osrednje. pomalo i konfuzno, neretko su visokoparni dijalozi a postoji i neko malo neugodno, skoro patetično oduševljenje velikim imenima. džabe ti što se kao likovi pojavljuju jonesko i suzan sontag ako me priča i stil ne voze... s druge strane, "leica format" daše drndić, "čovjekova porodica" tvrtka kulenovića, i, ako se ne varam, "kuvarove kletve i druge gadosti" srđana v. tešina - svi ti romani bave se temom fotografije i njenim vezama sa XX vekom ratova, zločina, holokausta... hoću reći, ni koncept "zoje" nije mi previše originalan, da ne pričam kako je cela zamisao u "leica format" izvedena raspisanije, baroknije, ubedljivije nego u "zoji". roman mire otašević mi je na nivou ideje kao osiromašena daša drndić koja je srela vudija alena iz "midnight in paris" i krenula stranputicom lirike. mislim, sve je to načelno u redu, ali nekako bih više voleo da sam čitao starinski, subjektiviziran esej o svemu tome nego roman.

Eh, Lajka format je meni bio super ali ta knjiga je prosto... mnogo bolja od Zoje, temeljno i ozbiljno napisana, sad kad si je pomenuo još sam se više smorila :( I što je vrlo važno, pripovedno Ja je u Formatu dobro ocrtano, živo, na mahove krajnje iritantno i drndavo, a Zoja malne ne postoji kao lik.

Nego, razumem ja kako je zabavno nagađati ko će nagradu dobiti, ali može li se meni kao potencijalnom i krajnje neobaveštenom čitaocu reći ko je zaslužuje? Onako, po vašim ličnim estetskim kriterijumima?

a ne znam šta da ti kažem. u stvari znam, nego počinjem retorički izlizano i okolišno, a istina je: po mojim ličnim estetskim kriterijumima, NIN-ova nagrada nema estetskog značaja, već ekonomskog, pa su takva i nagađanja, predviđanja i podjebavanja.

jedino mi drago što je te švapske pare dobio slobodan tišma prošle godine da ima da kupi tofu, rižu, kupus i azuki pasulj. mislim da ni tu estetika nije presudila, i da je tišma, po tipu pisaca koji dobijaju NIN-ovu nagradu u zadnje vreme, i po načinima i kriterijumima dodele, eksces, jedan čudan splet okolnosti. i baš zato kažem: drago mi da je dobio pare, a kako je ušao u to kolo tako je i izašao, i nikom ništa. jedino mu sad preštampavaju knjige u KC Novog Sada, pa kontam da je dobio i neke honorare od državnih para, ali zaista nemam ideju ko to kupuje i i kakva je tržišna logika da objaviš ponovo "quattro stagioni", koji je već objavila laguna pre samo tri godine. mislim da te logike i nema, u pitanju je logika simboličkog kapitala: objavljujemo tišmi sabrana prozna dela (sva tri!), jer je dobio NIN-ovu nagradu. dakle, opet nema nikakvih estetskih niti unutarknjiževnih razloga, tipa, pravimo kritičko izdanje, ili sabrana dela sa autorskim komentarima jer su tišmu počeli mnogo da proučavaju širom slavističkih katedara, ili jer ga navode kao veliki uticaj mnogi važni savremeni autori. to prosto nije to, već eksploatacija imena koje je dobilo NIN-ovu nagradu. i dobro za njega, mislim, možda mu i poraste status u kanonu pa ga deca u školi po kazni budu učila napamet (što reče balašević da se smatra vrhunskim dometom pesništva), ali za mene lično ta nagrada/nagrade ne utiču na estetiku niti služe procenjivanju estetskih vrednosti, već uspostavljanju vrednosti samog pisca na tržištu kapitala (simboličkog, ekonomskog i kulturnog).

sad znam da ćeš mi postaviti pitanje: zar nisu sve nagrade takve? i mada nisam radio statistiku i istraživanje, sklon sam da se složim s tim (iako kad uzmeš glavna dela dobitnika nobelove nagrade, ili o'henrijeve, ipak možeš da očekuješ dobre knjige/priče). zato sad kontam da gatalica i kekanović zapravo i zaslužuju NIN-ovu nagradu.

mislim da su gatalici veće šanse, ali ako mene lično pitaš, srce mi malo više navija za kekanovića, jer je iz zagreba (mislim, šta, pa zar su potrebni neki racionalni razlozi nakon svega?).

Nisi odgovorio na pitanje.  :lol: Ali lepo te je i tako čitati. : *

Pročito sam prvi pasus Gataličine knjige - ubibože dosadno. Al, neka. Nek dobije.
A iduće godine, nek onaj polupismeni idiot Murakami dobije Nobelovu nagradu za književnost, i na ovom svetu će proglasiti da je entropija konačno pobedila.

Kad jedan bišvi sekretar Lazara Komarčića dobije NIN-u, gde će nam kraj biti... :)

Quote from: Jevtropijevićka on 22-12-2012, 13:52:16
Možda se npr. Vule Žurić u međuvremenu razvio i napredovao, najpre bih na njega tipovala u tom smeru iako nemam mnogo živaca da proveravam

ovo zaboravih da ti kažem da ne proveravaš, čisto da ti uštedim vreme. :)

Quote from: Zika Kisobranac on 31-12-2012, 15:34:37
sad znam da ćeš mi postaviti pitanje: zar nisu sve nagrade takve? i mada nisam radio statistiku i istraživanje, sklon sam da se složim s tim (iako kad uzmeš glavna dela dobitnika nobelove nagrade, ili o'henrijeve, ipak možeš da očekuješ dobre knjige/priče). zato sad kontam da gatalica i kekanović zapravo i zaslužuju NIN-ovu nagradu.

mislim da su gatalici veće šanse, ali ako mene lično pitaš, srce mi malo više navija za kekanovića, jer je iz zagreba (mislim, šta, pa zar su potrebni neki racionalni razlozi nakon svega?).

Možda je ovo gledanje u bob, ali imam nekakav prostoseljački utisak da si mi na fino i izokola priopštio kako se prošle godine nije pojavila nijedna domaća knjiga kojoj si se od srca obradovao  :lol:  Želim ti bolju književnu sreću (& sve ostale sreće) u ovoj godini!

 :)

a, gle, bilo je knjiga... najviše sam se obradovao jednoj koju ovi naši, za razliku od mene, ne vode u domaće: http://www.fraktura.hr/knjige.aspx?knjiga=654 (http://www.fraktura.hr/knjige.aspx?knjiga=654)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.fraktura.hr%2Filustracije%2Fknjige%2Fknjiga_1025131830.jpg&hash=09b5d1616a43e404d5fe6b8d6335a3b622a73a99)

Arsenić o Gatalici

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/77112-Pompezna-panorama.html (http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/77112-Pompezna-panorama.html)

Naročito mi se ovo dopada, a posebno ono boldovano:
8-)

Pisac/spisateljica koji se poduhvate ovako velikog narativa trebalo bi da imaju jasnu motivaciju zbog čega to čine. Naime, u idealnim uslovima pisanje počinje kao potreba da se neke stvari saopšte, dakle kao vid komunikacije između autora i zamišljenog čitaoca. Ono što po mom mišljenju nedostaje iza romana Veliki rat jeste što se ne vidi zbog čega je on napisan. Ne oseća sa unutrašnja potreba da taj tekst izgleda ovako kako izgleda i zbog toga u tekstu nema nikakvog prostora za identifikaciju. U tom smislu je to bespotrebna knjiga, ona je bez ikakvih problema mogla da ostane nenapisana jer ne predstavlja ništa više od stilske vežbe u relativno velikoj formi. Pompeznost i šepurenje su jedino što ovaj tekst zaista krasi, ali to ne bih nazvao vrlinama.

U najuži izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine ušlo je šest romana. To su: "Veliki rat" Aleksandra Gatalice, "Zoja" Mire Otašević, "Veprovo srce" Draga Kekanovića, "Štampar i Veronika" Katarine Brajović, "Nesreća i stvarne potrebe" Ivančice Đerić i "Posmrtna maska" Lasla Blaškovića.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.blic.rs%2Fdata%2Fimages%2F2012-12-24%2F299134_nin-ziri1771212ras-foto-vladislav-mitic-014_ff.jpg%3Fver%3D1357662345&hash=598364261f68af117e75a0da28e0b658a4386123) Žiri će odlučivati o dobitniku NIN-ove nagrade  Pomenute knjige izglasane su na poslednjem zasedanju žirija koji čine Vasa Pavković, Vladislava Gordić Petković, Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov i Mića
Vujičić.   
Na istom sastanku žiri je odlučio da u širi izbor uvrsti još tri romana - "Ponoć na tvojim rukama" Zorana Penevskog, "Life Lift" Slavice Perović i "Stranac" Svetozara Vlajkovića.   
 
Pobednik će biti proglašen u ponedeljak, 14. januara.
 
Zanimljivo je da se među 164 naslova koji su ispunili uslove da se takmiče za nagradu, našao i najnoviji roman Milorada Ulemeka Legije, "Krv, suze i znoj".

Uzimaju Gatalica ili Kekanović. Ja to onako na nepročitano.

Gatalica, na kraju.

Ah. :( (I jedno malo, rezignirano "Fuj.")

Pošto je članstvo u Društvu "Lazar Komarčić" neotuđivo i neoprostivo pravo, sad imamo dobitnika NINove nagrade. :-?

Evo, koga zanima, može da pročita prvih nekoliko strana na ovom linku:

http://www.monoimanjana.rs/preview.aspx?sales_item_uid=2c5678d4-8de9-4fe9-87d2-4d0086373048 (http://www.monoimanjana.rs/preview.aspx?sales_item_uid=2c5678d4-8de9-4fe9-87d2-4d0086373048)

Da li ste čitali intervju sa Gatalicom u novom NIN-u? Definitino imamo dobitnika NIN-ove nagrade koji se deklariše kao pisac fantastike.

https://twitter.com/space_geronimo/status/298921390592122881/photo/1 (https://twitter.com/space_geronimo/status/298921390592122881/photo/1)

(ne znam može li ovo svako videti; ako ne, skinuću ga i okačiti drugde)

ako mogu ja - onda može svako.

dobar text.
i, javlja mi se, jezivo tačan.

Quote from: Jevtropijevićka on 14-01-2013, 19:35:40
Evo, koga zanima, može da pročita prvih nekoliko strana na ovom linku:

http://www.monoimanjana.rs/preview.aspx?sales_item_uid=2c5678d4-8de9-4fe9-87d2-4d0086373048 (http://www.monoimanjana.rs/preview.aspx?sales_item_uid=2c5678d4-8de9-4fe9-87d2-4d0086373048)

'balo me interesovanje  :-x

zato si 'pokojni'...  :)

Quote from: pokojni Steva on 06-02-2013, 02:24:24
'balo me interesovanje  :-x

citao si dalje od autorove zahvale profesoru dragoljubu zivojinovicu?!!!

Kolike je ponuđeno bilo. Rekoh, 'balo me interesovanje.
Pride, posedujem "Uspon Evrope"  :lol:

...širi izbor za ovu godinu:


http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=83626 (http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=83626)

Ma uskoro će davati NIN-a umesto "Lazara Komarčića"... Sve sami fantastičari...

To znači da bi "Lazar Komarčić" konačno mogao da suzi pojam fantastike i vrati ga tamo gde je počeo..

Nadam se da ću uskoro videti Skalopa uživo jer zbog ovakvih postova imam ŠTOŠTA da mu kažem. -.-

Ko ti brani? Gledam najnoviji Mićin spisak i više je potraga za tračkom fantastike nego za fantastikom. Siguran sam da bi Libeat bilo muka od onoga šta se kao fantastika kod nas prepoznaje.

Mislim da grešiš, jer ne čitaš domaću fantastiku. A malo čitaš i stranu.
Da ne misliš da te kritikujem, ni ja ne čitam, samo napredno prelistavam.
Sa celog spiska domaćih romana pročitao sam samo Zelića, i Skrobonju do trećine.
Međutim, većina romana sa spiska je nepobitno žanrovska fantastika.
To što preovladava epska fantastika, koju ni ti ni ja ne preferiramo, naš je problem.
Ali onda bismo pri eventualnom vraćanju na staro morali da poništimo i Fipu i
većinu onoga što je rađeno devedesetih. Mislim da je to nemoguće... I da nije ni opravdano.

Quote from: Mica Milovanovic on 19-12-2013, 11:16:45
[Ali onda bismo pri eventualnom vraćanju na staro morali da poništimo i Fipu i
većinu onoga što je rađeno devedesetih. Mislim da je to nemoguće... I da nije ni opravdano.

Moram da kažem da te baš ne razumem. Dovoljno dugo smo u Klubu (ok, ti si  duže od mene), ali TO ŠTO JE RAĐENO DEVEDESETIH  - tada je prepoznato kao fantastika. Odmah, trenutno, i punog srca.
I ne vidim kako bi TO IZ DEVEDESETIH  doveli u pitanje.

Quote from: Mica Milovanovic on 19-12-2013, 11:16:45
Mislim da grešiš, jer ne čitaš domaću fantastiku. A malo čitaš i stranu.

O ovome bismo mogli da raspravljamo, ali ne na ovom topiku, a možda ni na kojem drugom na ZS. Takođe, volim ja epsku fantastiku, ali su domaći autori, sa izuzetkom Tešića, delimično, pisanje fantastike potcenili, pa od pripreme imaju autore britanske fantastike i naše narodne junačke pesme. Tako se dogodilo da nam je najznačajniji domaći poznavalac sveukuipne istorije Balkana Dexa. Sa druge strane, neko je uvrteo u tintaru da je OK domaći slipstrim, pa su se bacili na papazjaniju magije i domaćih partizana, četnika i političara. Na kraju, "brzo i lako čitanje" je dovelo do priča u kojima nema ni traga literature. Ako želiš da nagrada LK opstane, neko mora da napravi oštru selekciju, da ostavi pet dela na spisku i da ta dela (sva) pročita najmanje dvadeset čitalaca. Inače ti ne gine besmisleno nadglasavanje, a znamo dobro šta je posledica. Ja toliko na ovom topiku, a za ostalo biste morali da dođete kod mene.

Varvarine, kako si došao do zaključka da ja to dovodim u pitanje? Upravo suprotno sam hteo da kažem, tj. da domaća fantastična književnost ima neki svoj razvoj, koji uključuje i nešto što nam se sviđa i što nam se ne sviđa, ali da se sve to mora posmatrati u korpusu domaće fantastične književnosti. Izvini, ako sam bio neprecizan.


A sa scallopom se potpuno slažem. Zbog te predselekcije i pravimo spisak. A moj predlog za način žiriranja za Lazara Komarčića stoji na forumu već više godina i manje-više je takav kao što ti kažeš, s tim da sam, mislim, predvideo sedam članova žirija koji bi imali obavezu da pročitaju sva predselektirana dela.

Sve je u redu, i ja sam hteo da podvucem da je Klub i devedesetih imao vrlo, vrlo siroko shvatanje fantastike.
I da to ne treba ogranicavati.

Quote from: scallop on 19-12-2013, 10:47:55
Ko ti brani? Gledam najnoviji Mićin spisak i više je potraga za tračkom fantastike nego za fantastikom.

A kada sam ja ovo rekla, nastala je lavina. Na deponiji.

Izbor sužen na 15 naslova. Od žanrovaca "preživeo" samo Skrobonja.

Samo da prijavim kako sam ja izlapelo upamtila Žikino pominjanje Kekanovića kao preporuku, što se pri ponovnom čitanju postova nije potvrdilo, te sam danas samo zbog toga knjigu uzela iz biblioteke i pročitala, i ne da sam se prijatno iznenadila nego je knjiga, što se mene tiče, pokidala na više planova.
Inače ne spadam u ljubitelje
- lovačkih priča
- priča o ratu u Hrvatskoj
- ekskluzivno muških priča
što ova knjiga sve jeste, ali me je oduvalo samopouzdano pripovedanje koje kreće bez nekih stilskih šljokica i relativno lagano (jer ovo je kratka knjiga, takoreći duža novela) se zahuktava u stvarno vrhunski tekst koji ne pati ni od folklorašenja a la Radulović niti od naporne i često mucave "urbanosti"; delovi o lovu tj. o prirodi nisu opterećujući nego funkcionalni a opet odavno nisam čitala tako ubedljive i žive opise šume.
Zaplet nije sam po sebi iznenađujući, naprotiv, prilično je tradicionalan u tim turgenjevsko-hemingvejsko lovačkim okvirima, o piščevoj samopouzdanosti svedoči i to što nam unapred kaže razrešnicu, ali je mene svejedno kulminacija baš mučki zapanjila.
I svidelo mi se što i pored teške simbolike vepra itd. ni u jednom trenutku čovek ne prelazi u alegoriju, trojstvo devica-majka-baba veštica ovde je dato u muškoj varijanti što mi se takođe dopada, lunjanje po šumi usred rata u jednom trenutku me podsetilo (pozitivno!) na Lelejsku goru, a da, naznake o ratu-i-šta-je-bilo-potom šmekerski su svedene - dobro, po tom pitanju kriterijumi se lako razilaze, kapiram da bi ovo mnogima mogao biti "ultrasrpski diskurs" ali khm, meni je bilo okej.

Još jednom, hvala Žiki (koji se kanda odselio sa foruma, ali možda će ovo ipak videti) i na ovoj mlakoj preporuci, zadužio me je :)

Juče sam dobio na poklon Tai i jutros pokušao da čitam. Batalio posle 30-tak strana. Ja to [/size]zaista [/size]ne mogu...

[/size]Odoh da probam Vladušića... Drž'te mi palčeve...

Držimo.

Mićo, ako je za utehu, ja sam se preko praznika nadahnula tobom kao svetlim uzorom i pročitala ceo dečji fantastični roman Laure Barne "Četiri elementa", gore nego meni ti svakako neće biti :mrgreen:

Tako ti i treba.

Posle ćete se vi lično žaliti što niko ne čita domaću fantastiku, a Turaka/Jevtropijevićke nigde biti neće!

Došao do četrnaeste stranice i batalio u trenutku kada mi je objasnio da koka kolu treba da pijem hladnu, jer se tako koka kola mora da pije, ako želim da je pijem, a želim jer neću da budem hejter... (proveriti šta je to hejter)... Ovo je jadno...


Možda ću se ipak vratiti na Gocića...  :cry:

Anyway, hvala na podršci, a jevtri saučešće...

Quote from: Jevtropijevićka on 11-01-2014, 12:29:12
Posle ćete se vi lično žaliti što niko ne čita domaću fantastiku, a Turaka/Jevtropijevićke nigde biti neće!

A Laura Barna, kao, piše fantastiku?

Većina njenih dela su fantastika.

Kad bismo se zezali. Ja sam pukao još na EMITOR izdanje.

/kraj oftopika i prebacivanje na drugi topik

Na koji?

Tai dobio nagradu!

НИН-ова награда Горану Гоцићу за "Tаи"

БEOГРAД - Роман "Tаи" Горана Гоцића у издању "Геопоетике" добитник jе jубиларне 60. НИН-ове награде за роман године, саопштио jе данас председник жириjа Васа Павковић.

У наjужем избору за ову престижну књижевну награду били су и романи "Mи, избрисани" Слободана Владушића (Лагуна), "Златно доба" Силване Хаџи-Ђокић (Интерпрес и Tема), "Aркадиjа" Mилете Продановића (Aрхипелаг) и "Ваздушни људи" новинарке Танјуга Соње Aтанасиjевић (Просвета).

Жири у саставу Љиљана Шоп, Владислава Гордић Петковић, Mилета Aћимовић Ивков, Mића Вуjичић и Павковић одабрао jе "Tаи" од 182 пристигла наслова обjављена у 2013.

НИН-ова награда биће уручена Гоцићу на свечаности у Скупштини града у петак, 17. jануара у 17 часова. Генерални спонзор награде jе Пошта Србиjе.

Горан Гоцић jе краjем прошле године добио награду "Mилош Црњански" за своj први роман "Tаи".

Рођен у Ужицу 1962. године, дипломирао jе англистику на филолошком факултету Београд и магистрирао медиjе и комуникациjе на Лондонскоj школи економиjе и политичких наука.

Слободни jе новинар и филмски критичар. Писао jе за Старт, НИН, филмску културу, Синеаст, Eкран, Борбу, Интервjу, РTС и за jош око 20 медиjа: Дневни телеграф, Политика, Би-Би-Си, Ченел 4, Индипендент, Саjт & Саунд....

Jедан jе од аутора зборника о масовноj култури "Деградирана моћ: Mедиjи и косовска криза" (2000) и "Желимир Жилник: Изнад црвене прашине", коjи су обjављени на више jезика.

Пре неколико година укључио се у проjекат Балкански дневници, веб саjт са текстовима и видео клиповима о Бугарскоj, Грчкоj, Србиjи, Румуниjи, Aлбаниjи и Mакедониjи и њиховим православним црквама. Саjт jе био кратког даха, али Гоцић jе завршио своj документарни филм о цркви у Бугарскоj.

Добитник jе више награда за есеjе. Oбjавио jе студиjе: "Eнди Ворхол и стратегиjе попа" (1997/2012) и "Eмир Kустурица: Kулт маргине" (2001/2006).

Aутор jе дугометражних документарних филмова "Блоодy фореигнерс" (2000) и "Балкански дневник: Бугарска" (2010). Радови су му преведени на десет jезика.

У интервjуу "Новостима" он jе за главног jунака романа "Tаи" навео да jе то "средовечни, помало наивни и фантазиjама склони господин коjи, после децениjе мање-више отменог пропадања у Београду, губи веру у људе и затиче се у тачки где се сусрећу емотивна, духовна и професионална криза".

На микронивоу, у роману "Tаи", западњаци се исцељуjу и враћаjу к себи у друштву Tаjланђанки, док оне подижу буџет за поправку крова и школски прибор. На макронивоу, Запад истраjно гаjи приповести о пустоловима коjи откриваjу нове земље и њихове природне лепоте, а Tрећи свет проповеда о прометеjским белим боговима коjи долазе издалека и доносе моћ, знање и технологиjу, рекао jе Гоцић.

Aко погледате судбине Пола Гогена, Mарка Пола или Џеjмса Kука, видите да су се овакви митови преточили у историjу. Сличан jе случаj и с романом "Tаи" - и у њему легенде, као што jе она о Светом Христифору, постаjу део jедне интимне историjе.

"Mи из бивше Jугославиjе смо, попут jунака романа "Tаи" преживели горку породичну свађу и развод, током коjих смо углас вежбали да се расправљамо и мрзимо оне коjи су нам наjсличниjи. У комплету са страхом од странаца, дошли су и броjни други страхови. Tужна jе истина да смо се уротили против себе. Последица jе блокираност, подозривост и издељеност на ситне, немоћне и завађене феуде - укључуjући и раскомадану књижевност jедног заjедничког jезика", рекао jе Гоцић.

Ok, ima li neko da je knjigu pročitao (Mića...) ili neki iole duži prikaz/kritika/štagod na netu? Ne nalazim ništa sem odlomaka iz recenzija.

Nema veze, knjizara.com radi :/

08.11.14 Dnevnik - Novine i časopisi
ETIČKA TRŽNICA BLUDA?

Tai, Goran Gocić

Roman, ali i "filozofska" rasprava o ljubavi i (seksualno) bliskom kontaktu dve kulture koje nemaju, priznajmo, nijednu dodirnu tačku. Srbija i Tajland? Hm...
Dakle, Goran Gocić je napisao "Tai" (Geopoetika, Beograd 2013), priču o prilično (i bukvalno!) intimnom susretu različitih kultura u svojevrsnom seks-turizmu, sa implikacijama ka superiornosti jedne, ili druge civilizacije. Može se posmatrati i kao svojevrsna kritika instant zasićenih zapadnjačkih mužjaka, u odnosu na (čudnovatu) ,,moralnost" tajlandskih prostitutki iz namenskih noćnih barova. ,,Etička" tržnica bluda na kojoj su tajlandske prodavačice ljubavi pobednice, a (nemoćni) zapadnjaci u potrazi za smislom ljubavno/erotskog identiteta gubitnici. Ponešto veštački put, podoban za fikciju, a ne analitički pristup ipak potvrđuje da je u pitanju roman koji ne mora nužno da pretenduje na autentičnost, nego samo upućuje na jednu od mogućih realnosti u kojoj nije baš jasno ko više dobija u ovom "seksualnom kolonijalizmu".
U roman je inkorporirano, u različitim narativnim slojevima, mnoštvo "citata-uputstava" pozajmljenih od Vitmena, Čehova ili Vajlda, preko Froma, Badjua, Ničea ili Delimoa, do Montenja, Gurđijeva i Sabata, ali, zapravo, kao da je čitav roman jedan iscrpan, hvalevredan, iskren i kreativan omaž Kjerkegoru, onom Kjerkegoru koji je napisao filozofski roman "Dnevnik zavodnika".
Mala sugestija: ne dolazi u obzir da ne pročitate knjigu ,,zapadnjaka" koji tvrdi da su devojke iz barova sa Tajlanda prva linija fronta kad je u pitanju najezda društva probranog s Dna Zapada!

Đorđe Pisarev



06.01.14 e-novine.com
BABE, ŽABE I TAJLANDSKI SEKS TURIZAM

Tai, Goran Gocić

Možda je ovaj tekst u jednom trenutku na nivou ideja i mogao da bude interesantan, možda da u njemu ima makar trunčica ironije, možda da je Gocić imao urednika koji bi tekst skratio i/ili preusmerio, danas bih dao sasvim drugačiji sud od potpuno negativnog na koji me knjiga primorava. Ali, previše je nepoznatih u ovoj jednačini

Ovdašnjoj književnosti nedostaje ,,muških" ljubavnih romana. Nije to čudno, s obzirom na perspektivu njenog nastajanja, ljubav je retko dolazila u prvi plan, iako se radi o jednoj od, književno-istorijski gledano, dominantnih tema. Takođe, ljubavni roman se smatra ,,nižom" žanrovskom mogućnošću kojom se ,,bave" žene, koji se za njih i piše, pri čemu zaboravljamo da su upravo one bile te kojima možemo zahvaliti izuzetnu popularnost ove književne vrste s obzirom da predstavljaju sve dominantniju čitalačku publiku od početka devetnaestog veka naovamo. Ipak, sada već protekla 2013. godina donela je dva romana koja bismo tematski mogli svrstati u ljubavne. Radi se o veoma dobrom Letu Vladimira Arsenijevića i ne toliko dobrom prvencu Gorana Gocića Tai. Potonji je predmet ovog teksta.
Pošto se odigrava na Tajlandu, pretežno u Bangkoku, Gocićev roman zasnovan je na dualizmu, na suprotnosti između pripovedača, Zapadnjaka i objekta njegove žudnje, tajlandske prostituke, noćne dame, Lady Thai, u koju se zaljubljuje. Iako naizgled svestan svih kolonijalnih konotacija koje ova veza donosi, Gocić ih perpetuira i time potvrđuje, čak i produbljuje stereotip. Činjenica koja govori najviše tome u prilog jeste da glavna junakinja romana nema ime. Ne znam kako je moguće govoriti o ženi koju volite, u koju ste zaljubljeni do ušiju i preko glave, a da ona ostane bezimena. Jedino ukoliko se radi o objektu, a Gocićev roman, odnosno njegova namera jeste upravo suprotna, odnosno on pokušava da pokaže ,,ljudsku" stranu i sve unutrašnje protivrečnosti odnosa sa tajlandskom prostitutkom. Čak i kada ga vodi u rodno selo u kojem upoznaje njene roditelje i rodbinu, ona zauvek ostaje samo ,,ona" ili ,,moja Azijatkinja", a to ostaju i svi ostali Tajlanđani, osim istorijskih ličnosti, poput kraljeva, premijera i bogataša. Povrh toga, na kraju romana jedino pitanje koje se postavlja jeste da li je pripovedač zaražen ili nije jer je, suprotno svim pravilima ponašanja sa prostitutkama (to je svedočanstvo ljubavi i poverenja, valjda), odustao od sigurnog seksa. Roman kulminira rečju Negativan koja se odnosi na nalaze krvi pripovedača. Dakle, koliko god se trudio da nam prikaže odnos između njega i nje, definitivno se ne radi o odnosu dva bića koja se spajaju u ljubavi, nego je u pitanju odnos kupca i robe, Subjekta i objekta, zapadnog osvajača (koji, usput budi rečeno, mora da kupuje XL kondome koje neće koristiti, ali čisto da čitaoci znaju o kakvoj se grandeur radi) i istočne robinje. U tom smislu je svaki komentar koji će se dati o ,,istočnjacima" i/ili ,,ženama" bez obzira na njegov sadržaj, samo potvrda bazičnog odnosa u kojem smo Mi oni koji vladaju, a Ona/Oni potčinjeni jer to je, bože moj, prirodno stanje.
Druga stvar koja po mom mišljenju predstavlja nedostatak romana je odsustvo njegove putopisne verodostojnosti. Odista, u čitavoj postjugoslovenskoj književnosti ne postoji previše tekstova, a kamoli romana, o Dalekom istoku. Tai je trebalo da bude pravo otkrivalačko čitanje, ljubavni roman koji bi istovremeno trebalo da bude i putopis, nešto što bi vas autentičnim detaljima uvelo u atmosferu nepoznate zemlje u koju teško da će većina čitalaca ikada stići. Ipak, Gocićev tekst je mogao da nastane i na osnovu pročitanog ili na enciklopedijskom (wikipedijskom?!) znanju. Ovo nije nužno loše, štaviše u nekim slučajevima se na taj način mogu izgraditi važne intertekstualne veze, ali ukoliko roman pledira na određeni hronotop, onda bi morao da bude detaljniji. Pretpostavljam da je o Bangkoku moguće naći zanimljivijih podataka na internetu od onih koje nam se saopštavaju u romanu. Čak i kada ode na selo, u duboku tajlandsku provinciju, pripovedač se divi jelima koja mu serviraju, ali kaže da ne može da imenuje povrće koje mu je posluženo. O ukusima i mirisima da i ne govorimo. Pripovedač kao da je lišen čula. Nisam nikada bio u tim krajevima, ali mi se čini da oni moraju razlikovati od onoga što nam je poznato iz Evrope.
Dobar deo teksta u Gocićevom romanu zauzima esejiziranje, promišljanje, (auto)refleksija o ljubavi, Tajlandu, odnosima moći koji vladaju u ovoj zemlji, Zapadu i Istoku. Kao što sam rekao, tu nema nikakvih suštinskih pomaka, nema razbijanja stereotipa. Gledano sa naratološke strane, ova podela u kojoj je prikazivanje (showing) svedeno na minimum, a esejiziranje i prepričavanje (telling) povećano do nečitljivosti, ubija svaku volju u čitaocu da napreduje kroz tekst u kojem se ništa ne dešava, a sve što se i desi prepričano je u retrospektivi. Tekst je pored ovih misaonih delova prepun citata koji ne stvaraju zanimljive intertekstualne veze, već služe samo kao dekoracija, ukrasi bez smisla koji će nam pokazati kako je Gocić načitan. To je sjajno, zavidim mu na tome, ali mi nije jasno kakvu to funkciju ima u romanu. Spajati babe i žabe da bi se dobio predugačak esej koji se zove romanom o tajlandskom seks turizmu ne daje previše interesantno štivo za čitanje. Možda je ovaj tekst u jednom trenutku na nivou ideja i mogao da bude interesantan, možda da u njemu ima makar trunčica ironije, možda da je Gocić imao urednika koji bi tekst skratio i/ili preusmerio, danas bih dao sasvim drugačiji sud od potpuno negativnog na koji me knjiga primorava. Ali, previše je nepoznatih u ovoj jednačini.
Sudbina romana Tai, u trenutku u kojem još ne znamo už(asn)i izbor za Ninovu nagradu, nije poznata, ali kritičko oduševljavanje ovim tekstom, za razliku od pomenutog Leta, romana Bunker swing Mirjane Đurđević i Branka Mlađenovića ili nekih drugih koji će biti izostavljeni iz izbora za ,,najveću" romanesknu nagradu u ovoj jadnoj književnosti, dovodi u pitanje dominantan književni ukus. S njim se ne treba miriti, jedino što će polemika o vrednostima izostati, kao uostalom i o drugim važnim pitanjima srbijanske literature, kulture, a bogami i politike. Po svemu sudeći ovde će još dugo važiti Divljanovi stihovi ,,Nama Nova godina ništa nije donela..."

Vladimir Arsenić




03.01.14 Danas
POSTKOLONIJALNI ROMAN

Tai, Goran Gocić

Roman Tai Gorana Gocića jedan je od najinteresantnijih koji su se pojavili u prošlogodišnjoj književnoj produkciji. Tai ima sve elemente postmodernog romana: fragmentarnu dramaturgiju, dekonstrukciju kulturnih stereotipa i mitologema, epskih narativa i multižanrovski pristup.
On je u isto vreme (u smislu tradicionalnih žanrova) ljubavni roman, putopis, bildungsroman i esej, ali koristi i postmoderne forme turističkog bedekera, e-mail epistole, elektronskog dnevnika (blog) povezujući ih preko esejističkih pasaža, meditacija sa tradicijom tzv. postkolonijalne kritike sa namerom da dekonstruiše zapadnjačke stereotipe i predrasude o istočnjačkim kulturama, a pre svega, postkolonijalni, zapadnjački imaginarijum o tim kulturama.
U osnovi romana je priča o razočaranom junaku (razvod, smrt prijatelja, poslovni neuspesi, emotivni lomovi) koji odlazi iz Beograda na Tajland da bi tamo povratio samopouzdanje. Saveznike za to pronalazi na sasvim neočekivanom mestu, u jedenom seksi baru u Bankoku. U trouglu koji čine tri junaka, pripovedač, njegov prijatelj i jedna Tajlanđanka odvija se emotivna priča koja će svima doneti emotivne preokrete, ali i nova saznanja ne samo o vlastitim predrasudama, stereotipima, zabludama i fantazijama već i o različitim kulturnim i civilizacijskim kontroverzama savremenog sveta. Romanom dominira jak lični, ispovedni pečat, beskompromisna, emotivna ispovest glavnog junaka, razotkrivanje najintimnijih fantazija i maštarija, a u interakciji između junaka uspostavlja se snažna emotivna veza, ali traje i svojevrsni kulturno-civilizacijski disput.
Upravo taj nivo romana, njegovi junaci sa različitih strana sveta, kulturno-civilizacijska neuklopljenost, a pre svega identitetska potraga, pokušaj bekstva - iz jednog kulturnog okruženja iz jednom zauvek date kulturno-civilizacijske norme i definicije života koji se raspao na niz loše povezanih epizoda - u postkolonijalni metež, u drugost jednog istočnjačkog megapolisa i očajnička potraga za spašavanjem iz razlomnjenih fragmenata u kakvu-takvu celovitost u multikulturalnom okruženju, autor koristi da na autentičan i uzbudljiv način govorio o savremenom čoveku danas, unutar jednostavnog ljubavnog, sentimentalnog i melodramskog narativa.
Gocić, koji dobro poznaje klasičnu anglosaksonsku literaturu i različite savremene interdisciplinarne diskurse, na čitljiv, nepretenciozan, skoro kolokvijalan način u formi meditacija, asocijacija i e-mail uputstava ,,dobro obaveštenog prijatelja" referira, kroz meditacije i asocijacije svojih junaka, na onaj savremeni, interdisciplinarni tip govora, poznat pod imenom postkolonijalne studije. Kanonski književni tekstovi anglosaksonskih autora poput Jednog putovanja u Indiju (Forster), Bure (Šekspir) i Robinzona Krusoa (Defo), ili kanonizovana dela Edžvorta, Džejn Ostin, Gaskela, Dikensa, Š. Bronte i Tekerija, njihovi romani o kolonijama, putopisi i dnevnici kao i njihovi odnos prema imperijalnoj ideologiji formirali su zapadnjačke stereotipe, različite diskriminacije i generalni diskurs onoga što danas nazivamo imaginarijumom kolonijalizma. Na osnovu tog opusa nastala je teorija postkolonijalizma Edvarda Saida (Orijentalizam). Poput svojih postmodernih intelektualnih mentora (Deride i Fukoa) E. Said je bio fasciniran kako ljudi zapadnog sveta doživljavaju narode i vrednosti iz drugačijih kultura i to pod uticajem politike, ideologija i naročito književnosti. Na analizi književnih dela autora koji su kanonizovali kolonijalni putopis i kolonijalnu književnost, Said je postao osnivački intelektualac postkolonijalne kritike. Saidovo delo nastavili su i proširili drugi autori (Baba i Spivak), čime je dat novi podsticaj različitim formama analize kolonijalnog diskursa: studijama književnosti imperije i teoretizaciji putopisa. Jednom rečju, otvaranje zapadne kulture, teorije i književnosti prema iskustvima Drugih koji su ostali izvan normi i bili pod represijom ili smešteni u kontekst konfrontacije i mržnje proizvelo je mnoštvo studija i književnih formata u registru od zapadnjačkog prezira prema onome što je nepoznato i drugačije do grozničavog oduševljenja ili straha pred novim kulturnim, civilizacijskim i religijskim iskustvima. Senzibilitet i prosedei različitih derivata postkolonijalne kritike koji se naslanjaju na tradiciju velike književnosti kolonijalnog doba, putopisaca i orijentalista uticali su na veliki broj savremenih pisaca (Ruždi, Hoseini, Uelbek...) da tematizuju multikulturne dispute jer se upravo kroz takav diskurs i mogu najobjektivnije videti savremeni problem globalizacije, migracija, nomadizam, kulturna hegemonija, sukob civilizacija, globalna industrija poroka, seks turizam... i dekonstruisati predrasude, stereotipi, različite fantazije koje su nekada (na brutalniji način), a i sada glavni cilj eksploatacije svih vrsta globalnih ali i lokalnih, neoliberalnih industrija zabave, žudnje i hedonizma do turizma i industrije trivijalne književnosti.
Tai zato nije klasični ljubavni roman, mada to jeste, nego nešto daleko više. Postkolonijalni multižanrovski roman, emotivno proživljeni putopis i potraga za identitetom koji više ne pripada samo jednoj nacionalnoj kulturi, jeziku i jednom zauvek datom okruženju, a koji referira pored postkolonijalnih i na slične tradicije u srpskoj, nacionalnoj književnosti - Rastka Petrovića (Otkrovenja) ili slične formate i putopise Miloša Crnjanskog. Pisati danas palp romane u kojima na dalekim egzotičnim turističkim destinacijama nastaju ljubavne romanse između razočaranih, depresivnih žena i raspadnutih muškaraca u potrazi za melodramskim preokretima koji će im promeniti život, trivijalne su strategije komercijalnih pisaca neo-herc romana i sličnih izdavača. Književnost danas, u vremenu elektronskih medija, masovne blogerske trivijalizacije, kiča i estradne ,,psihoanalize" i poplave kućno-dnevničkih-goust romana i saga o mačevanju i raznim teorijama zavere, jeste složena, metaintertekstualna, interdisciplinarna avantura koja traži obrazovanog autora koji ne odustaje od dobre priče, uzbudljivih preokreta, autentičnog narativa, jakih i slabih junaka i snažnih emocija. U romanu Tai ima svega toga, a možda vas (svetonazorski) duel dva junaka/prijatelja u njemu inspiriše da ponovo pročitate Geteove Jade mladog Vertera i Didrovog Ramoovog sinovca - romane koji su emotivno obrazovale generacije muškaraca 19. i 20. veka i najavile (Ramoov sinovac) psihotične emotivne i psihološke promene u muškoj psihi i kulturi pa samim tim i promene u muško-ženskim odnosima 21. veka, kao posledicu neumitnog razvoja ,,svetskog duha" (F. Hegel je obožavao Ramoovog sinovca).

Dragan Jovanović




04.10.13 Dnevnik - Novine i časopisi
IZMEĐU DALEKOG ISTOKA I ZAPADA

Tai, Goran Gocić

"Geopoetika" je polovinom leta promovisala četiri nova naslova autora nepoznatih većini ovdašnjih čitalaca, u vreme zgodno za knjige koje se mogu poneti na odmor. Glavni urednik Vladislav Bajac rekao je tim povodom da je reč o piscima sa "geopoetskim" konceptom, uz opasku da ne brine kako će ova nova književna proza stići do čitalaca. I stigla je.
Ovde je reč o romanu-prvencu publiciste Gorana Gocića (51) sa, na prvi pogled, zagonetnim naslovom "Tai". Gocić je radio kao novinar i urednik u više domaćih i inostranih medijskih kuća, piše eseje i stdije o masovnoj kulturi, koji su nagrađivani i prevođeni na deset jezika ( kao "Endi Vorhol i strategija popa" i "Emir Kusturica:kult margine"). Snimio je i dva dugometražna dokumentarna filma.
Nagomilano publicističko, a verovatno i čitalačko iskustvo, kao i izvanredna erudicija, daju se videti u ovom Gocićevom romanu- čine ga bogatijim, slojevitijim i modernijim. Priča je smeštena na Tajland, a bavi se ljubavnim odnosom naratora i lokalne prostitutke. Mnogo puta obrađena tema u različitim umetničkim formama (književnoj, filmskoj, muzičkoj, likovnoj) dobila je poseban, postmoderni izraz u romanu "Tai"( što na tajlandskom jeziku znači-nezavisan, slobodan).
Autor koristi reči i izraze tajlandskog jezika, u priču upliće brojne aluzije i citate iz istorije književnosti, kulture, medija, sa interneta. Svestan da neće baš svi razumeti njegove stilske bravure, na kraju romana objavio je Beleške sa preko osamdeset tumačenja. Ipak, u osnovi je ljubavni odnos žene i muškarca, uzbudljivo prikazan kroz susret dveju različitih kultura koje teško pristaju jedna na drugu ("Ono što je za mene bilo ropstvo, za nju je bila sloboda"). Takođe i intimno sazrevanje jednog mačo-muškarca koji ostaje razgolićen, više nego njegova prodavačica ljubavi.
U dve rečenice, kako je "Tai" Gorana Gocića pročitao Vladislav Bajac:
- Knjiga koju određuje njen topos:Tajland, Ljubav i tajland. Žena, putenost, demistifikacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad.

R. Lotina

Da ne pomenu Let, pomislio bih, evo najzad čoveka koji zna šta priča...  :-x :-x :-x

Jebeš književnost... Definitivno odoh da se bavim mojim konjima...

Bolje nego obratno.


Nego, ako pisac nije bio u Tajlandu i upoznavao Tajlanđanke, onda je i to fantastika.

Jevtro, a da ti i Mića osnujete novu književnu nagradu? Ja vas spojim sa Zoranom Paunovićem, vi dovedete još par ljudi, i eto vam žirija. :lol:

Quote from: scallop on 13-01-2014, 16:46:48
Nego, ako pisac nije bio u Tajlandu i upoznavao Tajlanđanke, onda je i to fantastika.

Samo ako uvažene Tajlanđankinje imaju po tri sise.  :lol:

Nego, meni je uočljivo kako je Vlajsa ovo popljuvao, a i on je svojevremeno dobio NINovu nagradu za jedan prilično loš roman. Ali Potpalublje je valjda dobilo nagradu jer je u određenom trenutku povijesne zbiljnosti bilo na pravoj strani političke arene. Je li Gocić sa svojim romanom počešao takav svrab ili šta? Nekako i njemu je ovo debi, nemam utisak da je bio favorit, a dva prikaza koja sam pogledao ga pljuju prilično agresivno. Kapiram da ga niko ovde nije čitao (sem verovatno Džindžera pošto je taj čovek mašina), ali da li se barem znaju tračevi?

Quote from: Meho Krljic on 13-01-2014, 16:53:31

Quote from: scallop on 13-01-2014, 16:46:48
Nego, ako pisac nije bio u Tajlandu i upoznavao Tajlanđanke, onda je i to fantastika.

Samo ako uvažene Tajlanđankinje imaju po tri sise.  :lol:

a ako imaju penise, kao što često biva?

To je onda realistična proza. Takoreći glavni tok.

Quote from: Father Jape on 13-01-2014, 16:47:52
Jevtro, a da ti i Mića osnujete novu književnu nagradu? Ja vas spojim sa Zoranom Paunovićem, vi dovedete još par ljudi, i eto vam žirija. :lol:

Ne moramo novu da osnivamo, vidiš bre koliko ih ima, za svakog se nađe poneka... dovoljno bi bilo da oživimo Lazara Komarčića,  xfrenki  pardon, nagradu "Lazar Komarčić". *cima Miću za rukav*


EDIT naravno u smislu da Mića sve pročita pa mi onako ukratko prepriča  :mrgreen:

ja sam TAI visokoobdareno prelistao u knjižari i zaključio da ja to ne mogu da čitam.

gocić je vrlo drag lik, divan čovek, dobar esejista i kritičar, ali morao sam da mu se zahvalim na njegovoj ljubaznoj ponudi da mi pošalje poklon-primerak...

Ne zezaj! Mogao si posle da prodaš u novogodišnjoj prodaji.

Evo još dva prikaza:

http://pulse.rs/putovanje-na-kraj-noci/ (http://pulse.rs/putovanje-na-kraj-noci/)

http://gardencafe.me/tai-nova-knjiga-gorana-gocica/ (http://gardencafe.me/tai-nova-knjiga-gorana-gocica/)

Kuku i lele sa ovakvom književnom kritikom...

Quote from: scallop on 13-01-2014, 18:11:52
Ne zezaj! Mogao si posle da prodaš u novogodišnjoj prodaji.

u SHOPU prodajem samo knjige autora koje ne smatram prijateljima.
gocić mi je vrlo drag, poštujem ga, i zato unapred nisam hteo knjigu za koju mi je bilo jasno da mi se neće dopasti.

on je u svakom slučaju one of the good guys, autsajder u toj književnoj mafiji, i zbog toga mi je drago što je ovo dobio.

Ja sam tražio da mi poklone knjigu za rođendan i dobio je. Uspeo sam da pročitam tridesetak strana.
Ne mogu da kažem da to ama baš ništa ne valja, ali na mojoj skali od 1-20 to bi bila neka jača četvorka.
Bolji srednjoškolski uradak...

Quote from: Meho Krljic on 13-01-2014, 16:53:31
Nego, meni je uočljivo kako je Vlajsa ovo popljuvao

Nije Arsenijević, Arsenić.

Ghoule, drago ti je što je najprestižniju srpsku književnu nagradu dobio roman koji ti se ne može dopasti?
Možeš li pojasniti ovaj stav?

Quote from: divča on 14-01-2014, 11:52:40

Quote from: Meho Krljic on 13-01-2014, 16:53:31
Nego, meni je uočljivo kako je Vlajsa ovo popljuvao

Nije Arsenijević, Arsenić.

Ups, maj bed... Trebalo je pažljivije da čitam. Moj mozak je, pošto je Vlajsa ranije dosta pisao za e-novine, pročitao Arsenijević rađe nego Arsenić. Izvinjavam se svima povređenima.  :oops:

Ccc... Sram te bilo.


Pa ne bi čovek išao dotle da hvali svoj roman...  :)

U, da, tek sad vidim da se to pominje u tekstu.  :oops: :oops: :oops: Slijepac.

Quote from: Mica Milovanovic on 14-01-2014, 12:03:04
Ghoule, drago ti je što je najprestižniju srpsku književnu nagradu dobio roman koji ti se ne može dopasti?
Možeš li pojasniti ovaj stav?

već sam nagovestio gore, ali expliciraću.
naime, pošto od srpskih autora (romanopisaca!) ionako ne očekujem da napune moju šoljicu čaja, od njih očekujem da, za moj groš, upadnu u jednu od ove dve kategorije: 1) indiferentan sam (ne zanima me, s tim što je možda pismeno, možda okej na nekom nivou) i 2) gnušam se (ogavno idejno/ideološki, nepismeno, zastarelo, nečitljivo...).


(u teoriji je otvorena opcija i za 3) oduševljen sam, ali to biva toliko retko među današnjim piscima da je maltene nevredno pomena)

pošto gocićev roman stavljam u kategoriju pod 1) a pošto je dobitnik kao malo koji pisac na ovdašnjoj sceni (računajući obe kategorije!) neokaljan politikanstvom, klanovima, urotama, zaverama, pripadništvom Ovima ili Onima, i nije (koliko mi je poznato) "poguran" ni od koga (mega-moćni izdavač, kum-pobratim, stranka...) - a kao čovek je zaista Good Guy - onda mi je, kažem, drago, da je za promenu i jedan takav dobio nina.

E, baš si ga objasnio. Dobar je čovek, da mu damo NIN-a...


Toliko o kritičarskoj nepokolebljivosti...

Quote from: Mica Milovanovic on 14-01-2014, 13:31:29
E, baš si ga objasnio. Dobar je čovek, da mu damo NIN-a...


Toliko o kritičarskoj nepokolebljivosti...

samo ti potprckuj!

ne kažem da bih mu ja dao nina, niti da mi neki hipotetički 'mi' trebalo da mu ga damo (koji smo pa mi?) - samo kažem da, među ovim kandidatima, on MENI deluje kao najmanje loš izbor (a NEKOME se nino ipak mora dati)!

Quote from: Ghoul on 14-01-2014, 13:47:59
(a NEKOME se nino ipak mora dati)!

pa i ne mora...

Ma, šalim se, kao što znaš...

Kao ni ti, ni ja nisam u stanju da ovaj roman pročitam, ali iz onih 30-tak stranica mi je jasno da je ovaj roman daleko od onoga što bi čovek očekivao da bude vrhunac produkcije jedne književnosti u jednoj godini.

Pošto bih se na nečitano složio da u ovih šest nema boljeg, ima li nekoga ko bi imao neki zaista dobar predlog za roman godine?

Pa eto, V. Arsenić ima predlog, Srđana Srdića čiji roman Satori naziva remek-delom, ali Arsenić za mene apsolutno nije pouzdan kritičar jer književnoumetničku vrednost određuje uglavnom prema ideološkoj nastrojenosti autora :/



Ovde ima odlomak: http://issuu.com/knjizevna.radionica.rasic/docs/satori?e=7654884/1781754 (http://issuu.com/knjizevna.radionica.rasic/docs/satori?e=7654884/1781754)
Sam početak deluje dramatično pretenciozno - mislim, glavni junak čita En Karson koja je oličenje literarne pretencioznosti bez pokrića - al ko zna, možda se Arseniću omaklo, pa je knjiga i podobna i dobro napisana.


EDIT: ok, dobro, možda jesam prestroga, setih se Vidojkovića, dobro je što glavni junak uopšte čita :(

Quote from: Jevtropijevićka on 14-01-2014, 14:22:06
Sam početak deluje dramatično pretenciozno

Pročitao i ja odlomak, isto ovo mislim -- vidi se da se čovek jako trudi i baš loži na pisanje i kulturu, mada malo klinački, za moj groš -- u prvih par strana uspeo je da namedropuje Liotara, Barta, Mogwai, Zorna, Pinčona a da ne trepne... Da se ovaj početak razigra u 'remek delo', nema šansone.

Da, ovo podseća na Srpski Psiho samo koga je pisao neko par godina stariji i sa manje inklinacija ka metalu a više ka savremenoj avangardi.  :lol:

http://www.nin.co.rs/pages/warticle.php?id=91078 (http://www.nin.co.rs/pages/warticle.php?id=91078)
Elem, ne mogu da nabodem gde je ono za nino nino bih te ja, pa neka ga neko prebaci ili mi kaže gde je. Gore je  link za primljene knjige, pa me živo zanima (kao radoznalo nesvesno biće, neupućeno u tokove književnosti na ovim prostorima a i šire) ko su vaši kandidati?
Lično, tipujem na sledeće:
1. Dragorad Dragičević, INOK I DESPOT – Evro Đunti
2.Dževad Sabljaković, KAKO UBITI GOSPODINA FROJDA – Laguna Beograd
3.Ivan Tokin, NAJNORMALNIJI ČOVEK NA SVETU – Samizdat Beograd
4.Mladen Vuruna, KUTIJA SA FOTOGRAFIJAMA – Arhipelag Beograd
5.Vidosav Stevanović, AKO IKAD UMREM – Službeni glasnik Beograd
Uzeo sam samo u obzir objavljeno kod izdavača, a ne samostalna izdanja- pošto nemam saznanja kako je neko u svojoj režiji uspeo da dobije ovu nagradicu.
Vaše mišljenje?
(nešto mi ne da na onu temu o nin-ovoj nagradi da okačim)

Fantastika u izboru za NIN-ovu nagradu

Tuesday, 30 December 2014 11:16

NIN-ova nagrada za najbolji roman godineNa konkurs za NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2014. godini do sada je pristiglo 150 naslova koji ispunjavaju uslove da se takmiče za prestižno književno priznanje.

Među njima su i dela iz domena fantastike koja smo predstavili na sajtu Art-Anima: "Itika Jeropolitika@VUK" Save Damjanova, "Slobodanida" Bobana Kneževića, "Poslednji grad" Nebojše Petkovića, "Kaurinova kletva" Stevana Šarčevića, "Zavodnik" Dejana Ognjanovića i "Vrata sumraka" Mladena Jakovljevića.

Interesantno je da se među delima koja ispunjavaju uslove konkursa, našla i grafička novela "Korporativni pandemonijum" Zorana Penevskog i Aleksandra Zolotića. Ovakva odluka žirija NIN-ove nagrade, može da znači uspostavljanje novog pristupa u sagledavanju forme grafičke novele, koja na zapadu već duži niz godina ima status literarnog dela.

Žiri u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Božo Koprivica, Mihajlo Pantić i Jasmina Vrbavac uzeće u razmatranje i romane koji budu pristigli do 31. decembra, kada je poslednji dan za prijavljivanje.

Prvi presek, odnosno, širi izbor, žiri će objaviti u novogodišnjem broju NIN-a, nakon čega slede uži i najuži izbor. Dobitnik nagrade biće proglašen 19. januara 2015. godine.


baš na poov rođendan!


baš na dan dodele zlatnih ghoulova za horor!


baš na dan promocije slobodanide u bg!


slučajnost?
možda!

mda Slobodanide očekivano nema ni u najširem izboru, tako da sve teorije zavere padaju u vodu.

gde to piše?

pa u NIN-u, kao i uvek.
Sad ću da okačim sken.

Pa dobro, je li iko od naših prošao?

(https://www.znaksagite.com/ghoul/nin2014.jpg)

Ima jedno samostalno autorsko izdanje...

Vidi ti Gula! Ostao on na nogama!

Naravno, navijamo za naše gore list da dobije. Ko god taj list bio...

I nagradu dobija.... Da vidimo šta je u koverti...
KUTIJA SA FOTOGRFIJAMA!
Ne zato što su svi u žiriju saradnici Arhipelaga, daleko bilo.... Ni zato što vlasnik prati autora na promocijama.... Nego je to tako. Vredi literatura.
Neko čitao? Ne?
Šteta. Mora da je odlična knjižica.

Bila bi fora da horor roman uzme NIN, uf, baš bi bilo dobro. :)
Navijamo.  xcheers

Bogami, u ovom izboru lično poznajem četiri osobe - dve su sagitaški saborci, s jednom sam imao razne muzičke i komšijske susrete, sa jednom išao u školu.... Tu čak i ne računam Deksu s kojim sam samo pričao telefonom. Ninova nagrada je nekad delovala kao dodela oskara a sad mi je nekako baš bliska  :lol: :lol:

Ma, nemojte da imate iluzije, ovaj izbor je, kao i svaki drugi, prvo napravljen po imenima. Malo ko je od žirija pročitao više od tri-četiri knjige na spisku. Uzmeš poznate likove, pa onda čitaš. I uglavnom ne možeš mnogo da pogrešiš. Tek sada sledi pravo žiriranje...


Ako je iko sa sagite pročitao više od 5 knjiga od ovih 30, ja bih bio zaista prijatno iznenađen.


Činjenica da se knjige PR Aleksandra Ilića, ili Znaš to ko sam ja Jovane Ristić, koje sam prelistavao u knjižari, nalaze na spisku govori da te romane sasvim sigurno niko od članova žirija nije pročitao... Ili, ako jesu, da imaju ozbiljne poremećaje vrednosti.

Dajte ljudi... Koliko god da je Gul kontroverzan, ipak je naš.

Neka najbolji pobedi!!!

Quote from: Mica Milovanovic on 31-12-2014, 17:55:35

Ako je iko sa sagite pročitao više od 5 knjiga od ovih 30, ja bih bio zaista prijatno iznenađen.

Jedna nije dovoljna?

Gul ima šansi da pobedi koliko i ja da dobijem Nobelovu nagradu...


BTW, od svih sa spiska koje sam pročitao Gulova je najbolja - istina... jedina je...  :)


Kupio sam i Jedro nade - Malovića, ali još nisam pročitao...


Nažalost, čitanje je postala skupa zabava, a vremena su sve teža... Ranije sam kupovao na angro, pa napredno prelistavao i posle čitao ono što pretekne napredno prelistavanje. Sada nema knjige ispod 600-700 pa i 1500. Skupo da bi se knjige kupovale kad izađu. Posle par godina gotovo sve domaće padnu na kupindu na 100-200 dinara. Retki su koji drže cenu - Tešić (Kosingas) je takav primer... Njegovih knjiga nema da se kupe za male pare.

Ja sam prvog Kosingasa čitala iz biblioteke.  :)

Interesantno. Dobitnika nagrade za 2015-u mi je lično autor uručio na promociji...

Znaš ko će da dobije ili ti je ravno ko Aljaska?

Nije mi ravno. Voleo bih da nagradu dobije neko iz naše ekipe. Ko god da je najbolji od nas.

Prc Milojko. Da bi u ovoj zemlji stvari krenule nabolje, bilo bi najbolje da najpoznatiju nagradu u zemlji dobije i najbolji roman, a ne neko od nas. Ono što poslednjih godina dobija ovu nagradu poprilično oslikava čitavu situaciju. Jad i beda. I pored najbolje volje, ne naterah se da dočitam nijednog pobednika...


Ove naše uglavnom dočitam, ali, ako ćemo pošteno, od romana Strah i njegov slug nije bilo žanrovske knjige koju bih mogao čista srca da preporučim za ovu nagradu. A i ova knjiga je daleko od vrhova naše književnosti i ima svojih mana...

Quote from: Mica Milovanovic on 31-12-2014, 18:24:30
Gul ima šansi da pobedi koliko i ja da dobijem Nobelovu nagradu...

da se ne zanosimo: odličan je uspeh da je u ovaj izbor od 30 ušla knjiga koja je em a) ŽANR, em b) SAMIZDAT, em c) od autora koji nema nikakvog uticaja, niti lično, nit kao deo neke institucije, grupacije, klike itsl.
dakle, ja sam već sad, ovim, dovoljno 'nagrađen'.

sve preko toga (top-15? top-5?) je premija...

Quote from: Mica Milovanovic on 31-12-2014, 20:31:10
Prc Milojko. Da bi u ovoj zemlji stvari krenule nabolje, bilo bi najbolje da najpoznatiju nagradu u zemlji dobije i najbolji roman, a ne neko od nas.

A zašto ne neko od nas?  Pa mi jesmo vrh, ma koliko se ovde prepirali i pljuvali...

svake godine po jedan samizdat uđe u širi izbor. Prošle godine je to bio Sarajlija.
Bez obzira na besmislenost mnogih izbora u ovom veku, NINova nagrada i dalje privlači najveću pažnju.
Lepo bi bilo dobiti je, ali nije realno na svim zamislivim nivoima...

QuoteA zašto ne neko od nas?  Pa mi jesmo vrh, ma koliko se ovde prepirali i pljuvali...

U čemu smo to vrh? Pre nekog vremena ovde me neko u izboru najboljih srpskih romana podseti na Upotrebu čoveka, pa pročitah da odmorim dušu od gomile polupismenih pokušaja kojima se bavim u poslednje vreme. Ne vuci me za jezik... Uzmi malo Andrića, Nastasijevića, Mešu, Kiša, pa vidi šta srpski jezik i kako se koristi...


A ako ćeš da mi kažeš da ovi što dobijaju nagrade nisu mnogo bolji, složiću se sa tobom, ali to ti ne daje za pravo da bilo koga od nas koji ovde obitavamo nazivaš vrhom...


A da me neko pogrešno ne razume, drago mi je što je gulova knjiga prošla u ovaj izbor. Voleo bih da je i Bobanova, jer sasvim sigurno to pre zaslužuje nego par polupismenih baljezgarija koje su ovde ušle po ključu...

Vidi ko nam se budio. Srećna Nova Godina, Mićo, i nemoj da nam se nerviraš. Mnogo. Srpski jezik treba najpre znati, pa čitati... A, upotrebiti ga je već - čarolija.

Hvala, puno. I tebi i tvojima u zemlji i tuđini sve najbolje u Novoj godini.

U ovoj podeli snaga (a dosta toga nisam čitao, priznajem), držim fige Maji Trifunović i Oganjanoviću.

Quote from: Mica Milovanovic on 01-01-2015, 10:20:19
A ako ćeš da mi kažeš da ovi što dobijaju nagrade nisu mnogo bolji, složiću se sa tobom, ali to ti ne daje za pravo da bilo koga od nas koji ovde obitavamo nazivaš vrhom...

Izvinjavam se. Svako ima pravo na svoje zablude.

Mada, da se ne lažemo... Životinjsko carstvo je super.

Quote from: Mica Milovanovic on 31-12-2014, 17:55:35
Ma, nemojte da imate iluzije, ovaj izbor je, kao i svaki drugi, prvo napravljen po imenima. Malo ko je od žirija pročitao više od tri-četiri knjige na spisku. Uzmeš poznate likove, pa onda čitaš. I uglavnom ne možeš mnogo da pogrešiš. Tek sada sledi pravo žiriranje...


Ako je iko sa sagite pročitao više od 5 knjiga od ovih 30, ja bih bio zaista prijatno iznenađen.


Činjenica da se knjige PR Aleksandra Ilića, ili Znaš to ko sam ja Jovane Ristić, koje sam prelistavao u knjižari, nalaze na spisku govori da te romane sasvim sigurno niko od članova žirija nije pročitao... Ili, ako jesu, da imaju ozbiljne poremećaje vrednosti.

Ponosno mogu da kažem da nisam pročitao nijednu. :)

Quote from: Mica Milovanovic on 01-01-2015, 10:20:19

U čemu smo to vrh? Pre nekog vremena ovde me neko u izboru najboljih srpskih romana podseti na Upotrebu čoveka, pa pročitah da odmorim dušu od gomile polupismenih pokušaja kojima se bavim u poslednje vreme. Ne vuci me za jezik... Uzmi malo Andrića, Nastasijevića, Mešu, Kiša, pa vidi šta srpski jezik i kako se koristi...

Čekaj, zar David nije bio ortak sa Pekićem i Kišom i deo njihove spisateljske četvorke (zaboravio sam četvrtog)? Nikada ništa nisam čitao što je napisao, ali nekako sam pretpostavljao da su on i Albahari ozbiljni pisci, čak i okvirima svetske književnosti...

Quote from: Nightflier on 01-01-2015, 16:29:24
(zaboravio sam četvrtog)

Mirko Kovač?

Ja sam jako voleo u mladosti Albaharija i on je, po svim merilima Pisac. Ja i dalje čitam gotovo sva njegova dela, ali ona više nemaju tu snagu koju su imali njegova ranija ostvarenja. Bar za mene...
Proza Filipa Davida nekako nije po mom ukusu, pa osim Hodočasnika neba i zemlje gotovo da nisam ništa pročitao. Probao sam Princa vatre, ali to nisam uspeo da dovršim. Nešto mi tu ne štima...

Mirko Kovač, definitivno...

Quote from: Anomander Rejk on 31-12-2014, 17:44:41
Navijamo.  xcheers

Navijam da između članova žirija padnu sočne orgije!

Jeste, Mirko Kovač. Setih se kada je Divča pomenuo.

Kada sam pogledala širi izbor molim se Bogu da nagradu uzme Ghoul!

U uži izbor uvršteni su: Oto Horvat "Sabo je stao" (Kulturni centar Novog Sada), Nikola Malović "Jedro Nade" (Laguna), Slavoljub Stanković "Prvaci sveta" (Geopoetika), Ivan Tokin "Najnormalniji čovek na svetu" (Samizdat B92), Milovan Marčetić "Knjiga o Beuku" (Čigoja štampa), Mileta Prodanović "Vitiligo" (Arhipelag), Tanja Stupar Trifunović "Satovi u majčinoj sobi" (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo), David Albahari "Životinjsko carstvo" (Čarobna knjiga, Beograd), Vukašin Štreker "Zabrana upotrebe vatre i vode" (Književna radionica Rašić, Beograd), Laslo Blašković "Razbrajalica" (Arhipelag) i Filip David "Kuća sećanja i zaborava" (Laguna).

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2015&mm=01&dd=07&nav_id=944336 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2015&mm=01&dd=07&nav_id=944336)

Ispade i Gul...

Kako god, ući sa samizdatom u prvih trideset - odličan je rezultat.

ako pogledate malo ove šire izbore za NINovu nagradu u poslednjih nekoliko godina; svaki put imate gomilu Laguninih knjiga koje onda otpadnu i prođe jedna u uži izbor a nijedna u najuži i uvek imate jedan samizdat koji stigne donekle da se ne bi reklo da samizdati ne prolaze i takve stvari... cela ta igrarija sa širim spiskom je ispoštovanje političke korektnosti prema određenim izdavačima, a na kraju ulaze unapred određeni favoriti. Budimo realni, ima toliko toga zakulisnog iza dodele ove nagrade, a ako ovog puta dobije delo izdavača Arhipelag onda će se tačno i znati šta je na delu.

U uži izbor uvršteni su: Oto Horvat "Sabo je stao" (Kulturni centar Novog Sada), Nikola Malović "Jedro Nade" (Laguna), Slavoljub Stanković "Prvaci sveta" (Geopoetika), Ivan Tokin "Najnormalniji čovek na svetu" (Samizdat B92), Milovan Marčetić "Knjiga o Beuku" (Čigoja štampa), Mileta Prodanović "Vitiligo" (Arhipelag), Tanja Stupar Trifunović "Satovi u majčinoj sobi" (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo), David Albahari "Životinjsko carstvo" (Čarobna knjiga, Beograd), Vukašin Štreker "Zabrana upotrebe vatre i vode" (Književna radionica Rašić, Beograd), Laslo Blašković "Razbrajalica" (Arhipelag) i Filip David "Kuća sećanja i zaborava" (Laguna).

Ovo je neka zajebancija:
Slavoljub Stanković - Prvaci sveta. Pa to je romansiran istorijat koji je upravo filmovan o tome kako smo osvojili Svetsko prvenstvo u Ljubljani.
Vukašin Šteker - Zabrana upotrebe vatre i vode... Ima na netu prvih petnaestak stranica... Mika Oklop u pokušaju, sa trideset godina zakašnjenja...
Mileta Prodanović - Vitiligo - ovo sam prelistavao u knjižari - Den Braun se ne bi postideo... Prvo je pokušavao sa "umetničkim" knjigama, a sada se baca na bestselere... verovatno jednako netalentovano...
Ivan Tokinove tekstove je nemoguće čitati i kao kolumne...

Malovićevo Jedro Nade je SF koga nisam čitao - imam, ali ne dolazi na red...
Davidova Kuća sećanja i zaborava je takođe, po sižeu, fantastika, možda i SF. Ovo ću definitivno pročitati...
Laslo Blašković bi mogao biti dobar na osnovu prikaza...

 :!: MIĆU U ŽIRI ZA NINA! :!:

ps: ja sam još i dobro prošo (kod njega)! 8)

Quote from: Mica Milovanovic on 07-01-2015, 19:52:06
Vukašin Šteker - Zabrana upotrebe vatre i vode... Ima na netu prvih petnaestak stranica... Mika Oklop u pokušaju, sa trideset godina zakašnjenja...

Pročitao sam ovaj odlomak i nemam ništa pohvalno da kažem. Jezik doveden do banalnosti, "ortački", sa ciljem valjda da se postigne nekakva neposrednost u tekstu, a zapravo se pokazuje bezidejnost i nemoć autora da na slikovit i originalan način, kroz lične utiske prikaže Njujork, i sopstvenu emigrantsku sudbinu u njemu.
Saznali smo, istina, kako se u njujorškim restoranima peru sudovi, što je krucijalna stvar da se nama u Srbiji prikažu sve muke emrigrantskog života u AmeriKi. To je u tim daljinama prekookenaskim umetnost, naročito jer su ondašnji sudovi, za razliku od ovdašnjih, prilično puni i masni. Treba to sve oribati, kako kaže pisac - for fistfull of bucks...

Ne znam zašto su ljudi ubeđeni da je ovakvo sirovo, bez ikakvog koncepta i očito plitko i površno, predstavljanje sopstvenih doživljaja, životnih priča itd, dovoljno zanimljivo i kvalitetno da se pojavi u obliku romana ili bilo kojoj formi? Pazite, Njujork, ne Peulje Donje, dakle za jednog emigranta sa brdovitog Balkana to je prelaz iz "Fiće" u "Kadilaka", dakle utisci treba da ga preplave još na aerodromu, takvi da se nađu u rukopisu, i da mi koji čitamo zaista doživimo to jedno, iz piščevog ugla, od njujorških lica. A mi dobili Peulje Donje i obaveštenje da ne treba zalaziti u Harlem. Važi, nismo znali...

Vrhunac plitkosti, i vrhunac preko kojeg nisam prešao, već sam se strmoglavio u bezdan, desio se kada nas je pisac upoznao sa izvesnim Surinamcem, Holanđaninom, sa kojim je odmah uspostavio fudbalsko - navijačku žicu, gde saznajemo da dotični Surinamac navija za Ajaks, ali kao i svaki pravi "prijatelj fudbala", zna pola Zvezdinog tima iz Barija, što i deklamuje našem piscu, koji pada u ekstazu. Da, kao što ja znam pola šampionskih timova Aston Vile, Hamburgera, Notingem Foresta, Steaue i sličnih šampiona Evrope od kojih neki sada tavore čak i u nižim ligama. Nemam pojma. Crvena zvezda iz Peulja Donjih, a u Njujorku Milojko Pantić reguliše saobraćaj na Menhetnu...

Ne znam po kojem kriterijumu je ovaj rukopis ušao u 30, i da li uopšte ima nekakvog kriterijuma, ali ako su ostali romani na sličnom nivou kao ovaj, onda je bolje nagradu ni ne dodeljivati.

Ama šta si se zakačio za Peulje Donje?Tri puta si ga pomenuo u pet rečenica. :idea:

QuoteNe znam po kojem kriterijumu je ovaj rukopis ušao u 30, i da li uopšte ima nekakvog kriterijuma, ali ako su ostali romani na sličnom nivou kao ovaj, onda je bolje nagradu ni ne dodeljivati.

Nije ušao u 3o, ušao je u 11 najboljih, zajedno sa već pomenitim:

QuoteU uži izbor uvršteni su: Oto Horvat "Sabo je stao" (Kulturni centar Novog Sada), Nikola Malović "Jedro Nade" (Laguna), Slavoljub Stanković "Prvaci sveta" (Geopoetika), Ivan Tokin "Najnormalniji čovek na svetu" (Samizdat B92), Milovan Marčetić "Knjiga o Beuku" (Čigoja štampa), Mileta Prodanović "Vitiligo" (Arhipelag), Tanja Stupar Trifunović "Satovi u majčinoj sobi" (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo), David Albahari "Životinjsko carstvo" (Čarobna knjiga, Beograd), Vukašin Štreker "Zabrana upotrebe vatre i vode" (Književna radionica Rašić, Beograd), Laslo Blašković "Razbrajalica" (Arhipelag) i Filip David "Kuća sećanja i zaborava" (Laguna).

Čarobna knjiga, Beograd... otkad, zar oni nisu iz Novog Sada?

Dobija Laslo... ovo je poznata igra da se u početnim odabirima odbace glavni konkurenti željenom dobitniku i na kraju svi kažu: "pa nema ničeg boljeg."

Quote from: Anomander Rejk on 10-01-2015, 23:58:39
Ama šta si se zakačio za Peulje Donje?Tri puta si ga pomenuo u pet rečenica. :idea:

U pitanju je stanje duha, a ne geografski pojam, treba to i češće ponavljati, inače nemam ništa protiv Peuljana, Donjih i Gornjih, verujem da su to vredni i pošteni seljaci.

Quote from: Mica Milovanovic on 11-01-2015, 01:16:40
Nije ušao u 3o, ušao je u 11 najboljih, zajedno sa već pomenitim:

Onda je stanje još žalosnije, pogotovo ako ima ovoga o čemu priča Boban. Nemoguće da nema ničeg boljeg od ovog.

''Veliki rat'', koji je pobedio 2012. godine, je solidan roman.
Nema nekih grubih nedostataka, zapravo ne mogu da se setim da mu išta fali - uglavnom zato što ga se jedva sećam. Znam da me ništa nije posebno iritiralo dok sam čitala, ali isto tako znam i da sam ga, prilično mrzovoljno, iz drugog ili trećeg pokušaja dovršila. Najviše zbog osobe koja mi je, sva oduševljena, poklonila ovu knjigu.
Zaključak: ovaj roman možda zadovoljava neke osnovne standarde po pitanju kvaliteta, ali meni nije doneo ništa novo, ništa zbog čega vreme koje sam utrošila na čitanje ne bih smatrala za protraćeno.

Veliki rat je dobar roman koji ima osnovni problem da je vrlo težak za čitanje. Saša Gatalica je izuzetno obrazovan čovek, širokih interesovanja. Svašta je stavio u njega, a nedovoljno pažnje posvetio činjenici da sa druge strane knjige sedi živ čovek koga treba zainteresovati za tekst, uvući u priču, naterati ga da sa više želje obrće stranice...


Zamisli kakva nam je produkcija kada u poslednjih desetak godina možda za ovaj roman najpre možemo da kažemo da je je zaslužio nagradu. A znamo da u nekoj ozbiljnijoj konkurenciji od pre dvadesetak godina ne bi ušao ni u uži izbor...

QuoteSlavoljub Stanković - Prvaci sveta. Pa to je romansiran istorijat koji je upravo filmovan o tome kako smo osvojili Svetsko prvenstvo u Ljubljani.

Nije. Pogrešio sam.. Danas sam prelistavao u Vulkanu... Baš je ovako kako je predstavljeno na sajtu izdavača... Mozaično...  Nije nešto što bih poželeo da čitam, ali nije nikakav "romansirani istorijat"... Knjiga ima ozbiljnu nameru i izvinjavam se na pogrešnom tumačenju...


Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego ,,održivom" sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije ,,Vreme sporta i razonode" sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim ,,Zagrebe, da li se čujemo?" i prekidima na vezama).
[/color]Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije.
[/color]U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom ,,uništava" i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva).
[/color]Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zivot-dat-na-veresiju.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zivot-dat-na-veresiju.sr.html)
Ovo bi trebalo da bude stavljanje lopte na belu tačku.

da, pripremaju nas polako za dobitnika...

Ipak živi klasici. Moguće da David dobije, čovek u godinama. Ne bih nešto na Albaharija, ipak se radnije okitio.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/526405/FINALE-Horvat-David-Albahari-u-najuzem-izboru-za-NINovu-nagradu (http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/526405/FINALE-Horvat-David-Albahari-u-najuzem-izboru-za-NINovu-nagradu)

Baš gledam šta mogu naći o finalistima. Ja bih ovu knjigu uzela da čitam.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nije-jednostavno-pisati-o-tuzi.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nije-jednostavno-pisati-o-tuzi.sr.html)

ИНТЕРВЈУ: ОТО ХОРВАТ, књижевник
Није једноставно писати о тузи
Највише сам се бојао баналности и кича, пишући ову књигу. Упркос разуверавању пријатеља, сумњам да сам увек био на висини задатка


(Фото из личне архиве)
,,Пре подне ти пролази у имитацији преподнева, послеподне у имитацији послеподнева, а вече у имитацији вечери. Вино које сипаш у себе је имитација вина. И звезде су имитација звезда, њихова светлост трепери као свеће на гробу."

Овако, у свом новом роману ,,Сабо је стао", који је објавио Културни центар Новог Сада, Ото Хорват (1967), песник и прозни писац, описује живот свог главног јунака, који је изгубио вољену драгу А. Цео роман, како каже један од јунака, зрела је носталгија, без наде. Овај роман Ота Хорвата уврштен је у ужи избор од 11 романа за ,,Нинову" награду.

Зашто сте се после седам збирки песама одлучили за прозни израз?

Желео сам да напишем књигу о својој преминулој супрузи, а квалитет написаних песама ме није задовољавао. Схватио сам да морам да променим књижевну форму. Осим тога мој осећај је, већ дуго, да поезија није више мој медиј, не задовољава ме. У прози сам нашао слободу, успео сам да проговорим о многим стварима. Наравно, она није лишена надахнутости својствене поезији. Бившег песника у себи нисам успео да утишам. Можда ће ми то успети у следећем роману, иако сумњам.

Роман је, заправо, један велики интервју, у којем наратор одговара на постављена питања?

Незахвално је објашњавати шта је аутор хтео да каже и зашто је форма једног дела оваква или онаква, не желим никога да потцењујем. Ниједан читалац неће књигу видети и разумети на ауторов начин, па ни он сам је неће исто видети кроз годину дана. Чак и ред вожње може да се прочита и разуме на различите начине! Књига је отворена за разна читања и тумачења, као резултат личних животних и читалачких искустава, а то је много занимљивије. Јесам у тексту посејао неке назнаке из ког кључа би се ова књига могла читати, и то је довољно.

Али, с обзиром да ме питате додаћу и ово: прва реченица је парафраза почетне сцене из филма,,Огледало"Андреја Тарковског, ,,наслови поглавља" су искарикирана питања и имају везе са искуством психотерапије, како је то исправно видео критичар Драган Бабић, радом на преради трауме смрти. Још нешто важно у вези са овом књигом је да сам код Витгенштајна прочитао реченицу коју ћу да парафразирам на српском: ,,Све што пишем су фрагменти, а интелигентан човек ће видети у њима мој поглед на свет".

Ову сам реченицу мислио да узмем за мото, међутим нисам, учинило ми се да би било претенциозно. Овај цитат само делимично ,,објашњава" књигу. Фрагментарност заиста представља њену реалност. Верујем да ће интелигентан читалац схватити о каквој је књизи реч, зашто је изабран овакав начин приповедања, без експлицитног путоказа.

После смрти вољене драге, означене са А, главни јунак постаје свестан ништавила, пролазности, узалудности. Али, ништа не предузима да то стање промени?

Нажалост, јунак увиђа да ништа не може да уради да би променио оно што се догодило. Он остаје у животу, живи, и самим тим превазилази муку и бол, јер га живот вуче даље, зато што смо као стене у космосу, лансирани у неком правцу. Судари, застоји, промене правца, све је то укалкулисано у наш лет у празнини и мраку.

Од саме смрти – опаснији је заборав, јер заборав није ништа друго него смрт?

Били смо заборав и пре нашег рођења и постаћемо поново заборав у тренутку смрти, или кратко након ње. Смрт је рам нашег живота, а признаћете да је важније размишљати и посветити пажњу ономе што ће бити урамљено, него самом раму. Заборав је неминован као и смрт, ако не сада, онда кроз сто, или хиљаду година, или кроз шест милиона година, када Сунце буде експлодирало. Можете ли да замислите да вас се неко сећа кроз милион година? То је подједнако апсурдно као и питање постоји ли Бог. Нисам нихилиста, довољно је узети књиге из историје, или посетити напуштена гробља.

Кад човек стане – у свету ништа не стане. Кретање се наставља. Да ли је то прича о човеку и Богу?

Ако Бог и постоји, онда се силно забавља овим позориштем ужаса и језе. Неминовно је да се запитамо пред смрћу драгих, или сопственом, има ли Бога, који је хтели то да признамо или не – културна конструкција. Морамо имати Бога, да би лакше поднели егзистенцију, да кажемо Бог није хтео, није дао, или Бог је дао. А ми, јадници, копрцамо се као лутке на концу. Далеко су ми ближи неки моменти будистичког виђења света у којем је све кретање, нема мировања и вечности, ни у црним рупама. Све је промена, непрестана смена хаоса и хармоније. Константна је несталност.

Сабо оставља траг, своју муку претвара у речи, али оне су лажне, неистините, никад довољно добре. Страх од баналности?

Јунак само жели да скрене пажњу на немогућност израза, на јаз између осећања и речи. Међутим, и то је парадокс. Јер, оно што осећамо данас, неће бити исто са оним од сутра. Све се мења, а њему преостаје само да прича и покуша да речима ухвати, опише неухватљиво и неисказиво. Иначе, највише сам се бојао баналности и кича, пишући ову књигу. Писати о тузи – није једноставно. Био сам досадио својим пријатељима, првим читаоцима, са питањем: видиш ли овде негде кич? Упркос њиховом разуверавању, сумњам да сам увек био на висини задатка, али не волим да се враћам овој књизи, јер се онда враћам у прошлост, а тамо је углавном језа.

Ваши јунаци беже из Новог Сада у Будимпешту, Берлин, Фиренцу. Шта их тера из отаџбине?

Рат тера главног јунака из отаџбине, у распаду. Он студира у Немачкој и ради у књижари, да би могао да студира. Воли, сели се, тражи бољи посао, живот живи, шта друго. Могао би се он видети и као нови Ротов јунак Франц Тунда, а ко то није из бивше нам домовине?

Често се понавља реченица: ,,Ти, издајица." Бити жив – то је издаја?

У контексту догађаја – да. Остати жив, док вољена особа умире, месецима, у мукама, а ви не можете да јој помогнете. Ту не мислим на кување, чашу воде, инјекције, него на ону помоћ коју нисмо у стању да дамо, а то је излечење, понекад изазива тај осећај кривице, што сам дефинисао као издају.

Поглавље ,,Ти ћеш ме излечити – биле су њене речи", права је поема. Да ли сте размишљали да овај прозни текст претворите у песму?

Не, нисам. Мислим да споменуто поглавље треба да остане у тој форми. Не желим да се враћам тој књизи, иако нисам написао сва планирана поглавља, јер ме је писање буквално убијало, па сам рукопис морао да завршим пре времена. Ова књига је естетизација прошлости и смрти, велика цезура, али и аутотерапија и превазилажење трагедије. Самим тим део прошлости. Тренутно пишем нови роман, који неће имати везе са траумом губитка. Моје мисли посвећене су само тој књизи, у настајању.

Зоран Радисављевић

Lepo zvuči, ali mnogo emotivno za mene. Suviše bolno deluje i odviše iskreno. Zabilazim i vraćam se dobrim, starim teorijama zavere i potragama za izgubljenim dlaka Stefana Prvovenačanog u kapi ćilibara koje su u središtu potrage dobronamernog novinara i pohlepnih moćnika CIE, masona i nekih drugih sekti... Ili kako se prave princes krofne sa suzama i po kile žilavke, u sred Pariza, posle ringišpila. To mi je domet.

Sviđa mi se tvoj domet.

Nismo mi svi za Prusta ili Basaru. Meni dosta i Suzana Mančić.

Filip David dobitnik NIN-ove nagrade

Dobitnik 61. NIN-ove književne nagrade za 2014. godinu je Filip David za knjigu "Kuća sećanja i zaborava" koju je objavila "Laguna", saopštio je danas petočlani žiri.

Žiri za dodelu Ninove nagrade za roman objavljen 2014. godine, u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić, Božo Koprivica i Mića Vujičić danas je doneo odluku da je dobitnik prestižnog književnog prizanja Filip David za knjigu "Kuća sećanja i zaborava". 

O knjizi "Kuća sećanja i zaborava"
Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spasi od sigurnog pogroma. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila. Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na Kuću sećanja i zaborava. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, Kuća sećanja i zaborava je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti.

Biografija

Filip David (1940, Kragujevac). Diplomirao na Filološkom fakultetu (Jugoslovenska i svetska književnost) i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV (Dramaturgija). Književnik, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, odakle je odstranjen zbog učešća u organizovanju Nezavisnog sindikata. Napisao je više TV drama, filmskih scenarija (Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Ko to tamo peva, Bure baruta...). Objavio tri knjige pripovedaka: Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom, Princ vatre, roman Hodočasnici neba i zemlje, knjige eseja Fragmenti iz mračnih vremena i Jesmo li čudovišta, Svetovi u haosu. Zajedno sa Mirkom Kovačem objavio Knjigu pisama 1992-1995. Pripovetke i roman su između ostalih dobili nagrade: Nagradu Mladosti, Milan Rakić, BIGZ-ovu i Prosvetinu nagradu za najbolju knjigu godine, te Andrićevu nagradu. Knjige su mu prevođene na više jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija. Redovni profesor dramaturgije na FDU u Beogradu.

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/527657/Filip-David-dobitnik-NINove-nagrade (http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/527657/Filip-David-dobitnik-NINove-nagrade)

predvidivo, ali ok.
iako je upitnih nazora, dobar je pisac (bio), barem u kratkim pričama.

(https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xfp1/v/t1.0-9/10246723_740298309373852_2290353069934331447_n.jpg?oh=c71423031296f9c9dc27decc6fed04d6&oe=556CA8BE)

Po sižeu je čista fantastika...

malko podseća i na enciklopediju mrtvih.

(https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/10868161_433958610086734_2919214565683669046_n.jpg?oh=f19d75adb8927599041361ec0131423e&oe=5529201B&__gda__=1432054179_d8dd3d96d93eace0a61b387ba97fa9c8)

Davidov roman se strmoglavo uspinje na listi najprodavanijih Laguninih izdanja. Upravo je pretekao Karajlića. Obično me ovakve stvari ne nerviraju, ali zar je moguće da je David bio nepoznanica srpskom čitalaštvo, pa je bilo potrebno da dobije NINa da bi ga ljudi kupovali? Narod je odista stoka, pa i taj "visokokuluturni" narod.

Odgovor na tvoje pitanje je:
Da.

Jednako mi je opčinjavajuće to što se Koeljo i nakon svih ovih godina prodaje na tone. Čovek bi pomislio da će u nekom trenutku doći do zasićenja tržišta...

BETON BR.155
Sreda 21. januar 2015.
Piše: Saša Ćirić

ŠTA ĆE BITI S KUĆOM?
Filip David: Kuća sećanja i zaborava (Laguna, 2014)


Nije jednostavno pisati o najverovatnojem NIN-ovom laureatu u trenutku kada se lovorov venac još plete u NIN-ovom žiriju za 61. dobitnika, još je manje ugodno pisati o romanu čoveka čiji angažman cenite a vrednosti delite. To nekako podrazumeva pohvalan ton i pozitivno vrednovanje. No, amicus Plato... i koncept kritike kao subverzije čine da se očekivanja zanemare a odnosi filije stave u zagrade, bar privremeno, dok tekst kritike ne nastane.
Eto, bila je dovoljna jedna hokejaška rokada na klupi NIN-ovog žirija pa da u još jednoj godini očajne produkcije romana, u najuži izbor zasedne gde-je-ić trojka: Horvat, David, Albahari. Krajnja su vremena došla po srpski naci-kulturni model. Predlažem stoga da nacionalno o(ne)svešćeni i sionski okađeni mediji prenesu da su u najužem izboru autori Horvatić, Albaharić i Davidović. Opet, finale ovog procesa protiče u znaku očudnih promena u NBS: Vladimir Kecmanović, već neko vreme lišen glasničke blagodeti pisanja koričnih recenzija za pišljivih 55.000 dinara, liferovan je u Upravni odbor Narodne biblioteke Srbije, kome, gle čuda, predsedava jedan od novih članova NIN-ovog žirija, profesor i ribolovac M. Pantić, koji Lasla Blaškovića nije pozdravio kao kandidata za NIN-ovu nagradu, ali jeste ili hoće kao v.d. Upravnika NBS. Gde-je-ić pisci u najužem izboru i povratak PEN/SKD-džedaja na pozicije NBS-moći pod kišobranom naprednjačkog ministra kulture Ivana Tasovca – o, kako plodno činjenično tle za konspirološka snatrenja.


PAČVORK KOMPOZICIJA

Roman Filipa Davida Kuća sećanja i zaborava dobar je primer romana čija struktura liči kartonskim kutijama, koje nastaju lepljenjem različitih slojeva iz različitog perioda. Tako je autor za svoj roman iskoristio dve priče: ,,Dajmon" i ,,Zovem se Andreas" koje su objavljene u Frakturinom izdanju njegovih Sabranih i novih priča (svibanj, 2013), s tim da je prva objavljena nepromenjena a u drugoj je izostao početni pasus, šumar je dobio ime, dok je poglavlje zamišljeno kao ,,ispovest data istražnim organima" posle Drugog svetskog rata. Takođe, scenario, ili njegov deo, za film Gorana Paskaljevića, Kad svane dan, iz 2012., našao je svoje mesto i u romanu Kuća sećanja i zaborava, s tim da je filmski junak prof. Miša Brankov, čiju ulogu tumači Mustafa Nadarević, postao prof. Miša Volf.
Još dva momenta utiču na status raslojenosti pripovednog teksta Filipa Davida: fragmentarizacija fabule u kojoj pojedine epizode zadržavaju status relativno autonomnih epizoda i benigno posezanje za tehnikom kolaža, pa je tako pripovedni tekst garniran kratkim vestima kao dokumentarnim dodatkom. Izmešane su i tačke gledišta i forme pripovedanja: ispovedna sa instancom objektivnog naratora, epistolarna sa dnevničkom formom. Kao posledicu dobili smo donekle nesliven ili rasut roman, čini se mimo autorove volje. Jedan od načina da se kako-tako uvežu i održe na okupu sve narativne niti, bio je da se glavnom liku, dr Albertu Vajsu, pridruži još troje likova njegovih prijatelja: Solomon Levi, Miša Volf i Urijel Koen. Štaviše, još jedan lik igra zapaženu vezivnu ulogu teksta koji se otima koherenciji, lik Emila Najfilda, psihoanalitičara, koga Albert Vajs posećuje a sa kojim se dopisuje Urijel Koen. Treća vrsta raslojenosti ili raznostranosti ticala bi se dve tendencije koje sadrži pripovedanje u ovom romanu: pripovedno i refleksivno, ono koje predočava traumatično iskustvo progonjenih Jevreja i ono koje postavlja pitanja nad poreklom zla u svetu i smislenošću istorije obeležene magnum crimenom.


TRAUMA, ENIGMA, MISTIKA, FANTASTIKA

Svaki od četvorice likova u romanu Filipa Davida obeležen je nekim tipom traume i griže savesti. Glavni lik, Albert Vajs, celog života pati zbog gubitka mlađeg brata, dvogodišnjaka Elijaha, koga nije uspeo da nađe u snegu, nakon što ih je otac, jednog po jednog, izbacio iz vagona ,,konvoja smrti" tokom Drugog svetskog rata. Miša Volf tek u poznim godinama saznaje da je sin Jevreja koji su stradali u okupiranom Beogradu. Uriel Koen je ,,dete nasilja", odnosno dete začeto u činu silovanja, što je i osnova da prezire i mrzi sebe. Sudbina Solomona Levija je možda najteža: on je sin čoveka dostojnog prezira, koji je potkazivao svoje jevrejske sunarodnike u okupiranom Beogradu, koji su uspeli da pribave lažna dokumenta i prežive deportaciju u logore Staro sajmište i Topovske šupe.
Naracija Filipa Davida uspostavlja vezu sa drugim literarnim i filmskim delima: sudbina Uriela Koena sa sudbinom silovanih Bošnjakinja tokom rata u BiH i likova u filmu Grbavica Jasmila Žbanić (2006), lik oca Alberta Vajsa sa likom Kišovog Eduarda Sama, disciplinovanim sanjarom i opsesivno zabrinutim za opstanak svoje porodice, odnosno sa likom brižnog oca iz Beninjijevog filma Život je lep (1997), lik Miše Volfa sa likovima srodne sudbine tzv. lebensborn-dece iz romane Daše Drndić Sonnenschein (2007). S druge strane, možemo reči da Kuća sećanja i zaborava sadrži dominantnu poetičku sklononst F. Davida ka književnoj fantastici, koja se u ovom romanu ispoljava kroz verovanja u čuda, mističko izbavljenje i paralelne svetove, u postojanje dajmona koji odlučuje o tome kada će se i kako čiji život okončati, o postojanju deteta đavola ili deteta predskazivačkih sposobnosti. Sama pak ,,Kuća sećanja i zaborava", na koju u Nju Jorku potaknut nesanicom nabasa Albert Vajs, jeste fini omaž priči ,,Enciklopedija mrtvih" Danila Kiša – Vajs na ekranu gleda prizore iz vlastitog života, kao da su snimljeni nekakvom nebeskom kamerom. Kao u i prethodnoj knjizi, koju su neznalice i oni skloni profitu nazvali romanom, San o ljubavi i smrti, ponovljena je alegorična scena – tamo je bio brod ludaka (srednjovekovna alegorija stultifera navis), ovde je to voz izopštenih ili tuđinaca u ovom svetu, koji se čudno preobražava u konvoj smrti, koji natiskane ljude prevozi u konclogore. I sam kraj pripada nekoj vrsti naivne ili romantično-bajkolike fantastike, omogućivši susret Albertu Vajsu, u nekoj od paralelnih vaseljena, sa davno izgubljenim bratom i roditeljima, čime je ispravljeno ljudsko zlo i nepravda istorije.
Posebno je zanimljiva kripto povest Solomona Levija, pristalice sekte donmeha i prizivanje biografije Sabataja Cevija, samozvanog proroka, najavljivača dolaska Mesije i konvertita u islam iz 17. veka, čijom se biografijom pozabavio i Andrej Nikolaidis u svom romanu Dolazak (2009). Otac Solomona Levija, Ruben Rubenovič (treba li i tu tražiti neku tajnu vezu sa Rubenom Rubenovićem Davida Albaharija iz rane, antologijske priče ,,Šetnje pored reke"), postaje potkazivač sunarodnika za naciste ne iz straha ili koristoljublja već, kako objašnjava Solomon, iz verskog uverenja da mora da počini ,,sveti greh" ne bi li postao delotvoran u spasenju čovečanstva.


GUBITNICI U SVETU SATANE

Od anonimnog lika s početka romana, koji strada u bombaškom napadu na autobus pun putnika, do fantastičnog povratka Alberta Vajsa na mesto mega zločina, u Aušvic, u romanu Filipa Davida gotovo da nema primera bezuslovne dobrote. Šumar koji pronađe polusmrznutog šestogodišnjeg Alberta u snegu i povede ga svojoj kući, to čini ne samo da bi ga spasio, već i da bi mu pronađeni dečak zamenio nastradalog sina; domar Anđus koji se stara o maloletnoj Elizi, siluje je od čega ona zatrudni. Albert se po vlastitom priznanju, posle rastanka sa ocem, oseća kao ,,stranac u tuđem svetu, ispunjen strahom i mržnjom". Samomržnja je karakteristična za dete rođeno posle silovanja, kao i za sina potkazivača; zapitanost o smislu stradanja pomešana je sa sumnjom u božje ustrojstvo sveta i emocionalnom pobunom protiv takvog ravnodušnog ili nemoćnog stvorenja, pobunom koja često uzima oblik ateizma. Jevrejstvo se ponovo stiče, kao u slučaju Uriela, tek neprijateljskim, antisemitskim odnosom sredine koja pojedinca vidi kao Jevrejina. Čudo i snovi su jedino sredstvo za nošenje sa tegobom tuđeg sveta, vera u paralelne svetove prag spasenja a paralelni svetovi su mesto gde se nepravda ispravlja i patnje zacele. Mračna je slika koju nudi Filip David a spasenje je mistično.
Roman Filipa Davida neće promeniti našu književnu scenu. Filip David je bolji pisac priča nego romanopisac, bolji kad opisuje čudo nego nasilje. Smetala mi je njegova povremena paskaljevićevska sladunjavost i strogo kontrolisana naracija, uživao sam u jezovitim, nadnaravnim i mističnim epizodama. I, šta će biti s kućom? Čitaćemo je (još koji put).

http://www.elektrobeton.net/cement/sta-ce-biti-s-kucom/ (http://www.elektrobeton.net/cement/sta-ce-biti-s-kucom/)

pročitao. prikaz saše ćirića u potpunosti oslikava ovaj roman i stavlja ga na pravo mesto. nema tu niceg spektakularnog niceg sto vec nismo videli i u davidovim ali i drugim knjigsma i pricama pisaca jevrejskog porekla. a opet pojedine epizode ostavljaju utisak na citaoca mada se vise puta sretao sa slicnim pricama. nije ovo neko spektakularno i epohalno delo,  nema ti neke preterane originalnosti i ćirić verovatno a pravo kad nagovestava da bi hrabriji otklon u mistcnu komponentu mogao doprineti kvalitetu ovog romana.

http://citymagazine.rs/clanak/srpski-roman-finalisti-nin-ove-nagrade (http://citymagazine.rs/clanak/srpski-roman-finalisti-nin-ove-nagrade)

ovaj mi prikaz zvuči realno i ubedljivo, a naročito su zanimljivi delovi u kojima kritikuje dejvidovo nevešto korišćenje fantastike:

http://polja.rs/polja491/491-32.pdf (http://polja.rs/polja491/491-32.pdf)

NIN-ova nagrada za roman godine

Novi članovi

Na sastanku održanom 30. aprila, Tamara Krstić i Zoran Paunović izabrani su za nove članove NIN-ovog žirija kritike za najbolji roman godine. U žiriju ostaju Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica koji će biti predsednik žirija.

Tamara Krstić (Beograd, 1974) diplomirala je na grupi za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Kao novinar, prati domaću književnu, kulturnu i medijsku scenu na Radio Beogradu 2, gde uređuje temat Gutenbergov odgovor. Objavljuje književne kritike, prikaze i intervjue. Bila je član žirija za dodelu nagrada ,,Biljana Jovanović" i ,,Timočka lira" koju dodeljuje Radio Beograd 2.

Zoran Paunović (Bor, 1962) diplomirao 1985. godine na Katedri za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, magistrirao 1989, na istoj katedri, doktorirao 1995. u Novom Sadu. U zvanju redovnog profesora, predaje englesku književnost 19. i 20. veka na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Autor je dve knjige eseja i više od stotinu eseja, stručnih i naučnih radova iz oblasti angloameričke književnosti i popularne kulture. Trenutno obavlja dužnost prodekana za nauku i međunarodnu saradnju na Filološkom fakultetu u Beogradu. Potpredsednik je srpskog PEN centra. Bavi se i književnim prevođenjem: pored ostalih, prevodio je i romane Džejmsa Džojsa, Džozefa Konrada, Vladimira Nabokova, Džulijana Barnsa i Dona de Lila.

NIN poziva autore i izdavače da svoje romane, napisane na srpskom jeziku i prvi put objavljene u 2015. godini, pošalju na konkurs, u šest primeraka, na adresu nedeljnika NIN (Žorža Klemansoa 19, Beograd), odmah po objavljivanju, a najkasnije do 31. decembra 2015. Žiri će svoju konačnu odluku saopštiti sredinom januara 2016. godine.

čudi me da već do sad nismo obavešteni o najnovijem natjecanju za NINA, tim pre što su u igri i neki žanrovci, npr. oto i kunac.

sad više čovek ne može videti spisak ucelo, nego u nastavcima, valjda da bi SASPENS bio veći!

elem, kažu na nino sajtu:

У конкуренцији 154 наслова

На адресу нашег недељника до сада је стигло сто педесет четири наслова који конкуришу за НИН-ову награду. Име добитника признања биће познато 18. јануара 2016. године, када жири који ради у саставу Михајло Пантић, Јасмина Врбавац, Тамара Крстић, Зоран Пауновић и Божо Копривица (председник) буде објавио коначну одлуку. У овом броју настављамо да објављујемо списак књига, по редоследу пристизања на конкурс, а у следећем ће листа бити настављена.

   
71. Вуле Журић: РЕПУБЛИКА ЋОПИЋ (Службени гласник)
72. Радоња Перов Радоњић Чејовић Дрекаловић: БАБА СТАНЏА (Аутор)
73. Радован Бели Марковић: ПУТНИКОВА ЦИГЛАНА (Српска књижевна задруга)
74. Драги Тасић Козерија: ОКРЊЕНЕ БИОГРАФИЈЕ ЈАХАЧА ПАЊЕВА (Пресинг)
75. Лаура Барна: ЦРВЕНИ ПРЕСЕК (Службени гласник)
76. Маја Херман Секулић: MA BELLE (Службени гласник )
77. Бранко Росић: А ТАКО ЈЕ ДОБРО ПОЧЕЛО (Лагуна)
78. Милан Јовановић: СТАКЛЕНА МАСТИОНИЦА (Српска књижевна задруга)
79. Бојан Бабић: ЧАПЛИНОВА СТОПАЛА (Лево крило, Београд)
80. Дијана Ивановић: ЛАНКА (Пресинг, Младеновац)
81. Зоран Шкиљевић: ВРАТА ПОДЗЕМНИХ ВОДА (Пресинг, Младеновац)
82. Андрија Матић: BURNOUT (Лево крило, Београд)
83. Исидора Бјелица: САМА (Лагуна)
84. Марко Јеремић: ПИСМО ДЕЗЕРТЕРА (Аутор)
85. Славољуб Марковић: ПОБУНИО САМ СЕ ЖИВОТОМ (КЦ Нови Сад)
86. Бошко Томашевић: НИКО НИГДЕ (КЦ Нови Сад)
87. Немања Митровић: ОСМЕХ ЦРНОГ ПИТА (КЦ Нови Сад)
88. Божидар Мандић: ПЕРТЛЕ (Службени гласник)
89. Маја Трифуновић: ПОВРАТАК (Лагуна)
90. Ото Олтвањи: ИВЕР (Лагуна)
91. Љубица Арсић: РАЈСКА ВРАТА (Лагуна)
92. Саша Стојановић: ПУТ ЗА ЈЕРИХОН (Албатрос плус)
93. Милош Живановић: КРУНИСАЊЕ ТAМЕ (СКЦ Крагујевац)
94. Бранко Брђанин Бајовић: АРХИСТРАТИГ, ЧИНОНАЧАЛНИК (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево)
95. Петар Зец: ПЛЕС ПО УЖАРЕНОМ ПЕСКУ (Дерета)
96. Миодраг Кајтез: ИЗЛОЖБА (Агора)
97. Лара Ђорђевић: ОНА И ЈА (Аутор)
98. Живко Брковић: РЕКВИЈЕМ ЗА ВУКА МАЛИВУКА (Драганић)
99. Зоран Милисављевић: ЛАВИРИНТ (Драганић)
100. Никола Моравчевић: ГРОФ САВА ВЛАДИСЛАВИЋ (Аргипелаг)
101. Маријана Младеновић: ЉУБАВ ЗАУВЕК (Пресинг)
102. Ђорђе Петровић: ЗАПИС У КЊИЗИ СУДБИНЕ (Прометеј)
103. Младен Вуруна: СЕДАМ ЈЕЗИВИХ ДАНА (Архипелаг)
104. Милентије Ђорђевић: НИЧИЈА ЗЕМЉА (Просвета)
105. Јелица Зупанц: BIST DU ДРАГИША ВАСИЋ? (Службени гласник)
106. Слободан Гавриловић: ЗБЕГ (Службени гласник)
107. Љубодраг Стојадиновић: ЛАКШИ ОБЛИК СМРТИ (Службени гласник)
108. Вања Чобанов: ЉУДИ КОЈИ СЕДЕ У ТАМИ (Чаробна књига)
109. Ђорђе Бајић: ЈЕДНО ЂУБРЕ МАЊЕ (Чаробна књига)
110. Ђуро Радосавовић: ЦРНОГОРСКИ РОМАН (Самиздат B92)
...

На састанку НИН-овог жирија, одржаном у суботу 26. децембра у просторијама наше редакције, направљен је први пресек целокупне продукције свих романа пристиглих до тог датума. Петочлани жири сложио се да шири избор чини 38 наслова. У наредном броју НИН-а представићемо други пресек, односно ужи избор романа који ће се ове године такмичити за престижно књижевно признање

Dragan Velikić, ISLEDNIK (Laguna)
Dejan Simonović, BESPOSLIČARI (KD Hiperboreja i autor)
Svetislav Basara, ANĐEO ATENTATA (Laguna)
Svetozar Vlajković, KARLOTE (Lom)
Đorđe Pisarev, I NOĆ SE UVUKLA U NjEGOVO SRCE (Agora)
Vladimir Kecmanović, OSAMA (Laguna)
Dragan Tepavčević, GRAD ZA NEZBRINUTU DJECU (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Novo Sarajevo)
Dragi Bugarčić, SLEPI SPOMENIK (Čigoja)
Olivera Skoko, KORČULANSKI ĐIR (GNB Žarko Zrenjanin)
Slaviša Radovanović, CIGANSKI SUD (Presing)
Rajko Lukač, ZVONO NAD MEĐAMA (Albatros plus)
Dejan Tiago Stanković, ESTORIL (Geopoetika)
Dana Todorović, PARK LOGOVSKOJ (Geopoetika)
Sonja Besfort, SETOV ZAVET (Geopoetika)
Vesna Aleksić, DOĐI NA JEDNO ČUDNO MESTO (Kreativni centar)
Jasminka Petrović, LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM (Kreativni centar)
Vule Žurić, REPUBLIKA ĆOPIĆ (Službeni glasnik)
Radovan Beli Marković, PUTNIKOVA CIGLANA (Srpska književna zadruga)
Laura Barna, CRVENI PRESEK (Službeni glasnik)
Maja Herman Sekulić, MA BELLE (Službeni glasnik)
Andrija Matić, BURNOUT (Levo krilo Beograd)
Slavoljub Marković, POBUNIO SAM SE ŽIVOTOM (KC Novi Sad)
Nemanja Mitrović, OSMEH CRNOG PITA (KC Novi Sad)
Božidar Mandić, PERTLE (Službeni glasnik)
Oto Oltvanji, IVER (Laguna)
Ljubica Arsić, RAJSKA VRATA (Laguna)
Miloš Živanović, KRUNISANjE TAME (SKC Kragujevac)
Miodrag Kajtez, IZLOŽBA (Agora)
Jelica Zupanc, Bist du Dragiša Vasić (Službeni glasnik)
Zoran Živković, ZBORNIK MRTVIH (Zavod za udžbenike)
Miloš Latinović, NA POGREŠNOJ STRANI REKE (Vulkan)
Aleksandar Gatalica, SONATA ZA LOŠEG ČOVEKA (Vulkan)
Vladimir Tabašević, TIHO TEČE MISISIPI (Studio Znak)
Ljubomir Koraćević, LAGER (Književna opština Vršac)
Filip Čolović, ZIMA BEZ BRATA (Rende)
Gordana Ćirjanić, SEDAM ŽIVOTA PRINCEZE SMILjE (Vukotić medija)

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=98823 (http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=98823)

НИН-ов жири за најбољи роман, о издаваштву у 2015.

Преобилно, а сиротињско

У годинама преобиља олако објављиваних књига, губи се одговорност издавача, потписаних уредника, рецензената и аутора над невином белином папира. Чланови нашег жирија кажу да ће бити неколико наслова на које треба обратити пажњу

Ко може боље да сведочи о издаваштву и књижевној продукцији у протеклој години, од чланова жирија за НИН-ов роман године? Њих петоро промишљају за потребе ове теме, омеђени нашим захтевом за бројем карактера.

Између дилеме да ли почети или завршити овај текст са изјавом председника жирија Божидара Боже Копривице, опредељујемо се за ово прво. Полазимо од тврдње овог есејисте, аутора неколико књига (публика је масовно читала Само богови могу обећати) драматурга и навијача Партизана да књижевна продукција у Србији последњих година личи на најављени дочек Нове године у Београду, што се може видети по ликовној страни, односно по томе како је опремљена већина књига у Србији. Он жали јер нема више мајстора какав је био Миле Грозданић и других, а међу млађима издваја, иако се он ретко бави опремом књига већ другим пословима, Славимира Стојановића:

,,Већина књига које је читао НИН-ов жири, по мом осећању, била би најбоља лектира за већину чланова владајуће клике, укључив и председника и премијера. Има један добар наслов међу њима који гласи – Пита од шита. Илити Пита од гована! Не говорим ја, наравно, овде о теорији одраза, али је сигурно да је укупна атмосфера таква да су образовање и култура стављени у најнеповољнији положај, а томе су допринела и такозвана партијска кадровска решења. Конфузији у издаваштву доприносе и тзв. препоруке илити рецензије неких људи који су некада имали неку врсту слуха за књижевност, а данас га злоупотребљавају, или су корумпирани. Међу њима су и бард Драшко Ређеп, као и неке препоруке Љиљане Шоп. Рецензије доводе у заблуду читаоце књига, а и неки писци као рецензенти доприносе тој конфузији – доакадемик Милован Витезовић, Васа Павковић, Марко Видојковић, Маја Волк, Милица Јефтимијевић Лилић... Срећа је, ипак, да се међу тих више од 150 књига колико је стигло за НИН-ову награду, може пронаћи двадесетак наслова који имају неки књижевни стандард, а десетак књига су на нивоу неких ранијих, бољих година. Радује ме да су се појавили неки релативно млађи аутори као што су Дана Тодоровић, Дејан Тиаго Станковић, Владимир Табашевић и Љубомир Кораћевић који ће, надам се, заузети важна места у повести српске књижевности."

Јасмина Врбавац, уредник у Редакцији за културу ТВ Београд, власница је награде Стеријиног позорја за театрологију за књигу Жртвовање краља, мит у драмама Љубомира Симовића. Она у свом уводном делу изјаве нотира да у књижевном свету постоји читав паралелни универзум, невидљиви свет који буја и неминовно метастазира, а да није честито ни видео светло дана:

,,Као иза огледала, у свету домаћих Алиса и чаробњака из Оза, писци различитих занимања, али и понеки теоретичари, критичари, професори књижевности, наставници, новинари и библиотекари, пишу за паралелни свет издавачких кућа, новина и књижевних часописа, а потом жирирају и награђују неким локално препознатљивим наградама локално познате списатељске величине. Биографије тих писаца не разликују се од биографија писаца које познајемо са страница водећих књижевних часописа и медија. Мноштво до сада објављених књига, неколико награда, чак и покоји превод, то су биографије аутора за чија имена никада нисмо чули. С правом? Несумњиво! Као што је и готово немогуће да ћемо за њих чути само зато што су им књиге биле послате на адресу НИН-а не би ли се нашле у конкуренцији за најпрестижнију награду за роман. Тужна је ова политика самозаваравања која, ако је судећи по броју аматерски писаних романа, доминира књижевном сценом. Тужна и зато што су овом производњом на велико, заправо преварени и писци (који верују да су написали велико дело) и читаоци (који верују да читају књижевност)."

Професор енглеске књижевности на Филолошком факултету у Београду и на Филозофском факултету у Новом Саду Зоран Пауновић (53), уверен је да синтагма борба за опстанак пречесто служи као оправдање за занемаривање културне мисије какву би издаваштво требало да подразумева. Притом, у изневеравању те мисије, али и елементарне професионалне етике, по правилу предњаче они чији је успех у тој борби за опстанак видљив и неспоран:

,,Комерцијални критеријум преовладава како у избору књига за превод тако и у одабиру (и третману) дела домаћих писаца. (Наравно, тржишни потенцијал не мора да стоји у обрнутој пропорцији с квалитетом: срећна је околност то што има добрих и одличних писаца чија дела читаоци траже и купују.) Видљив је и недостатак квалитетног уредничког рада: много је издања која остављају тужан утисак недорађености. Међу домаћим делима, велик је број оних у којима је очигледно да је аутор био у потпуности препуштен самом себи, те да су уз присуство поуздане уредничке руке могла у некој избрушеној верзији изгледати много боље. Слично је и с преводима: превише је оних којима је циљ рудиментарно преношење приче, не и уметничких особености превођеног текста. Принципи узорног издавачког рада сасвим су јасни и свима познати; мало је, међутим, оних који настоје да их се доследно придржавају."

Новинарка Другог програма Радио Београда Тамара Крстић од ове године је заједно са Зораном Пауновићем први пут члан НИН-овог жирија. Она ово време крсти временом читања и живљења наметнутих лаких комада који деле улоге читавом друштву, како би се критичка мисао уклонила, култура и уметност маргинализовале, и остало све мање оног књижевно-уметничког сценског простора у коме се игра на карту више зарад праве природе и заборављених вредности књижевности:

,,Тако се у годинама `преобиља` олако објављиваних књига, губи било каква одговорност издавача, потписаних уредника, рецензената и аутора: над невином белином папира; према речима и језику; облику и форми; према грађи; наслеђу књижевности; цитираним делима која стоје уписана великим словима у историји књижевности; према значају награде за коју конкуришу а пре свега према поимању књижевног текста. Ипак, у свеопштој кризи света и века, идентитета и хуманитета, етике и естетике, издаваштва и књижевности, постоје још увек књиге којима се успоставља биће језика којим се уобличава и разобличава свет. И они писци који се над ,,таштином писања" још увек питају зашто пишу. Они у којима се наслућује одговор Данила Киша: ,,Пишем, дакле, јер сам незадовољан собом и светом. И да бих исказао то незадовољство. Да бих преживео!"

Михајло Пантић аутор је великог броја збирки прича које су му прибавиле значајне награде и признања. Професор је на Филолошком факултету у Београду и као одговор на наше питање како види издавачку продукцију у Србији данас, понудио је одговор:

,,Има нечег неразумљивог у понашању претежне већине овдашњих издавача, како оних који слове за велике и угледне, што је друго име за тржишну, супермаркетску моћ, што оних са руба, из једнособних станова, који би за себе да дохвате неку мрвицу са посног колача овдашње културне потрошње. Издавачи, разуме се, постоје да би објављивали књиге, што је труизам, али, зашто објављују баш све што је написано, то не зна ни сфинга. Дакле, и овогодишња преобилна, а опет некако сиротињска продукција романа писаних на српском језику не разликује се битно од претходних, уназад петнаестак година, откада је и књижевност у бесконачној транзицији. Све се на крају сведе на неколико наслова које ће заинтересовани читалац, онај што и даље са добрим разлозима мисли како је роман огледало неког доба, прочитати са мање или више задовољства или са мање или више запитаности. Остало мирне душе може заобићи, не зато што нема времена, већ зато што то време може искористити на паметнији начин. Судећи према романима с врха овогодишњег каталога, при чему ме посебно радује појава неколико нових гласова, рекло би се да је српски роман (роман у књижевном, а не у трафикантском смислу) у доброј кондицији. Његов тематски, језички и поетички распон је врло широк, он је естетски потентан, друштвено активан, кратко речено, уметнички усредсређен на важна питања прошлости и садашњости".

И тако, из овог елитног збира мишљења, лако се закључује – јесте пуно тих књига, јесте и пуно писаца, јесте да ти издавачи баш и немају увек неопходне критеријуме, јесте да цвета хиљаду цветова, али није да нема и добрих, великих романа. Један од њих ће 18. јануара 2016. бити проглашен најбољим у 2015. години.



Радмила Станковић

Ovaj "elitni" žiri je pasivno agresivan. Neka pokažu tržište gde nema treša u većoj količni nego umetničkih dela. A kao da ovde provejava i neka i nečija lična osveta nekim kniževnicima i recenzentima. Ovaj pasus je alarm za ispiranje mozga i manipulaciju, od njega sam prestala da čitam sa pažnjom i samo sam preletela tekst do kraja:

QuoteКонфузији у издаваштву доприносе и тзв. препоруке илити рецензије неких људи који су некада имали неку врсту слуха за књижевност, а данас га злоупотребљавају, или су корумпирани. Међу њима су и бард Драшко Ређеп, као и неке препоруке Љиљане Шоп. Рецензије доводе у заблуду читаоце књига, а и неки писци као рецензенти доприносе тој конфузији – доакадемик Милован Витезовић, Васа Павковић, Марко Видојковић, Маја Волк, Милица Јефтимијевић Лилић...

Ne radi se ovo u zvaničnom saopštenju "elitnog" žirija. Ne kompromituju se i ne optužuju ljudi poimence jer to može da bude samo nečija lična agenda i vendeta, budući da se tako zloupotrebljava ime poznate i cenjene nagrade. Takođe, kakav je to žiri koji se postavlja u takvu sveznajuću poziciju, da, sa ovakvom arogancijom, proziva književnike koji nisu u njihovom kružoku, optužujući, istovremeno, iz svojih dvostrukih profesorskih fotelja, izdavače koji žele da opstanu za nekvalitet?

Saopštenje je blamerozno na više nivoa.

Žiri je "elitni" koliko i prispele knjige. To nije uvreda, već fakat. Književnost u Srbiji je na nivou na kome je ne samo zbog pisaca, već i zbog kritičara. Tu smo gde smo.

Taj deo koji je D. izdvojila je i mene žacnuo, tim pre što se na mojoj knjizi nalazi preporuka Vaše Pavkovića. Novi predsednik žirija generalizuje i olako deli kvalifikacije i, kao što je D. već napisala, zloupotrebljava svoju poziciju. Što je Đubreta tiče, sve je proteklo kako treba. Gospodin Pavković je pristao da baci pogled na rukopis pošto mu se dopao moj prethodni roman. Dopao mu se i ovaj. Dao mi je neke fine sugestije i ljubazno pristao da napiše blurb. Gde je tu korupcija i zloupotreba, pojma nemam. Hajde, neka bude i pogrešna procena, ali ovo drugo... Biće zaista da je u pitanju neka lična agenda...

@Kunac: Mora da si nekako potplatio Pavkovića (ili je to uradio tvoj izdavač), nema druge.  :lol:

NINova nagrada je odavno postala cirkus i izmetnula se u podkusurivanja na raznim nivoima.
Srbija je uvek imala kvalitetne pisce i to neće promeniti trend objavljivanja petparačkih romana ukoričenih kao prave knjige.
Vladaju zoranah aršini i izdavači rukovođeni isključivo zaradom... to vam je kao da vrednost žene procenjujete na osnovu njenog izgleda i dosega koje postiže igranjem na šipki u direktnom TV prenosu.

Quote from: angel011 on 04-01-2016, 11:18:24
@Kunac: Mora da si nekako potplatio Pavkovića (ili je to uradio tvoj izdavač), nema druge.  :lol:

Mora da je tako. ;-) Pazi, sigurno ima svega i svačega. Moguće da neko zaista uzima neku crkavicu za blurbove, ali zaista čisto sumnjam. I sam sam napisao poprilično blurbova i znam kako to ide. Ali ova vrsta generalizovanja i imenovanja zaista nije korektna - naročito bez dokaza. A ako ima dokaza, zašto nisu izneti?

Quote from: Boban on 04-01-2016, 12:32:05
NINova nagrada je odavno postala cirkus i izmetnula se u podkusurivanja na raznim nivoima.
Srbija je uvek imala kvalitetne pisce i to neće promeniti trend objavljivanja petparačkih romana ukoričenih kao prave knjige.

Teška je situacija. S jedne strane, nema više pisce u rangu Kiša i Pavića, s druge se žanrovska književnost i dalje tretira kao da je leprozna... Verujem da je žiri čitao sve i svašta... Ali zato je i formiran. Da čita pristiglo. Mada... Pitanje je koliki se ozbiljno pristupilo žiriranju. Izjave članova žirija uglavnom ne ulivaju poverenje. Počevši od predsednika.

Ali žanrovska književnost jeste po definiciji trivijalna i niže vredna.
Primarnost žanrovskih obrazaca u oblikovanju likova, situacija i dijaloga automatski diskvalifikuje delo za najviše umetničke domete.
E, sad što je ljudska civilizacija doživela komunikacioni preporod pa se u celu igru uvode još neki kriterijumi, samo dodatno srozavaju nivo svega.
Ne bi me čudilo da se za koju godinu prvi krug glasanja za ninovu nagradu obavi SMS porukama i lajkovima na društvenim mrežama...

Dragan Velikić, ISLEDNIK (Laguna)
Dejan Tiago Stanković, ESTORIL (Geopoetika)
Svetislav Basara, ANĐEO ATENTATA (Laguna)
Đorđe Pisarev, I NOĆ SE UVUKLA U NjEGOVO SRCE (Agora)
Vladimir Kecmanović, OSAMA (Laguna)
Dana Todorović, PARK LOGOVSKOJ (Geopoetika)
Vule Žurić, REPUBLIKA ĆOPIĆ (Službeni glasnik)
Radovan Beli Marković, PUTNIKOVA CIGLANA (SKZ)
Ljubica Arsić, RAJSKA VRATA (Laguna)
Vladimir Tabašević, TIHO TEČE MISISIPI (Studio Znak)
Ljubomir Koraćević, LAGER (Književna opština Vršac)
Milisav Savić, LA SANS PAREILLE (Agora)

Romani šestoro autora – Milisava Savića, Dragana Velikića, Svetislava Basare, Dane Todorović, Vuleta Žurića i Ljubice Arsić, ušli su u finale trke za dodelu NIN-pve nagrade za 2015. godinu, saopštio je žiri, koji će proglasiti 62. dobitnika tog književnog priznanja 18. januara u prostorijama NIN-a.

http://www.seecult.org/vest/sest-romana-u-finalu-nin-ove-nagrade-za-2015 (http://www.seecult.org/vest/sest-romana-u-finalu-nin-ove-nagrade-za-2015)

Imam neki osećaj da će Park Logovskoj dobiti nagradu. Ne pitajte me zašto...

Zbog Dokolice?

Osecaj...

Kažu da se u Dokolici dobro jede i pije.

Preopširno ali tačno: http://tzvkulturnidodatak.blogspot.rs/2016/01/dobiti-nin-ovu-nagradu-bosko-tomasevic.html (http://tzvkulturnidodatak.blogspot.rs/2016/01/dobiti-nin-ovu-nagradu-bosko-tomasevic.html)

Dobitnik NIN-ove nagrade Dragan Velikić za roman "Islednik"

Dobitnik 62. NIN-ove književne nagrade je Dragan Velikić za roman "Islednik", saopštio je danas petočlani žiri.

http://www.blic.rs/kultura/vesti/dobitnik-nin-ove-nagrade-dragan-velikic-za-roman-islednik/x32vbsy (http://www.blic.rs/kultura/vesti/dobitnik-nin-ove-nagrade-dragan-velikic-za-roman-islednik/x32vbsy)

Loš mi je osećaj :-)

Je li neko čitao "Islednika"? Ja ga onomad kupio tastu, koji je izgarao da ga pročita, a sada mu stoji na polici jer je uzeo neki roman o padu Konstantinopolja :D

Što ti ne pročitaš, pa nam ne prepričaš časkice? I onako je to iz kuće za koju radiš.

Teško ćeš da nađeš značajnijeg izdavača u Srbiji za kojeg ja ne radim, tako da  teško da mogu da čitam knjige po tom merilu. A tvoj sarkazam na stranu, pored uzglavlja mi stoje Dexini "Kišni psi", Bobanova "Bobanida" i dva romana Nebojše Petkovića, a od srede mi je kuća puna gostiju.

Ima li neko da je pročitao roman "Kiša i hartija" Vladimira Tasića - dobitnika NIN-ove nagrade za 2004. godinu?

Nit pisma nit razglednice... Ono malo ljudi s kim sam se dopisivao oko ovakvih stvari očito je batalilo forum...
Tužno...

(https://lh3.googleusercontent.com/JEJAQobizxagS_UrIkO5iDBgmdtRHPdsIqDHtSS47Mj6f5k9CxXFOPxD5nsI7r9DxIMCE98Xww=w1366-h768-rw-no)


Bila sam Barbarela, kraljica galaksije, u bestežinskom prostoru večnih ferija s razglednice na kojoj je more, kao i obično, prikazano prezasićenim agfakolor tonovima. More. Jadran. Mediteran. Nije važno... :)

Jesi li pročitala? Neki utisak? Puno SF referenci... A još više Pinčona... Niko ni da pomene...

on je matematicar, sigurno su mu i dela takva, matematicna i precizna

Quote from: Mica Milovanovic on 25-05-2016, 23:01:06
Jesi li pročitala? Neki utisak? Puno SF referenci... A još više Pinčona... Niko ni da pomene...

Pinčon apsolutno! On je meni izutetno drag pisac, on i Albahari. I srodan, na neki uvrnuti način. Pritom, nekad su nagrade išle u prave ruke, a sada...

Prepun je referenci, prepun... ne samo sf, nije mi to bilo presudno. Dopao mi se stil.

Tja. Ova knjiga sadrži sve što bi trebalo da me usreći kao čitaoca. Inteligentan pisac, veoma bogate erudicije, tematika koja me interesuje, adekvatan stepen otkačenosti, kao što kažeš, pa ipak, nešto tu mi ne štima, pa to ti je. Ponekad se zabrinem koliko sam nesposoban da uživam u tekstu i obraćem previše pažnje na stvari koje bih ranije, možda, lakše istrpeo.
Jer, ovo je, ipak, nedovoljno kontrolisan tekst. Menjanje pozicije pripovedača, gubljenje niti pripovedanja, pisanje koje prati slobodne asocijacije pisca i nedovoljno posvećivanje pažnje balansu između delova, banalne igre reči (pozdravio ga Ilija Bakić), neprestano mi odvlače pažnju prilikom čitanja i kvare ukupni utisak. Koji, je, kao što kažeš, ipak, pozitivan.
Zanimljivo je da je jedan ovakav pinčonovski tekst dobio NIN-ovu nagradu, a prošao gotovo nezapaženo među žanrovskom publikom - Znak sagite je već postojao kao sajt i niko da ga pomene... (ili se bar ja ne sećam).

Quoteon je matematicar, sigurno su mu i dela takva, matematicna i precizna

Hm. Pa, da, ali sasvim sigurno ne na način na koji ti misliš.
Knjiga ima nekakvu labavu strukturu koja se pre može definisati teorijom haosa i Prigoginom nego konvencionalnom matematikom. I, što je najgore, mislim da je prilikom konstruisanja knjige to i imao na umu, da ta haotičnost nije rezultat slučaja, kako se slučajnom čitaocu može učiniti.

Čitala sam i ja knjigu, Mićo, ne žesti se ako ne odgovorim istog časa :) još tamo kad je izašla. U to doba sam zbog Oproštajnog dara (stvarno odličnog romana) mnogo očekivala od Tasića, a Kiša i hartija su me dosta razočarali - to je solidna knjiga, ali ni blizu ove prethodne. Niti su junaci dovoljno diferencirani, iako se trudio (sa ove distance sećam se samo... Tanje? pa ni nje najjasnije), niti je uspeo da "iznese" strukturu i naročito ne zaplet&rasplet, ali najneprijatnije je zapravo što dobar deo čini prepričavanje stvari koje Tasić zna i koje su njemu interesantne, pa ih je strpao u roman a da ih nije ni nešto uobličavao niti im pružio pravu funkciju - tu se dosta dobro sećam poglavlja o tereminu koje je meni, totalno neupućenoj, bilo izuzetno zanimljiivo, ali se nije dovoljno (gotovo uopšte...) uklapalo u celinu knjige.
Ipak, mislim da je Tasiću kao piscu mnogo naškodila besmislena, glupa i prostačka polemika koja je onda počela da se vodi oko dobijanja nagrade po novinama, kritičari su se kačili za glupe i sporedne stvari da bi istakli svog favorita, a branitelji ga bezvezno veličali, i tako. Mislim da je to uticalo i na promenu smera njegovog pisanja i na manje-više odustajanje od pisanja umetničke proze (jer Stakleni zid nije roman iako ima fikcionalizovanih delova). I to je zapravo šteta.

Ilija Bakić!? Mićo, nemoj molim te...Ta , pa Ilija je težak smor, Tasić, to nije, ni na tren.
Tasić je za melanholike.  :)

A što se tiče referenci....šta znam, sve su to popkulturne reference.

Ja sam je takođe čitala kao i Jevtra, kad je izašla , to  je bio moj prvi susret s njim.

Samo da dodam sto se tiče Bakića, mogu da čitam njegov  blog, cenim njegov sud,  ali on, kao prozaista, ič mi ne leži.

Evo vam analiza i osvrt na Tasićevo delo, str. 9i dalje:
https://drive.google.com/file/d/0B5LinwcsDEWeQ2s2aXIxSHBOYkE/view?pref=2&pli=1

Fala gospodine s nepriličnim nickom...  :)
Jevtro, nisam se žestio, samo sam plakao... :cry:
Šalim se. Moje čitanje ovog romana sa 10 godina distance je sasvim identično tvom. Likovi nedefinisani, gomilanje fikcionalizovanih fakata bez preterane opravdanosti itd. itd. Roman pun neiskorišćenih potencijala...

Moraću da nađem Oproštajni dar. Svi ga više hvale od ovog romana...

Izgleda da ove godine nismo pratili na forumu, ili mi je promaklo na nekoj zasebnoj temi. Sinoć sam krajem oka (i uha) ukačio prilog u kome žiri ocenjuje da većina dostavljenih romana nikada nije trebala biti napisana. Poletele su neke žaoke i na SF/Horor, ali to sam već kačio na vratima pa ne bih ni da parafraziram.

U svakom slučaju, u užem izboru se našao i naš žanrovski kolega Darko Tuševljaković

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=106800

"Arzamas" Ivane Dimic pobednik za 2016.


A slovio je za autsajdera medju finalistima..

Uži izbor romana za NIN-ovu nagradu: Devet u polufinalu

Stručni žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, koji radi u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik) izdvojio je devet romana u uži izbor za NIN-ovu nagradu za 2017.

U užem izboru su Vladimir Pištalo za roman Sunce ovog dana, Bojan Krivokapić sa naslovom Proleće se na put sprema, Radovan Beli Marković sa knjigom Plava kapija,      Jovica Aćin i njegovo delo Srodnici.

Na listi izabranih su i Mira Otašević sa delom Gorgone, Dejan Atanacković sa knjigom Luzitanija, David Albahari i njegov novi naslov Danas je sreda, Srđan Srdić sa naslovom Srebrna magla pada i Miloš Latinović sa naslovom Četiri ludila.

Najuži izbor biće objavljen u NIN-u od 11.januara 2018., a ime šezdeset četvrtog dobitnika biće poznato 15.januara nakon poslednje sednice NIN-ovog žirija.

NIN-ovu nagradu delimično podržava Ministarstvo kulture i informisanja, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje su želele da ostanu anonimne kako bi u prvom planu ostali isključivo laureat i ugledno priznanje.

http://www.danas.rs/kultura.11.html?news_id=366971

gde si bre delarge! e pa baš si me obradovao.  xcheers

Quote from: lilit on 05-01-2018, 21:07:40
gde si bre delarge! e pa baš si me obradovao.  xcheers

bio na službenom putu pa dobio uslovni otpust! :mrgreen:

živeli! xcheers

Vaskrs dva dana prije Božića, đe to ima no na Sagiti

Bez obzira kako protumačeno, NIN-ovu nagradu karakterišu dva momenta:


1. Stiglo 180 knjiga. Ako je prosek 200 strana i ako se jedna strana čita tri minuta to je 180x200x3=108000:60=1800 sati. Ako čitamo puno radno vreme to je 225 dana čitanja. Zaključak: knjige nisu čitane. Ako sam pogrešio za neku nulu - nema veze.


2. Srpska postmoderna je i dalje u sedlu. Prepoznajemo imena ili se za neka lobira.


Primetio sam da su neki najeđeni. Nema zašto.

U finalu za NIN-ovu nagradu ove godine našlo se pet naslova:
– Jovica Aćin, SRODNICI (Laguna)
– Mira Otašević, GORGONE (Geopoetika)
– Dejan Atanacković, LUZITANIJA (Besna kobila)
– David Albahari, DANAS JE SREDA (Čarobna knjiga)
– Srđan Srdić, SREBRNA MAGLA PADA (Partizanska knjiga).

Žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), prethodno je od 179 knjiga u uži izbor uvrstio 9 izdanja.

Ime 64. dobitnika NIN-ove nagrade biće saopšteno 15. januara na konferenciji za medije u "Dorćol platzu", najavio je taj nedeljnik.

http://www.glif.rs/blog/pet-romana-u-najuzem-krugu-za-nin-ovu-nagradu/

Dobitnik ovogodišnje NIN - ove nagrade je Dejan Atanacković za roman "Luzitanija". Stručni žiri koji je u podne trebalo da saopšti dobitnika nagrade, odluku je doneo sa sat vremena zakašnjenja, posle duge rasprave.

https://www.blic.rs/kultura/vesti/ziri-doneo-odluku-sa-sat-vremena-zakasnjenja-dejan-atanackovic-je-dobitnik-nin-ove/qtbeqt0

Heh, nisam čitao roman, ali mi je veoma drago zbog Besne kobile. Mali izdavač koji objavljuje nekoliko stripova godišnje i koji je pre oko dve godine odlučio da malo pokuša i sa knjigama. Mislim da su osim Luzitanije objavili samo zbirku priča japanskog sf pisca Šinići Hošija. Neverovatno.

Možda je upravo to što pominješ, Neomeđeni, dovelo da duge raspave pre proglašenja pobednika. :lol:


Drago mi je i prvi put nakon mnogo godina želim da pročitam knjigu koja je dobila ovu nagradu.
(Gatalicin ''Veliki rat'' sam dobila na poklon i čitala iz poštovanja prema oduševljenom darodavcu, ali mi se, iako je reč o umešnom piscu, jednostavno nije dopao.)


Postoji i preporuka jedne forumašice u korist ''Luzitanije'', što nije za zanemariti.

Da li je moguće da je dobio nagradu roman koji najviše pljuje po Srbima i predstavlja ih kao zločince?
Da li je taj diktat da se mora lomiti i slomiti ono što je ostalo od srpskog ponosa toliko ultimativan da se više ne može izbeći?

Luzitanija je zanimljiv roman, iz više uglova. U svakom slučaju vredan je pomena na ovom forumu, jer je u pitanju roman fantastike. Moji utisci su podeljeni, iz više razloga.
Pre svega, u pitanju je roman pisca koji zadovoljava Bobanov uslov da pisac mora biti inteligentan. Tematski je prilično zanimljiv jer ispituje odnos između ludila i razuma, odnosno pokušava da tu granicu povuče na ovom našem skliskom terenu, gde često mešamo jedno i drugo, vrlo često slaveći ludilo, a potiskujući razum.
Roman koristi u poslednje vreme vrlo čestu tehniku mešanja činjenica i fikcije, mešajući realne i izmišljene ličnosti, na način koji je bliže postmodernističkom nego žanrovskom pristupu.
Roman obiluje zanimljivim razmišljanjima pisca, inteligentnim zapažanjima, ali je poprilično hladan i ne pruža mnogo prilike čitaocu da se veže za ličnosti i oseti bilo kakvu vezu sa njima, da oseti bilo kakvo osećanje vezano za njihove sudbine. Pored toga, spisateljska veština pisca nije na nekom prevelikom nivou. Rečenice su teške, obiluju digresijama, nekako su nezgrapne.
Nažalost, najlepša rečenica u celoj knjizi je moto na početku knjige iz jedne pripovetke Petra Kočića.
Pored toga, tekst boluje od viška informacija, što mi je dobar lakmus za iskustvo, odnosno neiskustvo pisca. Hoću da kažem da pisac nije uspeo da ga očisti od nepotrebnih podataka do kojih je došao prilično temeljnim istraživanjem; kao da nije imao srca da ih se reši, stavljajući ih i tamo gde ničemu ne doprinose.
Ali ta zanimljiva razmišljanja o ludilu neminovno su povezana sa istorijskim događanjima na našim prostorima. I tu dolazimo do te problematičnog dnevno-političkog učitavanja u ovaj tekst trenutka u kome se nalazimo. Nalaženje svih mogućih negativnosti koje možemo naći na početku veka kod Srba (od ubistva kralja 1903, masakra koji srpska vojska čini u Balkanskim ratovima nad nevinim Albancima, preko ismevanja odbrane Beograda i Dragutina Gavrilovića, isticanja gluposti Srba koji su direktni krivci za Prvi svetski rat i sl.)   je čak i kod mene do sumnje da je nagrađivanje ovakvog romana u ovom trenutku možda prevelika slučajnost. Što je ružno i ostavlja bljutav utisak. Ja sam poslednji ko će reći da pisac nema pravo da kritikuje, čak smatram da je piscu dužnost da se odredi prema svetu. Ali ovo je toliko jednostran pogled, da postiže upravo obrnut efekat - dođe mi da zakucam na Dveri...
Fantastična komponenta ovog romana je posebna priča. Ima nekoliko aspekata fantastičnog (odnos animalnog i ljudskog; nekakvi svetovi do kojih se odlazi tajnim prolazima, čak neka vrsta "podzemne mreže", poput Kolina Vajtheda, i sl.), koji su mi uporno izmicali, verovatno zbog toga što ostaju na nivou metaforičnosti i svaki  pokušaj racionalizacije je verovatno besmislen. Ipak, pojedine fantastične slike koje gradi su vrlo upečatljive i ostaju u pamćenju.
Dakle, da rezimiram. Ovo je jedan od domaćih romana koji me je držao gotovo sve vreme u nekoj vrsti znatiželje da vidim kuda pisac želi da me odvede. Taj put je bio pomalo rapavog izraza, dosta su me iritirale političke implikacije teksta, ali inteligencija pisca je uspela da to uglavnom prevaziđe.
Opet, ja ko Švaba tra-la-la, mislim da je i ovde bio značajan problem urednički rad, jer bi nekakav pravi urednik od pre 30-tak godina verovatno u krvavom radu sa piscem od ovoga napravio znatno bolji roman. Jer su trud uložen u istraživanje materijala, veština povezivanja i inteligencija pisca, obećavali mnogo više nego što smo dobili.

I, gde te je odveo?
Primedba da ne treba sva priprema da se strpa u knjigu je uvek bila na mestu. Ono što pisac pročita treba da bude podupirač, a ne sadržina.

Šta ja znam? Nigde posebno.
Ne mogu da se otrgnem utisku da je knjiga pisana s tezom, što retko kad valja.
Opet, bilo mi je zanimljivo dok sam čitao. Ima solidnih delova, zanimljivih misli.
Generalno, jadna je srpska književnost ako je ovo najbolje što ima...

Kao u slučaju naših drugara antropologa koji su sastavili predavanje o zlim Srbima za London, tako i ovo prosto vapi za zaključkom da je pisac, pošto živi i radi u Italiji, zapravo Papin plaćenik da dodatno urušava srpske interese. Nikakva inteligencija ne može da nadomesti bljutavost... na stranu to da je fenomenalno što nagradu dobija Besna Kobila, ali lako može da mu se desi (Lakiju lako!) da npr. Vulkan ukoliko ne uspe da mu preotme autora, napravi restrikciju prodaje njegovih izdanja i na dugoročnom planu sve ovo se izmetne u svašta nešto loše.

Quote from: Boban on 25-01-2018, 21:41:48
Da li je moguće da je dobio nagradu roman koji najviše pljuje po Srbima i predstavlja ih kao zločince?
Da li je taj diktat da se mora lomiti i slomiti ono što je ostalo od srpskog ponosa toliko ultimativan da se više ne može izbeći?

Još nisam pročitala knjigu.
Žao mi je ako je to bio razlog da se oko nje lome koplja, mada me tako nešto ne bi preterano iznenadilo. Iznenadila me je knjiga ''U potpalublju'' iz devedesetih godina prošlog veka, ali sam ja tad bila mala...  :(  I samo ja sam se od tog vremena menjala, izgleda.

Kimura, možeš li da pojasniš šta si htela da kažeš?
Kakve ovo ima veze sa "U potpalublju"?
Šta je to što te iznenađuje?
Baš mi ništa nije jasno...

Zašto svi žele da neko drugi kaže umesto njih iako im je jako dobro poznato? "Luzitanija" je drugi slučaj natezanja, nadglasavanja i kompromisa. Prvi je bio "U potpalublju" i to sigurno znaš.

Meni nije teško da kažem da je roman ''U potpalublju'' u svoje vreme dobio pažnju i nagradu uglavnom zahvaljujući neknjiževnim kvalitetima.

Čitanje savremene srpske književnosti za mene je kao odlazak kod zubara: nešto što izbegavam koliko god mogu, pribegavam mu samo kad me muka natera, a na kraju, kad sve prođe, srećan sam ako mogu da kažem: ,,Pa, dobro, to nije previše bolelo."

http://ljudska_splacina.rs/2018/01/luzitanija-dejan-atanackovic.html

Ma ovo je znatno bolja knjiga od U potpalublju. Dotičnu sam jedno dva puta probao da čitam i nisam prebacio desetak-dvadeset stranica. Ali to važi i za još nekoliko romana koji su dobili NIN-ovu nagradu.
Nisam imao nikakve zle namere, jednostavno mi nije bilo jasno šta si podrazumevala pod "iznenađenjem".
Mene ovde ništa više ne može iznenaditi...  :)
Hvala na pojašnjenju.

Ni mene ne može da iznenadi više, mada je tužno ustvari to što knjiga, bila dobra ili ne, pažnju zadobija samo na jedan način.
I ja sam pročitala nekoliko dobrih nino-knjiga. ''Ukop oca'', na primer. Pa ni za ''Veliki rat'' ne mogu reći da je slaba knjiga, iako mi se nije dopao. Verujem da je i ''Luzitanija'' solidna, hvale je još neki ljudi čiji sud uzimam u obzir, ali kome je još do kvaliteta?  :(

Списак романа за НИН-ову награду за 2018.
(по датуму пристизања)

http://www.nin.co.rs/pages/warticle.php?id=91078

I anonimni sponzori nagrade.  :(

Ninova nagrada: U širem izboru 31 roman

U širem izboru romana koji ulaze u konkurenciju za ovogodišnju Ninovu nagradu nalazi se 31 naslov, objavljeno je danas u "Ninu".

Ovo je odlučio žiri u sastavu Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović, na sastanku održanom 24. decembra 2018. godine,

"U prvom štampanom izdanju u 2019. objavićemo uži izbor. Nakon najužeg, proglasićemo 14. januara, oko podneva, šezdeset petog dobitnika NIN-ove nagrade.  Pokrovitelji su Sberbank, GO Stari grad, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje žele da ostanu anonimne", ističe se u saopštenju Nina.

Prvi krug (po redosledu pristizanja)

Đorđe D. Sibinović: NIZVODNO (Agora)

Marija Pavlović: 24 (Partizanska knjiga)

Zoran Ćirić: POSLE POTERE (Publisher)

Vule Žurić: POMOR I STRAH (Laguna)

Dejan Mihailović: PODVIZI I STRADANjA GROFA OD TAKOVA (Laguna)

Branka Krilović: PREKASNO (Geopoetika)

Jelena Lengold: ODUSTAJANjE (Arhipelag)

Aleksandar Jugović: MORA (Albatros plus)

Miloš Nikolin: LEGENDA O PABLU (Albatros plus)

Vladimir Bulatović: KAPLAROVO IGRALIŠTE (Partizanska knjiga)

Lana Bastašić: UHVATI ZECA (Kontrast)

Milisav Savić: DOKTORA VALENTINA TRUBARA I SESTRE MU SIMONETE POVEST ČUDNOVATIH DOGAĐAJA U SRBIJI (Agora)

Vladimir Vukomanović Rastegorac: OD (Arete)

Miomir Petrović: BLACK LIGHT (Laguna)

Slobodan Vladušić: VELIKI JURIŠ (Laguna)

Igor Marojević: TUĐINE (Laguna)

Vladimir Arsenijević: KA GRANICI (Laguna)

Muharem Bazdulj: KVADRATNI KOREN IZ ŽIVOTA (Laguna)

Saša Savanović: DESETI ŽIVOT (Kontrast)

Filip Grbić: PRELEST (Vulkan izdavaštvo)

Slobodan Mandić: KRUŽOK NA ZLATNI POGON (Agora)

Mirko Demić: PUSTOLOVINE BAČKOG OPSENARA (Dereta)

Vladimir Tabašević: ZABLUDA SVETOG SEBASTIJANA (Laguna)

Dušan Patić: GOVORKANjA ILI GLASOVI, GLASINE I ŠAPUTANjA (Solaris)

Žarko Radaković: KREČENjE (Čarobna knjiga)

Bojan Babić: YAHOO (Partizanska knjiga)

Jelena Pilipović: DIVOTNICE (Akademska knjiga)

Slavoljub Marković: PET BUDUĆIH ROMANA (Književna radionica Rašić)

Branko Rosić: ZA SUTRA NAJAVLjUJU KONAČNO RAZVEDRAVANjE (Laguna)

Goran Marković: BEOGRADSKI TRIO (Laguna)

Milan Kovačević: NEŽIVOTI I ISKLjUČENjA (Treći trg / Srebrno drvo)

Branko Kukić: Roman u društvenom rusvaju

Posebno negativan uticaj je ostavio pogrešno shvaćeni i zakasneli postmodernizam – njega su ovdašnji pisci doživeli kao dozvolu da se ruše sve vrednosti, sva pravila, da se sloboda mišljenja i pisanja može zloupotrebljavati do bezobličnosti, besmisla i gluposti

Kada je jedan mladi pisac doneo Maksimu Gorkom svoj roman, Gorki ga je pohvalio, istakao dobre osobine, ali je na kraju gromoglasno uzviknuo: ,,Ali, gde je ovde čudo!?" Čudo je glavni pogon umetničkog dela.

Činjenica je da dođu periodi kada se umetnost nađe u krizi, kada je savlada neka obamrlost, dosada i jednoličnost, kada prestane da bude istraživač i pokretač novih ideja i čuvar starih vrednosti. Preovlađuje mišljenje da se umetnost upravo nalazi u takvom stanju, da se – bolje je reći – nalazi na prekretnici: zasitila se starog, a nema smelosti i snage da zagazi u novo. Neko bi mogao reći da je čitav savremeni svet u krizi, pa je ona logično zahvatila i umetnost. Ali upravo tada umetnost dobija svoju priliku, jer što je loše za čoveka dobro je za umetnost. Konačno, a kada to svet nije bio u krizi? Upravo današnja svetska kriza, koja se ogleda u  posrnuću društava, agresiji vlasti, tranziciji, ratovima, migracijama, krizi identiteta i moralnoj pometnji – sve je to temelj za velika umetnička dela. Pa u čemu je onda problem kada postoje svi uslovi za rad? Problem je u novom načinu života koji uzrokuju agresija medija, nove tehnologije, uspon društva spektakla, time i uspon beznačajnosti, kriza obrazovanja, trivijalan i isprazan način života, opadanje duhovnih potreba, uspon polupolitičara i njihove rulje... Sve to formira novi način života. Najbliže sam uverenju da se umetnost promenila u svojoj suštini, pa mi se sve češće nameće misao da se ono što smo do sada podrazumevali pod pojmom umetnost više tako neće zvati, jer se za novi odnos, sadržaj i formu mora naći novo ime. Uostalom, kao i svemu što nas okružuje i što se događa u nama.

Sve ovo se odrazilo i na ovogodišnju ponudu romana za NIN-ovu nagradu. Kao članu žirija logičnije mi je bilo da među prosečnim romanima izdvojim najprosečnije nego da među boljima izaberem najbolji. Malo je romana – ili ih gotovo nema – u kojima je izgrađen prepoznatljiv piščev stil, u kojima se oseća atmosfera (što je, inače, u umetnosti najteže postići), u kojima dijalozi nisu banalni (ponekad liče na SMS poruke)... U suštini, u današnjem srpskom romanu preovladavaju dosada i ispraznost. Sudeći po romanima objavljenim prethodnih godina, ova kriza odavno traje. I sve se to ponovilo i ove godine. Razloge za ovakvo stanje treba tražiti  i u uticaju belosvetske književnosti, hitova i treša na naše pisce – odnosno, u našoj sklonosti prema pomodarstvu – u odsustvu stvaralačke odvažnosti, u potpunom zamiranje objektivne i stroge književne kritike, u neodgovornosti i površnosti urednikâ u improvizovanim izdavačkim kućama. Posebno negativan uticaj je ovde ostavio pogrešno shvaćeni i zakasneli postmodernizam – njega su ovdašnji pisci doživeli kao dozvolu da se ruše sve vrednosti, sva pravila, da se sloboda mišljenja i pisanja može zloupotrebljavati do bezobličnosti, besmisla i gluposti. Mi smo retko kada uspevali da specifičnost naše tradicije i podneblja spletemo u savremenu umetnost i da s tim blagom krenemo u svet.

Na kraju bih usput dodao da od svih ovih 200 knjiga koje su bile u konkurenciji za ovogodišnju NIN-ovu nagradu nisam primetio ni jednu jedinu koja se izdvaja po vrhunskom dizajnu. Ni jedna knjiga ni likovno ni grafički ne predstavlja kultivisano i moderno ostvarenje, nego sve to liči na jedan buvljak ,,dizajnerskih" drangulija i neinventivnih dosetki.

https://www.blic.rs/kultura/vesti/ninova-nagrada-u-sirem-izboru-31-roman/bt8mwv8?fbclid=IwAR2LceUOECyewkJNJNt9cWkLZ-59tvCje1-2D6xPf5f6Uzm6qaIZIlSbNVo

Lol, ispada da je bolje ne biti na ovom spisku užeg izbora.

Bar žiri deluje normalno! Ako su plaćeni da sve ovo pročitaju, zaslužili su svaku paru!

U užem izboru za NIN-ovu nagradu 12 romana

U uži izbor za 65. NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine uvršetno je 12 romana, a 14. januara u podne biće proglašen dobitnik tog književnog priznanja.

Kako je objavljeno u nedeljniku NIN, u užem izboru su romani ,,Posle potere" (Publisher) Zoran Ćirić, ,,Pomor i strah" (Laguna) Vule Žurić, ,,Prekasno" (Geopoetika) Branka Krilović, ,,Odustajanje" (Arhipelag) Jelena Lengold, ,,Uhvati zeca" (Kontrast) Lana Bastašić, ,,Veliki Juriš" (Laguna) Slobodan Vladušić, ,,Deseti život" (Kontrast) Saša Savanović, ,,Kružok na zlatni pogon" (Agora) Slobodan Mandić, ,,Zabluda Svetog Sebastijana" (Laguna) Vladimir Tabašević, ,,Krečenje" (Čarobna knjiga) Žarko Radaković, ,,Beogradski trio" (Laguna) Goran Marković i ,,Neživoti i isklučenja" (Treći trg/Srebrno drvo) Milan Kovačević.

https://www.danas.rs/drustvo/u-uzem-izboru-za-nin-ovu-nagradu-12-romana/

Kviz: sta je neobicno na ovom linku?


https://www.blic.rs/kultura/vesti/ninova-nagrada-u-sirem-izboru-31-roman/bt8mwv8 (https://www.blic.rs/kultura/vesti/ninova-nagrada-u-sirem-izboru-31-roman/bt8mwv8)

svih 12 romana koji su ušli u uži izbor nalaze se na slici.

Čitala sam ''Pomor i strah''. Interesantna tema, korektno pisanje, ali ne baca u nesvest.

U vesti u kojoj se kaze da je izabran siri spisak od 31 roman...  :)
Verovatno vec imaju i pobednika...

Quote from: Mica Milovanovic on 03-01-2019, 20:02:54
U vesti u kojoj se kaze da je izabran siri spisak od 31 roman...  :)
Verovatno vec imaju i pobednika...

sigurno. nema nikakve sumnje da je posredi jedna književna urota.

Postmodernizam na delu...

Romani "Odustajanje" Jelene Lengold, "Prekasno" Branke Krilović, "Uhvati zeca" Lane Bastašić, "Deseti život" Saše Savanović, "Zabluda svetog Sebastijana" Vladimira Tabaševića i "Beogradski trio" Gorana Markovića našli su se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 2018. godinu.

http://www.seecult.org/vest/najuzi-izbor-za-nin-ovu-nagradu?fbclid=IwAR3MnrMkh2sWMKGDNoUueMVsxllZ-7Az26kuUHmtxL5_DXufzZgj4u2mY14

delardž, čitao si nešto od toga?

Quote from: lilit on 10-01-2019, 00:17:30
delardž, čitao si nešto od toga?

nisam. jedini ko mi pada na pamet da je sa ovog foruma bar nešto pročitao iz užeg ili šireg izbora je ginger. ako nije ni on onda je sve otišlo dovraga!

Nisi pogodio. ''Pomor i strah'' ne uđe u najuži izbor. Inače, jedina knjiga koju sam čitala iz šireg izbora. Nije loša.

Quote from: Kimura on 10-01-2019, 00:37:47
Nisi pogodio. ''Pomor i strah'' ne uđe u najuži izbor. Inače, jedina knjiga koju sam čitala iz šireg izbora. Nije loša.

istina je, nisam. :cry: ali za sve je kriv boban što je prerano na fejsu obznanio nameštaljku.

knez bob je kriv za sve!  nas-rofl

Ja se kladim na Gorana Markovića. Ima pravu temu.

Ja navijam za Branku Krilović -  bila mi je urednica u NON-u...
Inače, nisam čitao ništa, a teško i da ću...

Izdavač joj je Geopoetika, tako da ne znam...

Ona dobija garant. Prredsednik žirija objavio je roman za Geopoetiku, pa bi red bio...

NIN-ova nagrada Vladimiru Tabaševiću

Jubilarni 65. put dodeljena je nagrada za roman godine, i to za knjigu "Zabluda Svetog Sebastijana".

Vladimiru Tabaševiću pripala je NIN-ova nagrada za knjigu "Zabluda Svetog Sebastijana ", saopštio je žiri u beogradskom Dorćol Platzu.

Tabašević je 65. dobitnik NIN-ove nagrade, a odluku je doneo žiri koji je radio u sastavu Tamara Krstić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Zoran Paunović (predsednik)

Žiri je većao od jutros u 10 sati.

U najužem krugu za Ninovu nagradu bili su romani "Prekasno" Branke Krilović, "Odustajanje" Jelene Lengold, "Uhvati zeca" Lane Bastašić, "Deseti život" Saše Savanović, "Zabluda Svetog Sebastijana" Vladimira Tabaševića i "Beogradski trio" Gorana Markovića.
O NAGRAĐENOM ROMANU:

Pre nego što je postao svetac, Sveti Sebastijan je bio vođa pretorijanske garde koja je progonila hrišćane. Kao vojnik, kad je mogao, on ih je spasavao od sigurne smrti. Ali kad to nije mogao, hrabrio ih je da stradaju za hrišćanstvo, skrivajući u svom srcu nadu da će vera opstati i jačati upravo kroz žrtvu na koju ih je tajno podstrekivao.

Uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u svom novom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Zablude o nama koji "činimo dobro", zablude o našim pravedničkim nastojanjima, zablude u kojima često držimo druge kako bi naše "spasiteljske misije" imale "publiku". Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju.

"Pisan neobuzdanim i razigranim jezikom, ovaj roman navešće vas da se zamislite pre nego što za sebe kažete da ste dobri i da ste hteli sve najbolje," navodi izdavač "Laguna".
O AUTORU:

Vladimir Tabašević je rođen 1986. u Mostaru pod punim imenom Bošnjak-Tabašević Vladimir. Studirao je filozofiju u Beogradu.

Objavio je knjige poezije Koagulum (2010), Tragus (2011), Kundak (2012), Hrvatski kundak (2014). Zastupljen je u pregledima i izborima savremene poezije: Prostori i figure (Službeni glasnik, 2013), Restart (Dom kulture studentski grad, 2014), Troje (Samizdat, B92, 2016).

Njegov prvi roman Tiho teče Misisipi (Studio Znak, 2015) štampan je samostalno i našao se u užem izboru za NIN-ovu nagradu.
Osnivač je i jedan od urednika internet časopisa Prezupč koji se bavi pitanjem klasnih odnosa u društvu. Dobitnik je regionalne nagrade za priču Rat, u okviru Biber festivala i nagrade Mirko Kovač za najbolju knjigu mladog autora. Živi u Beogradu.

http://mondo.rs/a1159184/Zabava/Kultura/NIN-ova-nagrada-Vladimir-Tabasevic-Zabluda-svetog-Sebastijana.html

Quote from: ALEKSIJE D. on 10-01-2019, 17:12:56
Ona dobija garant. Prredsednik žirija objavio je roman za Geopoetiku, pa bi red bio...

Loš nam je račun, Aleksije. Dobitnik je zaposlen u Laguni.

Kako je tužna njegova životna priča i ja bih mu dao dve ninove... šmrc...
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Damn.

Jel' čitao neko? Imamo li neki isečak iz dela?

Quote from: Ksenija Atanasijević on 14-01-2019, 20:17:17
Damn.

Jel' čitao neko? Imamo li neki isečak iz dela?

https://www.delfi.rs/_img/artikli/2018/10/laguna_zabluda_svetog_sebastijana.pdf

Hvala. :)

Ovo je pisano na spidu, jbt. Not my cup of pelinkovac.

To je otprilike to, u potpunosti se slažem sa ovim tekstom... kako je propala jedna književnost...

http://standard.rs/2019/01/15/ninova-nagrada-u-sluzbi-odrzavanja-kolonijalne-svesti/ (http://standard.rs/2019/01/15/ninova-nagrada-u-sluzbi-odrzavanja-kolonijalne-svesti/)

QuoteУ међувремену нисмо ушли у ЕУ, стандард нам је падао уместо што је растао, али су се најцрње слутње обистиниле у погледу погубности западних утицаја који су запљуснули наше друштво након петооктобарског државног удара.

https://patriot.rs/marko-tanaskovic-mi-ne-samo-da-smo-desuverenizovana-zemlja-mi-smo-de-fakto-okupirana-zemlja/ (https://patriot.rs/marko-tanaskovic-mi-ne-samo-da-smo-desuverenizovana-zemlja-mi-smo-de-fakto-okupirana-zemlja/)

you lost me at hello!!!

Ovo može i na feministički kutak.

Dve zablude o NIN-ovoj nagradi (http://www.masina.rs/?p=8287)

Da je bar na spidu...
Jebali smo čvorka ako ne umemo bolje od ovoga...


Oto mi je ukazao na Kristiana Novaka, pa sam progutao njegova dva romana Črna mati zemla i Ciganin, ali  najljepši.


Jebote, gde smo mi u odnosu na to...

Naleteh na buvljku za 100 dinara. Bačene pare... :cry:

Крај конкурса за Роман године До 16. децембра, на адресу нашег недељника стигло је 197 романа који улазе у конкуренцију за НИН-ову награду. Жири, који ради у саставу Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић, Марија Ненезић и Теофил Панчић (председник), шири избор романа објавиће у броју од 2. јануара. Након тога, начиниће ужи, а потом и најужи избор.
Прошле године у конкуренцији је била 201 књига. Актуелни лауреат је Владимир Табашевић за Заблуду Светог Себастијана. Престижно признање додељује се од 1954. године, а име овогодишњег добитника НИН-ове награде за роман године биће саопштено 20. јануара око поднева.
Покровитељи НИН-ове награде су Сбербанк, као и једна домаћа, и једна страна компанија које желе да остану анонимне.

Списак романа за НИН-ову награду за 2019.
                     (по датуму пристизања)


1.    Иван Глишић, КУЋА СРАМА  – Лотос прес  Шабац
2.    Жика Богдановић, АНДРОИД: МОЈ ЖИВОТ СА ЊОМ И ЊЕН ЖИВОТ СА МНОМ – Атенеум
3.    Зоран Савић, ОСТРВО, ПОВРАТАК ТРАЈЕ – Агора
4.    Саша Радоњић, РОМАН РУБИКОВА КОЦКА – Соларис
5.    Љубодраг Љумовић, МЕКА И ТОПЛА АПРИЛСКА КИША – аутор
6.    Александар Петровић, ЗАМАК – аутор
7.    Бојан Савић Остојић, НЕМА ОАЗЕ – Бесна кобила
8.    Иван Богојевић, БЕЛЕШКЕ О ЗАГОНЕТНОМ ЖИВОТУ – Патам
9.    Драган Великић, АДРЕСА – Лагуна
10.   Лара Ђорђевић, БОЈА БЕСКРАЈА– Лагуна
11.   Елведин Незировић, НИШТА ЛАКШЕ ОД УМИРАЊА– Лагуна
12.   Никола Лекић, ПЕРССОН– Лагуна
13.   Ивана-Вонка Прокић, РОВИЊСКА ВРАТА– Лагуна
14.   Иван Ивањи, ВИЛА НА ДЕДИЊУ– Лагуна
15.   Зорица Зоја Младеновић, ПЛАВИ КАМЕН – Научна КМД
16.   Урош Лазић, СИН БЛУДНОГ СИНА – аутор
17.   Војислав Радојковић, ИСТИНЕ И ЛАЖИ – Лом
18.   Стево Грабовац, МУЛАТ АЛБИНО КОМАРАЦ – Имприматур
19.   Драган Ђурић, ТРАГАЊЕ ЗА СМИСЛОМ – аутор
20.   Дарко Тушевљаковић, ЈЕГЕРМАСТЕР – Архипелаг
21.   Нина Савчић, ВЛАСНИК СВЕГА НАШЕГ – Архипелаг
22.   Срђан В.Тешин, МОЈЕ – Архипелаг
23.   Видосав Стевановић, ПАУЧИНА – Службени гласник
24.   Ђорђе Д.Сибиновић, РОДИТЕЉИ – Службени гласник
25.   Ђорђе Писарев, Мики Шепард: СТАНИЦА ЗА ЛОВ НА КИТОВЕ – Службени гласник
26.   Милован Витезовић, СВЕТА ЉУБАВ – Службени гласник
27.   Зоран Ћирић, ЛАНАЦ СЛОБОДЕ – Дерета
28.   Горан Миленовић, А МОГЛО ЈЕ БОЉЕ – Легенда
29.   Владимир Тодоровић, САГОРЕВАЊЕ – Пројури
30.   Мирослав Ћурчић, И ШАМПИОНИ УМИРУ, ЗАР НЕ – Партизанска књига
31.   Александар Стаменковић, LOCTOR ARIANUS – ЦФП Апостроф
32.   Рада Илић, НОЋИ У ЦРНОМ МАНТИЛУ– ЦФП Апостроф
33.   Бошко Протић, ЛЕПТИР НА ТЕСТИЈИ КОСАРЕ ПАВЛОВИЋ – ЦФП Апостроф
34.   Жељко Несторовић, НАСЉЕЂЕ – АСоглас 
35.   Светлана Живановић, СУПРОТНЕ СТРАНЕ МЕСЕЦА – аутор
36.   Владан Матић, ЗАПИСИ ИЗ НОВОГ САРАЈА – Агора
37.   Нела Радуловић, НИСМО СЕ УПОЗНАЛИ, ЈА СЕ ЗОВЕМ ЈА – Унирекс
38.   Милан Митровић, БЕБА – аутор
39.   Вања Мандић, ГОСПОДИН МАКСИМ – Прометеј
40.   Слободан Смиљанић, ТАЈНА ВИЛЕ НА ДЕДИЊУ – Екограф
  41.   Драган Пајовић, ТРИДЕСЕТ СЛАВНИХ – УК Уметнички хоризонт 42.   Горан Прелић, ЂИНЂУВА ДУШЕ - аутор
43.   Сима Ћосин, ДУШАНОВ ПУТ– НБ Србобран
44.   Драгана Чешљар Јовановић, ЖИВОТ-ЉУБАВ-СМРТ – Алма
45.   Драгана Чешљар Јовановић, ЉУБИЧИЦА У ПУСТИЊИ – Алма
46.   Зоран Росић, НЕГДЕ, НА РУБУ ЛИМБА – Пресинг
47.   Светолик Станковић, СИЗИФ ИЗМЕЂУ БУЊИНА И ХЕСЕА – Пресинг
48.   Гордана Свиленгаћин, СУЂЕЊЕ ЈЕВРЕМОВО – БКЦ/НБ Нови Бечеј
49.   Оливера Скоко, МАГАРЕЋЕ УШИ – ГНБ Жарко Зрењанин
50.   Жељко Марковић, ПИСМО –аутор
51.  Сабина Ковач, ТУТАЊ! – Креативна радионица Балкан
52.  Драган Милојковић, ПОСЛЕДЊИ ЛОВ – Нова сцена
53.  Божидар Мандић, ЛОШ ПИСАЦ – Тиски цвет
54.  Ђорђе Петровић, СЕЗОНА ГОСПОДЕ КЛОШАРА – Прометеј/ГНБ Жарко Зрењанин
55.  Радмила Сатарић, ЛЕПА ПЕТРА – Прометеј
56.  Татјана Врећо, ДЕВЕТ ГРАМА ДУШЕ – Прометеј
57.  Спасоје Стевановић, ФЕНСИ ДЕНСЕР – Прометеј
58.  Лана Папић, ГОДИНЕ ЛАЗАРА – Прометеј
59.  Чедо Недељковић, ТАМО ИЛИ ОВАМО – Сигмапревент
60.  Нада Душанић, РАСКИД – Албатрос плус
61.  Славица Кнежевић, ГРАНИЧАРЕВА КЋИ – КЗ Српског народног вијећа
62.  Слободан Тишма, ГРОЗОТА ИЛИ... – Чаробна књига
63.  Перо Радуловић, ЛОВА, СЕКС И НИШТА ТРЕЋЕ – Графид
64.  Милан Вујовић, ПОЧЕЛО ЈЕ С НЕСАНИЦОМ – Унирекс
65.  Зоран Давинић, КАПИЈА ЗА ДРУГИ СВЕТ – СКЗ
66.  Тања Павишић, КУНБАЈА – Просвета
67.  Зоран Росић, АРУРУ, МОЋ САЗДАЊА – Просвета
68.  Марио Милосављевић, УСПОН – КОС
69.  Аљоша Љубојевић, СТАЈАЛИШТЕ 21 – КОС
70.  Дарко Којић, ЛАПСУС МЕМОРИАЕ – КОС
71.  Милош Димитријевић Џокер, ВРЕМЕНСКИ ПАРАДОКС – КОС
72.  Пеђа Ристић, КОВШ – Креативна радионица Балкан
73.  Драшко Сикимић, ЧВОР НА ОМЧИ – ЛОМ
74.  Марко Томаш, НЕМОЈ МЕ БУДИТИ – ЛОМ
75.  Милица Вучковић, БОЛДВИН – ЛОМ
76.  Слободан Мандић, ПАНОНСКИ ПАЛИМПСЕСТИ – Агора
77.  Светлана Дуњић, ПУТ У ПОВРАТАК – КОС
78.  Стефановић Ненад, МИКРОКОСМОС – Take it or leave it
79.  Бранислав Јанковић, МАЧКА У КОФЕРУ – Дерета
80.  Александра Вељовић Ћеклић, КАРАМЕЛА – Ренде
81.  Ана Вучковић, YUGOSLAV – Партизанска књига
82.  Горан Лабудовић Шарло, ВЕТРУШКА У ДАНИМА НЕБА – Завод за уџбенике и наставна средства а.д. Источно Ново Сарајево
83.  Лебрехт Гашпар, НЕПРЕВОДИВИ РЕЧНИК СИНОНИМА - Завод за уџбенике и наставна средства а.д. Источно Ново Сарајево
84.  Шћепан Алексић, ЧЕКАЈУЋИ ЖУТУ ВОЈСКУ - Завод за уџбенике и наставна средства а.д. Источно Ново Сарајево
85.  Страхиња Млађеновић, LOCUS AMOENUS или Прича о дечкоњи и девојчурку – Матица српска
86.  Милун-Мића Бабић, ОДИСЕЈА 29 ДАНА – Доситеј
87.  Марко Поповић, ВИКЕНД РОМАН – Алма
88.  Ненад Рацковић, БИБЛИЈА – Лагуна
89.  Љубица Арсић, ЧЕТИРИ КИШЕ – Лагуна
90.  Младен Стевановић, ХИПОКРАТОВА ДЕЦА – Лагуна
91.  Миломир Ђукановић, МАНАСТИР – Лагуна
92.  Марко Крстић, МУНДО ЛИБРЕ – Лагуна
93.  Јовица Аћин, ПИЛОТ ТРАМВАЈА – Лагуна
94.  Др Неле Карајлић, СОЛУНСКА 28 (2.део) – Лагуна
95.  Синиша Соћанин, УБИСВЕТ – Лагуна
96.  Тања Ступар Трифуновић, ОТКАКО САМ КУПИЛА ЛАБУДА – Архипелаг
97.  Ратко Дангубић, ШВАПСКИ НОТЕС – Архипелаг
98.  Младен Вуруна, ОТРОВ, БАНКА И ТРЕЋЕ ПИСМО – Архипелаг
99.  Братислав Јевтовић, ЈАГУАРИ ИЗ АРА – Легенда
100.  Игор Маројевић, РОМАН О ПИЈАНСТВУ – Лагуна
101.  Мирјана Ђурђевић/Бранко Млађеновић, БУНКЕР ПАКТА – Лагуна
102.  Марио Лигуори, САМО УБИСТВО – Лагуна
103.  Небојша Миленковић, НЕШТО ШТО СТРАШНО ПОДСЕЋА НА ЖИВОТ – Академска књига
104.  Младен Јаковљевић, ИЗБЛЕДЕЛЕ ДУШЕ – Академска књига
105.  Соња Шестаков, ЧЕТИРИ СНА У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ – Алма
106.  Павле Теофиловић, ПАРАДИГМАНОЈА – Еверест медиа
107.  Цвијетин Баја Лобожински, СТАЗАМА ПРВИХ ЉУБАВИ – КОС
108.  Сања Савић, ТУЂА КОСТ – Арете
109.  Јадранка Миленковић, СОБА 427 – Арете
110.  Ст. Владимир Јовановић, ИЗВРСНОСТ У АКЦИЈИ: ПРИПОВЕСТ О МИШИМИ – ИБН Студио
111.  Ален Алиспахић, ХЕРБАРИЈУМ АНЕ ФРАНК – Пресинг
112.  Надежда Пурић Јовановић, АНТИНОЈ 24 – Пресинг
113.  Владимир Крстовић, ВЕСЕЛЕ ТРИДЕСЕТЕ – Пресинг
114.  Николета Новак, ПОЗИВ – Пчелица
115.  Гордана Влајић, ЗЕДСИ – Пчелица
116.  Гордана Малетић, НА ПУТУ СРЕБРА – Пчелица
117.  Весна Алексић, ПТИЦА НА ВЕТАР – Пчелица
118.  Ненад Каран, МЕСЕЧАР МАРИОНЕТА – Чигоја
119.  Владан Добривојевић, ЗЕНОН И ЗАРАТУСТРА (1. и 2. део) – Чигоја
120.  Миленко Бодирогић, ПО ШУМАМА И ГОРАМА – Орфелин
121.  Саша Илић, ПАС И КОНТРАБАС – Орфелин
122.  Иван Панић, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ – Чигоја
123.  Борка Миличић Боба, СЛЕДИ ПУТ СВОГА СРЦА – АСоглас
124.  Младен Радовић, ТАШЕЗОНИЈА -  АСоглас
125.  Жељко Т. Ковачевић, НА КРАЈУ ПОВОРКЕ – САХРАЊИВАЧ – АСоглас/Просвјета
126.  Драган Јовановић, ВЕРОНИКА – аутор
127.  Јелена Драмићанин, СТУДЕН КАМЕН – Evro book
128.  Љиљана Шарац, СТАРИЈИ – Evro book
129.  Саша Еди Ђорђевић,  ДОКТОР – Evro book
130.  С.М. Вељковић, У ПОТРАЗИ ЗА ГЛЕДИС - Evro book
131.  Зоран Д. Милојевић, ПОГУРАЈ, ВЕТАР – Лестве
132.  Љиљана Браловић, ЧОВЕЧИЦЕ – Глас Србије
133.  Данијел Гатарић, ЛИБРЕТО – Контраст
134.  Љиљана Лукић, БИСЕР НА ДНУ МОРА – Свет књиге
135.  Горчин Благојевић, БЕЗИМЕНИ ВРХ – Штампар Макарије/Ободско слово
136.  Радивој Шајтинац, СУВА ИГЛА – Геопоетика
137.  Филип Чоловић, РАЗБРАЈАЛИЦА ЗА АНДРЕАСА САМА – Геопоетика
138.  Дана Тодоровић, З - Геопоетика
139.  Иван Љубисављевић, БИЗАНТИНАЦ - СТРАНАЦ СА ИСТОКА – Чигоја
140.  Бранко Јањушевић, ТИРАНИН - Штампар Макарије/Ободско слово
141.  Љиљана Томановић Пономарев, УМЈЕТНИК И МУЗА - Штампар Макарије/Ободско слово
142.  Миљена Дрндар, ЗАШИВАЊЕ ОБЛАКА - Штампар Макарије/ Ободско слово
143.  Никола Маловић, ГАЛЕБ КОЈИ СЕ СМЕЈЕ – Књига комерц
144.  Јадранка Миленковић, ХЕТЕРОС – Нишки културни центар
145.  Оливер Вељковић, ВЕШТАК – Нишки културни центар
146.  Предраг Б. Ненадић, ШНАЈДЕР – Финекс д.о.о.
147.  Нина Ћосић, ТАМО ГДЕ САМ БИЛА СРЕЋНА – Фиделио
148.  Живковић Шпиро Бура, ВАКАТ МАТА ГУЈИНЕ – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
149.  Андрија Матић, ИСТАНБУЛСКИ МОЗАИК – Партизанска књига
150.  Мира Пасквал, ГРОФИЦА МИЛА ТОНКИН – Словенско Слово
151.  Владимир Јагличић, ПАЦОВ – УК Кораци
152.  Синиша Јанковић, ОЧИ У ОЧИ СА ПОЛИТИЧКОМ КОРУПЦИЈОМ – Удружење грађана Кареја
153.  Матија Павичевић, ЈУТАРЊИ БЛУЗ – Дедић д.о.о.
154.  Братислав Милановић, ПОВРАТАК - УК Кораци
155.  Предраг Ђурић, СТРАПАДО – ИБН студио
156.  Предраг Ђурић, PATCHWORK – ИБН студио
157.  Горан Стојичић, СЛУЧАЈ ДАРИЛ ХАРМС – Аммоните
158.  Мухарем Баздуљ, ПОСЉЕДЊИ МУШКАРАЦ – Вулкан
159.  Милош Латиновић, ЕТАПЕ НОЋИ – Вулкан
160.  Александар Југовић, ЈЕСТЕ И БИЋЕ – Вулкан
161.  Лука Трипковић, ЦРНА КЊИГА – Booka
162.  Горан Врачар, СЕДМИ ДАН – МБ Источно Сарајево
163.  Милутин Пејић, ТРБЕНДА СИЛНИ – Алма
164.  Невенка Долић Ђукић, БАЛКАНКА – Алма
165.  Ђорђе Ђ. Влајић, ЈОШ ЈЕДНО ЛИЦЕ У ГОМИЛИ – Вукотић медиа
166.  Биљана Гојковић, ВЕЛИКИ КНЕЗ – Лагуна
167.  Милан Панић, ТВОРАЦ БЕСМРТНОСТИ – Book
168.  Ивана Роквић, ЗАПИСИ ЦРНОГ ПЕРА – Фрост медиа
169.  Сања Клисарић, А НА КРАЈУ БИ ПОЧЕТАК – Хеспериаеду
170.  Симо Б. Голубовић, ТРИНАЕСТА МОЛИТВА – Удр.балканских уметника Суботица/Галаксијанис/Утва златокрила
171.  Жељко Пржуљ, САМИ НА СВИЈЕТУ 1.и 2. – МБ Источно Сарајево
172.  Андреа Попов Милетић, ПИОНИРИ МАЛЕНИ, МИ СМО МОРСКА ТРАВА – Трећи трг/Сребрно дрво
173.  Мило Масоничић, КРАЈ СМЈЕНЕ - Трећи трг/Сребрно дрво
174.  Катарина Кујунџић, ДИМЕНЗИЈЕ ЊЕНОГ ВРЕМЕНА – УК Уметнички хоризонт
175.  Иван Токин, НЕЛИ – Вулкан
176.  Миодраг Мајић, ДЕЦА ЗЛА – Вулкан
177.  Милан Аранђеловић, У.С.А. – Еверест медиа
178.  Милорад Тирнанић, БРИОНСКЕ МИСТЕРИЈЕ – Арка
179.  Петар Зец, ПОВРАТАК У ЈЕРУСАЛИМ – ННК Интернационал
180.  Александра Хајдин, НЕ ФЕЈСБУЧИ МАМА – Нова поетика
181.  Немања Станојевић, ПЕТРИХОР – Нова поетика
182.  Ненад Митровић, ХРОМИ ВУК: ГОСПОДАРИ НАВА – Нова поетика
183.  Андреа Токановић, ЦРВЕНА ЦАРИЦА – Нова поетика
184.  Марко Филиповић, МЛИНАРИ – Нова поетика
185.  Брано Нешковић, МАРИЈА ВИШЊА – Нова поетика
186.  Олег Томић, УЛРИКА ГЛЕЗЕР – Нова поетика
187.  Славица Мијатовић, ЗВУК ТИШИНЕ – Нова поетика
188.  Анита Симић, АЛТЕРА ПАРС – Нова поетика
189.  Марко Станковић Јагуар, ОПЕРАЦИЈА МЕХМЕД – Нова поетика
190.  Миљана Пешић, ПОБЕДИ МЕ – Нова поетика
191.  Борис Дренча, МАЛЕ КЊИГЕ – Балкански књижевни гласник
192.  Немања Јовановић, РУДИ – Партизанска књига
193.  Душица Ивановић, ЗОВЕМ СЕ АСТИКЈА – Арте
194.  Биљана Вујичић, ДОМАЋИ СТРАНЦИ – Мали Немо
195.  Милош Јовановић, НЕМИЛОСРДНИ АНЂЕО – НМ либрис
196.  Зоран Копривица, ЛОКИ БЛУ – Каирос
197.  Добривоје Саздић, ПЕТА КЊИГА – Прометеј
198.  Милош Гроздановић, ХЕРЦЕГ ПОЛАНСКИ усмени испит из креативног писања – Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша
199.  Милан Суботић, ТВРДО НЕБО – ЗАГОНЕТКЕ – Књижевна заједница Ср.Митровица
200.  Срђан Ковачевић, АYА – Аутогра

http://www.nin.co.rs/pages/warticle.php?id=91078

Teofil Pančić predsednik žirija??

Quote from: Anomander Rejk on 31-12-2019, 23:47:14
Teofil Pančić predsednik žirija??

Jeste urnebesno.

Ne znam kako bih nazvao, nije više ni urnebesno, ni tragikomično, ni smešno, ni jadno.
Ima li u ovoj zemlji neki ugledan pisac, profesor književnosti ili bilo ko ko je stručno u materiji? Ili ćemo i ,,Nina'' predati u ruke ,,civilnom'' NVO sektoru, kao što smo i sve drugo?Ionako čuh nekidan da nam isti faktički i zakone donose i uslovljavaju.
Ne sumnjam da će i ovaj Nino da oplete po ,,velikosrpskoj aždaji'', kao što su i neki prošli.
Dok se ovako radi, ne pada mi na pamet niti da kupujem niti da čitam dobitnike ove nagrade.
A nekad je ta nagrada stvarno imala istinski značaj i autoritet.
Nekad davno beše to.
Srećna vam nova 2020. godina.

Quote from: Anomander Rejk on 01-01-2020, 10:32:07
Ne znam kako bih nazvao, nije više ni urnebesno, ni tragikomično, ni smešno, ni jadno.

Ne jedite se. Ne postoji žiri koji fizički i mentalno može da pročita 197 knjiga. Uostalom, u Srbiji ima toliko književnih nagrada da je podvig ne dobiti nijednu.

Quote from: Anomander Rejk on 01-01-2020, 10:32:07
Ima li u ovoj zemlji neki ugledan pisac, profesor književnosti ili bilo ko ko je stručno u materiji? Ili ćemo i ,,Nina'' predati u ruke ,,civilnom'' NVO sektoru, kao što smo i sve drugo?

Zašto bi ugledni pisci ili kritičari, profesori književnosti ili tako neki odlučivali o najboljoj knjizi kada pisanje nije više stvar umešnosti pisanja nego ambalaža i populizam? Teofil Pančić je savršen za to.

Drug član i sočinjenija

Petak, 27. decembar: U redu, volim da čitam. U stvari, ništa drugo u životu nisam ni radio osim što sam čitao.

Kada bi mi, recimo, tetka iz Amerike ostavila barem onoliko para koliko je para od svoje kanadske tetke dobio ministar vojni (205 hiljada evrića), moj bi se život promenio samo utoliko što bih više čitao.

Ali čak i meni je, kao članu NIN-ovog žirija, malo previše kada se približi kraj godine: obnevidim od slova.

Nije, naravno, isto čitati kao slobodni čitalac i kao drug član – ako ništa drugo ovde ne mogu tek tako da bacim tekst koji mi se ne dopada – pa je utoliko jedan od mojih (subjektivnih) kriterijuma nečujni prelazak iz statusa člana u status slobodnog čitaoca: kada me tekst ščepa i kada više ne mogu da mu se otrgnem (niti to želim), kada zaboravim da sam u ulozi, znam da sam na tragu nečeg zanimljivog.

Častio danas sebe novogodišnjim poklonom. U ,,Beopolisu" kupio sabrane priče Daria DŽamonje, poslastica od 850 stranica.

Subota, 28. decembar

Noćas sam se probijao kroz poslednje stranice obimnog romana mladog pisca. Uprkos povremenim padovima ili, bolje, iskliznućima, roman me držao budnim i verujem da mu je mesto među deset najboljih. Još uvek ne mogu da procenim kakav stav imaju moje kolege, ali zato sam prilično siguran da će šest, možda i sedam naslova, proći u drugi krug glasovima svih članova žirija.

Slušam drugorazrednog pisca koji kaže da je NIN-ov žiri ideološki.

Da li pruža bilo kakav argument za to što tvrdi? Naravno da ne.

Drugorazredni pisac, zapravo, priželjkuje ideološki sastav žirija, jer to je njegova šansa: za ideološku komisiju kvalitet teksta nije važan, nego, recimo, nacionalna pripadnost, procenat patriotizma u krvi, bliskost vlasti (što si bliži šanse su veće, a rečeni drugorazredni pisac uopšte nije gadljiv na ekipu) ili po temi.

Zato im, drugorazrednim piscima – barem dok je ovaj saziv u igri – ne preostaje drugo nego da idu okolo i pričaju gluposti.

U oba sastava u kojima sam do sada bio, uprkos tome što su svi članovi (bili) jasnog ideološkog usmerenja – svi su deklarisani antifašisti – nije se moglo uočiti ni najmanje izvanknjiževno zanošenje.

Prošle godine, recimo, tek smo na kraju shvatili da smo, među šest najboljih romana, uvrstili četiri žene. Posle smo ispodobijali silne pohvale upravo zbog toga, ali te pohvale bile su, kao učinak štreberski shvaćene političke korektnosti, promašene i glupe. Zanima me, a verujem i moje kolege, isključivo tekst.

Nedelja, 29. decembar

Srećem poznanicu koja je već godinu dana ljuta na mene što sam (ja, dakle, lično) dodelio prošlogodišnjeg NIN-a Vladimiru Tabaševiću, odnosno što sam popustio pred njegovim pritiscima.

Upadam u zbun i u dubokom nerazumevanju trepćem svojim lepim ženskim okicama.

Kakvim pritiscima?, pitam, pokušavajući u međuvremenu da se setim kada me je to i gde pritiskao čovek kojeg sam prvi put u životu sreo na proglašenju dobitnika. Krupan je čovek Tabašević, ne bi mi promaklo da me je pritiskao. Kaže mi poznanica da se ne pravim lud i da vrlo dobro znam na šta misli.

Na trenutak sam u iskušenju da popustim zlovolji i kažem joj kako sigurno ne znam na šta misli jer nisam primetio da misli, ali umesto toga nastavljam da trepćem svojim krupnim ženskim okicama. Kaže da je rečeni laureat svašta pisao po internetskim forumima, da je mizogin, da je pravio skandale.

Prekidam je i kažem da me, kao druga člana, savršeno ne zanima šta je pisac, gde i kako radio i palamudio, te da kao drug član ne ocenjujem ničije ponašanje i njegovu političko-moralnu podobnost, već samo tekst.

,,Pa tebi onda ni Handke nije sporan", kaže pobedonosno.

Nije, odgovaram. Sada se, vidim, i ona malo zbunila. To što je Handke samoga sebe diskvalifikovao kao intelektualca i građanina ne čini ga manjim piscem.

,,Ako nisi u stanju da se oslobodiš psihičkog mehanizma", kažem agresivno, ,,i da ga čitaš ne misleći na to što je, iz gluposti, zato što je drkadžija, ili samo budala, podržavao masovnog zločinca i njegovu ekipu iz pakla – nemoj da ga čitaš. Uostalom, dovoljna mu je kazna što su mu čestitali Vulin i Dodik".

Ponedeljak, 30. decembar

Prelistavam romane bosanskohercegovačkih pisaca. Ne zna se koji je bolji.

U jednoj knjižari nailazim na poznanika koji me, ne trepnuvši, obaveštava šta se događa na sastancima žirija. Možda on nije trepnuo, ali zato ja ne prestajem, u potpunom zbunu, da trepćem svojim okruglim ženskim okicama, kao da ih nagriza suzavac.

Čovek je, očigledno, smetnuo s uma da sam i dalje drug član i eto mi saopštava da je već sve odlučeno i zbog čega, te kako je sve dogovoreno sa urednikom jedne izdavačke kuće u zamahu jer, poznato je, jedan od članova je blizak s njim (s urednikom), viđaju se na piću i pajtosi su odvajkada, tako da...

Teško mi je da poverujem u to što čujem, a, opet, čujem i prilično sam uveren da ne sanjam. Potpuno si u pravu, kažem, i žurno se udaljavam ne osvrćući se. NIN-ova nagrada je čudo.

Utorak, 31. decembar

Ponovo noćas čitao roman u kojem dva lika idu po šumama i gorama bivše Jugoslavije i hvata me isto uzbuđenje kao i pri prvom čitanju.

Ne mali broj ljudi, a među njima ima i iskusnih čitalaca, pita me da li sam pročitao svih dvesta naslova.

Ne, nisam. Svaki sam roman, doslovno svaki, konsultovao, ali kao što degustator ne pije vina koja proba, nego ispljune tekućinu kako bi sačuvao osećaj, tako ni ja ne čitam sve već, pljuckajući okolo, samo ono što mi se učini vrednim čitanja.

Više od toga da ću se založiti za nedovoljno dobar roman plaši me mogućnost da, usled zamora, zasićenosti, lošeg trenutka, brzine, ne propustim nešto vredno.

Ali zato nas i jeste petoro. Veliki broj knjiga ne prolazi ni prvih nekoliko stranica. Ako prva stranica ne valja, pokazuje iskustvo, neće valjati ni 12., ni 67., ni 238. Prvi kriterijum je rečenica. Loša rečenica ne može da proizvede dobar tekst. Drugi kriterijum je odnos između rečenica.

Ove sam godine naišao na pisca čija rečenica je upravo besprekorna i odmah kolegama skrenuo pažnju na tu okolnost. Problem je, međutim, što taj niz uistinu savršenih rečenica ne uspeva da proizvede ništa. Neobično i tužno iskustvo. Roman je bio mrtav i pre nego što se rodio.

Treći kriterijum su likovi. Dobar je znak ako pisac prati svoje likove i zapisuje šta oni rade, umesto da ih gura kuda on to želi. Sledeći kriterijum je struktura dela, što znači da je roman već dobro uznapredovao.

Oslobođen nelagode da će pisac, pre ili kasnije, da se saplete o sopstvenu rečenicu, pratim odnos između likova, psihološku uverljivost, digresije, ravnotežu između opisa i objašnjenja, prirodnost replika, obraćam pažnju na lenje rečenice, uživam u duhovitosti, ili se ljutim na pisca kada vidim da je propustio šansu koju je sam stvorio.

Sreda, 1. januar

Ne želim da pogledam kroz prozor. Bojim se da ću ugledati ulice prekrivene debelim slojem smeća, kao u Melanholiji otpora Lasla Krasnahorkaja.

Četvrtak, 2. januar

Čitao noćas (ponovo), s divljenjem (ponovo), roman velikog pisca. Znam da ga je pisao sedam godina. Jednu od prethodnih varijanti pročitao sam u rukopisu. Zapanjen sam koliko se poslednja ruka razlikuje od onoga što sam čitao pre nekoliko godina. Osećam se dobro.

Ove sam godine, uprkos teškom čitalačkom karakteru, barem tri puta osetio zadovoljstvo. Na 200 romana to je sasvim u redu. Uopšte uzev postoje naznake oporavka srpske književnosti.

Umesto da se skrivaju u dubokoj prošlosti ili iza (imbecilnih) državnih projekata, umesto da tumaraju po sopstvenoj duši (što je u redu, ali da bi se sadržaj duše istovario u književnost potrebno je imati zajebanu dušu i još zajebanije pero), domaći su se pisci, barem oni najbolji, oni kojima je istina važna, okrenuli sadašnjosti, ili su odlučili da sredstvima književnim rastavljaju nedavnu sramnu prošlost. A to je prokleto dobro.

Autor je filozof i književni kritičar, član Ninovog žirija za roman godine

https://www.danas.rs/nedelja/drug-clan-i-socinjenija/

Ovo je stvarno da suza iz oka poteče...  :!: Sve im verujem na časnu   reč-,,deklarisani antifašisti'' , imuni na političke i ideološke pritiske, pojma nemaju nikad čuli da je izvesni pisac kukao što mu ( još ranije ) nisu dodelili nagradu, sve objektivno, časno i stručno, samo neobavešteno kao Koštunica, al to se da oprostiti.
Smejurija. I još to što su oni načinili od svega toga-prebacuju odgovornost na pisce.

Quote from: Anomander Rejk on 05-01-2020, 15:58:23
Ovo je stvarno da suza iz oka poteče...  :!: Sve im verujem na časnu   reč-,,deklarisani antifašisti'' , imuni na političke i ideološke pritiske, pojma nemaju nikad čuli da je izvesni pisac kukao što mu ( još ranije ) nisu dodelili nagradu, sve objektivno, časno i stručno, samo neobavešteno kao Koštunica, al to se da oprostiti.
Smejurija. I još to što su oni načinili od svega toga-prebacuju odgovornost na pisce.

xjap

Kako biste vi nagrađivali u prethodne tri godine?

Quote from: mac on 05-01-2020, 16:33:06
Kako biste vi nagrađivali u prethodne tri godine?

Ne znam. Pokušao sam da zamislim gomilu od 200 knjiga. Ukupno oko 40000 strana po tri minuta čitanja svaka. 2000 sati čitanja. O, zar se i to može! Sasvim je moguće da bi i Dostojevskog promašili,

Quote from: mac on 05-01-2020, 16:33:06
Kako biste vi nagrađivali u prethodne tri godine?

A zašto npr. član žirija nama, potencijalnim čitaocima nagrađenih knjiga, ima potrebu da saopšti kako je sastav žirija u dve sezone bio izrazitog ideološkog usmerenja-antifašistički?Kakve to veze ima s vezom, i koga bi to i zašto trebalo da zanima?Osim ako ne želi upravo da nam kaže zapravo ,,može nam se'' ?
Ovo što je Alexdelarge postavio je 90 % kuknjave...kukaju kao AV, niko ih ne tera motkom da to rade,
ako im je gadljivo, teško, itd, niko ih silom ne drži tu.
Evo ja ti otvoreno kažem da mislim da žiriji odavno jesu ideološko-političkih usmerenja, i to onih NVO-drugosrbijanskih-neoliberalnih i da romani koji jašu na tom talasu imaju otvorenija vrata kod njih i neretko pobeđuju. Vrlo sumnjam da je tako, i dok je tako
neću ih ni kupovati ni čitati.

Jasno, ali moje pitanje je bilo da li si čitao ostale romane u užem izboru? Ili su svi romani u užem izboru ideološki?

Hajde da se i ne ograničavamo na uži izbor. Ko je ovde čitao makar 50 srpskih romana godišnje, pa da može makar ovako forumaški da mi kaže koji su to dobri srpski romani u poslednje tri godine?

Quote from: Anomander Rejk on 01-01-2020, 10:32:07

Ima li u ovoj zemlji neki ugledan pisac, profesor književnosti ili bilo ko ko je stručno u materiji? I

a koji su to ugledni pisci bili članovi žirija počev od 1954. godine?

Quote from: mac on 05-01-2020, 16:33:06
Kako biste vi nagrađivali u prethodne tri godine?

lopatom. (mislim da je u toj jednoj rijeci sazeto sve sto se ima za reci na slicne pojave.)

Quote from: mac on 05-01-2020, 22:56:26
Jasno, ali moje pitanje je bilo da li si čitao ostale romane u užem izboru? Ili su svi romani u užem izboru ideološki?

Hajde da se i ne ograničavamo na uži izbor. Ko je ovde čitao makar 50 srpskih romana godišnje, pa da može makar ovako forumaški da mi kaže koji su to dobri srpski romani u poslednje tri godine?

Ja sam pročitala 3 romana iz užeg izbora za prošlu godinu (Lengold, Bastašić i Žurić) - svi su nekoliko nivoa iznad onoga što je odabrano kao najbolje. Da se razumemo, nisu ni ove knjige savršene, čak su relativno daleko od ideala koji se ovde propoveda, ali recimo da me ne bi bilo sramota da ih strancu preporučim kao domaću literaturu. No, biće da se računa na to da domaće knjige ionako niko neće čitati.
Verujem da ih ti i Alexdelarge, na primer, uopšte ne čitate, tako da ćete, iako niste ni tupi ni povodljivi, malo po malo prihvatiti ono što vam neki žiri servira. Otvorićete, možda, tu pobedničku knjigu, visokoobdareno prelistati i zaključiti: bio sam u pravu.

Quote from: scallop on 05-01-2020, 17:33:40

Ne znam. Pokušao sam da zamislim gomilu od 200 knjiga. Ukupno oko 40000 strana po tri minuta čitanja svaka. 2000 sati čitanja. O, zar se i to može! Sasvim je moguće da bi i Dostojevskog promašili,

ne razumem te. drug član je potvrdio tvoju davnašnju slutnju da članovi žirija ne čitaju prispele knjige od korice do korice i da je visokoobdareno prelistavanje jedini lek za galopirajuću skribomaniju. 200 knjiga u godini ne bi uspeo da pročita ( kako valja i trebuje i sa plajvazom u ruci) ni noćni letač kad mu glava nije migrenozna.

Kripl je, prema tome, u pravu: svako može da se nada, svako ima pravo da se nada i da očekuje nagradu, samo neka je napisao i nekako objavio knjigu. Možda je upravo to okolnost koja podstiče skribomaniju?


I ne, ne postoji dobar izgovor za nesavesno obavljanje bilo kog posla.

Quote from: Alexdelarge on 06-01-2020, 13:00:38

Quote from: scallop on 05-01-2020, 17:33:40

Ne znam. Pokušao sam da zamislim gomilu od 200 knjiga. Ukupno oko 40000 strana po tri minuta čitanja svaka. 2000 sati čitanja. O, zar se i to može! Sasvim je moguće da bi i Dostojevskog promašili,

ne razumem te.

Hajde da pretpostavimo da je Miki napisao epohalan roman. Novi literarni pristup. Otprilike kao što je Kiš napisao "Grobnicu...", pa ga literarni nosioci Srbije opaučili za plagiranje. I zbog apsurdnog statusa opšte skribomanije ostane da čeka da ga pronađu jednom, kad već odustane od pisanja. Ako se NIN-ova nagrada smatra vrhom u Srbiji, onda se i postupak žiriranja mora tome saobraziti. Bem mu lebac, Boban je imao više osećaja kako da pronađe dobre priče u vreme kad mu je bilo stalo.

Jednostavna matematika (scallop) nije dobar dokaz, lično čitalačko iskustvo (ja) još manje, sumnje da postoji skrivena ideološka zlonamera (anomander) se tek ne uzimaju u obzir.
Verovatno je problem to što mi jesmo ili pokušavamo da budemo pisci, pa nam se uvek može reći da smo drugorazredni, bez razmatranja kom bi razredu pripao visokoobdarenoprelistavajući žiri.
To će biti i ostati neopoziva istina za ljude koje domaća literatura ionako ne zanima.

a propos žiriranja , setih se ovog mićinog topika (prvi pasus drugog poglavlja).

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9906.msg305078#msg305078

Eh,da. Nekada su diskusije na radionici bile stvarno interesantne.

Složiću se sa Kimurom. Mićino glasanje o prvom pasusu drugog poglavlja romana bilo je impresivan izazov za pitanje šta nas potiče na čitanje. Istovremeno nikakva potvrda za visokoobdareno prelistavanje. Dvesta romana za NIN-ovu nagradu i dalje se čita dvestapedeset dana ili se radi o zloupotrebi.


Ako nije bila jasna moja pretpostavka da je Mikijev roman bio literarna revolucija, da budem direktniji. I moj roman UNAZAD je pre dve godine bio revolucionaran u pristupu i ostvarenju, ali ga niko nije pročitao. Tardis je bacio šest primeraka. Ako ga ne prepoznaju, nije čudo da se pisac čudi. Spisateljski napor je uložen i treba da zavređuje čitanje.

pa što onda nisi odgledao profu ludaka do kraha? odustao si jer znaš iz dugogodišnjeg gledalačkog iskustva šta valja a šta ne. isto je i sa knjigama.

Poređenje i nije baš dobro. Sa velikim zadovoljstvom sam odgledao dve trećine filma. Naprosto sam upijao kako su spojene dve naizgled nedodirive priče. A onda se dogodilo da sam kompletirao priču. Ako nisi visokoobdareno prelistavao i Ekovog "Baudolina", ukupni dojam mi je blokiran kad se Barbarosa udavio. Zbog narednih pedeset strana umalo nisam zaboravio o čemu je roman. Zbog toga Umberto Eko nije manje Eko, ti suvišni delovi bili su namenjeni onima što slabije kapiraju. Valjda ne misliš da sam nepismen do nečitanja pa zato nisu čitali? Kao mi Miki, ni ja nisam bio na spisku knjiga na koje treba obratiti pažnju.

QuoteBreaking news!
U uži izbor za Ninovu nagradu ušao je Milenko Bodirogić sa svojim Gulo-pečatirano-preporučenim romanom Po šumama i gorama!
Čak 2 Orfelinove knjige u top-10!
Moj rivju ove knjige stiže za par dana...

1. Elvedin Nezirović, Ništa lakše od umiranja, Laguna
2. Stevo Grabovac, Mulat albino komarac, Imprimatur
3. Vidosav Stevanović, Paučina, Službeni glasnik
4. Slobodan Tišma, Grozota ili..., Čarobna knjiga
5. Драшко Сикимић, Čvor na omči, Lom
6. Ana Vučković, Yugoslav, Partizanska knjiga
7. Nenad Racković, Biblija, Laguna
8. Milenko Bodirogić, Po šumama i gorama, Orfelin
9. Saša Ilić, Pas i kontrabas, Orfelin
10. Nemanja Jovanović, Rudi, Partizanska knjiga

Ajde opet da glasamo za početke ovih deset knjiga, na novom topiku...

Dovoljan je samo jedan pasus (5-10 redova) da se proceni da li je pisac pravi pisac ili šalabajzer.
Nema tu nikakve velike nauke, nije mi jasno zašto se ovoliko stresirate. Od tih 200 knjiga 150 se mogu baciti posle 2-3 minuta. Ako treba da ocenjujemo o čemu je knjiga to je nešto sasvim drugo, ali do toga ne stižemo ako ne postoji dobro pisanje.
Analogno tome, koliko dugo treba da slušate pevača da biste uvideli da li zna ili ne zna da peva. Ako ne zna da peva, onda me boli dupe o čemu peva kada dodeljujem nagradu. Glupavo je terati me da odslušam sedam minuta kreštanja i zavijanja da bi imao pravo da kažem kako pevač nije pevač, nema glas, ne ume da peva i ne želim da ga slušam.

Kad god Boban ponovi svoju mantru o kreštanju setim se Sex Pistolsa. Uroš nam je jednom spakovao za put u Grčku disk sa njima i Ramonsima. Da se ne uspavamo usput. I uspelo je. Sa čitanjem je malo drugačije. Ninova nagrada je kanalisana nizom signala kao što su ime autora i izdavač. Pitam se kako bi bilo je da je anonimna.

Quote from: scallop on 09-01-2020, 11:29:32
Ninova nagrada je kanalisana nizom signala kao što su ime autora i izdavač. Pitam se kako bi bilo je da je anonimna.

pre dve godine nagradu je dobio atanacković za prvi roman, a objavila ga je opskurna izdavačka kuća ( besna kobila).

Znao sam da će neko da pomene Luzitaniju. Pa, kako je prošlo? Kasnije. Mogao bih sad ja da se setim Podpalublja. Sa tim brodovima uvek je priča o pacovima kad brod počne da tone. Nemam ja problem sa nagradom, takva je kakva je, ali ne treba imati iluzije. Ima kod nas sijaset književnih nagrada, pa se uvek neka zalomi. Vital, Dijamant, Tommy...

Ljudi bre! Dajte mi prve pasuse!

Evo ti drugi da vidiš kako izgleda nepismenoća:


Damjan Filev je sasvim slučajno zapazio da mu Future Publications više ne nude objavljivanje prvog romana kojim će, uz svoj popriličan ulog oduševiti i usrećiti svoju mamu. Mora da su shvatili da sam suviše mator i da bih pre mogao da usrećim unuke. Promena je bila izražena time što ova poruka nije bila kopipejst i nije je potpisao štambilj vlasnika Dena Kana nego njegov asistent Majkl Forbs. Najpre je pomislio da je alavi gazda konačno odustao i da će ga ostaviti na miru, kao što su ga ostavili na miru i svi domaći nadri izdavači uvereni da su pisci lovina, a ne dragoceni posed. Ili mi je pao rejting. Onda je pročitao poruka koja je ličila na još jedan mamac za somove, ali ga je potakla da prihvati igru.

To je drugi pasus jednog od romana u užem izboru?

Quote from: mac on 09-01-2020, 13:24:02
To je drugi pasus jednog od romana u užem izboru?

Eto, to su defekti demokratije. I ti bi glasao, ocenjivao, bodovao, a pojma nemaš o pasusu i knjizi. Pasus je iz romana UNAZAD i na izvolte za prepoznavanje nepismenog autora.

Šta mi daješ to, kad sam lepo tražio pasuse romana iz užeg izbora. Lepo piše gore. Uvažavam da imaš svoje mišljenje o prvim pasusima, ali uvaži i ti da ja hoću ono što hoću, i ti ne možeš to da mi promeniš.

Quote from: mac on 09-01-2020, 13:39:15
Šta mi daješ to, kad sam lepo tražio pasuse romana iz užeg izbora. Lepo piše gore. Uvažavam da imaš svoje mišljenje o prvim pasusima, ali uvaži i ti da ja hoću ono što hoću, i ti ne možeš to da mi promeniš.

Ne mogu "to" da ti promenim, ali šansa za prosvećenje postoji.

mac, kako očekuješ da ti neko da prve pasuse? Misliš da mi imamo sve te knjige i onda ćemo da ih prekucavamo za tebe?

Pa da..

QuoteČinjenica da većina romana koja je dobila ovu nagradu nema ili ima tek uslovnu literarnu vrednost nije previše značajna u tako zaoštenom kontekstu – sada je potpuno očigledno da se određeni autori i romani nagrađuju ne uprkos mizoginiji, što je dovoljno alarmantno i saučesnički u odnosu na institucije i vrednosti kapitalističkog patrijarhata, već upravo zbog mizoginije.

http://www.masina.rs/?p=8287

Quote from: Anomander Rejk on 05-01-2020, 22:38:20

A zašto npr. član žirija nama, potencijalnim čitaocima nagrađenih knjiga, ima potrebu da saopšti kako je sastav žirija u dve sezone bio izrazitog ideološkog usmerenja-antifašistički?Kakve to veze ima s vezom, i koga bi to i zašto trebalo da zanima?Osim ako ne želi upravo da nam kaže zapravo ,,može nam se'' ?
Ovo što je Alexdelarge postavio je 90 % kuknjave...kukaju kao AV, niko ih ne tera motkom da to rade,
ako im je gadljivo, teško, itd, niko ih silom ne drži tu.
Evo ja ti otvoreno kažem da mislim da žiriji odavno jesu ideološko-političkih usmerenja, i to onih NVO-drugosrbijanskih-neoliberalnih i da romani koji jašu na tom talasu imaju otvorenija vrata kod njih i neretko pobeđuju. Vrlo sumnjam da je tako, i dok je tako
neću ih ni kupovati ni čitati.

od očigledne je očiglednosti da se grupa partizanskih bandita infiltrirala u ninov žiri. u top 10 knjiga ušla su dva naslova koje je objavila partizanska knjiga, a i naziv romana PO ŠUMAMA I GORAMA zaziva partizanštinu ( po šumama i gorama naše zemlje ponosne, idu čete partizana slavu borbe pronose). slučajnost? ne bih rekao! štono reče major kriger: " gospodine mišiću, meni je potreban živ neprijatelj, sa leševima ne umem da radim. izdajte, molim vas, takvo naređenje".

Očigledno je ideološko usmerenje i matrica, a sad ti to možeš krstiti kako hoćeš i zezati se  8)
Evo uzmimo npr. ranije političke izjave i istupe Teofila Pančića. Zamislimo situaciju da neki pisac, recimo prilično tvrdog nacionalnog ili nacionalističkog stava, napiše odličan roman, književno vrlo vredan. I da isti ostane u konkurenciji sa recimo nešto slabijim romanom u kom se žali za jugoslavijom i npr. udara po zločinačkoj srpskoj armadi, ja imam osnova da sumnjam u objektivnost predsednika žirija, i verujem da bi dao prednost drugom, slabijem romanu. Je li sad jasnije ili treba nacrtati, ili da se i dalje pravimo neobavešteni?

Od deset naslova iz užeg izbora, žiri NIN-ove nagrade odabrao je pet romana za finale, saopštio je nedeljnik NIN.

U finalu za nagradu našli su se romani: "Mulat albino komarac" Steve Grabovca, "Grozota ili..." Slobodana Tišme, "Yugoslav"  Ane Vučković, "Po šumama i gorama" Milenka Bodirogića i "Pas i kontrabas" Saše Ilića.

Ime šezdeset šestog dobitnika NIN-ove nagrade biće objavljeno 20. januara, kako je navedeno u saopštenju, "po ustaljenoj praksi oko podneva."

http://rs.n1info.com/Kultura/a560667/Pet-romana-u-uzem-izboru-za-NIN-ovu-nagradu.html

nedostaje da vam na radnom mjestu srdacno preporuce koju knjigu bi svakako trebali nabaviti i organiziraju skupnu narudzbu... i biljeze tko je porucio manje od tri. a u najljepsim vremenima je slicno smece stizalo i tek tako na kucnu adresu, sve uz uplatnicu, pa vi vratite nesto sto se naziva jugoslav po shumama i gorama.

Steva dobija...

Neko je duhovito na fejsu rekao ,,izbor za jugoslovensko- partizanski roman 2019. godine''  :) 8)
Ne znam ko bi mogao od ovih pet da osvoji. Od ovih koji su ostali, subjektivno jedino bi voleo da osvoji Milenko Bodirogić, bilo bi to u neku ruku i priznanje Orfelinu kao izdavaču, a mnogo su po mom mišljenju kvalitetnog uradili.
Problem je i dalje tvrdim, forsiranje očite ideološke linije i što su svi romani, barem po opisu negde na tom tragu. I ako je jedan od autora pisao za Peščanik, a predsednik žirija je izrazito politički i ideološki ostrašćen i svakako je ljubitelj Peščanika, naravno da mogu da posumnjam u objektivnost. Ne kažem da će nužno biti te neobjektivnosti, ali zaista ima ozbiljne osnove da se sumnja.
Zaista se mora svemu tome prići ozbiljnije, i književnost se vratiti književnosti. Mislim šta je sledeće? Da u žiriju budu Vesić, Čedomir Jovanović, Sonja Biserko? Ovim se pravi i medveđa usluga autorima, i možda će neki uistinu dobri romani i od ovih u najužem izboru
biti nečitani od nekih ljudi upravo zbog ovih stvari o kojima pričamo.

Evo ga i bojkot : http://www.bookvar.rs/grupa-pisaca-bojkotuje-nin-ovu-nagradu/?fbclid=IwAR1AUkMauEAQnFCKLTzV2IHv73Gzl7Qoj22c9DCe4KuH2IwNkVm3Vd_Y8sI (http://www.bookvar.rs/grupa-pisaca-bojkotuje-nin-ovu-nagradu/?fbclid=IwAR1AUkMauEAQnFCKLTzV2IHv73Gzl7Qoj22c9DCe4KuH2IwNkVm3Vd_Y8sI)
Kusturica, Dexa, Arsenijević, Malović itd.
Ovo se moglo i predvideti. Sve se ispolitizovalo, zamuljalo, ne bi me čudilo da na kraju nastanu i neke paralelne nagrade. Sukob ,,prve'' i ,,druge'' Srbije prelio se i u književnost. Sve je odavno tragikomedija.
Gde će samo oni treći, koji nisu ni veliki Srbi, vernici, konzervativci, ni jugosloveni i partizani, kosmopoliti, ima li mesta za treće igde?Šta će oni čitati i pisati, kako će živeti?

Hehe! To se i ja pitam, Anomandere, i to godinama unazad, pa sam još živa nekako!

Mada, treba reći da ova ''reakcija'' dolazi malo kasno, što znatno umanjuje njen značaj.

Baš šaren spisak. Kniževnost nikada nije bila apolitična niti samo umetnost. Uz ovakve potpisnike bojkot je besmislen.

smejurija je taj bojkot. marojević i bazdulj su bili u konkurenciji za nagradu (top 30) sad kad su izvisili ne valja im žiri. kukić, milenković i čakarević su i prošle godine bili članovi žirija, pa ne znam koj moj hoće tabašević. što se nije odrekao nagrade, imao je priliku? kusturica i nije pisac, a vuksanović piše na način od pre 200 godina...

za ovog slavišu pavlovića nikad nisam čuo. izguglao sam da vidm šta je napisao. štono kažu: you lost me at hello.

"Objavio je knjige Zavet (2010), Nema šanse da ne uspem (2012), Zavet heroja (2014), Apisov apostol (2016), zbirku poezije Osvit večnosti (2014), kao i istorijsko-dokumentarnu knjigu Ratnici Crne ruke (2017). Prevođen je na ruski jezik."

Jel' napis'o čovek da "Nema šanse da ne uspe"? Uporan ili naporan svejedno. Trebalo bi da napišem knjigu "Preskočen u obdarenom prelistavanju". Danas negde napisali da je boklot reakcija "Lagune". Što da neko ko duva u "Orfelin" bio protiv izbora Nina? Biće ako ne bude Izabran.

Slučajno sam čitala ''Nema šanse da ne uspem''. Vi nemojte.


No, ako i ostavimo po strani moralnu i bilo koju drugu podobnost bojkotaša, zar nije malo apsurdno buniti se protiv žirija pred proglašenje (njima možda već poznatog) pobednika? Gde su bili ranije?

Ukratko, s najvećim zadovoljstvom sam pročitao ovaj roman (do sada već dvaput u razmaku od četiri meseca), i najpunijeg srca i najčistije savesti mu dajem snažan Gulov Pečat Preporuke – priznanje koje, istina, nema tako veliki društveni i medijski ugled kao NIN-ova i Vitalova nagrada, a naravno da nema ni finansijsku dimenziju pomenutih, ali ipak je to Pečat koji se retko na ovom blogu dodeljuje, i daje se samo najzaslužnijima. Nije Gul tamo neki Toma Grobar pa da deli ordenje i levo i desno. Ko zna, znaće...

http://ljudska_splacina.com/2020/01/po-sumama-i-gorama-milenko-bodirogic.html (http://ljudska_splacina.com/2020/01/po-sumama-i-gorama-milenko-bodirogic.html)

Dobar je Ghoulov prikaz, a šta ti misliš o knjizi, Alexdelarge? Da li si čitao?

Jednom davno, davnije od Bobanovih sećanja, bio sam u selu Parapotamos na lokalnom Ilindanu. Celo selo slavi, muzikanti nemaju binu, pa sviraju sa kamionske prikolice. Sasvim napred na prikolici otvorena kožna akt tašna za pare. Ko spusti drahme u torbu, njemu sviraju i on vodi kolo. Ostali đuskaju uz njega.


Danas u podne sviraće NIN-ovu nagradu.

Saša Ilić: Pas i kontrabas pobedio.

Dođe mi da citiram sam sebe  :!:  o autoru koji piše za Peščanik, i predsedniku žirija.
sad će neka dobra duša da nam
objasni da ovde nema politike i ideologije, a evo i jedan tekst, neizbežni Handke, Slobo i naravno Srebrenica... https://pescanik.net/handke-kao-miloseviceva-sablast/ (https://pescanik.net/handke-kao-miloseviceva-sablast/)
Naravno, strogo  gledano, NIN je vlasništvo privatne firme, pa može da bira i da mu predsedava koga oni odrede, kao što se i privatne tv stanice brane da za svoje pare imaju pravo da puštaju šta hoće, ali valjda je ova nagrada ipak nekakvo kulturno dobro
ove države, valjda je ipak društvenog , više od privatnog značaja?
pa uzdravlje nam Nino  xcheers

u pravu si. samo je žiri opterećen ideologijom jugoslovenstva mogao da dodeli nina fuzbaleru partizana.

Quote from: Kimura on 19-01-2020, 14:54:56
Dobar je Ghoulov prikaz, a šta ti misliš o knjizi, Alexdelarge? Da li si čitao?

nisam, ali uskoro hoću.

kako ghoul javlja:

QuoteKako izgleda, u finalu NINA bila borba Orfelina protiv Orfelina!
Za nagrađeni roman glasali su Marija Nenezić, Branko Kukić i Marjan Čakarević.
Za roman "Po šumama i gorama", autora Milenka Bodirogića (izdavač Orfelin) glasali su Teofil Pančić i Ivan Milenković.

Jebeš mi sve ako sam išta shvatio Tabaševića malopre u Oku na RTS-u. Vidim da je čovek besan, ali nisam apsolutno ništa razumeo šta je hteo da kaže. Ako piše ovako kako priča - gađa se terminima "elita", "diskurs", "hegemonija" i retko sastavi rečenicu a pritom nekako iz prikrajka sugeriše da je subverzivac koji radi protiv sistema - ima dosta sreće da je dobio Ninovu nagradu prošli put.

Gatalica je bio mnogo jasniji srećom ali on je ipak i čovek sa više pedigrea.

Elem, ko nije gledao, nek pogleda, pa možda se secne na to kad Gatalica kaže da ako sledeći put u žiriju budu sedeli ljubitelji naučne ili epske fantastike, takav roman ima da dobije nagradu.

Da postavimo listu ovih što su najavili bojkot, da se ne zaturi, pa sledeće godine da vidimo ko će izdržati:
Владимир Кецмановић
Владимир Табашевић
Дејан Стојиљковић
Ђорђе Писарев
Емир Кустурица
Игор Маројевић
Лаура Барна
Лидија Јелисавчић Ћирић
Љубица Арсић
Марко Крстић
Милан Ружић
Миро Вуксановић
Мухарем Баздуљ
Никола Маловић
Сава Дамјанов
Славиша Павловић
Слободан Владушић
Фрања Петриновић

Vidim da je donirao kolegi piscu 1000 evra od 10.000 koliko je uzeo.
Verovatno je dobio više puta toliko za roman koji bi inače imao 14,5 čitalaca da nije prihvatio NIN-ovu nagradu.

Kakav hrabar i moralan čin!
Kakvo fantastično podrivanje sistema...
Impresioniran sam.

Meni je on delovao skroz konfuzno u ovoj emisiji. Je li kao romanopisac jasniji?

Da li si ti ozbiljan?
Ko to može da čita?

Pa dali su mu neku nagradu, trebalo bi da je barem pismen.  :shock:

O čemu uopšte pričate? Znam gomilu pisaca koji bi dupe dali za bilokakvu književnu nagradu. I ne razmišljaju o rečenici, stilu, stilskim figurama, atmosferičnosti, uverljivim likovima, strukturi, ritmu... Možda imamo sreće što njihova ideja puta do javnosti nije kao kod Amera. Oni uzmu pucaljku i zapucaju na sve oko sebe. Pogledajte još jednom Bobanov spisak i njegovo pitanje.

Quote from: Boban on 20-01-2020, 20:00:37
Da postavimo listu ovih što su najavili bojkot, da se ne zaturi, pa sledeće godine da vidimo ko će izdržati:
Владимир Кецмановић
Владимир Табашевић
Дејан Стојиљковић
Ђорђе Писарев
Емир Кустурица
Игор Маројевић
Лаура Барна
Лидија Јелисавчић Ћирић
Љубица Арсић
Марко Крстић
Милан Ружић
Миро Вуксановић
Мухарем Баздуљ
Никола Маловић
Сава Дамјанов
Славиша Павловић
Слободан Владушић
Фрања Петриновић

To što je lista na ćirilici je "posve slučajno" or "sasvim namerno"?

Boban ne koristi ćirilicu bez preke potrebe. Očigledno je kopi-pejstovao spisak odnekud.

Quote from: mac on 21-01-2020, 01:55:47
Boban ne koristi ćirilicu bez preke potrebe. Očigledno je kopi-pejstovao spisak odnekud.

Dakle posve slučajno?

Hajd, ne spamuj, acc.

Elem, NIN-ova nagrada jeste plemenska i patrijarhalna. Nagradu dobijaju podobni muškarci, makar i nepismeni i muškarci se oko nje sujetno glođu i otimaju. Ukinuti je, jer je ionako cela književna scena obesmišljena.

Tabašević je nepismen i sujetno je i maliciozno govno, ali je u pravu kada govori o kulturnoj hegemoniji. Otkud Teofil kao predsednik žirija? Zato što je dobar sa NIN i Vreme krugovima, član je njihovog plemena?

Ovaj napad na NIN je isto muško-smešno-plemenski i kukavički. Jer ne napadaš nagradu kada je već izvesno da je nećeš dobiti, ako si etičko i principijelno biće. Dakle, kao što to odavno znamo, književnom scenom, u svim plemenima, vladaju sujetna muška govna i ovo što se dešava oko nagrade je bilo izvesno i slika je sveopšteg stanja u književnosti - muškarci se ujedaju za dominaciju i primat, talenat i pismenost nisu bitni, bitno je čiji si mali i ko te je preporučio, a književnost ko jebe.

A Tabašević jeste imao sreće kada je dobio nagradu. Lik ne čita, nema pojma o istoriji književnosti, vokabular mu je ograničen i iz njega isijava samo ogoljena želja da se nametne; ali to nije samo njegov manir, cela javna scena vrvi od takvih likova. Uporedila bih pojavu sa Brnabićkom u književnosti.

Ne spamujem nego hoću da kažem kako se fama oko NIN-ove nagrade očigledno bazira na sveopštoj & poludeloj srbizaciji(ako baš hoćete svrbizaciji) u svim sferama našeg nazovi društva.
Čak se i naš vrlo aktivan i cenjen forumaš što čita samo (pro)ustaške knjige upecao na tu foru kako su NIN i Vreme prolevičarski i valjda soroševski...

A onog glavatog & debelovratog što pominjete kako je penio u emisiji na rts-u tek ne bih da komentarišem.
Dobro možda samo malo, liči mi na one što bi Drinu popili ako treba.
Tu sortu & podvrstu organski ne podnosim...

Quote
JELENA LALATOVIĆ

Kako bojkotovati bojkot NIN-ove nagrade

Dodelu NIN-ove nagrade s razlogom svake godine prati javna debata. Reč je, naime, o priznanju koje omogućava autoru, neuporedivo ređe autorki, odnosno idejama koje u književnoj formi zastupa, da dospe u mejnstrim.

Ovogodišnju dodelu, međutim, obeležiće neskvakidašnji poziv na ograničavanje javne debate – otvoreno pismo ,,Bojkot NIN-ove nagrade". Ovo pismo potpisuje osamnaest pisaca, među kojima i bivši dobitnici, kao i oni koji su se u proteklih nekoliko godina ili čak ove godine našli u širem ili užem izboru za NIN-ovu nagradu. Ukratko, oni pozivaju svoje izdavače da bojkotuju NIN-ovu nagradu kao priznanje u kome su vanknjiževni, odnosno ideološki faktori presudni. Činjenica da poziv na bojkot potpisuju autori koji tvrde da ovogodišnji žiri nema neophodan moralni i stručni autoritet, dan pre proglašenja dobitnika, a da je sastav žirija poznat već mesecima unazad, diskredituje isključivo potpisnike.

No, ono što je suštinski izazov u razumevanju ovog naizgled nespretnog marketinga jeste odgovor na pitanje zašto napad na relativno konzervativnu instituciju kakva je NIN-ova nagrada dolazi zdesna, te koje su potencijalne posledice.

Šifra: antijugoslovenstvo

Iako od pojave prvih feminističkih glasova, koji neprekidno ukazuju na seksizam u politici nagrađivanja, članovi žirija insistiraju na tome da je jedino merilo tekst, odnosno književni kvalitet teksta, žiri NIN-ove nagrade sada se suočava s tim da se taj argument koristi protiv njega. Naime, kako i književnost i ideologija imaju zajedničku gradivnu jedinicu – jezik – uvođenje podele na ideološka i neideološka čitanja, angažovanu i apolitičnu književnost promašeno je samo po sebi iz najmanje dva razloga.

Najpre, takva veštačka podela onemogućava diskutovanje o suštinskim pitanjima – na primer, kako društvena stvarnost utiče na nejednake šanse eksploatisanih i ugnjetenih slojeva, uključujući i žene, da ravnopravno stvaraju u kulturi, kako se pronalaze nove jezičke forme za kodifikovanje određenih individualnih i kolektivnih iskustava, i tome slično. Dalje, bez debate o ideologiji kao sastavnom delu književnog teksta prećutno se stvara sporazum prema kome je književnost polje samoafirmacije i međusobne afirmacije pripadnika muške, nacionalne elite. Mehaničko razdvajanje ideologije i književnosti ima posebnu težinu u kontekstu u kome je nacionalni književni kanon izgrađen tako što su promovisani i nagrađivani autori koji su postmodernističku estetiku koristili kao izgovor za ispisivanje nacionalističke mitologije o univerzalnom stradanju srpskog naroda kroz istoriju i njegovom iskonskom neprijatelju – Jugoslaviji i jugoslovenstvu.

Otuda nije nimalo iznenađujuće da pomenuti poziv na bojkot potpisuju zagovornici srpskog nacionalizma poput Vladimira Kecmanovića, Mira Vuksanovića, Dejana Stojiljkovića, Emira Kusturice.

Još manje je čudno da se u pozivu na bojkot, što je besmislen čin u trenutku dodele nagrade za koju se selekcija velikim delom obavlja u prethodnoj godini, a žiri je javnosti poznat mesecima unapred, koriste denuncije poput ,,jalova politička korektnost", kao i poslovični antikomunizam. U tom duhu Dejan Stojiljković na članove žirija referira sledećom opaskom: ,,a drugovi iz žirija ako nas se sete na dan bezbednosti, neka nas se sete".

Ovaj diskretni antikomunizam služi kao šifra za antijugoslovenstvo, što se može razumeti kao glavni razlog zbog kojeg potpisnici bojkota, do nedavno regularni dobitnici i učesnici u izboru za NIN-ovu nagradu, baš u ovom trenutku ukazuju na problematičnost ,,moralnog i stručnog autoriteta" ovogodišnjeg žirija. Ono što potpisnici ,,bojkota" posredno imenuju kao ,,poetičku proizvoljnost" zapravo je nesvakidašnji poetički iskorak u kontekstu NIN-ove nagrade.

Naime, svih pet romana koji su se našli u najužem izboru – ,,Po šumama i gorama" Milenka Bodirogića, ,,Mulat albino komarac" Steve Grabovca, ,,Yugoslav" Ane Vučković, ,,Grozota ili.." Slobodana Tišme, te ,,Pas i kontrabas" Saše Ilića – na manje ili više književno ubedljiv način tematizuju raspad Jugoslavije i njegove veze sa savremenim, postjugoslovenskim društvima. Svaki od ovih romana govori o nekom fundamentalnom traumatskom jezgru – Srebrenici, ulozi JNA u ratnim razaranjima, bombardovanju SRJ, posleratnoj bedi i siromaštvu, odnosno neuspelom pokušaju ,,tranzicije" – iz različitih, ali prema jugoslovenskom nasleđu afirmativnih perspektiva – intimističke, jugonostalgične, antirevizionističke.

Iako mu ne treba pridavati veći značaj nego što marketinški potez kao što je poziv na bojkot NIN-ove nagrade poseduje u realnosti, treba reći da njegova retorika izgleda kao groteskno umanjen i do apsurda ogoljen mehanizam pomoću kojeg je srpski nacionalizam kolonizovao javni prostor devedesetih godina prošlog veka.

To, ukratko, znači imitiranje pozicije ugroženosti i moralne čistote da bi se oni koji se prepoznaju kao pretnja javno napali. U tom smislu, nema nikakve poetske pravde u tome što se jedna književna nagrada kao institucija sada osporava (pseudo)argumentacijom o ,,ideološkoj obojenosti", iako je upravo to argumentacija kojom su se insitucije poput ove do sada ,,branile" od uticaja feminističke i drugih društveno osvešćenih interpretacija književnosti. Naprotiv. Sasvim je izgledno da ovakvi napadi neće dovesti u pitanje mehanizme i procese koji stoje iza književnih nagrada. Štaviše, ovo je otvoreni poziv za povratkom ,,nacionalnih vrednosti" u književnu kritiku, pod izgovorom da je ona oštećena ,,ideološkom obojenošću".

Stoga legitimisanje ovakvog govora u/o književnosti, a time i o kulturi u celini, može značajno olakšati napore onim društvenim snagama koje nastoje da svaku radikalnu kritiku unapred diskvalifikuju kao ,,ideološku". Još važnije, takav pristup zapravo zamagljuje razliku između politički artikulisane kritike, koja analizira uslove književne proizvodnje i ukazuje na veze između društva, ideologije teksta i estetike, i napada na integritet kritičarki/kritičara kao pojedinaca, koji postaju prihvatljivi ukoliko su obavijeni oreolom, najčešće samoproklamovane, ,,ideološke neutralnosti". Dugoročno gledano, to može učvrstiti stav da se svako odstupanje od nacionalističkih vrednosti i merila u kulturi tretira kao neka vrsta ekstremizma.

Jedini način da se takvi obračuni zaustave i preduprede jeste negovanje demokratske debate i njenog ključnog aktera – nezavisne kritike. Što znači kritike koja ideološke pretpostavke na kojima počiva ne skriva, već otvoreno iskazuje, a istovremeno je sposobna i za promišljanje konteksta koji omogućava njen nastanak.

http://www.masina.rs/?p=12089

N'umem više da mnoštvom rečenica ispišem što stane u jednu do dve. Mi smo protiv jer su oni za. Svi zajedno smo protiv žena.

Quote from: scallop on 21-01-2020, 09:40:13
Svi zajedno smo protiv žena.

Ne, mi smo ZA žene. Protiv smo samo TOKSIČ... JAKIH žena.  :roll:

Quote from: Linʞᴉn on 21-01-2020, 09:42:39

Quote from: scallop on 21-01-2020, 09:40:13
Svi zajedno smo protiv žena.

Ne, mi smo ZA žene. Protiv smo samo TOKSIČ... JAKIH žena.  :roll:

Već ne umeš u jednoj rečenici?

Quote from: scallop on 21-01-2020, 10:03:08

Quote from: Linʞᴉn on 21-01-2020, 09:42:39

Quote from: scallop on 21-01-2020, 09:40:13
Svi zajedno smo protiv žena.

Ne, mi smo ZA žene. Protiv smo samo TOKSIČ... JAKIH žena.  :roll:

Već ne umeš u jednoj rečenici?

Hoću li onda ako nije dve već jedna rečenica izbeći da me ovi što ispisuju mnoštvo rečenica ne zlostavljaju kako spamujem?

Quote from: Alexdelarge on 20-01-2020, 14:02:14
u pravu si. samo je žiri opterećen ideologijom jugoslovenstva mogao da dodeli nina fuzbaleru partizana.

ajde, ne mešaj mene u sukobe sa dexom, ne držim ja nikome stranu a za dexu me zabole,
pa ja kupujem izdanja orfelina i obožavam njihov horor, niti imam bilo šta protiv njih.
mani me tih čaršijskih ,,ako nisi s nama, sigurno si s njima''.

malo proguglaj, kazaće ti se da je i aktuelni dobitnik svojevremeno itekako
pljuvao nagradu i govorio kako je ona -mrak i tama protiv koje se mora ustati)
videćemo ovih dana jel ima amneziju)

Drago mi je što se Tabašević vratio NIN-u kao bumerang. Ako nauče na greškama, možda će sledeći put više da ocenjuju kvalitet ispisa, a manje podobnost za dobijanje nagrade. Kriterijum da pisac ima penis ostaje, jel. To ćemo menjati kad izbacimo nacionaliste iz igre, jer nanose štetu čak i kada se bune sa razlogom. Jednostavno ih obrisati, pa nek skiče pred kamerama o osnovnoškolskom long conu (looool) i hegemoniji. To im se samo vraća eho sopstvene percepcije stvarnosti, niko drugi nema ništa sa tim, njihovi demoni, njihov problem; jer nije to kulturna hegemonija koju oni vide (mada je prisutna), to je velikosrpska hegemonija koja im se vraća da ih kastrira. :)

U žiriju uvek ima jedna žena, a u najužem izboru takođe bude jedan ženski autor. Ja stvarno ne znam šta bi žene htele više od toga...

Ali nije stvar u tome šta ti i bilo koji drugi muškarac DOZVOLJAVATE ženama (žene same sebi dozvoljavaju, hvala lepo), već je stvar u tome kakvi su neformalna politika i latentni stil nagrade. Koliko nacionalista/desničara među ženama znaš (u odnosu na muškarce desničare)? Sama činjenica da su se protiv nagrade podigli proklamovani desničari govori ti da je nagrada (bila) "muška", tj. da je u pitanju boy's club.

Quote from: Boban on 21-01-2020, 11:24:14
Ja stvarno ne znam šta bi žene htele više od toga...

Valjda isto ono što pokušavaju crnci u Americi, npr. sa dodelama Oskara koja svake godine sve više podsećaju na podelu rola u filmovima Spajk Lija...

Borba za "prava" i protiv "zlostavljanja" nikad nije borba da se probiju najkvalitetniji pojedinci, pošto najkvalitetnijim nijedan sistem ne predstavlja prepreku. Primera je stvarno bezbroj, npr. Marija Kiri ili Svetlana Velmar Janković, ako pričamo od NIN-ovoj nagradi.

Ne, to je uvek isključivo borba da mediokritetne žene dobiju pozicije koje trenutno zauzimaju mediokritetni muškarci. Borba za drugačiju lepezu mediokriteta u sistemu od koje se svakom iole normalnom prevće želudac.

Srećom, ti nećeš dobiti nagradu iako imaš penis (uslovno rečeno), a ovaj ničim izazvan otpor feminističkom čitanju okolnosti dodele NIN-ove nagrade te možda i preporučuje u nekim balvanskim krugovima, ali ne i među onima koji imaju zrno mozga. Jednostavno si nebitan i ne pitaš se i sve što (impotentno) možeš je da posle svakog mog posta ostaviš retardirani reply-neargumentovani i mizogini napad koji je, kao i kod ovog napada desničara, samo eho ličnih frustracija i kompleksa, jer, realno, ja se tebi lično nisam obratila, sam si se pronašao.

Edit: obrazovani i inteligentni ljudi kao argument da je nešto prisutno sistemski NE DAJU, pojedinačne slučajeve u masi suprotnih slučajeva. Jedna ili dve žene pojedinačno, kao svetli primeri (izuzeci, pre) NISU primer da su žene sistemski i ravnopravno zastupljene. Zapamtite to i obrazujte se, konačno.

Srećom, pa ćeš ti dobiti Ninovu nagradu. Čim uspešno zameniš nekog nebitnog muškog mediokriteta svojim. Ili ti izraste penis. Ono prvo od ta dva.  xyxy

A ti je nećeš dobiti jer se samo mediokriteti nagrađuju, jel to? Fina racionalizacija i opravdanje za sebe. Nefunkcionalna, kao što vidimo, inače te feminizam ne bi ugrožavao, ali fina.

Prošlogodišnji je pobednik, čini mi se, imao upravo primedbu da su ranije prednost dali Ivani Dimić zato što je žensko. Otužno.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 11:46:21
A ti je nećeš dobiti jer se samo mediokriteti nagrađuju, jel to? Fina racionalizacija i opravdanje za sebe.

Ni za milion godina ne bih sebi želeo Ninovu nagradu.

Ja sam više u World Fantasy Award fazonu, jbga.

Quote from: Kimura on 21-01-2020, 11:46:48
Prošlogodišnji je pobednik, čini mi se, imao upravo primedbu da su ranije prednost dali Ivani Dimić zato što je žensko. Otužno.

Tabašević je na mentalnom nivou učenika osnovne škole, a malo treba i da poseti psihijatra zbog ovog long cona. Nije prijatno slušati nečije privatno ludilo na nacionalnim frekvencijama.

Quote from: Linʞᴉn on 21-01-2020, 11:36:31
Ne, to je uvek isključivo borba da mediokritetne žene dobiju pozicije koje trenutno zauzimaju mediokritetni muškarci. Borba za drugačiju lepezu mediokriteta u sistemu od koje se svakom iole normalnom prevće želudac.

Pa i to mediokritetno zastupanje je nešto, a i nije tako kako ga predstavljaš. Žene čine nešto više od 50% populacije. Savršeno je normalno da ih ima u 50% svega. Ako ih nema 50% onda tu nešto nije kako valja. Čisto statistički, kao kad je francuski matematičar Poenkare statistikom provalio da pekar prodaje lakše hlebove od propisanih.

Kada očima utvrdimo da je žena manje od 50% u nekom skupu sledeće pitanje mora biti "zašto". E sad, ako pričamo o rudarima odgovor je drugačiji nego ako pričamo o širem i užem krugu za Ninovu nagradu, ali to je normalno, jer pisci nisu rudari.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 11:50:53

Quote from: Kimura on 21-01-2020, 11:46:48
Prošlogodišnji je pobednik, čini mi se, imao upravo primedbu da su ranije prednost dali Ivani Dimić zato što je žensko. Otužno.

Tabašević je na mentalnom nivou učenika osnovne škole, a malo treba i da poseti psihijatra zbog ovog long cona. Nije prijatno slušati nečije privatno ludilo na nacionalnim frekvencijama.

A njegovoj je, knjizi, eto, data prednost u odnosu na roman Jelene Lengold, na primer. Iako je ona kao PISAC hiljadama milja ispred Tabaševića, a u oblasti ideja i originalnosti sirotan ne može da je dostigne ni za milion godina. Da li je tako učinjeno zato što je on, da kažemo, muško? Ili je u pitanju ko zna kakav splet veza, kombinacija i pretumbacija? Meni to, zapravo, mnogo ne znači, odgovor mi nije bitan. I mislim da nam, pored postojećeg, nije potreban još jedan ključ za utvrđivanje podobnosti.
Ono što mene uznemirava, a što se kao senka nadvija nad svim našim diskusijama, je okolnost da jedna nagrada (stvar subjektivna) izaziva toliko komešanje. Da li je to zbog priznanja ili pre zato što je nagrada jemstvo da će odabrana knjiga biti štampana, reklamirana i čitana. Jedna od retkih prilika da se beznačajnom PISCU pokloni malo pažnje?

mac, obožavam tvoju matematičku logičnost, ali hajde da sad ostavimo rudare po strani, mada i posao pisca ponekad nalikuje rudarskom.


recimo sagita. pa tu nema ni 10% žena u odnosu na mušku populaciju. hoćeš reći da sa sagitom nešto nije u redu? :)

Quote from: mac on 21-01-2020, 11:53:13

Quote from: Linʞᴉn on 21-01-2020, 11:36:31
Ne, to je uvek isključivo borba da mediokritetne žene dobiju pozicije koje trenutno zauzimaju mediokritetni muškarci. Borba za drugačiju lepezu mediokriteta u sistemu od koje se svakom iole normalnom prevće želudac.

Pa i to mediokritetno zastupanje je nešto, a i nije tako kako ga predstavljaš. Žene čine nešto više od 50% populacije. Savršeno je normalno da ih ima u 50% svega. Ako ih nema 50% onda tu nešto nije kako valja. Čisto statistički, kao kad je francuski matematičar Poenkare statistikom provalio da pekar prodaje lakše hlebove od propisanih.

Kada očima utvrdimo da je žena manje od 50% u nekom skupu sledeće pitanje mora biti "zašto". E sad, ako pričamo o rudarima odgovor je drugačiji nego ako pričamo o širem i užem krugu za Ninovu nagradu, ali to je normalno, jer pisci nisu rudari.

Život nije statistika, mac. Eto, saturnica ti objasnila.

Da li će biti Tabašević ili neka tamo Zorannah, za Ninovu nagradu, meni je sasvim svejedno. Recimo da su već sad oboje adekvatno zastupljeni u sistemu, ali na različitim mestima.

Ja kažem da treba pronaći odgovor na pitanje zašto je to tako. Ako otkrijemo da je odgovor takav da nešto nije u redu onda je sledeći korak da ispravimo to što nije u redu. Ako je odgovor takav da je sve u redu (kao u slučaju rudara) onda nema sledećeg koraka. Moguće je da nešto nije u redu sa forumom, ili sa srpskim društvom, ili sa konceptom interneta. A moguće je i da je sve u redu sa Sagitom. haha

Quote from: saturnica on 21-01-2020, 12:13:09
recimo sagita. pa tu nema ni 10% žena u odnosu na mušku populaciju. hoćeš reći da sa sagitom nešto nije u redu? :)

Naravno da nije. Ovde opstaju samo patrijarhalne i mizogine žene. :) One koje su spremne da muškarcima ljube dupe ili bar da im se ne zameraju.

Quote from: mac on 21-01-2020, 12:18:06
Ja kažem da treba pronaći odgovor na pitanje zašto je to tako.

Evo, ja ću odmah da ti odgovorim.

Mac, da li si ti imao statistiku na faksu?

Da bi imao statističku raspodelu, uzorak mora biti dovoljno veliki.

Gde to imaš, sa 200 kandidata kod NIN-a ili sa 2000 članova Sagite?

Helou? Nemaš uzorak. Nemaš "skup".

Da ne govorimo o tome da svaki uzorak, da bi bio uzet kao statistički validan, MORA da odražava procenat muškaraca i žena u ukupnoj populaciji...

Quote from: Kimura on 21-01-2020, 12:10:47
I mislim da nam, pored postojećeg, nije potreban još jedan ključ za utvrđivanje podobnosti.

"Podobnost" uopšte ne treba da postoji kao kriterijum. Nagrada se dodeljuje najboljem romanu. Računa se da se gleda kvalitet ispisa? Najobjektivnije su nagrade gde su radovi anonimni. To je, u slučaju NIN-a, nemoguće, ali moguće je uvesti mehanizme koji će procenu radova da učine objektivnijiom, kao na primer neke evaluacione liste bodova, gde bi žiri ocenjivao svaki element ispisa (kriterijum) zasebno i argumentovano. Lična i neargumentovana procena žirija je uvek podložna uticajima predrasuda, stereotipa, društva, okolnosti, režima itd.

Uzorak ne mora da bude veliki, neobrazovani liče, već reprezentativan.

Procenat žena u širem skupu za Ninovu nagradu je verovatno isti od samog početka. 66 godina je dovoljno kvaitetan uzorak.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 12:39:10
neobrazovani liče

http://web.mef.unizg.hr/if/alati/racunala/tekst/velicina_u.htm

Kako se to kaže u ženskom rodu, neobrazovana likušo?

:D

Čak ni na linku koji daješ NE PIŠE da uzorak mora da bude veliki. Damn. Ne možete bez obrazovanja u diskusiju.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 12:34:35

Quote from: saturnica on 21-01-2020, 12:13:09
recimo sagita. pa tu nema ni 10% žena u odnosu na mušku populaciju. hoćeš reći da sa sagitom nešto nije u redu? :)

Naravno da nije. Ovde opstaju samo patrijarhalne i mizogine žene. :) One koje su spremne da muškarcima ljube dupe ili bar da im se ne zameraju.

lijepo je kako si se pronašla. u ljubljenju dupeta, naročito. hajde da sad ne spominjemo čije je dupe u pitanju, to inako zna i onaj manji statistički postotak na sagiti, ali i onaj veći. :)

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 12:41:21
Čak ni na linku koji daješ NE PIŠE da uzorak mora da bude veliki. Damn.

Ajde da ti nacrtam, ovako neobrazovan (sa 4 godine iskustva na istraživanjima javnog mnejnja):

Veličina uzorka se uvek određuje jer on uvek MORA biti DOVOLJNO veliki. Damn.  :(

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 12:41:21
Ne možete bez obrazovanja u diskusiju.

Ne možeš ni samo s besom u diskusiju, bez znanja.

@saturnica

Lepo je što si se ti pronašla. :) Izvini, ja sam odavde banovana 1000+ puta i duplo više vređana, nemam objavljeni roman, nemam nikakve koristi ni od jednog muškarca ovde, tako da ti tvrdnja (ne argument) ne stoji.

QuoteVeličina uzorka se uvek određuje jer on uvek MORA biti DOVOLJNO veliki. Damn.  :(

To je samo jedan od kriterijuma za reprezentativost. "Dovoljno veliki" je relativna kategorija i NE ZNAČI da a priori moraš da imaš određeni broj elemenata da bi pravio uzorak, već znači da u uzorak moraš da uvedeš određeni broj elemenata iz sveukupnog broja. Ta optužba za bes je samo mizoginija, seksistički napad. Može bolje. Ako ne može, glup si.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 12:50:33

QuoteVeličina uzorka se uvek određuje jer on uvek MORA biti DOVOLJNO veliki. Damn.  :(

To je samo jedan od kriterijuma za reprezentativost. "Dovoljno veliki" je relativna kategorija i NE ZNAČI da a priori moraš da imaš određeni broj elemenata da bi pravio uzorak, već znači da u uzorak moraš da uvedeš određeni broj elemenata iz sveukupnog broja.

Ma možeš uvoditi koliko hoćeš elemenata iz cele populacija, ako ti je uzorak mali on nikad ne može biti dovoljno reprezentativan.

Istraživanja javnog mnjenja i jesu em komplikovana em skupa jer je uvek potrebno namaći odgovarajući ukupan broj ispitanika, da ne govorimo o poštovanju elemenata iz cele populacije, ali to nije međusobno zamenjivo, kao što pokušavaš da dokažeš, već su oba potrebna za kriterijum reprezentativnosti.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 12:50:33
Ta optužba za bes je samo mizoginija, seksistički napad. Može bolje. Ako ne može, glup si.

Može, ali ja uvek pazim s kim razovaram, a ti si neko glasan na "zlostavljanje", a dovoljno bezobziran da stalno radiš isto drugome. Kad se ti lišiš svojih optuživanja, možemo razovarati drugačije.

Ali mislim da ti jednostavno nemaš tu dubinu, niti bilo koju drugu dubinu, već samo plitku širinu za koju si ubeđena da me zanima, a zapravo mi je potpuno nebitna. Kao i ti u potpunosti i na svaki zamisliv način.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 12:47:11
@saturnica

Lepo je što si se ti pronašla. :) Izvini, ja sam odavde banovana 1000+ puta i duplo više vređana, nemam objavljeni roman, nemam nikakve koristi ni od jednog muškarca ovde, tako da ti tvrdnja (ne argument) ne stoji.

hajde ne cmolji. banirana si jer drugačije s tobom nije išlo. nemaš roman jer pizdiš, a ne pišeš. i ne znaš što znači odnos pisac-urednik, ne znaš dok god si taj međuodnos u stanju nazivati koristoljubljem i ulizavanjem.

i sad zamišljam jedno 30% takvog psihološkog profila na sagiti kao što je tvoj. eh, kakvo bi to mjesto za suživot bilo..

Veličina uzorka je kriterijum za reprezentativnost, a ne preduslov za formiranje uzorka. Dakle, ponavljam, veličina uzorka je relativna kategorija, meri se u odnosu na veličinu/broj ukupnih elemenata u skupu koji se posmatra. Uzorak ne sme da bude mali u odnosu na ukupnu populaciju. Uzorak može da se uzme i iz "male" populacije. Damn. Ovo su osnove statistike.

Ako te feminizam ugrožava idi na kliniku za povećanje penisa, inače se ovde uopšte ne radi o tebi, već o NIN-ovoj nagradi.

Vraćaš se na ignor.

@saturnica

Ali mene i nema na Sagiti. Retki su trenuci kada se ovako javim i, gle čuda, odmah se javlja saturnica da se preko mene uvlači u dupe muškarcima. Odjeb.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 13:27:37
Veličina uzorka je kriterijum za reprezentativnost, a ne preduslov za formiranje uzorka.

Oh boy. Jel može i jedna diskusija s tobom bez ovakvih trolololo mudrosti? Profesor dr mr trolololo iz Statistike, moj naklon. Čekam knjigu iz Statistike od tebe za nastavak diskusije.  xrofl

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 13:27:37
Ako te feminizam ugrožava idi na kliniku za povećanje penisa

Ma, najlakše da si uzmem Vijagru pa da mi se digne na tebe, pa da imamo tvoj plitki plićak od "ljubavi", a.k.a. seks. Možda onda danem dušom od tebe.  :roll:

stvarno ste vas dvoje otužni smarači... evo, možete o mom trošku da uzmete sobu negde i razrešite sve što vas muči.

Sad kad smo ispucali sve mizogine napade, jel možemo sada da se vratimo nagradi i njenom sagledavanju iz svih uglova, pa i feminističkih?

Quote from: Boban on 21-01-2020, 13:45:27
stvarno ste vas dvoje otužni smarači... evo, možete o mom trošku da uzmete sobu negde i razrešite sve što vas muči.

Sve su to tvoja čeda i red je da se istrošiš.

Quote from: Boban on 21-01-2020, 13:45:27
i razrešite sve što vas muči.

Odavno je dotična samo tvoja večita muka, Bobane... šta će ti ona, meni je potpuno nedokučivo jer je više šuplja nego što zveči, ali ako treba, evo ja ću da odrešim kesu! :|

Pa i vi ste njegovo čedo. Svašta je i vama ovde bilo dozvoljeno jer ste njegovo čedo. Na primer, da napujdate sina na mene, da neko bude banovan na vaše insistiranje, da stalno glumite žrtvu i ugroženost, da pravite klike itd. 
Hajde, samo se manite optužbi i držite se teme. Ne trolujte i ne spamujte je.

Ti si naprosto idiot. Smeće za terapiju Bobanovog povremenog mazohizma. Drago bi mi bilo da sam napujdao sina na tebe, ali ti ne znaš ko mi je sin, kao što ne znaš ni da je Boban moje čedo. Uostalom, ti si najmizoginija osoba na ZS, jer si napadala na gotovo sve devojke koje su znale da pišu.

Ne znam za vas... ali kada sam video onog onog onog kecmanovića na listi sve mi je bilo jasno!
I šta ste spopali devojku?
Mada bi i ona mogla malkice da "spusti loptu"...

Mogli biste da se ponašate u skladu sa godinama, skalope. Vaša potreba da kontrolišete okolinu ne može da se realizuje ovde, njoj je mesto u privatnom životu.

Napad na NIN-ovu nagradu je deo šireg mehanizma delovanja velikosrpskih hegemona. No, ono što odaje da su u pitanju obične kukavice je način na koji to rade: to glumljenje žrtve i ugroženosti je uvek bio jadan metod da se postignu ciljevi, kao i to optuživanje drugih za ono što sami rade (manipulacija). Sve što su uspeli da urade je da kritičare NIN-ove nagrade okrenu protiv sebe, a, paradoksalno, u odbranu nagrade iako je ideološki nastrojena i neobjektivna. Kao što rekoh, nacionalisti su prvi na listi za odstrel iz svih sfera života, posle ćemo da se bavimo ostalim ideološkim klikama koje ni izbliza nisu štetne kao šovinisti.

Hm, čim maštaš o odstranjivanju ljudi radiš nešto pogrešno.

Maštam o odstranjivanju ideologije, valjda je to, bar, jasno.:/ Imamo dosta sukoba na temi, ne otvarajmo i to polje.

Nije mene iznerviralo što si standardna grinja u našim očima, niti što nas godinama ubeđuješ u školovanje koje ne postoji, znanje koje nemaš i grehe koje ne trpiš. Popizdio sam jer upotrebiš i svijnjariju da moj sin ima nešto protiv tebe. Upotrebiš li još jednu laž, Boban će se ili konačno otarasiti mene ili tebe.

Ja sam pomenula sina sa foruma, a ne vašeg sina. Sada možete da prestanete da vređate, iako ni vi nemate formalno ni bilo kakvo drugo obrazovanje iz oblasti književnosti, za koje ni ja nikada nisam tvrdila da (ga) imam. However, sa školovanjem sam stigla do master studija, pa neko obrazovanje, ipak imam.

Sjašite sada sa svojim nesuvislim zaključcima, jedini ste koji oftopičari ovde.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-01-2020, 15:34:48
Ja sam pomenula sina sa foruma, a ne vašeg sina. 

Sjašite sada sa svojim nesuvislim zaključcima, jedini ste koji oftopičari ovde.

E, pa, neću. Valjda postoji kraj za štetočine na ovom forumu. Ili za one koji su za njega nešto učinili. Mene bi obradovalo da me Boban obriše, a za tebe bi bilo sevap. Mada mislim da su te se svi drugi ratosiljali.

Mora da vam smetaju moje izjave o šovinizmu i nacionalizmu, onda? Lol.

Mislim, samo dokazujete moju tezu da su patrijarhalno nastrojene strukture u Srbiji uvek nastojale da se reše konkurencije i ostvare velikosrpske hegemonističke ciljeve kroz emocionalne ucene i glumljenje žrtve. Inače ne mogu da dokučim zašto ste se uznemirili i oftopičarite sada dok ne izdejstvujete nečije banovanje, što je ucena kojoj uvek pribegavate.

Oladite.

Pa i ti si tražila moje banovanje. I nije te bilo sram da se zavučeš nekome u bulju da to iskamčiš, a sad ti smeta kad te saturnica na to podseća.

Koju to onda Trololo master tezu dokazuje, da su toksično nastrojene feministikinje frustirane učestvovanjem nekog ko je na tom forumu bio pre njih i pre nego što je saznao da one postoje?  xyxy

Može mi se. Uvek sam nudio Bobanu lak izbor. Otarasi me se i dobiće mir u kući. I nemoj trošiti "velike" rečenice, jer nisi dostojna ni malih. Imamo mali, malecki problem. Neću dozvoliti tvoje proseravanje po bilo koju cenu. Boban ima jednostavan zadatak. Ili će banovati pisca "iz vremena kad su pisci znali da pišu, pevači da pevaju i slikari da slikaju" ili će skinuti sa dnevnog reda osobu koja ništa od toga ne zna.

 xrofl

Autošovinizam nije ništa manje štetan ni opasan od nacional ( ističkog ) šovinizma.
Autošovinisti su takođe pravili spiskove nepodobnih, setimo se-onih koji su protiv EU, onih koji po njihovim zamislima šire nacionalizam
po fakultetima i medijima, npr, itd, itd. Zna se vrlo dobro kuda to vodi.
To su dve grupacije koje su odavno premrežile sve u ovom društvu, i ako bilo šta pisneš i protiv jedne, odmah će ti prilepiti etiketu da si iz one druge. Ušli su u sve pore, a oko književnih nagrada odavno.
Na stranu drugi sa spiska, slušao sam i Aleksandra Gatalicu i on ima vrlo ozbiljne primedbe na stručnost i kompetentnost žirija. Moguće da su mnogi sa spiska ljubomorni i u principu lije i kiselog grožđa, ali teško će me neko ubediti da Gatalica ima bilo kakvih razloga za ljubomoru na ovogodišnje laureate, a još manje da nije stručan i kompetentan za o ono o čemu je govorio.

jel vi zaista mislite da NINova nagrada nije nikada bila kupljena?
Pa kupili su predsednika naše države, što ne bi mogli i tamo neke članove žirija?

Nešto nisam siguran da je autošovinizam stajao u pozadini ratova nalik na one koji su bili utemeljeni na nacionalizmu, ali nije to tema.

Meni je jasno zašto se neko žali što se nagrada, koja bez obzira što je nagrada koju dodeljuje jedan jedini i to privatno posedovani časopis, ipak nagrada sa jakom kulturnom težinom i tradicijom, dakle što se takva nagrada dodeljuje u uslovima koji ostavljaju utisak da se skupila grupica ideoloških istomišljenika i da je dodeljuju svojim istomišljenicima. Ali nije mi jasno da je to nešto što je odjednom 2020. godine problem, iako je, bar meni, koji to pratim veoma površno, delovalo da je tako već popriličnu količinu godina. Kad je Vlajsa dobio nagradu za (za mene slabi) roman U potpalublju, pre svih 26 godina, to je sasvim neprikriveno bila poruka Miloševiću i njegovim sledbenicima, dakle, veoma ideološki izbor. I dobar broj drugih romana koji su nagrađivani su bili očigledne nagrade za životno delo (Basara, David, Olujićeva) dodeljene sa bolje-ikad-nego-nikad filozofijom pre nego što su to bili "objektivno" romani trenutka te godine u kojoj su dodeljeni. Dakle, meni, postraničnom, veoma malo zainteresovanom posmatraču, deluje (znatno) duže od četvrt veka da je Ninova nagrada uvek imala ideološku komponentu koja je bila jače ili slabije izražena i koja je i menjala predznak u odnosu na ove ili one društvene uvjete, radije nego da je bila nagrada za najbolje pismo.

Tako da sam hipotetički iznenađen da se reaguje 2020. godine a ne neke prethodne. A opet, pošto je Teofil predsednik žirija, čini mi se da je to više reakcija na ljude nego na izbor knjiga, pa onda i nisam toliko iznenađen...

Quote from: Boban on 21-01-2020, 19:31:40
jel vi zaista mislite da NINova nagrada nije nikada bila kupljena?
Pa kupili su predsednika naše države, što ne bi mogli i tamo neke članove žirija?

Misliš da ti je D. obavila posao, pa si izašao iz rupe? E, nisi.

Quote from: Meho Krljic on 21-01-2020, 19:35:26
Nešto nisam siguran da je autošovinizam stajao u pozadini ratova nalik na one koji su bili utemeljeni na nacionalizmu, ali nije to tema.

I ti ćeš da iskoristiš priliku da doprineseš svojoj agendi?


Naravno da je Ninova nagrada privatna stvar i da preuveličavamo njeno značenje, ali nikada nije imala političku poruku kako ti želiš da predstaviš. "U podpaljublju" je dobio nagradu jer nisu mogli da se dogovore. I sadašnja dešavanja su više poruka "Laguni" da ne mogu da određuju dobitnika. Što reče Gatalica, kad u žiriju budu sedeli fantastičari nagradu će dobiti neko iz EF, kad ja budem sedeo dobiće je Gastronomad, a ti ćeš glasati za vegetarijance. Takvi smo, kakvi smo.

Pa, to. Tako da je ovogodišnja reakcija sa pozivom na bojkot za mene relativno iznenađujuća. Al kako rekoh ne čudi me toliko jer razumem da kad Teofil sedi na čelu žirija to deluje kao komesarska dodela nagrade. Naravno, Teofil je sasvim suprotan onome što Srbija u kulturnom i ideološkom smislu danas ima za mejnstrim, ali razumem da nekog on žulja i da mu se osporava nekakva književna podloga da bude predsedavajući na tom mestu.

Šteta, pogotovo što tajming poziva na bojkot sugeriše da je u pitanju kiselo grožđe iako sam siguran da dobar deo potpisnika nema tu vrstu motivacije.

Quote from: Anomander Rejk on 21-01-2020, 11:12:39

Quote from: Alexdelarge on 20-01-2020, 14:02:14
u pravu si. samo je žiri opterećen ideologijom jugoslovenstva mogao da dodeli nina fuzbaleru partizana.

ajde, ne mešaj mene u sukobe sa dexom, ne držim ja nikome stranu a za dexu me zabole,
pa ja kupujem izdanja orfelina i obožavam njihov horor, niti imam bilo šta protiv njih.
mani me tih čaršijskih ,,ako nisi s nama, sigurno si s njima''.

malo proguglaj, kazaće ti se da je i aktuelni dobitnik svojevremeno itekako
pljuvao nagradu i govorio kako je ona -mrak i tama protiv koje se mora ustati)
videćemo ovih dana jel ima amneziju)

ne razumem. u kakav te ja to sukob sa dexom teram i zašto baš sa njim? otkud sad on u celoj priči?

bojkoti, ovo, ono... konjicu! treba pozvati konjicu!

(https://s19.directupload.net/images/200121/zm3e9e6i.jpg)

Ala uživaš, ajde priznaj!!!

Donji levi ugao...

(https://www.b92.net/news/pics/2020/01/21/10053908245e275e1fc55fa709986052_v4_big.jpg)

I dalje nemam nimalo samilosti za osobe i njihove fanove koji tvrde da je nagrada otišla u ruke autošovinista.

Stojiljković je, možda, navikao da je on taj koji je u pobedničkom plemenu; najposle, jedno vreme je i bio, a sad laje naokolo kada se našao u gubitničkom plemenu jer to je oprobani muški recept: napraviš frku, pretiš batinama i vičeš dok ne počnu da ti povlađuju da bi se smirio.

I sve ovo smatram dok se meni ovde spočitava nedostatak obrazovanja, dok je Teofil književni kritičar bez završenog (bilo kog) fakulteta, kog žestoko brane kad mu se osporava kompetentnost (jer zašto bi se, kao neko drugi, mučio i 4+ godine čitao obaveznu literaturu i znojio se na ispitima, kad sve to može i bez muke, a i zato što ima penis; mogu da zamislim kroz kakvu bi golgotu prošla neka žena da je u sličnoj situaciji).

Nerezonski i zakasneli napad na NIN je možda i režimski podstrekivan. Tek treba da se utvrdi ko je tu bot.

Teško je kad žena nema penis. U bilo kom smislu.

A još teže kad nema ni fanove ni obrazovanje. (Hej, ovaj topik je o NIN-ovoj nagradi, ne o tebi i tvojim frustracijama.)  :(

Pa tabloidni naslovi su uvek grubi, vrištavo senzacionalistički i ispod linije dobrog ukusa,
ali i dalje ostaju činjenice, a činjenice su :
da je nagradu dobio kolumnista Peščanika od žirija kojem predsedava... kolumnista Peščanika.
Sad možemo žmiriti da je to u redu, jer se na taj način osvetilo nacionalističkim piscima,
ali ja mislim da zaista ne treba pristajati ni ćutati na ovakve vrste gotovo i neprikrivenih nepodobština.
Iako formaalno predsednik žirija nije glasao za njega u finalu, niko me ne može ubediti
da tu nije bilo raznih uticaja i protežiranja.

pa to kao kada je svojevremeno urednik kulturne rubrike RTS-a dobio NINa... a onda neki članovi žirija dobili dosta promocije na televiziji za svoje uratke; pametni ljudi znaju kome treba da se uvuku i ne stvaraju neprijatelje na svakom koraku.

Ali to su dva (uglavnom nepovezana) motiva. Ili nekome sređuješ nagradu jer ti je ortak ili zato što se svetiš nacionalistima.

Elem, mene bi bilo sramota da dospem u Kurir, Alo, Informer. Sada se već nazire namera bojkotaša da nagradu uvaljaju u tabloidno blato i zauvek joj oduzmu vrednost (a izvesno i režimska umreženost). Da li je to zbog kompleksa pisaca koji se osete nevredno svaki put kada ne dobiju nagradu ili iz šovinističkih razloga (najverovatnije - i jedno i drugo, šovinisti jesu kompleksaši, zašto bi se inače identifikovali sa apstraktnim pojmovima poput nacije i propagirali ih tako agresivno i ratnohuškački) ostaje da se vidi uskoro.

Za sad Stojiljković smrdi na botinu u grupi bojkotaša, samo nisam sigurna kako je dospeo u Kurir (pazi, ON će nekoga da optužuje za nepotizam i favorizam haha). Svako ko koristi režimska sredstva za ostvarenje ličnog cilja i koristi je botina.

kada je nagrada dodeljena Tabaškoviću zauvek joj je oduzeta vrednost...

Quote from: Boban on 22-01-2020, 09:36:31
pa to kao kada je svojevremeno urednik kulturne rubrike RTS-a dobio NINa... a onda neki članovi žirija dobili dosta promocije na televiziji za svoje uratke; pametni ljudi znaju kome treba da se uvuku i ne stvaraju neprijatelje na svakom koraku.

Ovo je par ekselans korupcija i nije pametna. Sure, pojedinci imaju koristi od svojih pozicija moći na kojima su bili dužni da budu objektivni i rade u korist kulture, ali korupcija dugoročno dovodi upravo do ovoga što imamo sada - raspada sistema i vrednosti. I sada (poslednjih decenija) se urušava kvalitet cele književne scene i ugrožava domaće literarno nasleđe u svim žanrovima jer se uporno nagrađuje manji kvalitet preko veza i vezica. Mislim, to je okej ako su sa obe strane (strana koja odlučuje i strana o kojoj se odlučuje) sebična govna bez etike koja se trsaju u grudi srpstvom i srpskim nasleđem ili, sa druge strane, idejama levice, demokratije i prava, a ovamo vrše nuždu na srpsku književnost ili demokratsko-levičarske vrednosti gurajući svoje lične samopromoterske interese nauštrb zajednice i kulture.

meni uopšte nije jasno zašto je članstvo teofila pančića u žiriju sporno? čovek se nekoliko decenija bavi novinskom književnom kritikom + na to mesto nije došao tako što ga je uzurpirao nego su ga izabrali oni koji organizuju dodelu nagrade. šta je tu sporno?

Za početak, baš ne volim kada nema novih i mlađih lica u nekoj oblasti. Sveža krv i savremeni pogled na svet oživljavaju kulturu i postavljaju izazove i nove standarde. Teofil je stalno i odavno tu. On je književni kritičar koji ima dosta jaku reč u određivanju toga šta vredi, a šta ne. Nisam formalista u smislu obrazovanja, ali opet kažem: čovek je književni kritičar koji vrednuje i utiče na tokove sprske književnosti sa srednjom školom. On je, za sve ove godine, mogao da pročita deset filoloških fakulteta i pedeset biblioteka, ali mu opet nedostaje taj formalni kontakt sa naukom i stručnjacima makar i da bi znao kako ne treba da dela i piše i koja pravila će da pogazi i zanemari i koliko je tačno loš uticaj formalnih struktura (književnih) uticaja. Dakle, nedostaje mu bitan deo slagalice da bi bio u tako "moćnoj" poziciji. Svakako, možemo da ga smatramo genijem koji je sve to naučio samostalno, ali ne bih rekla da je genijalac, pre da je lenj.

Teofil nema ni iskustvo pisanja romana. I kada saberemo dva i dva (nedostatak formalnog obrazovanja i romanopisačkog iskustva) dolazimo do zaključka da je on neki napredni nivo čitaoca-kritičara. Sve je to, opet, ok, meni samo smeta kada neko zasedne na tron i ne potrudi se da afirmiše nove ljude i talente. I sada imamo situaciju da je optužen da je kolegi namestio nagradu. Čudna mi čuda. Sasvim očekivano.

Moj lični utisak je da je Teofil ljigavac. Lako zabada nož u leđa, lako se okreće gde vetar duva, tako je izgradio poziciju za sebe, tako je ne da nikome i ne mislim da treba da ima uticaj na književne tokove kakav ima. Tu je jer je deo klike, a ja sam, prirodno, protiv klika.

Quote from: Alexdelarge on 22-01-2020, 11:08:52
meni uopšte nije jasno zašto je članstvo teofila pančića u žiriju sporno? čovek se nekoliko decenija bavi novinskom književnom kritikom + na to mesto nije došao tako što ga je uzurpirao nego su ga izabrali oni koji organizuju dodelu nagrade. šta je tu sporno?

Meni je sporno njegovo obrazovanje. Ok, bio je književni kritičar, njegove kritike imaju izvesnu dubinu, ali očigledno ne dovoljno veliku da je želeo da završi filološki fakultet. Ili bilo koji drugi fakultet.

Čak i njegova izjava da bi "svakome dodelio NIN-ovu nagradu, kad bi to mogao" svedoči o toj njegovoj plitkosti i površnosti. SVI zaslužuju nagradu? Nije nego, već je reč o najljigavijim mogućim pokušajima čepljenja svima u trenutku kad ga čak 18 pisaca javno osporava i neverovatnom nedostatku svakog kriterijuma, koji očigledno prikriva. Sve je ovo vrlo karakteritično za taj narcisoidni tip ličnosti, koji ima potrebu da hrani svoj ego ne običnim laskanjima, već izvarednim poduhvatima i dostignućima, sve u cilju lečenja kompleksa koji nisu na prvi pogled vidljivi, ali evidentno postoje. Još ćemo mi svašta dočekati od Teofila, ako ostane na tom mestu, ali i ako pod pritiskom ode na drugo, podjednako javno.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 22-01-2020, 11:26:34
koliko je tačno loš uticaj formalnih struktura (književnih) uticaja.

Seća li se neko ko je bio u žiriju kada je Ninovu nagradu dobio Branko Ćopić? Ili Crnjanski, Pekić?
Bez namere da koga uvredim, biću slobodna da zapazim kako vrednost ovom priznanju daju pisci koji su ga dobili, a ne kritičari koji su njih birali. Ako posmatrate listu dobitnika od Ćosića do danas, vidi se da je u svakom vremenu bilo autora i dela kakvima nije bilo mesto u tako dobrom društvu. Međutim, u prohujalim decenijama bi na 5-6 izuzetnih romana dolazio jedan bezvredan (zato što je tadašnja kritika omanula ili zato što bi se autor zahvaljujući vezama i protekcijama ugurao među velikane), dok je sada situacija upravo obrnuta. Na 5-6 nečitkih bezvezarija dođe romanče vredno pažnje.


Razlog za ovakvo stanje?
Autošvinisti, prerušeni nacionalisti, pederi, surove muškarčine, lova, kulturni pad u našem društvu ili sveljudski duhovni pad zbog nadolazeće apokalipse?

Neka bude teorija zavere po izboru.

Zašto da bude teorija zavere kada svaki ishod ima realni uzrok?

Višedecenijska korupcija i negativna selekcija su pojave koje nam spržile društvo skoro do pepela. Zato sam protiv klika i plemena uvek i svuda. Negativna selekcija je ubica etike i stvaralaštva u svim oblastima. Čak i kada je selekcija objektivna i fer, posle nekog vremena valja menjati ljude na pozicijama.

Da li mi se čini, ili je Teofil Pančić i ranije u nekom trenutku bio u žiriju, pa se niko nije bunio (bar ne ovako kako se bune sada)?

Hence pominjanje trona. Ok je da svako dobije šansu, bude negde u nekom trenutku. Nije okej da se to ponavlja, da su pozicije moći uvek u rukama istih klika itd. A sada je i predsednik žirija.

Quote from: Kimura on 22-01-2020, 12:10:59
Međutim, u prohujalim decenijama bi na 5-6 izuzetnih romana dolazio jedan bezvredan (zato što je tadašnja kritika omanula ili zato što bi se autor zahvaljujući vezama i protekcijama ugurao među velikane), dok je sada situacija upravo obrnuta. Na 5-6 nečitkih bezvezarija dođe romanče vredno pažnje.


Razlog za ovakvo stanje?

Raspad Jugoslavije na 6 republika/zemalja?

Recimo da je i pre iz svake republike na svakih 5-6 bezvezarija dolazilo romanče vredno pažnje. Pomnoži to sa šest i u nekoj realnoj raspodeli da kad 5 iz republika svi zakažu iz šeste stiže vredno delo, dobijaš upravo situaciju koja je bila...

Ne razumem zašto svi po pravilu uvek pričaju "kako je nekad bilo" (razmišljajući u okvirima bivše Jugoslavije) ignorišući da više nismo ista zemlja, i nikad više nećemo biti, već 5-6 puta manja. Izmišljajući pri tom nekakve nebulozne teorije zavere. To je čist mazohizam.

Zašto pričamo kako je nekada bilo?
Uglavnom zato što o tome ponešto znamo, a svakako ne znamo šta će biti, pa jedino poređenje sa prošlim danima dolazi u obzir.
Uostalom, Ninova nagrada nam dolazi iz prošlosti i predstavlja ono što je na našim prostorima najveća retkost - nekakvu tradiciju. Sad, da li je ona izgubila na kvalitetu onoga časa kad je potonula Juga, ne znam. Ja nisam jugonostalgičar uglavnom zato što ne volim nostalgiju bilo koje vrste. Teorijski gledano, SFRJ je bila krasna država, ne idealna, ali država. Posle nje su ostali beznačajni feudi raznih gospodara i pad je vidljiv u svakoj oblasti, svuda.
Ali, da se zadržim na ovom književnom priznanju. Pomisli, prošlogodišnji dobitnik i Kiš. Ili prošlogodišnji dobitnik i Krleža. Prošlogodišnji dobitnik i Selimovć. Gatalica je, po meni, bio poslednji kako treba, da se ne sramotiš (A nije mi se posebno dopao taj njegov ''Veliki rat''), ali njegovom izboru je već 8 godina.
Dobro je kad se stvari menjaju i treba sveže krvi, naravno, ali treba da postoji i uporište, mera kvaliteta, nešto prema čemu ćemo se orjentisati i određivati ubuduće.
Nezgodno je sa prošlošću, ali je bez nje možda još gore.

Quote from: Alexdelarge on 22-01-2020, 11:08:52
meni uopšte nije jasno zašto je članstvo teofila pančića u žiriju sporno? čovek se nekoliko decenija bavi novinskom književnom kritikom + na to mesto nije došao tako što ga je uzurpirao nego su ga izabrali oni koji organizuju dodelu nagrade. šta je tu sporno?

Quote from: Alexdelarge on 22-01-2020, 11:08:52
meni uopšte nije jasno zašto je članstvo teofila pančića u žiriju sporno? čovek se nekoliko decenija bavi novinskom književnom kritikom + na to mesto nije došao tako što ga je uzurpirao nego su ga izabrali oni koji organizuju dodelu nagrade. šta je tu sporno?

Da ne ponavljam ponovo o obrazovanju, drugi su rekli.
Da li si slušao emisiju Oko-NIN, Beton i svici?
Gatalica lepo kaže :
Teofil i Ilić u Peščaniku
Teofil i Ilić u Betonu,
Teofil i Ilić u Krokodilu,
Teofil i Ilić u Autonomiji,
Teofil i Ilić na dodeli NIN-a?
Pa jxxxm mu miša, jel ćemo se stvarno praviti blesavi?
Pa nije li se upravo ovde na Sagiti godinama drvilo protiv guranja prijatelja i ja-tebi-serdare-ti meni-vojvodo, ili ćemo na to ćutati kada je u pitanju naša omiljena izdavačka kuća, ili kada je u pitanju laureat čiji su nam vrednosni sudovi, društveni stavovi, ideologija itd bliski ?Onda ćemo se praviti da ne vidimo jaransko guranje?

Meni je Orfelin omiljena izdavačka kuća, obožavam njihovu horor produkciju, ali ovakve stvari ne mogu da progutam. Po meni, oni su zaslužili i trebali dobiti jednu drugu nagradu, nagradu za izdavača godine, koju su apsolutno zaslužili. Ovakav NIN koji su dobili, u ovim okolnostima i u ovakvom kontekstu, je po meni, medveđa usluga i samom autoru i izdavaču. Možda grešim, ali tako mi se čini.

Quote from: angel011 on 22-01-2020, 12:19:49
Da li mi se čini, ili je Teofil Pančić i ranije u nekom trenutku bio u žiriju, pa se niko nije bunio (bar ne ovako kako se bune sada)?

ne verujem. bune se zbog njegovih političkih stavova, a ne nedostatka formalnog obrazovanja. jer, ni branko kukić nema formalno obrazovanje pa uopšte nije predmet kritika. taj argument o nedostatku formalnog obrazovanja je slab. npr. ni paco de lucia nije znao da čita note pa je bio virtuoz na gitari. i onda se pojavi neko i kaže mu: da, ali ti nisi završio muzičku akademiju! smiješno.

Pa nije smešno.
Talentovan čovek, umetnik možda može bez formalnog obrazovanja, ali da se prihvatiš procenjivanja... to je već druga stvar.

Quote from: Anomander Rejk on 22-01-2020, 14:14:43

Quote from: Alexdelarge on 22-01-2020, 11:08:52
meni uopšte nije jasno zašto je članstvo teofila pančića u žiriju sporno? čovek se nekoliko decenija bavi novinskom književnom kritikom + na to mesto nije došao tako što ga je uzurpirao nego su ga izabrali oni koji organizuju dodelu nagrade. šta je tu sporno?

Quote from: Alexdelarge on 22-01-2020, 11:08:52
meni uopšte nije jasno zašto je članstvo teofila pančića u žiriju sporno? čovek se nekoliko decenija bavi novinskom književnom kritikom + na to mesto nije došao tako što ga je uzurpirao nego su ga izabrali oni koji organizuju dodelu nagrade. šta je tu sporno?

Da ne ponavljam ponovo o obrazovanju, drugi su rekli.
Da li si slušao emisiju Oko-NIN, Beton i svici?
Gatalica lepo kaže :
Teofil i Ilić u Peščaniku
Teofil i Ilić u Betonu,
Teofil i Ilić u Krokodilu,
Teofil i Ilić u Autonomiji,
Teofil i Ilić na dodeli NIN-a?
Pa jxxxm mu miša, jel ćemo se stvarno praviti blesavi?
Pa nije li se upravo ovde na Sagiti godinama drvilo protiv guranja prijatelja i ja-tebi-serdare-ti meni-vojvodo, ili ćemo na to ćutati kada je u pitanju naša omiljena izdavačka kuća, ili kada je u pitanju laureat čiji su nam vrednosni sudovi, društveni stavovi, ideologija itd bliski ?Onda ćemo se praviti da ne vidimo jaransko guranje?

i onda je organizator odlučio da ubaci pančića u žiri u godini u kojoj je ilić (posle 4 godine istraživanja i pisanja) napisao roman kako bi ga pančić nagradio. naravno, preostali članovi žirija su najobičniji usranci koji rade po pančićevom diktatu.

Ja, uslovno rečeno, delim političke stavove sa Teofilom.

Nemojmo zamenjivati teze. Nikome ne smeta kada ljudi bez formalnog obrazovanja stvaraju za sebe, kada prave karijeru za sebe. Obrazovanje je precenjeno i, u Srbiji, obezvređeno. Ipak, ovde se radi o poziciji od uticaja na kulturu, ne o ličnoj karijeri. Tu je obrazovanje za trunčicu bitnije i to, opet ne zbog posedovanja samog obrazovanja i papira u vidu diplome, nego sam sigurna da ima obrazovanih ljudi koje su klike izgurale na margine, a to jednostavno nije fer jer hajde onda da ukinemo fakultete, šta će nam?

Edit: eto, kimura me je preduhitrila.

Dokle god Pako samo svira gitaru, i pritom to radi maestralno, nema mu se šta zameriti. Ali ako krene da ocenjuje kako drugi sviraju gitaru, bez formalnog obrazovanja, onda je ispravno pitanje, jesi li ti kvalifikovan za to ocenjivanje? Da li u javnosti postoji konsenzus da je Pako do sada maestralno ocenjivao druge gitariste, pa da nema potreba da ga pitamo za kvalifikacije?

Teofil nije umetnik.

Literatura nije umetnost.

Ali je primer sa Pacom de Luciom čista zamena teza. Ne radi Teofil ništa kreativno, nije viruoz ni u čemu, pa ni u pisanju kritika. Da bi mu bilo ko za bilo šta gledao kroz prste.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 22-01-2020, 11:26:34
Za početak, baš ne volim kada nema novih i mlađih lica u nekoj oblasti. Sveža krv i savremeni pogled na svet oživljavaju kulturu i postavljaju izazove i nove standarde.

pre 7-8 godina (da l beše toliko ili više?) imala si u žiriju nekoliko godina miću vujičića i slobodana vladušića. šta su oni kao predstavnici mlađe garde doprineli u radu žirija?

Teofil je decenijama na javnoj i kulturnoj sceni. Ne piše beletristiku, ali je svakako virtuoz pisane reči, dopalo se to nekome ili ne. Priča o nedostatku formalnog obrazovanja, što bi trebalo da ga tobože diskvalifikuje, je potpuno promašena. Nije on neki padobranac, za razliku od raznih Tabaševića koji ga osporavaju.

Quote from: Alexdelarge on 22-01-2020, 15:14:51

Quote from: Ksenija Atanasijević on 22-01-2020, 11:26:34
Za početak, baš ne volim kada nema novih i mlađih lica u nekoj oblasti. Sveža krv i savremeni pogled na svet oživljavaju kulturu i postavljaju izazove i nove standarde.

pre 7-8 godina (da l beše toliko ili više?) imala si u žiriju nekoliko godina miću vujičića i slobodana vladušića. šta su oni kao predstavnici mlađe garde doprineli u radu žirija?

Iako ti je i ovo pitanje zamena teza (jer je apsurdno da diskutuješ protiv osvežavanja i/ili podmlađivanja korpusa stručnjaka koji evaluira književna dela u Srbiji) osvrnuću se na pitanje: morala bih da budem mnogo upućenija u rad žirija da bih ti odgovorila. Morala bih da znam kako su članovi žirija međusobno komunicirali, kako je ko doneo odluku, zašto, koje su im veze i vezice, "čiji su" što se kaže i da li je uopšte bilo unutrašnjih neslaganja. Ali poenta i nije u tome šta su menjali, već šta bi mogli da promene. I kada glasaš za stranku ili kandidata na izborima, ne znaš šta će ti doneti, da li će te slagati, da li će nešto menjati, ali uvećavaš šanse da se promena desi tako što ih više i češće menjaš i tako što ne biraš one koji su već imali šansu, ali se nisu pokazali. U tome je poenta.

Možemo i da obrnemo pitanje i pitamo: koji je Teofilov doprinos (u ovom sazivu; jer, kao što rekoh, svako treba da dobije šansu), osim što je, eto, za vreme njegovog angažmana došlo do tablodizacije nagrade (ne kažem da je on kriv za to) i što je nagradu dobio pisac koji je stvarno njegov saradnik (što prilično baca senku na njegovu etičnost, ali i etiku nagrade uopšte)? I zaista, kakva je to infantilizacija i degradacija nagrade u vidu izjave "ja bih svima dodelio nagradu"? Zbilja, zašto bi je svima dodelio? Da se pisci ne bi ljutili i tukli (čime scenu tretira kao nezrelu i nedoraslu; ali čak i kad je tako, on iz pozicije predsednika žirija ne bi trebalo da podilazi toj nezrelosti) ili zato što su mu svi romani podjednako dobri ili zato što, pak, nijedan nije dovoljno dobar? Šta on radi, kako radi, zašto tako radi, mi, zainteresovana javnost, uopšte ne saznajemo. Saznajemo konačan ishod glasanja i od nas se očekuje da se divimo nagrađenom romanu i da ga kupujemo. Sorry, nismo ovce. A Teofil bi morao da ume da, razvijenim vokabularom, ako ga ima, i transparentno, pojasni i ne samo zašto je nagrađeni roman dobio nagradu, već i zašto ostali iz užeg izbora nisu. Ako ume. Ako ne, ima drugih ljudi da ga zamene u žiriju. I žiri treba menjati kao gaće, ne samo režime, i to iz istog razloga iz kog se menjaju i režimi i gaće.

Toliko je elokventno da sve lokve ostaju. Napisao sam da literatura nije umetnost i niko ništa. Do sutra ćete da trtljate, da potežete neliterarne argumente, jer jedino to znate.

Književnost spada u prvih šest umetnosti.

Što se onda bakćete sa političkim opredeljenjima, klanovskim konkurencijama, polnim i starosnim razlikama i ostalim stupidarijama?

Zbog para. I slave.

Zato što nisu stupidarije, nego utiču na umetnost i njeno nasleđe. Očito.

 nas-rofl

Quote from: Linʞᴉn on 22-01-2020, 21:11:08
nas-rofl

nas-rofl

Quote from: Linʞᴉn on 22-01-2020, 21:11:08
nas-rofl

nas-rofl nas-rofl :x :x :x


Ne možeš to začepiti. Ostaje nada da ona neće ostaviti kulturno nasleđe u umetnosti.