ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

izlazi uskoro:

KONSTANTINOVO RASKRŠĆE, roman
(Laguna, 2009. Edicija "Meridijan")

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg191.imageshack.us%2Fimg191%2F1253%2Fkonstantinovoraskrsce1.jpg&hash=b9d1392d61bf1a38b82d73fc37669f3e2812c386)

o čemu se radi? evo:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg242.imageshack.us%2Fimg242%2F2009%2Fkonstantinovoraskrsce2.jpg&hash=4066df1bf0845d63a3e620acf1e36636d33bf132)

na šta to liči?

evo ih odlomci s početka:
http://www.citymagazine.rs/blog/?p=1996 (http://www.citymagazine.rs/blog/?p=1996)

Baci vampira iz voza  :roll:

Več nekoliko pasusa na početku govore nam da je i dalje u pitanju pisac sa poetikom osnovnoškolke i da za ovih deset godina nema bitnog napretka; sve je pretrpano nepotrebnim pridevima uz mnoštvo tačnih opisa, ali jasno odsutvo zrele literarnosti.

Jebiga, ali objavila ga je "Laguna". Sad i Boban i Gul mogu samo da crknu od muke i zelene od zavisti. Ubrzo će Dexa postati čitaniji od obojice zajedno, pa na kub.

Ali to neće učiniti da postane pismen.
Tragično je videti nekoga ko tako silno želi da bude pisac a priroda ga jednostavno nije obdarila potrebnim atributima.

Pitam se da li on i dalje čita Sagitu...

svakodnevno... ali nema muda da se oglašava više; nekoliko puta je ispao glup u društvu, podvio je rep i klisnuo.

Sad bi trebalo da krene prozivka, "Ajde, ako si muško, javi se... ovoono, misim... gitasakonza i tako to."

E, jesi li nešto menjao font? Sad je mnogo ubaviji.

ma isti je sve vreme, nego si ti sazreo kao čovek i ličnost, pa ti stvari izgledaju drugačije.

Biće da je to. Prolazi me migrena, pa mi je sad sve lepše.  :!:

Vidiš kako se lepo razvija rasprava o novom ugledniku srpske književnosti? Sledeće je predstavljanje u klubu. Što bih jako voleo da bidne.

stvor koji se toliko puta posrao po članovima LK i samom klubu ne bi trebalo da ima obraza i pojavi se; mada, u cilju sopstvene promocije, ljudi su u stanju da pojedu sve što su srali godinama.
S druge strane, treba ipak držati neki kriterijum; nećemo valjda posvećivati književno veće svakom isprtku...

Slušaj, možda je njemu klub beznačajan, pa neće doći i da ga neko pozove. Realno gledano, jedini klub koji njega verovatno zanima jeste "Lagunin" klub čitalaca, ali bez sve šale mislim da je obaveza kluba da ga pozove da predstavi svoj roman. "Laguna" nije kuća za potcenjivanje, unatoč skorijem uredničkom prostituisanju, a svakako je kuća koja je mnogo učinila za promociju savremene srpske proze. Klub bi, po meni, morao da ga pozove - a na njemu je da prihvati ili odbije.

Quote from: nightflier on 09-06-2009, 02:41:36
Slušaj, možda je njemu klub beznačajan, pa neće doći i da ga neko pozove. Realno gledano, jedini klub koji njega verovatno zanima jeste "Lagunin" klub čitalaca, ali bez sve šale mislim da je obaveza kluba da ga pozove da predstavi svoj roman. "Laguna" nije kuća za potcenjivanje, unatoč skorijem uredničkom prostituisanju, a svakako je kuća koja je mnogo učinila za promociju savremene srpske proze. Klub bi, po meni, morao da ga pozove - a na njemu je da prihvati ili odbije.

Nego, more, dokle s' ti stig'o s prevodom?

Welcome a brod!

Pogledao sam prethodni dijalog: Nightflier ima migrenu, a Boban pundravce.

Pročitao sam najavu i sve izgleda lepo. Tema originalna, nikad viđena.

Pročitao sam i citat. I komentare. Ja sam uredna osoba. Da li je to tekst iza lektroke? Ako jeste, onda mi je jasno zašto liči na strane prevode. Ja sam navikao na Dexino tvrđe pisanje. Nedostaje mi tempa koji on ume da postigne, a stvarno, ali baš stvarno, previše mi je horor klišea. Međutim, to je druga priča.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg41.imageshack.us%2Fimg41%2F4998%2Fp6080803.jpg&hash=3fb1f9187a89723d1ec531988c4dea60f52f806a) (http://img41.imageshack.us/my.php?image=p6080803.jpg)

Ovo je moj mali prilog. Šta ja da radim sa četvrtim čavlom? Ovaj je stigao sa Hilandara sa istom pričom. Šta da iskujem?

Quote from: scallop on 09-06-2009, 09:18:42
Tema originalna, nikad viđena.

Tema nije originalna i nikad vidjena. Uhronije, alternativne istorije, fantastike, egzoticne istorije, tajne strane covecanstva, tajne strane istorije, davincijevi kodovi, Isusova krv i gral, Hitler je bio satanista, Staljin je bio satanista, itd - haraju zabavnom literaturom, stripovima i filmovima vec desetak godina. Sve ima svoju tajnu (fantasticnu, satanisticku, hororisticku, itd) stranu, samo treba da nam se otkrije. Znaci, tema je strasno u modi (sa ovim ili onim likovima). Medjutim, to nema nikakvog znacaja. Bitno je kako je on to obradio.

Tema, moze da bude neoriginalna i krajnje ofucana (dvoje mladih se ludo vole, ali njihove familije se mrze i deci ne dozvoljavaju da se ljubavisu, sto mlade odvodi u spajanje kroz smrt), ali da obrada bude genijalna i jedinstvena (Romeo i Julija, Sekspir). Znaci, ocene posle citanja, a ne pre...

Sto se tice pocetka, cinjenica je da je stilski vrlo mlak sa stereotipima koji se obracaju odredjenim potrosacima. Mozda je to i bio cilj.

Nije bio cilj... on tako piše, ne ume bolje. Tako je pisao 1997. godine, a vidimo da je slabo napredovao. Čovek jednostavno nema književni talenat i kraj rasprave.
Nebitna je originalnost teme, ako je obrađena ovako jadno.

Zašto bi ovo išlo na Deponiju?

Ghoul je, po običaju, sve podmetnuo i Dexa će mu se već naplatiti između Ribarske i Niške banje. Nikako da zapamtim koja je banja. Lepo je što Dexa zahvata u istoriju, istorija na našim prostorima zaslužuje i bolje. Sve sličnosti sa drugim sličnim konceptima su prirodne. Zbog Nemaca malo vonja po Indijani Džons, ali nema razloga da ne dobijemo svoju varijantu. A Konstantin i njegova majka Jelena su inspirativni, meni su oni kao imendan (ne slava), roditelji su mi se tako zvali, a i deca mi nose ista imena. Svakako da ću nabaviti tu knjigu i pročitati je. Možda Dexa jednog dana pročita i moje knjige gde se umešala istorija.

Bobanov komentar ne treba uzeti ozbiljno, on je ličan, a kad se u komentar umeša lično, onda komentar ne valja.

Čavao sam ovih dana stekao kao nešto važno iz Hilandara. Slikao sam ga zato, jer sam bezuspešno pokušavao da zamislim kako iz njega iskovati mač.

Jedino se plašim lektroka. Lektroke su otrov za domaću literaturu. Odmah počne da liči na strane prevode.

Drži se ti svog mišljenja, prestani da objašnjavaš šta sam ja u stvari hteo da kažem.
To često ni meni samom nije jasno, ali tako je najbolje.

Tu mogu samo da citiram:

Svaka budala ima svoje veselje. (Boban Aranđelović)

Quote from: scallop on 09-06-2009, 12:51:52
Jedino se plašim lektroka. Lektroke su otrov za domaću literaturu. Odmah počne da liči na strane prevode.

Lektori su zadnja stanica izmedju pisca i citaoca. Pretpostavljam da losi lektori vide pisca kao samostalnog proizvodjaca, a njegovu prozu kao proizvod. Onda lektori pokasaju da taj proizvod ucine sto primamljivijim kupcima, te ga podvedu pod zakone trzista. Tako potrosaci dobiju ono sto neprekidno trose i na ciji su se ukus, miris i teksturu navikli odavno. Valjda lektori pospesuju prodaju za izdavace. Pretpostavljam da ih ima i sa krupnim egom, pa onda "unaprede" delo svojim zahvatima.

Dobri lektori, verovatno, dobro rade svoj posao, trudeci se da delo ostane onako kako jeste, da nema gresaka, ali da sacuva svu svoju originalnost.

Quote from: scallop on 09-06-2009, 12:51:52Ghoul je, po običaju, sve podmetnuo i Dexa će mu se već naplatiti između Ribarske i Niške banje. Nikako da zapamtim koja je banja.

kao i obično: ja vas krstim, a neki (stalno jedini te isti) – prde.

ništa vam nisam 'podmetnuo' - do vest o relevantnom žanrovskom naslovu.

kao što sam vam 'podmetnuo' i tolike druge knjige za koje ne biste znali da vam ih nisam - 'podmetnuo'. npr. STRAH I KULTURA, itd itd. i da ne podsećam više – pogledajte i sami koliko sam topika na ovom podforumu ja pokrenuo. dok je deda skalop prduckao u ladovini.

Sad kad pročitah ovo "Hitler je bio satanista, Staljin je bio satanista" pade mi nešto napamet. A šta ako su Hitler i Staljin u stvari došli do saznanja da se mali Antihrist rodio tu negde u Poljskoj, i da je igrom slučaja jevrejskog porekla? Drugi svetski rat je započeo jer su njih dvojica sproveli kampanju brisanja antihrista s lica zemlje. Pošto nisu mogli da utvrde koje je tačno dete u pitanju morali su sve da ih pobiju. I onda tokom rata dolaze do saznanja da se mali spasao i da se kreće po Evropi, i sve nemačke ratne kampanje su u stvari pokušaji da se mali nađe i terminira. Nemac i Rus nisu štedeli ni tuđe ni svoje živote da obave ovaj posao...

Taman sam mislio da si se sredio, a ti opet: БЛЛЛЛЛ!

Quote from: mac on 09-06-2009, 13:42:10
Sad kad pročitah ovo "Hitler je bio satanista, Staljin je bio satanista" pade mi nešto napamet. A šta ako su Hitler i Staljin u stvari došli do saznanja da se mali Antihrist rodio tu negde u Poljskoj, i da je igrom slučaja jevrejskog porekla? Drugi svetski rat je započeo jer su njih dvojica sproveli kampanju brisanja antihrista s lica zemlje. Pošto nisu mogli da utvrde koje je tačno dete u pitanju morali su sve da ih pobiju. I onda tokom rata dolaze do saznanja da se mali spasao i da se kreće po Evropi, i sve nemačke ratne kampanje su u stvari pokušaji da se mali nađe i terminira. Nemac i Rus nisu štedeli ni tuđe ni svoje živote da obave ovaj posao...

Hitler i Staljin protiv Drakule, First Blood, Second part. xfrenki

Quote from: mac on 09-06-2009, 13:42:10
Sad kad pročitah ovo "Hitler je bio satanista, Staljin je bio satanista" pade mi nešto napamet. A šta ako su Hitler i Staljin u stvari došli do saznanja da se mali Antihrist rodio tu negde u Poljskoj, i da je igrom slučaja jevrejskog porekla? Drugi svetski rat je započeo jer su njih dvojica sproveli kampanju brisanja antihrista s lica zemlje. Pošto nisu mogli da utvrde koje je tačno dete u pitanju morali su sve da ih pobiju. I onda tokom rata dolaze do saznanja da se mali spasao i da se kreće po Evropi, i sve nemačke ratne kampanje su u stvari pokušaji da se mali nađe i terminira. Nemac i Rus nisu štedeli ni tuđe ni svoje živote da obave ovaj posao...

Hitler je zapravo prezirao astrologiju, ezoteriju i celu tu priču oko društva "Tula", ali to nije ni najmanje relevantno za ma koje umetničko delo, ili proizvod namenjen zabavi.

Ovde je bitno da je jedan od značajnijih srpskih izdavača objavio domaći roman sa elementima fantastike. Na stranu lik i delo Dexe Pantelejskog, kojeg ja nemam razloga da volim, a koji mi nije ni dovoljno zanimljiv da ga mrzim, ako je LK ono čime se predstavlja, valjda je otvoren za sve srpske fantastičare, pa makar mu bili i zlotvori. Meni je sasvim jasno kakav je piščev odnos prema klubu i njegovim uglednicima (ovo mi je nova reč, pa ću sad da je ponavljam dok mi neko ne kaže da je hrvatska), ali klub je valjda iznad takvih pisaca. Na kraju krajeva, neke ljude valja zvati samo da bi te odbili.

Istina je sledeća, objavio ju je jedan Nemac (zaboravio sam koji, ako sam ikada i upamtio) otprilike 1950. godine. Parafraziram po sećanju na ceo članak koji sam čitao negde. "Izgubili smo rat, ali su okolne države mnogo više razorene od nas. oslobodili smo se jevrejskog šljama i možemo mnogo brže da napredujemo od ostalih. Za 30 godina bićemo vodeća sila u Evropi."
To je to. Posle II svetskog rata, nekoliko godina uzastopno Nemci su imali po milion beba godišnje (sada imaju ispod 500000), jeste da su mnoge bebe 1946. bile sa ruskim genima, kao i kod nas po Vojvodini, ali to im je samo pojačalo vitalnost nacije.

Da, dobro sad, ali i Maršalov plan (http://en.wikipedia.org/wiki/Marshall_Plan) je dosta pomogao.

Quote from: nightflier on 09-06-2009, 14:01:12Ovde je bitno da je jedan od značajnijih srpskih izdavača objavio domaći roman sa elementima fantastike. Na stranu lik i delo Dexe Pantelejskog, kojeg ja nemam razloga da volim, a koji mi nije ni dovoljno zanimljiv da ga mrzim, ako je LK ono čime se predstavlja, valjda je otvoren za sve srpske fantastičare, pa makar mu bili i zlotvori.

pa tako i ja mnijem!
imam i ja milion razloga da dexu ne volim, ali i da poštujem ponešto od toga što radi, a ovo je roman o kome treba da se priča - kad se prvo pročita!
to što je izašo za lagunu nije mala stvar, a sad, kolko valja i dal valja, videćemo uskoro. ja verujem da će to da bude mnogo pismenije i zabavnije za čitanje od PSIHA i nekih drugih laguninih 'zvezda'.

Isidora Bjelica, Radusinovićka, psiho-srbi, Dexa... šta reći a da bude pristojno?

Na primer, da si, po starom dobrom običaju, vrlo ličan.

A LK jeste i MORA biti otvoren za sve fantastičare.   

bolje biti ličan nego bezličan...

Bolje biti pijan, nego star...

bolje biti mlad, zdrav i lep, nego star, bolestan i ružan!

izišo dexa:
http://www.laguna.rs/index.php?m=naslov&id=1078 (http://www.laguna.rs/index.php?m=naslov&id=1078)

Quote from: Ghoul on 30-06-2009, 17:46:49
pa dobro, to je onaj klasični 'the night was...' početak.

Citiram te sa potpuno sedamnaeste teme, ali si me podsetio da Deksin roman počinje upravo sa:

QuoteNoć je mirisala na mašinsko ulje i jeftin duvan.

Moram da mu priznam, ume čovek da se sprda.  :lol:

ko se sprda, dexa?
inače, 'the night was...' fora je iz DEAD MEN WEAR PLAID.

Quote from: Ghoul on 01-07-2009, 03:27:30
inače, 'the night was...' fora je iz DEAD MEN WEAR PLAID.

Hmm, mene "the night was..." početak podseća na "Baci mamu iz voza", kada onaj baksuzni pisac pokušava da počne nov roman i ne može da makne dalje od: "The night was...".

Quote from: Ghoul on 01-07-2009, 03:27:30
inače, 'the night was...' fora je iz DEAD MEN WEAR PLAID.

Ne mogu da pronađem foru u scenariju, http://www.script-o-rama.com/movie_scripts/d/dead-men-dont-wear-plaid-script.html (http://www.script-o-rama.com/movie_scripts/d/dead-men-dont-wear-plaid-script.html)

Uzgred, fali ti DON'T u nazivu.

Quote from: angel011 on 01-07-2009, 11:40:15Hmm, mene "the night was..." početak podseća na "Baci mamu iz voza", kada onaj baksuzni pisac pokušava da počne nov roman i ne može da makne dalje od: "The night was...".

Jeste! I ja sam se odmah setio tog filma. :lol:

pročitao sam prvu polovinu romana – 130 strana – u jednom cugu.
ne pamtim da sam IKADA nešto od domaćeg žanrovskog pisanja pročitao ovoliko lako i glatko i neosetno i bez trunke smaranja – pa čak i sa popriličnim uživanjem.

ovo je ODLIČNO napisan žanrovski roman. ili, tačnije, odličnim uredničkim intervencijama doveden u stanje kakvim se –među domaćim žanrovcima- ne može pohvaliti niko sem, možda, skrobonje; samo što je dexino pisanje, ovde, još malo sočnije od goranovog.
uostalom, kad je lagunina mašinerija od onih antitalenata –koje sada neću imenovati- uspela da napravi komercijalne ili bar (za neke) čitljive autore, kod dexe je bilo mnogo manje posla jer je on i u sirovom i neprerađenom obliku natprosečno dobar pisac za ovakvu vrstu pisanja.

detaljnije – kad završim, vrlo brzo, možda kasnije danas ili noćas: ali već sada je sasvim jasno da ovo ima Ghoul's seal of approval i da je značajan dodatak domaćoj žanrovskoj sceni.

eh, da: roman je HOROR (ali ne zadrti), pa bi možda valjalo prebaciti topik na adekvatan podforum.

završio sam roman.
imam neke zamerke na završnicu koje većina čitalaca neće imati; ali čak i sa njima, ovo je jedan vrlo reprezentativan i respektabilan žanrovski roman, svakako superiorniji od sličnih recentnih, recimo, od ratkovog, ili otovog, a vala znatno je bolji i od novijih skrobonjinih dugih radova, tj novelo-romančića 'o vukovima i ljudima' itsl.

zapravo, po opštem dojmu koji ovo ostavlja - i po koncepciji i po egzekuciji - KONSTANTINOVO RASKRŠĆE je second only to skrobonja, a možda čak nije ni second.

osvrnuću se drugde opširnije, a ovde samo hoću da kažem da me baš veseli razvoj NIŠKOG HORORA, i to kroz formu ROMANA:
prvo NAŽIVO, pa onda KATIL, a sad evo i KONSTANTINOVO RASKRŠĆE - sva 3 odlična, sva 3 neobična, samosvojna, i sva 3 vrlo niška, a opet nimalo lokalna, naprotiv.

THE HORRORS FROM NISH ARE HERE TO STAY!

mislim da će ti pisac ovog dela vrlo zameriti što si ga proglasio "žanrovskim" jer on nesretnik pokušava da pobegne od toga kao đavo od krsta.

nemojmo se zajebavati: ovo je ŠKOLSKI primer žanrovskog pisanja, sa pitkom i jednostavnom rečenicom i tek ponekom bombastičnom figurom, sa kratkim, iscepkanim poglavljima, sa OBILJEM dijaloga, sa obaveznim (skoro mehaničkim) klifhengerima ili pančlajnovima na kraju svakog poglavlja, itd.

za moj ukus, ovo je možda i previše žanrovski pisano, ali - u tim granicama- ovo je svakako bolje od većine čisto-žanrovskih romana izašlih kod nas u poslednje vreme.

Meni su zbirke "Leva strana druma" i "Low Life" dovoljna zaloga da od Dexe ocekujem dobru knjigu. "Leva strana druma" je posebno preporucljiva za citanje.

vi ste bolesni...

dexa je školski primer ženskog osnovnoškolskog škrtabanja.

ovo je ŠKOLSKI primer žanrovskog pisanja, sa pitkom i jednostavnom rečenicom i tek ponekom bombastičnom figurom, sa kratkim, iscepkanim poglavljima, sa OBILJEM dijaloga, sa obaveznim (skoro mehaničkim) klifhengerima ili pančlajnovima na kraju svakog poglavlja, itd.

Ovako formulisano roman bi mogao da se pripiše i Dostojevskom. Skoro sam prelistavao roman "Braća Karamazovi" i baš tako izgleda. Na kraju ću morati da kupim tu knjigu, jer mi se od objektivnosti kritičara Gula i Bobana kosa diže na glavi. I meni dexini komentari idu na živce, ali ako dobro napiše nešto, onda je dobro. Mene u tom romanu jedino brine da li igra Harison Ford. :)

evo, i ja sam sad prelistao BRAĆU KARAMAZOVE da vidim ko je ovde senilan – i laknulo mi.
ipak nisam ja!
skalopovo poređenje je isforsirano i ono što sam napiso za dexu ni u ludilu ne može da se poveže sa dostojevskim.
pardon: u ludilu ipak može.
vidi gore.

PS: ne očekujte ni indijanu ni dena brauna, ovo nije ta vrsta arheologije niti akcije.
ovo je više LAGER NIŠ meets LAVIRINT meets LUKA VRANJIĆ (who meets Ivo Andrić!) - samo dobro i zabavno.

Počela da čitam, za sada deluje solidno. Nikakva vrhunska literatura, ne očekujem da će ovde biti neke dubine nad kojom se valja zamisliti, ali kao zabavno štivo, bar za sada, sasvim lepo funkcioniše.

Quote from: Boban on 10-07-2009, 02:58:04
vi ste bolesni...

dexa je školski primer ženskog osnovnoškolskog škrtabanja.

Ne, nego si ti u dobro poznatom, gadnom sukobu sa Dexom. Šta god Dexa napisao, od tebe će dobiti samo pljuvanje i pežorativan odnos, a ljudi koji njegovo pisanje pohvale biće okarakterisani kao - bolesni. Jesam li u pravu?

E sad, ako se usudiš da pročitaš "Levu stranu druma", može ti se desiti - pod uslovom da sebi dozvoliš odsustvo zlobe i suzbiješ ličnu netrpeljivost prema Dexi - da povučeš reči koje sam citirao u ovom postu.

Quote from: taurus-jor on 10-07-2009, 15:43:22
E sad, ako se usudiš da pročitaš "Levu stranu druma", može ti se desiti - pod uslovom da sebi dozvoliš odsustvo zlobe i suzbiješ ličnu netrpeljivost prema Dexi - da povučeš reči koje sam citirao u ovom postu.

THAT'LL BE THE DAY!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.meredy.com%2Fwayne4.jpg&hash=78f4d5776979d6421116134d955aa6d13381538a)

jore, za razliku od vas nekoliko ljubitelja dexe koji živite u njegovom dupetu i u čiji sud treba verovati?

A ti bi, naravno, voleo da su svi u tvom dupetu?

o, ne, ja u svom dupetu niti šta trpim niti ikoga tamo puštam...

Istorija "sukoba" dexe i mene je krajnje jednostavna.
Čovek je napisao priču nekada davno i ponudio mi je na uvid.
Ja se nisam oduševio, dapače, imao sam dosta primedbi.
On je to teško podneo i preneo je "sukob" na lični plan, proganjanje na svim nivoima i izrugivanje sa svakim mojim pozitivnim naporom.
Na kraju, i on sam je negde priznao da je ta priča početnička i slaba.
Sada, deset godina kasnije, mi vidimo da njegovo pisanje i dalje krasi slična poetika i vrlo mali pozitivan literarni napredak.
Onaj ko nije pokazao talenat sa 20 godina, neće ga pokazati niti sa 30.
Marko Pišev može da postane pisac, Dexa ne može; mislim, može, i Vidojković je "pisac", ali to se valjda ne računa.
To što on veruje da je bolji od svih nas i da će postići više od svih nas je plemenit osećaj neutemeljen niti u jednom objektivnom merilu. I to treba reći, svakako na ovom forumu gde je godinama srao koliko je mogao i gde nikada zbog toga nije bio sanckionisan.
A vi, njegovi ortaci, koji ga nekritički hvalite i kujete u zvezde i bez čitanja uvrštavate u svoje izbore nekakvih priča pritom takođe nečitajući odbacujete mnogo bolje i zrelije pisce, treba da znate da se ništa ne zaboravlja i ništa ne prašta.
Na kraju, znam da bi dexi mnogo gore bilo da ja o njegovom romanu nisam progovorio niti reč umesto što ga ovako objektivno sagledavam, ali opet, s druge strane, kakve to sve veze ima sa bilo čime. Ja nikoga neću odgovoriti od uzimanja i čitanja te knjige, upravo kao što mene ništa neće prelomiti da tu knjigu ikada pogledam. I nikom ništa, svet ide dalje...

i kako sad čovek da ozbiljno shvata nekog ovoliko ograničenog i sitnodušnog? -nekog ko svoje stavove bazira isključivo na svojim predrasudama i (ne)dopadanjima koji čak nisu ni ovlašno taknuti uvidom u činjenično stanje? -nekog ko kritikuje one koji su pročitali, i to im se dopalo, umesto da, kao on, ispolje nedopadanje na osnovu prvog pasusa, ako i toliko? –nekog ko preti svima koji se sa njegovom predrasudom ne slažu, da im to neće biti zaboravljeno (šta god to značilo; valjda, 'nikad više nećeš objavljivati kod/za mene')?

to će reći, najtflajeru, i drugi saradnici beloputi, nemoj zmija da vas je ujela pa da javno kažete da vam se dexin roman dopao!

inače, tragovi mog 'ortaštva' sa dexom nalaze se širom ovog foruma, a bili su još oštriji i na animi, dok ih sam dexa nije pobrisao.

naš ortakluk je toliko nadaleko poznat da, recimo, meho nije teo da meni dâ recenziranje te knjige za popboks, misleći da smo mi u nekakvoj svađi i da će tu da ispadne neviđena pljuvačina (kao da ja uopšte tako funkcionišem!), pa je, da bi izbegao kontroverze, prikaz dodelio benignom, nikad-ne-kritikujućem, uvek-pohvaljujućem promoteru, zeliću.

Istina.

Quote from: Boban on 11-07-2009, 03:36:48
Istorija "sukoba" dexe i mene je krajnje jednostavna.
Čovek je napisao priču nekada davno i ponudio mi je na uvid.
Ja se nisam oduševio, dapače, imao sam dosta primedbi.
On je to teško podneo i preneo je "sukob" na lični plan, proganjanje na svim nivoima i izrugivanje sa svakim mojim pozitivnim naporom.

Moje iskustvo sa njim je drugačije. U javno objavljenom prikazu zbirke priča, od kojih je jedna bila i njegova, njegovu priču sam proglasila slabom. On je mirno pitao ono što mu nije bilo jasno, rekao da su mu drugi rekli upravo suprotno za tu istu priču, i na tome se stvar završila, bez ikakvog sukoba. Posle toga smo nastavili sasvim normalno da pričamo.

Ima tu par suptilnih razlika. Ti si žensko, dijalog se odigravao uživo, birali ste reči, a i Deksa je verovatno promenio pristup od sudara s Bobanom. Ovo poslednje je verovatno presudilo.

ghoule, po običaju nisi ništa shvatio... zabrinjavajuće je da osoba tako niske socijalno-društvene svesti poput tebe dolazi u kontakt s mladima na univerzitetu i čak biva u situaciji da sudi o njihovoj budućnosti.
ti si pre da budeš asistent u kakvoj ustanovi za mentalno obolele nego na fakultetu.
Elem, nisam mislio na tebe, nikada ne mislim na tebe, nikada ništa što kažem a u rečenici ne sadrži direktno prozivanje tebe ne odnosi se na tebe.

Ljudi naravno mogu da kažu da im se dexin roman dopada, zašto da ne, pa kakvu vrednost, važnost i validnost može da ima jorov sud, osobe koja je na dnu spisateljskog umeća. Ti sam si popljuvao njegov roman jer ono što je dexa najavljivao da će postići ovim delom i ono kako si ga ti video su dijametralnoi suprotne stvari. Angel je sahranila taj roman. Autor verovatno sada plače u nekom ćošku i vida rane zbog spoznaje o sopstvenoj ništavnosti. Ono što je trebalo da bude udarna pesnica srpske fantastike pokazalo se kao poluzabavno, lako štivo za popodne... ništa od NINa, ništa od večne i sveopšte slave, samo još jedan prosečni žanrovski pisac ograničenih dometa.

Quote from: mac on 11-07-2009, 11:49:54
Ima tu par suptilnih razlika. Ti si žensko, dijalog se odigravao uživo, birali ste reči, a i Deksa je verovatno promenio pristup od sudara s Bobanom. Ovo poslednje je verovatno presudilo.

Nije bilo uživo, bilo je na forumu (ne ovom). Ali, da, moguće je da je Deksa vremenom promenio pristup.

O, Bobane, moram da kažem da sam ljubomoran na Ghoula. :evil:

Ranije sam ja bio taj koji "po običaju ništa ne shvata". :o

Iskreno sam iznenadjen i uvredjen!  

O Bobane, kako si mog'o! xtwak

Boban je dobrodušan i za svakog ima po malo. Kad zasluži. Ti si se, Jore, slabo isticao u poslednje vreme, pa dobiješ, u prolazu, kao lahor kad te dodirne. Ghoul ima krizu identiteta, ore po Deponiji u stilu, al' se nekad dobro sralo... Zato je dobio zvanje asistenta na klinici za mentalno obolele, a ne pacijenta, što bi bila prirodna Bobanova reakcija.

Budući da je potrošio sve pežorative kad sam ja u pitanju, a sličan je Bobanu, prvi pasus njegovog prethodnog posta sam shvatio kao konfesiju. Ipak, javilo mi se, pa mi se, na slici Lirinog okupljanja u Niškoj Banji, među jelama i bukvama učinilo da vidim i jednog bukvana. Međutim, činjenica da nije bilo ćevapa ukazuje na suprotno. Ćevapski honorar za velikog majstora horrorskog reda (jel' ispravno?) je izostao i nije bilo profesionalne osnove da bude među ostalim bukvama.

Ghoul je za to vreme verovatno "prelistavao" Dostojevskog i utvrdio da je moje mišljenje rezultat senilnosti. Oni koji još nisu čitali roman "Braća Karamazovi", mogu moju tvrdnju da tamo ima najmanje dvesta kratkih priča labavo povezanih osnovnom pričom (mozaik roman po Z. Ž.-u) da provere i da me dementuju.

Što se tiče Dexine knjige, rado ću je pročitati prvom prilikom, a sigurno dotle neću postati nepismen, jer sam, uprkos njegovim reakcija na moje pisanje (koje nije imao prilike da upozna), pročitao nešto dobrih njegovih strana, a znam i da je puno polagao na "Konstantinovo raskršće". Bez brige, ja ne patim od žanrovskih kanona i ako mi se svidi ja ću to javno reći.

Što se tiče ličnog trpanja u nišku vrhunsku horror (jel' ispravno?) literaturu, obaveštavam Ghoula da je to uvreda za književnost u Nišu, da je njegov roman "Naživo" (naživo sam mu poslao svoje najblaže mišljenje) verovatno poslednji pokušaj, a da mu je sudbina da još par puta nekom trtlja o horroru (jel' ispravno?), a posle će postati komentator B-rate horror filmova (jel' ispravno?), jer dobrih neće biti.

Budući da je najavio antologiju domaćeg horrora, explicitno ga obaveštavam da je moja priča "Dan Mitre" iz 1993. godine, više horror (jel' ispravno?) nego što on može da zamisli.

Quote from: scallop on 11-07-2009, 15:59:23Budući da je najavio antologiju domaćeg horrora, explicitno ga obaveštavam da je moja priča "Dan Mitre" iz 1993. godine, više horror (jel' ispravno?) nego što on može da zamisli.

ama, skalope, ja UOPŠTE ne sumnjam da je ta priča horor, kao što ne sumnjam – već sam video- da si ti horor-pisac.
na žalost, ne u smislu u kome bih to voleo...
:(

Ma, samo sam se šalio. Tvoja uskost je tvoja sudbina. Da prevedem sa engleskog.

@Scallop: Boban je dobrodušan i za svakog ima po malo. Kad zasluži. Ti si se, Jore, slabo isticao u poslednje vreme, pa dobiješ, u prolazu, kao lahor kad te dodirne.

Misliš, slabo sam se u poslednje vreme bavio Bobanom i njegovom dobrodušnošću? Koliko sam internetskih stranica o tome napisao, do sada sam roman mogao da objavim. I bilo je uzalud. I znaš šta sam naučio? Ima i lepših stvari s kojima čovek može da se bavi.

Otkriti toplu vodu je prilično složen kemijski processss. Uzmete lonče zagrijane vode, sačekate malo, pa odignete poklopac. I, topla voda je otkrivena. Izvadak je iz opšte teorije komunikacije "Svaka budala ima svoje veselje", odeljak "Ja tebi, ti meni". Oni koji nisu pročitali tu knjigu, nemaju pravo na komentar, a je, u inat, neću napisati. xrofl xrofl xrofl xrofl

Ti si Scallope car!  xrofl xcheers

Konstantin!  :)

disclaimer: ovo je nevina igra reči i svako učitavanje bilo kakvog drugog smisla u nju smatraće se zlonamernim...

dobro, dosta više o tom skalopu.
ovo je topik o dexinom romanu.
ko je čito, nek priča.
ko nije - nek galami.
a skalop ima par topika o sebi i svojim nedelima: pitam se zašto se na njima niko ne oglašava pa siroma skalop mora da na tuđim topicima neprestano skreće pažnju na sebe i na dela koja mu niko ne čita.

Quote from: Ghoul on 12-07-2009, 03:05:48

a skalop ima par topika o sebi i svojim nedelima

Pa, ti se ispovedaš, niškobanjski gigante! Ti si otvorio 200 topika na koje niko ne reaguje. Ko je pomenuo "Naživo" uz "Konstantinovo raskršće"? :evil:

Quote from: scallop on 12-07-2009, 09:07:07

Quote from: Ghoul on 12-07-2009, 03:05:48

a skalop ima par topika o sebi i svojim nedelima

Pa, ti se ispovedaš, niškobanjski gigante! Ti si otvorio 200 topika na koje niko ne reaguje. Ko je pomenuo "Naživo" uz "Konstantinovo raskršće"? :evil:

ja sam POMENUO, usput, tu gde mu je mesto - dakle, u kontexu NIŠKIH HOROR ROMANA.
samo pomenuo, jednom, i ništa više.
a ti uporno, i ne samo na ovom topiku, cviliš o tome kako niko ne čita to tvoje, i pokušavaš da privučeš pažnju na sebe po svaku cenu.
al ne vredi. topici gde se govori o tvojim nedelima i dalje su mrtvi.
topik o mom romanu i dalje ima preko 20 strana diskusije.

Ti nekome prigovaraš što pokušava da privuče pažnju na sebe po svaku cenu? xrofl :| :| :|

Opet "It takes one to know one?" :lol:

Back on topic, pri kraju sam sa čitanjem, do sada je bilo zanatski sasvim korektno, i žanrovski čisto (horor).

Uostalom, gde mogu sutra da kupim "Konstantinovo raskršće"? Trošio sam ja pare i na amaterskije poduhvate. Nedostajaće mi na letovanju dobro čitanje.

Angel: budi oprezna sa Ghoulom, on dobije napad kad se neko ne složi sa njim. Videla si to i kad je popljuvao tebe i Miloša na gomilu.

Quote from: scallop on 12-07-2009, 14:02:50Angel: budi oprezna sa Ghoulom, on dobije napad kad se neko ne složi sa njim. Videla si to i kad je popljuvao tebe i Miloša na gomilu.

deda, deda, baš si pokvarenjak! sad bi teo da me svađaš s ljudima s kojima to mogu i sam, bez tvoje pomoći, da učinim.
'popljuvao' sam ih isto onoliko koliko su mene 'popljuvali' oni što me upariše s villom.
samo sam rekao da su stvoreni jedno za drugo.
i ajde već jednom pročitaj taj roman: imaš najviše postova na ovom topiku, a knjigu ni u šake još nisi uzeo!

Quote from: scallop on 12-07-2009, 14:02:50
Uostalom, gde mogu sutra da kupim "Konstantinovo raskršće"?

Ja sam je kupila u Laguninoj knjižari u Resavskoj, verovatno je ima u bilo kojoj knjižari koja prodaje i Lagunina izdanja.

ne bacaj pare, doneću ti ja sutra u bridž pab zajedno sa slončetom :)

smrki, zašto staješ na put sklopovoj želji da podrži dexu i njegovo pisanje kupovinom najmanje jedne, a možda i više primeraka te knjige!
možda nešto i nauči iz nje - moraće da podvlači, vata beleške, ne može to tako u pozajmljenoj knjizi!

Quote from: Ghoul on 12-07-2009, 15:29:48
smrki, zašto staješ na put sklopovoj želji da podrži dexu i njegovo pisanje kupovinom najmanje jedne, a možda i više primeraka te knjige!
možda nešto i nauči iz nje - moraće da podvlači, vata beleške, ne može to tako u pozajmljenoj knjizi!

Ne da mi se da uništim još jednu knjigu komentarima kao tvoju "Studiju s trave". Ne brini, kupiću ja knjigu. Inače, čitam sedeći, jer ne mogu drugačije zbog cvikera, sveska sa strane i plajvaz. "Naživo" sam tako čitao, a "Studija...", ona je bila baš za brljanje po njoj. Usput, da li ti je poznato da delovi magistrature ne smeju da se objavljuju pre odbrane? Možda to može na Niškom Univerzitetu.

Ako knjiga bude dobra kupiću je i kćerki. Ja ne patim od zlobe.

Pročitala.

Zanatski korektno, žanrovski čisto (horor), vrlo čitljivo. Pred kraj ima jedna nelogična scena (obračun između arijevskog oficira i vampira), kraj je slab, inače je knjiga sasvim ok.

Kao što sam ranije rekla, ne treba očekivati vrhunsku književnost; kao nešto što se čita na letovanju, KONSTANTINOVO RASKRŠĆE je dobar izbor.

Baj d vej, ideja da bi skalop imao nešto da nauči iz ove knjige je apsurdna.

Za one koji su čitali Deksinu priču "Glad": ta priča je bolja od ovog romana.

skalope, uopšte ne sumnjam da si brljao po mojoj STUDIJI.
posle njenog čitanja skroz si pobrljavio.

inače, nije mi znano da delovi magistrature ne smeju da se objavljuju pre odbrane, gde to piše?
i kakve to veze ima sa mnom?

O brljavljenju neka sude drugi. Ili treći. Za svoj ugled odgovaram ja, a ti za svoj. Naravno da ti nije poznato da se pojedinačni eseji, kakvi god bili, ne mogu sklapati u magistarski rad ili doktorsku disertaciju. Kada ti veći radovi budu valorizovani, onda se mogu raščljanjavati u pojedinačne naučne radove. Tako to biva na pravim fakultetima.

Da u tvojim postovima nema toliko nezajažljivog zla, ja se njima uopšte ne bih bavio. Kanonizovanje horora, kao i kanonizovanje SF su za mene intelektualni prestup i svako ko se bude bavio žanrovizacijom istih od mene će imati istu reakciju. Pokušavao sam da te smirim relativno umerenim, zajebantskim postovima, ali tvoji dometi poimanja ne dostižu dotle. Tvoje jedino oružje su nepristojne aluzije na moje godine, a ja ću biti tu i kad tebe nestane. Jednostavno, mene sad upoznaju oni koji do sada nisu imali priliku, jer se nikada nisam trpao sa desetinama hiljada postova i vrlo sam zadovoljan reakcijama baš te generacije.

Praksa pljuvanja po većim od sebe je pljuvanje po sebi. To se zove - gravitacija. Osobni kvalitet je kvalitet po sebi, a ti njega nemaš. Da tvoj blog ima ikakve vrednosti ne bi tvoj spisak zainteresovanih bio tako degutantan. Mene bi bilo sramota da takvi stižu do mog bloga. Okružio si se klonovima, a ne ljudskim bićima. I klonovima se u trenutku smuči.

Smesti se u tvoj ćošak i natakni magareće uši. Tamo ti je mesto. Okani se mene, jer ti od toga neće biti bolje. Ja sam za tebe supstrat elokvencije i tu nemaš šta da tražiš, osim nevolje koju si dobrano zaslužio.

skalope, dokle ćeš više da se brukaš pred ovolikim svetom bezveznim komentarima zasnovanim na tvom neznanju, slutnjama, pretpostavkama i predrasudama?

otkud ti smelost da tvrdiš da sam ja bilo kakav deo mog magistarskog objavio pre njegove odbrane, kad ti taj magistarski nisi ni video?

da nisi u spisak kvaliteta koje sam sebi pripisuješ (ti, jedini, i niko više) sad uključio još i clairvoyance? nekim natprirodnim putem si zavirio u moj magistarski i u njemu 'video' neki esej iz STUDIJE STRAVE? javlja ti se...?

koliko još puta treba da te lupim po ušima pa da se naučiš da nije pametno da govoriš o stvarima koje ne poznaješ?
a ako misliš da ću da te štedim zbog tvojih godina, neću. za mene si ovde skalop, i za ono što lupetaš kao skalop bićeš tretiran kao skalop.

shvati: NIJEDAN esej iz STUDIJE STRAVE ne nalazi se u textu mog magistarskog, ni u doslovnom, ni u blago izmenjenom, ni u mnogo izmenjenom obliku.

zato, vrati se sa magarećim ušima u kujnu, gde ti je i mesto, a među knjigama nemoj više da brljaš.

Quote from: scallop on 12-07-2009, 16:59:24
Da tvoj blog ima ikakve vrednosti ne bi tvoj spisak zainteresovanih bio tako degutantan. Mene bi bilo sramota da takvi stižu do mog bloga.

Spisak zainteresovanih? Da li misliš na spisak čitalaca koji je na Ghoulovom blogu ili na nešto drugo?

Quote from: angel011 on 12-07-2009, 17:49:58

Quote from: scallop on 12-07-2009, 16:59:24
Da tvoj blog ima ikakve vrednosti ne bi tvoj spisak zainteresovanih bio tako degutantan. Mene bi bilo sramota da takvi stižu do mog bloga.

Spisak zainteresovanih? Da li misliš na spisak čitalaca koji je na Ghoulovom blogu ili na nešto drugo?

Mislim na spisak onih koji dospevaju do njegovog bloga koji je sam ovde postovao. Sigurno si ga videla.

Quote from: Ghoul on 12-07-2009, 17:41:11
shvati: NIJEDAN esej iz STUDIJE STRAVE ne nalazi se u textu mog magistarskog, ni u doslovnom, ni u blago izmenjenom, ni u mnogo izmenjenom obliku.

cit: Gotski motivi u delima Poa ?  :? (sledbenik Son of Man, forum ZS);
cit: Modernizacija gotskog horora u delima Edgara A. Poa, Teorija strave, 2008, Mali Nemo, Pančevo

Čitava postavka gotik horora u magistraturi mora da počiva na uvodnim esejima u toj studiji. Nisi, valjda, izmislio neku drugu priču o gotiku?

Ostavi mene da se brukam, a ti vodi računa o svojoj bruci. I nemoj da me, sa textualnim debilijama, podsećaš na ABN-a. Još čistimo za njim.

Quote from: scallop on 12-07-2009, 20:40:11

Quote from: angel011 on 12-07-2009, 17:49:58

Quote from: scallop on 12-07-2009, 16:59:24
Da tvoj blog ima ikakve vrednosti ne bi tvoj spisak zainteresovanih bio tako degutantan. Mene bi bilo sramota da takvi stižu do mog bloga.

Spisak zainteresovanih? Da li misliš na spisak čitalaca koji je na Ghoulovom blogu ili na nešto drugo?

Mislim na spisak onih koji dospevaju do njegovog bloga koji je sam ovde postovao. Sigurno si ga videla.

A, to. Ne pridajem tom spisku naročiti značaj. I spisak zainteresovanih koji stižu na ovaj forum je podjednako degutantan, pošto ovde nema cenzure i dopušteno je psovanje, i pominjemo sve i svašta.

Napravi blog u kome pominješ analno retentivne osobe, objašnjavaš zbog čega ne bi pisao pornografiju, pomeni, bilo kojim povodom, seks, pomeni seriju "Only Fools and Horses", objasni kakvo ti je mučenje (torture) bilo da dva sata stojiš u redu, ispričaj kako si vezao (binding) bicikl da ti ga ne bi ukrali, pomeni reč pesnica (fist) nekim povodom... I do tvog bloga će doći ljudi koji kao keyword koriste anal sex, horse sex, fisting, anal fisting, porn, torture sex, binding...

Nakon prethodnog pasusa, mislim da će pretraživač dovesti mnoge degutantne likove na topik o Deksinoj knjizi. :evil: :twisted:

anđelija, zar nisi više puta od skalopa čula da 'svaka budala ima svoje veselje'?

zašto sad ovim objašnjavanjem o tome kako google search funkcioniše skalopu kvariš veselje?

neka ga, nek ostane u uverenju da je moj IZBOR najzabavnijih searchova preko kojih je neko došao na moj blog (a onda odmah i otišao dalje, videvši da tu ništa takvo nema) - zaista reprezentativan profil mojih čitalaca, tj onih koji dođu i ostanu da čitaju.

takvo što će ga sigurno više veseliti od podatka da na mom blogu, osim mene, svoje textove objavljuju još i tako 'degutnanti interesenti' kakvi su miloš cvetković, nikola popević, a. janjić (harvester), ratko radunović i drugi.

znači, ne kvari mu veselje.

ionako je po ko zna koji put ispao glup u društvu sa svojim nagađanjima i pretpostavkama i pipanjima u mraku, pa zato moram da mu još jednom, drečavim flomasterom, NACRTAM:
NIJEDAN esej iz STUDIJE STRAVE ne nalazi se u textu mog magistarskog, ni u doslovnom, ni u blago izmenjenom, ni u mnogo izmenjenom obliku, te je stoga njegova 'zabrinutost' da li sam prekršio navodnu zabranu o prethodnom objavljivanju - sasvim neosnovana.

a ABN, za koga se skalop tako često hvata, zapravo je njegov sabrat po metodologiji - jer je i sam sklon takvim nagađanjima i zaključcima na osnovu klimavih ili nikakvih pretpostavki, i na sličan način kao skalop i ABN je milion puta ispao glup u društvu sa svojim 'otkrićima'. s tim što je ABN bar toliko čovek da, kad se zajebe i na to mu se ukaže, a on to prizna i izvini se, a skalop zapne ko gluv u gajde, i samo to pokuša da zabašuri novim 'forama i fazonima'...

Quote from: scallop on 12-07-2009, 16:59:24

Osobni kvalitet je kvalitet po sebi, a ti njega nemaš. Da tvoj blog ima ikakve vrednosti ne bi tvoj spisak zainteresovanih bio tako degutantan. Mene bi bilo sramota da takvi stižu do mog bloga. Okružio si se klonovima, a ne ljudskim bićima. I klonovima se u trenutku smuči.

Scallope, ovde se kao follower Ghoulovog bloga osećam prozvanom, pošto si mene i sve one ljude, koje ti inače ne poznaješ, a koji prate The Cult Of Ghoul, nazvao degutantnim. Zašto? Zar ne možeš  više da se fokusiraš samo na njega, nego balegom zasipaš i njegove čitaoce ? Ja sam na Ghoulov blog došla preko Agro gerile, takođe sjajnog bloga,a znam još puno blogera koji ga prate. Ti očigledno nisi jedan od njih, jer, da si samo zavirio na C.O.G. video bi koliko je to sjajan blog.Odlični prikazi i kritike filmova, i što se mene tiče, još bolji prikazi knjiga, privlače stvarno veliki broj čitalaca. Svi moji prijatelji( na moju preporuku) i dosta drugih ljudi u Negotinu prate blog. Ako je takva situacija u ovoj rupi( koju neki još nazivaju i gradom), mogu samo da da pretpostavim kako je na drugim mestima.
A to da se Ghoul okružio klonovima a ne ljudskim bićima, naprosto je smešno. Ghoul nema klonove, na žalost, ili na sreću, kako za koga.
Iz istog razloga se  klonovima nije ni smučio.  :lol:

Toliko o romanu "Konstantinovo raskršće". I o tome koliko sam glup. Sva sreća da si u takvoj manjini, da uskoro ni sam sebe nećeš videti.

Ipak sam nešto dobro uradio: sad je opet cile-mile anđelija. Pax vobiscum!

I tebi villo. Mir s tobom! Kad se svi okupite, Boban će biti najsrećniji.(degutantnim sam nazvao spisak tipova posetilaca, ako si sebe našla tamo... good for you!)

Scalope, daj pročitaj ponovo moj post, nisam se našla tamo. Objasnila sam kako sam saznala za Cult of Ghoul.  :roll: Sve jedno si bio uvredljiv .

Sistem G6 A8 zmija guta žabu.

Quote from: Perin on 12-07-2009, 22:50:03
Sistem G6 A8 zmija guta žabu.

Hajde sad prevedi

Davite ga ko zmija žabu + ima vas ko piona u šahu, a završnica nikako da počne.

Hvala Mac, ja ne igram šah, pa sam morala da pitam. :)

Ma to ja samo onako, da prekinem raspravu. Vidiš, sad si me ti upitala za prevod, tako da možemo krenuti u tom pravcu :D

villo, a zašto se ti na nekim kiberokupljalištima predstavljaš kao sedamanestogodišnjakinja, a na nekima kao tridesetdevetogodišnjakinja?
Zapravo me i ne zanima, pitam samo nako, da budem u tonu rasprave o romanu koji je najavljen da menja odnose u srpskoj fantastici.

Bobane, ja postujem na ovom i samo na ovom forumu. Za tu drugu Villu ne znam.
Ja sam verna Sagiti, ovo je moj prvi i jedini forum. :lol:

da li sam ja rekao "forum" ili "kiberokupljalište"?

E sad stvarno ne znam na šta  misliš. Objasni na kakvo to kiberokupljalište misliš, kao i to zašto smatraš da   sam baš ja ta Villa.
Mada, ako stvarno ima toliko njih sa nickom Villa....ja ću svoj da promenim.

I da, ne posećujem nikakva kiberokupljališta šta god to značilo..

Quote from: villa on 13-07-2009, 01:46:19Mada, ako stvarno ima toliko njih sa nickom Villa....ja ću svoj da promenim.

promeni ga u 'villaronga'!

Pa...mislila sam da promenim nick u Vilja, ali nije ti ni to loše. ;)

David Vilja?

Otkud sad David, ja sam žensko, Perine. :roll:

Quote from: vilja on 13-07-2009, 02:26:20
Otkud sad David, ja sam žensko, Perine. :roll:

dokaži!

Pa onaj fudbaler.... XD Vidim da ovde voliš da driblaš ljude :D :D

Quote from: Ghoul on 13-07-2009, 03:12:32

Quote from: vilja on 13-07-2009, 02:26:20
Otkud sad David, ja sam žensko, Perine. :roll:

dokaži!

Pa dobro Ghoule, zar baš you of  all people sumnjaš da sam žensko? :roll: :lol:

Quote from: Perin on 13-07-2009, 04:04:58
Pa onaj fudbaler.... XD Vidim da ovde voliš da driblaš ljude :D :D

Perine, mnogo si bre neozbiljan.... grow up. ;)

dexa mora da drhti od uzbuđenja što se ovako opsežno i sadržajno raspravlja o njegovom romanu, koji zapravo menja odnose u srpskoj fantastici.

Quote from: Boban on 13-07-2009, 13:34:09
dexa mora da drhti od uzbuđenja što se ovako opsežno i sadržajno raspravlja o njegovom romanu, koji zapravo menja odnose u srpskoj fantastici.

ne znam za njega, al očito je da ti drhtiš od sreće zbog ovog rasplinjavanja koje je skalop uneo, uz tvoju pomoć i uvek-za-plin-spremnu vilju.

Ja mislim da će vilja sad da se uvredi. xremyb

vilja je, po tebi, jedan od mojih klonova: što bi se klon vređao na ono što mu oriđinal kaže?

osim toga, ti si jedini ovde koji se ponaša kao uvređena šiparica.

Scallope, Ghoul je u pravu. Ništa što on kaže ne može da me uvredi ( ali zato može da me rasplače.....od smeha ).  xrofl :cry: xrofl :cry:

Pa, plači. Ili se smej.

ovaj skalop kao da pokušava da obori sopstveni rekord u broju bezveznih, nebitnih, oftopičastih komentara na jednom te istom topiku.
pitam se da li je slučajno to što je baš dexin našao da zatrpava svojim izlišnim črčkarijama?
umesto da se pokrije ušima nakon recentnog brljanja, i da zaćuti bar dok ne pročita dexinu knjigu i vrati se s nečim konstruktivnim, on brlja i dalje...

Tvoje rekorde niko ne može da obori. Žao mi je što je to topik o Dexinoj knjizi, ali ste ti i tvoji sateliti baš to odabrali. Idi i istresaj se na nekom drugom topiku, pa će ovaj biti miran i ugodan. I štedi ono malo pameti što imaš, jer će ti se izlizati. Neće ti trajati onoliko koliko traje meni. Ovo vam poručujem jer sam mogao da vam budem i otac, budući da su moja deca istih godina, da ne kažem uzrasta, kao ti i tvoja uvredljiva obožavateljka vilja, ali su dobro vaspitani.

Quote from: scallop on 13-07-2009, 18:43:13
Ovo vam poručujem jer sam mogao da vam budem i otac, budući da su moja deca istih godina, da ne kažem uzrasta, kao ti i tvoja uvredljiva obožavateljka vilja, ali su dobro vaspitani.

A pretpostavljam da je Vilja nevaspitana zato što ti skreće pažnju da si je uvredio, kada si je zaista i uvredio. Nisam ničiji klon Scallope...i nemoj sad ti da glumiš uvređenost kada si ti taj koji vređa.

Da li je istina da je kupus listina?

slušaj, skalope: nemoj da ti sad dođem na onaj tvoj kuvarski topik sa mojim klonovima, sledbenicima i satelitima pa da ti pokažem ukus te tvoje medicine! ima da bude POLUPANI LONČIĆI, ŠERPE I POKLOPČIĆI!

kolko te, bre, ovde obrazujemo i pokušavamo da od tebe napravimo čoveka – ti si sve bezobrazniji! izgleda da ima nešto u onoj 'you can't teach an old horse new tricks!'

nisi znao kako radi google search – anđelija ti je objasnila.

nisi znao šta je blog i kako to radi – anđelija ti je kazala.

nisi znao razliku između onih koji dođu na blog na par sekundi i odu, i onih koji dođu i ostanu da čitaju, i onih koji na njemu takođe pišu – i to smo ti objasnili.

nisi znao da živiš u zabludi po pitanju navodnog mog objavljivanja dela magistarskog – i po tom pitanju sam te prosvetlio i raspršio tvoje predrasude.

nisi znao gde ima da se kupi lagunina knjiga (pošto valjda misliš da je laguna neka opskurna izdavačka kuća poput onih koje su izdavale tvoja nedela) – pa ti je anđelija i to rekla.

nisi znao koliko su uvredljiva tvoja brljanja – vilja ti je kazala.

i da ne nabrajam više – neverovatno je koliko toga nisi znao, i koliko toga smo ti dobrodušno ovde objasnili, pokazali, dokazali, kolika smo tvoja neznanja, zablude i zadrtosti pokušali da raspršimo – a ti, još gori od tvog kolege po SF-amaterizmu, ABN-a – i dalje brljaš li brljaš i ne pokazuješ nameru da se opametiš.
a pametniji si kad ćutiš.

Ajde da se vratimo na temu. Ja pročitao, pa da kažem nešto...

Moj prvi utisak prilikom čitanja ovog Dejanovog dela bio je da je Konstantinovo raskršće roman koji je svesno pisan sa namerom pokuša da bude bestseler roman. U pitanju je denbraunovski pastiš koji koristi sve one klasične navlake da privuče čitaoce - zrnce arijevske mitologije, komadić antičke istorije, delić slovenskih vradžbina, sve smešano u pitku i tečnu masu koja relativno glatko teče od početka ka kraju. Nije tu sve idealno, naravno. Posle lepo postavljenog uvoda, u drugom delu ima možda nepotrebnih rašomonijada, koje donekle usporavaju radnju. Takođe, pojedine scene pred kraj kao da nisu najsrećnije postavljene, pa deluju pomalo haotično. Međutim, ukupan utisak po pitanju prilične čitljivosti nije mnogo poremećen.
Sa druge strane, ta čitljivost, to svesno okretanje širim narodnim masama, nosi određene probleme: pre svega, meni neverovatno smetaju fusnote. Ako se obraćaš puku, a ne ekskluzivnim čitaocima, onda pokušaj da pišeš tako da ne moraš da svaku treću reč objašnjavaš fusnotom. Donekle razumem objašnjavanje latinskih citata, ali zaista mislim da je krajnje neprilično fusnotom objašnjavati čitaocu šta je henesi. Jebem li ga, valjda smo ga svi pili? Drugi problem je ponavljanje. Ja sam svestan da Majkl Krajton i Den Braun ne smeju da dopuste da čitalac ni u kom trenutku ne izgubi nit radnje, ali pet puta ponoviti da su Srbi neverovatan narod koji se, u trenutku kada ih okupiraju, bore između sebe, predstavlja ipak zabijanje trna u živu ranu inteligentnom čitaocu.
Sa druge strane, Dejanovo korišćenje klasične panč-lajn tehnike na kraju svakog odeljka je dosta dobro tehnički odrađeno tokom gotovo čitavog romana i sve do pred sam kraj vrlo uspešno funkcioniše. Vidi se da je zanatski deo dobro odrađen.
Dejanov jezik je, s druge strane, pomalo drugačiji od klasičnog jezika bestseler literature. On je složeniji i, generalno, opterećeniji nego što bi se to očekivalo u jednom ovakvom romanu. Ono što mi je i ranije smetalo kod njegovog pisanja prisutno je i ovde, ponegde - opterećenost teksta nepotrebnim epitetima, ponekad preteranom željom da se ostavi utisak. Međutim, povremeno, kad ga tekst ponese, kad zaboravi na potrebu da impresionira čitaoca svojom erudicijom, kao, na primer, u prekrasnoj sceni susreta glavnog Nemca sa proročnicom, i njegov jezik veoma dobro funkcioniše.
Šta je ono što meni najviše nedostaje nakon čitanja ovog pitkog i zanatski veoma solidno izvedenog žanrovskog romana? Nivoi. Ovo, naravno, ne mogu da objašnjavam previše, jer bih ugrozio svaki užitak budućem čitaocu. ali bih ja zaista bio mnogo zadovoljniji nakon čitanja, da sam imao priliku da u tekstu pronađem više dubinskih nivoa, koji kao da se sami nude u jedno ovako bogatoj kombinaciji različitih kulturnih uticaja. Od svega toga imamo, uglavnom, samo ideološki vrlo krut roman u kome su partizani glavni negativci, Srbi lud narod, i u kome je nedovoljno iskorišćena mogućnost nijansiranja različitih odnosa u ratu. Takođe, ni korišćenje žanrovskog motiva vampira (ovo mogu da kažem jer i na korici piše) u kontekstu zbivanja u WWII nema neku preveliku dubinu - sve uglavnom ostaje na tom prvom pojavnom nivou.
Biće zanimljivo videti da li će Konstantinovo raskršće postati dobro prodavan roman. Pre svega zbog činjenice da vidimo da li žanrovska književnost, čiji je ovo predstavnik, može u našoj kulturnoj sredini pretendovati na veću čitanost. Ja od žanrovskih romana koji su postigli veću čitanost u poslednje vreme znam samo za romane Strah i njegov sluga Mirjane Novaković i, donekle, Lutajućeg Bokelja Nikole Malovića. Ali ovi romani su imali znatno više slojevitosti i nosili dubljih poruka nego što je to uobičajeno kod žanrovske literature. Sasvim solidan žanrovski roman Strava u Ulici kuge Mirne Zakić, na primer, potpuno je prošao nezapaženo kod šire publike.
Moje je mišljenje da domaćoj publici ne treba podilaziti, da kvalitet ipak na kraju pobedi. Zato se meni više sviđaju Dejanove priče iz zbirke Low Life od ovog romana. Nekako su životnije, beskompromisnije. Ali možda i nisam u pravu.

Sad znam još manje. Jesam pametniji kad ćutim, ali ti nisi.

Ma, samo navalite u šerpu. Kuvamo mi i pomije.

Quote from: scallop on 14-07-2009, 00:55:31
Sad znam još manje. Jesam pametniji kad ćutim, ali ti nisi.

Ma, samo navalite u šerpu. Kuvamo mi i pomije.

:)
hvala, skalope.
uskoro ti ja više neću ni biti potreban, ti ćeš da kakiš po sebi sasvim sam.
lepo je što impliciraš da sam ja, za razliku od tebe, pametniji kad ne ćutim, nego kad govorim/pišem.
takođe je zanimljivo priznanje da kuvaš pomije.
sjajno.
samo nastavi da brljaš.

back on topic: uglavnom se slažem sa mićom – standardizacija i mašinizacija i bestselerizacija dexxxinog jezika neće mu, na duže staze, koristiti kao piscu i zapravo predstavljaju korak unazad u odnosu na stil ispoljen u zbirci LOW LIFE; ali, s druge strane, ako je dexina ambicija da bude, pre svega, popularan i čitan, a ne dobar pisac (tj. ne as good as he could), pustite ga. punoletan je. neka piše kako misli da treba da piše kako bi postao to što želi da postane.

Meni se čini da je Boban postao dobroćudniji, ili je izlapeo, s obzirom na to da je rekao da će svaka tema u vezi s Dexom po automatizmu na deponiju.

meni je zaista tužno i sažaljenja vredno da neko želi da piše kao Den Braun.
Pazi, da bude popularan kao dotični, o, da, i tata bi, sine, ali da piše tako jadno, to stvarno ne razumem.
Popularnost Braunova nije potekla iz načina pisanja već iz žongliranja tabu-temama, i nastojanje da se preslika njegov način je prilično neozbiljno. Izaći sa ponudom da su Srbi loši a komunisti zlo, pa to je potpuno deplasirano, čak i deca po vrtićima znaju bolje.
Imaj muda pa reci da su zapravo Nemci spas a germanizacija najbolje rešenje za Srbe koji trule iznutra zbog prikrivenog vampirizma, e to bi već bilo nešto.

E, ja idem sutra idem na more, pa ne mogu da polemišem, ali samo molim da me pažljivije čitate.
Nisam rekao da Dejan pokušava da piše kao Den Braun, već suprotno, da pokušava da u jednom denbraunovskom miljeu koristi složeniji jezik, što dovodi do potrebe fusnota i sličnih stvari (možda nametnutih i od strane izdavača). Ponekad je taj jezik funkcionalan, ponekad nije.
Takođe, Dejan ne govori eksplicitno da su Srbi loši, već se kroz čitav roman lajtmotivski provlači konstatacija da Nemci ne mogu čudom da se načude kako jedan narod može da se bije između sebe tokom okupacije. Po meni to se prečesto ponavlja - meni je jednom bilo sasvim dovoljno, a možda je i to previše - više volim da se to nasluti, da iz opisanih događaja sam to zaključim.

nego, sad vidim da sam gore napravio lapsus: hteo sam reći da se najbolje i najautentičnije dexino pisanje nalazi u prvoj mu zbirci, LEVOM STRANOM DRUMA.
LOW LIFE je već skretanje na staze pozerstva i pomalo half-baked pokušaj da se pišu 'urbane' (šta god mu to bile) pričice sa naglašenim pop-aluzijama.

Quote from: Ghoul on 14-07-2009, 01:24:05

Quote from: scallop on 14-07-2009, 00:55:31
Sad znam još manje. Jesam pametniji kad ćutim, ali ti nisi.

Ma, samo navalite u šerpu. Kuvamo mi i pomije.

:)
hvala, skalope.
uskoro ti ja više neću ni biti potreban, ti ćeš da kakiš po sebi sasvim sam.
lepo je što impliciraš da sam ja, za razliku od tebe, pametniji kad ne ćutim, nego kad govorim/pišem.
takođe je zanimljivo priznanje da kuvaš pomije.
sjajno.
samo nastavi da brljaš.

Nema na čemu. :(

Nikad mi nisi bio potreban, ali tebi treba pomoć:

Ne smetaju mi tvoji "dokazi", ali je zabavno što veruješ u njih. Ti ne razlikuješ tvrdnju i dokaz. Ma, ne razumeš ni razliku između aluzije i iluzije. Nisi ti pametan ni kad govoriš, ni kad pišeš, pa samim tim ni kad - ćutiš. Teško tvojim "sledbenicima" u koju su se kaljugu uvalili. :(

Ad: Počeo da čitam "Konstantinovo raskršće". Mićin komentar me je malo poremetio. Ali, šta je, tu je.

Quote from: scallop on 14-07-2009, 09:23:19Ne smetaju mi tvoji "dokazi", ali je zabavno što veruješ u njih. Ti ne razlikuješ tvrdnju i dokaz. Ma, ne razumeš ni razliku između aluzije i iluzije.

skalope, KEEP DOUBTING! :)

(šteta samo što će ovu aluziju razumeti svi ovde, osim primaoca – ali ko mu je kriv kad je ograničen!)

Quote from: scallop on 14-07-2009, 09:23:19Teško tvojim "sledbenicima" u koju su se kaljugu uvalili. :(

a moji 'sledbenici' su gomila naivčina i kratkovidih, neumnih osoba sasvim lišenih tvojih 'prodornih' kvaliteta, pa su se našli obmanuti i zavedeni mojim šarenim lažama.
samo što oni to još ne znaju, a skalop ne ume da im to saopšti tako da oni najzad progledaju!

ps: drago mi je što si na ovom topiku saznao da se lagunine knjige prodaju u laguninim knjižarama, pa si najzad –posle mnogo brljanja- uspeo da dođeš do dexine knjige.
mali korak za čoveka, ali veliki za skalopa!
:)

nego, bacite pogled na sajt za knjigu!

http://www.konstantinovoraskrsce.com/ (http://www.konstantinovoraskrsce.com/)

Quote from: Ghoul on 14-07-2009, 10:44:01
skalope, KEEP DOUBTING! :)

(šteta samo što će ovu aluziju razumeti svi ovde, osim primaoca – ali ko mu je kriv kad je ograničen!)

Stvarno, velika misao. Jel' ti to o nekom rođaku Robina Vilijamsa?

Moraš da budeš k'o Papa - Ego ultimus! Onda pere kardinalima noge. Ka'će dođeš?

Quote from: scallop on 14-07-2009, 12:17:51
Jel' ti to o nekom rođaku Robina Vilijamsa?

nemoj da naprežeš svoje vijuge, zaboravićeš recept za te pomije što kuvaš.

evo, pošto te anđelija naučila kako se koristi google search, ukucaj ili iskopiraj u ono prozorče 'KEEP DOUBTING martyrs', pa saznaj još nešto novo.
toliko smo ti stvari otkrili ovde ja i moji klonovi, samo te krstimo, a ti samo... prduckaš.

Hajde, pusti me da čitam knjigu. Dosadan si ko crna zemlja.

Quote from: scallop on 14-07-2009, 13:10:33
Hajde, pusti me da čitam knjigu. Dosadan si ko crna zemlja.

uuu, al ti je slaba koncentracija! mislio sam da renesansni lik za kakvog se izdaješ, sa svim tim kvalitetima kojima se u grudi busaš, može da naizmenično, ako već ne istovremeno, čita knjigu, i forum!

Samo je Napoleon mogao da piše, čita i priča u isto vreme. A dosadili ste i Bogu i narodu, nemojte se više prepirati. G6 A8 zmija guta žabu. :)

Quote from: Perin on 14-07-2009, 13:28:30
G6 A8 zmija guta žabu. :)

Word!!

Quote from: Ghoul on 14-07-2009, 11:54:24
nego, bacite pogled na sajt za knjigu!

http://www.konstantinovoraskrsce.com/ (http://www.konstantinovoraskrsce.com/)

Ona glazba je iziritirala i mene, i moje mačke.

Pa što si je puštala mačkama? xrotaeye

Pročitao sam roman "Konstantinovo raskršće". Pošto sam čitao pozajmljenu knjigu, a naručio i primerak za sebe Dexa može da overi još dva čitaoca.

Budući da nisam književni kritičar niti se bavim književnom teorijom, već sam totalni amater, koji i sam ima nekoliko objavljenih knjiga, ovu knjigu sam čitao pomalo komparativno, pa ko mi zameri posrećilo mu se, a ko ne zameri, hvala mu.

Kad sam od Dexe dobio informaciju, na jednom drugom sajtu, da ću "videti" kako izgleda pravi roman izdat od strane pravog izdavača, znao sam da mu predstoje iskušenja koja će savladati ili neće. Razviti sposobnost pisanja priča u sposobnost pisanja romana jeste iskušenje.

Kad je Ghoul najavio roman kao gotovu stvar, sa naslovnom stranom i kratkim prikazom na zadnjoj korici, naslov me je oduševio. Konstantin i njegovo vreme su izazov dostojan poštovanja; srpska literatura je decenijama uzaludno čekala nekoga ko bi bio spreman da se tom temom pozabavi. Prikazan siže me je malo zabrinuo, pomislio sam na teme Indijane Džonsa ili Librariana, a pominjanje vampira me je razonodilo. Nije čudo što tu reč nama pripisuju, od Glišića naovamo, malo-malo pa se neko zakači za vampire. Još ako to bude verifikacija niškog kanona, odnosno, kanona koji se po horor literaturi, TV serijama i filmovima poštuje, sledi mi još jedno čitanje horora.

Ghoul i Angel 011 su knjigu sveli na žanrovsku, što je po našoj definiciji prilično devalvirajuća ocena, koju Dexa sigurno nije ni priželjkivao, ni očekivao.

Mićin prikaz (držim ga iznad ovog teksta da nešto slučajno ne propustim) je pozicionirao knjigu malo drugačije, što me je u dobroj meri ohrabrilo. Značio je da je roman "prihvatljiv", zamerke se daju lako izbeći u nekom sledećem romanu, jer niko se nije naučen rodio. Zato sam knjigu morao da pročitam, a mislim da bi svi koji drže do domaće literature to trebalo da urade. Čitanje stranih prevoda i nije savršen vodič u literaturu.

Da, roman sam lako pročitao. Nisam se previše spoplitao po suvišnim likovima i u velikoj meri moram da se složim sa Mićinim viđenjem. Jeste, Dexa je načinio previše kompromisa sa izdavačem ili sa samim sobom, tako da je umesto jedne kompaktne priče, načinio niz ulaza u romane iz kojih nije izašao. Recimo, ima sjajnih narativa, ali i nedovoljno sređenih elipsi kojima je premošćavao barijere između pojedinih nezavisnih priča.

Svojevremeno nam je Gaj Haldeman pričao da kad zapne u svom romanu, on sedne na prag svoje kuće, zapali cigaretu i popije pivo. Naš zajednički prethodnik Slobodan Čurčić je u svojim detektivskim romanima pod pseudonimima jasno stavljao do znanja, viskijem ili burbonom, da se priprema za sledeći deo priče. Po tome, Dexa je moj brat i sve delove romana u kojima se jede i pije prihvatam kao da sam sedeo za stolom. Deo rečenice "...a pošto rakija ne miruje ni u buretu..." iz duše mi je izašla. Živeli! Međutim, trešnjevača nije tamna tečnost, a onda možemo da naručimo šnaps, a trešnjevaču nismo mogli da nazovemo kirš. Zašto? Dexa i ja bismo morali da neka pića popijemo zajedno da se izjednačimo.

Mićina primedba o fusnotama je izuzetno značajna. Ako Dexa zamisli da se roman prevodi na engleski i da će biti objavljen na onom velikom tržištu gde se tiraži mere stotinama hiljada primeraka, onda tri četvrtine fusnota ne stoje. Koga će biti briga kako se neka ulica zvala, ako mu je i sadašnji i stari naziv potpuno stran? Neke od fusnota su pogrešne: onaj prgavi konjak henesi nit' se tako piše, nit' se tako izgovara. Lebesborn je lebensborn i tu nema leba. Ne postoji fusnota za Anenerbe! A Kan ne zna za Konstantina i Niš.

U romanu postoje omaške koje su autor i lektori morali da uzmu u obzir. Na primer, knjiga bukvalno počinje sa "letnji dani teku...", a svi događaji su oko 7 juna, što je i dalje proleće iz sve snage. Mislim da se čitav roman okončava pre leta, osim epiloga. Dalje, komunikacija između pretpostavljenog i podređenog u Rajhu nije ni izdaleka bila tako intimna. Naša Lidija bi za dijaloge između Hitlera, Himlera i Kana, dalje, između Kana i Fena (tu je bilo malo distinkcije između obavezno vojnog plemstva i partijskih nadobudnih SS oficira), a posebno između Fena i njegovih podređenih oficira, rekla da nisu plauzibilni. Mnogo mi je zasmetalo kad fon Fen izađe da piša, pa se desi ono što se desi, a on se ni ne upiša. Da sam ja to pisao, upišao bi se. U dobrom, kompaktnom romanu ni na to ne smemo da zaboravimo.

Koncept: ljudi nisu jednaki (u okviru übermensh-a), po trećina heroja, kukavica i izdajnika, važi za sve nacije. Nisam primetio da je neka nacija drugačija. Niti da je specifičnost Srba da se međusobno zakače u svakom ratu. Na tome se zaista previše insistira, a istorija je na mojoj strani. Poseban gaf je grafit na kome se pominje SKJ! Dexa bi morao da zna da je u to vreme bio KPJ. Dalje, pitanje je da li je "dražićevci" korektan izraz. To nisu bili ljudi koji su bili na strani Dražića, već - Draže. Mislim da je izraz "dražinovci" korektniji. Takođe, priča o runama je isilovana. Dvanaest hiljada godina je previše za znakovno pismo, a kamoli za pismenost. Gladijus je bio kratak mač, da bi vojnik morao da priđe žrtvi. Dugački gladijusi su oksimoron. Ustvari, omaške čine tekst neuverljivim.

U dugom delu "Nasleđe predaka" odeljci od 15-19 su potpuno haotični i iz njih čitalac ništa ne dobija, samo gubi.

Ni korektori nisu dobro obavili svoj posao. Fon Fen na najmanje sto mesta ima fon sa velikim slovom iako je to sasvim nepravilno. Postoji još jedna reč koja mi je zasmetala - nagrizen umesto - nagrižen. Za ovo izdanje OK, za neko sledeće, da se ispraviti.

Delovi priče gde se pominju vampiri deluju kao da je to za Nemce nešto novo. Mirjana Novaković jasno piše da su oni to znali još u prvoj polovini XVIII veka, a ni Glišić nije bio nepoznat. Marlen Ditrih je pred rat već bila vamp! Međutim, u čitavom romanu taj deo ostaje nedorečen i nedefinisan. Ne znamo ko je vampir, a ko nije, ko je vukodlak, a ko nije, ne znamo koga je fon Fen video kad se konačno prepao. Milicu? Vampiri šetaju po dnevnom svetlu, piju i jedu kao normalni ljudi. Ghoul je sigurno dobio nervni slom. Ništa od kanona.

Zbog svega toga, priča ostaje nedopričana. Konstantin i legende vezane za njega nisu dovršene, sudar četnika i njihovih otpadnika, partizana i njihovih zabluda je u magli, snalaženja svih i svakakvih za vreme rata su nerazjašnjena, sudbine nedopričane. Anenerbe je dotaknut, a to je tema za romančinu neviđenih razmera. Sudbina Nemanje i Ane je započela i završila proizvoljno. Kosturi nenormalne veličine zaista su pronađeni, a u romanu kao da nisu. Nismo saznali da li je odabran pravi gladijus, a možda nije. Dexa je mnogo toga napipao, ali priču nije istkao kako treba. To je i razlog zbog koga Mića u romanu nije otkrio ambivalenciju (nivoe, višeslojnost). Na 250 strana, sa toliko pojedinačnih tema, to nije moguće.

Na kraju, izražena je rezerva prema načinu kako su odeljci okončavani. Ja tu nemam primedbu. Teza o punch lane žanrovskom značenju okončavanja pojedinih odeljaka je neprihvatljiva. Zamislite da je svaki odeljak jedna soba i da ta soba ima vrata koja vode u neku drugu sobu. Zašto bi bilo pametno da ta vrata budu zatvorena? Po meni, ona moraju da budu odškrinuta, jer zašto bismo, inače, kroz njih prošli? O tome ćemo, verovatno, još raspravljati, kad budemo spremni da o tome trezveno razgovaramo.

Dexin roman treba pročitati, jer strani, slični romani nisu bolji, a on će, sa svojim talentom koji je vidljiv, njih sigurno prestići kad svoju pripremu unapredi do savršenstva. A, to je pitanje malo vremena i žestokog obračuna sa samim sobom.

gde je LAGUNA, tu je i B92:

http://www.b92.net/kultura/knjige/preporuka.php?yyyy=2009&mm=07&nav_id=371443 (http://www.b92.net/kultura/knjige/preporuka.php?yyyy=2009&mm=07&nav_id=371443)

Vidiš kako su svi pametni kad ih intervjuišu!

Ovo sam napisao samo zato što si pokrio moje dve i po strane o knjizi sa linkom. Pa ljudi misle da je opet nešto što nema veze sa temom.

dexa je reagovao na neka od tvojih cepidlačenja gore:

kaže -
kako to da je za vreme rata mogo postoji SKOJ (SAVEZ komunisticke omladine Jugoslavije) a nije mogo postoji SKJ (SAVEZ komunista Jugoslavije)?

a sto se "drazicevaca" i ostalog tice nek procita "Arizani" od Ivanovica (uz obavezno vatanje beleski), a mogu mu prilozim i neki od autenticnih Pecancevih naredbi gde suparnicku stranu tako naziva.

za ono vezano za gladius dovoljna je wikipedia.

kraj citata.

Ja opet kažem dobro je dok se priča o nekoj knjizi, makar i ne uvek pozitivno, jer to znači da je ipak neko čita. Najgore je kad posle izlaska knjige ostane samo tišina.

... večernje novosti u sutrašnjem broju otkrivaju...

Den Braun sa Nišave

NIŠ - Samo dve nedelje od objavljivanja prvog romana niškog pisca mlađe generacije Dejana Stojiljkovića (33) ,,Konstantinovo raskršće" u izdanju IP ,,Laguna" postao je istinski hit, a matični izdavač organizovao je čak i nagradnu igru za najbolji video-trejler inspirisan istorijsko-avanturističkom legendom o neobičnoj potrazi za vreme Drugog svetskog rata u Nišu.

Već na samom ,,koricima"
u denbraunovskom maniru nagoveštava se uzbudljivo (raz)otkrivanje legende o Isusovim klinovima, od kojih je jedan završio u maču cara Konstantina, rođenog Nišlije. Ko pronađe taj mač, postaće gospodar sveta. Hitler naređuje hitnu istragu, a u okupiranu Srbiju dolazi visoki SS oficir Hajnrih Kan, da istraži zbirku oružja ,,Konstantinovo raskršće"...
Popularnosti romana ,,Konstantinovo raskršće" pomogla je i činjenica da je u rekorodnom roku na Internetu osvanula i veb-prezentacija, gde čitaoci mogu izbliza da upoznaju legende,istorijske činjenice o Konstantinu, nalazištu Medijana iz čevrtog veka, naučne polemike u vezi sa rimskom prošlošću Naisusa, ali i autora, koji je pre hit-romana izdao urbanu prozu ,,Leva strana druma" (2007) i zbirku priča ,,Lau lajf" (2008), inspirisan mitovima i legendama rokenrola.
- Skoro pet godina sam istraživao ne samo istoriju iz Konstantinovog doba, već i izučio nacističke formacije, problematiku Drugog svetskog rata, obilazio terene u okolini Niša - kaže za ,,Novosti" Dejan Stojiljković.
Glavni junak nemački oficir Hajnrih Kan, koji ostrašćeno traži tajnu Konstantina Velikog literarna je konstrukcija, ali je zato bavarski plemić Oto fon Fen autentični komandant grada. Ova jurnjava po niškim lagumama i katakombama, priča o odanosti, potarzi i strasti, uključuje i jednog četničkog majora.

Verujem da je Dexa čovek s jajima, mada i ti možeš umesto njega.

Nažalost SKOJ je posle bio i SOJ i SSOJ, a KPJ (ka-pe-ju) je znatno kasnije prestao da bude partija i postao "savez". To je vezano sa regionalizacijom FNRJ u SFRJ. Uostalom, baš me briga. Može Dexa da piše šta 'oće.

Ako je Kosta Pećanac tako zvao Dražine ljude, onda nemam protiv. Uostalom kako god ih zvao, dozvao ih je.

Za gladius neće biti dovoljna vikipedija. Ostaće kratak, a spatha, kasnije spada, pripada vremenu Rima, ali ne i Rimljanima. Oni su pre bili za blisku borbu.



Ono što sam napisao nije cepidlačenje, već skretanje pažnje kako se može ugroziti autentičnost pripovedanja, ako priprema nije dovoljna.

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 15-07-2009, 22:33:09
Samo dve nedelje od objavljivanja prvog romana niškog pisca mlađe generacije Dejana Stojiljkovića (33) ,,Konstantinovo raskršće" u izdanju IP ,,Laguna" postao je istinski hit,

2 nedelje po izlasku i već hit?!
i to ne bilo kakav nego 'istinski' hit! (as opposed to... what kind of hit exactly? fake?)

a knjige, kažu, još nema u svim knjižarama.
nema je čak ni u budvi!

Svako svoje čedo brani, ali su ova pitanja čisto potpucavanje. Skalop je, koliko sam ja uspeo da shvatim, izneo svoje viđenje romana i njegovih vrlina i mana, a zaključio je sa jednom od rečenica: "Dexin roman treba pročitati, jer strani, slični romani nisu bolji, a on će, sa svojim talentom koji je vidljiv, njih sigurno prestići kad svoju pripremu unapredi do savršenstva." Ne želim da uvredim autora, ali su ova pitanja čisto cepidlačenje od njegove strane, a ne od Skalopove.

Ma, nema Dexa sa tim veze. Ovo je tipična ghoulijada, pa ko se navata. Od tri stvari koje pominje Ghoul, jedna može da stoji, ona za Pećanca, jer je taj mogao suparnike da zove kako 'oće. Ostalo mora da se zove kako jeste. Osim ako nije SF, a tamo može da se izmisli bilo šta.

Quote from: scallop on 16-07-2009, 00:37:44
Ma, nema Dexa sa tim veze. Ovo je tipična ghoulijada, pa ko se navata.

koliko puta li još treba da se nalupetaš, koliko još puta treba da ispadneš ovako glup u društvu dok se ne naučiš...?

uz dexino dopuštenje, evo slike tog mejla (a ni moja ni dexina mejl adresa nisu tajne, pa neću ništa da cenzurišem):

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg35.imageshack.us%2Fimg35%2F2371%2Fcapturekun.jpg&hash=5c0d7019c151856772afce85037e2923a11199b1)

jebote, pored svih mana koje ima, dexa ima i još neke...

Nemoj, Bobane, tako. Sve zajedno to je niški sindrom. Ako im nije jasno, to ne znači da nije tačno. Ako im je konfuzno, treba da pregledaju svoj prijemnik. Malo porade na ganglijama i bude bolje. Boli me šta piše u "Arizaniju". Četrdeset godina se koristio termin "dražinovci", pa ako se Dexa opredelio za Pećančev termin, neka mu. Kad si iz Niš sve se može. Ali, da ne shvati da je KPJ bio partija, a da to SKOJ nije mogao da bude, to je već problem koji nema vezu sa političkim opredeljenjima.

I iz Sparte dolaze reči:
"Ali, majko, mač je kratak..."
"A, ti, korak bliže, sine."

Zato će gladijus ostati kratak.

Pogledao sam na B92. To je najbolje mišljenje o romanu do sada.

Ja navijam za Dexu,
svaka cast, samo napred, itd....

Aman, jel to zaradilo para?
Jel to tiraz dostampavan....
Ima li ko da zivi ovde samo od pisanja...?

Quote from: scallop on 16-07-2009, 09:03:56
Pogledao sam na B92. To je najbolje mišljenje o romanu do sada.

Nažalost, prikazi po medijima su ne samo plaćeni od strane izdavača, nego izdavač sam novinarima dotura tekst koji ide; otud ovoliko bombastičnih najava o uspehu i megahitu u nastajanje a da se knjiga jedva pojavila. Institucija književnog kritičara potpuno je obezvređena, a eventualni ikakav uspeh ove knjige bio bi ekstra timarenje za ovo niško govedo.

U vezi ove dileme SKJ vs. KPJ, Skalop je u pravu;
dovoljna je i wikipedia:

http://en.wikipedia.org/wiki/Savez_Komunista_Jugoslavije (http://en.wikipedia.org/wiki/Savez_Komunista_Jugoslavije)

QuoteAko je Kosta Pećanac tako zvao Dražine ljude, onda nemam protiv. Uostalom kako god ih zvao, dozvao ih je.

(Po)Legla!!  :mrgreen:

Ma, za sve sam u pravu. I za dobro i za loše o knjizi.

Ja nisam napisao:
pa ovo dexino je letnja literatura, lagana, lepršava, brza, tanka, nezamarajuća - ko za plažu, idealno, il za vožnju busom il vozom. Samo klonju nije pomenuo.

A, ima još bisera, ali nije baš originalno, jer je Ćurčić sličan gaf napravio pre trideset godina. Naime, Dexa na str. 235 pominje "redove žutih očnjaka" (kao da postoje redovi očnjaka?), ali sam to pripisao omažu svom zemljaku i kolegi, jer se pre toga na str 200-201 tako lepo zajebavao sa okultnim ritualom.

stavila sam link na službeni sajt knjige na forum.hr

Sami grade svoj put


VEŠTINA i talenat mladih srpskih pisaca su, po mišljenju domaćih književnih kritičara, neosporni, ali ono što im nedostaje najčešće je šansa. Nova generacija pisaca ne pati od nedostataka tema, već od nemogućnosti da se njihovi tekstovi objave. Izdavači teško prihvataju rukopise, a malobrojne su institucije, kakva je Fondacija ,,Borislav Pekić", koje ih stipendiraju za prozna dela u pripremi ili im objavljuju prvu knjigu.
Za pedeset dve godine postojanja i 250 naslova, edicija ,,Prva knjiga" Matice srpske uspela je da utre put jednom broju budućih književnih zvezda. Urednica biblioteke Vladislava Gordić-Petković sigurna je da će tako biti i dalje, jer to obećavaju mladi pesnici i pisci, kao što su Miloš Živanović, Ljiljana Jovanović, Željko Mitić, Bojan Samson, Biljana Stajić... Ona izdvaja mladog beogradskog pisca Andriju Matića, čiji je prvi roman ,,Nestanak Zdenka Kuprešanina objavljen u ,,Prvoj knjizi", a ove godine izašao mu je roman ,,Šaht", u ,,Stubovima kulture".
- Matićev prvenac napisan je kao parodija književne biografije: mladi Zdenko Kuprešanin je nesvršeni student, veliki ljubitelj pisane reči, usamljenik koji radi u stričevoj knjižari i sanjari o literarnoj slavi - u svojim fantazijama dobija čak dve Nobelove nagrade za književnost! Zdenko se razračunava sa psihološkim i socijalnim uticajima kao Džojs i Jejts, marljivim čitanjem priprema se za poziv pesnika, kao Džon Milton, traga za inspiracijom kao Bodler, Kafka i Po, doživljava Kolridžov pad u opijumski trans, i u tom transu Zdenko uspeva da sačini početak svoje velike poeme i da ga, naravno, i zaboravi. U drugom romanu, već prilično zapaženom, Srbiju slika kao distopiju: kao zemlju u kojoj su ukinute sve slobode. Njegov junak je i dalje usamljenik, no sticajem mučnih okolnosti postaje marginalac, pa i zločinac.
Gordićeva ističe da neki mladi autori stasavaju i mimo okrilja specijalizovanih debitantskih edicija, pa je zato važno pomenuti i imena pesnika i prozaista koji su sami gradili svoj put, ,,bez nade i očajanja", kako je to voleo da kaže američki pisac Rejmond Karver.
- Pomenula bih Sonju Veselinović i Dejana Stojiljkovića. Stojiljković je ovih dana svojim romanom ,,Konstantinovo raskršće", u izdanju ,,Lagune", bukvalno zarobio čitaoce. Majstorski pripovedana povest o potrazi esesovaca za mačem cara Konstantina koju ometaju autohtoni srpski vampiri vraća ,,južnu prugu" u centar srpske literature - i kao književnu temu, i kao školu pisanja... Sonja Veselinović, književna teoretičarka i kritičarka, laureat zaječarskog Festivala mladih pesnika objavila je prošle godine knjigu poetske proze ,,Poema preko". Ovaj nadahnuti lirski dijalog sa Marinom Cvetajevom, pesnikinjinim alter egom, jedno
je od najlepših debitantskih iznenađenja u novije vreme. Ona je ovogodišnja dobitnica stipendije Fonda ,,Borislav Pekić".
Književni kritičar i urednik Vasa Pavković, čija je specijalnost pronalaženje mladih književnih talenata, kaže da su to, uglavnom, mladi i obrazovani ljudi koji su odrastali u lošim vremenima, ali i na primerima kvalitetne književnosti. Među piscima koji obećavaju izdvojio je Jasminu Topić, Anu Šeferović, Marjana Čakarevića, Nikolu Živanovića, Petra Matovića i Jovana Svirca.
- Poezija se bolje obnavlja, nego proza. Uostalom, u svim vremenima mladi ljudi često su pisali najbolje knjige poezije. Nova generacija pesnika odgovara na ključna pitanja naše epohe. Veoma je važno što postoji kraljevačka ,,Povelja", koja podržava mlade pesnike. Ona postaje najvažniji izdavač, jer brine o kvalitetu srpske književnosti.
Književnik i kritičar Mihajlo Pantić, takođe, je među svoje favorite uvrstio pesnika iz Požege Petra Matovića i njegovu knjigu ,,Koferi Džima Džarmuša", u izdanju kraljevačke ,,Povelje". Pantić je izdvojio još jednog mladog pisca iz Požege, a to je Borivoje Adašević, čije su dve prozne knjige ,,Iz trećeg kraljevstva" i ,,Čovek iz kuće na bregu" izdate u ,,Stubovima kulture". Veoma talentovan pesnik, prema njegovom mišljenju, je Bojan Vasić, dobitnik nagrade ,,Mladi Dis", koji čeka objavljivanje svog književnog prvenca.
- Veliko zadovoljstvo i radost predstavlja činjenica što debitanti ne dolaze samo iz Beograda, već i iz unutrašnjosti. Uglavnom su to obrazovani mladi ljudi, koji su kroz studije razumeli da je književnost duboko egzistencijalna, a ne komercijalna. Piše se iz dubokih razloga, a ne iz potrebe za medijskim uspehom. On, ako dođe - dođe.
Književni kritičar i urednik Mileta Aćimović Ivkov izdvojio je prvenac ,,Svet dvostrukog odraza", koji je Vuk Dragutinović potpisao pseudonimom Stanislav Vuk, a objavila ,,Narodna knjiga". Ivkov ističe da je reč o knjizi pisanoj u maniru postmodernističke proze, a da Dragutinović razume književnost i stvara svoju književnost na podlozi svekolike književnosti.
- Pisanje je posledica i rezultat potrebe, moranja, a ne prost odabir jednog zanimanja među više ponuđenih - kaže Dragutinović. - Sve ono što, stilski i tematski, može da se podvede pod ,,komercijalnu literaturu", meni lično je nezanimljivo, odnosno ne osećam ni najmanju potrebu da se u tako nešto ulažu koncentracija, trud, duhovnost... Ne znam da li će se, u danima koji dolaze, nešto menjati, ali do sada sam pisao ono što moram ne razmišljajući o uspehu i prođi. Mislim da je ,,komercijalna književnost" u našem siromašnom društvu oksimoron, svako ko ima ambiciju da zaradi novac, bude bogat, ne treba da se bavi pisanjem, ali ni izdavaštvom. Neka igra fudbal, bude narodni pevač, uđe u politiku...

NOVA GENERACIJA
- KAO retko kada u poslednjih nekoliko decenija, u književnoj nauci oglasila se sasvim nova, relativno mlada generacija tumača i proučavalaca književnosti, čija su opredeljenja u najvećoj meri naučno-istraživačka - kaže Ivkov. - Najpre treba pomenuti knjigu ,,Gola priča" Igora Perišića, u kojoj su ispisane neke od najlepših stranica tumačenja proze Svetislava Basare. Tu je i ,,Avangardni roman bez romana" Predraga Petrovića, potom studija ,,Dva pesnika prevratnika" Valentine Hamović, brilijantna analiza stvaralačkih postupaka Vaska Pope i Duška Radovića.

BIBLIOTEKA
- U MALOM gradu, gde su svi otuđeni, jedini izlaz je biblioteka - kaže Petar Matović, objašnjavajući razloge zašto je odlučio da piše poeziju. - Navikao sam se na čitanje i pisanje. Poeziju pišem malo iz dosade, malo iz navike.

Eh... ja još nisam pročitao roman te ne mogu da dajem sud, a sve i da ga dam, znam da Dexa za taj sud neće mariti, ali... zameram na tom "dugom gladijusu", a naročito ako se to odnosi na Konstantinov mač. Teško si ga onima koji sa Vikipedije uče istoriju. Skalop je sasvim u pravo glede toga, a glede i zlih komunjara. Također, kad već Srbin piše o vampirima nekako mi ne stoji da pominje holivusku izmišljotinu od očnjaka. Ako je mogao Giljermo del Toro da se raspita kako izvorni vampiri piju krv, mogao je i Dexa. Naravno, ništa od svega toga nije bitno. Vrlo brzo će taj roman pročitati više ljudi nego sve što su u ovom milenijumu objavili Gul, Skalop i Boban na kamaru. Verujem da će Dexa brže prodati 5000 komada nego Malović. Gule, možeš komotno da mu preneseš ovaj post, ako već ne zalazi na Sagitu.

Quote from: nightflier on 18-07-2009, 22:51:23
možeš komotno da mu preneseš ovaj post, ako već ne zalazi na Sagitu.

nema potrebe, zalazi neulogovan......

"bukvalno zarobio čitaoce"?
čekaj bre, pa to je onda kindapovanje (sic) - za to se ide u apsu!
aj da je metaforički, ali - bukvalno?
zamišljam dexu kako drži zarobljene čitaoce u svom podrumu u pantaleju pored burića s rakijom! :)

inače, nisam ja dexin PR, niti zastupnik, niti advokat, niti govnjiva motka; osim toga, čitucka on ovaj topik, nemajte brige, sve što imate da mu kažete - napišite ovde, videće on to i bez mene.

Vladislava Gordić Petković piše od dexu u Kulturni dodatak POLITIKE:

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Vampir-na-Nishavi.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Vampir-na-Nishavi.sr.html)

takođe, dexa mi kaže da je za mesec dana Laguna prodala preko 500 primeraka, "da budem precizniji, prekjuče je ta brojka iznosila tačno 547 prodatih primeraka".

kaže mi dexa da je, prema podacima lagune, do juče ukupno prodato 1028 komada K.RASKRŠĆA – i to samo u laguninim knjižarama. podatke iz ovih ostalih koje drže njihove knjige znaće tek za 2-3 nedelje...

Neverovatan uspeh! xjap

Mene to ne iznenadjuje.Tema je atraktivna,ljudima se knjiga predstavlja kao srpska varijanta Da Vinčijevog koda i reklamna kampanja je ozbiljno uradjena.Pre nedelju dana je u rubrici za kulturu na Studiju B ova knjiga preporučena gledaocima kao idealno štivo za plažu.
Mene bi naravno sve ovo navedeno odbilo, ali me zainteresovala Gulova pozitivna kritika pa ću da ubedim koleginicu koja je pasionirani konzument Laguninih ,,knjiga za plažu,, da je ovo trenutni domaći hit i prava stvar za nju ne bih li se lično uverio u kvalitet Raskršća.

čudno, s obzirom da je štamparija mog ortaka koja je štampala knjigu proizvela i isporučila tiraž od 1000 primeraka.

neko tu laže...

U samoj knjizi nije naveden tiraž...

  ВРСТА ГРАЂЕ............. : монографска публикација, текстуална грађа,
штампана
  ISBN.................... : 978-86-521-0163-4
  ДРЖАВА ИЗДАВАЊА......... : Србија
  ГОДИНА ИЗДАВАЊА......... : 2009
  ЈЕЗИК ТЕКСТА/ОРИГИНАЛА . : српски
  ПИСМО................... : латиница
  КЊИЖЕВНИ ОБЛИК.......... : роман
  АУТОР................... : Стојиљковић, Дејан - аутор
  НАСЛОВ.................. : Konstantinovo raskršće : roman
  НАПОМЕНЕ О ИЗДАЊУ....... : 2. izd.
  ИМПРЕСУМ................ : Beograd : Laguna, 2009
  ШТАМПАРИЈА.............. : Beograd (Margo-art)
  ФИЗИЧКИ ОПИС............ : 259 str. ; 20 cm
  ЗБИРКА.................. : (Edicija Meridijan ; knj. 20)
  НАПОМЕНЕ................ : Tiraž 1.000 // O autoru: str. [261] //
Napomene uz tekst.
  УДК..................... : 821.163.41-31
  УДК СТАТИСТИКА.......... : 821.163.41
  COBISS.SR-ID............ : 168920588

piše mi dexa:

"Kad smo vec kod Bobija, vidim na Sakiti da on tvrdi kako je Papic stampao samo 1000 komada, a men ce slaze da je prodao 5000 i ce me isplati kao da je prodao tolko iako je prodao manje? Pravo da ti kazem, to je mnogo dobra stvar... Mislim, za mene. Ima si naberem pare. Iako, ruku na srce, nisam steko utisak da je Papic lik koji voli da gi poklanja. Al ako toj kaze stari lisac Bobi, onda mora da je tako.

Slicno se desilo i sa Ota. Acording to vece staraca iz LK, Oto neje prodao ni 500 Crne cipele a oni mu uplatili procenat za dva tiraza. Al lako je njima... oni dobijaju pare od Vatikan, Pentagon i Rokfelera pa moz pomazu domaci zanrovski pisci."

Quote from: Boban on 19-08-2009, 16:05:59
 НАПОМЕНЕ О ИЗДАЊУ....... : 2. izd.

Dakle, Bobane, iz tvog posta otkrivamo da se zapravo radi o DRUGOM izdanju tvoje omiljene knjige. Razmišljam 'vako: ako je tiraž prvog izdanja bio makar i 100 primeraka - a sumnjam da Laguna štampa u tolicnom tiražu - u konačnom skoru sa drugim tiražem se dobije više od 1028. Matematika je egzaktna nauka. xrofl

Boban je car. :|

Čestitke Deksi na drugom izdanju.

Quote from: angel011 on 19-08-2009, 16:56:46
Boban je car. :|

car slepih u zemlji jednookih.

to mu je taj 'evolutivni napredak' koji mi, grbavi, sitni, kosolobanjasti i ostali degeni ne možemo da pojmimo.

Hajde za trenutak da razmislimo zrelo, kao odrasli ljudi.
Neko je štampao roman u 1000 primeraka pre pet godina i odmah prodao tih hiljadu pa doštampao još 1000 koji su takođe rasprodati. Zašto nema trećeg izdanja onda? Koliko je logično da se dva izdanja rasprodaju za nekoliko meseci i da nikada nema trećeg?
Ili ovaj najnoviji primer... za 15 dana je planuo prvi tiraž od 1000, a onda izdavač štampa samo još 1000.
Malo mi to škripi, zar ne?
Mogao bih možda da vam odam tajnu kako se to postiže i šta to zapravo znači.
Imali smo svojevremeno raspravu oko časopisa Neon za koji je neko rekao da se razgrabi 6000 komada prvog dana; da, razgrabe ga kolporteri i snabdevači kioska.
Takav slučaj imamo i ovde.
Svaki izdavač ima određeni rejting i novu knjigu odmah po automatizmu kupi određeni broj ljudi i preprodavaca. Često ta prva brojka ne zavisi uopšte od naslova. I vrlo često, ako je prvi tiraž 1000, mora da se pribegne još jednom tiražu da bi naslov bio u opticaju.
E, onda dolaze do izražaja pravi odnosi... treće izdanje iste godine je prelomna stvar.

Suprotno uvreženom mišljenju, ja bih voleo da ovaj roman doživi megapopularnost.
To će samo značiti da je domaća publika spremna da čita domaću žanrovsku književnost i da kada joj se ponude prave stvari, to će rezultovati megauspehom.

Inače, da biste stekli uvid šta je uspeh u zemlji Srbiji, Goran Petrović je za "Sitničarnicu" dobio honorar od Narodne knjige za 180000 prodatih primeraka. Dakle, ne radi se o estradnom piscu, pseudopolitički angažovanom ili nekoj od ovih kokošaka-nakaznih domaćica.

Sad sam bio na sajtu Narodne biblioteke. Evo ga i link - zlu ne trebalo.

http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=DISP&id=2049342119334120&fmt=11&rec=2&sid=1 (http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=DISP&id=2049342119334120&fmt=11&rec=2&sid=1)

  ВРСТА ГРАЂЕ............. : монографска публикација, текстуална грађа,
штампана
  ISBN.................... : 978-86-521-0163-4
  ДРЖАВА ИЗДАВАЊА......... : Србија
  ГОДИНА ИЗДАВАЊА......... : 2009
  ЈЕЗИК ТЕКСТА/ОРИГИНАЛА . : српски
  ПИСМО................... : латиница
  КЊИЖЕВНИ ОБЛИК.......... : роман
  АУТОР................... : Стојиљковић, Дејан - аутор
  НАСЛОВ.................. : Konstantinovo raskršće : roman
  НАПОМЕНЕ О ИЗДАЊУ....... : 2. izd.
  ИМПРЕСУМ................ : Beograd : Laguna, 2009
  ШТАМПАРИЈА.............. : Beograd (Margo-art)
  ФИЗИЧКИ ОПИС............ : 259 str. ; 20 cm
  ЗБИРКА.................. : (Edicija Meridijan ; knj. 20)
  НАПОМЕНЕ................ : Tiraž 2.000 // O autoru: str. [261] //
Napomene uz tekst.
  УДК..................... : 821.163.41-31
  УДК СТАТИСТИКА.......... : 821.163.41
  COBISS.SR-ID............ : 168920588

xrofl  :|

Ma, oko čega vi tandrljate? Sjajno je da se Dexin roman dobro prodaje. Mene zanima kako se kontaktira Papić. Imam gotov roman i pitam se da li samo treba da odem tamo i da se javim? Papić sigurno neće čitati, jer ni ovaj naš izdavač ne čita. Kako se otvaraju ta vrata?

hm... nezadovoljan si svojim sadašnjim izdavačem?

Marketing ti je nikakav. To nije ni gerila marketing, to je suicide marketing.

Quote from: taurus-jor on 19-08-2009, 21:57:27
Sad sam bio na sajtu Narodne biblioteke. Evo ga i link - zlu ne trebalo.
  НАПОМЕНЕ................ : Tiraž 2.000

ama, nije valjda bobi falsifikovao svoj 'citat' i namerno smanjio brojku tiraža II izdanja???

Quote from: scallop on 19-08-2009, 22:15:12
Ma, oko čega vi tandrljate? Sjajno je da se Dexin roman dobro prodaje. Mene zanima kako se kontaktira Papić. Imam gotov roman i pitam se da li samo treba da odem tamo i da se javim? Papić sigurno neće čitati, jer ni ovaj naš izdavač ne čita. Kako se otvaraju ta vrata?

Pozove se telefon ili se napiše mejl.

Quote from: Ghoul on 20-08-2009, 00:17:13

Quote from: taurus-jor on 19-08-2009, 21:57:27
Sad sam bio na sajtu Narodne biblioteke. Evo ga i link - zlu ne trebalo.
  НАПОМЕНЕ................ : Tiraž 2.000

ama, nije valjda bobi falsifikovao svoj 'citat' i namerno smanjio brojku tiraža II izdanja???

Ma joook. Kud bi on. :roll:

Quote from: scallop on 19-08-2009, 23:09:59
Marketing ti je nikakav. To nije ni gerila marketing, to je suicide marketing.

Svako ima svoje metode i ciljeve.
Uzgred, ne misliš valjda Legiju ida da ponudiš Laguni? Bolje nemoj, ismejaće te.

Ne "Legiju Ida". Ona ide tamo gde je pošla. "Oko za Drugi Svet".

Ustvari, šalio sam se. Kao i Najtfrajer kad je izneo svoj predlog. To pali jedino kad predloži da neko pošalje meni na čitanje nedovršeni roman. Moraće da donese dobru rakiju u ponedeljak zbog tog gafa.

PS. Javiću se Papiću i reći da me je Ivan Jovanović tako savetovao.

Quote from: taurus-jor on 20-08-2009, 00:36:20

Quote from: Ghoul on 20-08-2009, 00:17:13

Quote from: taurus-jor on 19-08-2009, 21:57:27
Sad sam bio na sajtu Narodne biblioteke. Evo ga i link - zlu ne trebalo.
  НАПОМЕНЕ................ : Tiraž 2.000

ama, nije valjda bobi falsifikovao svoj 'citat' i namerno smanjio brojku tiraža II izdanja???

Ma joook. Kud bi on. :roll:

izgleda da je bobi prevideo ovo.

nešto mu slab vid u poslednje vreme, da li ga već sustižu godine? mnogo je neke važne stvari počeo da 'previđa'...

Quote from: Ghoul on 20-08-2009, 14:18:45

Quote from: taurus-jor on 20-08-2009, 00:36:20

Quote from: Ghoul on 20-08-2009, 00:17:13

Quote from: taurus-jor on 19-08-2009, 21:57:27
Sad sam bio na sajtu Narodne biblioteke. Evo ga i link - zlu ne trebalo.
 НАПОМЕНЕ................ : Tiraž 2.000

ama, nije valjda bobi falsifikovao svoj 'citat' i namerno smanjio brojku tiraža II izdanja???

Ma joook. Kud bi on. :roll:

izgleda da je bobi prevideo ovo.

nešto mu slab vid u poslednje vreme, da li ga već sustižu godine? mnogo je neke važne stvari počeo da 'previđa'...

Jes' boga mu. Oslabio nogekako. Je l' vidiš kako nas preskače? Ne postojimo za njega. Ne oglašava se čak ni da bi, eventualno, svalio krivicu za ovaj "previd" na nekog drugog.

Quote from: Boban on 19-08-2009, 20:28:08
Suprotno uvreženom mišljenju, ja bih voleo da ovaj roman doživi megapopularnost.
To će samo značiti da je domaća publika spremna da čita domaću žanrovsku književnost i da kada joj se ponude prave stvari, to će rezultovati megauspehom.

Pazi, Bobane, posle ovakve izjave definitivno si postao svetac. Hodaš po vodi. Pretvaraš vodu u vino. Činiš da slepi progledaju.  xjap  xjap  xjap

Bobana za precjednika! Krajnje je vreme bilo!

Ljubav će nas spasti! Ljubaaaav!  xremyb  xyxy

Nije vam smetalo kada je dotični kačio razne slike i pisao bljuvotine o meni, a skočili ste što sam prepravio 2 u 1.
Nema problema, samo nemojte posle da pričate da ste nepristrasni.

Quote from: Boban on 20-08-2009, 15:36:47
Nije vam smetalo kada je dotični kačio razne slike i pisao bljuvotine o meni, a skočili ste što sam prepravio 2 u 1.
Nema problema, samo nemojte posle da pričate da ste nepristrasni.

a nemoj ni ti da nam glumataš 'moralnu gromadu', molim te.

 xrofl

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.ilustrovana.com%2F2009%2F2640%2F03-03-velika.jpg&hash=fa9fc2869168d41cfbe026db4c12c084eb9e7e8d)

dexa pozira za ILUSTROVANU POLITIKU:

http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2640&tekst=03 (http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2640&tekst=03)

Quote- Мој отац није могао да смисли стрипове, смртно је био заљубљен у Добрицу Ћосића. Кад је чуо од наставнице српског језика да нисам прочитао роман ,,Далеко је сунце", по казни сам морао да га прочитам до краја распуста.

Од тада се од књиге није одвојио.

Uh  xrotaeye

nešto bre zamro ovaj topik: dal je moguće da je najčitaniji horor roman u srbiji IKADA, sa ovog foruma pročitalo i o njemu ponešto reklo tek par forumaša?

da li je stvar u tome što se ovo reklamira kao 'idealan roman za plažu', a sagitaši su po definiciji geekovi koji ne izlaze iz sobe, a svakako ne idu na plaže?

ili je nešto drugo u pitanju?

enivej, prvih 2000 komada je već rasprodato, za nepuna 2 meseca od objavljivanja (!), jutros je izašlo famozno drugo izdanje romana iz štampe (ono čiji je CIP boban falsifikovao) - a lagunina propagandna mašinerija se tek zahuktava.

paj' sad ovo:

"Sa ciljem da se istrže stavovi nove generacije po pitanju shvatanja advertajzinga u kulturi, a pre svega u izdavaštvu, IP Laguna raspisalo je nagradni konkurs. Konkurs je raspisan za izradu reklamnog spotu, u trajanju od 15 do 60 sekundi i prezentaciju knjige ,,Konstantinovo raskršće". Radovi se mogu slati do 1. oktobra 2009. godine, kada će stručni žiri u sastavu Dejan Papić, direktor IP Laguna, Dejan Zečević, naš proslavljeni reditelj i predstavnik kompanije Sezampro, doneti odluku o pobedniku.

Pobednik ovog konkursa biće nagrađen skuterom.

Više informacija o ovom konkursu možete naći na sajtu www.konstantinovoraskrsce.com (http://www.konstantinovoraskrsce.com) "

Rambo Amadeus - Moj Skutere (http://www.youtube.com/watch?v=xgIIcPSh4EU#normal)

Quote from: Boban on 04-09-2009, 01:42:24
skuter... mislim da bi skejtbord bio primereniji poklon za takav trud.

to kad ti budeš pravio nagradnu igru: napravite promo spot za RAŠANE!

ja ne izdajem knjige kojima je potreban promo spot i sedenje u krilu golih devojaka, te uvijanje u 100 evra da bi neko obratio pažnju na njih.

pa ne znam dal je ovoj knjizi POTREBAN promo spot, pošto je prodala 2000 komada PRE bilo kakvog spota... za manje od 2 meseca.

da li je iko ikada to u srbiji uradio?
pavić?
zoća?
ti?

Pavić je prodao 540000 Hazarskog rečnika dosad.
Goran Petrović 180000 Sitničarnice... sve su to knjige umetnički vredne, ne taj šalabajzerizam Bjelica/Radusinovićka/

Prvo, nije prodato 2000, već je toliko izašlo iz Laguninog magacina.
U njihovoj knjižari, samo jednoj, u Makedonskoj, stoji 50 primeraka knjige.
U drugima verovatno manje.
Laguna ima 26 knjižara, da bi se nešto prodavalo mora se napuniti sa po bar 20-30 primeraka.
Realno, tu knjigu je kupilo 800 ljudi maksimum.
Ne verujem da ih ima 300 koji su sa knjigom oduševljeni.
Kraj priče.
Možeš ti da prodaš brdo bilo čega uz reklamu, ali šta imaš od toga. Neku sitnu lovu i prazno zadovoljstvo da si prodao, ali beskrajnu tugu u srcu da se to gotovo nikome ne dopada, da je knjiga zbrzana i loša, da neće preživeti sud istorije i da je se za nekoliko godina niko neće sećati.

Setite se pomame oko Otovoih Crnih cipela i drugog tiraža štampanog posle nekoliko meseci. OK, a gde je treći tiraž? U to vreme IPS je uzimao po 450 primeraka od svake knjige, svi drugi još toliko, treba ti 1000 primeraka da napuniš knjižare i onda vičeš da si prodao...

Malovićev Lutajući Bokelj je po Laguninoj statistici PRODAVANIJA knjiga u avgustu nego ovaj dexin abortus... naslov izdat pre nekoliko godina i već mnogo puta doštampavan. Šta dalje da pričamo?

Da ne kupujem tu knjigu? Toliko je losa?

Quote from: Ghoul on 04-09-2009, 01:47:57

Quote from: Boban on 04-09-2009, 01:42:24
skuter... mislim da bi skejtbord bio primereniji poklon za takav trud.

to kad ti budeš pravio nagradnu igru: napravite promo spot za RAŠANE!

Ne, nego ćemo da da pravimo spot za NAŽIVO, uz pesmu:

ЖИВАНО, Живанке, сал' ти ли си мома,
сал' ти ли си мома, сал' ти знаш да пееш?

Quote from: Sookie Stackhouse on 04-09-2009, 09:50:02
Da ne kupujem tu knjigu? Toliko je losa?

Није тол'ко лоша, ал' није ни тол'ко добра.

Ja pročitao. To ne govori mnogo, jer kad otvorim knjigu, ja je i pročitam. Znači, čitljivo je, ali ni na jedno otvoreno pitanje nećeš dobiti odgovor. Zamešan mejnstrim sa raznim žanrovima i političkim implikacijama. I ne vidiš ništa, kao u horor filmovima gde bitni kadrovi promaknu po principu "sad ga vidiš, sad ga ne vidiš".

Quote from: Boban on 04-09-2009, 03:48:00Malovićev Lutajući Bokelj je po Laguninoj statistici PRODAVANIJA knjiga u avgustu nego ovaj dexin abortus... naslov izdat pre nekoliko godina i već mnogo puta doštampavan. Šta dalje da pričamo?

opet se baviš falsifikovanjem lako proverljivih podataka?

ako odeš na lagunin sajt, http://laguna.rs/, (http://laguna.rs/,) videćeš da je dexina knjiga na 5. mestu najprodavanijih, a da bokelja uopšte nema u top-20.

1  NOVI POČETAK
2 KOLIBA
3 LOVAC NA ZMAJEVE
4 HILJADU ČUDESNIH ...
5 KONSTANTINOVO RASKRŠĆE
6 NEVIN
7 AVANTURE NEVALJALE ...
8 OSLUŠKIVANJE SRCA
9 VUKODAV DIJAMANTSKE ...
10 DODIR TLA
11 ZAŠTO MUŠKARCI VOLE ...
12 KRADLJIVICA KNJIGA
13 ODLUKA
14 VRATA KRLETKE
15 KRALJEVI ZMAJEVI ...
16 LEMUROVA LJUBAV
17 SOBA LJUBAVNIKA
18 UGOVOR SA BOGOM
19 OSIM AKO
20 GREŠNIK

inače, promocija tog romana u Beogradu zakazana je definitivno za 17. septembar u 19h, mesto je Dom kulture Studentski grad (mala sala), moderator je gospodin Goran Lazicic a o knjizi ce govoriti prof. dr Vladislava Gordic Petkovic. Promocija ce imati multimedijalni karakter, bice nekih klipova, fotki dokumenata preko video bima i to...

http://www.dksg.rs/red/knjizevnost.html (http://www.dksg.rs/red/knjizevnost.html)

... i desetak posetilaca...
Ghoule, zamisli da ćeš biti zapamćen kao PR dexe; od svega što si uradio u životu, naredne generacije će te znati kao njegovog promotera.

bolje i to nego da me pamte kao besramnog falsifikatora i lažova.
što je tvoja sudbina.
mislim, zloba i jed i zavist koji te tako očigledno ispunjavaju povodom dexine knjige me beskrajno zabavljaju, i to je jedini razlog što tebi delujem kao njegov PR.

Quote from: Ghoul on 03-09-2009, 14:18:33
nešto bre zamro ovaj topik: dal je moguće da je najčitaniji horor roman u srbiji IKADA, sa ovog foruma pročitalo i o njemu ponešto reklo tek par forumaša?

Znaš da ja uvijek ono što izađe kod vas čitam sa zakašnjenjem. Lakše mi nabaviti preko amazona knjigu iz Amerike, nego nešto vaše. A da ne spominjem ruske elektroničke knjižnice...

Quote from: Sookie Stackhouse on 04-09-2009, 09:50:02
Da ne kupujem tu knjigu? Toliko je losa?

Najbolji ćeš sud steći tako što ćeš je pročitati. Boban je NIJE pročitao, a s obzirom da prema Dexi gaji vrlo "nežna" osećanja - koja ga nagone da prepravlja zvanične podatke Narodne biblioteke Srbije i Laguninog sajta www.laguna.rs (http://www.laguna.rs) u pogledu uspeha Konstantinovog raskršća (vidi ceo ovaj topik) - teško da će je ikada pročitati. Ja sam je pročitao tokom odmora, većim delom na plaži, :lol: i prilično mi se dopala.

...iako ne iz iste žanrovske modle, stiže konkurencija sa istog poštanskog broja - Laguna upravo objavila i TRI SLIKE POBEDE Zvonka Karanovića (Više od nule), biće  hvatanja za gušu, slutim...

nije to isti ptt broj: zvonko je odavno preselio u bg, a dexa, za sad, nije.

dexa planira da se uskoro preseli u bgd. novac koji je zaradio od knjige ulozice u stancic na mirjevu.

Ja sam počeo da čitam KONSTANTINOVO RASKRŠĆE i stigao sam do neke 100. strane, recimo. Mislim da je reč o jednom suštinski pozitivnom produktu i drago mi je da to čitaoci prepoznaju.

Prvo knjiga atraktivno izgleda i mislim da je već na tom planu jasno da je u nju uložen veliki trud i da je jasno profilisana za komercijalni proboj.

Sve ono što je trebalo da budu CRNE CIPELE, KONSTANTINOVO RASKRŠĆE postiže. Dok su CRNE CIPELE potpuno bizaran promašaj koji zapanjuje svojom nerazvijenošću, i tek pukim siledžijstvom B92 kao izdavača uopšte ima neku reputaciju, KONSTANTINOVO RASKRŠĆE je pravi primer knjige koncipirane kao bestseler koja na tom nivou isporučuje.

Mislim da ova knjiga nije ni pisana da se dopadne forumašima već je više za običan svet i tačno pruža ono što čitalac bez velikog predznanja očekuje od knjige a to je da se malo zanima, ponešto sazna i sl. Ovo nije knjiga koja je pisana za poznavaoce građanskog rata u Srbiji, ili nacizma, već za one koji žele da malo usput čitaju o tome, i to je po meni legitimno. To što su neke istorijske činjenica malo transformisane, meni ne smeta, niko nije ovo uzeo da čita kao istorijski dokument nego kao zabavu. Najzad se neko dosetio da ne piše za čaršiju, ili za uski krug zaljubljenika nego za narod i da narodu pruži da ima šta da čita. Što se tiče onoga što se narodu inače podvaljuje kao literatura za mase, KONSTANTINOVO RASKRŠĆE je apsolutno za klasu iznad.

U tom smislu, na osnovu ovoga što sam pročitao, Dexa je napravio pun pogodak. Spojio je ideološki predznak koji je karakterističan za našu literaturu, dakle blago monarhistički desno (premda ja lično mislim da je taj stav so 80s / early 90s, i malo me je iznenadilo, mislio sam da je to prošlo sa Selenićevom smrću) što ima dobar odjek među građanskom klasom a ona štuje knjige još uvek, ubacio malo nacizma, stare Srbije, evokacija Niša koga više nema, prepleo neke razne sadržaje i forme, potrudio se da to istraži, i napravio je knjigu u kojoj narod uživa. Neko će reći da je to kič. Pa šta?

Meni je kič te vrste potpuno legitiman postupak ako neko piše bestseler.

Što se samog pisanja tiče, tumačiću ga detaljnije kad pročitam, s tim što, naglašavam, ja nisam baš neki ekspert za književnost.

Ono što za sada primećujem kao problem na nivou dramaturgije jesu dijalozi koji su preopširni i u kojima likovi jedni drugima saopštavaju stvari koje već znaju. Očigledno je Dexa hteo da ovaj roman bude kalorično čitalačko iskustvo na nivou činjenica, da se čitalac kad završi ovaj roman oseti kao da je postao ekspert za tu oblast, iako je sve to blef, naravno, i to je po meni odlično. Problem je u tome što dosta tih podataka likovi izgovaraju u dijalogu. To je u pojedinim situacijama besmisleno, tipa nacistički oficiri pričaju jedan drugom šta je SS - kao da to već ne znaju. Mislim da je bolje bilo da se ti podaci prikažu na neki drugi način, u nekim detaljima ili drugim opisima. Dexin poriv da svom čitaocu da kratak kurs o tome šta je SS je sjajan, i to bi u svakom slučaju trebalo zadržati, ali urednikov posao je bio da mu ukaže da ovo nije način. Međutim, to je problem urednika koji u suštini nisu dorasli svom poslu i za koje je ovako ozbiljno koncipiran roman nešto čemu oni suštinski ne umeju da priđu i ne umeju da ga unaprede. Mislim da ljudi kod nas nemaju dovoljno iskustva sa ovo vrstom litrature. Bestselere uglavnom prevode neki kojekakvi prevodioci, izdaju kojekakvi izdavači, niko se ne bavi samom suštinom mehanike takve literature i ne shvata je ozbiljno, tako da, ako imamo u vidu odsustvo uredničke infrastrukture za ovakvu vrstu književnosti, Dexa je napravio jako dobar posao.

Pomalo je tužno kada je pisac prepušten sam sebi na taj način i kada izdavač suštinski nije sposoban da radi svoj posao u kreativnom smislu.

Ipak, ono što je najvažnije, ja mogu da zamislim ljude koji se posle čitanja ove knjige osećaju zabavljeno, i kao da su naučili nešto novo. To možda nije svima nama kriterijum, ali što se mene tiče, to je super. Dexa je napisao knjigu za narod, koja nije šund, i ja to poštujem.

Javiću se posle čitanja kompletne knjige ako budem imao još neke utiske. 

Nije šund, a jeste kič.

Oduvijek sam znao da ima razlike, ali ju nisam uspio definirati.

Nakon procitanih pola knjige, mogu reci da je izuzetno pitka i citljiva. Ne bih se slozio da cripplom u vezi sa dijalozima, mislim da je dexa odradio dobar posao.

Za tri meseca otkako smo Mića i ja komentarisali knjigu "Konstantinovo raskršće" javilo se troje koji su započeli čitanje. Ostali će? Nazdravlje!

Ja neću čitati, nie to moj fah...eventualno je možda uzmem iz biblioteke kad mi se bude dalo :)

jel išo neko na dexinu promociju u bg, bio je najavljivan spektakl?

Ja sam čuo da nije ni održano, pošto pored rođaka i učesnika i organizatora nije niko drugi došao.

otkad je pa TO razlog za otkazivanje?

pa to se dešavalo u studenstkom gradu koji se otvara od 1. oktobra, a sada je prazan.
Znam to jer kupujem u blizini palačinke, najbolje u gradu, i sada odem i uzmem, a inače se čeka po 45 minuta. To je jedno potpuno pusto mesto gde dovodim dete da vozi bicikl jer nema opasnosti da dođe u kontakt sa bilo kime...
Promocija na tom mestu je u stvari najnižerazredniji mogući rang kulturnog događanja u gradu. Nikad nema medija, a posetioci su slučajni i retki.

bobane, opet si nešto bio loše 'obavešten'?

sudeći po diskusiji koja se vodi ovde, promocija se desila, a imamo i najmanje jednog pouzdanog i nepristrasnog svedoka, žiku k.
http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=657 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=657)

inače, u raspravu se uključio i dexa, pošto su NOVI KADROVI jedan od retkih srpskih foruma sa kojih on još nije pokupio svoje prnje, pa možete tamo da vidite šta je imao da kaže o bobanu, mići, radmilu i inima...

i... koliko je bilo ljudi koji nisu poznanici i Lagunini pisci koji po radnoj obavezi odlaze jedni drugima na promocije da bi se međuhvalili? Koliko je bilo potencijalnih kupaca ove knjige? Koliko TV kamera, koliko izveštača? To što Laguna za jedne pisce pravi promociju u međunarodnom Press centru a druge po novobeogradskim zabitima mnogo govori o tome šta od koga zapravo i zaista očekuju. Najtužnije u svemu ovome će proći Dexa jer kada Laguna shvati da od njega ipak ne mogu da naprave bestseler pisca (za to su u Srbiji neophodni drugi kvaliteti od onih koje on možda ima) i kada ga odbace kao umašćenu krpu, te bude morao da se bori za opstanak... pa pogledaj Fipu, koji je krajem osamdesetih imao knjigu godišnje i roman u 20000 primeraka, dve priče objavljene u Americi i... jedan zastoj + raspad svega i nema ga više nigde. Svako ima svojih 15 minuta slave, ali malo ko od toga napravi išta vredno pomena. Najlakše je pljuvati one koji su stvarali u sasvim drugačijim vremenima i verovati da ćeš upravo ti biti onaj koji završava.

Kopam nešto po internetu u vezi s prevodom na kojem radim, pa sam pročitao i to... Ima pametnih stvari koje je rekao, a rekao ih je na način koji nije napadan i neuljudan. Ne znam da li se u međuvremenu promenio, ili je ovo za njega normalan način govora, dok samo u komunikaciji s nekim ljudima pokušava da bude vispren na sebi svojstven način, ili šta već, ali voleo bih da je tako učestvovao i u radu ovog foruma. Ne želeći da me pogrešno shvate, NK ima desetostruko manje članova od ZS, a samo Criple i Žika nešto postuju. Boban je skoro rekao da žali zbog toga što neki ljudi više ne svraćaju ovde. Sumnjam da je u te ubrojio i Dexu, ali meni je svakako žao zbog toga, budući da znam da sve više ljudi dolazi na Sagitu da se informiše, ako ne i da se uključi u rasprave. Logično bi bilo da jedan mlad pisac sebe predstavlja tamo gde ima najviše potencijalnih čitalaca njegovih pisanija. Tja.

Boban je pomenuo one na koje je mislio, ali Boban nema ništa protiv da drugi misle drugačije.

Vidi, Bobane, "Laguna" dobro radi svoj posao promovisanja pisaca, a i prevodilaca. A prema svecu i tropar. Ne možemo da tvrdimo da Dexin sledeći roman neće biti promovisan u francuskoj ambasadi, zar ne? Na kraju krajeva, "Laguna" je komercijalna kuća i ne ulaže pare u propale projekte. Očigledno da Dejan (Papić) veruje da na Dexi može da zaradi.

Quote from: Boban on 21-09-2009, 03:46:26
Boban je pomenuo one na koje je mislio, ali Boban nema ništa protiv da drugi misle drugačije.

Ma dobro. Znam. Ali moram primetiti da si donekle smlačio svoj stav. Dokaz je ova tema. Svojevremeno si se zavetovao da će sve u vezi s Dexom na ovom forumu smesta u deponiju, a ova tema stoji od objavljivanja romana.

ma jok, to je bila zajebancija jer pomenuta knjiga po rečima autora nije imala nikakve veze sa fantastikom, pa sam morao negde da je premestim i onda mi je bilo slatko da je malo umočim u deponiju, ali se topik tamo toliko lepo primio da mi je bilo žao da ga diram.

Quote from: nightflier on 21-09-2009, 03:47:39
Ne možemo da tvrdimo da Dexin sledeći roman neće biti promovisan u francuskoj ambasadi, zar ne? Na kraju krajeva, "Laguna" je komercijalna kuća i ne ulaže pare u propale projekte. Očigledno da Dejan (Papić) veruje da na Dexi može da zaradi.

Ma jok, ne ide to tako. Vrlo retko se zna da će nešto postati hit i onda se puca na sve strane, iz svih oružja, pa šta upali upali. Skrobonja je dobio mnogo veću pažnju i VIP tretman, ali je prodaja ispala preslaba, jer tema nije legla. Pa vidiš da za dexinu knjigu samo grakću kako je to neko razračunavanje sa kominizmom, prošlošću i takve stvari, ne pada im na pamet da pominju vampire i jeftin horor; nadaju se da ima dovoljno ljudi da se zalete i kupe, a da ne shvate da su se zajebali.
Igra je to na tankoj žici i naravno da je za to izabran Dexa kao autsajder čija propast nikoga ne bi zabolela, a eventualni uspeh pokazao da lagunina mašinerija može i od realno marginalnog pisca da stvori bestseler, samim tim će svi iole kvalitetniji pisci želeti da budu u laguni, kao što su nekada trčali u Stubove ili pre toga u Prosvetu ili šta sve ne. Svako vreme ima svoja pravila i svoju zabavu. To ti je kao da smo svi na ogromnoj trambolini i skačemo gore dole; neko se odmah slomi, neko istraje, a neko dohvati igračku na kanapu i osvoji glavni dobitak te večeri... mnogo je glupo u trenutku kada si na vrhu i kada su svi ispod tebe da umisliš kako je to realno stanje i kako će trajati zauvek.

Šta znam, možda si u pravu. To razračunavanje s komunističkom prošlošću je verovatno glavni razlog zbog kojeg ja ne želim da čitam taj roman, recimo.

Quote from: Boban on 21-09-2009, 04:10:58
Ma jok, ne ide to tako. Vrlo retko se zna da će nešto postati hit i onda se puca na sve strane, iz svih oružja, pa šta upali upali. Skrobonja je dobio mnogo veću pažnju i VIP tretman, ali je prodaja ispala preslaba, jer tema nije legla. Pa vidiš da za dexinu knjigu samo grakću kako je to neko razračunavanje sa kominizmom, prošlošću i takve stvari, ne pada im na pamet da pominju vampire i jeftin horor; nadaju se da ima dovoljno ljudi da se zalete i kupe, a da ne shvate da su se zajebali.
Igra je to na tankoj žici i naravno da je za to izabran Dexa kao autsajder čija propast nikoga ne bi zabolela, a eventualni uspeh pokazao da lagunina mašinerija može i od realno marginalnog pisca da stvori bestseler, samim tim će svi iole kvalitetniji pisci želeti da budu u laguni, kao što su nekada trčali u Stubove ili pre toga u Prosvetu ili šta sve ne. Svako vreme ima svoja pravila i svoju zabavu. To ti je kao da smo svi na ogromnoj trambolini i skačemo gore dole; neko se odmah slomi, neko istraje, a neko dohvati igračku na kanapu i osvoji glavni dobitak te večeri... mnogo je glupo u trenutku kada si na vrhu i kada su svi ispod tebe da umisliš kako je to realno stanje i kako će trajati zauvek.

Ovo skini za sebe i sačuvaj. Dobro je formulisano, a pominjanje imena i nije tako važno. Ima nešto i u tvojoj tintari.

Bobane, odakle ti ideja da sam imao VIP tretman?
Imao sam jednu (1) promociju u Beogradu, usred leta kad su svi bili po raznoraznim morima, daleko od nesnosne vrućine, te potom i jedno (1) književno veče u Čačku.
I to je sve.
Zato sam prodajom više nego zadovoljan.

A snimanje za Plejboj sa polugolim plavušama? Pa bilbordi...
Dexu će verovatno da ukomponuju kako leži pod drvetom i gricka slamku naslonjen na kozu...

Quote from: Boban on 21-09-2009, 14:09:45
A snimanje za Plejboj sa polugolim plavušama? Pa bilbordi...
Dexu će verovatno da ukomponuju kako leži pod drvetom i gricka slamku naslonjen na kozu...

Po običaju, sve si pogrešno shvatio.
Prvo, bila je JEDNA plavuša i JEDNA crnka. Polugole, doduše, tačno... Ali ne za Plejboj nego za opštu upotrebu. (Mislim, FOTKE su bile za opštu upotrebu.)
A nijedan Bilbord za Tihe gradove video nisam. Mogao si da mi javiš gde ih ima, pa da ih makar slikam za uspomenu...

opet me bre ljudi hvatate za faktografiju, a izvrdavate suštinu... jesu li te fotke bile u Plejboju ili nisu? Jesu, pa nije bitno što nisu slikane za Plejboj kada su tamo završile. Možda tebi nisu rekli da jesu za Plejboj da se ne uznemiriš previše.

A bilbordi su bili na Sajmu knjiga, ispred i okolo...

Quote from: Boban on 21-09-2009, 14:50:39
opet me bre ljudi hvatate za faktografiju, a izvrdavate suštinu... jesu li te fotke bile u Plejboju ili nisu? Jesu, pa nije bitno što nisu slikane za Plejboj kada su tamo završile. Možda tebi nisu rekli da jesu za Plejboj da se ne uznemiriš previše.

A bilbordi su bili na Sajmu knjiga, ispred i okolo...

Koji bre broj Plejboja? I kojim povodom? Znam doduše da je jedna osvanula u "Blicu"... Hm, ti i ja izgleda hodimo različitim vaseljenama.

Boban vjerovatno misli na ovo:

Quote from: Kunac on 11-12-2007, 01:26:53

Quote from: angel011Kunac, pogledaj petu stranu ovog topika. Pominje se ta plavuša.

Hvala Angie, pominje se, ali se ne otkriva njen identitet i razlog zbog koga je na fotki... Pretpostavljam da je dotična fotografija ilustrovala Skrobonjin intervju u Playboy-u. No, never mind.

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4468.msg125821#msg125821 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4468.msg125821#msg125821)

Nikad nisam dao intervju za Playboy. U ovoj stvarnosti.

možda je kunac pomešao playboy i playgirl?

Quote from: Boban on 21-09-2009, 14:50:39
opet me bre ljudi hvatate za faktografiju, a izvrdavate suštinu...

dakle, kako se ne diviti ovom čoveku?!

svako treba da nađe svoj razlog za divljenje...

Evo te fotografije:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.popboks.com%2Fimg%2Fknjige%2Ftihigradovi3.jpg&hash=0bb3e86460cf284e940be27037f44a1fe49260c5)

Moja pretpostavka je bila da bi se ona zbog naglašene čulnosti mogla pojaviti kao ilustracija Skrobovog intervjua u Plejboju, a ne tvrdnja da je tog intervjua bilo. Čovek nešto napiše na forumu, onako u prolazu, pa se posle to uzima kao opšta istina... Kuda ide ovaj svet?

Hvataš Bobana za faktografiju... xfrog

eh, kunac, kunac, ja sam mislio da si ti ozbiljan čovek, profesor, koji zna šta priča... moram prestati da informacije iznete na forumu uzimam zdravo za gotovo...
Svejedno, ova fotka je kao rođena za Plejboj i očigledno je neko planirao da uradi takav intervju, ali nije uspeo da se probije ili je urednik Plejboja zaključio da je osoba nezanimljiva. Pa reci mi zašto bi iko pravio ovakvu instalaciju sa piscem koji nema veze sa erotskim i pornografskim temama ako nije maštao o prodoru na to tržište?
Zamisli sada mene izdavač snimi u maskirnoj uniformi i gigamitraljezom u rukama u cilju promocije moje knjige... ili sa nožem u zubima kako kaljužam u bari sa krokodilima. Treba imati neku granicu.

Slika bi delovala uverljivo, i dovela do prodaje velikog broja tvojih knjiga onima koji se lože na krupne Srbe u maskirnim uniformama. :mrgreen:

a da li ja to želim? da me poistovećuju sa takvima?
Niko ne razmišlja o mojoj nežnoj, suptilnoj duši koja bi beskrajno patila u tom slučaju.
Granica mora da postoji, ipak.

Meni je taj foto-sešn bio krajnje zanimljiv i prijatan. I drago mi je bilo što je neko kao ciljnu grupu za moju prozu prepoznao mlade i polugole plavuše i crnke. Ostalo mi je da još privučem sebi - možda novim romanom? - i one smeđe i riđe, i to je cilj kojem vredi stremiti.
A ti se igraj partizana i Nemaca, ako voliš. I to je sasvim legitimno. xyxy

ne bih da ulazim u dexin teren; ja sam se partizana i nemaca igrao kada sam imao 4 godine.

Quote from: Goran Skrobonja on 22-09-2009, 12:09:48
Meni je taj foto-sešn bio krajnje zanimljiv i prijatan. I drago mi je bilo što je neko kao ciljnu grupu za moju prozu prepoznao mlade i polugole plavuše i crnke. Ostalo mi je da još privučem sebi - možda novim romanom? - i one smeđe i riđe, i to je cilj kojem vredi stremiti.

That's the spirit. 

Quote from: Boban on 22-09-2009, 12:33:36
ne bih da ulazim u dexin teren; ja sam se partizana i nemaca igrao kada sam imao 4 godine.

Iiiiiiii... ETO nas nazad na topiku!

Quote from: Goran Skrobonja on 22-09-2009, 13:06:42Iiiiiiii... ETO nas nazad na topiku!

ali ne pre nego što ne zabeležimo novu bobanovu mudrost koja smesta ide u moj potpis:

Boban se možda ne prodaje kao Dexa, ali zato je, u potpisima, najcitiraniji mudrac Znaka Sagite. Kosmička ravnoteža. :!:

Čak ga i Dexa citira. :!:

deksa je mnogo bolji pisac od bobana.

Quote from: Sookie Stackhouse on 22-09-2009, 17:40:57
deksa je mnogo bolji pisac od bobana.

A, da to malo obrazložiš i prosvetliš nas, kako to kaže Angel.

Moja najneuspelija rečenica, računajući i početničke radove možda je slabija od dexine najbolje rečenice na kojoj su radila tri redaktora.
A možda i nije.
Dexa piše na nivou prosečne osnovnoškolke, besmisleni pridevi i očigledne informacije samo sipaju sa svih strana.

bobane, iz tvojih reči prosto kipti zavist što nikada nećeš u merkatoru da potpisuješ knjige zajedno sa vanjom bulićem!

kaže nevidljivi za juče:
Danas od 18 sati u holu niškog Merkatoru svoj roman "Konstantinovo raskršće" potpisivaće mladi autor Dejan Stojilković. Stojiljković neće biti jedina zvezda, pošto će gost biti i poznati novinar i publicista Vanja Bulić koji će potpisivati svoj roman "Oko otoka".

još više bih mu zavideo da je u društvu radusinovićke, pa još da mu ova sedne u krilo ili on njoj, svejedno, mislim, ne bi im bilo svejedno, ali pretpostavimo, razgovora radi.

Nego, znaš li zašto se na potpisivanju romana uvek uparuju autsajder i poznati pisac?
Bude gužva zbog poznatog i dok čekaju kod njega, neko se sažali na nesretnika kome realno niko ne bi prišao da je sam. Nemaju muda da organizuju potpisivanje samo za dexu jer verovatno niko ne bi došao.
Svejedno, ako bude potpisao više od deset primeraka ja pojedem jedan.

E de ste. Trol ovde. Otvorio sam novi nalog, jer sam zaboravio lozinku za stari.

Došo sam samo da vi kažem da mnogo mrsite muda. Ti Bobane zvučiš ko uvređena strinka. Pa šta ako je Dexa objavio knjigu? Nije te vezao s bodljikavu žicu pa tolko da vrekaš. Mani se, kolko proda nek proda. Ko što neko reče knjiga je pisana s nameru da se utopi na narodne mase a ne za Sveznajući Sinod Preosveštenstva Znaka Sagite. Da si knjige pisao ko što si ovde spletkario, možda bi ova raja i ugledala neku tvoju knjigu u Laguni, pre nego što te starost savlada.

A i vi ostali... Drkate mu kurtografiju, a zanemarujete taštinu. Razlog zbog koga sam otišao s ovog foruma je upravo to što Boban uživa da vas podjebava i da se svađa jer ništa bolje i nije u stanju da ponudi, a vi mu kolektivo podilazite prozivkama. Pa ovaj Gul da je toliko horor pisao ko što je na svojim plećima ovaj forum nosio, do sada bi bio veće ime od Džoa Lensdejla.

Aj pa, bujrum. Možda opet svratim kroz koju godinu, čisto da vidim da l će ostanete isti mrsomudi.

pa da, ja sam nosio sagitu na plećima pa ne stigoh ništa da napišem – jedva bednih 6 knjiga za 6 godina + magistarski + eseji, članci i prikazi (preko 100 komada, ko to broji) što u srbiji što u americi & engleskoj...

a šta si ti uradio za ove godine dok si se odmarao od sagite?
dok smo mi ovde patili za tobom i pitali se 'ma gde li onaj trol nestade, šta li sada radi, kad će nam se vratiti?' – šta si ti postigo pa da nam tako s visoka pričaš o 'mršenju muda'?

De, de, cimaš se ko Boban na Dexu. Nisam znao da si bilo šta napiso jer te nisam video u izlogu. Ali pošto kažeš da su ti knjige bedne, neću ni da potražim.

Jeste li stvarno toliko patili za mnom? Ako želite mogu ja i da ostanem.

овај топик је савршени тест за детекцију имбецила...

Takođe je i Znak Sagite in a nutshell.  :lol:

орах воћка чудновата...

QuoteAnd that is a little obrazložiš and prosvetliš us

younger, more successful and published for the lagoon.

kul faco: patili smo, kako nismo.
otkako je dexa skupio svoje prnje odavde i nastavio da nas čita iz prikrajka, neulogovan, nemamo mrsomuda tog ranga.
istina, čak i on ima poziciju sa koje bi imao prava da bar neke ovde proziva, al koj si pa ti da nam čitaš lekcije - bem li ga.
al ajde, kad si već došo - reci nam šta ti je na duši.

Trole, idi na http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=reminder (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=reminder) i zatraži da ti se pošalje password na email (trol.witchdoctor@gmail.com)

Quote from: Sookie Stackhouse on 23-09-2009, 12:14:27

QuoteAnd that is a little obrazložiš and prosvetliš us

younger, more successful and published for the lagoon.

Steakhouse, to nije obrazloženje. Boban je objavljen u većoj kući, a u Dexinim godinama daleko uspešniji. Daj nešto konkretnije.

Mda. Čini mi se da sam spomenuo da je to što je "Laguna" objavila Dexin roman za njega veliki uspeh. Takođe rekoh da će vrlo brzo postati poznatiji od Bobana i Gula zajedno - i to zato što "Laguna" jako puno ulaže u promociu svojih autora, bilo da je reč o domaćim piscima ili prevodima stranih. U tom smislu "Laguna" je jako dobro organizovan izdavač i to joj je bila taktika od osnivanja. O Dexi kao piscu ne bih mogao ništa da kažem, jer ništa njegovo nisam čitao. Moram priznati da me pre privlaći "Leva strana druma" nego "Raskršće", ali svakom svome.

Elem, ne želeći da posebno branim Gula, Bobana i ZS, stoji činjenica da je Gul posle Gorana i - ironično - Bobana učinio najviše za promociju horora u Srbiji. Stoji činjenica da je ZS najprestižniji forum u Srbiji kada je reč o ma čemu fantastičnom i da njegova popularnost raste. Pomalo počinje da me nervira plemensko prepišavanje, doduše, koje je u suštini jalovo, pošto virtuelne zađevice u stvarnosti najčešće bivaju profiltrirane kroz materijalne interese i sve se zaboravi, dok obični učesnici u flejm vorovima ostaju zavađeni za vjeki vekov. Gluposti.

Zdravo, Trole. Nadam se da ćeš aktivirati svoj stari nik i vratiti se na ZS.

Jedini domaći pisac koga je Laguna uzdigla bio je Malović. Svi ostali su ostali na istom... Skrobonja, Živković, oba Petrovića, Radusinovićka... nerealno je očekivati da će od jednog polupismenog iskompleksiranog stvora postati veliki srpski pisac.

Šta znam. Ovde se često dešavaju nerealne stvari. Na kraju krajeva, sačekajmo drugi Dexin roman, pa ćemo videti hoće li dobiti Ninovu nagradu.

čekaj, prvo zvonko karanović, pa onda dexa.

Quote from: nightflier on 23-09-2009, 15:26:42
Šta znam. Ovde se često dešavaju nerealne stvari. Na kraju krajeva, sačekajmo drugi Dexin roman, pa ćemo videti hoće li dobiti Ninovu nagradu.

Nijedan normalan izdavać više nema računa da konkuriše za NIN-ovu nagradu, pošto mora da pokloni NIN-u prava na masovno objavljivanje knjige na kioscima...

Gorane, možeš li ovo malo da pojasniš?

Koliko sam čuo - a to uzmite sa zrncem soli, pošto propozicije nisam držao u rukama - uslov da neko primi NIN-ovu nagradu jeste potpis na ugovoru sa NIN-om da mu se ustupa štampa 100.000 primeraka nagrađene knjige u broširanom povezu i njen plasman isključivo na kioscima. Drugim rečima, ako bi Dexa recimo dobio NIN-a. Laguna bi mogla da se pozdravi sa prodajom ijednog svog primerka pošto će ti "kioskasti" biti, dakako, mnogo jeftiniji. Dakle, zašto bi neki tamo izdavač skidao kajmak samo zato što je uložio poverenje, novac i ostale resurse u neko delo, kad nagradu dodeljuje - NIN? Red je valjda da se on i okoristi...

ma to je urbana legenda... oni prvo objave ko je dobio i ne mogu da povuku svoje glasanje zbog toga što autor neće da potpiše. Nagrada je nagrada i čak ako je se autor odrekne, ostaje upisano da je dobio, kao Milisav Savić pre petnaestak godina.

Ja sam pročitao isto što i Skrobonja. Ne sećam se detalja, ali u glavi mi je ostalo isto ono što je Skrobonja naveo.

Isto.

Quote from: Boban on 23-09-2009, 20:22:38
ma to je urbana legenda... oni prvo objave ko je dobio i ne mogu da povuku svoje glasanje zbog toga što autor neće da potpiše. Nagrada je nagrada i čak ako je se autor odrekne, ostaje upisano da je dobio, kao Milisav Savić pre petnaestak godina.

To verovatno rešavaju tako što naprave uži izbor, pa onda pregovaraju sa piscima i izdavačima - koji odbije, bude odbijen... i tako se krug sužava. A ako se izdavači organizuju pa nijedan neće da pristane na to, dodeliće nagradu nekom samizdatu iz kruga svojih drugara, i svi srećni... Naročito državni savet za korupciju.

ne verujem u to... suviše je to pod lupom javnosti da bi se radili takvi marifetluci.
Koji su se dosad romani pojavili na takav način?

Da... Čitao sam o tome... Da to planiraju... Kao, ako želiš da uđeš u konkurenciju za NINovu nagradu, moraž da pristaneš da ti knjiga posle (u distribuciji NINa) ide na kioske.

Pa zar se to ne isplati piscu? Knjiga jeste jeftinija ali se proda u mnogo većem broju primjeraka pa valjda i pisac više zaradi.

pisac od samog NINA dobije toliko lepu paricu - mislim na novčani iznos nagrade- da posle toga ne bi mnogo trebalo da brine o prodaji tog konkretnog dela.
posle nagrade red je da počnu da zarađuju neki drugi.

Mislim da je tu pisac samo na koristi, ali ne i originalni izdavač. Kada knjiga dobije NINčugu njena prodaja skoči, a onda pokupi kajmak onaj koji ju je objavio. Mada, verovatno će NIN pokušati da napravi neki dil sa izdavačima - pitanje je samo da li će oni na to pristati.

ma nema od toga ništa; to jednostavno ne može da se sprovede.
Ne možeš raspisati javni tender za nameštanje rezultata...

Quote from: Boban on 24-09-2009, 00:37:47
ma nema od toga ništa; to jednostavno ne može da se sprovede.
Ne možeš raspisati javni tender za nameštanje rezultata...

AHAHAHAHAHAHAHAHAHA! Bobane, siđi sa Planete Naive gde očito obitavaš. Javni tenderi i POSTOJE da bi se nameštali rezultati. Veruj mi, znam iz prve ruke.

Znam, ali oćeš da kažeš da će društvo izdavača u osnivanju da dopusti NIN-u da nametne ovakve ugovore? U NIN-ovoj nagradi učestvuje previše javnih ličnosti da bi se to sistemski nameštalo. Može od slučaja do slučaja, ali svake godine je drugi žiri, treba svi da budu upućeni, pa pregovori sa izdavačima; to ne može da se sakrije... e, bre, pa ne možeš da namestiš LK nagradu a da se to ne sazna.

Quote from: Boban on 24-09-2009, 13:38:55e, bre, pa ne možeš da namestiš LK nagradu a da se to ne sazna.

verujem da i ovo govoriš iz prve ruke, tj ličnog iskustva!

Quote from: Boban on 24-09-2009, 13:38:55
Znam, ali oćeš da kažeš da će društvo izdavača u osnivanju da dopusti NIN-u da nametne ovakve ugovore? U NIN-ovoj nagradi učestvuje previše javnih ličnosti da bi se to sistemski nameštalo. Može od slučaja do slučaja, ali svake godine je drugi žiri, treba svi da budu upućeni, pa pregovori sa izdavačima; to ne može da se sakrije... e, bre, pa ne možeš da namestiš LK nagradu a da se to ne sazna.

Udruženje izdavača će da odgovori osnivanjem SVOJE NIN-ove nagrade!

da, ovoj zemlji baš treba još jedna, 1700-ta književna nagrada...

Quote from: Boban on 24-09-2009, 18:46:39
da, ovoj zemlji baš treba još jedna, 1700-ta književna nagrada...

'beš Srbina bez knjige, a još više bez književne nagrade...

Nekoliko godina sam kao novinar pratio Sajam knjiga, i najveća povika VEĆINE izdavača bila je na kiosk izdanja. Velika kukumavčenja, velike reči, veliki planovi, ali rezultati nikakvi. I onda vrhunac - dobitnik NIN-ove nagrade ide na kioske. Fenomenalno. Moram ovu priču da pročačkam sa kolegama.

DEXA JAVLJA I OBZNANJUJE:

Poštovani prijatelji, kolege i sapatnici...

Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da je treće izdanje romana
"Konstantinovo raskršće" u štampi i da će se pojaviti neposredno pred
početak Sajma knjiga u Beogradu. Moj izdavač je procenio da će do tog
datuma količine primeraka drugog izdanja biti na izmaku a svakako se
očekuje interesovanje za roman na samom Sajmu. Sama knjiga beleži
odličnu prodaju, trenutno je na 6. mestu Laguninog Top 20 (skinuta sa
petog, na moje zadovoljstvo, od strane maestra Gejmena) dok se na
top-listi sajta Knjiga info popela na čak 12. mesto što uopšte nisam
očekivao, tako da je uz Pištalov roman koji je dobio NIN-a i knjigu o
Paji Vujisiću najbolje plasirano izdanje nekog domaćeg autora.

Treće izdanje će biti malčice doterano, ništa krupno, par sitnih
detalja i neke stvari vezane za niški dijalekt.

Izlazak trećeg izdanja mi je (sem činjenice da će roman u tom trenutku
biti štampan u ukupnom tiražu od 6000 primeraka) značajan i zbog
razbijanja glasina i naklapanja o tobožnjoj slaboj prodaji knjige koje
se plasiraju mahom po internetu od strane raznoraznih dokonih
ispušenih muštikli i pisaca u popušaju koji, po starom dobrom srpskom
običaju, mogu čoveku da oproste sve - sem uspeha.

Promotivna aktivnost dalje ide po planu... upravo sam se vratio sa
festivala Think Tank Town u Leskovcu koji prošao sjajno, što
zahvaljujući gostujućim kolegama piscima, što zahvaljujući sjajnom
domaćinu i organizotoru Saši Stojanoviću Čarliju, čuvenom ekspertu za
đavolji gulaš. Laguna je potpisivanje moje knjige zakazala za 31.
oktobar (subota) u 17h, istog dana će biti i konferencija za štampu u
11h, a u međuvremenu ću učestvovati na tribini o stripu čiji termin će
biti naknadno objavljen.

Hvala svima na podršci. Vidimo se na Sajmu.

Koliko je logično da se na sajtu knjigainfo dexina knjiga kotira mnogo bolje od knjige Ćire magičnog, njegov novi roman, nastavak HOBOa koji beleži drugi tiraž za dva meseca?
Zapravo, da Ćirine knjige nema nigde na spisku, niti na jednom jedinom mestu?
Koliko je to realno?
Takođe, ako se pogledaju knjižare koje su glasale za knjige, svaka knjižara koja pripada nekom izdavaču (Plato, Laguna, Agora, Dereta...) je glasala ili samo za svoje naslove ili je svoje naslove nagurala u vrh.

Koliko je logično da se dexina knjiga proda više za nekoliko meseci od ukupne višegodišnje prodaje hit naslova "Lutajući Bokelj".

Na kraju, sedneš u kafani sa komšijom Ćirom i saznaš koliko je on dobio para za svoj roman koga nema nigde na listama i onda to uporediš sa onim što si ti dobio, pa malo uključiš mozak i shvatiš šta se tu zapravo događa.
Ili ne shvatiš...

Ti si komšija sa Ćirom?

Tore-Jore, dogovorili smo se da to bude tvoje viđenje knjige, zar ne? Tako se suzbijaju loše vibracije.

Koliko je novca neko dobio za roman ne govori ništa o tiražu. Govori o trenutnoj poziciji te osobe u književnom svetu. Logično je da dobitiniku NIN-ove nagrade dobro plate za novi rukopis, ali to ne garantuje da će se ta knjiga prodavati. Isto tako, ne vidim zašto je nemoguće da neko na početku spisateljske karijere pristane na mali honorar, a posle se ispostavi da se njegov prvenac prodaje ko alva.

... a na Popboksu Pavle Zelić vaga domete Stojiljkovićevog KONSTANINOVOG RASKRŠĆA...

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7659 (http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7659)

Laguna ima već dva srpska romana o nacističkoj opsesiji okultnim. Mogli bi da po nekoj povoljnoj ceni prodaju paket LISIČJE LUDILO - KONSTANTINOVO RASKRŠĆE.

Pročitao sam juče KR - za jedan dan. Sačekaću da mi se malo slegnu utisci pa ću napisati par redova o istom.

Obavezno javi kad se slegnu. Da znamo da su slegnuti.

Pročitao sam KR za dan i po. Bilo je to jedno iznenađujuće bezbolno iskustvo. Roman je već pohvaljen na ovom topiku, ali sam ipak čitanju pristupio sa određenom dozom rezerve. Na sreću, KR je bilo vredno uloženog vremena.

Domaća žanrovska književnost nije bogata, a KR spada u red uspelijih dela. Negde na tragu Straha i njegovog sluge, samo žanrovski još profilisaniji (što je po meni +).

Dve stvari želim da posebno pohvalim, a to su: stil i zaplet. Smeštanje radnje u Niš tokom Drugog svetskog rata, te dopunjavanje priče vampirima, vukodlacima i okultnim su mi se izuzetno dopali. Volim postmoderno čitanje istorije, a KR nudi upravo to. Način na koji je delo napisano je takođe po mom ukusu. Okej, moglo je da padne još malo brušenja, ali i u svom sadašnjem obliku KR nudi preciznu i jasnu rečenicu koja klizi i pospešuje čitanje.

Mane?

Ima ih, ali, na sreću, one ne odnose prevagu nad onim dobrim.

Zamerio bih, pre svega, na nedostatku fokusa. Priča mi je previše neusresređena, sa previše rukavaca i slepih uličica. To samo po sebi nije loše, ali zahteva da roman bude duži kako bi se sve naratvine linije odmotale do kraja. S jedne strane ima manjka (retrospekcija o Ani, na primer, mogla je da ima više "mesa", ne bi škodio ni razdrađeniji konačni obračun), s druge viška (brojni epizodni likovi i njihove biogafije, te digresije koje doprinose koloritu ali odvlače pažnju od glavne priče).

Mnogo toga bi moglo da se doradi u eventualnoj adaptaciji za fim, i mislim da je to sledeći logični korak.

Kao i roman-nastavak u kome će se ispratiti sudbina jednog od 3 glavna lika.

Znači, stil i zaplet su OK. Fokus i rasplet nisu. Mlada ima venčanicu, ali malo izgužvanu, nije očešljana, ali nije ćelava, može da se uda, ali ne ide na slikanje. Eh, Kunac...

Quote from: scallop on 12-10-2009, 17:55:48
Znači, stil i zaplet su OK. Fokus i rasplet nisu. Mlada ima venčanicu, ali malo izgužvanu, nije očešljana, ali nije ćelava, može da se uda, ali ne ide na slikanje. Eh, Kunac...

Ti si se bas nesto navrzao na KR? Ne mora roman da bude remek-delo a da bude vredan postojanja. Ako nije jasno, meni je roman sasvim okej i smatram da zaslužuje svu pažnju koju dobija. Vreme je da Deksa otvori šampanjac (ako već nije).

ti skalope ko da nikad nisi video neki od njegovih 'mož da bude al ne mora da znači / nije revolucionarno al se može gledati/čitati' rivjua!

@Kunac: kažeš da je Konstantinovo raskršće negde na tragu Straha i njegovog sluge, da li je to poređenje po kvalitetu, i ako jeste, u čiju korist?

Quote from: Ghoul on 08-07-2009, 07:38:03
pročitao sam prvu polovinu romana – 130 strana – u jednom cugu.
ne pamtim da sam IKADA nešto od domaćeg žanrovskog pisanja pročitao ovoliko lako i glatko i neosetno i bez trunke smaranja – pa čak i sa popriličnim uživanjem.

ovo je ODLIČNO napisan žanrovski roman. ili, tačnije, odličnim uredničkim intervencijama doveden u stanje kakvim se –među domaćim žanrovcima- ne može pohvaliti niko sem, možda, skrobonje; samo što je dexino pisanje, ovde, još malo sočnije od goranovog.
uostalom, kad je lagunina mašinerija od onih antitalenata –koje sada neću imenovati- uspela da napravi komercijalne ili bar (za neke) čitljive autore, kod dexe je bilo mnogo manje posla jer je on i u sirovom i neprerađenom obliku natprosečno dobar pisac za ovakvu vrstu pisanja.

Quote from: Ghoul on 10-07-2009, 00:24:01
nemojmo se zajebavati: ovo je ŠKOLSKI primer žanrovskog pisanja, sa pitkom i jednostavnom rečenicom i tek ponekom bombastičnom figurom, sa kratkim, iscepkanim poglavljima, sa OBILJEM dijaloga, sa obaveznim (skoro mehaničkim) klifhengerima ili pančlajnovima na kraju svakog poglavlja, itd.

za moj ukus, ovo je možda i previše žanrovski pisano, ali - u tim granicama- ovo je svakako bolje od većine čisto-žanrovskih romana izašlih kod nas u poslednje vreme.

Znam da je Ghoul jedan od najvatrenijih fanova Konstantinovog raskršća. Ja možda ne delim u potpunosti njegovo oduševljenje, ali svakako KR smatram osveženjem i romanom vrednim čitanja.

Quote from: angel011 on 12-10-2009, 18:18:17
@Kunac: kažeš da je Konstantinovo raskršće negde na tragu Straha i njegovog sluge, da li je to poređenje po kvalitetu, i ako jeste, u čiju korist?

Strah i njegov sluga je neprikosnoven. Izuzetno cenim ovaj roman Mirjane Novaković. Opet, Stojiljković mnogo više od Novakovićeve igra na kartu žanra, želi da zabavi publiku, tako da će biti prijemčljiviji širem krugu čitalaca.

Poređenje Straha i Konstanitna nije bilo po kvalitetu, u ovom slučaju dama ima prednost, nego po načinu na koji je postavljena priča. (Radnja je smeštena u prošlost, stranac dolazi u Srbiju kako bi istražio nešto misteriozno, nešto što "nije sa ovoga sveta"...) U oba slučaja obrađuje se motiv vampirizma, što je takođe interesantna spona. Ima još nekih preplitanja, ali ne bih da spojlujem. Sličan slučaj je i sa Milosavljevićevim Đavolom i malom gospođicom. Poput Konstantina i Đavo (namerno ili nenamerno) ima dosta dodirnih tačaka sa Strahom.

Ok.

Na Popboksu se zahuktava živa politička rasprava o romanu koliko vidim (među komentarima na Pavlovu recenziju)...

Quote from: crippled_avenger on 12-10-2009, 18:46:09
Na Popboksu se zahuktava živa politička rasprava o romanu koliko vidim (među komentarima na Pavlovu recenziju)...

pavle je svojim kritikama oduvek umeo da uzburka čitaoce!

a? ono je "živa" rasprava?

(možda na forumu?)

Prikaz je praznjikavi hvalospev i ako već knjiga nije bolja, morali su kritičari biti bolji.
Ali nema veze, sad će dexa da kaže da se mi žanrovci ne računamo, da smo nesuvisli i ko zna šta sve ne. Ili neće da kaže, pošto mu je Pavle drug; ladno je popljuvao Mićino mišljenje kao nekompetentno ali verujem da će ovo isticati kao pogodak u srž. Svako radi kako ume i koliko ume, a sitna duša nema kud.

Dexa nije "popljuvao moje mišljenje kao nekompetentno", već ga nije komentarisao. Ne vidim ni razlog zašto bi ga komentarisao - to je, u suštini, pozitivan prikaz. Ja mislim da je "Konstantinovo raskršće" sasvim solidan žanrovski roman, koji je imao potencijal da bude još bolji. Porediti ga sa Mirjanom Novaković je neprimereno, jer to poređenje može samo postojati na najnižoj tematskoj ravni. U svakom drugom pogledu ova dva romana nisu za poređenje.

S druge strane, Pavle piše prikaz primeren sajtu na kome ga objavljuje. Nažalost, taj prikaz boluje od slične boljke od koje boluje i sam roman - stavlja se na jednu stranu, što u umetnosti veoma retko donosi plodove.

ne pratiš dovoljno komentare okolo na raznim nivoima...

Neke stvari je bolje ne znati :)

ne pratiš dovoljno komentare okolo na raznim nivoima...

Ne. zakk je u pravu.

Quote from: Ghoul on 12-10-2009, 18:06:11
ti skalope ko da nikad nisi video neki od njegovih 'mož da bude al ne mora da znači / nije revolucionarno al se može gledati/čitati' rivjua!

I nisam. Lepo pasuje kad se povežu mejnstrim stil i žanrovski karakter. Žanrovsko pozicioniranje Deksa svakako nije priželjkivao.

pa nije valjda očekivao da sa svojim žanrovskim palamuđenjem stane rame uz rame sa Crnjanskim i Kišom?

O tvom palamuđenju kad dođeš na red. Angažuj Kunca. Biće: "lep i naočit, samo mu smrde noge". Ili Ghoula. Zamisli komentar u kome se kaže da je tvoja knjiga "lako, pitko štivo za plažu i druga opuštanja", sa divnim digresijama koje podsećaju na neke "naporne" radove starijih kolega. To ti je kao: "Ljubim te u oko!" i izvadi ti oko da ga poljubi. xcheers

pa nije lako dexinim drugarima u ovom času; treba nahvaliti njegovo delo, a ne kompromitovati se previše u javnosti.

@scallop & Boban

Vas dvojica ne prestajte da me fascinirate. Vaša opednutost Konstantinovim raskršćem zaista nije zdrava.

xcheers

pa pravimo promociju knjizi; zamisli da nas dvojica ni reč nismo progovorili; oduzmi naše postove i sve šta su oni izazvali... dexa treba da nam ljubi stope što talasamo oko njegovog romana. Ko bi bre uopšte i znao da to postoji bez naše pripomoći?

vas dvojica, znači, pomažete mlađem kolegi da promoviše svoju knjigu? :)

Pa tako ispada, zar ne?
Misliš da ja ne znam da je ćutanje gora prikaza od svakog pljuvanja?
Malo zdrave zajebancije nikome neće škoditi, posebno ne takvom zajebantu kakav je dexa.

Sigurno. Uostalom, pogledaj moja zapažanja. Videćeš da nema razlike. Jedino sam se ja, iz obzira, više zadržao na tehničkim nedoslednostima i nisam pominjao žanrovski karakter romana, koji "osvedočeni" Deksini prijatelji posebno ističu.

Ja sam čitao neke Deksine priče i uvek imao povoljno mišljenje o njima. Naravno, on o svom pisanju ima bolje mišljenje nego ja. "Konstantinovo raskršće" je njegov prvi roman, a to je izazov koji nije sasvim položio. Pa, šta? Moj prvi roman još leži u nekoj mojoj fijoci. Biće još romana, a povoljni komentari nisu baš produktivni za te romane. Kad izuzmemo naručene i plaćene promotivne tekstove od "Lagune" i beskrvni Zelićev napis, ono što ostaje nije naročito udivljenje novom bestseleru.

I, ostavi se ping-ponga sa opsednutošću. Tu lopticu nećeš nigde prebaciti. Bolje razmisli šta si, kao neopsednut, napisao o tom romanu. Bože, sačuvaj me takvih pohvala.

Ne povezuj me sa Bobanom. Boban nije čitao ništa osim blurba na knjizi. Izdavači ne čitaju. 

@scallop

Mene blago iritira ova vrsta diskursa. Impiciras se da je roman vredan objavljivanja samo ako je remek-delo - sto je nonsens. Da je tako, celokupna domaca produkcija bi se svela na jedan roman u svakih pet ili deset godina (a i to je pod znakom pitanja).

Dalje, ne vidim zašto bi žanrovsko određenje Stojiljkovićevog romana imalo negativan prizvuk. Niti primećujem da se autor toga stidi ili od toga beži.

O relativizovanju onog sto sam napisao o KR ne bih tosio reči. Neka ljudi pročitaju moj kratki osvrt pa neka sami zaključe da se takvih pohvala treba čuvati ili ne.

Poslednje, ali ne i najmanje bitno, je to konstanto aludiranje da pohvalu (bila ona iskrena ili "u rukavicama") može da izrekne samo onaj koji prijateljuje sa autorom. Kao, oni se znaju pa će sada mađusobno da se hvale. Dejana Stojiljkovića u životu nisam sreo, niti znam išta o čoveku - osim da je iz Niša & da povremeno piše za Popboks. Zapravo, ako ćemo tako, da pre par nedelja sam više znao o Radmilu Anđelkoviću, nego o Dejanu Stojiljkoviću. Ali, to što ste svesni da neko postoji ne čini vas automatski njegovim/njenim prijateljem.

Uostalom, svoj celokupni kontakt sa autormom Konstantinovog raksršća mogu da vam pružim na uvid. Sve je u okviru topika na Novim kadrovima. Pročitajte. Možda nađete ponešto zanimljivo.

Ako nista drugo, bar cete iz prve ruke saznati kako je Dexa odreagovao na tekst Mice Milovanovica...

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=657 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=657)

"Recimo, ko zna gde bi bila nasa vodoprivreda da se Mica Milovanovic nije zamajavao SF teorijom." xrofl

Quote from: Alexdelarge on 13-10-2009, 13:30:52
"Recimo, ko zna gde bi bila nasa vodoprivreda da se Mica Milovanovic nije zamajavao SF teorijom." xrofl

Na primer... I još mnogo toga pride...

Quote from: Kunac on 13-10-2009, 13:21:07Uostalom, svoj celokupni kontakt sa autormom Konstantinovog raksršća mogu da vam pružim na uvid. Sve je u okviru topika na Novim kadrovima. Pročitajte. Možda nađete ponešto zanimljivo.
Ako nista drugo, bar cete iz prve ruke saznati kako je Dexa odreagovao na tekst Mice Milovanovica...
http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=657 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=657)

DOBAR JUTAR!

taj link sam ja odavno, čim je to bilo aktuelno, okačio na ovom istom topiku.

nego,
zelić ima posebne veze sa jugom, iako nije došo sa juga nego sa golfa.

promoviso UGRIZ STRASTI na svetosavskom sajmu u nišu na kome je dexa neki vezista s organizatorima; objavljivo u TRASHU u čijoj je redakciji dexa kao urednik iz senke; ima ga u GRADINI, ima ga na sićevačkoj koloniji (gde je dexa takođe bio u nekom odboru), piso o dexinom stripu EXTRA GEDŽA, piše hvalospeve stripovima marka stojanovića u STRIP PRESSINGU koji uređuje marko stojanović, evo vidim u novoj GRADINI ima hvalospev "Disciplina kolumne" (O knjizi Marka Stojanovića Južnjačka uteha) u kome se iz naslova vidi da je pohvala... a text o KONSTANTINU na POPBOKSU je rezerviso toliko odavno da, kad sam ja teo da pišem, reče mi urednik meho – ihaaaaj, da si mi ti živ i zdrav, paolo zoeljo to rezerviso još pre mesec dana!

PS: da ne ispadne meho grbav, ovo 'paolo zoeljo' sam možda ja dodao... xyxy

Prajsles: i Dexa stavio Bobana u potpis na NK. xcheers

Uradio je to odavno, samo je u međuvremenu promenio citat. :mrgreen:

Ja, generalno, neprestano imam isti taj osećaj koji ima i dexa - da se petljam u stvari koje mi nisu struka i od kojih ne živim. Ali, s druge strane, šta da radim kada se oni koji bi trebalo da se time bave - ili to ne rade, ili rade na neprimeren način.

Da ne bih bilo koga ugrozio time što amaterski radim, ja se trudim da budem veoma oprezan u svojim sudovima (što mi se često zamera na ovom forumu i drugim mestima). Ja zaista ne smatram da sam na bilo koji način svojim tekstom na ovom forumu mogao nekoga odvratiti da kupi dexinu knjigu. To mi nije bila namera ni u jednom trenutku, jer smatram da je to dobar žanrovski roman, koga treba pročitati. On ima i nekoliko mana, koje sam iz zaista najbolje namere naveo.

Citirate dexinu ironičnu, ali i duhovitu izjavu, ali ne cititrate i jednu drugu njegovu izjavu, koja mi veoma prija i pokazuje da ipak nisam uzalud pisao svoja zapažanja:

Glede mana koje si pomenuo, uglavnom se slazem sa tim, nesto od toga je medju prvima pomenuo i g-din Mica Milaovanovic na Animi (fala mu na tome)

Na kraju, smatram da je zabrinutost za vodoprivredu krajnje neopravdana, jer se od rada u vodoprivredi (ili farmaceutskoj industriji, za koju dexa iz meni razumljivih razloga, nije zabrinut) može toliko pristojno živeti da ostaje vremena i za pomoć ljudima iz finansijski krajnje problematičnih oblasti, kao što je književnost.  :)

Dexa je nekom prilikom na Art-Animi, još pre KR, pomenuo i da te poštuje i da ceni tvoje mišljenje, ili nešto u tom stilu.

Quote from: Kunac on 13-10-2009, 13:21:07
@scallop

Mene blago iritira ova vrsta diskursa. Imp(l)iciras se da je roman vredan objavljivanja samo ako je remek-delo - sto je nonsens.

Ne iritira te "blago" - iritira te mnogo. Sad kucaš po tastaturi iz prstiju, a ne iz glave. I, dokle sa impliciranjem šta neko implicira? Koji je to trend da se drugima gura u usta ono što nisu rekli (napisali)? Sad su ti drugi krivi pošto su ukazali da je tvoj komentar kontradiktoran. Hajde, pamet u glavu, pročitaj ceo topik od početka i nađi gde sam ispoljio zlobu prema Deksi. Citiraj.  

Ne iritira me mnogo, vec onoliko koliko sam napisao. Malo. The end of story.
Za pamet ne brini, vec je u glavi.

...priča o KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU se kanda tek zaukava, tokom sedmice Pravda dve stranice ustupila gospodinu Stojiljkoviću; as for myself, iako sam planirao da odolevam hype-u, u četvrtak sam nenadano dobio KR na dar, te ću ga i pročitati, na naslovnici otkrio i germanizovano ime svoje matice, a danas pri kraju (beogradske) Hilandarske ulice (na desnoj srani ka Botaničkoj bašti) sam opazio svež grafit  "SEKSI DEKSI KEKSI"...

Komentari čitalaca na Laguninom sajtu:

Misteriozna Srbija, Sep 21, 2009 
Od: Nikola Marjanović 
   
Kada sam kupovao ovu knjigu nisam znao da se priča većim delom vrti oko natprirodnog, tačnije vampira.To me je iznenadilo ali vrlo prijatno jer mi je priča bila izuzetno zanimljiva a posebno natprirodni elementi kao i opisi likova i starog Niša i okoline. Prijatno iznenađenje jer je ovo i prvi domaći pisac čiju sam knjigu pročitao i nadam se sledećim radovima ovog pisca. Čista petica. 

Imate li ideju ko bi mogao da ostavi ovakav genijalan komentar? :-)

ja mislim da je - Nikola Marjanović?

neki klinja, u svakom slučaju.

Kreša?

Ma Kreša čita samo stripove, ne čita knjige!  :!:

Quote from: Ygg on 23-10-2009, 01:54:37Ma Kreša čita samo stripove, ne čita knjige!  :!:

pa lepo je priznao da mu je ovo prva knjiga!

Nagrada Miloša Crnjanskog za 2009. dodeljuje se za roman "Konstantinovo rasrkšće" (Laguna, 2009) Dejana Stojiljkovića. Žiri u sastavu  Milo Lompar, Dimitrije Tasić i Radivoje Mikić je Odluku o Nagradi doneo jednoglasno.

Nagrada Miloša Crnjanskog dodeljuje se dvogodišnje,  počev od 1981. godine, piscu za prvu objavljenu knjigu iz svih oblasti u kojima se ogledao Crnjanski (roman, pripovetka, poezija, drama, esej, putopis, memoari). Nagrada se dodeljuje za delo od izuzetne vrednosti.  Među laureatima su mnoga istaknuta imena naše književnosti: Borislav Pekić, Dušan Kovačević, Radoslav Petković, Miroslav Popović, Milosav Tešić, Judita Šalgo, Dragan Velikić, Miloš Komadina, Borislav Mihajlović Mihiz, Dejan Medaković, Aleksandar Gatalica, Milena Marković... Nagrada se sastoji od novčanog iznosa od 2000.00 evra (u dinarskoj protivvrednosti), Povelje i bronzane medalje sa likom Miloša Crnjanskog.

Uručenje Nagrade obaviće se tokom novembra, u maloj sali Kolarčeve zadužbine.

Sad sam i ja čula za to... Bez uvrede Deksi, ali dati tu nagradu za "Konstantinovo raskršće" je apsurdno.

boji mse da će svaki komentar u tom pravcu smesta biti okvalifikovan kao zavist itsl. pa stoga... čestitke.

Takva nagrada samo može da ide na ruku svima koji pišu fantastiku u ovoj zemlji.

Setite se. Kada je Zoran Živković 2004. godine dobio World Fantasy Award bio je cenjen svuda osim u svom selu, to jest u delu tog sela koje je njegovom uspehu najviše trebalo da se raduje. Forum Znaka Sagite mi je svedok. Vidite, boli me uvo ko šta misli o Živkovićevim knjigama, ali činjenica je da je taj čovek svojim uspehom debelo otvorio vrata za srpsku fantastiku u svetu. I što je još važnije, ako gledamo sopstveno dvorište, danas je sasvim normalno - i trebalo bi da bude sasvim normalno - da neki pisac fantastike dobije uglednu književnu nagradu poput "Crnjanskog". Ako ništa drugo, niko više ne može da priča da je tako nešto nemoguće.

Čestitke Dexi na uspehu, a ostalima želim da ga nadmaše. Ovakve stvari su dobre za podsticanje takmičenja na sceni.

Bravo!

Naravno, čestitke Dexi...

Quote from: taurus-jor on 27-10-2009, 21:19:30
Takva nagrada samo može da ide na ruku svima koji pišu fantastiku u ovoj zemlji.

Setite se. Kada je Zoran Živković 2004. godine dobio World Fantasy Award bio je cenjen svuda osim u svom selu, to jest u delu tog sela koje je njegovom uspehu najviše trebalo da se raduje. Forum Znaka Sagite mi je svedok. Vidite, boli me uvo ko šta misli o Živkovićevim knjigama, ali činjenica je da je taj čovek svojim uspehom debelo otvorio vrata za srpsku fantastiku u svetu. I što je još važnije, ako gledamo sopstveno dvorište, danas je sasvim normalno - i trebalo bi da bude sasvim normalno - da neki pisac fantastike dobije uglednu književnu nagradu poput "Crnjanskog". Ako ništa drugo, niko više ne može da priča da je tako nešto nemoguće.

Čestitke Dexi na uspehu, a ostalima želim da ga nadmaše. Ovakve stvari su dobre za podsticanje takmičenja na sceni.

Živković je dobio nagradu "Crnjanski" za "Četvrti krug".

Eto. :lol: ;)

Čestitke Deksi, naravno.

Obrni-okreni, to je uspeh vredan svake hvale. Jeste malo iznanadjujuce, ali nagrada je zbog toga jos sladja.

sto bi reko marko m. dabovic: ti si knjizevnik, ti si umetnik, ti treba sve prve nagrade da dobijes. :evil:

Malo kasnim sa informisanjem, tekst u Blicu me doveo na ovaj topik, pa vidim da je knjiga nagrađena. Pridružujem se čestitkama.

Recenzija u današnjem Blicu je pak, bez sumnje, prilično negativna. Ne znam da li je prva tj jedina takvog stava?

pa sad kada su se istrošile naručene i plaćene recenzije, a i ortačka dodela nagrade, slede naravno nepristrasni kritičari pa se i ne može očekivati mnogo toga lepog...

Quote from: Alex on 03-11-2009, 16:39:01Recenzija u današnjem Blicu je pak, bez sumnje, prilično negativna. Ne znam da li je prva tj jedina takvog stava?

ko uopšte piše za blic, i šta je zamerio knjizi?

šta god da je, sumnjam da će laguna i dexa da se potresu.

Quote from: Ghoul on 03-11-2009, 16:59:44

Quote from: Alex on 03-11-2009, 16:39:01Recenzija u današnjem Blicu je pak, bez sumnje, prilično negativna. Ne znam da li je prva tj jedina takvog stava?

ko uopšte piše za blic, i šta je zamerio knjizi?

šta god da je, sumnjam da će laguna i dexa da se potresu.

Zamerila. Glupo je da se prepričava, koga zanima neka nađe novine.

aha... ko uopšte piše za blic?
Pa urednik kulturne rubrike je Aleksandar Gatalica, jedan od ranijih dobitnika nagrade Crnjanski... mora da mu se prevrnuo stomak kada je video kakva nebuloza će zauvek biti pominjana u istoj rečenici s njim.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paramecijum.com%2Fmb%2Fblic21.jpg&hash=299633c43d652654c5cafa03e5d80a2bd59c9a18)

Šteta što je ovaj tekst očigledno urednički skraćen zbog nedostatka prostora.

Ahem. Žanrovska, horor priča sa vampirima i vukodlacima sama po sebi nema ni dubine ni smisla. Genijalno. Kao da bilo koja druga vrsta literature ima sama po sebi smisla i dubine, a ne tek onda ako to unese autor.

Nisam josh prochitao roman, ali ova kritika deluje kao srednji deo nekog duzheg teksta.

Sa druge strane, teshko je ozbiljno shvatiti kritiku zhanrovskog dela, napisanu od strane nekoga ko taj zhanr tako jasno i ochigledno prezire.

Meni ova kritika lici na cisto pljuvanje zanrovske knjizevnosti.
Citiram : " Likovi deluju kao da su nacrtani, a okultne zavrzlame koje ih pokrecu suvisno je i komentarisati ", pa " ono sto samo po sebi nema ni dubine ni smisla, zanrovska horor prica, sa vampirima i vukodlacima ". Znaci ono sto je zanrovsko odmah je u startu besmisleno. Pa dalje : Jedino u takvoj literaturi bi spojevi reci poput " vazduha ispunjenog nevericom " ili carsava " mokrih od hladnog znoja " mogli da budu pozeljni, a povezivanje najmracnijih dogadjaja sa otkucavanjem ponoci okolnost kojoj se ne treba smejati.
Elem, kriticarka nam porucuje kako je to jadan i bedan zanr, besmislen, sam autor pod uticajem stripa, horor i jeza su po njoj jednostavno knjizevno neprihvatljivi.
Zali boze ko za Blic daje 30 dinara. Po kvalitetu su sve blizi Kuriru.

ocigledno je da kriticarka blica nije dozivela parodiju katarze.

pa, ruku na srce, žanrovska literatura jeste manje vrednosti, baš zato što robuje žanrovskim ograničenjima.
Mi možemo voleti ili ne voleti neki žanr, ali umišljati da je ravan mejnstrimu je detinjasto.
Dexina knjiga jeste žanr i o njoj treba da sude ljubitelji žanra... ne bi nikada ni dospela na sto ozbiljnih kritičara da joj nije izmajmunisan Crnjanski.
To delo čekaju lavine podsmeha i izrugivanja na svim zamislivim nivoima...

deal with it.
ova kritičarka ima manju toleranciju prema trešu što se domaćim žanrovskim pisanjem zove.
i ja je razumem.
floskule koje ona citira, kao i tretman likova i zapleta, JESU paraliterarni, žanrovski.
ako vam je ok žanr, ok vam je to tako. njoj nije.
postoje i dela koja prevazilaze žanr (bakić, m. novaković, pekić...), ali većina - poput dexinog - ostaje u njemu skroz, i ne viri im ni čuperak izvan.

mi, ovde, koji žanr pratimo, ili ne primećujemo te stvari, ili ako primetimo, ne smetaju nam. ali to ne znači da te falinke ne postoje, ili da nisu falinke. pitanje je samo šta se od dela očekuje i kojim aršinima se meri.
ova kritičarka je, zavedena medijskom halabukom i nagradom, očito dexu odmerila književnim standardima.

u svakom slučaju, zabavljalo bi me da vidim kako bi reagovala na jednog, npr, nešića i njegove 'mamojepce' te fraze i floskule od kojih se i ovdašnjim čitaocima strane žanrovske književnosti može okrenuti stomak.
ali, o tome, uskoro, u mom osvrtu na nešića.

Izraz "žanrovska književnost" notorna je budalaština. I treba ga pokopavati kad god se pojavi. Svako književno delo sadrži elemente nekog žanra. Neka se, međutim, oslanjaju na žanrovske klišee, zbog čega su niže vrednosti, i nazivaju se, vrlo pogrešno, žanrovskim. Njih bi trebalo zvati štanc-književnošću ili kliše-književnošću budući da nastaju prema formuli.

Na žalost, termin "žanrovska književnost" se pežorativno koristi i za svako pisanje koje u sebi sadrži elemente "prezrenih" žanrova, i svi koji pišu književnost sa dominantnim ili odlučujućim elementima fantastike, trebalo bi da budu prvi koji će da osude takvu praksu.

Quote from: Ghoul on 03-11-2009, 18:13:44
ali, o tome, uskoro, u mom osvrtu na nešića.

Da li si čitao "Odraze u retrovizoru" iz Istinitih laži?

Vesna Trijić: HOROR
(Dejan Stojiljković, Konstantinovo raskršće, Laguna, 2009)

Kao što činjenica da se u njemu ,,pojavljuju" Hitler i Himler ne čini ovaj roman istorijskim, tako ga ni pomen starih niških kafana, ulica i viđenijih ljudi ne čini lokalnim; nesvakidašnje obilje citata kojima su zbliženi Hitler i Tito sa Andrićem i Margerit Jursenar, pretvorilo je sve te parole i izreke u gomilu praznih reči; ako je suditi prema informativnosti brojnih fusnota (mada su u književnom delu i dve previše), autor polazi od pretpostavke da njegov čitalac ne zna baš ništa. Sve su to samo bizarni pokušaju da se ,,produbi" i ,,osmisli" ono što samo po sebi nema ni dubine ni smisla — žanrovska, horor priča sa vampirima i vukodlacima. Jedino u takvoj literaturi bi spojevi reči poput ,,vazduha ispunjenog nevericom" ili ,,čaršava mokrih od hladnog znoja" mogli da budu poželjni, a povezivanje najmračnijih događaja sa otkucavanjem ponoći okolnost kojoj se ne treba smejati. Pripovedač je najviše truda uložio u postizanje psiholoških efekata radnje, u ispunjavanje čitalaca jezom i zortom; on zato svodi događaje na upečatljive detalje koje je lako vizuelizovati, a tzv. unutrašnji život junaka predstavlja u njihovom izgledu i spektakularnom nastupu. Naravno, sve se to da objasniti uticajem stripa, ali se ne može tretirati kao književno prihvatljivo rešenje: radnja romana je razbijena na statično raspoređene epizode, podređene pravilima žanra, likovi deluju kao da su nacrtani, a okultne zavrzlame koje ih pokreću suvišno je i komentarisati.

Međutim, pravi horor nastaje tek kada povodom ovakvog štiva neki ovdašnji ugledni autori počnu da kliču kako je Niš konačno dobio sopstveni, društveno koristan roman. Teme savezničkog bombardovanja 1944. i sudbine četničkog pokreta ne mogu da operu ,,Konstanovo raskršće".



wtf?! Šta je "društveno koristan roman"?! Ko je to rekao?

mislim da trijićeva aludira na tekst vladimira kecmanovića o "konstantinovom raskršću" koji je nedavno objavljen u politici, gde on otprilike kaže da stojiljkovićev roman pokreće pitanja "od šireg društvenog značaja" ili tako nešto. ne "društveno-koristan roman", to je neka ironija, verujem. osim ako grešim, pa ipak nije reč o aluziji na kecmanovićev tekst.

FUCK!
upravo sam trapavo uspeo da u bezdan sajberspejsa bacim jedno mini-predavanje o razlici između 'trivijalne književnosti' (to je ono, jore, što si bez potrebe probao da krstiš novim imenima, iako je u teoriji knjiž. već odavno prepoznato) i žanrovske.

avaj, bolje da to ipak ostavim za doktorat – kad već nisam poslušao sopstveni savet da duže postove pišem u wordu umesto u ovom debilnom prozorčetu za fast reply!!! :(

ukratko – jore, grešiš po pitanju žanr. knjiž; a do nešića u lažima još nisam došo.

Pre par dana se na stripovi.com javio čovek koji je kod nas pisao "trivijalnu literaturu" (pulp je valjda odgovarajući termin) i to krimiće, vesterne, ljubiće, čak i porno - pod pseudonimima za X-100 i druge edicije. On je pisao po 2 romana mesečno. Tako da - to nije baš to, zar ne?

Hm, to zvuči kao Ćurčić :)
Daj link!

Quote from: zakk on 03-11-2009, 19:38:06
Hm, to zvuči kao Ćurčić :)
Daj link!

http://forum.stripovi.com/topic.asp?TOPIC_ID=35648&whichpage=1 (http://forum.stripovi.com/topic.asp?TOPIC_ID=35648&whichpage=1)

Quote from: Ghoul on 03-11-2009, 19:09:52
FUCK!
upravo sam trapavo uspeo da u bezdan sajberspejsa bacim jedno mini-predavanje o razlici između 'trivijalne književnosti' (to je ono, jore, što si bez potrebe probao da krstiš novim imenima, iako je u teoriji knjiž. već odavno prepoznato) i žanrovske.

avaj, bolje da to ipak ostavim za doktorat – kad već nisam poslušao sopstveni savet da duže postove pišem u wordu umesto u ovom debilnom prozorčetu za fast reply!!! :(

ukratko – jore, grešiš po pitanju žanr. knjiž; a do nešića u lažima još nisam došo.

Jebem ti sajberspejs. Moja sućut, mnogo mi se puta dogodilo, i posle toga sam gubio želju za daljom raspravom.

Ipak, hajde da ne čekamo tvoj doktorat, obrazloži šta si mislio na nekom drugom topiku da ne zagađujemo ovaj. Ja i dalje mislim da je termin "žanrovska književnost" politički, i da se iza njegove upotrebe svašta podvlači, i da ga se stoga treba ratosiljati. Čak mi i izraz "trivijalna književnost" zvuči bolje.

Jore, mislim da gresis... Ali jednako me mrzi da elaboriram.
Zanrovska knjizevnost je jedno, a trivijalna drugo. Ja to nikada ne bih izjednacavao.

Ni ja, mada se žanrovska često zadovoljava time što je žanrovska i ni ne pokušava da ne bude trivijalna.

Quote from: Mica Milovanovic on 04-11-2009, 14:51:14
Jore, mislim da gresis... Ali jednako me mrzi da elaboriram.
Zanrovska knjizevnost je jedno, a trivijalna drugo. Ja to nikada ne bih izjednacavao.

Ne bih ni ja. Ali, na žalost, praksa oko mene me demantuje. Evo, sam Boban piše da je "žanrovska literatura" manje vrednosti. Ako je manje vrednosti, onda je ona trivijalna, zar ne?

pa nije tako jore; ako neka vrata nisu plava i nisu zelena ne znači da su crvena... to je prosta logika koju je postavio još Aristotel: - od dve suprotne izjave jedna mora biti tačna a druga mora biti pogrešna; od dve različite izjave jedna mora biti pogrešna a druga ne mora biti tačna... i tako dalje.

Ja ne tvrdim, Bobane, štaviše UOPŠTE se ne slažem sa tim iskazom. Uostalom, poslednja rečenica u mom postu ima jedno "zar ne" na kraju, što je čini upitnom a ne izjavnom.

Mislim da se upravo postojanje konvencija i klišea unutar žanrovske produkcije može koristiti kao argument da je stvaranje kvalitetnog žanrovskog dela vrlo zahtevno, možda čak i teže od nekih manje kodifikovanih formi u kojima nema toliko ograničenja, konvencija i zahteva. Naprosto u okolnostima žanrovske produkcije je mnogo teže biti originalan ili barem svež.

A autor često upada u zamku da se više bavi obezbeđivanjem da su pokrivena "zahtevana" žanrovska opšta mesta a manje, da kažemo "pravim" stvaranjem/ izražavanjem. Ovo delom ima veze i sa miljeom u kome se stvara (scena, publika, specijalizovani mediji itd.), pa neretko ljudi izvan žanra umeju da napišu izuzetno žanrovsko delo zahvaljujući tome što nemaju percepciju obraćanja poznatoj publici i polemisanja sa poznatim drugim žanrovskim autorima. Pekić je tu dobar primer mada mi prvo pada na pamet Brad Meltzer i njegov Identity Crisis.  :) Hoću reći, nežanrovski pisac može jasnije od žanrovskog veterana da vidi potencijal žanra da se ispriča netrivijalna priča zato što se žanrom bavi incidentno a ne stalno, pa mu je percepcija svežija. Naravno mnogi nežanrovci kad pišu žanr samo završe u ređanju najgrđih klišea koje žanrovska publika već zna i prezire a oni misle da su prvi naleteli na njih...

Žanrovske konvencije su u suštini uvek tanak led jer na neki način mogu da zavedu autora da kroz njihovu primenu dokazuje svoju pravovernost i žanrovsku erudiciju. Zatim, ne treba smetnuti s uma da su neki od klišea ili konvencija, hteli mi to ili ne, u stvari vrlo dobra rešenja, ali su potrošena i obesmišljena. Međutim samo postojanje tih rešenja može biti i inspirativno jer daje autru neku ideju o strukturi onoga što pokušava da stvori, zadaje mu da misli o nizu elemenata koji čine celovito delo a njegovo je da proba da ih osveži ili prevaziđe.

"Hoću reći, nežanrovski pisac može jasnije od žanrovskog veterana da vidi potencijal žanra da se ispriča netrivijalna priča zato što se žanrom bavi incidentno a ne stalno, pa mu je percepcija svežija. Naravno mnogi nežanrovci kad pišu žanr samo završe u ređanju najgrđih klišea koje žanrovska publika već zna i prezire a oni misle da su prvi naleteli na njih..."

=odličan primer za I grupu: william burroughs
=odličan primer za II grupu: vasa pavković i v. kecmanović u BELOM ŠUMENKU

Dopada mi se ovakva rasprava i spreman sam da se sa mnogo toga, što Avenger i Meho ovde pišu, složim. I da se ne složim. Kao što bih se složio i nesložio sa Bobanom i Jorom. Sa Mićom sam već raskrstio po pitanju žanrovske literature.

Nekako se osećam izopštenim jer nikada, a za to imam brojne svedoke, nisam zastupao žanrovsko kao opredeljenje. Uvek sam pokušavao da literaturu vidim kao dobru i kao ne dovoljno dobru. Čini mi se da je mojim dilemama najviše doprineo naš mejnstrim koji, otkako pamtim, uvek vidi žanrovsko kao trivijalno. Time se slažem sa Jorom, jer iz tog ugla je svejedno šta je podcenjivačkije od te dve odrednice. Složio bih se ja i sa Mehom i Avengerom kada bih znao da protumačim njihova dvosmislena poređenja gostovanja glavnog toka u "žanru" i "iskakanje" iz žanrovskog onih drugih. Da li to znači da će neka knjiga biti dobra bez obzira da li ju je napisao "nežanrovski" ili "žanrovski" pisac ako je dobra, odnosno, loša bez obzira na to da li je napisao "žanrovski" ili "nežanrovski" pisac ako je loša. Ako je tako, onda se u potpunosti slažem.

Drugo pitanje je ko čita literaturu koja je dobila "žanrovski" pečat? Vidim da je ni vi ne čitate, osim "Konstantinovog raskršća" i tu žalim što je Dexin pokušaj iskoraka iz "žanra" popio čašu žuči, jer je i na ZS dobio mišljenje koje je sve samo ne mišljenje o "ozbiljnom" romanu. Neću se zadržavati na citiranju. Ja samo mogu da poželim lošu kritiku kakvu je dobio od Vesne Trijić. Nemam šanse ni toliko. Pa, recite mi, onda, da li je dovoljno da knjiga bude "dobra" ili je potrebno nešto više?

Eto, pogodilo se da istovremeno postuje Ghoul. Ništa namerno, meni je trebalo više vemena. Čak se i slažem sa njegovim primerima.

I, ne priznajem žanrovske konvencije, one su za mene balast koji nikada nisam trpeo, pa ni sada. Sa onima koji ih naturaju, kao napr. ABN, u sukobu sam otkako sam počeo da pišem. I biću i dalje.

Zabluda oko žanra i vrednosti ogleda se u tome da žanr ne čine artefakti već postupak građenja likova i situacija. Drugim rečima, nije svaka priča o kaubojima i indijancima western žanr. Kada ljudi kažu da postoji samo dobra i loša književnost, onda često misle da ima dobrih knjiga o kaubojima i indijancima, a zapravo zanemaruju da su to dela koja iskoračuju iz konvencija i gotovo da nemaju veze sa žanrom. OK, kod westerna je to dramatično jasno jer se radi o dalekom i drugačijem okruženju, ali kod krimića kreće pretapanje u druge žanrove i mejnstrim, kod savremene fantastike takođe.
Kao mali, uvrštavali smo dela Hakslija ili Orvela u SF žanr jer se ponegde pominje SF terminologija, ali to je bilo pogrešno. Kod SF-a je ovo preklapanje još dramatičnije jer svako pominjanje sutrašnjice ili alternativne stvarnosti doživljavamo kao SF, opet zanemarujući da je SF obrazac a ne ambijent.
I slažem se da je danas mnogo teže napisati dobar kliše, ali moguće je. Na žalost, većina domaćih autora nisu sposobni za to.

U književnosti postoje samo dva žanra, samo dve kategorije, samo dva pravca, samo dve odrednice - dobra i loša književna dela. Sve ostalo je pišanje uz vetar i pomoćne sprave.

Drago mi je da u svekolikoj knjizevnosti ne postoje osrednja dela (mada je malo cudno da se dobra dela, izmedju ostalog, izdvajaju po nepostojanju "crno-belih' podela). Jos samo da se dogovorimo ko odredjuje sta je dobro a sta je lose, koje su predispozicije za posao, koliko se placa, kakvo je zdravstveno osiguranje... Subjektivnom vrednovanju stvarno nema mesta van subjektivnih kategorija, zanrova i odrednica.

Melkore, cinizam je uvek uopštavanje. Može i obrnuto: uopštavanje je uvek cinizam. To je najkraće što mogu napisati za Cornelijusov stav i tvoj odgovor. Ustvari, za tvoj cinični odgovor na Cornelijusov cinični stav. Kao i obično, mada su cinizmi suprotstavljeni, obojica ste u pravu.

Naravno, u Cornelijusovoj opštosti nema kategorija kao u boksu, kao što u tvojoj individualizacija ima prednost nad opštim. Oni koji ocenjuju literaturu se trude da imaju kriterijume po kojima ce ocenjivati, oni koji čitaju samo svoje subjektivno osećanje. Tako u školi, nastavnik ne bude zadovoljan odgovorima učenika, a učenik veruje da je sasvim dobro odgovarao na pitanja. Ipak, ocenu upisuje nastavnik.

Problem u ovoj našoj drljavoj zemlji je što nastavnici prvo klasiraju učenike i njihove moguće odgovore; prema tome kako su obučeni, ko su im mama i tata, da li "jurcaju k'o bez glave" u školskom dvorištu, da li se vrpolje po klupi i slično, a potom postavljaju pitanja i već znaju kakvi su odgovori i kako će ih oceniti. A priori, žanrovsko je trivijalno, popularno je vulgarno, čitano je tek prolazni trend. U tim uslovima beznadežno je znati sve, kad imaš zakrpu na turu. Potpuno je nevažno da li "piščeva rečenica pobeđuje reč", ako knjiga pobeđuje druge knjige, zakrpa na turu je u fokusu. Tada je važnije što se pisac "napeo" da "razbokori" neku pojavu i nije čudo što ti sa zakrpama posežu za rečima u svojim rečenicama u uzaludnom naporu da svoje delo učine dostupnim "učiteljici" koja im je već dala ocenu. Mislim da će još jedna knjiga uskoro zbog takvih reči dobiti svoje pežorative, uprkos napora pisca da se odlepi od svojih pantalona i uđe u neke druge. Tu ne mislim na svoju knjigu, ona ne poseže za tim rečima, njoj je odavno - svejedno.

Na kraju, koliko god ti mislio da je tvoj sud o knjizi odlučujući, on to nije, jer dnevnik nije kod tebe. Već je dovoljno teško izboriti se i za Cornelijusovo uopštavanje da je dobra knjiga nezavisna od tretmana koji joj se ukazuje, kao, uostalom, i loša. Kod nas se sudovi donose prema zakrpi i tako će se nastaviti.

Možda bi mogao da zapaziš da se elitni deo ZS već povukao iz ove rasprave. Nivo koji mogu da unesu Boban i moja malenkost nije prihvatljiv.

Quote from: scallop on 04-11-2009, 20:49:00
Da li to znači da će neka knjiga biti dobra bez obzira da li ju je napisao "nežanrovski" ili "žanrovski" pisac ako je dobra, odnosno, loša bez obzira na to da li je napisao "žanrovski" ili "nežanrovski" pisac ako je loša. Ako je tako, onda se u potpunosti slažem.

Pa, naravno, naravno.

To jest, naravno, ali treba i ovde dodati razne disklejmere. Uglavnom zato što nema baš jednoznačne definicije "dobre knjige" i dosta toga je, avaj, stvar ukusa i naše rasprave i volje da se dogovorimo oko zajedničkih kriterijuma itd. Hoću da kažem, meni knjiga može biti "dobra" baš zato što vešto koristi žanrovska opšta mesta i, kako bi Ameri rekli, pritiska pravu dugmad, iako objektivno ona nit govori nešto značajno, nit na samom jezičkom planu ide napred (Barouz je, s druge strane na oba plana blistao u svojim sudarima sa žanrom). S druge strane, knjiga koja je "stvarno" dobra, dakle ona koja pred mene postavlja izazov i ne plaši se novog, niti se plaši da priča o nečemu stvarno suštinskom/ dubinskom, pa još u jezičkom smislu blista mi možda neće biti "dobra" jer sam joj prišao sa željom da konzumiram žanr, dakle imam očekivanja izgrađena na osnovu čitanja žanrosvskih dela. Na primer, Sterdženov Venera Plus X je roman koji čoveka može žestoko da ošamari i možda čak da mu se zgadi, ako mu prilazi sa idejom da je ovo "strejt" naučna fantastika.

Quote from: Boban on 04-11-2009, 22:57:20
Zabluda oko žanra i vrednosti ogleda se u tome da žanr ne čine artefakti već postupak građenja likova i situacija. Drugim rečima, nije svaka priča o kaubojima i indijancima western žanr.

Tačno, što je i, da podsetimo, ono što Ghoul ovde obično ističe u diskusijama o žanru, to jest da nije stvar u motivima već u tome kako se ti motivi koriste, to jest da žanr počiva na određenoj estetskoj pravilnosti, ne na motivima.


E, sad, kao neko ko načelno voli žanrovsku literaturu, ja volim da vidim žanrovsko delo koje nadilazi prostu stilsku vežbu u žanru i izdiže se iznad trivijalne književnosti, ali ne mislim da svako žanrovsko delo mora ovome da teži jer je u suprotnom nužno bezvredno. Kako i Cripple kaže, neka ustaljena žanrovska rešenja su zapravo odlična (na primer tajni identitet kod superheroja) ali su izraubovana do te mere da čitalac sa malo većom kilometražom prevrće očima čim ih vidi u nekom novom delu. Autor koji uspeva da udahne takvim rešenjima svež život i učini ih ponovo uzbudljivim je autor kome treba odati priznanje za stvaranje u žanru. Pomenuti Meltzer i njegov Identity Crisis je tu sjajan primer jer upravo uzima jednu od najizlizanijih superherojskih ideja (tajni identitet i šta biva kad on više nije tajni) i oko nje gradi priču koja po emotivnoj dubini daleko nadilazi uobičajeni superherojski narativ i izlazi iz okvira trivijalnog, a ipak ostaje u okviru žanra.

Na primer, na planu motiva, Meltzer uredno isporučuje polulude superzločince, etički savršene superheroje i hipertrofirane kostimirane tuče te sve drugo što očekujemo od superherojskog stripa, ali s druge strane tretman tih motiva je neuobičajen u kontekstu superherojskog stripa. Naime, etika se pokazuje kao relativna stvar jer se za potrebe sprečavanja većeg zla čini (da li?) manje zlo, a centralna tema celog miniserijala je da je smrt permanentna, što, dakako u superherojskom stripu ona nikada nije. Meltzer ovim ne ide protiv žanra ali mu dodaje veću dubinu i daje mu "netrivijalan" status.

Izvini što sam te potegao za jezik. xjap

Pa ja da dam svoj doprinos dok me snaga ne izda...

"Trnoviti glog iz Velikog, od Jacinta Maglanovica, rodjenog u Zunigradu, najveštijeg guslara. Slušajte pažljivo. Beg Jovan Veliko, sin Aleksijev, napustio je kuću i kraj. Njegovi neprijatelji stigli su sa istoka, zapalili mu dom i oteli zemlju."

Ovako počinje pevanje "najvećeg srpskog guslara iz Bosne" koji je pobegavši iz Livna, od Turaka, otišao za Senj, oženio se ćerkom bogatog Morlaka po imenu Zlarinović, a onda se pridružio hajducima. Prosper Merime, veliki francuski spisatelj, susreo je guslara Maglanovića 1816. godine u Zari, slušao njegove pesme, zapisao ih i objavio 1827. godine pod nazivom "Gusla, izbor ilirske poezije prikupljene u Dalmaciji, Bosni, Hrvatskoj i Hercegovini". Autor svetski poznate novele "Karmen", dodao je i čitavu guslarevu biografiju, pripovest o svom putu u egzotične krajeve i crtež starog Maglanovića.

Medjutim, čitava knjiga bila je vešto sačinjena prevara. Prosper Merime posluzio se oskudnim poznavanjem Balkana i svojim neverovatnim talentom, te je ispevao knjigu "srpske poezije". Njegova veština prevarila je Adama Mickijeviča, Leopolda fon Rankea, Vilhema Gerharta, pa cak i Puškina, koji je na ruski preveo odredjene delove iz zbirke "Gusla".

Kada je mladi Kenneth Clark rekao za "Botičelijevu" Bogorodicu sa detetom (British Museum) da je kopija sa početka 20. veka, on se zasnovao na modelu ženske lepote svojstvenom 20-im godinama. Kasnijom hemijskom analizom, potvrdjene su njegove procene.

Ove dve analogije sam naveo samo da bih potkrepio moju argumentaciju da je procenjivanje umetničke vrednosti savremenih autora podložno opštem civilizacijskom i kulturnom stavu društva. Mnoge duhovne, etičke, sentimentalne i estetske vrednosti jednog dela kontaminirane su trenutnim vidjenjima, saznanjima, modama i potrebama. Zato je vrlo nezgodno procenjivati tek izašlu knjigu i svrstati je medju "klasike". O tome odlučju naredne generacije koje hladnijeg uma i sa druge pozicije prosudjuju o istom tom delu. Tako stižemo i do činjenice da ima samo dobre i loše književnosti. Osrednja književnost, vremenom, bude svrstana u nevažnu, lokalnu, zabavnu, popularnu, ili neku drugu kategoriju, koje dodju kao eufemizam za slabu i lošu književnost.

Oduševljenost i partizanština svojstveni su modernom društvu u kome postoje masmediji, gde brzina zamenjuje zreo stav kome treba vremena da se formira. Onom brzinom kojom nešto zapamtimo i oduševimo se, isto to zaboravimo i zamenimo ga novim genijalnim delom. Neophodno je ipak mućnuti glavom i zapitati se kako to da su prethodne generacije, većinom, bivale oduševljene popularnim i lako prijemčivim delima (koja su danas potpuno zaboravljena), a imali su su malo hvale za ona dela koja su kasnije svrstana u svetsku baštinu. Tako je i danas.

Zato treba biti obazriviji i truditi se da nas ne ponese marketinški polet, nego istinita vrednost dela. Na primer, "Rašani" i "Zlatna knjiga", napisani pre izvesnog vremena, dobro su prošli ispit na prvoj etapi svog života (prvo izdanje), te i danas imaju visok umetnički kvalitet. Koliko dela savremene domaće književnosti može time da se pohvali?

Iz Wikipedije:

"The most general genres in literature are (in loose chronological order) epic, tragedy,[1] comedy, novel, short story, and creative nonfiction."

To su književni žanrovi...

Deksina knjiga je, prema onome što sam čuo - roman.

A "žanrovi" tipa NF, fantazija, horor - to je samo stvar percepcije čitalaca a ne književna forma.

pun mi je kufer wiki-stručnjaka.

Baš me zanima šta bi reko Žil Vern, jesu li njegovi romani avanturistički ili naučno-fantastični?

A Makbet - to je čis horor, ne?

Bajron je bio pisac dendi literature, a Leonardo je bio "težak" umetnik (kako piše u uvodniku monografije o ovom raznovrsnom umetniku).

Damnjanovićev "Šišmiš" je čista komedija, pre svega.

Ljudi, međutim, ne reaguju na književni rod kad se odlučuju šta će da čitaju, već na vrstu asocijacija koje tekst izaziva. To jeste stvar percepcije a ne književnog roda.

Moderni pojam "žanr" nema nikakve veze čak ni s vrstom umetnosti kojoj se prišljamčio. Ima ga u svemu i svačemu, od književnosti i slikarstva do filma i stripa - uopšte ne može da se primeni u smislu "roda", već isključivo kao tema ili scenografija. Čak i u tvrdoj naučnoj fantastici, ono "naučno" je uglavnom običan megafin - dakle sredstvo kojim se postiže određeni cilj, a nikako rodna oznaka.

Ja sam u žanr naučne fantastike ušao preko dela koja uopšte nisu pre svega to - "1984", "Grad", "Vrli novi svet"... Mnoga utopijska ili distopijska dela se nekako đuture svrstavaju u žanr naučne fantastike (pa i Zelazni, koji je najmanje baš "naučan"). Pre pojave masovne kulture nikome nije ni padalo napamet da o pričama o duhovima, vampirima i sl. razmišlja kao o književnoj formi. To je samo jedna posebna tema i na osnovu nje se ljudi opredeljuju da li ih zanima ili ne.

Da malo prelistaš forum, vido bi da je o ovome opširno razglabano mnogo puta, i da nema mnogo svrhe da krećeš sa ovim ex-catedra objašnjenjima. Mislim, objašnjavati ovde da u naučnoj fantastici ima malo prave nauke je dosta nesvrhovito, pogotovo što se izraz speculative fiction pre nekoliko decenija odomaćio kao malo tačniji.

Pa u tome je čarolija žanra, što se o njemu stalno priča, na svakom mestu i u svakoj prilici.

Pa to mi ovde i radimo, ali onda ti dođeš i kažeš

Quote from: Lord Kufer on 05-11-2009, 14:28:33
"žanrovi" tipa NF, fantazija, horor - to je samo stvar percepcije čitalaca a ne književna forma.

i pozivaš se na wikipediju. To je prilično lenj ulazak u raspravu. Hoću reći, valjda ti je palo na pamet da smo mi možda već videli to na wikipediji, raspravili šta mislimo o tome i da kad ovde pričamo o žanrovskoj vs. mejnstrim književnosti svi podrazumevamo žanrove u savremenom smislu.

Baci pogled nagore i videćeš da se uglavnom vodi rasprava o žanru a ne o Deksinom romanu. Prema tome, to ti je kao pijenje kafe, pušenje cigareta - nikad dosta.

Nisam primetio da neko hvali Konstantinovo raskršće zbog toga što je to prava žanrovska knjiga, nego su primedbe sasvim druge prirode.

Quote from: Lord Kufer on 05-11-2009, 15:40:24Nisam primetio da neko hvali Konstantinovo raskršće zbog toga što je to prava žanrovska knjiga,

loše si primetio, ja sam učinio baš to.

ajde sad lepo pročitaj relevantne stvari pre nego opet kreneš da nam prodaješ pamet.

Počeo sam da čitam onaj odlomak Pogleda iz večnosti:

"Nešto, neko deformisano crno obličje bilo se nadvilo nad Ditrihom. Dugi prsti, beživotno beli, u potpunom kontrastu sa tamnom prirodom te stvari, bili su položeni na ramena vojnika Ditriha... Mrtvog vojnika Ditriha. Glave zabačene unazad, groteskno otvorenih usta iz kojih je poput crvene zmije visio rumeni jezik, stražar je gledao u prazno, očiju izbuljenih od užasa... Negde ispod tog jezika i prestravljenih očiju, nešto je rasporilo sivomaslinastu uniformu Vermahta i pokidalo Ditrihovu utrobu..."

Kao čitalac, bez bilo kakvih predubeđenja, kažem da je ovo krajnje neuverljivo. "Nešto, neko nedefinisano crno obličje..."

To li je žanrovski element?

Deksa na jednu klasičnu konstantu, vojnika Trećeg rajha, iznenada nabacuje konstantu iz jednog sasvim drugačijeg doba. Pa da je krenuo naopačke, obrnutim redom, možda bi i prošlo... Od ove tačke čitalac treba da se opredeli da li će da guta to što mu se nudi.

Ja sa ovim Kuferom nemam nikakve veze, majke mi. :x

Gul:"pročitao sam prvu polovinu romana – 130 strana – u jednom cugu.
ne pamtim da sam IKADA nešto od domaćeg žanrovskog pisanja pročitao ovoliko lako i glatko i neosetno i bez trunke smaranja – pa čak i sa popriličnim uživanjem.

ovo je ODLIČNO napisan žanrovski roman. ili, tačnije, odličnim uredničkim intervencijama doveden u stanje kakvim se –među domaćim žanrovcima- ne može pohvaliti niko sem, možda, skrobonje; samo što je dexino pisanje, ovde, još malo sočnije od goranovog.
uostalom, kad je lagunina mašinerija od onih antitalenata –koje sada neću imenovati- uspela da napravi komercijalne ili bar (za neke) čitljive autore, kod dexe je bilo mnogo manje posla jer je on i u sirovom i neprerađenom obliku natprosečno dobar pisac za ovakvu vrstu pisanja.

detaljnije – kad završim, vrlo brzo, možda kasnije danas ili noćas: ali već sada je sasvim jasno da ovo ima Ghoul's seal of approval i da je značajan dodatak domaćoj žanrovskoj sceni.

eh, da: roman je HOROR (ali ne zadrti), pa bi možda valjalo prebaciti topik na adekvatan podforum."

Ovakav kvazi-kritički pamflet odavno nisam pročitao  :!:

Al objasni ti nama, otkud nagrada Miloš Crnjanski da se dodeljuje delu iz "žanrovske scene". Možda i tu imaju udela "odlične uredničke intervencije"?

ma lako se dobije nagrada kada su u žiriju drugari s kojima sediš u kafani i dogovaraš se...

Tekst iz danasnje Politike:

Човек који прича приче
Нишки писац Дејан Стојиљковић јуче примио награду ,,Милош Црњански", а за ,,Политику" каже да је жири био доста храбар што је наградио књигу у којој има доста жанровских референци

Дванаести добитник награде ,,Милош Црњански", нишки писац Дејан Стојиљковић, примио је ово признање јуче у Малој сали Коларчевог народног универзитета у Београду. Ова награда, која се од 1981. године додељује за прва остварења писаца у формама којима се Црњански бавио (роман, приповетка, поезија, драма, мемоари, есеј, путопис), овога пута припала је Стојиљковићевом роману ,,Константиново раскршће" у издању београдске ,,Лагуне". Награда се састоји од Повеље, бронзане медаље са ликом Црњанског и две хиљаде евра у динарској противвредности.
У свом обраћању присутнима, награђени је навео да му прва сећања на Црњанског сежу на почетак деведесетих, када му је отац купио књиге Црњанског код уличног продавца, ,,из гепека". Тада је био бесан јер је желео да чита забавније жанровско штиво, али је две-три године касније, у време најтеже кризе, посегао за књигом ,,Дневник о Чарнојевићу" и тако упознао рад једног од наших најзначајнијих књижевника.
Представник жирија, проф. др Радивоје Микић и председник Задужбине ,,Милош Црњански", проф. др Мило Ломпар, у својим излагањима упоредили су рад Стојиљковића са спремношћу Црњанског да књижевност излаже такозваним тривијалним жанровима, коју је показао у роману ,,Кап шпанске крви".
Дејан Стојиљковић за ,,Политику" каже да за време писања није био свестан било какве везе своје књиге са делима Црњанског.
– Тек када је ,,Константиново раскршће" било завршено, видео сам да лик Немање Лукића заиста подсећа на главног протагонисту ,,Дневника о Чарнојевићу". Касније када сам поново погледао ту књигу, схватио сам да има сличности и у описима ратних страхота. Црњанског сам доста читао, и свакако је утицао на мој развој.
Осим збирки прича ,,Левом страном друма" и ,,Low life", Стојиљковић се пре ,,Константиновог раскршћа" активно бавио стрипом, што као писац критичких текстова што као аутор. Стриповска поетика, као и конвенције жанровске књижевности присутни су и у његовом првом роману.
– Пролог под називом ,,Поглед из бесконачности" добио је име према једној епизоди стрипа Дилан Дог, чији је сценариста Тицијано Склави доста утицао на мене – открива Стојиљковић. – Осим од њега, учио сам и од Френка Милера, Алана Мура, Нила Гејмена и тако даље. Начин на који сам градио радњу у свом роману, смењивање сцена, дијалози, описи, све то подсећа на стрипове.
Стојиљковић каже да никада себе није називао писцем, ни књижевником. Сматра да су ти појмови извикани и себе радије карактерише као приповедача – човека који прича приче, и не бави се постмодернистичким експериментима. Истиче да су на њега понајвише утицали писци жанровске књижевности.
– Сви кажу да је жири био доста храбар што је дао награду једној оваквој књизи, где има доста жанровских референци. Неки, чак, кажу да је то чисти хорор роман, али ја са тим нисам сасвим сагласан. Осим тога, ,,Константиново раскршће" је било бестселер пре него што је добило награду, а награде се обично не додељују бестселерима, јер се сматра да су они ниже вредности.
Писац примећује да у Србији постоје критичари и уредници који сматрају да жанровска књижевност никако не може да буде уметнички вредна.
– Мислим да је то због тога што нису у току са актуелним дешавањима на светској сцени. Ако, на пример, на Западу кажете да Стивен Кинг није књижевност, испадате смешни. Међутим, управо награда ,,Милош Црњански" за овакав роман може допринети томе да се разбије та фама да жанровски романи наводно немају књижевну вредност. Ево, показало се да ипак није тако, о чему сведочи састав жирија који чине заиста озбиљни људи.

dexa ušo u NINO-vih top-15!!!

a puna vest glasi:

Na sednici NIN-ovog žirija kritike (Milan Vlajčić, predsednik,
Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar, Mladen Šukalo),
održanoj 25. novembra, načinjen je pregled prvih šezdeset pročitanih
romana, i za dalje čitanje preuzeto još 25 upravo pristiglih knjiga.
Nakon kritičkog razmatranja svih dosad pročitanih dela žiri je odlučio
da u širi izbor romana za dalje razmatranje uključi 15 romana. Do
kraja decembra žiri će razmatrati sve u međuvremenu pristigle romane,
a u novogodišnjem prazničnom broju NIN-a objaviće uži izbor kritički
razmatranih dela. Na svojoj prvoj januarskoj sednici (5. januar) žiri
će odrediti najužu listu kandidata za nagradu, a konačna odluka biće
donesena 15. januara, kad će, tačno u podne, na tradicionalnoj
konferenciji za novinare u redakciji NIN-a biti saopšten naslov
najboljeg romana na srpskom jeziku, objavljen u 2009.

Svečano uručenje nagrade će biti obavljeno na svečanosti u Narodnom
pozorištu, 22. januara.

Medju odabranih 15 je i KONSTANTINOVO RASKRSCE, a pored njega tu su i
romani Slobe Vladusica, Zvonka Karanovica, Igora Marojevica, Miomira
Petrovica, Slobodana Tisme i Djordja Milosavljevica.

Kao da ulazak Đorđa Milosavljevića među 15 nije dovoljno ludilo, i Vladušić je među njima. Majko mila...

Mislim da bi Miomir trebalo da bude neki minimum minimuma za ozbiljno razmatranje.

Quote from: Ghoul on 03-12-2009, 19:39:53
dexa ušo u NINO-vih top-15!!!

ali nije; on je u 15 odabranih iz prvih 60 pročitanih knjiga; tek će se za mesec dana znati širi spisak, obično 20-25 knjiga. Ne kažem da neće biti u tom izboru, ali radosni usklik da je u 15 za NIN-ovu nagradu ove godine mi govori da je autor uzvika ili zloban ili da je imbecil.

usklik je zvučao suviše lepo da ga ne bih uskliknuo.
naravno da sam pažljivo pročitao vest.
ona valjda implicira da se tvoja knjižica MOŽDA nalazi među onima nepročitanim...

moja knjiga nije ni ponuđena komisiji...

nego, izašla je lista najprodavanijih knjiga u novembru na knjižara.com, ono mesto gde se neko hvalio kako je KR u prvih 20 prošlog meseca... a u novembru ga nema ni u prvih 60... ja nešto razmišljam, onako usput, kako to da knjiga dobije zapaženo srpsko priznanje u jednom mesecu a da u sledećem nestane sa prodajnih lista po knjižarama (osim kod Lagune).
Da se razumemo, i dalje tvrdim da je ta lista na knjizara.com potpuno besmislena i odokativna, svakako nimalo reprezentativna, vrlo podložna raznim uticajima, ali ipak je malo čudno da knjiga, bestseler, dobitnik, kandidat... šta sve ne, jednostavno nestane u mesec dana.
Kao da je nikad nije ni bilo.

možda je rasprodata?
tj, nije prodavana jer nije imalo šta da se prodaje?
ne mogu štamparije da opsluže jagmu za dexom?

Možda su je piratizovali... xrofl

Mozda je zato trece izdanje pred rasprodajom... I Konatantinovo raskrsce prema izvestaju u Blicu najprodavanija knjiga Niskog sajma knjiga? :D

NIŠ, RASKRŠĆE MITOVA
Tajne nakostrešenog zmaja
Možda vila Naisa i danas živi skrivena u talasima Nišave, možda su lagumi ispod centra mesto gde je Konstantin sakrio svoju najveću tajnu... Čuo sam priče o templarskoj biblioteci negde na Čairu i o tome kako je Stefan Nemanja na Panteleju 1189. godine poklonio Fridrihu Barbarosi Longinovo koplje

Negde u prolazu, možda u mermernim aulama zgrade Banovine ili u autobusu među dremljivim putnicima, ili u nekoj od niških kafana gde je nekada davno Kalča delio duvan, rakiju i priče sa profesorom Sremcem, čuo sam kako neko Niš naziva gradom tajni. 

Zamislio sam se nad tom čudnom definicijom mesta u kome sam rođen, malo zato što su mi neke njegove tajne odavno poznate, a malo zato što ima mnogo više onih čiju suštinu nikada neću dokučiti.

U davna vremena, između dva ratna pohoda, u kratkom periodu kada boginja Morigen spusti svoj crni steg, Kelti su to mesto gde se seku putevi i ukrštaju ruže vetrova nazvali ,,Navissos". Za Rimljane je bio ,,Naissus", za Vizantince ,,Nysos" a Sloveni su mu dali ime Niš, navodno, po plemiću Niši koji je od kamena sa obližnje Humske čuke na mutnoj reci podigao tvrđavu.

Ipak, najromantičnija legenda vezana je za vilu Naisu, posestrimu Lazarevog vojvode Ivana Kosančića. Stare priče kažu da ona i danas živi u skrivenim rukavcima reke krijući se od ljudi koji su tu istu reku zatrovali, tuguje za izgubljenim bratom i svetom koji je nekad bio njen. Zato neki Niš i nazivaju vilin-gradom, izgubljenom prestonicom Naisinog carstva koja će jednom biti vraćena njoj i njenom narodu.

Niš je oduvek bio raskršće na kome su se sudarali istorija i mit. Baš kao u jednom Tolkinovom eseju, oni su se stopili jedno u drugo, poput dve legure iz kojih vešt kovač zna da iskuje dobar mač. Zato i danas niko ne zna da razluči maštu od istorije i legendu od istine. A to su upravo one legure iz kojih vešti pisci znaju da iskuju dobru priču.

Jedna od tih legendi govori o Konstantinu Velikom, rođenom Nišliji i njegovoj neutaživoj želji da postane vladar sveta. Bog kome se klanjao i darivao mu svoje molitve (i pokoju krvnu žrtvu), isprva Veliko Sunce a o koncu Hrist, ispunio mu je tu želju i Nišlije danas poznaju velikog rimskog imperatora kao svog patrona. Ali, ako malo zagrebete po patini koja prekriva crkveno predanje i životopis napisan od strane Evsevija Cezarejskog, videćete sliku jednog drugog Konstantina. Tajne koje su ga okružavale i koje su ga pratile sve do smrti uklesane su u same temelje antičkog Naisa. Onaj ko bude znao put do Carske palate i kroz lavirinte Medijane i njenog podzemlja možda će shvatiti zašto je Konstantin naredio da mu se ubiju sin i bivša supruga. Možda će dokučiti zašto je progonio jeretike i razapinjao filozofe i matematičare na krst i zašto je, uprkos svemu što je učinio za hrišćanstvo (i ono za njega), maltene do samog kraja ostao paganin. Posvećen Apolonu i Jupiteru, raspet između želja i dužnosti, Konstantin je dao svoj poslednji dah Hristu, zbog koga je jednom pocepao svoju carsku odoru, ali je o koncu ostao odan jedino sebi i sopstvenoj ambiciji zbog koje je u životu znao da iskrvari, ubije i preklinje.

Ta priča o mraku koji je kao nemi saputnik pratio u stopu velikog vojskovođu, pruža se dalje i seže kroz vekove, do jednog drugog čoveka koji je želeo da vlada svetom. U jednom pismu, Murat I će Niš opasan bedemima nazvati ,,Nakostrešenim zmajem" i dodati zagonetnu alegoriju, tako tipičnu za osmanlijske vladare tog vremena: ,,Demon mrmlja u srcu grešnika". Niš je te davne 1386. pao posle duge opsade i oštrica kojom su Osmanlije htele da zaseku u srce Lazarevog carstva otupela je. Put je Murata dalje odveo do Pločnika gde će biti potučen do nogu. Legenda kaže da se srpski plemić koji je branio nišku tvrđavu spasao bekstvom kroz podzemne hodnike i da sa svojom svitom nije imao hrabrosti da ode u Kruševac pred strahom od kazne surovog Lazara već da je pobegao u Crnu Goru. Jedna druga legenda kaže da je upravo on bio začetnik znamenite porodice Crnojevića. Niš je te sudbonosne godine pao pod naletom osmanlijskih strela i pod ognjem i sabljama Muratovih jurišnika. Ko zna šta je osećao bezimeni velmoža gledajući sa nekog obližnjeg brda na grad koji gori. Da li mu je tada niška tvrđava ličila na zmaja koji oboren leži u dolini dok se crni stubovi viju iz njegovog srca a zeleni i modri alaj-barjaci kruže oko njega kao čopor pobesnelih pasa?

Nekoliko vekova kasnije, jedan baron u službi austrijskog cara oteće Niš od Turaka i za kratko vreme sagraditi splet lavirinata čiji će rukavci sezati daleko od grada i ispod samog rečnog korita. Niko nije saznao šta je bio cilj ovog velikog poduhvata, a sam baron koji je gradio i lagume po Beogradu i Petrovaradinu i čija vernost je bila poklonjena sekti Katara koji su znali veštinu pretvaranja običnog metala u zlato, odneće tajnu u grob. Njegovu sudbinu zapečatiće upravo gubitak Vilinog grada koga Osmanlije vrlo brzo ponovo osvajaju i čija će vojska upravo te iste podzemne hodnike iskoristiti da izađe na desno krilo Sinđelićevog šanca na Čegru. U svedočanstvima iz tog vremena zabeleženo je da su se janičari pojavili kao da su ,,iz zemlje iznikli". Ulaz u te lagume i danas postoji i može se videti na Viniku, brdu severozapadno od grada gde su nekada davno patricijske vile mirisale na vino, levandu i prepečeni hleb.

U godinama koje su došle, neki ljudi, zaneti lažnom predstavom o sopstvenoj moći, pokušavali su da ukrote grad i njegove tajne.

Prvo su za vakta Aleksandra Karađorđevića organizovane dve ekspedicije u niško podzemlje, zatim su Nemci tokom Drugog svetskog rata zapečatili tvrđavu i u njoj izvodili iskopavanja i istraživanja. Onda su je nove vlasti odmah po ,,oslobođenju" proglasile vojnim objektom i ona je bila nepristupačna sve do sredine pedesetih. Niko ne zna zašto je Brozova vlast gajila tako specifičan odnos prema ovom istorijskom spomeniku ali ako oslušnete dobro, čućete nečije usne kako tiho šapuću priču o velikoj eksploziji koja se desila otprilike u to vreme. Krater koji je nastao nakon nje ,,popunjen" je tako što je na istom mestu sagrađena Letnja pozornica na kojoj se danas održava praznik u znak magije filma. Sve ostalo je obavijeno velom ćutanja i ako se malo glasnije raspitujete o tim stvarima, možete, baš kao jedan moj prijatelj, dobiti diskretno upozorenje da gledate svoja posla jer, kao što svaka brava ima ključ, tako i svaka tajna ima svoje čuvare.

Možda Naisa, kraljica rečnih duhova, i danas živi skrivena u talasima mutne Nišave, možda su podzemlje i lagumi ispod centra mesto gde je Konstantin sakrio svoju najveću tajnu... Čuo sam priče o templarskoj biblioteci negde na Čairu, o savezničkoj bombi koja je pala na oltar Saborne crkve i nije eksplodirala i o tome kako je Stefan Nemanja na Panteleju 1189. godine poklonio Fridrihu Barbarosi Longinovo koplje... Ostaće nepoznato da li je veliki župan učeći nemačkog silnika da koristi viljušku i nož možda sa njim prozborio i koju reč o Svrsi i Smislu, o pet rana Isusovih i oštrici koja je probila Njegove grudi, o tome zašto su se sastali baš tu, na Raskršću, i reci u Maloj Aziji koju veliki Barbarosa neće uspeti da pređe.

Pomen imena mog grada asocira na mnoge tajne, ali najupečatljivije tumačenje istog dao je moj kolega pisac i novinar Velja Petković. On mi je svojevremeno rekao da je Niš, u stvari – ,,skraćenica za ništa".

I kako vreme prolazi, sve više verujem u ovu njegovu definiciju, jer svet jeste nastao ex nihilo, iz ništavila, ni iz čega, i ljudska glad za odgonetanjem nedokučivog, fascinacija misterijama i značenjem drevnih arkana jeste jedan te isti put iz nepoznatog u nepoznato. Možda je Niš upravo takva raskrsnica na kojoj se naše ambicije susreću sa našom nesavršenošću, i možda će upravo zbog toga tajne ostati tajne, a ljudi bespomoćni pred njihovom suštinom.

Dejan Stojiljković

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Tajne-nakostreshenog-zmaja.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Tajne-nakostreshenog-zmaja.lt.html)

U Lagunu je stiglo četvrto izdanje.

Konstantinovo raskrsce uslo je u najuzi izbor, od 8 knjiga.
Ime pobednika bice saopsteno 15 januara.

Znaš kako to ide; vlasnik Lagune je aktuelni predsednik izdavača Srbije; nije to zajebancija... mada, interesantno da ovo četvrto izdanje ima tiraž od 1000 naspram prethodnih koji su imali po 2000. Kako je moguće da izdavač bira da štampa samo 1000 svog maltene najvećeg hita? Ako je proteklih meseci išlo po hiljadu mesečno, šta ovo sada znači, da se doštampava samo za potrebe jednomesečnih zaliha? Meni bi bilo logično da su pukli 5000 tiraž i budu mirni do leta; no, možda lepše zvuči novih pet izdanja po 1000.

Da se razumemo, ja smatram da je buka koja se digla oko ovog romana sjajna stvar za žanrovsku fantastiku u Srbiji i to iz dva razloga: prvo, podići će se interes javnosti za ovakve stvari (mada ga oni nude kao istorijski roman), drugo, to u osnovi nije loša knjiga u smislu nečitljivosti i besmislenosti kakve su česte kod domaćih pisaca fantastike bivale; ona daje put kako treba raditi, s čime koketirati, šta kombinovati... Srbija je prepuna istorijskih prekretnica koje su neiscrpan izvor inspiracije za pisanje i verujem da će tek uslediti poplava svega toga. Na kraju krajeva, ja je preporučujem u segmentu "izdavaštvo" na ovom sajtu: http://www.znaksagite.com/izdavastvo/ (http://www.znaksagite.com/izdavastvo/)

Moram reci da mi se ova knjiga svidela, iako sam malo vise ocekivao.
Malo mi je ono na pocetku  bilo lejm, ali kako se blizio kraju, roman mi se sve vise dopadao.

Quote from: Boban on 06-01-2010, 15:20:16
Da se razumemo, ja smatram da je buka koja se digla oko ovog romana sjajna stvar za žanrovsku fantastiku u Srbiji i to iz dva razloga: prvo, podići će se interes javnosti za ovakve stvari (mada ga oni nude kao istorijski roman), drugo, to u osnovi nije loša knjiga u smislu nečitljivosti i besmislenosti kakve su česte kod domaćih pisaca fantastike bivale; ona daje put kako treba raditi, s čime koketirati, šta kombinovati...
Na kraju krajeva, ja je preporučujem u segmentu "izdavaštvo" na ovom sajtu: http://www.znaksagite.com/izdavastvo/ (http://www.znaksagite.com/izdavastvo/)

WOW! I think this is the Invasion of body snatchers!!!  

Božić je...

Dexa se zahvalio Bobanu na forumu Novih kadrova.

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=657&p=5245#p5245 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=657&p=5245#p5245)

Problem sa starijim srpskim piscima generalno je što smo odrasli na Rusima, terali su nas nemilice da čitamo hiljade stranica Tolstojevskog, pa Tihi Don, jebote, pa gomila nekih opskurnih Ostrovskih... i Francuzi svakako, Stendal, Igo... to pogubno deluje na savremeni pristup pripovedanju. Ja sam to tek naknadno shvatio. Menjaju se literarni principi i pristupi, potražnju oblikuju telešop i veliki brat, tržišna logika gazi sve... jebiga, ako se ne prodaješ, možeš da imaš najbolji proizvod na svetu, a ako se prodaješ, svejedno je šta nudiš... XXI vek je, sve se ubrzava; izbor je samo da se prilagodiš ili izumreš.

Ne sećam se da su moju generaciju terali da čita Ostrovskog, ali nam u lektiri jesu bili Tolstoj, Dostojevski, Tihi Don... Igoa sam, doduše, čitala tek na fakultetu, i to tek nešto teoretskih stavova i "Lukreciju Bordžiju", a u toku bombardovanja sam čitala Stendala.

Veliki problem sa starijim srpskim piscima fantastike je što su pisali usput, a profesionalno se bavili nečim drugim.

Quote from: angel011 on 06-01-2010, 19:12:28Veliki problem sa starijim srpskim piscima fantastike je što su pisali usput, a profesionalno se bavili nečim drugim.

a možda su se i nedovoljno blisko družili sa uticajnim mejnstrim piscima i kritičarima.

A možda problem ne postoji.

Quote from: Alex on 06-01-2010, 20:23:34
A možda problem ne postoji.

ako ne postoji, napravićemo ga.

Quote from: Ghoul on 06-01-2010, 19:40:39

Quote from: angel011 on 06-01-2010, 19:12:28Veliki problem sa starijim srpskim piscima fantastike je što su pisali usput, a profesionalno se bavili nečim drugim.

a možda su se i nedovoljno blisko družili sa uticajnim mejnstrim piscima i kritičarima.

Oba ova mišljenja su OK. Angel 011 je manje u pravu, jer se svi pisci bave i nečim drugim, a profesionalno bavljenje uticajnim mejnstrim piscima i kritičarima baš i nije u opisu poslova starijih srpskih pisaca fantastike. :lol:

Izgleda će mi Konstantinovo raskršće biti prva pročitana knjiga u 2010  :).
Danas pazarih. Kad se već toliko govori o toj knjizi, red je da se pročita.
Ne očekujem ništa spektakularno ili fantastično dobro, očekujem jedan dobar, solidan i zanimljiv žanrovski roman koji se lako i brzo čita, i drži pažnju.
Barem prema onom što sam ovde čitao, otprilike tako nešto očekujem.

Pročitao za dve večeri, tačno ono što sam i očekivao. Da sam očekivao više, sigurno bih bio razočaran, ovako imam dobar utisak.
Pisac uspeva da drži pažnju čitaoca, pomalo ubacuje svega- horora, fantastike, istorije. Zanimljivo, pitko, dijalozi su kratki i brzi, i priča dobro teče. U suštini, mislim da su ovakvi romani dobri za žanr, jer su prijemčivi i za one koji nisu baš ljubitelji istog.
I mislim da može doprineti popularizaciji žanra. Imam i nekih zamerki, mislim da je malo pojednostavljeno i sirovo prikazao sukob četnici-partizani, gde su partizani uglavnom neka polupismena bulumenta. Sumnjam da su baš na terenu i u četnicima bili doktori nauka. I to pomalo nategnuto objašnjavanje građanskog rata, i uošte srpskog i balkanskog mentaliteta. Mislim da mu najbolje ide kad se drži čisto akcionog i fantastičnog dela priče; filozofiranje o društvenoj svesti i problemima bi trebalo da izbegava, jer ne ostavlja dobar utisak.

Generalno, utisak je dobar, ali po kvalitetu teško da bih ga svrstao u rang nekih drugih domaćih dela fantastike koje sam skoro čitao. No dobro, autor je verovatno i hteo da napiše jednostavan, zanimljiv roman koji će privući dosta čitalaca, i to je sasvim legitimno.

Heh, da je hteo da napiše samo jednostavan i zanimljiv roman, ne znam baš da li bi ga nazivao istorijskom metafikcijom. :lol:

Read on: Dejan Stojiljković, Konstantinovo raskršće (Laguna, 2009)
Četnici osvajaju žanr
Piše: Vladimir Arsenić

Čini se da se iza naizgled bezazlenog dela žanrovske književnosti kriju vrlo određene namere za prekrajanje mape moći u književnom ali i u - od nje neodvojivom - ideološkom polju. Zbog toga treba biti oprezan i otvoriti četvore oči, jer upravo u pozivima za deideologizovanje književnosti, indirektnim unutar narativa i direktnim u nebuloznim novinskim tekstovima, leže ambicije onih čija je ideologija prilično okrvavila ruke tokom ,,veselih devedesetih"

Duboko u čoveku postoji potreba za pričom, to je činjenica poznata iz najdavnijih dana, a dokazano je brojnim eksperimentima rađenim u svrhu kognitivne naratologije da većina ispitanika voli zaokružene priče, one koje imaju formu školskih pismenih zadataka: uvod, razrada, zaključak. Jedini problem u vezi sa ovim nastaje u trenutku kada u klasičnom narativnom modelu treba pronaći književnu vrednost – odnosno onu osobinu koja književnost odvaja i uzdiže iznad običnog teksta. Ruski formalisti su to nazivali literarnost i pokušavali su da do nje dopru najčešće kroz pojam oneobičavanja jer je on primenjiv i na prozu i na poeziju. Ma koliko ovaj pojam bio problematičan i već uveliko izlizan od upotrebe, on i dalje ima funkciju kada je u pitanju vrednovanje načina na koji će se neka priča ispričati, jer novih priča nema i svako ko misli da priča priču koja nikad ranije nije ispričana u potpunoj je zabludi. Ako za primer uzmemo žanrovsku književnost, onda treba videti u kojoj meri je moguće unutar žanra doći do nečeg novog, odnosno koristiti se oneobičavanjem, kada se zna da ova vrsta narativa u ogromnom broju slučajeva funkcioniše prema modelu formulaičkih izraza koji su Peri i Lord istraživali u epskoj poeziji, između ostalih mesta i na brdovitom, povampirenom Balkanu.

Roman Dejana Stojiljkovića Konstantinovo raskršće (Laguna, 2009) - upravo ovenčan nagradom ,,Miloš Crnjanski" i užim izborom za Ninovu nagradu za roman godine - žanrovsko je ostvarenje u punom smislu te reči, iako njegov generički narativni okvir nije jedinstven, već nosi u sebi smesu mekog horora, akcije i avanture. Mene je najviše podsetio na X-men serijal, i filmski i stripovski. Odlično je što se unutar srbijanske književnosti definiše neka, kakva-takva, žanrovska scena, mada je njeno pozicioniranje u književnom polju veoma problematično, s obzirom na činjenicu da je pomenuto polje strahovito malo, te ostaje nejasno da li mu žanrovska literatura pripada ili ne, a pošto je ukupna romaneskna produkcija relativno mala, onda se sve ono što se objavi kao roman uzima u obzir za kritičke osvrte i nagrade. U velikim književnostima (mislim na broj govornika jezika na kojem književnost nastaje) postoje specijalizovani časopisi i nagrade, kao i specijalizovana publika kojoj se autori žanrovske književnosti obraćaju. Srbijanska, pa čak i regionalna bhsc književnost, teško da bi mogla da nađe u sebi dovoljno prostora za nezavisno postojanje žanrovske scene i zbog toga imamo problem da se knjiga poput Konstantinovog raskršća mora čitati sa istom pažnjom kao romani Selvedina Avdića, Zvonka Karanovića ili Žarka Komanina (ne ulazeći ovde u vrednosne sudove, koga zanima neka preleti arhivu e-novina) čije su ambicije da se pojave u polju kao ,,ozbiljni" romani očigledne. Drugim rečima, da se Konstantinovo raskršće pojavilo u Velikoj Britaniji ili Americi, ono bi zanimalo određenu publiku koja se ,,pali" na Stivena Kinga, Indijanu Džonsa i Ligu izuzetnih džentlmena, a publika koja prati nagrade i koja očekuje određen visoki kulturni sadržaj ne bi ga ni primetila, osim možda na nekom paperback štandu u hotelu, na aerodromu ili drugom mestu gde ima turista i putnika koji se dosađuju. Dakle, ukoliko želim da sudim o Konstantinovom raskršću, moram da uzmem u obzir sve to i onda da kažem: to nije književnost o kojoj bi trebalo raspravljati, zna se gde se to kupuje i gde se to čita. A sve je u redu i sve je pet, ako ne želi da ima tu ambiciju. To što mu drugi to nameću nije ni njegova ni njihova ,,krivica", već ,,krivica" užasno malog obima književnog polja u zemlji Srbiji. Ako, pak, silno želi da njegova knjiga bude takva književnost, onda se gospodin Stojiljković prosto našao u nebranom grožđu.

Drugi problem koji ima žanrovska literatura u malim književnostima jeste odnos sa uzorima. Roman Konstantinovo raskršće počinje sledećom rečenicom: ,,Noć je mirisala na mašinsko ulje i jeftin duvan." Ovo kao da je prepisano iz nekog hardboiled krimića iz dvadesetih godina dvadesetog veka. Verovatno nije, a čak i da jeste, nemam ništa protiv. Ono što smeta jeste činjenica da svaka rečenica koju autor ispisuje kao da je već rečena, a često i viđena s obzirom na gomilu stripovskih i filmskih referenci u priči i zapletu i/ili izgradnji likova. Oseća se ono što sam, citirajući Perija i Lorda, nazvao formulaičkim izrazima. Koriste se, dakle, gotovi modeli čvorišta u zapletu i/ili likova koji postoje na repertoaru žanrovske literature i onda se samo malo promeni kulisa. U slučaju Dejana Stojiljkovića, to je i najbolje odrađen deo posla. Istorijsko i geografsko poznavanje faktografije je veoma važno zarad ubedljivosti, ali kao što rekoh, tu se negde njegovo autorstvo završava. Nije to bolest samo srbijanske žanrovske književnosti, nego svih, ali kod nas, s obzirom na veličinu iste, ovo formulaičko pisanje deluje kao ,,odraz odraza".

Da ne propustim priliku da pomenem i jedan naizgled naivan i nekritički istorijski revizionizam kojim se opet komunisti pretvaraju u zlikovce, a nacionalisti i rojalisti u ljude od ugleda i, konačno, nevine žrtve čije stradalništvo treba valjda nešto da nam kaže, da utiče na nas, da nas gane i onda da se i mi tako ganuti uputimo ka prvoj tezgi i kupimo šajkače, kokarde, portrete naših kraljeva, odemo do crkve, krstimo se i ostatak života provedemo skrušeno u smernom pravoslavnom duhu posta, mira, ljubavi i, da citiram jednog divnog Nišliju, ,,oduševljenih klanja". Pa dokle, bre, više? Indikativno je kako se, na primer, spajaju X-men i pravoslavlje, odnosno vampiri i skrušenost. Srbija je ovo. Sve je moguće.

Čini se da se iza naizgled bezazlenog dela žanrovske književnosti kriju vrlo određene namere za prekrajanje mape moći u književnom ali i u - od nje neodvojivom - ideološkom polju. Zbog toga treba biti oprezan i otvoriti četvore oči, jer upravo u pozivima za deideologizovanje književnosti, indirektnim unutar narativa i direktnim u nebuloznim novinskim tekstovima, leže ambicije onih čija je ideologija prilično okrvavila ruke tokom ,,veselih devedesetih".

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/34285-etnici-osvajaju-anr.html (http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/34285-etnici-osvajaju-anr.html)

šteta je što kritičar za svoju načelno sumnjivu tezu (o getoizaciji žanra) pronalazi savršenu ilustraciju u romanu koji, zaista, i jeste za trafike i bus stanice a ne za ozbiljne knjiž. nagrade, pa tako ispada da je u pravu, iako nije, nego mu se samo dexa zgodno namestio.

inače, rasprava u komentarima se predvidivo razvila u pravcu četnika i skroz zaboravila na povod, tj knjigu.

Pa, činjenica je da je ovo jedna malecna, uzgredna teza u završnici teksta, a da ju je Pera, iskusno, izvukao u naslov, a čitaocima e-novina je to dovoljno da reaguju  :lol: :lol:

Quote from: Ghoul on 25-01-2010, 18:32:13
inače, rasprava u komentarima se predvidivo razvila u pravcu četnika i skroz zaboravila na povod, tj knjigu.

Zato što je knjigu PROČITALO možda 10% komentatora, a videlo možda 20%.

Dobro sad, ali... kako god okrenete i obrnete, to ipak jeste tema romana. Ili bar nekakva ideja-vodilja, u najmanju ruku.

Da ne pominjem sad naratorovo insistiranje kako su Srbi najuspešniji jedino u međusobnom klanju; to se tako uporno provlači kroz radnju romana, da se čovek na kraju skroz prikloni upravo naslovu Arsenićevog osvrta. To mu nekako dođe jedini izlaz iz poznate istorije, jedini beg od stvarnosti, za koju ipak ZNA da je stvarna, sve i ako je roman blatantno negira.   

Kontradikcija.
S jedne strane - šta će ti bezazleni žanrovski romani za laku zabavu u konkurenciji sa ozbiljnim delima?

(A ozbiljna dela su ozbiljna i zbog toga što imaju ozbiljne poruke, koje im daju težinu!)

S druge strane - otvorite četvoro očiju, ovo delo šalje ozbiljno opasne poruke, tumači istoriju, širi neku ideologiju.

Pa kako sad to? Zar žanrovsko delo koje ne sadrži elemente, koji mu mogu dati ozbiljnu vrednost, može da ima ozbiljan negativan uticaj? Onda može i pozitivan? Onda može da ima i ozbiljnu vrednost.

razmišljanje ti nije jača strana, bolje idi čitaj stripove.

Quote from: Ghoul on 26-01-2010, 02:46:15
razmišljanje ti nije jača strana, bolje idi čitaj stripove.

U bilo kom testu inteligencije mogu da te bijem bar sa 40% razlike. U testovima iz opšte kulture za duplo.

ma da.
to je svakome ko je pročitao više od 3 tvoja i 3 moja slučajno odabrana posta više nego očigledno.

IN YOUR DREAMS! :)

Kad pomenu snove odoh sad da pajkim.

Mislim da ću, posle svega, još i kupiti Konstantinovo raskršće. Volim vukodlake, a volim i dela desničarske ideologije, iako joj sam ne pripadam.

Quote from: Alex on 26-01-2010, 03:02:03a volim i dela desničarske ideologije, iako joj sam ne pripadam.

pa da, ti pripadaš levacima.

Nisam siguran da se KR može nazvati knjigom sa desničarskom ideologijom. Da, piščeve simpatije jesu više na strani četnika nego crvene bande, ali se to može protumačiti i kao čisto lokalna stvar; u nekom paralelnom univerzumu, gde Dejan Stojiljković ne živi u Nišu, možda bi situacija bila obrnuta (pa i kritičari iz e-Novina srećniji i mirniji). Prosto rečeno, knjiga ima izraženu lokalnu, a ne političku notu i to joj je jedna od jačih strana. Takođe je to jedan lako čitljiv i uzbudljiv žanrovski roman, istinski page-turner; meni se čini nepretenciozan, a ako su piščeve namere bile veće od toga, onda u tome nije uspeo. Jer jezik koji je korišćen, pogotovo kad je reč o opisima, na momente je ispodprosečan. Ne mogu da se otmem utisku da je ovo delo trebalo da prođe jedno ozbiljno "češljanje" da bi bilo - pazi sad, Alexe - još bolje.

Da budem iskren, od KR sam dobio baš ono što sam i očekivao, ali ajde da kažem i ovako... KR je knjiga koja nije za poklon, već za preporuku.

Quotepiščeve simpatije jesu više na strani četnika nego crvene bande

Kupljen sam. Kupujem.

Ja sam sasvim zadovoljan knjigom, nisam ni očekivao neku duboku filozofiju.
Ne znam što toliko pridajete važnosti e-novinama, kao da će neko odustati od čitanja knjige zbog Pere Lukovića. Ta oni u svemu vide zavere povampirenog fašizma , devedesetih, ustajanje Slobe iz groba..

Imam mentalni problem, kad je knjiga toliko isforsirana kao ova, nekako gubim volju da je ikad procitam. Nije da mislim da je losa, otkud to da znam kad je nisam ni procitala, ali kad je ima svuda, po svim knjizarama u svim izlozima, na svakom iole knjizevnom sajtu recenzije, pa... nazovite me slucajem za psihijatriju, ili nekim ko mnogo propusta ovom "logikom" ali hvata me neki inat.

Može to da bude smor, ali, da li stvarno želiš da dopustiš da to koliko je neka knjiga prisutna ili ne tebi određuje šta ćeš da čitaš?

Quote from: Kunac on 31-12-2009, 20:08:36
U Lagunu je stiglo četvrto izdanje.

Četvrto izdanje beše 1000 primeraka, a knjiga se prodala zvanično u 7000 za 7 meseci; dakle, 1000 mesečno.
Pošto je prošlo mesec dana od tog srećnog događaja, sada treba očekivati peto izdanje, zar ne?

Ima tu još jedna stvar http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=1348345743458252 (http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=1348345743458252)
samo za prvo izdanje piše da je dostupno, tj, predati obavezni primerci u Narodnu biblioteku. Ostali nisu. Zašto? Postoje li uopšte ili su samo izvađeni CIP-ovi da bi se time mahalo u javnosti.

Na kraju, slučajno imam tačan i precizan podatak o broju prodatih primeraka svih knjiga u Laguni 2009, ali ne bih da odajem izvor i podatke. Ima tu svega i svačega; pričaćemo o tome nekom zgodnom prilikom.

Biće promocija KR u Domu Omladine (Pogon) 29.01. u 19h.

Evo pozivnice... Dexa is watching...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi46.tinypic.com%2F2i75ny1.jpg&hash=4eb1274a793f612e8145a40f5c63b36cf2364de8)

Već sam negde rekao - dizajner korica je uradio fantastičnu stvar za Dexinu knjigu.

Glasajte za najbolji trejler za knjigu na www.konstantinovoraskrsce.com (http://www.konstantinovoraskrsce.com)

da... da... to beše onaj davno obećani skuter koji nisu dodelili ili neka nova zajebancija?

Valjda najbolji trejler dobija laptop, a ima nešto i za glasače...

ja bih se zakleo da je nagrada bila skuter.

Zar "sveta relikvija" nije pleonazam?

ne mora da bude

ne mora.
recimo: porodicna relikvija.

I to nije neka vrsta svetinje za porodicu?

Na fakultetu nam, nekad, rekli da je "sveta relikvija" pleonazam, no, ok. :)

Pojma nemam. U prenesenom znacenju, mozda. U svakom slucaju, Recnik srpskog jezika Matice srpske iz 2007. godine, porodicnu relikviju definise: "za porodicu - draga uspomena iz proslosti".

Ok. :)

Ili recimo, parodična relikvija.

Quote from: angel011 on 27-01-2010, 12:20:59
Zar "sveta relikvija" nije pleonazam?

Ne bi trebalo da bude. Svašta je ostatak nečega.

Quote from: angel011 on 27-01-2010, 12:20:59
Zar "sveta relikvija" nije pleonazam?

Meni su nelogične "sveta religija" i "sveža relikvija"  :lol:

nekada davno je relikvija verovatno bila a priori sveta, ali to odavno nije tako, pa nema potrebe da se potežu koren reči i značenje.

Jučerašnja promocija u Domu omladine je bila najambicioznija knjižena promocija kojoj sam u životu prisustvovao. Sala Americano (ili kako se već zove) bila je popunjena kao da je koncert, sigurno je bilo 100+ ljudi. Navratili su i mnogi članovi Znaka sagite, jedva sam stigao sa svima da se pošteno ispozdravljam. Dexa je obećao na Novim kadrovima da će uskoro okačiti neke fotke, pa ću ih ja, ili neko drugi, preneti i ovde. Ili linkovati.

Sinoć gostovao na STB kod Ivon Jafali koja mu je po običaju postavljala najbezveznija i najuopštenija pitanja.

Ivon je postavljala pitanja i odgovarala na njih u isto vreme :)

Ivon je delovala strašno nadrogirano sa svim svojim razvučenim kezovima, tikovima i brzim cimovima... Kao i uvek.

http://www.blic.rs/Intervju/174583/Ako-je-za-utehu--bar-ne-pisem-dosadne-knjige (http://www.blic.rs/Intervju/174583/Ako-je-za-utehu--bar-ne-pisem-dosadne-knjige)

Intervju je odličan, nisu pogodili ime, ali intimom pisca savršeno vladaju...

Pa, vidiš da je intervju radio Sale Nikolić, on je u posebnom emotivnom rastrojstvu zbog Beopolisa, pa se da razumeti. Uostalom, možda je to "Konstantinović" namerna sprdnja!!!

Juče je u dnevniku u pola osam, ponovo bio Dejan Stojiljković. Malo je on pričao, malo se govorilo o romanu, spotu, mogućem filmu.. eto šta znači jak izdavač i dobar marketing, stigneš u udarni termin vesti koji gleda milion, dva ljudi kako tvrde.

I u novom Yellow Cabu  pominje film , evo deo intervjua

,,YC:Mozemo li ocekivati da jednog dana po Konstantinovom raskrscu bude snimljen film?
D.S.Voleo bih da se to desi ,ali u produkcijskim uslovima koji vladaju u nasoj kinematografiji snimanje takvog filma bilo bi ravno podvigu.Bilo je do sada nekih prica o tome,ali ponude nisu bile bas ozbiljne.Kad bi se ja pitao,taj film bi mogao da rezira Christopher Nolan,a uloga nemackog plemica i oficira Ota fon Fena svakako bi bila rezervisana za Rutgera Hauera,jednog od mojih omiljenih glumaca.Naslo bi se tu nesto i za Christiana Balea.Naravno sve su to pusti snovi,al nikad se ne zna.Bilo bi lepo da taj film bude snimljen,ako ni zbog cega ,onda zbog znacaja koji bi imao za grad Nis,koji je jedini pravi glavni junak te knjige.Sad,pitanje je da li u samom Nisu postoje oni koji imaju sluha  za takvo nesto,a ako cemo posteno,bila bi to veoma zahtevna I skupa produkcija.''

Quote from: Eriops on 01-02-2010, 14:52:44
Juče je u dnevniku u pola osam, ponovo bio Dejan Stojiljković. Malo je on pričao, malo se govorilo o romanu, spotu, mogućem filmu.. eto šta znači jak izdavač i dobar marketing, stigneš u udarni termin vesti koji gleda milion, dva ljudi kako tvrde.

Mnogima je promaklo, ali dobitnik treće nagrade za spot o KONSTANTINOVOM... je naš drug Ivan Nešić. Da se zna!

Pa sad, nije promaklo, cuo sam da je sramota sto je dobio 3. nagradu posto je jedini bio profesionalan (i najbolji)  :P

Ali, dobro, to su samo carsijske price...

Podsetio sam se spotova... Zaista, Nešićev je u ovoj konkurenciji  najbolji. Mada mi se dopao i pobednički, zbog stilizacije.

Kakvu sam sjajnu knjigu juče pročitao
Šta je danas najbolja reklama knjizi – savremen pristup kroz sajtove ili spotove, preporuka prijatelja ili novinski prikaz

Roman mladog niškog pisca Dejana Stojiljkovića ,,Konstantinovo raskršće" (,,Laguna", edicija ,,Meridijan"), horor priča koja govori o nacističkoj potrazi za mačem Konstantina Velikog u Nišu, istoriji i okultnom potkraj Drugog svetskog rata, sam je sebi reklama. Dobio je nagradu ,,Miloš Crnjanski" za 2009. godinu, bio je u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, a neki kritičari proglasili su ga najvećim iznenađenjem godine.

Uspeh ,,Konstantinovog raskršća" je i spoj saradnje autora i izdavača u cilju dobrog predstavljanja knjige na internet sajtu (www.konstantinovoraskrsce.com (http://www.konstantinovoraskrsce.com) NisCafe.com. Sajt je dizajnirao i uredio Uroš Tošić. Dobar marketinški potez za ovaj roman, koji je od leta imao već četiri izdanja, bio je i nedavno završeni konkurs, posle kojeg su u sali ,,Pogon" Doma omladine u Beogradu, nagrađena tri spota, u stilu kratkih filmskih trejlera, koji prikazuju sadržaj romana. Spotovi sadrže i upečatljive poruke: ,,Srbija, Drugi svetski rat. Nacisti su na tragu najveće tajne Konstantina Velikog", ,,Zlo je tu, ali to nije jedino čega se treba plašiti...", i ,,Sveta relikvija skrivena u čeliku..." i mogu se videti na pomenutom sajtu knjige. Dobitnik prve nagrade je Nenad Dodić, nagrade žirija Ivan Nešić, a Aleksandar Mrzić dobio je nagradu publike.U žiriju su bili Dejan Zečević, Radoslav Zelenović, Robert Nemeček i Đorđe Milosavljević. Cilj konkursa, između ostalog, bio je i istraživanje stavova nove generacije po pitanju shvatanja reklame u kulturi, a pre svega u izdavaštvu. Dejan Stojiljković kaže za naš list da je dobio ideju da svoju ionako filmičnu knjigu reklamira kao film, i da su mu se pre par godina svideli radovi momaka iz Hrvatske, u sličnom stilu.), koji je nastao u saradnji IP ,,Laguna" i portala

– Imam nameru da za svaku svoju buduću knjigu napravim poseban sajt i spot, mislim da je to dobar i savremen vid reklame u izdavaštvu i da je doslovno za svaku knjigu moguće napraviti isto. Od spotova koji su bili u konkurenciji za ,,Konstantinovo raskršće" najviše mi se svideo prvonagrađeni, kao i peti po redu, koji nije nagrađen, ali je lepo uklopio animaciju eksplozija i Niške tvrđave. Čujem da će nešto slično za svoje knjige da urade i Slobodan Vladušić i Goran Skrobonja – dodaje Dejan Stojiljković.

Autor prvonagrađenog spota Nenad Dodić smatra da je Stojiljkovićeva knjiga bila vrlo inspirativna već i zbog zanimljivog istorijskog razdoblja o kojem govori, i da su spotovi bolja reklama od internet sajtova i novinskih prikaza knjiga.

Ivan Nešić kaže za ,,Politiku" da je ovaj roman izuzetno živopisan i da je bilo teško smestiti ga u tridesetak sekundi.

– Koristio sam neke od klasičnih softverskih alata za animaciju, kao što su After Effects i LightWave, uz neizbežnu primenu fotošopa. Spot je kombinacija 3D elemenata i 2D kompozitinga, a sama izrada trajala je nedelju dana. Bio je potreban još jedan dan za montažu zvuka, koji se sastojao od specijalnih efekata, i za koje sam smatrao da više doprinose atmosferi reklamnog spota – objašnjava Nešić.

Na Aleksandra Mrzića, dobitnika nagrade publike, knjiga ,,Konstantinovo raskršće" ostavila je snažan utisak.

– Dok sam je čitao osećao sam kao da gledam film, a kada sam saznao za ,,Lagunin" konkurs odmah sam imao ideju za spot. On predstavlja sve događaje u romanu: pretorijansku gardu, sa Hitlerom na čelu, bombardovanje Niša, streljanja, bića noći, kao i mač, za kojim svi tragaju. Ko bude posedovao ovaj mač, vladaće svetom. Jedino što se zna jeste da se mač nalazi u Nišu – kaže Aleksandar Mrzić.

Potez ,,Lagune" da reklamnim spotovima prikaže knjigu novina je u Srbiji.

Marketinškom politikom srpskih izdavača bavila se profesorka Milena Dragićević Šešić, u kritičkoj analizi koju je uradila za potrebe Radne grupe za analizu, profesionalni razvoj i permanentno obučavanje u izdavaštvu, osnovane pri Ministarstvu kulture Republike Srbije.

Prema istraživanjima profesorke Dragićević Šešić, marketinška orijentacija u našem izdavaštvu postoji više na teorijskom nego na empirijskom planu.

– U većini izdavačkih kuća istraživanju tržišta ne poklanja se nikakva pažnja, a potpuno su razdvojeni sektori proizvodnje knjige i marketinškog delovanja. Istraživanja pokazuju da se isti oblici promocije, plasmana i prodaje primenjuju za sva dela i sve biblioteke, bez obzira na oblast, žanr knjiga. Takođe, koriste se isti kanali prodaje, kao i najjeftinije mogućnosti promocije (konferencija za novinare), bez obzira na komercijalne ili kulturološke efekte. Teško je dati odgovor na to šta su bestseleri danas u Srbiji i zbog toga što kod nas ne postoji istinsko praćenje prodaje knjiga, a bestseleri su najčešće knjige koje kroz pet-šest godina više niko ne pominje, objašnjava Milena Dragićević Šešić.

,,Lagunin" primer može da bude korak ka promeni odnosa prema marketingu u izdavaštvu, budući da je reklamna kampanja za ,,Konstantinovo raskršće" vođena u skladu sa ciljnom grupom mlađih čitalaca ili korisnika interneta, koji mogu i izvan književnog konteksta da komuniciraju sa omiljenim delom i piscem. Ipak, kod nas je odlična reklama za knjigu i dalje ona: ,,Kakvu sam sjajnu knjigu juče pročitao..."

Marina Vulićević
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kakvu-sam-sjajnu-knjigu-juche-prochitao.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kakvu-sam-sjajnu-knjigu-juche-prochitao.lt.html)

Radna grupa za analizu, profesionalni razvoj i permanentno obučavanje u izdavaštvu, osnovana pri Ministarstvu kulture Republike Srbije.

Nisam znao da i ovo čudo postoji. A kad Milena Šešić Dragićević uradi analizu za radnu grupu za analizu onda to mora da je tako. Važno je da je marketing u izdavaštvu u dobrim rukama. :o

Još monografija o Hilandaru...

Kao novi član, zahvaljujem svima koji su učestvovali u dosadašnjoj diskusiji o, pa manje-više, KR. Ludo sam se zabavljao poslednjih par dana, mada vidim da se ovde svi već poznaju, pa sam poprilično "hendipekiran". Inače, knjigu još nisam pročitao, ali nameravam uskoro. Ide proleće...

Pozz svima

dr abn javlja:

u danashnjem (utorak, 23. mart) dnevnom listu "Danas", pa, u sredini, u umetnutom prilogu "Beton", pa na 2. i 3. stranici tog priloga, imate izvrsno napisan clanak (napisala Irena Javorski) koji, govoreci o romanu "Konstantinovo raskrshce" Dejana Stojiljkovica, iznosi, zaista jasno i cisto, funkcionalno i prodorno, citav niz pogreshnih ali ipak vazhnih teza o hororu kao zhanru, a uspeva da "dokaci" i naucnu fantastiku. Verovatno u skladu sa sklonostima redakcije "Betona", Irena Javorski tumaci horor zhanr kao direktnu projekciju burzhoaskih strahova od kolonizovanih naroda, ali i projekciju srpske nacionalisticke podsvesti, itd. Skoro sve je politika, i skoro sve je psihoanaliza ali marksisticki politicki orijentisana psihoanaliza, u shvatanjima (o hororu) autorice ovog clanka. Mada je tu pomenut i jedan od dvanaest svetaca postmodernizma. Pismenom i kvalitetnom prozom, sazheto i efektno, izrazito marksisticki, i Sigmund-Frojd-ovski, autorica izlazhe svoje anti-nacionalisticke poglede na taj konkretni roman, ali i na zhanr horora uopshte, tako da nam daje idealan PRIMER te vrste pristupa knjizhevnoj kritici i knjizhevnim studijama.

Quote from: armadillo on 06-03-2010, 15:00:12
Kao novi član, zahvaljujem svima koji su učestvovali u dosadašnjoj diskusiji o, pa manje-više, KR. Ludo sam se zabavljao poslednjih par dana, mada vidim da se ovde svi već poznaju, pa sam poprilično "hendipekiran". Inače, knjigu još nisam pročitao, ali nameravam uskoro. Ide proleće...

Pozz svima

A što nam se zahvaljuješ kad nisi pročitao knjigu? Mislim, nisam ni ja, pa se ne zahvaljujem...

Quote from: Ghoul on 23-03-2010, 12:40:56
dr abn javlja:

u danashnjem (utorak, 23. mart) dnevnom listu "Danas", pa, u sredini, u umetnutom prilogu "Beton", pa na 2. i 3. stranici tog priloga....

Eh kakve stipse ovi u danas-u  turaju samo odredjene matore clanke iz tog betona... Moze li neki OCR za nas preko bare?

ma nisu stipse, biće, već koliko sutra.

Quote from: Nightflier on 23-03-2010, 21:04:24

Quote from: armadillo on 06-03-2010, 15:00:12
Kao novi član, zahvaljujem svima koji su učestvovali u dosadašnjoj diskusiji o, pa manje-više, KR. Ludo sam se zabavljao poslednjih par dana, mada vidim da se ovde svi već poznaju, pa sam poprilično "hendipekiran". Inače, knjigu još nisam pročitao, ali nameravam uskoro. Ide proleće...

Pozz svima

A što nam se zahvaljuješ kad nisi pročitao knjigu? Mislim, nisam ni ja, pa se ne zahvaljujem...

Kakve veze ima to što nisam pročitao knjigu? Pa bar 90% komentara nije ni u kakvom srodstvu sa KR. Ali, bilo je zabavno, ljudska psiha je čudo.

E, nemoj da mi truješ forum primedbama na oftopičarenje.
Mi ovde volimo da se lepo zabavimo a svaki povod je dobrodošao.

'Ajmo, 'ajmo... Zurka, zurka...  xdrinka
:D :!: xjump :D  :|:D xjump :D :D :!: xjump
:D :!: :D :D xjump :D xyxy xrofl :| xdrinka
P.S.
Ako dovoljno dugo gledate u raspomamljene smajlije stvara se psihodelicni efekat.

Quote from: Boban on 26-03-2010, 14:56:04
E, nemoj da mi truješ forum primedbama na oftopičarenje.
Mi ovde volimo da se lepo zabavimo a svaki povod je dobrodošao.

Slažem se do imbecilnosti. Zabava je zabava, još ako ima i povod(ac)...!

Quote from: Ghoul on 23-03-2010, 22:57:27
ma nisu stipse, biće, već koliko sutra.

Evo proslo 3 dana i nista....

mora da još nisu došli nazad sa Sajma knjiga u Lajpcigu - ili to, ili su promenili običaje since the last time I checked.

betonci su se vratili iz nemačke i okačili novi broj onlajn:

http://www.elektrobeton.net/download/BetonBr92.pdf (http://www.elektrobeton.net/download/BetonBr92.pdf)

text o raskrsju (i hororu) je solidan, tj. tačan u načelu, dok bi se o nekim pojedinostima dalo raspravljati.
šteta što autorka očito nije previše dobar poznavalac stripa ili horora.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg708.imageshack.us%2Fimg708%2F2904%2Fdobrivampiri.jpg&hash=b9efc707d5fd7a914f9ecf34b6f3f051f6ee34ab)

Grozan tekst. Jedan od onih u kojima su opšta mesta najbolji deo. Pravi betonski.

moraš priznati barem da je ilustracija duhovita! :)
i lepo pogođena.

данас сам завршио КР, занимљив и забаван роман, чита се скоро из цуга...по мени има неких нелогичности, писац понекад опикне у реченичним конструкцијама, ал` шта да му радиш, нико није савршен (па чак ни ја  8-) )

Quote from: Ghoul on 31-03-2010, 19:24:33text o raskrsju (i hororu) je solidan, tj. tačan u načelu, dok bi se o nekim pojedinostima dalo raspravljati.
šteta što autorka očito nije previše dobar poznavalac stripa ili horora.

Šta da se radi. I ja ne umem da pevam, al' šta mogu kad volem...

Nisam jos uspela da procitam Deksin roman. Pauziram sa kupovinom novih knjiga jer mi na policama, podovima i prirucnim mestima stoje vec gomile dooobrih i jako dobrih knjiga koje cekaju na red, sto me frustrira jer ne znam hocu li stici da ih procitam pre penzije (ako je dozivim).
A zatim, cekam ostatak januarske plate. Valjda ce jednom stici...

Januarske? :(

A što, Biljo, sad ne zaređaš i ispod svih ostalih topika knjiga koje nisi pročitala i izvestiš nas o tome?

Quote from: Bilja on 25-05-2010, 14:38:07
Pauziram sa kupovinom novih knjiga jer mi na policama, podovima i prirucnim mestima stoje vec gomile dooobrih i jako dobrih knjiga koje cekaju na red, sto me frustrira jer ne znam hocu li stici da ih procitam pre penzije (ako je dozivim)

Biljo, znam kako ti je. The same problem here. Nakupilo se knjiga samo tako. Ima ih na kamare. Svuda su po sobi i dozivaju: "Pročitaj me, pročitaj me..."

Među naslovim koji čekaju da budu izrespektovani nalazi se i Prolaz. ;)

Roman sam pročitao za jedno veče što bi moglo da govori o tome o kakvoj je literaturi reč. No, moj utisak sve u svemu nije loš, a pogotovu imam simpatije pošto je reč o srpskom autoru ( da je stran verovatno bi bio stroži ).
Nisam pročitao prethodne stranice pa se izvinjavam ako se ponavlja - da li bi neko bio ljubazan da mi pojasni ko ( šta ) je ono čudo što ubija Švabe? I nemojte samo kao na jednom forumu da mi kažete - vampir. Dakle, sećate se scene kad onaj nemački visoki oficir juri puškom sa srebrnim metkom čudovište, a ono se transformiše u ( valjda? ) ljudsko biće i on odbaci metak...Ko je u pitanju?

рекао бих ти, али то би онда био тешки спојлер, можда има још оних који нису прочитали ово делце...

Ok, nije problem. Objašnjeno mi je!

crnjanski bi se u grobu okrenuo da zna da se u njegovo ime nagradjuju knjige kao sto je "konstantinovo raskrsce". vidim da se pored sveg sto zahteva ostriju kritiku, autoru zamera i na konstrukciji recenice. procitala sam prvu glavu knjige i priznajem, zao mi je sto su takvi i slicni naslovi veoma popularni kod nas i da se kao takvi kakvi su - jalovi, tretiraju kao zabavni i zanimljivi. da li danas nasi obrazovani pisci ne mogu da prezive od visoke knjizevnosti pa se prodaju za sitne pare pokusavajuci (na srecu ne mnogo uspesno) da odglume americki sund i budu u skladu sa "sve sto vole mladi", ili je u pitanju misteriozna metamorfoza iz pisca u literalnu zabu. kr je krekerekeke.

O kako ja tebe zapravo volim, devojčice.
Zašto si svoj divni mozak odnela na drugi kraj planete?

micila se trbuom za kruom -sto govorio moj upokojeni, novljanski deda, a bese on guslar, ratnik, pesnik i vrlo cutljiv coek.

 

Dobio Raskršće danas.Knjiga miriše na jeftin duvan ali ne i na mašinsko ulje.
Će vidimo na šta liči.

Knjiga nije loša, zanimljiva je, drži pažnju. Kraj mi je nekako bled u odnosu na prethodne delove, ali to sam samo ja. Iz teksta i načina na koji je Stojiljković odradio posao može se primetiti zašto je tako dobro primljen kod čitalaca. Tekst je pitak, kao...pivo, za mene :D

Video sam osobu na plaži na Rodosu kako čita KR. Deksa živi i ovog leta.

Kada za nekog kažeš da je "osoba" to odmah sugeriše da je gej ili da nije Srbin (neko bi rekao da je to u suštini isto)...

Cripp, nemoj da palamudiš xuss.

Ima i treća mogućnost: žena. To je i najčešći slučaj u kom koristim reč "osoba". Ali u ovom slučaju bio je neki... gej? U svakom slučaju muškarac.

U ovoj knjizi  ne postoji ni jedna jedina stvar za koju mogu da kazem da mi se svidela. Iritantno od pocetka do kraja. Ali nabrajanje onoga sto smatram manjkavostima nema nikakve svrhe.
Pisac je postigao uspeh sa njom i verovatno ispunio svoj cilj.

vidiš da treba da mi veruješ...

 xremyb

Quote from: dunja on 29-09-2010, 14:04:00
U ovoj knjizi  ne postoji ni jedna jedina stvar za koju mogu da kazem da mi se svidela.

Pa dobro, to je subjektivno...

Quote from: dunja on 29-09-2010, 14:04:00Iritantno od pocetka do kraja. Ali nabrajanje onoga sto smatram manjkavostima nema nikakve svrhe.

Možda ne bi bilo loše da to ipak učiniš jer poenta je foruma u razmeni argumenata ( ako te ne mrzi ).

Čitanje je uvek subjektivno.

Ne, ne mrzi me da napisem sta mi se ne dopada, to nisam ucinila jedino jer zaista verujem da je to nebitno bilo kome,narocito kada jedna knjiga dozivi uspeh. Da je kojim nemogucim slucajem pisac dao meni da mu procenjujem knjigu ona ne bi ugledala svetlost dana, i gde je poenta? Poenta je da svako treba da veruje sebi i ide beskompromisno do svog cilja, ne obaziruci se ni na sta drugo.
No da ne bude da pljujem nesto bez obrazlozenja, navescu sta mi se nije dopalo:
Najpre, roman je prepun ponavljanja, pocevsi od prideva, opisa pa sve do ponavljanja poente gradjanskog rata, bombardovanja saveznika itd... Mora li mesecina uvek biti srebrna,( u kojoj  god se glavi pomene mesec), postoji li druga rec osim izmaglice na pet vezanih strana da se opise kakvo je vreme, mora li starac da bude uvek krepak?
Da je knjiga namenjena marokanskom trzistu mogla bih da shvatim da nekome objasnjava trista puta kako se kolju partizani i cetnici, srpskom toliko objasnjavanje prezvakane teme nije potrebno. Isto se odnosi i na saveznicko bombarodovanje.
Zaplet kao ni rasplet verovatno nisu ni piscu sasvim jasni. Jer, da jesu, valjda bi imali i neku logiku sred sve fantazije. Znaci, ako bombasticno zavrsavas neku glavu kako bi drzao paznju citaoca, pa svaki put junak glave da neku izjavu koja treba da zvuci intrigirajuce, onda tu intrigu raspleti adekvatno do kraja romana.
Likovi su krajnje neubedljivi i bledi, stereotipni u svakom pogledu.
Scene vampira, koje pretenduju na strah, i zaplasivanje  posle izvesnog vremena postaju smesne, a izraz "neko ili nesto"  tom prilikom, kada se u neverici pitaju sta je "to", ponovio je takodje trista puta. Kao i "telo ili ono sto je od njega ostalo", svaki put kada opisuje osakaceno telo na koje nailaze.
U ovom romanju, da nema ispisanih godina, i nekih fakata vezanih za te godine, ne postoji atmosfera proslosti. Nije mi docarana ni atmosfera grada, citajuci roman nemam utisak da je to bas Nis,mogao je biti ma koji drugi, iako se upinjao da navodi imena ulica, antickih lokaliteta,i tipicno juznjacke reci i slicno.
Ako je tacna teorija da "postoji musko i zensko pismo" ,je li razlika u tome sto se u muskom u svakoj glavi ljusti rakija? Bojim se ne.
Iritantno je koliko cesto koristi imena a ne zamenice, svaka druga, ako ne i svaka glava pocinje sa imenom, i u daljem teksu jos x puta ne iskoristi zamenicu. Oto fon Fen, Oto von Fen, Oto von Fen...
A onda tamo gde zamenica uopste nije potrebna, gde se moze elegantno izbeci (nasmejao se, igrao je, uzeo je)  on je ubacuje (on se nasmejao, ona je igrala, ovaj je uzeo...).
Generalno, ne mogu da verujem da je knjiga nagradjena.
Sve u svemu eto nekih utisaka o knjizi, dobih je na poklon, a poklonu se u zube ne gleda, pa je procitah. 

ma nagrađena je tako što se pisac opijao sa članom žirija noć uoči odluke...

To nam daje nadu!
Da i mi mozemo biti nagradjni ako se uvezbamo u kafani!

Analiza deluje strucno, priznajem da ne primecujem takve stvari kao sto je ponavljanje reci. No, ipak se ne bi slozio da su likovi i opis vampira neubedljivi. Osecam horor u tom delu.

Il rakija il čakija...

"Sad, nije da ja podrzavam skribomaniju ili sta vec, ali ako hoces da te ozbiljno shvate moras da radis upravo to - jedna knjiga u godinu, godinu i po dana. Inace te nema.

Ja trenutno radim na romanu sa temom iz srednjevekovne Srbije. Planiram da se pojavi za sajam 2010. Do tada bi voleo da se desi neko reizdanje. Recimo "Leva strana druma". ;)" - Dejan Stjilkovic

   hahahahhahahaahha... kada bi se kvalitetne knjige stancovale po tri svake godine... hahahhahahah

Knjiga se pise kada imas sta da kazes.
Kada nemas, sedi na facebook-u!

Interesantno je da autor, ako izuzmemo knjigu koja je lektorisana, ne uspeva da  ubode ni svaki treci padez a vrhunac je njegovo fanaticno odusevljenje  Basarom koji je stigao u Laganu i snovima da ce Markovic ili  Dragojevic snimiti film po njegovom romanu .... Zapravo bi bilo divno videti spoj Stojiljkovicevog umeca pisanja i Dragojevicevog umeca reziranja, e to bi bilo NIKAD VIDJENO zaista..... xrotaeye  xrotaeye  xrotaeye

Pod uslovom da Dragojevic pohvata radnju! Treba smestiti onoliki broj nicim izazvanih vampira u film, pa natociti onoliku rakiju, napeci onoliki rostilj po kafanama, naci glumce koji ce da igraju retardirane nemce kojima je najveca nejasnoca u zivotu zasto se srbi medjusobno kolju, i na kraju treba zavrsiti film! Kako kada se bas tu ne zna ko je pio ko placao! xrofl :?

žene, zar vi nemate pametnija posla nego da vivisecirate mrtvo štene?

Ja nemam. Zavrsila sam roman, pa se malo zezam...

lepo, lepo...

Ali samo zamislite spoj Dragojevica i autora KR ...... e to bi bio  "blockbuster  " , hahahhahaha xrotaeye  xrotaeye  xrotaeye  xrotaeye

"U svakom slucaju, meni je nekako drago zbog toga jer cu ono sto nisam ispricao u KR moci da ispricam na nekom drugom mestu.

Ne mora to nuzno da bude roman... moz padne neka pripovetka ili noveleta...

Osim prequela, to je sad vec jedna masivna skica i nosice naslov TRECE LICE MRAKA. Glavni junaci Konstantin i njegov sinovac Dalmacije, radnja ce se desavati u antickom Naisu. Nameravam da sa sinopsisom za to chudo konkurisem za neke stipendije...  " autor D.Stoiljkovic ponovo sa svojim biserima... ahhahahahha

ovo je jako zanimljivo


Nagradno pitanje - za koje stpendije ce konkurisati D.Stoiljkovic?

Trece lice mraka?
Znaci opet ce da nas plasi! :P

čekaj, dunja, zar ćeš ti uzeti da čitaš novu knjigu ovog neuspešnog abortusa?

Pa poklonima se u zube ne gleda... nikad se ne zna...
Osim toga nepopravljivo verujem u napredak.

pa njega bre ni milion godina evolucije ne može da dovuče do nivoa normalnog ljudskog bića.

Kako si ti Bobi surov, to me najvise plasi 

zar nije istina ono što želiš?
ops... žensko si.

Ja nisam čitao Kostantinovo raskršće, ali na osnovu prethodnih njegovih radova, Deksina proza je ne samo pismena nego savršeno čitljiva. Moguće je da KR nije pretrpelo dpbru lekturu or samting, ali ne bih da neupućeni na osnovu napisa na ovom topiku pomisle da on nije završio ni pet razreda osnovne škole.

ja citala. to jeste komercijalna palpcina koja, verovatno, nije zasluzila crnjanskog ili neku slicnu nagradu, ali daleko od toga da postoji problem sa citljivoscu. znaci, ok zanrovski roman, bolji od mnogih koji su izdati u poslednjih 5 godina.

Quote from: Boban on 01-10-2010, 03:41:34
pa njega bre ni milion godina evolucije ne može da dovuče do nivoa normalnog ljudskog bića.

Bitno da si ti normalan. ;)

Uh,  pretenciozna tema – preteciozan naziv knjige. Da bi se priča/knjiga izvela na pravi put, treba veštine...
Spomenuću stvari koje su mi se svidele čitajući Konstantinovo Raskršće. Svidela mi se ambicioznost; istraživanje koje je autor sproveo; na trenutke dobro vođena priča; ,,lako" se čita...
Što se tiče zamerki, u principu, Dunja, Mića, i Boban/možda sam nekoga izostavio/ su rekli sve što treba da se kaže o ovom delu.
Učinilo mi se u da sam u romanu/čije čitanje još uvek nisam završio/ naleteo na neke hrvatske reči. Mislio sam da mi se učinilo, međutim, na nekom forumu sam čitao prepisku autora Konstantinovog Raskršća i zapazio da Nišlija koristi reči 'sproću i potonje'... sada mi je sve jasno, fakat, nema dvojbe, više ne sumnjam u svoje Šerlokovsko oko...
Čitajući diskusiju koja se vodi o ovoj knjizi na forumu Znaka Sagite, već godinu dana, shvatio sam da se ovde propušta jedna jako bitna stvar.
Nesrećnom Dejanu Stojiljkoviću/ili možda srećnom/ pronađene su mnoge/ne mogu da kažem neopravdane/ slabosti u knjizi. Međutim, mislim da Stojiljković uopšte nije kriv za konačni kvalitet svog romana. Mišljenja sam da knjiga nije trebalo da bude objavljena u ovakvom obličju. Ova ambiciozna priča zaslužuje bolje. Ako je urednik GaLune prepoznao kvalitet u rukopisu Dejana Stojiljkovića trebalo je da to odradi onako kako ,,Bog zapoveda". Verovatno su čelnici te kuće procenili da je napisana horor verzija Zone Zamfirove, a i nije neka velika tajna da narod voli južnjači dijalekt, tako da nema mnogo opasnosti da će biti promašaj... i onda, zaboga, zašto bi gubili vreme sa sređivanjem rukopisa, kada i ovako može da prođe? Dalje, oni nisu jedini koji se površno ponašaju prema čitaocu. RilanA, je još jedna naša velika izdavačka kuća,ovom prilikom vezaću se za objavljivanje skarednih prevoda, koji, najverovatnije, nisu videli lekturu po završetku prevođenja/ako jesu, onda svaka čast lektorima/. Možda je velikim izdavačkim kućama dozvoljeno da se tako ponašaju prema čitaocu ili ja propuštam nešto jako bitno?

Šta je problem s tim romanom, ( ne )kvalitet istog, lična netrpeljivost, ili njegov solidan tiraž ? Zaista nema više nikakve racionalne argumentacije ovde za kritiku ili pohvalu, nećemo se valjda određivati prema ličnim (ne)simpatijama između pisaca.

D.S. ima vrlo dobrih priča, ali je K.R. bio preveliki zalogaj ili je načinio previše kompromisa.

Quote from: Boban on 01-10-2010, 03:51:54
zar nije istina ono što želiš?
ops... žensko si.

Ma trecinu sam musko!   xwink2

Dame i gospodo (pre svega, dame!)  malo ste preterali.
O ukusima se ne raspravlja. Ako mislim da je nešto-govno, onda treba i da kažem da je govno. OK.
Gospodina Stojiljkovića video sam dva puta u životu. Nisam mu rođak, nemamo poslovnih veza.
Ali KONSTANTINOVO RASKRŠĆE ja daleko najtiražniji DOMAĆI roman fantastike, ne samo kod LAGUNE nego uopšte, a ja imam prilično dugo pamćenje (da ne potežemo sad kako su na ovom forumu pojedini veseljaci FALSIFIKOVALI podatke o tiražu OVOG romana, a da bi dokazali da je stvar - pobačaj.)
Da li su svi LAGUNINI čitaoci- idioti?
Da li u agenciji BETA sede idioti?
http://www.juznevesti.com/Kultura/Novo-priznanje-za-Konstantinovo-raskrshce.sr.html (http://www.juznevesti.com/Kultura/Novo-priznanje-za-Konstantinovo-raskrshce.sr.html)
(Piše:  Roman Dejana Stojiljkovića našao se na listi deset najvažnijih događaja u oblasti zabave u Srbiji u 2009. godini, po izboru agencije "Beta".)
Koliko je ovo bitno za kvalitet? Ma ne mora da bude uopšte, nek bude irelevantno. Ali ovo SE ČITA.
Ovo je zabava. Palp. OK.
Kako se dobijaju nagrade u Srbiji, i kako je roman zaslužio ili nije zaslužio Crnjanskog - to je posebna priča.
Ali ako prihvatimo da je zabava - koliko god nepismena bila, našla je dovoljno čitalaca da MESECIMA bude TREĆA na Laguninoj listi najprodavanijih knjiga.
Pošto pokušavam da napišem ponešto s vremena na vreme, bio bih jebeno srećan da imam ovakav tiraž. Nisam bio ni blizu.
Ali zato kažem autoru RASKRŠĆA: Bez obzira na sve manjkavosti, udri dalje! Jer, kako reče neko, ništa ne uspeva tako kao uspeh!
A to mnoge nervira.

Agencija Beta u ovom slučaju je mentalni retard Joca, pa se to svakako ne računa.
Što se falsifikovanja tiraža, tu je Laguna broj 1 u Srbiji, dal u preterivanju ili umanjivanju, sve po potrebi.
Prvi deo Džordanovog serijala ZVANIČNO je otišao u manje od 1000 primeraka dosad, jer im tako odgovara, još uvek prodaju prvo izdanje od pre 10 godina. I bar još 100 drugih naslova se sve vreme prodaju prvi tiraži. Toliko o verodostojnosti njihovih podataka.

Moj utisak je bio da rasprava i nije o tome već se ovde insistiralo da je Deksa nepismen i nema veze sa stilom itd. To naprosto nije tačno, što mogu da odgovorno tvrdim na osnovu čitanja njegovih drugih uradaka.

Mislim da bi stvarno makar profesionalci trebali da se uzdrže od unošenja ličnih sukoba u ocenu dela. Mene kao čitaoca zaista apsolutno ne interesuje kakav je Stojiljković čovek, u kakvim je odnosima sa ostalim našim piscima, šta je kome rekao, šta su njemu  rekli, ko je koga uvredio,itd. A ovde se iz aviona vidi da je pola diskusije na tom tragu.
Roman nije ništa spektakularno, ali je sasvim solidan, da ga je izdao manji izdavač verovatno ne bi imao ovoliki tiraž, čovek je uspeo da dobije velikog izdavača, i ne razumem šta je tu problem. Pa to je valjda dobro za  domaću fantastiku, da ima neki komercijalan roman, otvoriće vrata i drugima.

Quote from: Boban on 04-10-2010, 15:41:17
Agencija Beta u ovom slučaju je mentalni retard Joca, pa se to svakako ne računa.
Što se falsifikovanja tiraža, tu je Laguna broj 1 u Srbiji, dal u preterivanju ili umanjivanju, sve po potrebi.
Prvi deo Džordanovog serijala ZVANIČNO je otišao u manje od 1000 primeraka dosad, jer im tako odgovara, još uvek prodaju prvo izdanje od pre 10 godina. I bar još 100 drugih naslova se sve vreme prodaju prvi tiraži. Toliko o verodostojnosti njihovih podataka.

Urađeno je drugo izdanje.

Inače, voleo bih da podsetim na svoju prognozu da će KS biti hit nad hitiovima - i to samo stoga što ga radi "Laguna". Da je tvoj roman - pod tim istim naslovom - objavila "Laguna" mesto "Alnarija", ti bi sad kupovao garsonjeru da je izdaješ, ili trošio pare na "Monolite" 11-20.

Kod nekih ljudi, pisanje je jednostavno u funkciji "životnog plana". Za čitanje takvih proizvoda potrebno je imati poseban mentalni sklop  :P

Quote from: varvarin on 04-10-2010, 15:30:50
Pošto pokušavam da napišem ponešto s vremena na vreme, bio bih jebeno srećan da imam ovakav tiraž. Nisam bio ni blizu.

Ne preteruj! Tvoja priča "Sokolar" imala je tri puta veći tiraž. :lol:

Okej je Raskršće... Neću iseći vene nad njegovim stranicama u transu sladostrašća, ali jeste čitko, pitko itd... Btw, ne  znam ko je bio u konkurenciji za Crnjanskog te godine, ali moguće je da je KR bio najpristojniji prvi roman koji se našao u igri. Što se tiraža tiče... Laguna (valjda) plaća autore po broju prodatih primeraka. Nov tiraž: još novca za pisca. Ne vidim kako im ide na vodenicu da fabrikuju broj prodatih primeraka.

pa prvo lažeš da prodaješ više, a kada se pokrene mašinerija, lažeš da prodaješ manje.

Najtflajeru, šta fali Alnariju? Njegovi tiraži su u proseku mnogo mnogo veći nego Lagunini.

Ne prodaje se knjiga nego promicija...

Quote from: Boban on 04-10-2010, 21:18:09
pa prvo lažeš da prodaješ više, a kada se pokrene mašinerija, lažeš da prodaješ manje.

Najtflajeru, šta fali Alnariju? Njegovi tiraži su u proseku mnogo mnogo veći nego Lagunini.

Valjda fali to što nisi dobio više tiraža, više novca, što ne predstavljaju tvoj roman na frankfurtskom sajmu... Nemam ništa protiv "Alnarija" per se. "Alnari" se u ovom trenutku deklarisao kao izdavač koga fantastika ne zanima, dok "Lagunu" zanima - i to je sve.

sve je to relativno; stvari ne treba posmatrati izdvojene u vremenu i prostoru, jer ne trajemo mi jednu sezonu.

Jel ima šanse da RASKRŠĆE nađe izdavača u Franklfurtu? Kakve su vaše procene?

Quote from: crippled_avenger on 05-10-2010, 10:51:52
Jel ima šanse da RASKRŠĆE nađe izdavača u Franklfurtu? Kakve su vaše procene?

I da i ne. Bio sam na konferenciji za štampu Udruženja izdavača i knjižara i ovo će im biti prvi nastup. To znači da ne postoje kontakti sa stranim izdavačima u pogledu ponude naših autora. U SAD postoji potreba za istočnoevropskom fantastikom, naročito romanima o vampirima, a bad guy vibe koji prati Srbe u tom pogledu mogao bi da bude bonus. Previše je čimbenika, što bi se reklo, da bi se moglo ma šta reći sa sigurnošću.

Quote from: scallop on 15-07-2009, 14:41:02


Ni korektori nisu dobro obavili svoj posao. Fon Fen na najmanje sto mesta ima fon sa velikim slovom iako je to sasvim nepravilno. Postoji još jedna reč koja mi je zasmetala - nagrizen umesto - nagrižen. Za ovo izdanje OK, za neko sledeće, da se ispraviti.

Ovaj tekst me odavno muči, nego nije bilo smisla da ga komentarišem dok u biblioteci ne nabavim Konstantinovo raskršće i proverim nije li ipak negde pogrešno napisano fon. I nije. Elem, predlozi u stranim prezimenima pišu se velikim slovom kada im ne prethodi ime, pa tako govorimo o Da Vinčijevoj slici, ali o Leonardu da Vinčiju, što, naravno, važi i za Ota fon Fena. Trpni pridev glagola gristi glasi grizen, pa je otud pravilno nagrizen, zagrizen itd., a dopušta se samo zagrižen u značenju veoma zagrejan za nešto. Nego mnogo je lakše napisati da je nešto ,,sasvim nepravilno" i da tamo neki lektori nemaju pojma nego proveriti sopstveno znanje pravopisa, zar ne? Knjiga je lektorski sasvim čista, možda dve-tri slovne greške i nekoliko rečenica koje bi se mogle stilski popraviti, ali ako ništa ozbiljno nije bolo oči meni koja se bavim tim poslom, ne mogu dopustiti da neko tek tako ocrni tuđ rad i trud samo zato što misli da o jeziku zna mnogo više nego što je to slučaj. Ionako po raznim forumima uvek ispada da su za sve greške po knjigama krivi lektori, a ne pisci ili prevodioci, pa samo još treba da ih neko proziva i bez razloga. Al' sam zlopamtilo, joooj.
A o samoj knjizi... bila sam voljna da je branim baš zato što su je ovde mnogo napadali, i mnogo mi je drago što je Nišlija napisao knjigu pa još toliko čitanu i čitljivu, ali je ne mogu pohvaliti jer mi je suviše denbraunovska.

ma gde smo je mnogo napadali, daj, budi malo objektivna... ljubav i poštovanje prema knjizi i autoru teku u potocima, ako se uzme u obzir šta je zaslužio da dobije.

E baš dobro što si razjasnila ovo s fon i von, di i da...

Quote from: Boban on 18-11-2010, 23:45:18
ma gde smo je mnogo napadali, daj, budi malo objektivna... ljubav i poštovanje prema knjizi i autoru teku u potocima, ako se uzme u obzir šta je zaslužio da dobije.

Ne mogu da budem objektivna. A i neću.  :) Volim knjige, a mrzim kad ih napadaju. Čak ni kad je bila pomama za Alhemičarem ili Da Vinčijevim kodom ili Kolibom, nikom nisam prebacivala što to čita. Uostalom, i sama sam ih pročitala da bih uopšte mogla da ih komentarišem, došlo mi je nakratko da ih pljujem i zgražavam se s visine nad ljudima koji ih obožavaju, pa sam se onda setila kako se čak i domaćice koje čitaju samo herc romane sa trafike bolje izražavaju od onih koje ne čitaju ništa, i otad sam potpuno u snishodljivom Dositejevom fazonu ,,knjige, braćo, a ne zvona i praporce", čitajte šta god, preporučujte to i drugima, samo vi pričajte o knjigama, vadite lepe misli u luksuzne beležnice, kupujte sabrana zbog zlatotiska na hrbatu i radite sve drugo što ide uz novopečene ljubitelje književnosti. Pa ako ima nečega u vama, doći ćete i do boljih knjiga, a ako ne, i Alhemičar vam je mnogo. Tako da bih i Dejanov roman mogla da preporučim nekom ili da napišem krajnje pohvalnu recenziju prećutavši ono što nije za pohvalu, makar samo zato što ne volim kad se delo napada zbog autora, koji je inače sasvim drag, pametan i lepo vaspitan momak, ali nema razloga – pročitala sam je među poslednjima jer sam cicija pa sam čekala bibliotečki primerak, i moje mišljenje neće ni na koga uticati. Moglo bi vam samo poslužiti kao povod za novo pljuvanje, a toga je bilo više nego dovoljno. A autor i knjiga sigurno već dobijaju ono što zaslužuju, i neke kritike, ali i neke tiraže.  :mrgreen:

...drag, pametan i lepo vaspitan momak... Pa kako da ti sad neko veruje? Ja ga znam kao veliku svađalicu, a kao pisac vazda mu nedostaje hrabrosti da krene za sopstvenom intuicijom, nego uvek skrene za nekakvim umišljenim profitom.

... drag, pametan i lepo vaspitan momak... toliko o tvojoj objektivnosti.

Ja sam upoznao Dexu kad je dolazio u BL na otvaranje sajma knjiga. Kasnije smo sjedili u kafani i proveli prijatnih 2-3 sata ćaskajući uz pivu. I moj utisak je da je on "sasvim drag, pametan i lepo vaspitan momak".

Na forumima je potpuna suprotnost toga. Podeljena ličnost, nema šta. Isto to sam čuo i za Gula ;)

Ok je Deksa; i ja ga upoznah zajedno sa Yggom. To što na forumima palamudi ili šta već, to je njegova stvar. A da budemo iskreni, i kad bi mene ovoliko pljuvali, i ja bih se svađao :)

Ako bi se svađao, pljuvali bi te sigurno  :!:

Poznata je činjenica da forumi umeju da izvlače prejake emotivne reakcije kod neiskusnih forumaša....  :mrgreen:

...kao što je poznato da pojedini forumaši nemaju šta drugo da rade, pa jadnici izvlače živce ostalima i uživaju u svojim malim pobedama  :evil:

Život je dug i dosadan ....

...onoliko koliko mu dozvoliš da bude   :idea:

Ja sam veoma zagrižen, da ne budem zagrizen. Volim što se strani predlozi, za razliku od naših, pišu velikim slovom, što ni Nemci u svom jeziku punom velikih slova, ne rade. Volim lektore jer su lepi, pametni i dobro vaspitani.

Iskritikovala sam knjigu a pohvalila autorovu ličnost i opet ne valja. Još će neko pomisliti da su negativni komentari o knjizi bili izazvani ličnim animozitetom prema piscu, a ne manama samog dela, cccc. :mrgreen:

Quote from: Lord Kufer on 19-11-2010, 00:27:20
...drag, pametan i lepo vaspitan momak... Pa kako da ti sad neko veruje? Ja ga znam kao veliku svađalicu, a kao pisac vazda mu nedostaje hrabrosti da krene za sopstvenom intuicijom, nego uvek skrene za nekakvim umišljenim profitom.

Ehm, a inače zaista postoji šansa da mi neko veruje? Stvarno? Osobi koja pod pseudonimom piskara na forumu? Mene su stariji učili da nikom ne verujem na tom opasnom internetu...

Quote from: Boban on 19-11-2010, 00:35:37
... drag, pametan i lepo vaspitan momak... toliko o tvojoj objektivnosti.

Kao što napisah, nimalo nisam objektivna. Ni inače, a kamoli kad je o knjigama reč.
A rado bih bila neobjektivna i povodom Poslednjeg Srbina, ali te knjige u niškoj biblioteci nema. Ovo nije zloban komentar u smislu Dejanovu su nabavili a tvoju nisu, zaista bih rado pročitala knjigu i žao mi je što je nisu naručili, a još više zbog toga što se izdavači ili autori sami ne sete da poklone bibliotekama makar po jedan primerak knjiga domaćih autora, pa ako budu čitane i tražene, bibliotekari će sigurno naručiti još. Ili ja to tako kao zamišljam i nadam se.

Quote from: scallop on 19-11-2010, 09:54:36
Ja sam veoma zagrižen, da ne budem zagrizen. Volim što se strani predlozi, za razliku od naših, pišu velikim slovom, što ni Nemci u svom jeziku punom velikih slova, ne rade. Volim lektore jer su lepi, pametni i dobro vaspitani.

Šta Nemci ili bilo koji drugi rade u svom jeziku, ne bi trebalo da utiče na srpska pravopisna pravila, a ako i bude uticalo, to će biti ozvaničeno u knjižici pod imenom Pravopis srpskoga jezika, gde zasad stoji baš ono što i napisah.
I ja bih volela da upoznam te lektore koje pominješ, ona nekolicina koju znam ne uklapa se mnogo u opis. Lektorke, e one su već nešto drugo. ;)

Pravopis srpskog jezika? Znao sam da je u pitanju nešto ranga Biblije. Pa ćemo biti jedini gde se von, de, of i slično, kakokad piše velikim ili malim slovom. Znači, to su Deksi lektori doterali da bude po Pravopisu. Znao sam ja da on nije sasvim kriv.

Hm, šta stvarno izražava autorovu ličnost? Njegova dela ili njegova maska?

Nije li bolje da je poverenje stvar odluke a ne utisaka, dok se stvar do kraja ne ispita?

Quote from: Dacko on 19-11-2010, 14:44:36Ovo nije zloban komentar u smislu Dejanovu su nabavili a tvoju nisu, zaista bih rado pročitala knjigu i žao mi je što je nisu naručili, a još više zbog toga što se izdavači ili autori sami ne sete da poklone bibliotekama makar po jedan primerak knjiga domaćih autora, pa ako budu čitane i tražene, bibliotekari će sigurno naručiti još. Ili ja to tako kao zamišljam i nadam se.

Zamišljaš i nadaš se. Izdavači ponude svoje knjige u otkup, Narodna biblioteka bira koje će ući, i to je to (ako grešim, neka me neko upućeniji ispravi). Koliko je meni poznato, bibliotekari ništa ne naručuju, niti se bilo šta pitaju.

Pa zavisi; kod nas, u RS, idu bibliotekari sa direktoricom i odlučuju šta će uzeti. Mada, ne znam šta je sa gradskom bibliotekom. Biblioteke iz manjih gradova, recimo gde sam radio sajmove (primer: Jajce) dođu na sajam, i kupuju. Ili, ako organizuješ sajam preko biblioteke, pa dolaze bibliotekarka i diretor da pokupe knjige sa štanda u iznosu od neke vrednosti.

Vidim da polako stasava nova generacija koja se s dexom srela posle prevaspitavanja koje je doživeo u Laguni: šta gde sme da kaže ili napiše. On koji je beskrajne bljuvotine ispričao na račun Belog Puta, da vidite kako se sada javno umiljava i hvali, jer to protokol Lagune propisuje.
No, kad tad, prava priroda će se pokazati i oni lakoverni će je spoznati.

Svak' ima svoje demone. :) Mislim, šalu na stranu, Deksu sam upoznao, pio pivo s čovekom, ta više sam se puta video sa Radmilom nego s njim. Samo prenosim svoje utiske o čoveku, ništa drugo.

@Angel: Narodna biblioteka odabere niz naslova sa spiska, a onda bibliotekari lokalnih biblioteka biraju sa tog preporučenog spiska, dakle uglavnom još sužavaju izbor.
Da napomenem da npr. Biblioteka grada Beograda ima sopstveni otkup, a ima i drugih izvora tipa pokloni. Ja sam jednom pitala neku bibliotekarku - odakle im toliko Habjanovićki i ostalih? I ona mi reče da pojedine (bestselerske) autorke uredno poklanjaju po nekoliko primeraka svojih knjiga; to je, za onog ko može sebi da priušti, mudra politika.

Quote from: Perin on 19-11-2010, 18:26:24
Svak' ima svoje demone. :) Mislim, šalu na stranu, Deksu sam upoznao, pio pivo s čovekom, ta više sam se puta video sa Radmilom nego s njim. Samo prenosim svoje utiske o čoveku, ništa drugo.

Deksa je na Art-Animi primenio orvelijansku metodu i uništio sve svoje postove (to se moglo ranije na Animi). Eto, samo da znaš... Malo te je, u anticipaciji, anestezovao  xbaby2 xbaby2

@Jevtropijevićka: Znam za ovo za Biblioteku grada Beograda.

Hvala na objašnjenju.

Dakle, ako Narodna biblioteka neka dela ne stavi na spisak, bibliotekarima ništa ne vredi što bi želeli da ih uvrste u ponudu biblioteke, osim ako im ta dela neko ne pokloni?

Koliko je meni poznato, da. Osim ako biblioteka nema neki zaseban budžet za nabavku knjiga koji ne zavisi od ovog otkupa; o tome već nemam pojma. Znam da se već godinama Univerzitetska biblioteka žali kako nemaju mogućnosti da nabave stručne knjige ako im ih neko ne pokloni.

Ok, hvala.

Znam da mi se jednom bibliotekarka žalila da im uvaljuju (to jest otkupe pa im uvale) knjige poezije koje niko ne čita, zato sam mislila da njih niko ništa ne pita.

U Nišu u gradskoj neke knjige dobijaju iz pomenutog republičkog otkupa, ali neke kupuju i sami, za novac koji im stiže iz gradskog budžeta. I sami biraju šta će kupiti na sajmu pod uslovom da imaju neke parice na računu, to sam se raspitala. Problem je samo što za neke knjige koje bih želela da pročitam, ali ne i da ih kupim dok se ne uverim da su dobre, nisu ni čuli. Zato mislim da je dobra ideja da domaći autori poklone po knjigu bibliotekama u većim gradovima kako bi ljudi uopšte mogli da ocene da li im se to sviđa i žele li da kupe. Ne vidim kako bi pisci time bili na gubitku, ako je knjiga dobra, ti koji su je pročitali za džabe preporučiće je ljudima koji ne vole da čitaju zamrljane i raskupusane knjige pa će kupiti novu, ili će se o knjizi makar pričati, što opet donosi kupce, ako je savremenim autorima prodaja najvažnija. Bolje je one besplatne primerke podeliti tako da ih pročita što više ljudi nego prijateljima koji će je pročitati u svakom slučaju. Dobro, najbolje je da ima za sve, nego izdavači nisu baš široke ruke sa besplatnim primercima.

Izvinjavam se što sad odoh potpuno van teme, ali pomenut je Beli put pa da napišem koliko sam oduševljena knjigom Čudesne transformacije, koju sinu jednom mesečno uzimam iz dečje biblioteke da izučimo još nešto, sve čekajući sajam u Nišu kad ću je i kupiti, kao i bar neki od roditelja kojima sam je silno ishvalila i koji su je i sami pozajmljivali. Ovo čisto kao ilustracija da poklonjen primerak biblioteci neće umanjiti broj prodatih knjiga, nego ga zapravo povećati, a i kao naivan pokušaj da knjige nekih autora koji se pojavljuju na ovom forumu nekako stignu i u nišku biblioteku.  :)

Večeras sam bio na nekom predavanju o Cincarima u Biblioteci grada Beograda. Potaknut pričom da po bibliotekama nema knjiga domaćih pisaca, svratio sam do informatora i ukucao svoje ime. Imaju čak tri knige i tako sam izgubio pivo od prijatelja sa kojim sam išao na predavanje. Pojma nemam kako su dospele u biblioteku. Znam da je Nightflier jednu moju knjigu, koja je praktično nedostupna, našao u Požarevačkoj biblioteci, a na ovogodišnjem Sajmu mi je jedan momak iz Zaječara rekao da je istu knjigu našao tamo. Možda biblioteka u Nišu nabavlja samo niške pisce.

dobro, bre, radmilo, opet nisi pazio na času.
Gradska biblioteka Beograda je jedini izuzetak od pravila, tj. ona ima svoj fond za knjige.
Kupili su, recimo, po 17 primeraka svake knjige Fantastične biblioteke, osim Mirjane, gde su uzeli 34.
Te knjige idu u nekoliko biblioteka koje se vode pod Gradskom bibliotekom grada Beograda.
Svi ostali su prepušteni narodnoj biblioteci.

Ma, ne idem ja u tvoju školu. Obučavaj nekog drugog.

Deksa otvara srce za Politiku:

Више од спорта: Дејан Стојиљковић
Живим пуним плућима (http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Zivim-punim-plucima.sr.html)

QuoteЈа сам јужњак. Типичан Нишлија. Ми смо мераклије. Волимо дружење, кафану, добру песму, јело, пиће, каже најчитанији млади српски писац

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi53.tinypic.com%2Fbirser.jpg&hash=92173b61c5341a7e43b372d900780708f192c0ec)

Дејан Стојиљковић је најчитанији млади писац у Србији. Књигом ,,Константиново раскршће" освојио је награду ,,Милош Црњански", па је сад, спортски речено, капитен тима домаћих писаца у издавачкој кући ,,Лагуна", а она има годишње 250 наслова, највише на српској читалачкој сцени. Овај његов роман штампан је досад у 25.000 примерака, а у току је превођење на пет језика!

Рођен је 1976. у Нишу. Главни и одговорни уредник је портала ,,Нишкафе" (www.niscafe.com (http://www.niscafe.com)). У браку с Кристином има ћерку Тару (4).

У ком окружењу сте рођени?

Одрастао сам уз оца, машинског инжењера, мајку која је радила у Електронској и старијег брата. Живели смо у старом нишком крају Пантелеју. Ту је и Црква Светог Пантелејмона, где су се 1189. срели Стефан Немања и Фридрих Барбароса, уочи Трећег крсташког рата...

Кад сте почели да читате?

Научио сам сва слова пре поласка у школу. Из тог доба су ми у сећању остали ,,Плава птица", Карл Мај... Али, волео сам и стрипове. Посебно је било занимљиво кад је 1987. и до нас стигао први број ,,Дилана Дога". Ипак, старији су то називали шундом, али демантовао их је, то сам касније прочитао, Умберто Еко ставом да ,,ако нећете да вам буде досадно, читајте Библију и Дилана Дога".

Колико се дајете спорту?

Био сам најбољи голман у одељењу, а од малих ногу сам ,,звездаш". Навијао сам и за ОФК Ниш,клуб Треће лиге из мог краја – Пантелеја. Имали смо и удружење навијача. Пратили смо наш ОФК и на гостовањима... Ове данашње навијачке групе немају везе са спортом. То су, углавном, мафијаши и наркодилери. Мало ту има нормалних навијача. Изузетак су нишке ,,мераклије" који имају акције борбе против дроге...

О чему прича цар Константин на раскршћу?

Пре свега о дуализму вера. Био је на раскршћу у смислу што се у то време, крајем трећег и почетком четвртог века, Римска империја нашла у деликатном положају. Константин је тада одлучивао на коју страну ће да крене. Један је био да пође путем хришћанства, а други да се остане у паганству. То је била и политичка одлука. Јер је у својој војсци имао и хришћане. И, на нашу срећу, изабрао је хришћанство.

Колико сте пратили историју при писању?

Прилично, зато што је то роман који прати и историју Ниша, Константиновог родног града, од античког Наисуса до Другог светског рата. Централна прича је нацистичка потрага за мачем цара Константина, а ту се преплићу људске судбине, одговорност појединца у рату, грађанском друштву кога више нема. Има ту и елемената трилера, хорора, фантастике, римске и наше митологије...

Ко су Вам узори?

Одрастао сам уз стрипове, али сам читао и класике. Од наших су то Андрић, Црњански, Пекић, итд., а од страних, пре свих, Чарлс Буковски. Имам и двојицу идола зато што су генијалци у свом послу. Први је Драган Стојковић Пикси, а други Предраг Живковић Тозовац.

Шта је одлика Вашег писања?

Желим да ме цео свет разуме и да ме чита што више људи. Трудим се да свака моја реченица буде разумљива на свим меридијанима. Ево, ова моја књига ће, у току следеће године, бити преведена на пет језика. Суштина писања је у комуникацији. У супротном писање нема смисла.

Шта Вас занима у писању?

Мени је најважније да напишем причу. Све остало долази само по себи, сторија, судбина човека, поетика... Мислим да је суштина књижевности од њеног постанка, од настанка Библије, па све до данас – у причи.

Колика је лепеза Ваших осећања?

Врло широка. Мени је, на пример, музика јако битна и кад радим и кад се одмарам. Одрастао сам уз квалитетну музику која се рађала осамдесетих. Сва моја проза је прожета музиком. Често ми, при писању, музика подиже ниво осећања. Сад пишем о неким сценама средњовековних битака и слушам групу која свира епски рокенрол. То ме инспирише...

Колико поштујете еротику у писању?

Не много. Имам границу у тим описима. Ја сам у суштини пуританац. О сексуалним догађањима је толико писано, да више нема смисла да се то посебно истиче.

А како доживљавате љубав?

Као о осећању које се гради поверењем и трудом да се сагради чврст темељ тог односа. А после тога сва искушења и сви ,,ветрови" који дувају не могу да сруше ту грађевину саткану од емоција. Значајна је, наравно, и чињеница да нема праве љубави без пријатељства.

Шта волите од животних радости?

Ја сам јужњак. Типичан Нишлија. Ми смо мераклије. Волимо дружење, кафану, добру песму, јело, пиће. Нормално, и жене. Живимо пуним плућима као у старом Нишу који је био и остао хедонистички град. Волим и природу, пецање, планинарење. Имам виноград. Сам печем ракију. Тежим једном мирном животу какав је водио и мој деда. Њему је дан почињао с чокањчетом ракије, мало сира и хлеба, а завршавао се радом у винограду и причи с пријатељима. Све је сагледавао на прагматичан начин. Од обичних догађања до високе политике.

На чему сад радите?

Радим на роману о догађајима из средњовековне Србије. То је прича о Првом српско-турском рату 1386. кад су Турци с великом силом напали Србију. Тада су прво освојили Пирот, па Ниш, а после тога су поражени код Плочника у Топлици, где је Мурат једва извукао живу главу. Због тога је био врло киван на Лазара. Овај догађај је био директан повод за каснији поход Турака на Косово. Прича почиње похаром пограничног манастира из кога акинџије, турска брза коњица, односе ковчег у коме се налази нешто што је много битно кнезу Лазару. Затим Лазар шаље потеру у којој су Иван Косанчић, Милан Топлица и Милош Обилић.

Славко Трошељ

"BONZO GOES TO NIŠBURG"
RASTISLAV DINIĆ

"Ako ostavimo po strani nejasnoće i kontradikcije u fabuli, posebno u onom delu koji se tiče natprirodnih bića i pojava, prvo što upada u oči kada se čita Konstantinovo raskršće jeste posvemašnje promašivanje registra: tamo gde bi trebalo parodirati, Stojiljković je smrtno ozbiljan, i rezultat je nehotična samoparodija, u kojoj nastaju dijalozi
koji su smešni, a trebalo bi da budu duboko potresni (Lukić pripoveda o tome kako je sabljom dekapitirao voljenu ženu nakon što se ova prometnula u vampira):

– Čuo sam te priče o vampirima u mojoj rodnoj Šumadiji... zato sam joj glavu
zakopao na jednom mestu... a ostatak... na drugom.
– Bojali ste se da vas ne otkriju i optuže za ubistvo?
– Ne. Bojim se da jednog dana Ana ne ustane iz groba... i nekako...
pronađe svoju glavu.

Šta je uzrok takvog promašivanja? Delom je, nesumnjivo, reč o spisateljskoj neumešnosti. Ali da je samo to, imali bismo tek sporadične ispade. Međutim, na delu
je sveprožimajuće promašivanje. Umesto robzombijevskog rolerkoustera ili grejem-smitovske persiflaže, u stilu "Žena vukodlaka iz SS-a", "Gordosti i predrasude
i zombija", ili "Ejbraham Linkoln: lovac na vampire", dakle umesto "Zone Zamfirove sa vampirima" ili "Balkan Ekspresa sa vukodlacima", dobijamo istorijsko-političku dramu.

Zašto je autor tako očito promašio žanr i ton koji najviše odgovaraju njegovoj priči? Zato, i ovim se već približavamo glavnoj temi, što bi Stojiljković želeo da nam svojim žanrovskim romanom svedoči o nekim bitnim istorijskim istinama: otuda taj ozbiljni, nacional-profetski, ćosićevsko-draškovićevski ton, kojim se govori jednako o "bratoubilačkom ratu" između četnika i partizana, kao i o ustajanju iz groba i pronalaženju sopstvene glave. Drugim rečima, persiflaža prosto ne bi mogla da posluži revizionističkoj svrsi. Rob Zombi i Grejem-Smit se sa istorijom, kako književnom, tako i onom pravom, besramno sprdaju, odnosno – dekonstruišu je; a Stojiljković bi da je revidira i to otvoreno i kaže. Tako, u intervjuu za Glas javnosti, Stojiljković izjavljuje kako je knjiga "zasnovana na istinitim događajima", za B92 kaže kako "upravo ono najapsurdnije u romanu nije plod mašte", a za Ilustrovanu
politiku priznaje da mu je najveći kompliment kada mu čitaoci kažu da ne znaju "kada prestaju stvarni podaci a kada počinje fikcija".

Ovde smo već na poznatom terenu. Kako primećuje Nenad Veličković:
"Književnost, koja je fikcija, i ne trpi razdvajanje dokumentarnog i izmišljenog, postaje idealno sredstvo za manipulaciju: nakon što mogućem da prevlast nad stvarnim, moguće nametne kao stvarno. Tamo gdje, recimo, istorija ne ide u prilog interesima, književnost potiskuje istoriju; istoričarima ne možemo vjerovati, jer pišu za pobjednike, ali književnicima možemo, jer pišu za vječnost"."

ostalo na: http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/80/177.pdf (http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/80/177.pdf)

Strah od letenja...

Najbizarnije u svemu ovome jeste to što će dexa garant shvatiti da ga ovaj tekst veliča.

Književna teorija je odavno izgubila trku s cunamijem i pretvorila se u džank genom književnosti koja je mutirala u jezovitu spodobu animiranog mrtvog mesa, kostiju i sluzi  xdrinka

mda... čovek je potrošio 25 strana da bi izveo zaključak da je dexa glup i nepismen, kao da se to ne vidi iz samo jedne, bilo koje njegove rečenice.

Ortodoksni, akademski, tradicionalni, nazovi ga kako oćeš - pristup umetničkoj kritici, u potpunosti je izgubio svaki smisao u ovom korporacijskom koncentracionom sistemu. Korporacije su shvatile da im umetnost uopšte ne treba, kao ni ostala kulturna dobra, nego samo muljaju li muljaju, transformišu i recikliraju... Mislim da tu neće biti nikakvog oporavka sledećih 10 vekova.

Problem nije u tome što Dinić piše da je dexa glup i nepismen već da je fašista. To nije u redu. Jedno je pisati da je neko glup i nepismen, ili da nečija glupost i nepismenost evociraju fašističku propagandu/stav i sl. a drugo baviti se na ovakav način optuživanjem jednog čoveka.

pa ja nisam to tako shvatio.
Da bi neko bio fašista treba da veliča fašizam; dexa piše da su fašistički zločinci psihopate, a da dobri Nemci nisu činili zločine; to naravno nije tačno i spada pod (neobavešten&glup) a ne pod glorifikacija fašizma.

Ono što je indikativno je sledeće: za kritičara žanr je niži oblik literature i sve što se ne drži strogo poznatih činjenica uleće u žanr; njemu najviše smeta što se dexin roman posmatra izvan žanra horora. a to je, možda će se neko setiti i moja primedba bila svojevremeno. Laguna tu knjigu u svojim knjižarama prodaje kao istorijski roman, konačno razrešenje tajne partizana i četnika i šta sve ne...

Znaš kako, knjiga je dobijanjem Crnjanskog automatski ušla u sferu tumačenja u kome se žanrovska konvencija ne podrazumeva i ne prašta... Zato Dinić i dovodi u pitanje istorijsku dimenziju jer je nju upravo kritika legitimisala kao takvu.

Није ми јасно што овог човека толико пљују. Глуп, необавештен... за сада све делује као да је неко или љубоморан, или поприлично острашћен.

a nije ti palo na pamet da je zaista glup i polupismen?

Quote from: Svevid on 13-12-2010, 23:23:36
Није ми јасно што овог човека толико пљују.

Kupi knjigu ili, bolja opcija, skokni do biblioteke ako te ne mrzi...

I pazi da te ne uvreba neka bezoblična avet...

Kriple, moram priznati da ni ja ne vidim gde to Dinić insistira na fašizmu; naprotiv, čovek precizira da revizionista nije nužno fašista, makar prosto zato što je lakše biti  nacionalista i konzervativac. To je danas baš onako... besposledično.  :lol: A i profitabilno, pošto iz te pozicije čovek može lakše da bude homofob i ksenofob a da se pri tom izjasni samo kao... frenetično nacionalan. U tom smislu, tvrdim da deksa nije ni do kolena bar polovini anonimnih članova ovog foruma, a pametniji je i sposobniji (i pismeniji i načitaniji, da, DA,  :twisted: ali o tom malo kasnije) od svih njih zajedno. A ako se o revizionizmu govori, pa teško da ga je KR uveo u postojanje, pre će biti da se KR samo uspešno obraća čitalačkom korpusu koji odavno postoji.
E sad, da li je korpus ćosićevsko-draškovićevski ili ne, to ne znam, ali znam čiji sve zasigurno nije. Ali i ti to znaš, ionako, i to još bolje od mene.  ;)

Ali smešno mi je, zaista, koliko se na ovom forumu ljudi upinju da ovaj roman i autora etiketiraju kao "nepismen".  Ha, daj bože da je tako, dragi moji, time bolje po vas, jer ako on tako "nepismen" može da uđe u 25 kila tiraža i Crnjanskog i u uži izbor za Ninovu nagradu, onda ga svi oni od-boga-"pismeni"-i-"načitani" mogu ladnjaka da nadmaše na kub! Jednostavno ignorišite tih 25 kila ljudi kojima se KR obraća i pišite za one resto milione intelektualaca, to je bar prosto. Kad je mogao Kiš i Pekić i Pavić, što ne bi i vi? Nije da ne znate kako da se bude srbofreničan, daleko bilo... ostaje samo da napišete nešto vredno čitanja i – gotova stvar. Ili bar da se kucnete prstom u čelo i zapitate šta to vama fali... kontam da deksi ne fali baš mnogo a ni čitalačkoj mu bazi... a ako vam pak ona ne valja, onda pišite za francusko i englesko tržište, vi od boga dani pismeni talenti...  xrofl

Lidija, ima onaj deo u kome se on podsmeva formulaciji "dobrog naciste" i onda piše svoju parafrazu dexe u kojoj kaže da je ono što je dexa napisao isto kao relativizovanje Holokausta kroz uvođenje lika cioniste-provokatora. Ako ovu strategiju parafraziranja teksta uzmemo kao nešto legitimno (često se takve stvari pojavljuju) rekao bih da jeste neukusno tako odmah jednu, istorijski naivnu postavku proglasiti za potencijalno relativizovanje Holokausta, jer, slažem se, on i kaže da revizionisti ne moraju biti a priori fašisti ali njihovo ishodište je fašizam, a sa druge strane, ono što je vrlo zanimljivo - Dinić traži konzistentnost istorijskih zabluda i u romanu i u dexinim javnim obraćanjima, dakle, on se bavi njime kao ličnošću.

Dinićevo pisanje poznajem još iz, njegovih i svojih, studentskih dana kada se još zagrevao da postane ovo što je danas a to je NGO marksista-jugonostalguičar koji radeći za organizacije koje su započele svoje aktivnosti upravo podrivajući SFRJ pa makar i boreći se nominalno protiv njenog represivnog aparata, devalvira svoju poziciju u startu jer traži ideološku besprekornost na mestu koje je samo ideološki ozbiljno kontaminirano. No, možda čovek nema druga mesta gde bi ga objavljivali i ja upotrebu svakog glasila smatram, legitimnom dokle god to na kraju služi Ideji, koja god ona bila.

Kad je reč o KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU, Dinić koristi svoje nemalo teorijsko znanje i polemički žar na jedan pogrešan način - a to je pokušaj da teorijom objasni tj. da putem teorije diskvalifikuje delo koje mu se zapravo ne dopada u čisto književnom (da ne kažem čitalačkom) pogledu. Kad razdvajam književno i čitalačko, mislim da postoje određene ravni u kojima se RASKRŠĆE može prihvatiti kao konzistentan rad, a i neke u kojima ne može, što pre svega zavisi od čitaoca. U Dinićevoj ravni ne može, a opet ni autor/izdavač se ne mogu braniti da je samo delo i izbačeno do te ravni.

U svakom slučaju, i kod Dinića dolazimo do teorije & prakse pajkićevskog "para-teorijskog sviđizma" u kome se naklonost određenoj estetici formuliše kroz teorijsko-ideološko opravdanje.

Da je reč o ličnim utiscima formulisanim u teoriju najpre pokazuju humoristički detalji. Neke duhovitosti prosto ne bi smele da imaju mesto u tekstu koji se naizgled na ovako ozbiljan način bavi tako provokativnim, burnim, zaključcima. Zar ne?

Zatim tu je citat stiha Ramonesa koji ipak nisu poznati teoretičari ili istoričari, ali ovaj citat valjda treba da pokaže kako Dinić može parirati dexinom rokerskom imidžu što znači da tekst ima ličnu dimenziju, da je krojen po meri za jednu ličnost, obojica su Nišlije ili gravitiraju ka tom gradu i reklo bi se da tu ima i nke lične netrplejivosti, ili grešim?

U tom smislu, Dinić recimo vrlo dobro prepoznaje određene nedoslednosti u samom romanu, naročito na početku svog rada, kada piše o nejasnoj i vrlo labavo postavljenoj priči o natprirodnim bićima i događajima. Ali, onda sve to devalvira kada u delu u kome želi da ukaže na potencijalnu širu "štetnost" ove knjige umesto Slobodana Selenića na koga dexin rukopis najviše podseća, potegne Dobricu Ćosića i Vuka Draškovića sa kojima u stilskom smislu dexa zbilja nema nikakve veze. Uostalom, Selenić kao dramatičar po vokaciji mora biti najbliži dexinom senzibilitetu iz prostog razloga što on kao pisac dosta duguje filmskoj i strip dramaturgiji, svakako mnogo više nego Ćosiću i Draškoviću koji su izrazito literarni i posvećeniji pripovedanju nego stvaranju drame.

Ako se na planu referenci zadržimo na Ćosiću, Draškoviću i Seleniću (i ne zanemarimo "ispiranje" Selenićeve revizionističe biografije) jer se oni nužno moraju pomenuti kao književnici koji su na istom jeziku kao i dexa pokušavali da se pozabave istorijom, pominjanje stranih uzora kao paradigmi uopšte nije na mestu, i da sam urednik, odmah bi morale da se izbace sve Dinićeve vizije o tome kako je dexina knjiga trebalo da izgleda, što je samo još jedan simptom "sviđizma".

Međutim, Dinić ne sme da kao monetu koristi Selenića iz prostog razloga što je istorijski "revizionizam" ovog pisca zapravo jedna od temeljnih vrednosti Druge Srbije u čijem je stasavanju učestvovao i Selenić sam, u vreme kada se dešavao Praroditeljski greh srpske NGO scene koji delegitimiše Dinića. Naime, jedna od ključnih ličnosti oko koje su se ovi književnici okupljali bio je Gojko Đogo, danas spominjan samo u negativnom kontekstu koji je bio žrtva režima prema kome danas postoji nostalgija a tada je podrivan. Kiš je bio tu, kao i Selenić, kao i mnogi drugi koji su tada bili jedna velika antikomunistička porodica, čiji jedan deo danas čini temelj NGO aktivizma kod nas.

Selenić je značajan ne samo kao pisac sa sličnim rukopisom već i kao pisac sklon sličnim ideološkim simplifikacijama. Za razliku od Draškovića koji se bavio kič reinterpretacijama večitih težnji i trvenja i Dobrice koji je nastojao da obuhvati šire istorijske tokove, Selenić je upravo i bio specijalizovan za "demistifikacju" klasne pozadine komunističkog obračuna sa kulačkim, nenarodnim i kolaboracionističkim elementima. U tom smislu, Dinić je trebalo da se malo više pozabavi Selenićem nego Rob Zombijem.

Druga zanimljiva tema koju Dinić samo otvara ali ne razrađuje jeste upadljivo odsustvo nedićevaca u romanu, premda dexa govori o kolaboracionistima Starog Vojvode Pećanca. Čini se da su Nedićevci kao koncept zajednička uobrazilja dela srpskih nacionalista i Druge Srbije. Naime, fetišizovanje nacije u propagandi Nedićeve kvislinške vlasti raspalilo je maštu labilnog dela srpske desnice (danas mahom u LDPu) koja je znatan deo svoje energije uložila u rehabilitaciju Nedića i Ljotića, reprintujući njihove nacionalističke tekstove često piane kao propagandu za umirivanje naroda kao lični stav, da bi Druga Srbija to dočekala kao idealan ready made (Konstantinović je već dotle lupetao o srpskom nacizmu i FILOZOFIJI PALANKE koja se može smatrati nekim osavremenjenim vidom epske poezije, pre svega po svom jeziku) uvodeći aspekt istorijskih činjenica o Holokaustu i ostalim zlodelima u igru ali zadržavajući u uobrazilju krajnje desnice kako su Nedić i Ljotić zaista zastupali srpske ideje iz svojih proglasa. Istina je nažalost dosta drugačija i moglo bi se reći da su Ljotić sa svojim Zborom (pionirskom nevladinom organizacijom) i Nedić sa svojom lobističkom ulogom u nemačku korist unutar vojnih struktura preteča militantnih zastupnika evro(Ljotić)atlantskih(vojnik Nedić)integracija kod nas. Otud ne čudi da su simpatizeri Ljotića i Nedića posle sloma ideja koje su ličile na one iz njihovih propagandnih proglasa nastavili da se boe za njihove suštinske ideje kroz LDP i NGOove. Za razliku od ostalih ideja koje razlaže do najsitnijih ideja, Dinić ne pipa previše ideju kolaboracije, izuzev kod već izanđale peščaničke priče o "autoritarnoj ličnosti". U tom smislu, razočarava da i Dinić pokušava, na mala vrata da poveže Srebrenicu sa nacističkim zločinima, iako odustvo esencijalizacijenegativnih osobina kod Muslimana sugeriše da je reč o staljinističkom zločinu koji je devijacija jedne, a to ni Dinić ne može da ospori, suštinski prosvetiteljske ideje.

No, ako uzmemo sve napisano u obzir, dexa se nekim svojim politički naivnim izjavama i postavkama nudi Diniću za malicioznu nadgradnju u kojoj se određene naivnosti romana prvo evidentiraju a potom iskrivljuju i tumače kao potencijalna negiranja Holokausta i sl.

Međutim, iz te maliciozne nadgradnje, najviše koristi može imati sam dexa jer je ovo dobra pokazna vežba da se pipave istorijske teme moraju temeljnije obraditi, te da su mnoge Dinićeve primedbe, koliko god maliciozno intonirane zapravo tačne, te činjenica da on proglašava Tarantinov INLOURIOUS BASTERDS vrednim kemp ostvarenjem, iako taj film to svakako nije,i tu opet zalazi u domen "sviđizma" - ne mora nešto što ti se sviđa biti u svakom smislu kvalitetno i ispravno. Time on razotkriva svoje krajnje neujednačene kriterijume, ali se isto tako time ne umanjuje lucidnost nekih primedbi.

Kao ključni dokument za tranžiranje RASKRŠĆA koristi se (tj. citira se) obrazloženje za nagradu "Miloš Crnjanski" i zaista kada se pojavi takvo obrazloženje, jeste logično da se kriterijumi tumačenja ovog romana dosta podignu. U tom smislu, neka rešenja sa "dobrim nacistom" koja prolaze kod Jacka Higginsa (koji nije dobijao mejnstrim nagrade) svakako da teže prolaze, a izjave bazirane na paušalnom "zdravorazumskom i srdačnom" pogledu na stvari ne mogu da pariraju teorijskoj kulturi 21. veka.

Ono što je, međutim, ključni problem Dinićevog teksta nije to što on nema ukusa za film, što je spreman da falsifikuje ideološku potenciju kako bi podržao svoje lepe utiske o Tarantinovom filmu, već stepen agresije iznet u tekstu. Naime, nesporna je potreba nekoga ko se bavi kritikom da podstaknut delom koje kritikuje stvori jedno vlastito, možda ne prozno, ali zašto ne teorijsko jer i takvo može biti kapitalno. Pa ipak, stepen agresije meren bučnošću optužbi - konvertovanje jednog kritičkog podsmeha na istorijsku ili literarnu naivnost dela u političku optužbu za udar na temelje savremene civilizacije prosto zapanjuje.

Ako tome dodamo da je ova salva optužbi proistekla iz toga što se Diniću nije dopala knjiga, a kao dokaz za to imamo netačno viđenje INGLOURIOUS BASTERDSa zbog toga što mu se dopao film, onda sve poprima još apsurdnije razmere.

No, iako sam Dinić nije učestvovao u kanonizovanju Andrije Matića (ili barem ne da ja znam), ovo nije prvi put da se javljaju estetske procene bazirane na ideologiji i vice versa.

Naime, Dinićev tekst bi bio znatno ubedljiviji da govori o nečemu što mu se dopalo a što u sebi nosi gnusnu ideološku pretnju. Tu bi onda zaista mogla da zaigra teorijska distanca, čak i kada se za njeno utemeljenje koruiste tlapnje Radomira Konstantinovića.

Svojom pretenzijom čiji je cilj delom da istakne svoj, inače nesporni intelekt i erudiciju,a delom da fenomen KONSTANTINOG RASKRŠĆA kao besteselara koji je ujedinio publiku i deo kritike, a i stvari je ideološki degutantan, proglasi pretnjom prvog reda - Dinić je devalvirao vlastiti kvalitet i od jedne izvrsne, prilično utemeljene i u osnovi pučne kritike od koje bi i čitaoci i sam pisac imali koristi pretvorio je u ostrašćen članak koji će polarizovati čitaoce i samim tim odbiti veliki broj njih od nekih vrlo uspelih zapažanja.

Šteta.

Odmah da se razumemo, ja se u potpunosti slažem sa tvojom prethodnom opaskom da Dinić tumači ovaj roman iz sfere na koju roman nije ni pretendirao; po meni (koja Dinića ne poznajem nimalo, niti lično ni preko kritika), moguće je da on verovatno toga uopšte nije svestan, pa zato u ovoj analizi KRa dosta toga učitava u roman.  

Polazim od toga da sam ja, po svojoj prirodi, bolje tunirana na revizionističke atempte nego Dinić, a to kažem bez ikakve namere da uvredim njega lično, naravno.  U tom smislu, Dinićeva reakcija mi se činila preteranom, čak i u mom pristupu kojim sam je stavila na nivo daleko ispod direktnog etiketiranja fašizmom; po meni, KR se do te mere oslanja na stereotipe, da je svaki deksin pokušaj revizionima tu striktno karikaturalne prirode, koja (bar mene lično) u prozi više zabavlja nego brine. Hoći reći, kad mi se ponude komunisti stereotipizirani kao tupavi, glupavi, krezavi, smrdljivi i prdljivi a četnici kao stameni, naočiti, časni, doterani i uglađeni džentlemeni, taj revizionizam mi izgleda preteće taman koliko i letnji prolom oblaka.  :mrgreen: Mene lično u takvim situacijama po pravilu više intrigiraju upravo potrebe izvesnih ljudi kao što je Dinić - potrebe da svojom preteranom oficijelnom reakcijom svrnu pažnju na najprostiji vid žanrovske proizvoljnosti, oličen u (bilo slučanojom ili ne)pomalo grotesknom preteravanju po pitanju stereotipizacije. Tvoj odgovor je po tom pitanju prilično... dragocen. (Kao i uvek. :) )

Lidija, potpuno se slažem sa tobom. I Dinić bi bio mnogo upešniji da je to sročio na isti način kao i ti. Samo u svom stilu, koju mu niko ne može oduzeti, i na koji ima pravo, i koji je u krajnjoj liniji potreban na sceni. A ovako tim optuživanjima je od gotovog napravio veresiju i od jednog šarmantnog polaza napravio proganjanje pisca.

E sad, što se žanrovske proizvoljnosti tiče, tu je RASKRŠĆE izgubilo prostor za odbranu upravo kroz nagradu "Crnjanski" čije obrazloženje Dinić obilato citira u kome "autoriteti" proglašavaju da to delo ipak ima i istorijsku relevantnost. No, onda neka Dinić napada "autoritete" a ne pisca jer on nije ni pretendovao na tu vrstu rukopisa.

dao pisac dinar da uđe u kolo, a sad bi dao dva da izađe

Samo vi ovde forsirajte ležernost, ali dotakli ste žešći osinjak... kako ja tumačim ono što mi ovde tvrdite, ispada da KRu najviše prete upravo silne mu nagrade...

Iskreno, što se mene tiče, ja mislim da su sve te kritike na revizionističkoj liniji po pravilu nemušte. Okej,  jeste da mi ovde na ZS imamo privilegiju insajta po mnogim žanrovskim i inim pitanjima, ali svejedno, ja čak i iz nekog krajnje objektivnog ugla imam zaista velikih poteškoća da te kritike na liniji revizionizma u KR uzmem za ozbiljno... Hoću reći, svesnija sam njihove daleko veće vrednosti po pitanju marketinškog impakta, nego po pitanju onog književno-teorijskog... ali vi kao da imate drugačije mišljenje po tom pitanju...

(Na uzgrednu notu, zanima me koje su šanse da će ista ta garnitura koja šiba deksu za revizionzam mlatiti i Novakovića za ... pa, well, valjda srbofobiju...?? I da li to može dovesti mlade srpske pisce u poziciju da se eventualno bogu pomole da ih izvesne nagrade mimoiđu?  :shock:)

Nagrade su po KR nezgodne utoliko što neko ko ne zna o kakvoj se knjizi radi na osnovu tih nagrada unapred od nje očekuje nešto što ona nije, pa usledi pljuvačina po novinama.

Mislim, ako to možeš uopšte da nazoveš nezgodom; dokle god se knjiga pominje, dobro po nju i po autora, jedina prava nezgoda za knjigu je ako se niti pominje niti se za nju zna.

Angel, svaka ti se pozlatila.

iskreno, meni je dinićev tekst bolji od KR. zato što je KR trivijalni roman koji je od književnog establišmenta dobio teret publiciteta na nejaka pleća, a dinićev tekst otkriva neke razloge i društvene mehanizme kojih je KR samo posledica. tu u igru ulazi ideologija, revizionizam, ali i ekonomski mehanizmi, promena kulturnog i političkog modela u društvu, stanje u književnosti... dinić načinje sva ta pitanja, dira u osinjak, kako lidija reče, a stojiljković bi samo da napiše roman o 1944. pod nacistima u nišu, sa vampirima, četnicima i drugim dečjim poslovima, ali bi da ostane nevin po pitanjima politike u svom romanu i da ostane sačuvan od nekih vrlo problematičnih pitanja. nažalost, ne može. meni je dinićev tekst i zbog toga važan: mladi srpski pisci ne mogu da glume naivčine i povlašćene Pisce koji su nadahnuti s neba pa mi sada treba da ih posmatramo kao vračeve koji komuniciraju s bogovima i da im praštamo sve etičke i političke faulove, već da se uozbilje po pitanju politike u svojim tekstovima. što naravno ne znači podržavati onu politiku koju od tebe očekuju kritičari koji ti se sviđaju, to je druga pogreška, drugi ekstrem. ovih dana bavim se đerđom lukačem pa mi je to svež primer: nije lukaču ništa smetalo što tomas man nije bio komunista da o njegovim romanima piše najbolje i najpohvalnije analize koje je tomas man doživeo. kao što mu nije smetalo što je dostojevski bio kozervativac i ljuti monarhista pa da iz tih činjenica otkriva važnost "zločina i kazne". ili što se nije slagao sa kafkinim pogledom na svet pa da izvanrendo analizira i vrednuje kafkino pisanje. nije sartru smetalo što su beketovi komadi pesimistični i nisu baš u skladu sa utopijskim karakterom sartrovog marksizma. i tako dalje... dakle, nije reč o površnom usklađivanju sa zahtevima dana, već mladi pisci moraju biti svesni koliki je ulog sa kojim stupaju na scenu. i treba da se mole bogu da imaju toliko talenta i književne intuicije kao onomad Balzak pa da njihov književni tekst bude toliko ubedljiv da prevlada njihove privatne političke poglede.

druga stvar zbog koje mislim da ta zaštićenost pisca od političkih tumačenja i napada i neka njegova prednost u odnosu spram kritike ne može proći jeste pitanje žanra. nekako mi se čini, ispravićete me ako grešim, da na primeru KR ispade kako pisanje žanrovskog romana i igranje na stereotipe, pa i sama činjenica što je to žanr, laka zabava, bestseler, abolira žanrovski roman od političkog tumačenja i otkrivanja revizionizma. ja se lidija slažem s tobom, i meni je teško da uzmem zaozbiljno te zavereničke petljavine u KR, i taj jezivo naivan pristup istorijskim okolnostima u nišu 1944. (gde zapovednik grada misli o svemu i svačemu, ali ne misli o logoru crveni krst, jer to bi odjednom moralo da uozbilji roman, a mi nećemo da se uozbilji), ali dinić je to uzeo za ozbiljno i to za mene jeste dragocen uvid. nema povlašćenog položaja, živimo u zajebana vremena, politika i etika dižu lestvicu visoko, i žanrovski romani moraju biti vrlo svesni svoje političnosti, neko će ih pre ili kasnije tako čitati. jer književna forma, bila ona žanrovska ili ne, nije autonomna, sve njene greške proizilaze iz društvenih procesa, iz piščevog shvatanja tih procesa, iz njegovog pogleda na svet - to dinić pokazuje u KR, i meni je to zanimljiva stvar baš na knijiževno-teorijskom polju.

žanrovski romani biće čitani ili kao simptom stanja u društvu, ili kao umetnička dela koja simptome društva preoblikuju i pokazuju. ja bih više voleo da su žanrovski romani ovo drugo, a ne ovo prvo. dinić to uočava, i zato mislim da je tekst sa književno-teorijske strane ok. tu dinić poteže dobar primer - stivena kinga, na kojeg bi stojiljković da liči. ili nil gejmen, alan mur, da ne uzimamo baš balzaka koji je mom srcu drag. king nije politički naivac koji koristi stereotipe nesvestan kakva značenja oni imaju u društvu, alan mur još manje. da, oni se služe jednim drugačijim registrom od Balzaka, imaju i drugačiji status, no rekao bih da je to samo na prvi pogled, jer njihova dela nastaju u drugačijim društvenim okolnostima pa je to i normalno, ali suštinsko pitanje književne forme i pogleda na svet, što je uvek i pitanje politike, kod njih je usudio bih se reći isto. a ovde mi se čini da su pisci još nesvesni s čim imaju posla.

novakovićev roman nisam još pročitao, ali i ta nagrada je sasvim sigurno deo književnih mehanizama koji proističu iz društveno-političke situacije u datom trenutku. analiza toga romana i motiva zločina srpskog vojnika tokom PRvog svetskog rata, nagrada za to baš u Zagrebu (koji je postao centar romana u poslednjih 20 godina, mesto gde se mladi pisci iz bivše Jugoslavije verifikuju), mora imati sve te činjenice u vidu. novakovič je seo da piše baš tu priču valjda svestan političkih implikacija koje ona nosi - i možda je baš zato seo da piše baš tu priču. ako toga nije svestan, onda je u istoj poziciji kao dexa: ja sam zaštićeni pisac, ja bih samo da pričam, da se otkačim i to je sve.

žalim slučaj, vremena su zajebana, tako više ne može, ako je ikad i moglo. zato kažem dao pisac dinar da uđe u kolo a sad bi dao dva da izađe. ako nisi spreman da se znojiš, onda se ne vataj u kolce.

Žiko, ima samo jedna stvar, a i ta više u svrhu pojašnjenja: ja sam zaista poslednja osoba na celom belom svetu koja ne bi aplaudirala takvom pozivu na odgovornost u pisaca. Zaista. Ali to mi je pomalo besmisleno očekivati ako nema iste takve odgovornosti kod establišmenta kog pominješ. Jer, po meni, pisac ipak ima pravo da bude i iskren naivčina i prefrigano povlašten, ali do establišmenta je da ga ispravno prepozna za ono što jeste. Drugim rečima, zaista ne mislim da pisca pravdam po pitanju njegovih privatnih stavova i pogleda ali ne bih ni da ih krivim za promašaje establišmenta koji nije u stanju da u potpunosti razluči trivijalnu od umetničke proze ili žanrovski kanon od proste metafore.

Dinić svakako ima moj rispekt zbog ozbiljnosti kojom prilazi tumačenju konteksta ali ipak ima nešto kontraproduktivno u tako intenzivnoj prilježnosti. Ne mislim time samo na onu 'cry wolf' opasnost nego  i na eventualni gubitak kredibiliteta samih kritičara, koji izgleda da zatečenu situaciju izvrću pomalo naglavce, kad već otvoreno ne zamenjuju teze: po meni, malko je bedasto zahtevati odgovornost od pisca samo zato što je dobio respektabilnu mejnstrim nagradu – po meni bi bilo logičnije zahtevati odgovornost od nagrade da se ne dodeli naslovima bez takve konkretno odgovornosti. Jednom sa tako izvrnutim stanjem stvari, ispada da su pisci kolaterala jednog pomalo nezdravog stanja koje nisu sami uzrokovali i koje sigurno neće moći sami ni da izmene.

Naravno, ja to govorim iz laičke perspektive konzumenta, ali stvarno ne vidim da je, po tom pitanju, pristup kritike ili žirija za nagrade išta profesionalniji. A ni konstruktivniji; da sam ja na Deksinom ili Novakovićevom mestu, mislim da bih ipak bila više motivisana da napišem i drugi roman po oprobanoj formuli uspeha prvog, sa sve Dinićevim aftermath predbacivanjem.  :(

word. :(

...ako poželiš i ako ti (kompletizma, recimo, radi) zatreba rado ću ti pokloniti LENJIN Đerđa Lukača (podnaslov - Studija o povezanosti njegovih ideja), objavljenoj još 1977. godine u BIGZovoj ediciji Džepna knjiga (pododeljak  MARKSIZAM), za vreme urednikovanja Petra Živadinovića (sada Paideia)... tvoje je samo da poželiš...

može, srdačno zahvaljujem! to je lukač iz perioda zaokreta ka marksizmu, a oktobarska revolucija je još sveža stvar, verujem da je zanimljivo

Žika je u osnovi u pravu. I Dinićev tekst jeste koristan. Ali, ton tog teksta nije konstruktivan, osim za uspostavljanje pozicije samog Dinića u njegovom kritičarskom kružoku koji se zbog toga što se dodvorava nekome ili nečemu, bilo da su to zapadni finansijeri, neki drugi ljudi čiju priču oni pričaju (da li neko Dinićevog kalibra zaista nalazi bilo kakav smisao u Konstantinovićevim tekstovima) ili neka njihova ideologija, potpuno je svejedno, samoizoluje i gubi na relevantnosti.

Dinićeve teze koje su mahom tačne su mišljene i oblikovane na način koji se svodi na preaching to the converted. Tu ima puno viškova, puno podrazumevanja, puno ideoloških postavki koje on uzima a priori kao vrlinu i sl, i zato mislim da je deplasirano smatrati ga misliocem Lukačevog kalibra jer Lukač ima stav ali nema tu hermetičnu samouverenost i zato Lukač komunicira taj stav mnogo zrelije.

Naravno da žanrovska književnost ima veliku ideološku potentnost, međutim, da budem sasvim iskren, i Dinić, a i mnogi drugi pričaju bajke o nekakvoj političkoj zrelosti stranih uzora poput Tarantina, Mura ili Kinga, samo zato što njih više vole, što im se njihovo pisanje više sviđa, nego što su oni neki naročiti mastermajndovi za politiku. Bolji su pisci, a kako i da ne budu sa tolikom produkcijom i uredničkom podrškom, ali nemojmo se zavaravati, razlika između Kinga i Dexe nije veća od razlike svega što nastaje u Americi, od igle do lokomotive, u odnosu na ono što je nastalo u Srbiji. Imajući u vidu uslove u kojima radiš, urednike koji su ti na raspolaganju, honorar koji te očekuje u proporciji sa sporednim poslovima, konkurenciju koja te motiviše i sl. naši žanrovski romani su sasvim na nivou.

Drugo, mislim da je Žika govoreći o Lukaču rekao ključnu stvar, Lukač ne osporava vrednost onome ko mu ideološki ne dogovara. A Dinić je ovde spojio dvostruku negaciju. On negira Dexu i kao pisca, i kao ličnost, i osporava njegovu ideologiju. Dvostruka negacija ume da zasmeta. To naravno ne znači da on zaista ne misli i jedno i drugo, ali kada uzmemo INGLOURIOUS BASTERDSe kao nešto "što je laž koja govori istinu" po njegovim rečima, onda vidimo da on spaja estetsko uživanje sa ideološkom procenom. E, to već nije u redu...

Nadam se da ćemo uskoro od Dinića uskoro čitati neki tkst u kome proglašava bezvrednim delo sa kojim se idoeloški laže (recimo, predlažem ŠAHT) ili da pronalazi kvalitet pisanja u delu koje mu ideološki ne leži.

zašto da ne? i dejan ilić bi mogao da napiše nešto takvo u "Reči".

po meni, Matićev "Šaht", Oltvanjijeva "Kičma noći", Vidojkovićeve "Kandže" - to su takođe romani sličnog simptoma kao i KR, u kojima navodno postoji suprotan politički stav, drugosrbijanski, ali koji takođe, ni zbog toga, niti zbog žanra, ne mogu biti imuni na kritiku ovakvog tipa.

Pa mogao bi ali jel napisao o bilo kom od ta tri romana?

nije.

ja samo predlažem, možda čitaju znak sagite. :)

Kad to napišu, onda će moći da se povuče deo optužnice. :)

Svi čitaju Znak Sagite.

Osim u Sovjetskoj Rusiji gde Znak Sagite čita VAS!!!

Čitam ovo sve što ste napisali i kontam da ovde ima materijala za jednu sočnu književnu tribinu. Naravno, došli bi svi umešani... Sukobila bi se mišljenja, bilo bi veoma intenzivno.

Inače, ne znam da li ste primetili, ali čitava srpska književnost je otišla u PM. Ni pre nisu cvetale ruže ali danas... Nekada smo imali Andrića, Selimovića, Crnjanskog, Isidoru Sekulić, Pekića, Selenića, pa i Pavića... Danas... Perjanice glavnog toka su romani koji pišu nekakve voditeljke i kvazi novinarke ... Čitav jedan beskrajan niz dela koja zatupljuju mozak... Ko je uopšte te godine i bio u konkurenciji za Crnjanskog? Da li se zna taj podatak? Ko su bili Stojiljkovićevi konkurenti?

Niko, s obzirom da je sedeo u kafani sa članom žirija i dogovorio nagradu.
Misliš da bi ijedna osoba sa ikakvim kredibilitetom pomislila da za ono da nagradu Crnjanski?

Da li je u periodu 2007-2009 objavljen neki debitantski roman koji je nagradu više zaslužio od Raskršća? Da li neko zna za neki takav naslov? Ovo pitam pošto znam da je naša književnost na niskim granama, a kako nemam kompletan uvid u produkciju, pitam sve vas koji bi debi roman objavljen tokom te 3 godine mogao da se (bar u teoriji) uključi u tu trku?

Ima ŠAHT Andrije Matića. :)

Kunac ispipava teren da bi znao da li i sam da kandiduje svoj roman  :lol: Crnjanski je, znamo i sam bio sklon ostrvlju, tako da, imalo bi smisla!!!!

E, Meho, zaista si vrag. Nagrada manje-više, ali moram priznati da tih 2000 evrića ne bih odbio...

Ova nagrada nije isključivo za roman, nego bilo kakvu prvu knjigu na srpskom jeziku...

Iz Wikipedije:

"Nagrada se po zaveštanju osnivača Zadužbine Miloša Crnjanskog, Vidosave Crnjanski, dodeljuje dvogodišnje od 1981. Nagrada se dodeljuje na dan pesnikovog rođenja 26. oktobra. Nagrada se dodeljuje piscu za prvu objavljenu knjigu na srpskom jeziku. Nagrada se sastoji od novčnaog iznosa od 2000 evra, povelje i medalje sa likom pisca."

To onda znači da je u dexinom slučaju načinjena materijalna povreda pravila jer njemu KR nije prva knjiga.

Pogledajte spisak dobitnika. Neobična dinamika.

http://mcrnjanski.rs/dobitnici.html (http://mcrnjanski.rs/dobitnici.html)

Trebalo bi proveriti kod Zadužbine... Nešto mi je sumnjivo...
Ovde kažu za prvi roman...
Ja sam još čuo neke druge stvari.
Nije baš sasvim jasno o čemu se tu radi.

QuoteSvečanost povodom dodele nagrade Miloša Crnjanskog



Zadužbina Miloša Crnjanskog dodelila je nagradu MILOŠA CRNJANSKOG, za prvi roman piscu Dejanu Stojiljkoviću, 26. novembra 2009. godine u Maloj sali Kolarčevog narodnog univerziteta. Nagradu je uručio predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, profesor Filološkog fakulteta dr Milo Lompar.

Na poziv organizatora svečanom uručenju nagrade prisustvovali su predstavnici Gimnazije ,,Crnjanski", psiholog Gordana Kedžić i profesor Rusina Kulić.

Quote from: Kunac on 14-12-2010, 22:41:17
Pogledajte spisak dobitnika. Neobična dinamika.

http://mcrnjanski.rs/dobitnici.html (http://mcrnjanski.rs/dobitnici.html)

Baš to, znam da se daje i za knjigu eseja i dr. Da li samo jedna knjiga iz jednog faha, ili više knjiga iz svakog faha????

Čini mi se da je i dr Z.Ž. dobio nagradu "Crnjanski".

Ako već moraš da istučeš dete (izvini, Meho), uzmeš prut koji odgovara njegovom dupetu. Ako uzmeš oklagiju, malo ko će te sa odobravanjem gledati, bez obzira što je dete guralo viljušku u utikač.

Na pamet mi nepada da čitam KR, ne čitam ništa, zašto bih njega. Interesuje me, zašto toliko frtutme i do bola dosadnih 'naučenjačkih' postova  oko knjige za koju se svi, tu negde, slažete da je možda donekle 'pismena' ali i dalje prilično đubre. Dokoni ste a i prasići vam se raduju.

Dobri pisci su većini "mnogo teški" i o njima se ne može raspravljati...

Quote from: scallop on 14-12-2010, 23:18:29
Čini mi se da je i dr Z.Ž. dobio nagradu "Crnjanski".

Jeste dobio, bila mu ja na dodeli. Za roman "Četvrti krug". A imao je pre toga objavljenu enciklopediju.

Ne samo enciklopediju. Izgleda da "Crnjanski" nije za prvu knjigu.

Pa, te godine je Živković dobio za prvi roman, i Gatalica za prvu zbirku poezije, ako se dobro sećam.

Valjda nije bilo iste godine.

Nagrada Crnjanski je ustanovljena i dosta dugo bila pod patronatom Nikole Miloševića; praktično svi početni dobitnici su ga imali ili za urednika ili za recenzenta u knjizi.

Quote from: scallop on 15-12-2010, 10:14:45
Valjda nije bilo iste godine.

Pardon, Gatalica nije za poeziju.

1994.
Aleksandar Gatalica : Linija života ( roman )
Saša Tomašević : Stan gospođe mesec ( priče )
Zoran Živković : Četvrti krug ( roman )
Rale Damnjanović : Komemoracija ( priče )

Uzgred:
Jedan od osnovnih ciljeva Zadužbine Miloša Crnjanskog, kako je to u testamentu gospođe Crnjanski naznačeno, je da podstiče domaće književno stvaralaštvo, dodeljujući "Nagradu Miloša Crnjanskog" - domaćem piscu za najbolju prvu knjigu iz svih oblasti u kojima seogledao i sam Crnjanski (roman, pripovetka, poezija, drama, esej, putopis, memoaristika), kao i nagradu "Stražilovo" - za najbolji studentski rad o delu Miloša Crnjanskog.

Dakle, nagradu može da dobije neko za prvi roman, iako ima 12 zbirki pripovedaka  i 5 knjiga poezije objavljenih ranije i obrnuto u svim kombinacijama. Razjašnjeno.

Ali nešto nije u redu sa ritmom nagrađivanja. Prave se velike pauze, a onda se nagrade ne dodeljuju u svim kategorijama. Sve mi to izgleda nekako proizvoljno.

Quote from: Kunac on 14-12-2010, 21:23:00
Inače, ne znam da li ste primetili, ali čitava srpska književnost je otišla u PM. Ni pre nisu cvetale ruže ali danas... Nekada smo imali Andrića, Selimovića, Crnjanskog, Isidoru Sekulić, Pekića, Selenića, pa i Pavića... Danas... Perjanice glavnog toka su romani koji pišu nekakve voditeljke i kvazi novinarke ... Čitav jedan beskrajan niz dela koja zatupljuju mozak... Ko je uopšte te godine i bio u konkurenciji za Crnjanskog? Da li se zna taj podatak? Ko su bili Stojiljkovićevi konkurenti?

mali offtopic - iz tog razloga izbegavam žive srpske pisce, izuzev žanrovskih.
Mislim da je dexa na fejsu spomenuo tog Dinića - da ga dotični kritičar optužuje da propagira nacizam?! Nisam još čitao sporni tekst, sad ću da bacim pogled ako ga ima na ovoj temi...

Quote from: Truman on 15-12-2010, 17:24:42

Quote from: Kunac on 14-12-2010, 21:23:00
Inače, ne znam da li ste primetili, ali čitava srpska književnost je otišla u PM. Ni pre nisu cvetale ruže ali danas... Nekada smo imali Andrića, Selimovića, Crnjanskog, Isidoru Sekulić, Pekića, Selenića, pa i Pavića... Danas... Perjanice glavnog toka su romani koji pišu nekakve voditeljke i kvazi novinarke ... Čitav jedan beskrajan niz dela koja zatupljuju mozak... Ko je uopšte te godine i bio u konkurenciji za Crnjanskog? Da li se zna taj podatak? Ko su bili Stojiljkovićevi konkurenti?

mali offtopic - iz tog razloga izbegavam žive srpske pisce, izuzev žanrovskih.
Mislim da je dexa na fejsu spomenuo tog Dinića - da ga dotični kritičar optužuje da propagira nacizam?! Nisam još čitao sporni tekst, sad ću da bacim pogled ako ga ima na ovoj temi...

http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/80/177.pdf (http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/80/177.pdf)

Imaš najupečatljivije delove tog Dinićevog teksta na Novim kadrovima, evo ovde (http://novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=657&st=0&sk=t&sd=a&start=125), a i link za kompletan tekst u pdf-u. Takođe, posle toga slede komentari autora na tekst itd. Koga zanima neka baci pogled.

Da, na NK se rasplamsala diskusija...

Nisam čitao ni roman ni kritiku, ali to me neće sprečiti da ustvrdim da se Dinić samo plaši da knjiga može pogrešno da se protumači kao nekakav izvor skrivenog znanja, odnosno nova revidirana istina. Iz tog straha rodila se takva kritika.

Quote from: mac on 16-12-2010, 00:57:02
Nisam čitao ni roman ni kritiku, ali to me neće sprečiti da ustvrdim da se Dinić samo plaši da knjiga može pogrešno da se protumači kao nekakav izvor skrivenog znanja, odnosno nova revidirana istina. Iz tog straha rodila se takva kritika.

Ne verujem da je tako nesto moguce. Ovde se radi o fikciji a ne o politickom pamfletu tipa mein kampf.

Izašao prevod...

http://www.geopoetika.com/book.php?id=2384 (http://www.geopoetika.com/book.php?id=2384)

Quote from: Usul on 16-12-2010, 01:26:46
Ovde se radi o fikciji a ne o politickom pamfletu tipa mein kampf.

Da, ali se i englesko izdanje reklamira kao politički pamflet. To je osnovni problem sa ovom knjigom.

Stiven Somers plače za ovakvim materijalom...

Мене занима колико је он (Деха) могао да заради од КР, ако се дело продало у 25000 примерака.

Ako "Laguna" prizna da je toliko prodala (a teško da to i za autora važi), onda pomnoži kupovnu cenu knjige sa 0,1 tiraža. To je sigurno manje nego da ju je preveo sa engleskog. Dakle, mogao je da zaradi cca. 1,5 milion. :lol:

Значи од неких 750 динара колико кошта књига (на попусту?) његово је 70ак дин?

Eto. 10% je magična cifra. Ako ti daju. Ako priznaju da su prodali. Ako su prodali. Ako... Ček' ima li još koje ako?

Ako je 10% :)

Koliko ja znam, u Laguni počinješ sa 5% u prvom tiražu i sa svakim novim raste procenat za 2%. I ima taj fksni honorar, naravno.

Lep procenat za kuću. Ne isplati se bitipisac; bolje je izrabljivati ih :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg522.imageshack.us%2Fimg522%2F3894%2Ffkkkkkkkkkklo.jpg&hash=8fdc0862396602cec1a127c70de2fc1840d22154) (http://img522.imageshack.us/i/fkkkkkkkkkklo.jpg/)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg573.imageshack.us%2Fimg573%2F9776%2Fkggjfdkdsllasa.jpg&hash=51431a9af645ec34cc8f18cf5153d505e9ae23e6) (http://img573.imageshack.us/i/kggjfdkdsllasa.jpg/)

Više je nedostojanstveno pljuvao nego što je davao intervju.

"Laguna" plaća 12% autorima, što je na istom nivou kao "Kreativni centar", recimo. KR se prodalo u negde oko dvadeset dve hiljade primeraka, zaključno sa prošlom godinom. Koliko je štampano, ne znam.

22 000 ? To mi je za Srbiju ogromna cifra, čak i uz marketing  Lagune. Ako je tako, svaka čast, onda ima više prodanih knjiga nego tri četvrtine srpskih pisaca fantastike zajedno.

Quote from: Anomander Rejk on 11-01-2011, 01:23:58
22 000 ? To mi je za Srbiju ogromna cifra, čak i uz marketing  Lagune. Ako je tako, svaka čast, onda ima više prodanih knjiga nego tri četvrtine srpskih pisaca fantastike zajedno.

Negde na ovoj temi, mislim, imaš moj post upućen Bobanu i Gulu da će Dexa u "Laguninom" izdanju postati megagigaultrahit. Doduše, nisam pretpostavljao baš ovoliki.

Ma sve je to ok i lepo. Svaka mu čast.

Ali tako ne volim da čitam nekoga ko sebe predstavlja kao žrtvu i čistunca pljujući druge. Nema tu dostojanstva ni ljudske veličine. Ako ti se gade ti sujetni kružoci kojima biraš da ne pripadaš, nemoj ni da ih pljuješ javno, u stranim novinama, to te čini jadnijim od onih koje pljuješ.

pomenuti ne može nikako ispasti jadniji nego što inače jeste... a ti, najtflajeru, šta znači tvoja rečenica, da smo gul i ja mentalno zaostali a ti pametan?

@D.

Da se razumemo - Deksina dela nisam čitao, a ne znam ni da li ću. Njegov stil jeste vispren i šarmantan, ali meni ne odgovara. Na stranu to što imam ozbiljno predubeđenje da bi mi politički stavovi koje Deksa zastupa u svom romanu bili veoma mrski. Naravno, postoji velika mogućnost da grešim. Zato sam i rekao "predubeđenje". Na kraju, domaće pisce veoma retko čitam - pa tako i Dexu. Ono malo vremena što imam radije bih odvoji da pročitam roman ili šta već nekog prijatelja - čije pisanje ne mora nužno da mi se dopadne, ali red je da ga poštujem kao prijatelja.

@Boban

Ta rečenica znači upravo ono što i govori. Ako te ne mrzi, premotaj forum unazad, pa vidi o čemu smo tada pričali. A glede tvoje i Gulove inteligencije mogu da kažem da ste među pametnijim ljudima koje znam. O svojoj ne bih da pričam. Jesi li zadovoljan objašnjenjem?

Nit` gluplje knjige, nit` vise komentara nego o njoj! qpuke

Razgledajuci knjige po knjizarama ovu sam nekoliko puta preskocio, ne znam zasto, nije me privlacila tematika, dosadise mi vampiri i mitologija, ko zna sta je bilo ... da bi konacno juce videvsi da se radi o PETOM IZDANJU knjige ipak i ja iskesirao tih cirka 500 dinara.  U principu kada kupim knjigu najcesce je samo stavim na policu da saceka svoj red. Prodje ponakad i godinu dana dok je konacno ne uzmem u ruke i procitam. Roman Konstantinovo raskrsce sam kupio oko podneva i procitao ga za nekoliko sati naiskap...

Fantastican roman! U njemu sve odlicno funkcionise - Od efektno ispricane price utopljene u mitove i lokalne narodske legende, pa sve do gomile veoma zanimljivih likova - sve je na svom mestu i sve je u funkciji sjajne citalacke zabave. 

Kao prvo svidelo mi se sto se Stojiljkovic pozabavio tom nekom gubitnickom stranom srpske istorije II svetskog rata: okupatorima-Nemcima, potom svim strujama cetnickog pokreta, kontroverznim prezivljavanjem ostataka srpske gradjanske klase u vreme okupacije, zacecima i uzdizanjem komunistickog pokreta u romanu olicenog u predstavnicima lumpenproletarijata, kao i svim tim svercerima, kockarima i ratnim profiterima. Ili ja nisam dovoljno citao ili je ovo prilicno zapostavljen deo srpske istorije, sve to mi je donelo uzitak citanja neceg svezeg, novog, intrigantnog...

Kao drugo - genijalan je pristup vampirima koje Stojiljkovic vidi kao zveri, kao mesavinu vampira i vukodlaka (licno mi je najbolji deo romana kada onaj novinar Novog vremena prepricava svoje dozivljaje iz lova na vampire u zabitima srpske provincije tridesetih, fantasticno!). Dakle Stojiljkovic ovde pledira na nekog divljeg, mahnitog i sumanutog vampira, zver koja raspori, obezglavi, rascereci zrtvu- srpskog vampira - a ne nekog uzdrzanog gospodstvenog zapadnjackog manekena koji odtavlja dve rupice na vratu! To je mozda jos jedan doprinos, jos jedna novina Konstantinovog raskrsca...

Dakle, naravno - preporucujem ovu knjigu!

PS

Cuo sam da knjiga kosta nekih 750 dinara, ali sam ja - u Vulkanovoj knizari - nasao primerak za 490. Mada je u pitanju prilicno siromasno (paperback) izdanje, na znam kakva su ona ranija ...

Meni se nije svideo taj ideološki pristup u knjizi. Nisam baš siguran da su četnici takvi kakve ih on predstavlja- predstavnici građanske Srbije, intelektualci i pismeni ljudi, dok su partizani sve obratno. Sumnjam da je i među četnicima i partizanima podjednako bilo jedva dvadesetak posto pismenih ljudi, a o intelektualcima da ne pričam.
Sve ostalo se slažem s tobom, Mark. Ja sam isto pročitao roman za par sati, priča prosto teče, jednostavno čovek ume da drži pažnju čitaocima, sve ide glatko, a to je teško postići, ma koliko to jednostavno izgledalo.

Posle cele ove diskusije, ostaje mi samo da izjavim kako su Ćosićeve Deobe zbilja fenomenalne...
...ako se gledaju u ovakvom kontekstu.
Eto; ne znam šta bih drugo rekla; Deobe su knjiga koja bi se dopala Saši Iliću.

Quote from: Anomander Rejk on 15-01-2011, 18:31:04
Meni se nije svideo taj ideološki pristup u knjizi. Nisam baš siguran da su četnici takvi kakve ih on predstavlja- predstavnici građanske Srbije, intelektualci i pismeni ljudi

Šta ima da ne budeš siguran? Takve crno-bele podele su besmislene - ja imam jednog rođaka, koji je bio u četnicima - tek pre par godina se prvi put (s)vratio u Srbiju posle života provedenog u Južnoj Americi (bio je jako mlad u četnicima - kurir). Iako se trudio da ulepšava stvari, nije uspeo a da ne ispriča pričice, kako su išli po kućama u selima i ubijali neke ljude ili kad im je neki njihov narednik dosadio sa naredbama, kako su ga smakli metkom u leđa dok ih je predvodio i slično.

Oću reći da su obe vojske bile manje više iste u postupcima- i jedni i drugi su ubijali, palili i zatirali suprotnu stranu. Razlika je bila samo u ideologiji. I što su pobednici, naravno kao i uvek u istoriji , dodatno zacrnili poražene a oprali sebe.
Ali meni to nije toliko smetalo, da mi pokvari uživanje u romanu. Na kraju, svako ima pravo na svoj stav o politici. Bitno je da je roman dobro osmišljen, da nigde ne davi i ne guši čitaoca, da se ne ispušta iz ruku.

Quote from: Alex on 15-01-2011, 18:48:54

Quote from: Anomander Rejk on 15-01-2011, 18:31:04
Meni se nije svideo taj ideološki pristup u knjizi. Nisam baš siguran da su četnici takvi kakve ih on predstavlja- predstavnici građanske Srbije, intelektualci i pismeni ljudi

Šta ima da ne budeš siguran? Takve crno-bele podele su besmislene - ja imam jednog rođaka, koji je bio u četnicima - tek pre par godina se prvi put (s)vratio u Srbiju posle života provedenog u Južnoj Americi (bio je jako mlad u četnicima - kurir). Iako se trudio da ulepšava stvari, nije uspeo a da ne ispriča pričice, kako su išli po kućama u selima i ubijali neke ljude ili kad im je neki njihov narednik dosadio sa naredbama, kako su ga smakli metkom u leđa dok ih je predvodio i slično.

Meni je zaista zanimljivo kada vidim ljude koji ocekuju od romana da bude istorijski, intelektualno, emocionalno, psiholoski, i-kako-sve-ne istinit. Zasto bi pisac romana tezio istinitosti kao nekom idealu? Umetnost niti ima niti treba da ima veze sa utvrdjivanjem istine, dokazivim stvarima i procesima i objektivnim faktima, za to sluzi nauka utemeljena na logici i metodologiiji istrazivanja.

Narocito takvo nesto postaje glupo kada se radi o romanu o vampirima! Zamisli sad citam roman o mitologiji germanskih bogova i srpskim legendama o vampirima - i sad cu ja da dekonstruisem II svetski rat u Srbiji i pisati o (ne)objektivnom odnosu pisca prema nekim od likova. Likovi proistekli iz price o vampirima niti mogu biti istiniti, niti mogu biti ikakva podloga za istorijsku analizu ondasnjih prilika (kao ni autorovih stavova o bilo cemu). Cetnici, partizani, Nemci, Bugari su u Stojiljkovicevom romanu samo cetnici, partizani, Nemci, Bugari iz romana Konstantinovo raskrsce... Oni nisu THE cetnici, partizani, Nemci, Bugari koje znamo iz istorijskih citanki i udzbenika istorije za VIII razred osnovne skole. Osim naravno ako mi ne zelimo biti zlonamerni i ako nemamo neke zadnje namere (koje god da su)...

Izvini, Mark, što se mešam, ali, jesi li ti ovo napisao:

Kao prvo svidelo mi se sto se Stojiljkovic pozabavio tom nekom gubitnickom stranom srpske istorije II svetskog rata: okupatorima-Nemcima, potom svim strujama cetnickog pokreta, kontroverznim prezivljavanjem ostataka srpske gradjanske klase u vreme okupacije, zacecima i uzdizanjem komunistickog pokreta u romanu olicenog u predstavnicima lumpenproletarijata, kao i svim tim svercerima, kockarima i ratnim profiterima. Ili ja nisam dovoljno citao ili je ovo prilicno zapostavljen deo srpske istorije, sve to mi je donelo uzitak citanja neceg svezeg, novog, intrigantnog...

ma pusti, mark misli da je dexa izmislio povezivanje vampira i vukodlaka...

Ma, Bobane, napisao je da je roman zapostavljen deo srpske istorije, a onda da to nije srpska istorija, već neka, kao vizija Deksina i umetnički postupak.

Quote from: scallop on 15-01-2011, 20:47:43
Ma, Bobane, napisao je da je roman zapostavljen deo srpske istorije, a onda da to nije srpska istorija, već neka, kao vizija Deksina i umetnički postupak.

Da, razumem nekongruentnost ona dva posta, ali mislio sam na to da se taj deo srpske istorije ovde tretira kao fikcija - istorija izgradjena unutar romana. Nisam mislio na istoriju kao nauku. Dakle, u romanu su glavni likovi cetnici i nemci, koji kao deo srpske istorije nisu obradjivani u fikciji koju sam dosad citao.

Quote from: Boban on 15-01-2011, 20:41:06
ma pusti, mark misli da je dexa izmislio povezivanje vampira i vukodlaka...

Eh, rekao sam da je to - mozda - jedna novina koje Stojiljkovic uvodi. Daleko bilo da sam u to siguran...

I, kako ti paše kad generali i SS pukovnici divane kao da se znaju sa pijace? Da se razumemo, ja sam čitao dobrih Deksinih priča, ali ovaj roman se plasira uz pogon koji nikada ne prija dobroj književnosti. Tvoj komentar liči na takav pogon.

Quote from: Anomander Rejk on 15-01-2011, 18:31:04
Meni se nije svideo taj ideološki pristup u knjizi. Nisam baš siguran da su četnici takvi kakve ih on predstavlja- predstavnici građanske Srbije, intelektualci i pismeni ljudi, dok su partizani sve obratno. Sumnjam da je i među četnicima i partizanima podjednako bilo jedva dvadesetak posto pismenih ljudi, a o intelektualcima da ne pričam.

Upravo je to ono što mene odbija od ove knjige.

Quote from: Nightflier on 11-01-2011, 01:59:25
Njegov stil jeste vispren i šarmantan, ali meni ne odgovara.

Ja sam uspeo da pročitam KR, negde, do pola. Zaista nisam stekao utisak da je Stojiljkovićev stil pisanja ovakav kakvim ga predstavlja Najtfjaler. Možda je bio takav u nekim ranijim radovima, zaista ne znam, ali bojim se da ovde to nije slučaj. Scallop kaže da Stojiljković ima dobrih radova i onda se, što je i razumljivo, u meni javlja sumnja, neverica: šta se, pobogu, dogodi sa čovekom pa napisa nešto onako bledo i neupečatljivo...

ma najtflajer mora da hvali izdanje izdavačke kuće za koju radi, ne treba ga shvatati za ozbiljno, a scallop hoće da pokaže kako ne mrzi dexu nego mu je samo ovo loša knjiga a kao ima i dobrih stvari...

Evo, ovako. Kad ja zapamtim nešto iz neke priče, onda ona za mene znači da se u literaturi nešto dobro dogodilo. Bila je negde jedna priča o vili izvorkinji koja na Sitnici (ili tako nešto) predstavlja poslednju branu Otomanskim džinima da kao prethodnica vojske pređu u Srbiju. Naravno, ima i jedna priča gde podražava manir Ćire Magičnog i učitava urbanu nišku legendu o smrtonosnoj pisti za vožnju kroz Niš. Sve u svemu - može da bidne a ne mora da znači. Mene njegova averzija ne ometa da čitam.

Quote from: Miljan Markovic on 16-01-2011, 04:38:02

Quote from: Nightflier on 11-01-2011, 01:59:25
Njegov stil jeste vispren i šarmantan, ali meni ne odgovara.

Ja sam uspeo da pročitam KR, negde, do pola. Zaista nisam stekao utisak da je Stojiljkovićev stil pisanja ovakav kakvim ga predstavlja Najtfjaler. Možda je bio takav u nekim ranijim radovima, zaista ne znam, ali bojim se da ovde to nije slučaj. Scallop kaže da Stojiljković ima dobrih radova i onda se, što je i razumljivo, u meni javlja sumnja, neverica: šta se, pobogu, dogodi sa čovekom pa napisa nešto onako bledo i neupečatljivo...

Mislio sam na njegovo forumsko izražavanje i nastup u raaznim medijima, a ne na pisanje. Nisam čitao ništa Dexino.

Quote from: Boban on 16-01-2011, 05:04:56
ma najtflajer mora da hvali izdanje izdavačke kuće za koju radi, ne treba ga shvatati za ozbiljno, a scallop hoće da pokaže kako ne mrzi dexu nego mu je samo ovo loša knjiga a kao ima i dobrih stvari...

Ti si naravno svestan da radim i za tebe?

Ali mene ne moraš da hvališ... ja sam svojevremeno napisao nešto protiv Lagune i čovek je doneo zabranu prodaje mojih knjiga u svim svojim knjižarama osim Delfija u SKC-u.

..iz sutrašnjih Večernjih novosti na temu politički nepodobnih pisaca, u žiži slučajevi Tvejna i Stojiljkovića...

http://novosti.co.rs/vesti/kultura.71.html:315291-Kad-su-knjizevnici-politicki-nepodobni (http://novosti.co.rs/vesti/kultura.71.html:315291-Kad-su-knjizevnici-politicki-nepodobni)

Sledeći korak nije spaljivanje knjiga već pisaca...

Da smo na fejsu sad bi te lajkovao :)

Ovaj... To zvuči pomalo gej. :lol:

Angie, nemoj da si homofobna.  :!:

Samo konstatujem. :!:

Quote from: scallop on 16-01-2011, 09:33:13
Bila je negde jedna priča o vili izvorkinji koja na Sitnici (ili tako nešto) predstavlja poslednju branu Otomanskim džinima da kao prethodnica vojske pređu u Srbiju.

Tu pricu sam i ja dobro zapamtio.
Mada, KR... Pa dobro, posle toliko prodatih primeraka...
Verovatno se nekome i dopada.

Roman "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića, u izdanju Lagune, najčitanija je knjiga u javnim bibliotekama u Srbiji u 2010. godini, pokazuje tradicionalna godišnja lista koju Narodna biblioteka Srbije objavljuje povodom svog dana, 28. februara.

Stojiljkovićev roman "Konstantinovo raskršće", za koji je taj niški pisac dobio nagradu "Miloš Crnjanski" za 2009. godinu, inspirisan je legendom prema kojoj su klinovi, kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst, nestali nakon njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut u krunu, drugi stavljen na vrh koplja, dok je treći pretopljen u sečivo mača... Onaj ko bude imao u posedu te tri stvari zavladaće svetom, a prema istoj legendi, treća sveta relikvija nalazi se na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa građanski rat, u gradu gde je rođen Konstantin Veliki, odnosno Nišu.

Предатор у Народној библиотеци Србије       
Маринко М. Вучинић     
уторак, 08. март 2011. 

Владимир Арсенијевић се вратио на књижевну сцену романом Предатор, у издању Самиздата Б92 2008. године, за коју је добио награду Народне библиотеке Србије за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије у 2010. години у конкуренцији од 25 наслова који су били најчитанији.

О самом начину оваквог избора најбоље књиге међу најчитанијим насловима изречено је много аргументованих примедби и критика, јер је сасвим јасно да се оваквим избором од стране посебног жирија урушава и сама идеја о додељивању награде за најчитанију књигу. То је већ добро позната оцена оваквог жирирања у коме се у ствари поништавају основне поставке ове награде, а читалачка публика се своди на пуки статистички податак.

Међутим, овакво постављено жирирање показује нам много важнију појаву у обликовању наше читалачке публике и доминантних токова у савременом књижевном животу.

Порука је сасвим јасна, посвећени и неприкосновени жири Народне библиотеке Србије ће одредити најбољу књигу међу најчитанијим насловима и тако себе легитимисати као једног од значајнијих и утицајнијих арбитара у формирању најпожељнијег литерарно политичког правца у нашој књижевној јавности. Без обзира на то што је књига Дејана Стоиљковића Константиново раскршће по подацима библиотека најчитанија, она се очигледно не уклапа у естетско-политичке калупе и критеријуме жирија Народне библиотеке Србије који је себи доделио улогу да одређује који се то писац најприкладније уклапа у политички коректно структуиран књижевни правац који очигледно форсира овај жири.

О томе се, као и често до сада, најјасније одредио један од виђенијих полит-комесара наше савремене српске књижевности Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије. Он је као идеолошки патрон овог жирија додатно образложио његову одлуку. ,,Арсенијевићев Предатор у српску књижевност уводи неке до сада невиђене перспективе и нетретиране проблемске аспекте и мотиве. Уобичајено је рећи да домаћа литературе полази из овдашњег локалног просторно-временског склопа, а да својим естетским квалитетима успева да прекорачи хоризонт порекла и да досегне универзалност".

Ово је најпрецизније одређена потка тзв. политички коректне литературе у којој нема места и упоришта за теме које су везане за порекло и прокажене темељне националне вредности. Очигледно је да је прекорачење хоризонта порекла најважнија тзв. естетска, али и најсуштаственија литерарно-политичка одредница за Сретена Угричића и литерарно-политичку групацију којој он здушно припада и која користи сваку указану прилику да демонстрира своју клановску моћ и све значајнији утицај у формирање магистралних праваца у тумачењу и формирању нашег књижевног живота и укупног система вредности.

И овако конципирана и изведена додела награде за најбољу међу најчитанијим књигама је само показна вежба политичког инжењеринга, јер се писац неуспешних, али очигледно политички изразито коректних књига Владимир Арсенијевић кроз велика врата Народне библиотеке враћа у књижевни живот, уносећи до сада невиђене перспективе и нетретиране проблеме.

Да апсурд буде већи, и књижевни критичари иначе наклоњени овој пре свега политички коректној и анационалној струји у нашој књижевности написали су веома неповољне критике награђеног романа Предатор. Али, јасно је да се не сме дозволити да се осипају редови ове све доминантније политичке фаланге и да се они морају макар и вештачки, и то без обзира на њихов стварни литерарни досег и естетску вредност, одржавати у монолитном блоку писаца који воде одсудну битку против литературе у којој се још увек обрађују теме везане за универзалне вредности историје и традиције, али и националног припадништва.

Да апсурд буде већи, и књижевни критичари иначе наклоњени овој пре свега политички коректној и анационалној струји у нашој књижевности написали су веома неповољне критике награђеног романа Предатор.
Ради се о добро организовано и институционално етаблираној политичко-пропагандистичкој групацији која упорно настоји да у нашу културу унесе свој пседоуниверзални политичко-литерарни канон о прекорачењу хоризонта порекла као доминантни и свеважећи културни образац. Овој сврси служе и овакве манипулације везане за додељивање награде Народне библиотеке Србије.

Проглашење најбоље књиге међу најчитанијим насловима у протеклој години само је још један од доказа како се одвија злоупотреба једне награде и њена инструментализација у политикантске и клановске сврхе, а све под окриљем тзв. велике и предане бриге о универзалним вредностима литературе. Овде су у питању само ситни, приземни интереси једне књижевно-политичке котерије која користи сваку прилику да себе промовише и потврди као апсолутни арбитар политичке коректности и то не само у нашем књижевном животу.

НСПМ

Ovo sam i ja onomad primetio kada sam video vest u novinama, i onda su u antrfile stavili 10 najcitanijih medju kojima nigde Predatora! :-)

Predator je negde 25. ili 27... Neko se baš pomučio da Arsenijevuću pripadne nagrada.

Jel to po Švarcenegerovom filmu?

Pa da, cak i da izuzmes tres literaturu koja je kod nas najvise citana, Arsenijevic nije ni blizu statusa "najboljeg i najcitanijeg" pisca. Cak bih rekao da je covek ono sto se u muzici zove one hit wonder. Sjajna je knjiga U Potpalublju, onda je ponovio istu formulu kod knijige Andjela. I to je to sto se Arsenijevica tice. Znaci posle 1997. covek nije napisao nista previse vredno pomena.

Šarena je TOP 10 lista ali i među tima naslovima bar je polovina više zaslužila nagradu od Arsenijevića. A tu su još i onim između 20, i 25. mesta...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fknjizevnost.org%2Fimages%2Fstories%2Fnajcitanije%2520knjige%2520stojiljkovic.jpg&hash=cac24cca117a27af7616b22696de65d2ad05b861)

Koliko se ja sećam, oni su jednostavno rešili da ukinu nagradu za najčitaniju knjigu kad je trebalo da je n-ti put po redu dobije Ljiljana Habjanović-Đurović, i da je zamene nagradom za najbolju knjigu po sopstvenom (do sada, dakle, Ugričićevom) ukusu. I mada ja Lj. H. Đ. zaista ne mogu da smislim, ipak je ovaj postupak u duhu onog "pevam tralala i držim ruke na ušima da ne bih čuo šta narod, avaj, voli".

Zaista krajnje licemerstvo. Pa šta i da LjHĐ svake gosine dobije nagradu? Ako je najčitanija - zaslužila je. Uostalom, sada na prvom mestu nije bila pomenuta gospođa. Pa ni na drugom. Ako iz nekog razloga nagradu nisu želeli da daju Stojiljkoviću (mada ne vidim koji bi to bio razlog), šta fali Grozdani Olujić ili Pištalo. Pa oni su za te romane dobili NIN-a. Sramota.

Pa o tome se radi. Posle prvog presedana, više nije bilo vraćanja na staro i ova nagrada postala je jedna od mnogih koje se dodeljuju po nahođenju žirija a ne po, ahm, nekim tamo vanliterarnim kriterijumima kao što je čitanost. ;) Tipujem na to da nisu želeli da se preklope sa NIN-om, a s druge strane, bilo je potrebno neko politički podobno štivo, i eto nama nagrade za Predatora.

EDIT: a da se razumemo, mislim da u ovom kontekstu nijedan od pisaca od prvog do petog mesta nije bio politički podoban, bez obzira na to kakav je inače njihov trenutni status i odnos prema režimu.

Pih, ionako svi znamo da ljudi koji uzimaju knjige iz biblioteka vise sa njima poziraju nego sto ih citaju! :-)

Dok čekamo vesti o filmskoj adaptaciji, evo jednog sočnog prizora iz predstojećeg stripa Konstantinovo raskršće.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi54.tinypic.com%2Fop7om0.jpg&hash=d6f3a7dd3de6d56b3529dfc2a361ef517169e353)

Moj pomalo zadocneli prikaz knjige za slovacki omladinski casopis Vzlet:

http://www.vzlet.rs/knihy-dejan-stojiljkovic-konstantinovo-raskrsce (http://www.vzlet.rs/knihy-dejan-stojiljkovic-konstantinovo-raskrsce)


Tekst objavljen u stampanom izdanju aprila 2011.

Super za prikaze. ;) Može li kratka rekapitulacija na srpskom? I za Konstantina i za Kičmu. :)

Kod Konstantinovog raskrsca - tamo u drugom pasusu - nisam mogao da ne primetim ideolosko-istorijsko-politicke kontroverze koje su se pojavile u jednom delu domace literarne kritike, pri cemu sam naravno branio Stojiljkovica i njegov roman.

Kod Kicme noci sam - oslanjajuci se i na Skrobonjine hvalospeve - Oltvanjijev rad nazvao palp prozom na najvisem kreativnom nivou i generalno jednim jakim doprinosom domacoj zanrovskoj knjizevnosti.

Lepo! Nekronomikon si, pretpostavljam, ishvalio?

Evo šta kaže Google prevodilac:

Према легенди, клинови, што Исус Христос био прикован на крст, су нестали после његовог васкрсења. Један од њих је уметнут у круну, други је био постављен на врху копља, док је трећи био истопио предност мач. Они који се окупљају поново бити заједно све три кришке доминацију у свету ... У пролеће 1939, Хајнрих Химлер, Адолф Хитлер је дао шест сателитских градова, који би требало да буду тајне древне аријевске прошлости. Један од тих места су били у Србија, Ниш. Око пет година касније, немачки део СС официр Хајнрих Кан коначно добила значајно место. Мач, који је био у потрази за Хитлера, налази се испод темеља старе Наис ", у рукама велику колекцију римског цара Константина. Једини проблем је у томе што Кан је на путу иза жандармерија главна Немања Лукић, командант Вермахта Ото фон Фехн, такође савезничких авиона-бомбардера, који сваке ноћи и осветљавају гром или Нишом. Као и Очаравајући пејзажа пуна вампира и вукодлака крвисмадныцх ...

Дејан Стојиљковићови аутор (рођен 1976) је успео да напише правим српским бестселер, то је књига за годину дана је живео до 10 издања, преведена на енглески и очекује се да буде превод на словачки. Штавише, да је у 2009 је добио награду Милош Црњанскехо Стојиљковића, довели су до многих књижевних, идеолошких и политичких контроверзи. То се приписује своју историјски ревизионизам (реевалуациа Другог светског рата, нову визију улоге полицајца и оштар критичар комунистичког герилски покрет који је у Србија), Стојиљковићови такође тврди да је његов роман о вукодлацима и вампирима указао на неке друге ствари које су се десиле у Нишу 1944 (као пример Црвени крштење концентрације. логора), а неки чак криве ову књигу и тривијалност и популизма (вероватно зато што је књига атрактивна и добро продаје). Таква хистерије-луди "политичке коректности" домаће литерарнокритицкыцх круговима достигао свој врхунац у награду Народне библиотеке Србија за најчитанију књигу у 2010 - упркос чињеници да је Константин био прави Раскршће најчитанијих књига, из цене добио још једну књигу. Без обзира на све Стојиљковић свој први роман показало да Србија може да буде у аутор бестселера и када је у питању фантазија или хорор фикција Тема суперсатуратед историје наше локално подручје.

Google rules, OK!

Korektan prevod na slaveno-serbski.

Ох, пан Гугл збори словачки.

Nisam ovu vest primetio ovde, na ZS:

http://www.art-anima.com/ (http://www.art-anima.com/)

Roman "Konstantinovo raskršće" objavljen na ruskom
Wednesday, 18 May 2011.

"Roman "Konstantinovo raskršće", bestseler mladog niškog pisca Dejana Stojiljkovića od sada se može naći i na ruskom jeziku - objavljeno je na sajtu izdavačke kuće Laguna. Knjigu je izdala izavačka kuća "Azbuka" iz Sankt Petersburga u svojoj ediciji "Knjiga, puna tajni" a u tiražu od 7.000 primeraka i u tvrdom povezu. Knjigu je preveo Vasilij Sokolov.

Izdavač iz Rusije, direktno se obratio beogradskoj Laguni i autoru, jer je prepoznao komercijalni potencijal romana koji i dalje intrigira čitalačku publiku..."

Rispekt.

E pa, mislim da ovo još nismo imali:   :lol: :lol:

http://www.art-anima.com/ (http://www.art-anima.com/)

Uskoro snimanje filma "Konstantinovo raskršće"

"Nakon dve godine od objavljivanja romana "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića, uskoro bi trebalo da počne snimanje filmske adaptacije – javljaju Južne vesti.
Kako je sam autor knjige Dejan Stoiljković rekao, dogovori su u toku i trebalo bi krajem jula da predstavnici Grada Niša potpišu sporazum sa producentskim kućama, pa tada i da budu poznati svi detalji snimanja..."

Apropo Guletovog komentara sa Art-anime

Quote from: Ghoul on 02-09-2011, 21:53:38

Quote from: angel011 on 02-09-2011, 19:54:13
Poštovani gospodine Nedeljković, da li vi to kažete da je Igor Marojević u "Blicu" pisao o tome kako je sad pročitao roman "Konstantinovo raskršće"? :lol:

on je, praktično (nevidljivi, nepotpisani) koautor tog romana.

ja sam čuo govorkanja da Marojević čuva verziju romana koju je predao pisac i da se iz toga jasno vidi ko je stvarni autor tog dela, te da sve to sada dosta komplikuje imovinsko-pravne odnose, posebno oko narednih ostvarenja istog tandema...

Dajte ljudi, ne talambasajte. Moram reći sledeće: Konstantinovo raskršće nisam čitala (i pitanje je da li ću), o Igoru Marojeviću imam izuzetno nisko mišljenje, ali aman, ono što može da se nađe na Internetu o toj finalnoj verziji prosto ukazuje na to da je na tekstu obavljen temeljan urednički posao, kao što i treba da bude. To što se kod nas zaboravilo i na korekturu a kamoli uredničko doterivanje teksta problem je srpske književnosti generalno. Znači, nikakvim zlobnim opaskama o autorstvu, "popravljanju" itd. nema mesta; takve stvari i jesu posao urednika i mnoge bi knjige objavljene u poslednjih dvadeset godina bile bolje da su na njima vršeni ozbiljni zahvati i revizije a ne samo kozmetika.

Naravno, tu je i činjenica da  se (po meni) crno piše romanu koji Igor Marojević popravlja, ali to sad nema veze s pričom.

Ovi kao da su izišli iz Mukaramijevog romana 1Q84.

Jučer sam u centru Rijeke, u knjižari V.B.Z.naletjela ( doslovno ) na neka Lagunina izdanja, na policama na zidu Bjelica ( čula, nisam čitala) i neka meni nepoznata imena, na podu hrpice knjiga u kojima, ovako forumski uvjetovana, ne zapažam ništa osim Konstantinovog raskršća.
Tvrdo ukoričeno, dobro izgleda.
Elem, na drugi pogled vidim i Skrobonjinog Čoveka koji je ubio Teslu, a i Konstantinovo raskršće  u mekim koricama.

Uzela sam oba naslova bez puno razmišljanja. Kako da sudim o nečemu što nisam čitala?
Cijena više nego pristupačna, cca 8 eura.

Za KR piše da je ovo jedanaesto izdanje, tiraž se ne navodi.

Pročitala KR isto popodne.
Roman se lako i brzo čita.
Nisam nešto posebno ni očarana ni razočarana ( već odavno sam pročitala sve vaše komentare ), uglavnom se slažem s Mićom.

Ovako sa strane, imam dojam da je Dexa išao linijom manjeg otpora i činio kompromise zarad prijemčivosti većem broju ljudi. Njegov jezik je uprošćen i tek na nekim mjestima se vidi da on može i bolje i drugačije.
Neću o revizionizmu, uostalom, ne znam činjenice iz tog doba, ali dalo bi se pričati o stereotipima. Dexa bez iznimke prezire pripadnike klase koja zarađuje radom vlastiti ruku. Sve je dobro ako znaju gdje im je mjesto, u suprotnom sve zagade svojim smradom i primitivizmom. Smetala mi je ta isključivost.
Što se tiče onog žanrovskog u romanu,  nedostaje mi neko razjašnjenje, veliko finale.
Tja, volim kad se misterije raspletu. Što bi s mačem?

PS: u ovom izdanju na 33 strani piše - Živela revolucija - KPJ    :D

Quote from: biljan@ on 04-09-2011, 17:16:01
Jučer sam u centru Rijeke, u knjižari V.B.Z.naletjela ( doslovno ) na neka Lagunina izdanja, na policama na zidu Bjelica ( čula, nisam čitala) i neka meni nepoznata imena, na podu hrpice knjiga u kojima, ovako forumski uvjetovana, ne zapažam ništa osim Konstantinovog raskršća.

"Na podu hrpice knjiga ... " - sjajan tretman nekih Laguninih izdanja, nema sta! :-(

Quote"Na podu hrpice knjiga ... " - sjajan tretman nekih Laguninih izdanja, nema sta! :-(

ej, nije to ništa lošiji tretman od ostalih, ta knjižara je uvijek puna i uza svaki zid s policama, na podu još ima knjiga poslaganih jedna na drugu, naprosto zapinješ o njih. Ja osobno volim kad su knjižare tako natrpane, to ti je kao da uđeš u pećinu s blagom pa kopaš i kopaš... Tražila sam najnovijeg Martina, ćopila zadnji primjerak, iz izloga. 
Mene je ugodno iznenadilo da vidim naslove iz Srbije.
E, sad, da nije bilo Konstantinovog raskršća i Tesle, možda ne bih ništa uočila. 

evo i mene, samo malo sam zakasnio s čitanjem 8-)

došao do pola, i za sad potpisujem ovo što je biljan@ napisala, a mislim i da je nastao prevelik hajp za nešto što je čisti palp

Zanimljiv palp, ali do bola četničko-politički korektan.

Hmm a zamislimo LGBT chetnika  :idea:

ako ništa drugo, kraj je malo korigovao četnikušenje tokom romana, ali mislim da je sve to vrlo plastično riješeno.ž

Njemci koji bljuju i najgrdnije psuju hrišćanstvo doživljavaju prosvjetljenje. Prevelik skok.

Četnici koji su do nekog trenutka superiorni u odnosu na komuniste i sami s srozaju, doduše ne toliko koliko komunisti, koji su retard do retarda.

A samog objašnjenja na kraju nema. Pisac tvrdi da je temeljno izulavao zadati period, ja tu temeljitost ne vidim.

Kritičari tvrde da je ovo fantastika, ne znam otkad je fantastika ubaciti vampira i vukodlaka u priču i maltene završiti na tome.

Mnogo priče o Nišu kao odrazu Balkana, susretu kultura, zapada i istoka, komunista i četnika itd... ja se pitam ko do sada nije potegao isti taj motiv, da o sopstvenom gradu govori kao o pupčanoj vrpci Evrope, malo dosadno, a skreće pažnju sa činjenice da Konstantinovo raskršće kao predmet u romanu nije odmakao dalje od Mekgafina, toliko da Poslednji Srbin ne djeluje kao promašen naslov knjige.

Srce mi se cijepa dok pišem da je Poslednji Srbin sadržajniji roman sa razvijenijim likovima.

Inače, odmah sam započeo čitanje Nedelje pacova, i za sada roman rastura i vrlo je zabavan.

Quote from: Kunac on 09-03-2011, 17:27:19
Šarena je TOP 10 lista ali i među tima naslovima bar je polovina više zaslužila nagradu od Arsenijevića. A tu su još i onim između 20, i 25. mesta...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fknjizevnost.org%2Fimages%2Fstories%2Fnajcitanije%2520knjige%2520stojiljkovic.jpg&hash=cac24cca117a27af7616b22696de65d2ad05b861)

Uhm, ne? Predator je jedna od najjačih i najboljih knjiga napisanih na srpskom jeziku. Ovo ostalo je šund, kič, pištalo i raskršće.

Dejan Stojiljković - Konstantinovo raskršće (http://www.megaupload.com/?d=SLXF5JHC)

Pass:
iberzokna

23.2 MB, pdf, raw scan

Izvor:
http://rapidserbia.com/viewtopic.php?f=26&t=138954 (http://rapidserbia.com/viewtopic.php?f=26&t=138954)

http://www.pravda.rs/2012/01/01/dejan-stojiljkovic-nin-ova-nagrada-je-izvor-frustracija/ (http://www.pravda.rs/2012/01/01/dejan-stojiljkovic-nin-ova-nagrada-je-izvor-frustracija/)

Sa izuetkom onog dela o Draži, saglasan sam sa njegovim stavovima. Dobar intervju.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi48.tinypic.com%2F149b485.jpg&hash=9f0bc6b1735b2c0c2b0142db410d671fc4b869d4)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi50.tinypic.com%2F2vl5gqr.jpg&hash=3cc8b8725b1de2ebc547afa6be080f3584f13905)

Ovom gardisti su mnogo mršave noge.

In another note, objašnjavam kolegi Konstantinovo raskršće, "vukodlaci protiv nacista u Nišu za vreme 2. svetskog rata". Nisam čitao knjigu, nadam se da sam pogodio bar okvirno. Kolegina prva asocijacija je priča iz Martija Misterije, nacisti protiv malog galskog naselja punog vukodlaka. Eto dodatnog goriva za napade na Deksu.

pre će biti 'dobri nacisti i dobri četnici protiv ružnih, prljavih i zlih komunjara, uz ponekog vampira okolo'.

Meni nije jasno, je l to ghoul frend na fejsu sa dexom a ovamo mu se podsmeva? Ako je tako to nije lepo.
I je l ima neko da mu je draže KR od Dugih noći i crnih zastava? Većina smatra da mu je drugi roman bolje napisan.

Quote from: Truman on 03-08-2012, 19:36:53
Meni nije jasno, je l to ghoul frend na fejsu sa dexom a ovamo mu se podsmeva? Ako je tako to nije lepo.

truman je zbunjeniji od tri ludaka u buretu... ali ga to ne sprečava da lupeta.

plus, gde sam se ja podsmevao dexi?

Pa ako sam zbunjeniji od tri ludaka u buretu onda je valjda logično da lupetam, a ne da izvodim teoriju relativiteta. :x
Elem, mora da se šališ sa pitanjem... :evil:

Quote from: Truman on 03-08-2012, 19:36:53Većina smatra da mu je drugi roman bolje napisan.

Priklanjam se većini.

Meni Duge noći deluju kao strip, likovi su veoma uprošćeni...naivno mi je mnogo to. KR mi deluje malo ozbiljnije, a i više mi se sviđa tema. Ne ložim se na sredjovekovnu Srbiju, Nemanjiće i tako to... xrofl

Dobro je kada ne postoji koncenzus oko toga koji je roman nekog pisca najbolji.

Večeras u Utisku nedelje Stojiljković, Vidojković i Ante Tomić.

E ,hvala na dojavi ,nisam gledala utisak, bas,bas  dugo .

Mogli su da dovedu nekog boljeg od Vidojkovića. Ništa lično, al ne razumem po kom osnovu je taj lik toliko medijski prisutan. Mislim da čak nije ni toliko čitan kao dexa.

Jel si pročitao nešto od Vidojkovića? Pročitaj pa će ti možda biti jasnije.

Bećkovićka ih je verovatno pozvala zbog toga što je em sajam, em su suprotstavljenih političkih gledišta. U svakom slučaju, još jedan brownie za Dexu. Nije mala stvar.

Bećkovićka za preCednika!!!

Vidojković deluje odsutno.

Zajebala ih je u startu sa pitanjima iz gramatike. Jeben igrač. A štrebali su matematiku...

Argh!!! UBIĆU SE!!!!!!

Između ove dvojice nema nade da ne navijam za Hrvata.

Reklame. :) Biće zanimljivo videti kako će odgovoriti na to što Olivera insistira na tome što jedan izdaje za malu, a drugi za veliku, komercijalnu kuću. Da l će tu da dođe do konflikta ko vredi više...

Dexa je maločas imao pametnu opasku o piscima i finansiranju izdavaštva, mora se priznati.

Quote from: Nightflier on 28-10-2012, 22:41:58
Između ove dvojice nema nade da ne navijam za Hrvata.

Jadan covek gde ga stavise sa ovom papazjanijom.
Vidojkovic je takav klise od coveka,a za Deksu sta reci , sve je jasno.

Dobro, istini za volju - sjebala ga je trema. Ali valjda se navikao na kamere otkad je pisac bestselera - a i jebali ga provincijalski kompleksi. Zajebao je sve nas seljake sa juga. :D

 Da,da, trema je cudo  8)
Realno,na samom pocetku emisije  Vidojkovic je  popizdeo ,bas  mu se videlo ,  Ante se snasao ,Deksa provukao  .
Ipak ,meni je iskreno  drago  da covek moze da zivi od pisanja ,ma sta ja mislila o njegovim knjigama.

Ono za Ursulu mi je cudno da nisu bar culi,nista preko toga...

Ma, ispali su idioti. Odgovori na pitanja su a) Glagolsko vreme i b) Padež. Niko ih nije pitao kako se šta gradi. Ispali bi face, a ovako su ispali neznalice. Ali džebiga. Kapiram da im nije bilo svejedno. Ni ja ne znam kako se šta gradi.

Zamisli, klince  osnovce ,ako je neko slucajno gledao ,mora da su se  pitali  kakvi su ovo indijanci , kakvi bre pisci ...

Prvo, šta će osnovci da gledaju "Utisak" tako kasno, a sutra se ide u školu? :)

Drugo, valjda su svi iznureni od sajma. Dexi su podočnjaci bili do kolena. Doduše, ne mogu da im oprostim odgovor na drugo pitanje - šta znaju napamet. Čovek 'Rvat 'ajde što je govorio Krležine (veličanstvene) stihove - ali onda i Vojislava Ilića. Čovek je rulao samo tako.

Reklame ubiše emisuju. :x

Ja obično gledam snimak na sajtu. Sad sam baš hteo, pošto nikada nisam čuo Dexu, niti ga video. Mnogo bolje piše nego što je govornik. :)

Za pisanje se temeljno priprema, kako sam kaže, a za Olju se nikako ne možeš spremiti.

Vala, istina. I meni bi bilo neprijatno na ono prvo pitanje. Jeste da sam ja imao mangupski odgovor, ali nisam bio na tapetu, nego pred plazmom sa "plazmom".

Quote from: Barbarin on 29-10-2012, 00:57:36
za Olju se nikako ne možeš spremiti.

opališ je po ustima da ućuti dok ne završiš rečenicu.

@  NIGHTFLIER
Eeee,a   da je Deksa poceo da parla OCIJU TVOJIH DA NIJE ...  sve bi mu oprostio,zar ne ?  :)

Ili Onjegina. :) Na Onjegina sam smuvao ženu.

Edit: Mada bi Popa bio jebački odgovor na onog Krležu. Ali sve to na stranu, Dexa bi kao pisac kakav je morao da bude upoznat sa Draincem. Mislim, možda i jeste upoznat - ali bi valjalo da mu zna koju za nedajbože.

Nisam stigao na početak, šetao kucove  :( možda sutra uhvatim reprizu.

@ D to još nikom nije uspelo ako se ne varam

Quote from: Barbarin on 29-10-2012, 01:01:51
@ D to još nikom nije uspelo ako se ne varam

Zato što su gosti, mahom, pod tremom, na njenom terenu. Pojaviće se jednom neko kome će stati da završi rečenicu i ne ispadne debil, a nema tremu.

Quote from: Nightflier on 29-10-2012, 01:01:32
Ili Onjegina. :) Na Onjegina sam smuvao ženu.

Oooooo xflowy

e ,ljudi, laku noc...

Za sada samo ovo na netu:
Utisak: Da li se više piše nego što se čita? (http://www.youtube.com/watch?v=uHzm_wf59jw#)
Ante Tomić priča razumno.
Marko Vidjković: WTF!?!?! Prošljakao!?!?
Stojiljković opleo po književnoj kritici.

koješta!

ima cela emisija, evo je ovde, čitav dexin grand show:

http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=907&yyyy=2012&mm=10&dd=29&nav_id=655823 (http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=907&yyyy=2012&mm=10&dd=29&nav_id=655823)

Nikada nije fer propitivati goste u emisiji. Ni Olja nema pojma, ali ne postavlja sebe u neprijatnu situaciju, već goste. Šta ja znam... doživeh transfer blama, a kada mi se to desi uvek mi je žao osoba koje se blamiraju zbog tuđe zlobe.

Quote from: D. on 29-10-2012, 19:16:44
Nikada nije fer propitivati goste u emisiji. Ni Olja nema pojma, ali ne postavlja sebe u neprijatnu situaciju, već goste. Šta ja znam... doživeh transfer blama, a kada mi se to desi uvek mi je žao osoba koje se blamiraju zbog tuđe zlobe.

xremyb

Olja Beckovic - Padez - Utisak nedelje B92 (http://www.youtube.com/watch?v=vL6AS25KrWs#)

 xcheers
xremyb
pa to...

glumica je (ili se varam?), trebalo bi da bude potpuno pripremljena za javni nastup. da ne krši ruke, da priča tečnije, da ispravi leđa... umesto da radi na sebi, ona dovodi u neprijatnu situaciju druge, pa joj cela emisija dođe neozbiljna.

malko sad brkate babe i žabe.

nije isto kad neko omaši u živom govoru, koji ide naživo i nema vraćanja, zablokira se mozak ili zaplete jezik, odu misli negde, dešava se uživo čak i boljima od olje - i kad omaši pisac, koji je sedeo, pisao, pa onda valjda i prošao više puta kroz to što je napisao pre nego što ga je poslao drugima, pored ostalog urednicima i lektorima, pa kad onda na kraju - posle svih tih faza - do čitaoca dođe neočišćen taj neki njegov gaf.

Naravno da je isto. U studiju su svi u javnom nastupu. I Olja je bezbroj puta govorila pred kamerama, pa se opet ni za milimetar nije makla da poboljša nastup. Isto je i sa gostima. Nebitno je čime se bave, i lektor bi pogrešio pred kamerama ako ima tremu. Pogotovo ako je iznenađen infantilnim pitanjima. Ja bih Olju samo mrko pogledala na ova pitanja. Ni reč ne bih prozborila. Ponižavajuće je odgovarati na pitanje "kako se gradi pluskvamperfekat", praćeno konstatacijom da je reč o "nečemu što se uči u osnovnoj školi". Ne bih je udostojila ni verbalnog odbijanja da odgovorim. Pa neka postavlja pametnija pitanja.


A možda bih je, onako nehajno, nakon što odogovorim na njeno pitanje, takođe pitala nešto "iz osnovne škole". Da vidi kako je u javnom nastupu postavljati zamke gostima.

Dok mene, kao gledateljku, nimalo ne zanima da li ovi znaju gramatiku. Zabole me. Glupa emisija sve sa Oljom koja ne ume da govori ni da postavi zanimljivo pitanje.

mda... zato je opstala 25 godina sa ovom emisijom.
Ta naoko nespretnost u njenom nastupu je deo njenog imidža i šarma; ko je ne podnosi ne treba da se smara...
Inače, odavno je poznato da Olja zove u studio samo one s kojima može da izađe na kraj.
Postoji čitav skup vrlo javnih ličnosti kojima nikada nije ponuđeno učešće u Utisku nedelje.
Svojevremeno mi je jedan od njih rekao da zna Olju lično, ali da mu je rekla da joj ne pada na pamet da ga pozove u emisiju, jer bi joj uši bridele od onoga što bi bilo izrečeno.

Quote from: D. on 30-10-2012, 02:17:28Naravno da je isto.

Kako može biti isto nešto što je uživo i nešto što je odštampano a pre štampe to pročitalo nekoliko ljudi?  xrotaeye

Quote from: Boban on 30-10-2012, 02:52:58

Inače, odavno je poznato da Olja zove u studio samo one s kojima može da izađe na kraj.

Odavno nisam čula lepši eufemizam. Oljina emisija ima nečeg zajedničkog sa emisijama tipa ''Veliki brat'', gde učesnici nastoje da jedan drugog što više ponize, to pali publiku (navodi ljude da zamišljaju šta bi oni reki i koga bi tukli), otud njena tolika trajnost i popularnost.

Usled nedostatka ozbiljnih i inteligentnih emisija, dobra je i pseudo - ozbiljna i inteligentna emisija. Zato toliko dugo traje.

Ja ne vidim nimalo šarma u toj nespretnosti. Nespretnost je stvarna, samo je svoju nespretnost proglasila stilom. Izem ti emisiju u koju voditeljka zove samo pisce (samo muškarce!) da bi dominirala, flertovala i sl.

Zove sve jedan te isti ološ a pisce najmanje zove.

istina. :) no, eto, ne bih zalazila u to danas. nazvaću piscem svakoga ko se tako predstavlja.

Ovo je bila jedna epizoda emisije u kojoj su večinom gosti političari, pa je osveženje bilo pogledati nešto drugo i malo drugačiju temu.

Baš me zanima koje to javne ličnosti ne sme da pozove. :evil:

A ostali zovu u studio one sa kojima ne mogu da izađu na kraj? Dobro, sa izuzetkom Ćosića, koji ni sa kim ne može da izađe na kraj. :)

Nikako ne smemo izostaviti Aleksandra Gajseka!

On ne izlazi na kraj sa gostima - on se bori sa svojim JA!  :|

Bez Antonića i Vukadinovića nema Utiska nedelje! :mrgreen:

Zna li neko koliko je izdanja do sada odštampano, ili koliko primeraka knjige prodato?

Heh, kako to da nema teme o novoj Stojiljkovićevoj knjizi - Znamenje anđela? ;)

Quote from: Red John on 19-11-2013, 00:17:37
Heh, kako to da nema teme o novoj Stojiljkovićevoj knjizi - Znamenje anđela? ;)

izgleda da ga više ne ljubi ni ekipa koja ga je jedno vreme podržavala, pa nema ko.
eto, možeš ti, ako ti baš nedostaje.

Ako bude teme, teško da će biti ovde, pošto nije fantastika.

Tako je, Angie.

Ćisti religiozni mejnstrim? Da je Darvin blizu imali bismo etalon evolucije.

Posle izdanja Geopoetike, evo i drugog izdanja na engleskom:


http://www.bloomingtwig.com/book/constantines-crossing/ (http://www.bloomingtwig.com/book/constantines-crossing/)

dexa svinjogojac!

i dalje ga muči komplex što od mnogo politikanstva u dreždanja u klubu pravnog nije uspeo da završi fax, pa se sad teši time što je i bez toga namlatio pare i najzad može da se bavi uzgojem svinja:

ABN javlja -

У ,,Политици" је у среду 2. април 2014. нишки писац Dexa имао чланак под насловом ,,Харвардско прасе" у коме објашњава да је студирао на Правном али никада није дипломирао; да су му многи напомињали да је комплексиран због тога; али да је диплома ионако углавном некорисна јер са њом будеш незапослен, а и докторска дисертација не вреди много јер, на дан одбране, кандидат донесе за комисију (и за своју присутну родбину) послужење, колаче, слатко и слано пециво, чак и печење, и пиће; а све ово, са импликацијом да чланови комисије њему дају докторат зато да би се најели. (Истина гласи, да неке комисије то толеришу, као неакадемски народни добронамерни обичај који је тешко спречити, док неки професори, као на пример др АБН, то строго забрањују.) Најзад је Декса, због индекса, закључио:

(ПОЧЕТАК  ЦИТАТА)

Ето, нисам завршио факултет.
Али не одустајем.
Не могу ни ја да будем вечити завидљивац и комплексаш.
Товим прасе, па кад добро нарасте, ето мене да дипломирам.


(КРАЈ  ЦИТАТА)

Било је, то Дексино, помало можда у духу Басаре.

А данас је у ,,Политици" на стр. можда рецимо 24 (без пагинације) изашао одговор једне даме, која поручује Декси да није требало ни да полази на студије, ако није мислио да их заврши.




a evo i tog dexinog autobiografskog vajkanja nad nesvršenim faxom, i auto-tešenja zbog toga (kiselo je to grožđe ionako - za kad će mu treba):


http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Harvardsko-prase.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Harvardsko-prase.sr.html)

Sta se bre, u ovu zemlju ima bilo ko kompleksira, kad nam je i marshal bio samo masin-bravar?

Visoke studije treba da budu elitisticka stvar a ne da svi idu da studiraju. Ova drzava nema uslove ni za obicne poslove a kamo li za nesto drugo. Inflacija kadrova samo povecava borbu za malo mesta i stvara stres.

Да би поентирао Декса је изокренуо начин дипломирања на правима...елем, нема дипломског, него се дипломира полагањем задњег испита, тако да нема прилике за прасе, ракију и ресто  :lol:

dexa pantalonski se, pod lažnim imenom, ali u svom prepoznatljivom maniru, na GUDRIDSU, raspravlja sa čitateljkom koja je okačila prilično odmeren i tačan rivju njegovog KOSTE.

https://www.goodreads.com/review/show/899528175? (https://www.goodreads.com/review/show/899528175?)

(https://www.delfi.rs/_img/artikli/2019/10/konstantinovo_raskrsce_prosireno_i_ilustrovano_jubilarno_izdanje_v.jpg)

PROŠIRENO I ILUSTROVANO JUBILARNO IZDANJE
Dejan Stojiljković

Izdavač: Laguna
Broj strana: 338
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Format: 13x20 cm
Godina izdanja: 14. oktobar 2019.

1104.15 din

Nagrade ,,Miloš Crnjanski", ,,Zlatni Hit liber" i ,,Svetosavski pečat".

Najčitanija knjiga u javnim bibliotekama u Srbiji 2010. godine.

Bestseler prodat u više od 70.000 primeraka samo u Srbiji.

Knjiga koja je prevedena na engleski, ruski, slovački, makedonski, francuski... i adaptirana u strip koji je uvršten na godišnju listu najboljih svetskih izdanja poznatog teoretičara devete umetnosti Pola Graveta.

Roman Konstantinovo raskršće pojavio se prvi put pred čitaocima 2009. godine i od tada ne prestaje da pleni pažnju kako domaćih tako i inostranih čitalaca.

Zamišljen kao mistični triler koji se dešava u poslednjim danima Drugog svetskog rata u Srbiji, u Nišu, na raskršću svetova, on donosi priču o ljudima zarobljenim u točku vremena pod kojim se drobe sudbine pojedinaca i naroda. Vampiri, arijevski mistici, nacisti, partizani i četnici, ilegalci i agenti stranih tajnih službi, gatare i okultisti, obični ljudi koji pokušavaju da u vremenu zla sačuvaju goli život... I rimski car, rođeni Nišlija, koji je promenio tok istorije.

Ovo jubilarno izdanje romana Konstantinovo raskršće donosi integralnu verziju koja je dorađena i upotpunjena novim materijalom, dodatnim glavama i scenama, opširnim piščevim predgovorom kao i ilustracijama koje je uradio Dragan Paunović, autor strip-adaptacije romana.

Sad je mistični triler, a ne istorijska metafikcija?  :D