Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...

[D.]

I anonimni sponzori nagrade. 

[Alexdelarge]

Ninova nagrada: U širem izboru 31 roman

U širem izboru romana koji ulaze u konkurenciju za ovogodišnju Ninovu nagradu nalazi se 31 naslov, objavljeno je danas u "Ninu".

Ovo je odlučio žiri u sastavu Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović, na sastanku održanom 24. decembra 2018. godine,

"U prvom štampanom izdanju u 2019. objavićemo uži izbor. Nakon najužeg, proglasićemo 14. januara, oko podneva, šezdeset petog dobitnika NIN-ove nagrade.  Pokrovitelji su Sberbank, GO Stari grad, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje žele da ostanu anonimne", ističe se u saopštenju Nina.

Prvi krug (po redosledu pristizanja)

Đorđe D. Sibinović: NIZVODNO (Agora)

Marija Pavlović: 24 (Partizanska knjiga)

Zoran Ćirić: POSLE POTERE (Publisher)

Vule Žurić: POMOR I STRAH (Laguna)

Dejan Mihailović: PODVIZI I STRADANjA GROFA OD TAKOVA (Laguna)

Branka Krilović: PREKASNO (Geopoetika)

Jelena Lengold: ODUSTAJANjE (Arhipelag)

Aleksandar Jugović: MORA (Albatros plus)

Miloš Nikolin: LEGENDA O PABLU (Albatros plus)

Vladimir Bulatović: KAPLAROVO IGRALIŠTE (Partizanska knjiga)

Lana Bastašić: UHVATI ZECA (Kontrast)

Milisav Savić: DOKTORA VALENTINA TRUBARA I SESTRE MU SIMONETE POVEST ČUDNOVATIH DOGAĐAJA U SRBIJI (Agora)

Vladimir Vukomanović Rastegorac: OD (Arete)

Miomir Petrović: BLACK LIGHT (Laguna)

Slobodan Vladušić: VELIKI JURIŠ (Laguna)

Igor Marojević: TUĐINE (Laguna)

Vladimir Arsenijević: KA GRANICI (Laguna)

Muharem Bazdulj: KVADRATNI KOREN IZ ŽIVOTA (Laguna)

Saša Savanović: DESETI ŽIVOT (Kontrast)

Filip Grbić: PRELEST (Vulkan izdavaštvo)

Slobodan Mandić: KRUŽOK NA ZLATNI POGON (Agora)

Mirko Demić: PUSTOLOVINE BAČKOG OPSENARA (Dereta)

Vladimir Tabašević: ZABLUDA SVETOG SEBASTIJANA (Laguna)

Dušan Patić: GOVORKANjA ILI GLASOVI, GLASINE I ŠAPUTANjA (Solaris)

Žarko Radaković: KREČENjE (Čarobna knjiga)

Bojan Babić: YAHOO (Partizanska knjiga)

Jelena Pilipović: DIVOTNICE (Akademska knjiga)

Slavoljub Marković: PET BUDUĆIH ROMANA (Književna radionica Rašić)

Branko Rosić: ZA SUTRA NAJAVLjUJU KONAČNO RAZVEDRAVANjE (Laguna)

Goran Marković: BEOGRADSKI TRIO (Laguna)

Milan Kovačević: NEŽIVOTI I ISKLjUČENjA (Treći trg / Srebrno drvo)

Branko Kukić: Roman u društvenom rusvaju

Posebno negativan uticaj je ostavio pogrešno shvaćeni i zakasneli postmodernizam – njega su ovdašnji pisci doživeli kao dozvolu da se ruše sve vrednosti, sva pravila, da se sloboda mišljenja i pisanja može zloupotrebljavati do bezobličnosti, besmisla i gluposti

Kada je jedan mladi pisac doneo Maksimu Gorkom svoj roman, Gorki ga je pohvalio, istakao dobre osobine, ali je na kraju gromoglasno uzviknuo: ,,Ali, gde je ovde čudo!?" Čudo je glavni pogon umetničkog dela.

Činjenica je da dođu periodi kada se umetnost nađe u krizi, kada je savlada neka obamrlost, dosada i jednoličnost, kada prestane da bude istraživač i pokretač novih ideja i čuvar starih vrednosti. Preovlađuje mišljenje da se umetnost upravo nalazi u takvom stanju, da se – bolje je reći – nalazi na prekretnici: zasitila se starog, a nema smelosti i snage da zagazi u novo. Neko bi mogao reći da je čitav savremeni svet u krizi, pa je ona logično zahvatila i umetnost. Ali upravo tada umetnost dobija svoju priliku, jer što je loše za čoveka dobro je za umetnost. Konačno, a kada to svet nije bio u krizi? Upravo današnja svetska kriza, koja se ogleda u  posrnuću društava, agresiji vlasti, tranziciji, ratovima, migracijama, krizi identiteta i moralnoj pometnji – sve je to temelj za velika umetnička dela. Pa u čemu je onda problem kada postoje svi uslovi za rad? Problem je u novom načinu života koji uzrokuju agresija medija, nove tehnologije, uspon društva spektakla, time i uspon beznačajnosti, kriza obrazovanja, trivijalan i isprazan način života, opadanje duhovnih potreba, uspon polupolitičara i njihove rulje... Sve to formira novi način života. Najbliže sam uverenju da se umetnost promenila u svojoj suštini, pa mi se sve češće nameće misao da se ono što smo do sada podrazumevali pod pojmom umetnost više tako neće zvati, jer se za novi odnos, sadržaj i formu mora naći novo ime. Uostalom, kao i svemu što nas okružuje i što se događa u nama.

Sve ovo se odrazilo i na ovogodišnju ponudu romana za NIN-ovu nagradu. Kao članu žirija logičnije mi je bilo da među prosečnim romanima izdvojim najprosečnije nego da među boljima izaberem najbolji. Malo je romana – ili ih gotovo nema – u kojima je izgrađen prepoznatljiv piščev stil, u kojima se oseća atmosfera (što je, inače, u umetnosti najteže postići), u kojima dijalozi nisu banalni (ponekad liče na SMS poruke)... U suštini, u današnjem srpskom romanu preovladavaju dosada i ispraznost. Sudeći po romanima objavljenim prethodnih godina, ova kriza odavno traje. I sve se to ponovilo i ove godine. Razloge za ovakvo stanje treba tražiti  i u uticaju belosvetske književnosti, hitova i treša na naše pisce – odnosno, u našoj sklonosti prema pomodarstvu – u odsustvu stvaralačke odvažnosti, u potpunom zamiranje objektivne i stroge književne kritike, u neodgovornosti i površnosti urednikâ u improvizovanim izdavačkim kućama. Posebno negativan uticaj je ovde ostavio pogrešno shvaćeni i zakasneli postmodernizam – njega su ovdašnji pisci doživeli kao dozvolu da se ruše sve vrednosti, sva pravila, da se sloboda mišljenja i pisanja može zloupotrebljavati do bezobličnosti, besmisla i gluposti. Mi smo retko kada uspevali da specifičnost naše tradicije i podneblja spletemo u savremenu umetnost i da s tim blagom krenemo u svet.

Na kraju bih usput dodao da od svih ovih 200 knjiga koje su bile u konkurenciji za ovogodišnju NIN-ovu nagradu nisam primetio ni jednu jedinu koja se izdvaja po vrhunskom dizajnu. Ni jedna knjiga ni likovno ni grafički ne predstavlja kultivisano i moderno ostvarenje, nego sve to liči na jedan buvljak ,,dizajnerskih" drangulija i neinventivnih dosetki.

https://www.blic.rs/kultura/vesti/ninova-nagrada-u-sirem-izboru-31-roman/bt8mwv8?fbclid=IwAR2LceUOECyewkJNJNt9cWkLZ-59tvCje1-2D6xPf5f6Uzm6qaIZIlSbNVo

[D.]

Lol, ispada da je bolje ne biti na ovom spisku užeg izbora.

[Mica Milovanovic]

Bar žiri deluje normalno! Ako su plaćeni da sve ovo pročitaju, zaslužili su svaku paru!

[Alexdelarge]

U užem izboru za NIN-ovu nagradu 12 romana

U uži izbor za 65. NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine uvršetno je 12 romana, a 14. januara u podne biće proglašen dobitnik tog književnog priznanja.

Kako je objavljeno u nedeljniku NIN, u užem izboru su romani ,,Posle potere" (Publisher) Zoran Ćirić, ,,Pomor i strah" (Laguna) Vule Žurić, ,,Prekasno" (Geopoetika) Branka Krilović, ,,Odustajanje" (Arhipelag) Jelena Lengold, ,,Uhvati zeca" (Kontrast) Lana Bastašić, ,,Veliki Juriš" (Laguna) Slobodan Vladušić, ,,Deseti život" (Kontrast) Saša Savanović, ,,Kružok na zlatni pogon" (Agora) Slobodan Mandić, ,,Zabluda Svetog Sebastijana" (Laguna) Vladimir Tabašević, ,,Krečenje" (Čarobna knjiga) Žarko Radaković, ,,Beogradski trio" (Laguna) Goran Marković i ,,Neživoti i isklučenja" (Treći trg/Srebrno drvo) Milan Kovačević.

https://www.danas.rs/drustvo/u-uzem-izboru-za-nin-ovu-nagradu-12-romana/

[Mica Milovanovic]

Kviz: sta je neobicno na ovom linku?


https://www.blic.rs/kultura/vesti/ninova-nagrada-u-sirem-izboru-31-roman/bt8mwv8

[Alexdelarge]

svih 12 romana koji su ušli u uži izbor nalaze se na slici.

[Kimura]

Čitala sam ''Pomor i strah''. Interesantna tema, korektno pisanje, ali ne baca u nesvest.

[Mica Milovanovic]

U vesti u kojoj se kaze da je izabran siri spisak od 31 roman... 
Verovatno vec imaju i pobednika...

[Alexdelarge]

U vesti u kojoj se kaze da je izabran siri spisak od 31 roman... 
Verovatno vec imaju i pobednika...

sigurno. nema nikakve sumnje da je posredi jedna književna urota.

[Mica Milovanovic]

Postmodernizam na delu...

[Alexdelarge]

Romani "Odustajanje" Jelene Lengold, "Prekasno" Branke Krilović, "Uhvati zeca" Lane Bastašić, "Deseti život" Saše Savanović, "Zabluda svetog Sebastijana" Vladimira Tabaševića i "Beogradski trio" Gorana Markovića našli su se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 2018. godinu.

http://www.seecult.org/vest/najuzi-izbor-za-nin-ovu-nagradu?fbclid=IwAR3MnrMkh2sWMKGDNoUueMVsxllZ-7Az26kuUHmtxL5_DXufzZgj4u2mY14

[lilit]

delardž, čitao si nešto od toga?

[Alexdelarge]

delardž, čitao si nešto od toga?

nisam. jedini ko mi pada na pamet da je sa ovog foruma bar nešto pročitao iz užeg ili šireg izbora je ginger. ako nije ni on onda je sve otišlo dovraga!

[Kimura]

Nisi pogodio. ''Pomor i strah'' ne uđe u najuži izbor. Inače, jedina knjiga koju sam čitala iz šireg izbora. Nije loša.

[Alexdelarge]

Nisi pogodio. ''Pomor i strah'' ne uđe u najuži izbor. Inače, jedina knjiga koju sam čitala iz šireg izbora. Nije loša.

istina je, nisam. ali za sve je kriv boban što je prerano na fejsu obznanio nameštaljku.

[lilit]

knez bob je kriv za sve! 

[Kimura]

Ja se kladim na Gorana Markovića. Ima pravu temu.

[Mica Milovanovic]

Ja navijam za Branku Krilović -  bila mi je urednica u NON-u...
Inače, nisam čitao ništa, a teško i da ću...

[Kimura]

Izdavač joj je Geopoetika, tako da ne znam...

[ALEKSIJE D.]

Ona dobija garant. Prredsednik žirija objavio je roman za Geopoetiku, pa bi red bio...

[Alexdelarge]

NIN-ova nagrada Vladimiru Tabaševiću

Jubilarni 65. put dodeljena je nagrada za roman godine, i to za knjigu "Zabluda Svetog Sebastijana".

Vladimiru Tabaševiću pripala je NIN-ova nagrada za knjigu "Zabluda Svetog Sebastijana ", saopštio je žiri u beogradskom Dorćol Platzu.

Tabašević je 65. dobitnik NIN-ove nagrade, a odluku je doneo žiri koji je radio u sastavu Tamara Krstić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Zoran Paunović (predsednik)

Žiri je većao od jutros u 10 sati.

U najužem krugu za Ninovu nagradu bili su romani "Prekasno" Branke Krilović, "Odustajanje" Jelene Lengold, "Uhvati zeca" Lane Bastašić, "Deseti život" Saše Savanović, "Zabluda Svetog Sebastijana" Vladimira Tabaševića i "Beogradski trio" Gorana Markovića.
O NAGRAĐENOM ROMANU:

Pre nego što je postao svetac, Sveti Sebastijan je bio vođa pretorijanske garde koja je progonila hrišćane. Kao vojnik, kad je mogao, on ih je spasavao od sigurne smrti. Ali kad to nije mogao, hrabrio ih je da stradaju za hrišćanstvo, skrivajući u svom srcu nadu da će vera opstati i jačati upravo kroz žrtvu na koju ih je tajno podstrekivao.

Uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u svom novom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Zablude o nama koji "činimo dobro", zablude o našim pravedničkim nastojanjima, zablude u kojima često držimo druge kako bi naše "spasiteljske misije" imale "publiku". Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju.

"Pisan neobuzdanim i razigranim jezikom, ovaj roman navešće vas da se zamislite pre nego što za sebe kažete da ste dobri i da ste hteli sve najbolje," navodi izdavač "Laguna".
O AUTORU:

Vladimir Tabašević je rođen 1986. u Mostaru pod punim imenom Bošnjak-Tabašević Vladimir. Studirao je filozofiju u Beogradu.

Objavio je knjige poezije Koagulum (2010), Tragus (2011), Kundak (2012), Hrvatski kundak (2014). Zastupljen je u pregledima i izborima savremene poezije: Prostori i figure (Službeni glasnik, 2013), Restart (Dom kulture studentski grad, 2014), Troje (Samizdat, B92, 2016).

Njegov prvi roman Tiho teče Misisipi (Studio Znak, 2015) štampan je samostalno i našao se u užem izboru za NIN-ovu nagradu.
Osnivač je i jedan od urednika internet časopisa Prezupč koji se bavi pitanjem klasnih odnosa u društvu. Dobitnik je regionalne nagrade za priču Rat, u okviru Biber festivala i nagrade Mirko Kovač za najbolju knjigu mladog autora. Živi u Beogradu.

http://mondo.rs/a1159184/Zabava/Kultura/NIN-ova-nagrada-Vladimir-Tabasevic-Zabluda-svetog-Sebastijana.html

[Kimura]

Ona dobija garant. Prredsednik žirija objavio je roman za Geopoetiku, pa bi red bio...

Loš nam je račun, Aleksije. Dobitnik je zaposlen u Laguni.

[ALEKSIJE D.]

Kako je tužna njegova životna priča i ja bih mu dao dve ninove... šmrc...
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

[D.]

Damn.

Jel' čitao neko? Imamo li neki isečak iz dela?

[Alexdelarge]

Damn.

Jel' čitao neko? Imamo li neki isečak iz dela?

https://www.delfi.rs/_img/artikli/2018/10/laguna_zabluda_svetog_sebastijana.pdf

[D.]

Hvala. :)

Ovo je pisano na spidu, jbt. Not my cup of pelinkovac.

[Hrundi V. Bakshi]

To je otprilike to, u potpunosti se slažem sa ovim tekstom... kako je propala jedna književnost...

http://standard.rs/2019/01/15/ninova-nagrada-u-sluzbi-odrzavanja-kolonijalne-svesti/

[Alexdelarge]

У међувремену нисмо ушли у ЕУ, стандард нам је падао уместо што је растао, али су се најцрње слутње обистиниле у погледу погубности западних утицаја који су запљуснули наше друштво након петооктобарског државног удара.

https://patriot.rs/marko-tanaskovic-mi-ne-samo-da-smo-desuverenizovana-zemlja-mi-smo-de-fakto-okupirana-zemlja/

you lost me at hello!!!

[D.]

Ovo može i na feministički kutak.

Dve zablude o NIN-ovoj nagradi

[Mica Milovanovic]

Da je bar na spidu...
Jebali smo čvorka ako ne umemo bolje od ovoga...


Oto mi je ukazao na Kristiana Novaka, pa sam progutao njegova dva romana Črna mati zemla i Ciganin, ali  najljepši.


Jebote, gde smo mi u odnosu na to...

[Mica Milovanovic]

Naleteh na buvljku za 100 dinara. Bačene pare...

[Alexdelarge]

Крај конкурса за Роман године До 16. децембра, на адресу нашег недељника стигло је 197 романа који улазе у конкуренцију за НИН-ову награду. Жири, који ради у саставу Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић, Марија Ненезић и Теофил Панчић (председник), шири избор романа објавиће у броју од 2. јануара. Након тога, начиниће ужи, а потом и најужи избор.
Прошле године у конкуренцији је била 201 књига. Актуелни лауреат је Владимир Табашевић за Заблуду Светог Себастијана. Престижно признање додељује се од 1954. године, а име овогодишњег добитника НИН-ове награде за роман године биће саопштено 20. јануара око поднева.
Покровитељи НИН-ове награде су Сбербанк, као и једна домаћа, и једна страна компанија које желе да остану анонимне.

Списак романа за НИН-ову награду за 2019.
                     (по датуму пристизања)


1.    Иван Глишић, КУЋА СРАМА  – Лотос прес  Шабац
2.    Жика Богдановић, АНДРОИД: МОЈ ЖИВОТ СА ЊОМ И ЊЕН ЖИВОТ СА МНОМ – Атенеум
3.    Зоран Савић, ОСТРВО, ПОВРАТАК ТРАЈЕ – Агора
4.    Саша Радоњић, РОМАН РУБИКОВА КОЦКА – Соларис
5.    Љубодраг Љумовић, МЕКА И ТОПЛА АПРИЛСКА КИША – аутор
6.    Александар Петровић, ЗАМАК – аутор
7.    Бојан Савић Остојић, НЕМА ОАЗЕ – Бесна кобила
8.    Иван Богојевић, БЕЛЕШКЕ О ЗАГОНЕТНОМ ЖИВОТУ – Патам
9.    Драган Великић, АДРЕСА – Лагуна
10.   Лара Ђорђевић, БОЈА БЕСКРАЈА– Лагуна
11.   Елведин Незировић, НИШТА ЛАКШЕ ОД УМИРАЊА– Лагуна
12.   Никола Лекић, ПЕРССОН– Лагуна
13.   Ивана-Вонка Прокић, РОВИЊСКА ВРАТА– Лагуна
14.   Иван Ивањи, ВИЛА НА ДЕДИЊУ– Лагуна
15.   Зорица Зоја Младеновић, ПЛАВИ КАМЕН – Научна КМД
16.   Урош Лазић, СИН БЛУДНОГ СИНА – аутор
17.   Војислав Радојковић, ИСТИНЕ И ЛАЖИ – Лом
18.   Стево Грабовац, МУЛАТ АЛБИНО КОМАРАЦ – Имприматур
19.   Драган Ђурић, ТРАГАЊЕ ЗА СМИСЛОМ – аутор
20.   Дарко Тушевљаковић, ЈЕГЕРМАСТЕР – Архипелаг
21.   Нина Савчић, ВЛАСНИК СВЕГА НАШЕГ – Архипелаг
22.   Срђан В.Тешин, МОЈЕ – Архипелаг
23.   Видосав Стевановић, ПАУЧИНА – Службени гласник
24.   Ђорђе Д.Сибиновић, РОДИТЕЉИ – Службени гласник
25.   Ђорђе Писарев, Мики Шепард: СТАНИЦА ЗА ЛОВ НА КИТОВЕ – Службени гласник
26.   Милован Витезовић, СВЕТА ЉУБАВ – Службени гласник
27.   Зоран Ћирић, ЛАНАЦ СЛОБОДЕ – Дерета
28.   Горан Миленовић, А МОГЛО ЈЕ БОЉЕ – Легенда
29.   Владимир Тодоровић, САГОРЕВАЊЕ – Пројури
30.   Мирослав Ћурчић, И ШАМПИОНИ УМИРУ, ЗАР НЕ – Партизанска књига
31.   Александар Стаменковић, LOCTOR ARIANUS – ЦФП Апостроф
32.   Рада Илић, НОЋИ У ЦРНОМ МАНТИЛУ– ЦФП Апостроф
33.   Бошко Протић, ЛЕПТИР НА ТЕСТИЈИ КОСАРЕ ПАВЛОВИЋ – ЦФП Апостроф
34.   Жељко Несторовић, НАСЉЕЂЕ – АСоглас 
35.   Светлана Живановић, СУПРОТНЕ СТРАНЕ МЕСЕЦА – аутор
36.   Владан Матић, ЗАПИСИ ИЗ НОВОГ САРАЈА – Агора
37.   Нела Радуловић, НИСМО СЕ УПОЗНАЛИ, ЈА СЕ ЗОВЕМ ЈА – Унирекс
38.   Милан Митровић, БЕБА – аутор
39.   Вања Мандић, ГОСПОДИН МАКСИМ – Прометеј
40.   Слободан Смиљанић, ТАЈНА ВИЛЕ НА ДЕДИЊУ – Екограф
  41.   Драган Пајовић, ТРИДЕСЕТ СЛАВНИХ – УК Уметнички хоризонт 42.   Горан Прелић, ЂИНЂУВА ДУШЕ - аутор
43.   Сима Ћосин, ДУШАНОВ ПУТ– НБ Србобран
44.   Драгана Чешљар Јовановић, ЖИВОТ-ЉУБАВ-СМРТ – Алма
45.   Драгана Чешљар Јовановић, ЉУБИЧИЦА У ПУСТИЊИ – Алма
46.   Зоран Росић, НЕГДЕ, НА РУБУ ЛИМБА – Пресинг
47.   Светолик Станковић, СИЗИФ ИЗМЕЂУ БУЊИНА И ХЕСЕА – Пресинг
48.   Гордана Свиленгаћин, СУЂЕЊЕ ЈЕВРЕМОВО – БКЦ/НБ Нови Бечеј
49.   Оливера Скоко, МАГАРЕЋЕ УШИ – ГНБ Жарко Зрењанин
50.   Жељко Марковић, ПИСМО –аутор
51.  Сабина Ковач, ТУТАЊ! – Креативна радионица Балкан
52.  Драган Милојковић, ПОСЛЕДЊИ ЛОВ – Нова сцена
53.  Божидар Мандић, ЛОШ ПИСАЦ – Тиски цвет
54.  Ђорђе Петровић, СЕЗОНА ГОСПОДЕ КЛОШАРА – Прометеј/ГНБ Жарко Зрењанин
55.  Радмила Сатарић, ЛЕПА ПЕТРА – Прометеј
56.  Татјана Врећо, ДЕВЕТ ГРАМА ДУШЕ – Прометеј
57.  Спасоје Стевановић, ФЕНСИ ДЕНСЕР – Прометеј
58.  Лана Папић, ГОДИНЕ ЛАЗАРА – Прометеј
59.  Чедо Недељковић, ТАМО ИЛИ ОВАМО – Сигмапревент
60.  Нада Душанић, РАСКИД – Албатрос плус
61.  Славица Кнежевић, ГРАНИЧАРЕВА КЋИ – КЗ Српског народног вијећа
62.  Слободан Тишма, ГРОЗОТА ИЛИ... – Чаробна књига
63.  Перо Радуловић, ЛОВА, СЕКС И НИШТА ТРЕЋЕ – Графид
64.  Милан Вујовић, ПОЧЕЛО ЈЕ С НЕСАНИЦОМ – Унирекс
65.  Зоран Давинић, КАПИЈА ЗА ДРУГИ СВЕТ – СКЗ
66.  Тања Павишић, КУНБАЈА – Просвета
67.  Зоран Росић, АРУРУ, МОЋ САЗДАЊА – Просвета
68.  Марио Милосављевић, УСПОН – КОС
69.  Аљоша Љубојевић, СТАЈАЛИШТЕ 21 – КОС
70.  Дарко Којић, ЛАПСУС МЕМОРИАЕ – КОС
71.  Милош Димитријевић Џокер, ВРЕМЕНСКИ ПАРАДОКС – КОС
72.  Пеђа Ристић, КОВШ – Креативна радионица Балкан
73.  Драшко Сикимић, ЧВОР НА ОМЧИ – ЛОМ
74.  Марко Томаш, НЕМОЈ МЕ БУДИТИ – ЛОМ
75.  Милица Вучковић, БОЛДВИН – ЛОМ
76.  Слободан Мандић, ПАНОНСКИ ПАЛИМПСЕСТИ – Агора
77.  Светлана Дуњић, ПУТ У ПОВРАТАК – КОС
78.  Стефановић Ненад, МИКРОКОСМОС – Take it or leave it
79.  Бранислав Јанковић, МАЧКА У КОФЕРУ – Дерета
80.  Александра Вељовић Ћеклић, КАРАМЕЛА – Ренде
81.  Ана Вучковић, YUGOSLAV – Партизанска књига
82.  Горан Лабудовић Шарло, ВЕТРУШКА У ДАНИМА НЕБА – Завод за уџбенике и наставна средства а.д. Источно Ново Сарајево
83.  Лебрехт Гашпар, НЕПРЕВОДИВИ РЕЧНИК СИНОНИМА - Завод за уџбенике и наставна средства а.д. Источно Ново Сарајево
84.  Шћепан Алексић, ЧЕКАЈУЋИ ЖУТУ ВОЈСКУ - Завод за уџбенике и наставна средства а.д. Источно Ново Сарајево
85.  Страхиња Млађеновић, LOCUS AMOENUS или Прича о дечкоњи и девојчурку – Матица српска
86.  Милун-Мића Бабић, ОДИСЕЈА 29 ДАНА – Доситеј
87.  Марко Поповић, ВИКЕНД РОМАН – Алма
88.  Ненад Рацковић, БИБЛИЈА – Лагуна
89.  Љубица Арсић, ЧЕТИРИ КИШЕ – Лагуна
90.  Младен Стевановић, ХИПОКРАТОВА ДЕЦА – Лагуна
91.  Миломир Ђукановић, МАНАСТИР – Лагуна
92.  Марко Крстић, МУНДО ЛИБРЕ – Лагуна
93.  Јовица Аћин, ПИЛОТ ТРАМВАЈА – Лагуна
94.  Др Неле Карајлић, СОЛУНСКА 28 (2.део) – Лагуна
95.  Синиша Соћанин, УБИСВЕТ – Лагуна
96.  Тања Ступар Трифуновић, ОТКАКО САМ КУПИЛА ЛАБУДА – Архипелаг
97.  Ратко Дангубић, ШВАПСКИ НОТЕС – Архипелаг
98.  Младен Вуруна, ОТРОВ, БАНКА И ТРЕЋЕ ПИСМО – Архипелаг
99.  Братислав Јевтовић, ЈАГУАРИ ИЗ АРА – Легенда
100.  Игор Маројевић, РОМАН О ПИЈАНСТВУ – Лагуна
101.  Мирјана Ђурђевић/Бранко Млађеновић, БУНКЕР ПАКТА – Лагуна
102.  Марио Лигуори, САМО УБИСТВО – Лагуна
103.  Небојша Миленковић, НЕШТО ШТО СТРАШНО ПОДСЕЋА НА ЖИВОТ – Академска књига
104.  Младен Јаковљевић, ИЗБЛЕДЕЛЕ ДУШЕ – Академска књига
105.  Соња Шестаков, ЧЕТИРИ СНА У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ – Алма
106.  Павле Теофиловић, ПАРАДИГМАНОЈА – Еверест медиа
107.  Цвијетин Баја Лобожински, СТАЗАМА ПРВИХ ЉУБАВИ – КОС
108.  Сања Савић, ТУЂА КОСТ – Арете
109.  Јадранка Миленковић, СОБА 427 – Арете
110.  Ст. Владимир Јовановић, ИЗВРСНОСТ У АКЦИЈИ: ПРИПОВЕСТ О МИШИМИ – ИБН Студио
111.  Ален Алиспахић, ХЕРБАРИЈУМ АНЕ ФРАНК – Пресинг
112.  Надежда Пурић Јовановић, АНТИНОЈ 24 – Пресинг
113.  Владимир Крстовић, ВЕСЕЛЕ ТРИДЕСЕТЕ – Пресинг
114.  Николета Новак, ПОЗИВ – Пчелица
115.  Гордана Влајић, ЗЕДСИ – Пчелица
116.  Гордана Малетић, НА ПУТУ СРЕБРА – Пчелица
117.  Весна Алексић, ПТИЦА НА ВЕТАР – Пчелица
118.  Ненад Каран, МЕСЕЧАР МАРИОНЕТА – Чигоја
119.  Владан Добривојевић, ЗЕНОН И ЗАРАТУСТРА (1. и 2. део) – Чигоја
120.  Миленко Бодирогић, ПО ШУМАМА И ГОРАМА – Орфелин
121.  Саша Илић, ПАС И КОНТРАБАС – Орфелин
122.  Иван Панић, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ – Чигоја
123.  Борка Миличић Боба, СЛЕДИ ПУТ СВОГА СРЦА – АСоглас
124.  Младен Радовић, ТАШЕЗОНИЈА -  АСоглас
125.  Жељко Т. Ковачевић, НА КРАЈУ ПОВОРКЕ – САХРАЊИВАЧ – АСоглас/Просвјета
126.  Драган Јовановић, ВЕРОНИКА – аутор
127.  Јелена Драмићанин, СТУДЕН КАМЕН – Evro book
128.  Љиљана Шарац, СТАРИЈИ – Evro book
129.  Саша Еди Ђорђевић,  ДОКТОР – Evro book
130.  С.М. Вељковић, У ПОТРАЗИ ЗА ГЛЕДИС - Evro book
131.  Зоран Д. Милојевић, ПОГУРАЈ, ВЕТАР – Лестве
132.  Љиљана Браловић, ЧОВЕЧИЦЕ – Глас Србије
133.  Данијел Гатарић, ЛИБРЕТО – Контраст
134.  Љиљана Лукић, БИСЕР НА ДНУ МОРА – Свет књиге
135.  Горчин Благојевић, БЕЗИМЕНИ ВРХ – Штампар Макарије/Ободско слово
136.  Радивој Шајтинац, СУВА ИГЛА – Геопоетика
137.  Филип Чоловић, РАЗБРАЈАЛИЦА ЗА АНДРЕАСА САМА – Геопоетика
138.  Дана Тодоровић, З - Геопоетика
139.  Иван Љубисављевић, БИЗАНТИНАЦ - СТРАНАЦ СА ИСТОКА – Чигоја
140.  Бранко Јањушевић, ТИРАНИН - Штампар Макарије/Ободско слово
141.  Љиљана Томановић Пономарев, УМЈЕТНИК И МУЗА - Штампар Макарије/Ободско слово
142.  Миљена Дрндар, ЗАШИВАЊЕ ОБЛАКА - Штампар Макарије/ Ободско слово
143.  Никола Маловић, ГАЛЕБ КОЈИ СЕ СМЕЈЕ – Књига комерц
144.  Јадранка Миленковић, ХЕТЕРОС – Нишки културни центар
145.  Оливер Вељковић, ВЕШТАК – Нишки културни центар
146.  Предраг Б. Ненадић, ШНАЈДЕР – Финекс д.о.о.
147.  Нина Ћосић, ТАМО ГДЕ САМ БИЛА СРЕЋНА – Фиделио
148.  Живковић Шпиро Бура, ВАКАТ МАТА ГУЈИНЕ – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
149.  Андрија Матић, ИСТАНБУЛСКИ МОЗАИК – Партизанска књига
150.  Мира Пасквал, ГРОФИЦА МИЛА ТОНКИН – Словенско Слово
151.  Владимир Јагличић, ПАЦОВ – УК Кораци
152.  Синиша Јанковић, ОЧИ У ОЧИ СА ПОЛИТИЧКОМ КОРУПЦИЈОМ – Удружење грађана Кареја
153.  Матија Павичевић, ЈУТАРЊИ БЛУЗ – Дедић д.о.о.
154.  Братислав Милановић, ПОВРАТАК - УК Кораци
155.  Предраг Ђурић, СТРАПАДО – ИБН студио
156.  Предраг Ђурић, PATCHWORK – ИБН студио
157.  Горан Стојичић, СЛУЧАЈ ДАРИЛ ХАРМС – Аммоните
158.  Мухарем Баздуљ, ПОСЉЕДЊИ МУШКАРАЦ – Вулкан
159.  Милош Латиновић, ЕТАПЕ НОЋИ – Вулкан
160.  Александар Југовић, ЈЕСТЕ И БИЋЕ – Вулкан
161.  Лука Трипковић, ЦРНА КЊИГА – Booka
162.  Горан Врачар, СЕДМИ ДАН – МБ Источно Сарајево
163.  Милутин Пејић, ТРБЕНДА СИЛНИ – Алма
164.  Невенка Долић Ђукић, БАЛКАНКА – Алма
165.  Ђорђе Ђ. Влајић, ЈОШ ЈЕДНО ЛИЦЕ У ГОМИЛИ – Вукотић медиа
166.  Биљана Гојковић, ВЕЛИКИ КНЕЗ – Лагуна
167.  Милан Панић, ТВОРАЦ БЕСМРТНОСТИ – Book
168.  Ивана Роквић, ЗАПИСИ ЦРНОГ ПЕРА – Фрост медиа
169.  Сања Клисарић, А НА КРАЈУ БИ ПОЧЕТАК – Хеспериаеду
170.  Симо Б. Голубовић, ТРИНАЕСТА МОЛИТВА – Удр.балканских уметника Суботица/Галаксијанис/Утва златокрила
171.  Жељко Пржуљ, САМИ НА СВИЈЕТУ 1.и 2. – МБ Источно Сарајево
172.  Андреа Попов Милетић, ПИОНИРИ МАЛЕНИ, МИ СМО МОРСКА ТРАВА – Трећи трг/Сребрно дрво
173.  Мило Масоничић, КРАЈ СМЈЕНЕ - Трећи трг/Сребрно дрво
174.  Катарина Кујунџић, ДИМЕНЗИЈЕ ЊЕНОГ ВРЕМЕНА – УК Уметнички хоризонт
175.  Иван Токин, НЕЛИ – Вулкан
176.  Миодраг Мајић, ДЕЦА ЗЛА – Вулкан
177.  Милан Аранђеловић, У.С.А. – Еверест медиа
178.  Милорад Тирнанић, БРИОНСКЕ МИСТЕРИЈЕ – Арка
179.  Петар Зец, ПОВРАТАК У ЈЕРУСАЛИМ – ННК Интернационал
180.  Александра Хајдин, НЕ ФЕЈСБУЧИ МАМА – Нова поетика
181.  Немања Станојевић, ПЕТРИХОР – Нова поетика
182.  Ненад Митровић, ХРОМИ ВУК: ГОСПОДАРИ НАВА – Нова поетика
183.  Андреа Токановић, ЦРВЕНА ЦАРИЦА – Нова поетика
184.  Марко Филиповић, МЛИНАРИ – Нова поетика
185.  Брано Нешковић, МАРИЈА ВИШЊА – Нова поетика
186.  Олег Томић, УЛРИКА ГЛЕЗЕР – Нова поетика
187.  Славица Мијатовић, ЗВУК ТИШИНЕ – Нова поетика
188.  Анита Симић, АЛТЕРА ПАРС – Нова поетика
189.  Марко Станковић Јагуар, ОПЕРАЦИЈА МЕХМЕД – Нова поетика
190.  Миљана Пешић, ПОБЕДИ МЕ – Нова поетика
191.  Борис Дренча, МАЛЕ КЊИГЕ – Балкански књижевни гласник
192.  Немања Јовановић, РУДИ – Партизанска књига
193.  Душица Ивановић, ЗОВЕМ СЕ АСТИКЈА – Арте
194.  Биљана Вујичић, ДОМАЋИ СТРАНЦИ – Мали Немо
195.  Милош Јовановић, НЕМИЛОСРДНИ АНЂЕО – НМ либрис
196.  Зоран Копривица, ЛОКИ БЛУ – Каирос
197.  Добривоје Саздић, ПЕТА КЊИГА – Прометеј
198.  Милош Гроздановић, ХЕРЦЕГ ПОЛАНСКИ усмени испит из креативног писања – Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша
199.  Милан Суботић, ТВРДО НЕБО – ЗАГОНЕТКЕ – Књижевна заједница Ср.Митровица
200.  Срђан Ковачевић, АYА – Аутогра

http://www.nin.co.rs/pages/warticle.php?id=91078

[Anomander Rejk]

Teofil Pančić predsednik žirija??

[D.]

Teofil Pančić predsednik žirija??

Jeste urnebesno.

[Anomander Rejk]

Ne znam kako bih nazvao, nije više ni urnebesno, ni tragikomično, ni smešno, ni jadno.
Ima li u ovoj zemlji neki ugledan pisac, profesor književnosti ili bilo ko ko je stručno u materiji? Ili ćemo i ,,Nina'' predati u ruke ,,civilnom'' NVO sektoru, kao što smo i sve drugo?Ionako čuh nekidan da nam isti faktički i zakone donose i uslovljavaju.
Ne sumnjam da će i ovaj Nino da oplete po ,,velikosrpskoj aždaji'', kao što su i neki prošli.
Dok se ovako radi, ne pada mi na pamet niti da kupujem niti da čitam dobitnike ove nagrade.
A nekad je ta nagrada stvarno imala istinski značaj i autoritet.
Nekad davno beše to.
Srećna vam nova 2020. godina.

[scallop]

Ne znam kako bih nazvao, nije više ni urnebesno, ni tragikomično, ni smešno, ni jadno.

Ne jedite se. Ne postoji žiri koji fizički i mentalno može da pročita 197 knjiga. Uostalom, u Srbiji ima toliko književnih nagrada da je podvig ne dobiti nijednu.

[Boban]

Ima li u ovoj zemlji neki ugledan pisac, profesor književnosti ili bilo ko ko je stručno u materiji? Ili ćemo i ,,Nina'' predati u ruke ,,civilnom'' NVO sektoru, kao što smo i sve drugo?

Zašto bi ugledni pisci ili kritičari, profesori književnosti ili tako neki odlučivali o najboljoj knjizi kada pisanje nije više stvar umešnosti pisanja nego ambalaža i populizam? Teofil Pančić je savršen za to.

[Alexdelarge]

Drug član i sočinjenija

Petak, 27. decembar: U redu, volim da čitam. U stvari, ništa drugo u životu nisam ni radio osim što sam čitao.

Kada bi mi, recimo, tetka iz Amerike ostavila barem onoliko para koliko je para od svoje kanadske tetke dobio ministar vojni (205 hiljada evrića), moj bi se život promenio samo utoliko što bih više čitao.

Ali čak i meni je, kao članu NIN-ovog žirija, malo previše kada se približi kraj godine: obnevidim od slova.

Nije, naravno, isto čitati kao slobodni čitalac i kao drug član – ako ništa drugo ovde ne mogu tek tako da bacim tekst koji mi se ne dopada – pa je utoliko jedan od mojih (subjektivnih) kriterijuma nečujni prelazak iz statusa člana u status slobodnog čitaoca: kada me tekst ščepa i kada više ne mogu da mu se otrgnem (niti to želim), kada zaboravim da sam u ulozi, znam da sam na tragu nečeg zanimljivog.

Častio danas sebe novogodišnjim poklonom. U ,,Beopolisu" kupio sabrane priče Daria DŽamonje, poslastica od 850 stranica.

Subota, 28. decembar

Noćas sam se probijao kroz poslednje stranice obimnog romana mladog pisca. Uprkos povremenim padovima ili, bolje, iskliznućima, roman me držao budnim i verujem da mu je mesto među deset najboljih. Još uvek ne mogu da procenim kakav stav imaju moje kolege, ali zato sam prilično siguran da će šest, možda i sedam naslova, proći u drugi krug glasovima svih članova žirija.

Slušam drugorazrednog pisca koji kaže da je NIN-ov žiri ideološki.

Da li pruža bilo kakav argument za to što tvrdi? Naravno da ne.

Drugorazredni pisac, zapravo, priželjkuje ideološki sastav žirija, jer to je njegova šansa: za ideološku komisiju kvalitet teksta nije važan, nego, recimo, nacionalna pripadnost, procenat patriotizma u krvi, bliskost vlasti (što si bliži šanse su veće, a rečeni drugorazredni pisac uopšte nije gadljiv na ekipu) ili po temi.

Zato im, drugorazrednim piscima – barem dok je ovaj saziv u igri – ne preostaje drugo nego da idu okolo i pričaju gluposti.

U oba sastava u kojima sam do sada bio, uprkos tome što su svi članovi (bili) jasnog ideološkog usmerenja – svi su deklarisani antifašisti – nije se moglo uočiti ni najmanje izvanknjiževno zanošenje.

Prošle godine, recimo, tek smo na kraju shvatili da smo, među šest najboljih romana, uvrstili četiri žene. Posle smo ispodobijali silne pohvale upravo zbog toga, ali te pohvale bile su, kao učinak štreberski shvaćene političke korektnosti, promašene i glupe. Zanima me, a verujem i moje kolege, isključivo tekst.

Nedelja, 29. decembar

Srećem poznanicu koja je već godinu dana ljuta na mene što sam (ja, dakle, lično) dodelio prošlogodišnjeg NIN-a Vladimiru Tabaševiću, odnosno što sam popustio pred njegovim pritiscima.

Upadam u zbun i u dubokom nerazumevanju trepćem svojim lepim ženskim okicama.

Kakvim pritiscima?, pitam, pokušavajući u međuvremenu da se setim kada me je to i gde pritiskao čovek kojeg sam prvi put u životu sreo na proglašenju dobitnika. Krupan je čovek Tabašević, ne bi mi promaklo da me je pritiskao. Kaže mi poznanica da se ne pravim lud i da vrlo dobro znam na šta misli.

Na trenutak sam u iskušenju da popustim zlovolji i kažem joj kako sigurno ne znam na šta misli jer nisam primetio da misli, ali umesto toga nastavljam da trepćem svojim krupnim ženskim okicama. Kaže da je rečeni laureat svašta pisao po internetskim forumima, da je mizogin, da je pravio skandale.

Prekidam je i kažem da me, kao druga člana, savršeno ne zanima šta je pisac, gde i kako radio i palamudio, te da kao drug član ne ocenjujem ničije ponašanje i njegovu političko-moralnu podobnost, već samo tekst.

,,Pa tebi onda ni Handke nije sporan", kaže pobedonosno.

Nije, odgovaram. Sada se, vidim, i ona malo zbunila. To što je Handke samoga sebe diskvalifikovao kao intelektualca i građanina ne čini ga manjim piscem.

,,Ako nisi u stanju da se oslobodiš psihičkog mehanizma", kažem agresivno, ,,i da ga čitaš ne misleći na to što je, iz gluposti, zato što je drkadžija, ili samo budala, podržavao masovnog zločinca i njegovu ekipu iz pakla – nemoj da ga čitaš. Uostalom, dovoljna mu je kazna što su mu čestitali Vulin i Dodik".

Ponedeljak, 30. decembar

Prelistavam romane bosanskohercegovačkih pisaca. Ne zna se koji je bolji.

U jednoj knjižari nailazim na poznanika koji me, ne trepnuvši, obaveštava šta se događa na sastancima žirija. Možda on nije trepnuo, ali zato ja ne prestajem, u potpunom zbunu, da trepćem svojim okruglim ženskim okicama, kao da ih nagriza suzavac.

Čovek je, očigledno, smetnuo s uma da sam i dalje drug član i eto mi saopštava da je već sve odlučeno i zbog čega, te kako je sve dogovoreno sa urednikom jedne izdavačke kuće u zamahu jer, poznato je, jedan od članova je blizak s njim (s urednikom), viđaju se na piću i pajtosi su odvajkada, tako da...

Teško mi je da poverujem u to što čujem, a, opet, čujem i prilično sam uveren da ne sanjam. Potpuno si u pravu, kažem, i žurno se udaljavam ne osvrćući se. NIN-ova nagrada je čudo.

Utorak, 31. decembar

Ponovo noćas čitao roman u kojem dva lika idu po šumama i gorama bivše Jugoslavije i hvata me isto uzbuđenje kao i pri prvom čitanju.

Ne mali broj ljudi, a među njima ima i iskusnih čitalaca, pita me da li sam pročitao svih dvesta naslova.

Ne, nisam. Svaki sam roman, doslovno svaki, konsultovao, ali kao što degustator ne pije vina koja proba, nego ispljune tekućinu kako bi sačuvao osećaj, tako ni ja ne čitam sve već, pljuckajući okolo, samo ono što mi se učini vrednim čitanja.

Više od toga da ću se založiti za nedovoljno dobar roman plaši me mogućnost da, usled zamora, zasićenosti, lošeg trenutka, brzine, ne propustim nešto vredno.

Ali zato nas i jeste petoro. Veliki broj knjiga ne prolazi ni prvih nekoliko stranica. Ako prva stranica ne valja, pokazuje iskustvo, neće valjati ni 12., ni 67., ni 238. Prvi kriterijum je rečenica. Loša rečenica ne može da proizvede dobar tekst. Drugi kriterijum je odnos između rečenica.

Ove sam godine naišao na pisca čija rečenica je upravo besprekorna i odmah kolegama skrenuo pažnju na tu okolnost. Problem je, međutim, što taj niz uistinu savršenih rečenica ne uspeva da proizvede ništa. Neobično i tužno iskustvo. Roman je bio mrtav i pre nego što se rodio.

Treći kriterijum su likovi. Dobar je znak ako pisac prati svoje likove i zapisuje šta oni rade, umesto da ih gura kuda on to želi. Sledeći kriterijum je struktura dela, što znači da je roman već dobro uznapredovao.

Oslobođen nelagode da će pisac, pre ili kasnije, da se saplete o sopstvenu rečenicu, pratim odnos između likova, psihološku uverljivost, digresije, ravnotežu između opisa i objašnjenja, prirodnost replika, obraćam pažnju na lenje rečenice, uživam u duhovitosti, ili se ljutim na pisca kada vidim da je propustio šansu koju je sam stvorio.

Sreda, 1. januar

Ne želim da pogledam kroz prozor. Bojim se da ću ugledati ulice prekrivene debelim slojem smeća, kao u Melanholiji otpora Lasla Krasnahorkaja.

Četvrtak, 2. januar

Čitao noćas (ponovo), s divljenjem (ponovo), roman velikog pisca. Znam da ga je pisao sedam godina. Jednu od prethodnih varijanti pročitao sam u rukopisu. Zapanjen sam koliko se poslednja ruka razlikuje od onoga što sam čitao pre nekoliko godina. Osećam se dobro.

Ove sam godine, uprkos teškom čitalačkom karakteru, barem tri puta osetio zadovoljstvo. Na 200 romana to je sasvim u redu. Uopšte uzev postoje naznake oporavka srpske književnosti.

Umesto da se skrivaju u dubokoj prošlosti ili iza (imbecilnih) državnih projekata, umesto da tumaraju po sopstvenoj duši (što je u redu, ali da bi se sadržaj duše istovario u književnost potrebno je imati zajebanu dušu i još zajebanije pero), domaći su se pisci, barem oni najbolji, oni kojima je istina važna, okrenuli sadašnjosti, ili su odlučili da sredstvima književnim rastavljaju nedavnu sramnu prošlost. A to je prokleto dobro.

Autor je filozof i književni kritičar, član Ninovog žirija za roman godine

https://www.danas.rs/nedelja/drug-clan-i-socinjenija/

[Anomander Rejk]

Ovo je stvarno da suza iz oka poteče...  Sve im verujem na časnu   reč-,,deklarisani antifašisti'' , imuni na političke i ideološke pritiske, pojma nemaju nikad čuli da je izvesni pisac kukao što mu ( još ranije ) nisu dodelili nagradu, sve objektivno, časno i stručno, samo neobavešteno kao Koštunica, al to se da oprostiti.
Smejurija. I još to što su oni načinili od svega toga-prebacuju odgovornost na pisce.

[scallop]

Ovo je stvarno da suza iz oka poteče...  Sve im verujem na časnu   reč-,,deklarisani antifašisti'' , imuni na političke i ideološke pritiske, pojma nemaju nikad čuli da je izvesni pisac kukao što mu ( još ranije ) nisu dodelili nagradu, sve objektivno, časno i stručno, samo neobavešteno kao Koštunica, al to se da oprostiti.
Smejurija. I još to što su oni načinili od svega toga-prebacuju odgovornost na pisce.

[mac]

Kako biste vi nagrađivali u prethodne tri godine?

[scallop]

Kako biste vi nagrađivali u prethodne tri godine?

Ne znam. Pokušao sam da zamislim gomilu od 200 knjiga. Ukupno oko 40000 strana po tri minuta čitanja svaka. 2000 sati čitanja. O, zar se i to može! Sasvim je moguće da bi i Dostojevskog promašili,

[Anomander Rejk]

Kako biste vi nagrađivali u prethodne tri godine?

A zašto npr. član žirija nama, potencijalnim čitaocima nagrađenih knjiga, ima potrebu da saopšti kako je sastav žirija u dve sezone bio izrazitog ideološkog usmerenja-antifašistički?Kakve to veze ima s vezom, i koga bi to i zašto trebalo da zanima?Osim ako ne želi upravo da nam kaže zapravo ,,može nam se'' ?
Ovo što je Alexdelarge postavio je 90 % kuknjave...kukaju kao AV, niko ih ne tera motkom da to rade,
ako im je gadljivo, teško, itd, niko ih silom ne drži tu.
Evo ja ti otvoreno kažem da mislim da žiriji odavno jesu ideološko-političkih usmerenja, i to onih NVO-drugosrbijanskih-neoliberalnih i da romani koji jašu na tom talasu imaju otvorenija vrata kod njih i neretko pobeđuju. Vrlo sumnjam da je tako, i dok je tako
neću ih ni kupovati ni čitati.

[mac]

Jasno, ali moje pitanje je bilo da li si čitao ostale romane u užem izboru? Ili su svi romani u užem izboru ideološki?

Hajde da se i ne ograničavamo na uži izbor. Ko je ovde čitao makar 50 srpskih romana godišnje, pa da može makar ovako forumaški da mi kaže koji su to dobri srpski romani u poslednje tri godine?

[Alexdelarge]

Ima li u ovoj zemlji neki ugledan pisac, profesor književnosti ili bilo ko ko je stručno u materiji? I

a koji su to ugledni pisci bili članovi žirija počev od 1954. godine?

[džin tonik]

Kako biste vi nagrađivali u prethodne tri godine?

lopatom. (mislim da je u toj jednoj rijeci sazeto sve sto se ima za reci na slicne pojave.)

[Kimura]

Jasno, ali moje pitanje je bilo da li si čitao ostale romane u užem izboru? Ili su svi romani u užem izboru ideološki?

Hajde da se i ne ograničavamo na uži izbor. Ko je ovde čitao makar 50 srpskih romana godišnje, pa da može makar ovako forumaški da mi kaže koji su to dobri srpski romani u poslednje tri godine?

Ja sam pročitala 3 romana iz užeg izbora za prošlu godinu (Lengold, Bastašić i Žurić) - svi su nekoliko nivoa iznad onoga što je odabrano kao najbolje. Da se razumemo, nisu ni ove knjige savršene, čak su relativno daleko od ideala koji se ovde propoveda, ali recimo da me ne bi bilo sramota da ih strancu preporučim kao domaću literaturu. No, biće da se računa na to da domaće knjige ionako niko neće čitati.
Verujem da ih ti i Alexdelarge, na primer, uopšte ne čitate, tako da ćete, iako niste ni tupi ni povodljivi, malo po malo prihvatiti ono što vam neki žiri servira. Otvorićete, možda, tu pobedničku knjigu, visokoobdareno prelistati i zaključiti: bio sam u pravu.

[Alexdelarge]

Ne znam. Pokušao sam da zamislim gomilu od 200 knjiga. Ukupno oko 40000 strana po tri minuta čitanja svaka. 2000 sati čitanja. O, zar se i to može! Sasvim je moguće da bi i Dostojevskog promašili,

ne razumem te. drug član je potvrdio tvoju davnašnju slutnju da članovi žirija ne čitaju prispele knjige od korice do korice i da je visokoobdareno prelistavanje jedini lek za galopirajuću skribomaniju. 200 knjiga u godini ne bi uspeo da pročita ( kako valja i trebuje i sa plajvazom u ruci) ni noćni letač kad mu glava nije migrenozna.

[Kimura]

Kripl je, prema tome, u pravu: svako može da se nada, svako ima pravo da se nada i da očekuje nagradu, samo neka je napisao i nekako objavio knjigu. Možda je upravo to okolnost koja podstiče skribomaniju?


I ne, ne postoji dobar izgovor za nesavesno obavljanje bilo kog posla.