ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Iako se ovde razgovara o mojoj knjizi, moram da vam skrenem pažnju na članak u NIN-u koji sam danas video. Povod je knjiga Mitološka bića Srbije Milenka Bodigorića. Svako delo o srpskoj mitologiji je za svaku pohvalu s obzirom da je naša mitologija dugo bila nepravedno zapostavljana, ali me komentar naših stručnjaka najblaže rečeno neprijatno iznenadio. Link je: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=57033. (http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=57033.)
Kad neko izjavi:

"Не постоји српска митологија
На помен популарне књиге о српској демонологији Миленка Бодирогића неки професори Филозофског факултета прасну у смех.
,,Наша митологија не постоји", тврди проф. др Иван Ковачевић са Катедре за етнологију и антропологију Филозофског факултета. – Чајкановић је фрик у нашој струци, а Вукови списи су по принципу ,,причам ти причу". Све су то бајке за децу, лепе, али без јаке научне потпоре. То је популаризација лоше науке."

Onda je sasvim jasno zašto smo mi jedini narod koji nema svoju mitologiju. Za takve verovatno samo postoji NOR i AVNOJ, pa ne čudi što najveći broj ljudi ne zna da imamo mitologiju i što se ona ne spominje u školama. Sramota je što se nipodištava naše najstarije kulturno nasleđe, pa samim tim i slovenska mitologija. Po meni, to je pljuvanje u lice našim mitskim junacima, našim običajima i našim precima. Ostao sam bez reči.

Kao što reče Mo, pročitao sam prvu knjigu, koja me, upravo zbog Gavrilovog palamuđenja, pomalo smorila.Kao i neki nerealni delovi tipa "Njih je bilo 50 ili 500, a nas dvojica..."

Knjiga je, s druge strane, odličan uvid u srpsku mitologiju. Planiram pročitati i druga dva dela, koji su, koliko čujem, mnogo bolje zanatski potkovani.

Pa, gde je ta srpska mitologija? Je li ona negde funkcionalna, je li bila nekad funkcionalna?
Imaju li Belgijanci svoju mitologiju? Ni Englezi nemaju svoju mitologiju, osim ove novonastale i stalno dopunjivane.
Komunisti su svesno stvarali svoju mitologiju, zajedno s istorijom, kulturom i svim ostalim što je potrebno zarad državotvornosti, ali Srbi kao nacija nikada nisu činili bilo šta smisleno u tom pogledu. Samo imamo pokušaje Crkve da od srpskih vladara, koljača, načine svece i da to proture kao nekakvu mitologiju.

Ona je bila i te kako funkcionalna i još uvek je, samo pod crkvenim plaštom jer je preuzela skoro sve stare slovenkse običaje i proglasila ih svojim. Ako pročitate Srpsku mitologiju Sretena Petrovića tačno možete da vidite kako je Crkva stare slovenske bogove prekrstila u svece, preuzimajući njihove osobine, občiaje i rituale. A što se tiče drugih naroda, naravno da imaju svoju mitologiju mešavinu anglo-saksonske, ali i keltske, odnosno piktske mitologije u Britaniji. A oni to umeju da poštuju bolje od nas. Istina je da su komunisti svojom "mitologijom" pokušali da istisnu srpsku mitologiju i to im još uvek polazi za rukom. Otud i izjave poput ove da mi nemamo svoju mitologiju.

A što se tiče "palamuđenja", to je relativna stvar. Treba pročitati sva tri dela, pa oceniti koliko je to bilo palamuđenje ili postavljanje scene za ono što tek treba da se desi. Što se tiče "nerealni delovi tipa "Njih je bilo 50 ili 500, a nas dvojica..." i to je relativno. Pročitajte "KNJIGA POUKE" Usama ibn Munkiza napisana u vremenu krstaških ratova, pa da vidite šta se i kako zaista radilo i ratovalo. Ljudi su činili neverovatne podvige i trpeli jeziva sakaćenja. Uostalom, možda ste čuli za mongolskog kana Tamerlana, a njegovo ime znači Hromi Timur, a dobio ga je zbog povrede noge nakon pobede sa 60 svojih ratnika protiv 1000 neprijatelja. Istorija je puna sličnih primera.

Ako je i postojala, nije živa. Ja je ne vidim. Gde je kosmogonija, gde je etika, gde je mitološka istorija. Imamo Kraljevića Marka koji je prava papazjanija objedinjenih arhetipova, neko je to gurao, ali nije se primilo.
Umesto prave mitologije, imali smo kultove, Kosovski kult, kult Miloša Obilića, i šta ti ja znam, ali to nije dovoljno za jednu sveobuhvatnu mitologiju.
Više je crkva potisnula i uništila tu eventualnu originalnu srpsku mitologiju, mnogo pre komunista. Međutim, nije to bitno - ako jedna kompletna mitologija zameni drugu, one su u principu o ostoj stvari. Stvar je u tome što je srpska mitologija uništena, iskasapljena i nema je.
Hajde da vidimo, koja mitologija danas deluje, recimo, u vaspitanju srpske omladine? Treš i Holivud, u najvećoj meri, sistem koji je u potpunosti bez ikakve etike. A SPC deluje krajnje neuverljivo i dogmatski nameće svoje kalendarske svece.

Краљ Артур не спада у енглеску митологију? Тешко ћемо се сложити. О томе има толико писанија, да их је тешко побројати.
С друге стране, Црква није обратила словенсе богове, него је народ давао епитете словенских богова светитељима. Али, у осталом ћу се сложити са твојим ставовима. Српска митологија јесте постојала - не постоји народ који није имао своју митологију - и делатна јесте била у народу. Уосталом, Краљевић Марко је врло вероватно пандан Самсону из старог завета... И једно и друго пре спада у сферу митологије, него историје.

Kosingas, kad pišeš "srpska mitologija" uvek se vezuješ na "slovenska mitologija". To je malo "izvedeno". Čitao sam neke ozbiljnije radove u kojima se dovodi u pitanje i "grčka mitologija". Klasični grčki Panteon je sistematizovan, izveden iz monoteističkih lokalnih uverenja. Ni u antičko vreme, lokalno, nije bilo mesta za više bogova. Demoni su već nešto drugo. Kod Grevsa ima najmanje dva notirana Panteona. Nordijski je papazjanija. Tako ni u slovenskoj mitologiji ne postoji konzistentan Panteon. Nije za čuditi da su slovenske mitologije ostale nepovezane, jer su i etničke grupe ostale nepovezane. Još teže je govoriti o srpskom Panteonu, mada bi, po logici "zastoja" u razvoju srpske kulture od preko 400 godina i slabog hrišćanskog preuzimanja, zaostali fragmenti mogli da budu prepoznati. To je dobro za "srpsku epsku fantastiku", višak stepena slobode daje prostor za maštanje. Uvek sam govorio da je upravo ta nedorečenost mitologije u našoj istoriji prednost. Naravno, ne treba upijati zapadnjačke mitove, oni su već prenaduvani dvadesetim vekom. :lol:

Mitologiju nije izmišljao narod. To je najobičnija zabluda. Kao što ni pesme o Kraljeviću Marku nije pisao narod. Neko ih je pisao, neki pojedinac, umetnik. Mitologija je tako i nastala, preotimanjem od pesnika, njihova dela su menjala vlasnika, a imena su im zaboravljena, utopljena u "etnos".

Poezija je u osnovi mitologije, ali degradacija mitova je moguća, naročito pod uticajem političke "etike", tj. ideologije. Štimovanja itd.

Svi ste donekle u pravu. Mislim da je suština u tome što naša mitologija nije sistematziovana, nema pisanih tragova i sve je usmeno prenošeno s kolena na koleno, bilo pesmama ili bajkama. A ponajviše običajima i ritualima. Uostalom, mi nismo imali ni prave istoričare. Ono malo pisanih tragova potiče od Crkve ili turskih izvora! Teško je tako pohvatati sve konce i napraviti jednu celinu, ali imali smo našu mitologiju koja se zasniva na slovenskoj, a kao južni Sloveni, uneli smo svoje specifičnosti.

Quote from: Kosingas on 18-11-2010, 14:59:08
Uostalom, možda ste čuli za mongolskog kana Tamerlana, a njegovo ime znači Hromi Timur, a dobio ga je zbog povrede noge nakon pobede sa 60 svojih ratnika protiv 1000 neprijatelja. Istorija je puna sličnih primera.

Ima tu jedan problem.
Istorija i stvarnost prepune su ovakvih neverovatnih primera.
Ja sam bio svedok, u jednoj kafani na Kosmaju, pre 30 godina da je jedan jedini čovek sprečio da 15 ljudi spremnih na tuču uopšte uđe u kafanu. Ne samo da je sprečio, nego ih je razjurio.
Nije bitno šta se desilo, za književnost je bitno da se ispripoveda uverljivo i ne možeš primedbu da nešto ne izgleda uverljivo braniti taksativnim navođenjem sličnih događaja. Za književnost je to irelevantno. Računa se samo pripovedački postupak.

Ako nije sistematizovana onda nije ni mitologija, nego je pre svega kjiževnost ili politika.
U Srba se rađa jedan u 300 godina koji je u stanju da izvrši kakvu takvu sistematizaciju. Ali što taj jedan uradi, ostali svojski razgrađuju i rasprodaju po okolnim stratištima.

U Srba ima običaja koji prethode slovenskim i vuku korene još iz Vinče, ili neke starije kulture. Samo i to treba znati razlikovati.

Dakle, mitologija, da bi bila takvom, mora biti sistematizovana?
Ne razumem.

Sistematski obuhvata čitav etnos i tako uspostavlja kontrolisanu distribuciju ideja.
Ako to nije slučaj, postoje samo mitski elementi, ali njihovo dejstvo ne proizvodi etnos.
Sbog toga su Srbi slabi kao narod, nejedinstveni su, i to od starih, poznatih vremena. Nisu dovoljno definisani, više su apstraktni, baš kao što se kaže - "nebeski narod". Nesposobni su da se organizuju i udruženo deluju k nekom smislenom cilju.

Prof Sreten Petrovic je obavio odlican posao sa srpskom mitologijom, ne vidim zasto njegova dela ne mogu da budu pocetna tacka za proucavanje. Doduse, ne vidim poentu u razlikovanju srpske i slovenske mitologije, jer smo hricanstvo prihvatili jos kao sloveni, a ne kao srbi. Za nedostatak pisanih tragova je krivo prerano i prebzo prihvatanje hriscanstva, pre nego su ostali ikakvi pisani tragovi o staroj religiji. Norvezani su izdrzali sve do 10-12. veka, ali zato imaju Snorijeve ede gde sve lepo pise,ali to ne cini nasu mitologiju manje realnom od njihove, samo slabije sistematizovanom. Ali obrnutim zakljucivanjem (ponajvise iz iskvarenih crkvenih obicaja koji su nastali diektnim uplivom paganskih rituala i obicaja) mogu se doneti sasvim lepi zakljucci o nasoj mitologiji.

Ako su Snorijeve ede iz X-XII veka relevantne, ne vidim kako bi delo Sretena Petrovića iz XX veka bilo dobra početna tačka. Ima tu nekih 800 godina razlike.  :lol: Jel' bi vi o tome ozbiljno, pa da odvojimo jedan topik? Šteta je brljati po ovom.

Ma po tome mi dobru pocetnu tacku nikada ne mozemo imati jer pisanih tragova o prehriscanstvu kod nas prosto nema. Svi podaci koje trenutno imamo o tome su izvedeni indirektno, ali kad nema kise, valjda je i grad dobar? Makar za pocetak?

Lično bih voleo zaseban topik o ovome.

Evo ga zaseban topik, mitologija i šta se s njom sve može ili ne može.

E, ako ćemo o izvorištu inspiracije, onda ovo može da bude sjajan topik. Budući da imamo samo tuđe, a kasnije hrišćanske zapise (sa obe strane prilično nepovoljni zapisi i o življu na Balkanu, ali i o paganstvu), zgodno bi bilo videti gde smo se to zatekli kad smo došli, ako smo došli i s kim smo se morali družiti, jer Balkan nikada nije bio - prazan.

Ranohrišćanski Balkan je prisutan već od IV veka. Očigledno je i Konstantin Veliki bio pod tim pritiskom, jer je legalizovao hrišćanstvo za svoje vladavine. Istovremeno su bili prisutni uticaji tračkog i helenskog orfizma, kao i raznorazna verovanja niza lokalnih segmentiranih zajednica. Kad bih ja želeo da pišem epsku fantastiku sa ovih prostora, najpre bih preslišao literaturu koja se bavi ovim verovanjima, jer su sva bila prisutna do okončanja hristijanizacije, pa i dalje. To je tako bogato da mi curi voda na usta.

Nije bitno šta se desilo, za književnost je bitno da se ispripoveda uverljivo i ne možeš primedbu da nešto ne izgleda uverljivo braniti taksativnim navođenjem sličnih događaja. Za književnost je to irelevantno. Računa se samo pripovedački postupak.

[/quote]

Malo sam se kasno uključio, ali bih da repliciram Bobanu, kao što kažu naši nam dragi poslanici. Kolega Perin nije najbolje shvatio izraz "50 ili 500". On nije dat u smislu da će da pobije svih 50 ili 500, nego pošto je brojčano nadjačan njemu je svejedno da li se bori protiv 50 ili 500 jer će ionako da pogine. Nadam se da je sad to malo jasnije.
Inače, slažem se sa Berserkerom da je S. Petrović odlično sistematizovao srpsku mitologiju, mada po mom mišljenju treba da je učini mnogo pristupačnijom svim uzrastima, jer je ovako previše stručna i suvoparna. A to što je naša mitologija "stradala" posle vekovnog gaženja, što od crkve što od komunista, ne znači da je nismo imali ili da je treba zaboraviti. Izučavajući je za potrebe romana, došao sam do zaključka da je srpska mitologija i te kako preživela svo to gaženje i sakaćenje i da, za razliku od drugih naroda, ona je i danas vrlo prisutna u nas. Dve stvari koje je Sreten Petrović rekao stalno mi odzvanjaju u glavi: 1. mi smo jedini slovenski narod koji nije do kraja prihvatio hrišćanstvo, i 2. od svih naših crkvenih praznika samo su dva izvorno hrišćanska: Božić i Uskrs. Svi ostali su nastali prisvajanjem slovenkskih običaja i praznika i njihovim prekrštavanjem.
Mislim da idemo u dobrom pravcu da ćemo jednog dana dobiti tu sistematizovanu srpsku mitologiju u nekom popularnijem obliku kako bi lakše privukla široke mase. Mada me uvek plaše izjave naših učenih glava poput one s početka topika. Da je Čajkanović frik, a da su Vukovi spisi pričam ti priču... to je po meni strašno. To bi verovatno rekli i da mi imamo naše Snorijeve ede, Ep o Gilgamešu ili Knjigu Mrtvih.

Bojim se da zbog politizacije nema ništa od sistematizacije...

Balkan je bio naseljen mnogim narodima (prosečan gen Srba ima oko 50% slovenskog - nešto malo je tursko, a ostatak je od starosedelačkih naroda). Sigurno je bilo mešavine svega i svačega - Sloveni su morali doneti nešto sa sobom, a Iliri, Tračani i ostali su morali imati svoju mitologiju i verovanja.
Lično ne znam ni za jednog autora koji piše o starobalkanskim narodima i njihovim verovanjima. Svaki uput je dobrodošao.

Ah, da, i jo nešto. Lord Kufer pita je li funkcionalna i da li je živa. U istočnoj Srbiji, u Homoljima, je i te kako živa! Oni ljudi tamo žive u srednjem veku, po pitanju običaja, naravno. Sreten Petrović je iz Svrljiga i tamo stalno prikuplja podatke, pa mi je pričao kad je prisustvovao lovu na zmajeve. Što kaže on, nije video nikakvog zmaja, ali da ti ljudi zaista veruju da love zmajeve, pa tumaraju noću sa vilama i sekirama, jureći ih po šumi. To je samo jedan primer, ali sličnih ima mnogo. Treba pročitati njegovu Srpsku mitologiju, u verovanju, običajima i ritualu. Čuo sam da je izdao novu knjigu, ali još je nisam nabavio.

Boki 77, potraži knjigu Iliri i Tračani - O starobalkanskim plemenima, od Dragoslava Srejovića. Izdala Srpska književna zadruga 2002.

Ja mislim da treba raditi knjige o balkanskim mitovima za decu, malo teksta, dosta slika, pa čak i ako nije sve tačno i provereno. Nebitno. Da krene priča o tome, da se ubaci u programe osnovnih škola, zašto Gustav Švab, mislim, neka njega, ali treba uneti i domaće stvari, pa i izmišljene, dorađene, proširene, dopunjene...

Jeste, ali stvarno mora da se sistematizuje, jer koliko ja vidim tu se svašta različito pripisuje vilama i vampirima.
Mitološki arhetipovi nisu simboli kojima može svašta da se pripisuje, nego energetski motivatori.

Ale i bauci su jedan korak ka tome, ali treba da se obrade i događaji, bitke, kretanja, seobe... više bi to moralo da bude izmaštavanje nego istraživanje, ali ako se uradi dobro, zapatiće se.

Upravo tako, Bobane. Treba zagolicati maštu deci, a oni će već kasnije da se "zaraze" i ozbiljnije da istražuju. Ipak je sramota što znaju više o Hari Poteru nego o svojoj mitologiji. Ali čuo sam od nekoliko učitelja i učiteljica iz unutrašnjosti da već na svoju ruku ubacuju priču o našoj mitologiji, što je za svaku pohvalu.

Suština mitova je etika. Treba nešto u stilu Zvezdanih ratova ili Star Treka (kao moderni mitovi), kompletan sistem s filozofijom, a ne samo prazan i proizvoljan fentezi.

Osim toga, mislim da bi jedan čovek teško mogao sam da izađe na kraj s tim.

Kad spomenu Ale i Bauke od Palavestre, taj čovek mi nije jasan. Napisao je zanimljivu knjigu, takoreći prvu popularnu knjižicu, koja se i meni svidela, a onda je izjavio kako je sve to izmislio. Ja znam da nije jer je najviše koristio "Mitska bića sprskih predanja" od Slobodana Zečevića iz 1981. Poklapanja su i do 99%, a šta mu onda bi da se distancira, ne znam. Verovatno zato što je u međuvremenu stekao ugled, a ovo je pisao dok je bio "mlad". Ko će mu znati! :x

Mnogi pisci će za svoj kreativni postupak reći da je "izmišljanje". Ja baš ne bih verovao u to. Intuicija je ta koja vrši posao nepogrešivo, a pisci ne moraju uvek da budu svesni toga šta pišu.

Ma, čim se on potpisao pseudonimom to znači da ga je bilo sramota od svojih kolega ili koga već.

Sećam se ja kad je ta knjiga izašla. Još sam onda mislio da ne treba gledati gde su joj "koreni", nego treba čitati kao poeziju. Ali kao takva, ona može i sama da bude "koren".

Mislim da je rad na terenu neophodan i jednako važan kao i kopanje po onome što je zapisano.Aleksandar je spomenuo Homolje i istočnu Srbiju.Tamo se može reći da ljudi žive fantastiku.Radeći na priči o Zlatnoj i Srebrnoj Kraljici smo,usput ,otkrili bar desetak sjajnih priča.Ali i drugi krajevi još uvek imaju svoje priče,i još ima onih koji mogu da ih prenesu.Istraživanje običaja takođe ,gotovo uvek ,otkriva i priče .Vukov posao prikupljanja je bio samo početak,ali na žalost,nedovoljno nastavljan.To je posao koji je pipav i često frustrirajući jer se često nlaze samo detalji koji ne otkrivaju celine.

Po Istočnoj Srbiji je najmanje "srpske" mitologije. Nightflower će vam to najbolje objasniti. Zašto uvek zaboravimo Tribale? Ni sa Tračanima se nije zezati. Njihov orfizam je dominantan na Balkanu, a ne sećam se da su ikada odavde otišli. I Kufer je u pravu - ne može se ništa izmaštati, arhetipi onostranog su suviše duboko u nama. Treba ih samo ponovo otkriti.

Tribali, Dardanci, Tračani - oni više ne postoje kao narod. Sve što je ostalo od njihovih mitova, ostalo je Srbima. Nije to ni slovensko, ni ilirsko, već neka mešavina ili sinkretizam. Treba znati povući crtu, i, očigledno, sistematizovati.

Običaj tipa žito za slavu je sigurno još iz doba Vinčanske civilizacije, kao i dodole, duhaći itd. - sve prastari običaji, koji su preživeli stare narode uključujući i stare Slovene.

Ali, danas je pop-kultura postala pravo đubrište mitova, pa je i mitologija stvar kontejnerske kulture.

Idoli i vile su se preselili na TV ekrane, Farme i skupštinske Ujdurme, a glavna sistematizacija je petkom u TV dodatku  :cry:

'Vala, ljudi, to je kao dobra voćna rakija. Ne možeš znati koliko čega ima, ali je važno da je prirodna, zdrava i da dobro udara! Naravno, sistematizacija je najvažnija i najteža. Neki se u tome mnogo trude, kao Sreten Petrović i neki drugi, i njima svaka čast. Ali ima poput onih gore pomenutih akademaca koji se podsmevaju, rugaju i ometaju svaki rad. Na žalost, čini mi se, da im i politika ide na ruku. Evo, sad smo svedoci i cepanja naše Crkve. Verovatno se to ne bi ni desilo da nije već dugo trula iznutra.

Quote from: Lord Kufer on 20-11-2010, 00:51:27
Običaj tipa žito za slavu je sigurno još iz doba Vinčanske civilizacije, kao i dodole, duhaći itd. - sve prastari običaji, koji su preživeli stare narode uključujući i stare Slovene.

Uf, to je poprilično paušalna izjava... Žito je u svakom narodu sveta simbol života (osim u Kini, gde je pirinač :D ). Slava predstavlja prevod paganskog u hrišćansko, i kao takvo mora imati hrišćanske elemente. Gde tu svrstati žito - u pagansko ili hrišćansko? Može i u jedno i u drugo. Pre će biti da je iz hrišćanskog, jer je slava običaj koji je proistekao od naroda, kanalisan crkvenim savetima. Običan narod je imao vrlo malo ili nimalo žita. S druge strane, slava se formirala vekovima. U početku je moglo biti žita, kasnije ne, ili obrnuto. Ima podosta studija o slavama - Stanoje Bojanin, Radoslav Grujić, Dimitrije Bogdanović, Dimitrije Kalezić...

Dodole mogu biti od vinčanske civ., ali u svemu tome treba napraviti uporednu analizu nas i Rusa, i još, recimo Čeha/Slovaka. Sve što nam nije zajedničko nejverovatnije je starobalkansko.

Slava nije hrišćanski običaj.
U svakom narodu sveta... još iz neolita. Zrna žita su duhovi mrtvih...
Rasadnici civilizacije su velike reke, jezera, more. Prema tome, Dunav i stari Balkan mogu da ponude samo ono zajedničko iz praistirijskog doba a ne ono što nije zajedničko.

POstoje vrlo ozbiljne tvrdnje da je reč SRBija-SRBin(Sorabi),starija od reči sloven(tek ćemo otkrivati kako su nas sve zvali i gde sve selili,a mi smo tu u stvari all the time.
Ima i dobra fora na googletu ukucaš Kosovo ,a ono se pojavi grad od 150000 stanovnika,jedno 200 km od Moskve.
PArdonirajte što se mešam ipak ovo deluje kao ozbiljna tema(nije moj fah).

Samuraj znači isto što i Srbin (srbin) - ser(b)vus, službenik, u službi kao vojnik ili slično tome.
Naziv Srbi je u stvari "nadimak". Verovatno su to bile vojne družina najamnika (slično kao Goti).
Naziv koji označava rod je Raseni, koji se primenjivao i na Etrušćane.
Možda i naziv Rusi potiče od ovog izraza. To je veoma često kod mnogih naroda da sebe smatraju "pravim ljudima" a sve ostale "varvarima".

Etimologija je veoma inspirativna, ali koliko je zapravo pouzdana?

TNX dobar info :)
DOn MAvro Orbin,kaže(parafraziram) da je velika nesreća Slovenskih plemena oduvek bila što su uvek bili za sad ovde i odma`,te nisu stigli,kao recimo Grci da ostave pisane tragove o svom bitisanju kroz vekove.

Biti ovde i sada je ideal svakog filozofa-mistika. Sloveni, izgleda, poredak shvataju kao pobunu protiv slobode, a ostali - obratno.
Biti ovde i sada je metafizička egzistencija.
Naravno, ovo može biti izgovor za svakakve budalaštine. Potrebno je biti mudrac pa postupati pravilno u tom smislu.
Ovakvo ponašanje zahteva sasvim drugačiji sistem vrednovanja i ova dva sistema nisu uporediva upravo zbog toga, oni se potiru.

Kralj je mtav,živeo filozof što postupa :)

Zanimljivo je sad posmatrati Zapad, koji se diči poretkom, kako uz punu svest donosi odluku (još pre 20 godina) da ne poštuje sopstvene zakone i opljačka svoje građane kako bi mogli da sprovedu u delo izgradnju Srednje Azije, od Himalaja do Kaspijskog mora i malo šire od toga, s tim da Kinezi budu glavna industrijska baza tog projekta...
A istovremeno, Evropa tone u birokratsku utopiju. Šta će biti sa Srbijom u takvom okruženju, kad je ona nespremna za bilo kakvu spoljnu intervenciju. Možda nas pretvore u "motel-državu", kad 2014. proradi Novi Svileni Put i krene razmena između Evrope i Azije...

Srbija kao karavan-saraj  xcheers

Apsolutno ROADHOUSE :) :)

Sa sve crvenim kineskim lampionima  xblos

Quote from: Plottz on 20-11-2010, 14:47:21
POstoje vrlo ozbiljne tvrdnje da je reč SRBija-SRBin(Sorabi),starija od reči sloven(tek ćemo otkrivati kako su nas sve zvali i gde sve selili,a mi smo tu u stvari all the time.

Igzekli.
Naravno da su Srbi starosedeoci Balkana,da su oduvek živeli u Podunavlju i da su sva današnja slovenska imena bila ujedinjena pod tim imenom.
Ali teško da će činjenice i istorijski dokazi izneti u delima Nestora kijevskog,Siprijana Robera, Dankovskog,Ribakova i drevnim hronikama grčkih i rimskih istoričara ili domaćih istraživača poput Bilbije,Milojevića,Đorđevića,Olge Luković Pjanović moći nešto da promene ako naša zvanična istorijska nauka i dalje baštini budalaštine o doseljavanju Slovena na Balkan u VI veku bazirane na falsifikatima Porfinogenita po modelu bečke i berlinske istorijske škole koje su komunisti samo prepisali.
Jedino nam nisu objasnili kako je toliki narod dospeo na Balkan,da li se teleportovao ili pao s neba ili su prevalili toliku razdaljinu kroz tuđe teritorije u blindiranim formulama sa tonama konzervirane hrane i kako o tome ne postoji ni jedan dokaz. A starosedeoci oduševljeno dočekuju osvajače i prihvataju njihov jezik i običaje. Šta je sa Vinčanskim  pismom,Lepenskim virom i kako se to uklapa u laži antisrpskih istoričara?
Nisu nam objasnili otkud u delu dubrovačkog hroničara Lukarića spisak srpskih vladarskih porodica pre ovog perioda niti smo mogli da saznamo da su Nemanjići bili poslednja a ne prva srpska dinastija. Ali da citiramo Voltera- lakše je verovati u laž, koja se čula po hiljadu puta, nego u istinu, koja se čuje prvi put.

Nisam čitao Scallopove Rašane pa me zanima da li se kod nas uopšte neki pisac bavio ovim temama ili je to bila prevelika fantastika čak i za SF autore?
Kada bi neki naš pisac napisao istorijski  roman čija bi radnja bila smeštena u to prastaro vreme sa Srbima kao glavnim junacima,naši kritičari bi ga odmah svrstali u žanr alternativne istorije.

Koji "naši kritičari"?

Verovatno ima na tu temu dosta toga, samo je to spekulativna fikcija. No, "zvanična fikcija" traži konkretne dokaze, za šta mislim da su već pronađeni, ne znam ni da li su objavljeni - o vezama s Ilirima, koji takođe nisu mogli da ispare svi zajedno i odjednom u 6. veku.

Kad već niste čitali roman "Rašani", možda nije promakao Finžgar sa romanom "Pod slobodnim suncem". To je bila slatka knjiga o Istoku i Ireni, ali se i ona drži teze slovenskog doseljavanja u VI veku. Za starija vremena meni nije bitno jesu li se zvali Srbi (i na ovom forumu Srbe i Srbiju nazivaju različitim imenima) već to da su Balkan i Podunavlje bili kontinualno naseljeni poslednjih najmanje 30.000 godina, jer ih je zaobišla Postglacijalna revolucija. Nije mogla da se dogodi, jer ih nije zahvatilo ledeno doba. Ta Revolucija je gurnula niz populacija u različitim pravcima, tako da je neolit imao kretanja populacije i na sever, severozapad, pa i na jug. Čak su i postantičku Grčku punila plemena sa severa. Naravno, niko ne kaže dokle je dopirao taj sever. "Oklen ste došli?" pitali ih. Oni pokažu rukom ka severu, a Grci kažu: Aha, iz Hiperboreje." Ta vremena nisu imala stalna imena za grupe ljudi i prenosilo se onako kako je neko čuo. Lično, zbog sarme, voleo bih da su Srbi deo Sarmata, koji su skitali i bili deo Skita. Naravno, tu su se petljale i žene strelci, oko Themisa, koji ja vidim kao Tamiš, tu su negde i Kimeroi (kako je Hauard bio lukav sa Konanom!)... Danas se zna da je Bakarno doba (pre Bronzanog) pokrivalo deo Karpata i Balkan... Čudo za pisanje fantastike, ali ako se pomerimo za neki milenijum. Pre dve hiljade godina ime Srba je bilo tako retko, svi su koristili neko drugo.

Pa kad nismo sarmu patentirali na vreme jbg!

Ma, jesmo. Uh, ti Turci! Vid'li od nas, pa sad ispade - turcizam.

Sarma je pravinčanski ratnički izraz. Kad nas neki izazovu, mi im kažemo da ima da ih sameljemo, da ih zamešamo sa taj njihov pirinač, pa zamotamo u propali kupus i bacimo da se rode kiseli. Posle nek' ih jede ko hoće. Onda oni zbrišu i svuda pričaju kako tamo negde ima gadni Sarmati. I Skiti nisu skitali već su imali uzrečicu: "Ma, skini mi se s kite!" Arheološko-istorijske fantazije su tako pogrešne.

:!: :!:
Sad mi je kristalno jasno,prvo su im bili NaKiti,a posle jok.

Eto,ovde je ovlaš nabačeno toliko činjenica i ideja.Boban je spomenuo knjige za decu,ja bih dodao i dečije filmove,tv emisije(igrane i animirane),dokumentarna i igrana filmska i tv dela,a zašto ne i igrice.
Ne mislim da sada pisci treba da napuštaju svoj rad kako bi se posvetili ovom žanru,ali ipak stoji pitanje zašto Kosingas stoji ,gotovo,usmljeno u sadašnjoj produkciji.Mora da postoji neki razlog .sem onih teškoća o kojima smo ranije govorili.

Ne znam, Slavko, šta da napišem, a da ti budeš zadovoljan.

Mi stojimo postojano, kano klisurine!

Treba znati, a pisci to uglavnom znaju, da je istorija koja se servira kao "zvanična" - 100% laž. Zato, kad pisci "izmišljaju" oni samo prave istoriju, važnu i bitnu kao što je i svaka druga. To se, međutim, zove - fikcija!

Što se Ilira tiče, treba znati samo jednu stvar o njima - jesu li jeli na groblju? Ako jesu, eto ti Srba! Ako su pritom jeli sarmu - eto, znači Srbi su Sarmati...

O Skitima je dovoljno znati ovo: kad je pred bitku s Persijancima između postrojenih vojski istrčao zec, Skiti se svi stušte za njim, a Kir (valjda) shvati da ga ovi ne jebavaju ni 3%, pa se okrene i vrati u Persiju... Ko su, dakle, bili Skiti, koji ne imahu gradova svojijeh?

Dragan R. Filipović se u svojim knjigama lepo poigravao s mitologijom ovdašnjom, ali to niko kao da ne primećuje, verovatno zbog toga što su ga žanrovski prekrstili i tako mu zapečatili sudbinu.

Jebi ga, tražite vi vile i vilenjake u fentezi izmišljotinama, a previđajte ih na drugim mestima... Kad se piše i čita žanr, mnogo toga ostane nedorečeno i nepročitano.

Au, Lk, ti i ja se verovatno nikada nećemo složiti, posebno ne oko Rasena i drugih (po meni glupost) stvari. Ne znam da li ti je Deretić (onaj matematičar, kvaziistoričar) izvor za Rasene, ali to su (za mene) potpuno neprihvatljive stvari, ako dovodiš u vezu Rašku i Rasene kao narod sa Apeninskog poluostrva.
Ako je zvanična istorija laž, onda se postavlaj pitanje autoriteta. Ti veruješ svojima, ja svojima, drugi drugima. Tu leži problem. Tu leži problem verovanja, naravno, uvek subjektivan, i odbojan prema logičnoj raspravi. Vaviloncima ili Egipćanima žito znači život, rodnu godinu itd.
Što se tiče Skita, to je vrlo opširan pojam, često upotrebljavan za stepske narode. Tako, neki istoričari su nazvali Tatare Skitima, ili Hune, ili Avare. Vrlo širok pojam.

Elem, evo malo zvanične istorije, ako ste zainteresovani. Vrlo lep prikaz:

10 centuries in 5 minutes (http://vimeo.com/16914018)

Skalope, gde se mogu naći Rašani?

U literaturi je loše kada pisac umesto da vodi priču nabraja šta sve zna, pa bila to mitologija, istorija, ustrojstvo nekih stranih civilizacija ili psihološka stanja, stoga literatura ne može poslužiti kao vodič kroz bilo šta pa tako ni mitologiju.

I Srbi su vrlo širok pojam ;) Osim ovih naših Srba, poznati su još i Sorbi, Lužički Srbi, i mislim da ih ima još...

Raseni - pa to je verovatno generički naziv, poreklom stariji i od Etrušćana i Srba.

Zar se ne kaže Etruraca?

Jetruške, prema Pešiću ;) (Što je i dokaz da su bili Srbi).

Bobane, ko je, dakle, smislio mitologiju ako nisu pisci?

:)

Najviše volim ono: Južni Sloveni su došli sa Severa ;)

A Severni Sloveni, iliti Severjani, danas poznatiji kao Swerigen (Sverjen) su došli sa juga.

I da, Bobane, ko je pisao mitologije?

Boki, literatura nije bojno polje istorije. Posebno ako su istorije manje pouzdane od legendi. Pisci mite čitaoce svojom mitologijom. Na veliku muku, "Rašani" su upravo Etrurci, Raseni. Za moju priču je, nasuprot Kijevskom i Moskovskom Rusu, stajao Stari Ras (ups! zamalo da napišem Rus). Ili i Rusi kažu Ras? I Rasija? Šta znače uopšte samoglasnici ako su izmišljeni posle svih naroda koji postoje? Za Rašku su Latini pisali Rascia. Ne možeš da zamisliš koliko volim dvojstvo Rasija i Sibir, liči mi na Raška i Serbija. Uostalom, kad pisci ne bi maštali, šta bi ostalo od istine.

"Rašani" su izdanje Everest-a (Boban), a nalaze se i u zbirci "Sva vučja deca" (BMG Beograd).

Onda su se ovde pomešala polja istorije i mitologije. Za pisca, sve može da posluži, to je u redu. Ja sam se obratio onom delu da je zvanična istorija 100% laž. To ne stoji.
Ras, Rasija, Sibir i Srbija jesu zanimljiva poklapanja, lepo polje za pisca.
Mislim da Rusi kažu Rosija.

@ boki
Probaj malo "POPA DUKLJANINA" i ne zameri što neku ljudi istinu jednostavno osećaju.

Quote from: Lord Kufer on 21-11-2010, 19:08:24
Najviše volim ono: Južni Sloveni su došli sa Severa ;)

Jakako, ako ima dole, onda ima i gore. U stvari, a jesu li svi došli? Ima li i Severnih?   :!:

Šta su oni koju su se zaustavili na po puta?

Ups, vidim Scallop već odgovorio.  :x Ostaje mi onda ovo drugo pitanje.

Quote from: boki77 on 21-11-2010, 19:55:24
Mislim da Rusi kažu Rosija.

Tako pišu, ali izgovaraju Rasija.

Malo je preterao. Zvanična istorija je samo 50% laž. :lol:

Sa vokalima je veliko zezanje. Što si zapeo za Rosija, kad i Ameri lepo kažu - Raša. Svi, bre, su za A samo si ti za O (ako već ne može U). Ti si neki prgav čovek, samo da ne budu Etrurdžije.  :lol:

Sa vokalima stoji ovako (kad su već nepouzdani): A, E, I, O i U se razlikuju po tome gde se formiraju. Najpozadi je A (to je dok su se ljudi još stideli da vokalizuju). Kako su krenuli da se krevelje, vokal se pomerao unapred, E pa još malo - I, a O i U samo što nam ne spadnu sa labrnje (kako bi kazao Plottz). Ustvari samo naši jezikoslovci insistiraju na čistini vokala, svi ostali ih mandrljaju po ustima kako im se dopadne. xcheers

Ako nema Popa Dukljanina ima Johnny Walker. xdrinka

A Sibir izgovaraju Sajbir, što dokazuje da su prvi kompjuteri nastali u Gulazima...

Sajbir izgovaraju samo jekavci. Ma, napisao sam za A! Kad su severno onda im je vokal odpozadi, da im se ne smrzne.

Quote from: boki77 on 21-11-2010, 18:00:46
Ne znam da li ti je Deretić (onaj matematičar, kvaziistoričar)

zar nije on pored ostalog zavrsio istoriju u francuskoj?

Ne; ima dva Jovana Deretića. Prvi je istoričar knjoževnosti, sjajan poznavalac svoje struke. Drugi (Jovan I. Deretić) je studirao istoriju u francuskoj, ali je nije završio. Završio je valjda tehnički fakultet. Nigde ne kaže da je završio istoriju (u jednom intervjuu i on sam kaže da nije hteo da je završi), samo je studirao u Lionu. Vidi ovo:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%98._%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%98._%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B)

Sajbir je Sivir, tj. Sever, a možda danas i Sajber ;)

Evo kod Deretića (onog drugog) zanimljivih podataka za jedan roman, hm? ;)

Rusi još znači Crveni, kao kod nas Žuti, Žuće Žolti, Geli, Gali, Gialli, Gelb, (to su Kelti, ne?), ali su kod Engleza takođe Crveni (red, rot, rđa, rdeči, čreveni).
Plavi i blondi su takože žuti, po jednačenju nebo=sunce.
Etimologija je čudo! Setimo se samo kako je kod Nušića petao = kokoška ;)

Za razliku od Gibsona, Soženjicin je izmislio sajbirpank.

Quote from: Lord Kufer on 22-11-2010, 00:15:38
Rusi još znači Crveni

Ali na ruskom, crveno se kaže krasnoe. Ko bi se tu snašo?

Često su ime jednog naroda nadenuli drugi. Nije li to normalno?
Zar Nemci zovu sebe Nemci?
Rus može da bude isto što i Rust, ali i Ras(en). A možda je i ta reč "rasa" samo oznaka za "crvenokose" - koji su oni "pravi", a ostali su untermenshc (unterzieger).

Aj se vrnemo na temu - Zaboravljena gora od Milisava Popovića. Da li ste čitali i da li je tu odrađena neka vrsta sistematizacije mitologije?

Quote from: Lord Kufer on 22-11-2010, 14:29:01
Često su ime jednog naroda nadenuli drugi. Nije li to normalno?
Zar Nemci zovu sebe Nemci?

:lol: :lol: Pa, ne, ali Rusi sebe zovi Rusi (to jest ruskije ili tako nekako). Dakle, ova logika ne važi.

Otkud znaš? I mnogi ljudi sebe zovu imenom i nadimkom koji su im drugi dali. I tebi su roditelji nadenuli ime.

Samo ukazujem da analogija sa Nemcima nije dobra.

mlatite praznu slamu; svi smo mi potomci nekoliko žena iz jednog plemena pre 100000 godina.

There can be only one!

Quote from: Boban on 22-11-2010, 16:51:35
mlatite praznu slamu; svi smo mi potomci nekoliko žena iz jednog plemena pre 100000 godina.

Ispravka> jedne žene iz nekoliko plemena.

Quote from: Boban on 22-11-2010, 16:51:35
mlatite praznu slamu; svi smo mi potomci nekoliko žena iz jednog plemena pre 100000 godina.

cek bre, a totem i tabu, zazor od incesta itd. ?

Mislim da je potpuno jalov i besmislen pokušaj jurcanja za nekom "etničkom čistotom"mitologija.Još veća je besmislica tražiti striktnu faktografiju u fantastičnoj literaturi,tim pre što je takva faktografija prilično nesigurna i u istorijskoj i arheloškoj nauci.Da li su Amazonke grčke zato što se pominju u grčkoj mitologiji?

Bravo, Slavko, što si još tu. Mislio sam da su nas Meho i Alexdelarge ukotvili svojim "razumnim" komentarima.

Naravno da Amazonke nisu grčke. Ni čistota nije važna. Važno je da postoji kopča, nagoveštaj da je mitski segment povezan sa nama. Znači, nije važno šta nego koliko. Preterivanje, pozicioniranje (ovo je naša mitologija, majke mi), a posebno fatanje za elfove i koješta, automatski degradira domaću epsku fantastiku. A, veruj mi, načitao sam se tih pokušaja i nijedan nije bio konzistentan.

Sa druge strane, najviše ti je u oku ono što si ti uradio. Fipa je sjajan motivator, ali kad se zaustavimo na njemu i Kosingasu, onda se pitam š'a sam ja to radio?

U svoj tvojoj i mojoj fikciji, jedino što je realno je ono mitsko. To je ono što uvek inspiriše jer su to metafizički generatori iz kojih energija neprestano izvire. A ovaj "realizam" koji uvek teži da ima poslednju reč i da sve zaustavi, u pravoj književnosti može da bude jedino ismevan zbog svog gušiteljskog uticaja.

Uaaaaa štreberi.

Štricobrci

Pa vidiš da je glavni istoriografski tok još uvek zaokuplen stereotipima i ideološkim postavkama i kad se radi o istoriji modernog doba,a kamoli da može da dovodi u pitanje staze nemačke istoriografije od pre dva veka.Srećom to za literaturu i umetnost uopšte nije bitno.

Istorija nije izvor mitologije, ha ha ha. To su statističari i ništa više od toga. Hvala im za to.

Nemci su 500 godina proganjali Slovene i otimali im zemlju u centralnoj Evropi, pa su onda seli i napisali "istoriju" srednjeg veka u kojoj su Sloveni dođoši na ove prostore. Sloveni možda jesu došli u Centralnu Evropu i na Balkan (prostor uz Dunav, plus današnja Poljska i pola nemačke) ali ne pre 13 vekova nego 50 ili 100 vekova ranije.

Ljubomorni što im izedosmo mamute i evropskog bufala ;)

Izedoše i ni nama ništa ne ostaviše :(

Sad krkamo tatuti i pitomi fufali.

Znate li kako se ređaju preci u Bosni????

1.Ђed
2.PraЂed
3.................... MEЂED

Da ne bi kojekakvi povetarci razvejali i ovu temu, pokušaću malo da je prikucam. Možda nekog i zanima mitologija kao izvor književne inspiracije.

Inspiracija ili sredstvo?

Ako je inspiracija onda je mitsko u središtu događaja, krajnji cilj. Čini mi se da je u fantastici mitsko uvek sredstvo. Čak i kad se čini da priča kreira novi mit, recimo konanovski mit o Kromu, to je samo rekapitulacija nekog postojećeg mita. Uostalom, svi "regularni" mitovi su "rekapitulacija". Čovek ne može da izmašta drugačije nadnaravno, nego samo ono što je deo iskonske pretnje ili obećanja.

Repozicija mitova u fantastici koju je tako dobro izveo Zelazni, a od njega preuzeli mnogi, već zalazi u sferu upotrebe mitova i ja je radije tako i vidim. Međutim, da bismo upotrebili mit u literaturi moramo ga dobro poznavati. Bar nešto više od onoga što želimo da upotrebimo. Usput možemo da dodamo i neki svoj detaljčić. Pisac tu priliku ne želi i ne sme da propusti.

Mnogo čitanja prevoda epske fantastike, gde se elementi mitova najčešće koriste, čini se onima koji bi kod nas stvarali u istom podžanru kao dovoljna i najbolja podloga. Zato, u pokušajima, najčešće nailazimo na ,,zamešane" mitološke elemente, što i nije tako zgodno. Samo delimično opravdanje je da nema konzistentne srpske mitologije. Neko je ovde napisao da ako je nema onda je treba osmisliti. Da, ako je to cilj. Ali cilj nije izmaštavanje srpske mitologije, već upotreba njenih kolko-tolko prihvatljivih segmenata. Što je nagovestio Kufer, na piscu je da mit osmisli dalje.

Lično bih pre savetovao upoznavanje sa balkanskim mitovima, svi su ugrađeni i u srpsku mitologiju (ako postoji), a na pojedinačne delove nailazimo svuda oko nas. Prodžarajte malo, pored Zevsa, po Zagreju i Sabazijusu, pa nećete morati da se jedite zbog toga što se Odin bolje pozicionirao u literaturi. Naši vrhovni drevni bogovi čekaju i ne treba se gušiti u dilemi da li je to Perun, Svetovid ili neko treći. Zamaman je lik Morane, a Morave kao mitske reke koje pregrađuju svet su svuda oko nas. Gledao sam jednu TV epizodu o Moravi između Beča i Bratislave i bio sam zapanjen mogućnostima za literaturu. Drevni Ištar (Dunav) sa svojim močvarama (pomenuo ih je i Mića), je okruženje koje anglo-saksonska literatura nije napipala (ako ne računamo Konana). Mitski detalj je uvek veća ponuda od čitavog mita.

Ne zalazeći u domaća dela koja su moguće a i verovatno relevantnija u tom pravcu, a i da ne bih neminovno zašao u kritiku, pokušaću da navedem balkanske mitske detalje koje sam koristio, a ja nisam previše insitirao na tome.

Ako ću se držati vremenske hronologije, priča ,,Oči Svetovida: Falus" se bavila mitskim elementima matrijarhata, a posebno o grčkim predanjima da su blizanci obavezno upliv bogova (Kastor i Polideuk, Borejevi sinovi). Naravno, tu su i vukovi, kao centralno mesto srpskih mitova na Balkanu (Rusi su za sebe zadržali međeda). Vukovi su našli mesto i u nekim drugim pričama, pa i u romanu ,,Grbovnik" koji je smešten na kraj XVI-og veka (postoji i motiv vile u liku Čemerne), ali, napominjem, ja tu nisam izuzetak, Fipa je sigurno to radio bolje od mene. ,,Rašani" su smešteni u sedmi vek, to je više priča o alhemičarima i Etrurcima (za mene su i to mitovi).

Dakle, kada dođemo do priče o srpskim mitovima u srpskoj fantastici, onda treba sagledati sve što se pojavilo u raznim pisanim literarnim delima. Lazović je, takođe, pre svega sa pričom ,,Sokolar", imao tu prste, pa i Boban, kako u romanu ,,Crni cvet", tako i u romanu ,,Poslednji Srbin", Jakšić u priči ,,Jeka", da ne navodim dalje.

Kako koristiti mitske elemente u sopstvenim delima je već drugo pitanje.

Problem je što ti "srpski mitovi" uopšte nisu srpski, nego su staroslovenski. Oni, kao takvi, ne postoje u Srba na neki osmišljeni način. Bilo je pokušaja, zbog toga, da se od srpske istorije iskuje nekakav mit (Marko Kraljević i ostali junaci, koji nisu dosegli prave herojske visine i nisu se pridružili bogovima).
Mislim da su Grci prosto preuzeli bogove od okolnih naroda i preimenovali ih, a potom prilagođavali sebi.
Vile, rusalke i sl. svakako podsećaju na nimfe, menade i ostale žene izvan kontrole čvrste ruke...
Tako je i Bogorodica spremno prihvaćena, kao ona koja je puna milosti, ali ne kažnjava kad nešto zajebeš! Dok s rusalkama i menadama nema zajebancije. Pitajte Orfeja kako se proveo...

Bojim se da je srpska mitologija izgubila bitku sa srpskim karakterom koji je uspeo da sebe isprojektuje kao mit - zapravo sopstvenu karikaturu, a to su naši pisci najčešće i koristili - od Domanovića do Fipe, ali i mnogi drugi.

Prevladao je karakter neobuzdanog i neumerenog čovečuljka koji se "oseća" jakim, a zapravo je veoma slab i uvek ga zadesi nešto od čega treba da se oporavlja jedno dvadesetak godina i da čami u tami...

Ajd sad, mi pisci možemo da se pravimo ludi i da izmislimo srpski panteon, to je lako, ali šta s tim? Kakve to ima veze sa Srbima kakvi zaista jesu? Gde da stavim Svaroga, kakvu funkciju da mu dodelim? Jel se njemu mole Šešelj i Milošević? Imaju li oni kakve plemenite ideale? Ima li čega mitskog u onome šta se radi u zemlji Srbiji? - Nema. Nema to nikakvog smisla.

Kufer, pozdravili te Milošević, a i Šešelj će. Oni kažu da se mole Perunu koji tvrdi da se njemu mole i svi germanski narodi, samo ga zovu Odin. Ako te već ne zanima, idi tresi tepihe ili igraj tenis.

Tri strane topika da bismo konačno došli do nečeg dobrog i konkretnog. Ali čekanje se isplatilo.
Skalope, kažeš mitski detalj je veća ponuda od celog mita. Pretpostavljam da upravo tu ima mesta za pisca da ubaci nešto svoje. Mit je na neki način ispričana priča, dok je detalj jezgro iz kojeg se da izvesti novi materijal. Zar ne?

Ma, mole se oni mom Stojku ;)

Dok mitski junaci ne uđu u pop-kulturu, nema ništa od mitologije. Ali, ovde se operiše jedino s legendama anti-junaka, Arkana, Kurana i Brljana... Kurve-lepotice i Api-Kitare...

A oni koji su vredeli nešto, umrli su kao narkomani i sidaši... To je opšti društveni stav prema mitološkim vrednostima.

Tačno tako, Boki. I Kufer se s tim slaže, samo je malo nadrkan. Napisao je da se mitski junaci moraju uvoditi u pop-kulturu. Eto, štagod mi mislili, Kosingas, upravo zbog načina kako ga je Tešić nakalemio, već je deo pop-kulture. Kad se u fandomu pomene, raspoznaju ga. Tako je i Ravijojla iz narodnih pesama raspoznatljiva. Kad se pomene ne pitaju ko je to. Znaju da je vila. Kolikogod ti imao protiv veze između Rašana, Rasena i Etruraca, kroz "Rašane" je ta veza uspostavljena. Tekuća istorija tu nije bitna, nema nikakvog argumenta da ta veza ne postoji. I veza sa vukovima je građena vekovima, od sv. Save naovamo. Možda danas još niko ne povezuje vučicu Romula i Rema, sa Etrurcima (a jasna je), kao ni priče o blizancima, ali će je naše priče o vukovima, blizancima i Rašanima polako uspostaviti. Od malo glava ne boli, pa mi se čini da je to bolji put od puta niz koji su se strmeknuli Bilbije, Pešići, Pjanovićka, pa i Deretić. Njima se učinilo da je život kratak, pa daj da to odma' završimo. Natenane je sigurnije.

Quote from: Lord Kufer on 25-11-2010, 15:43:54
Dok mitski junaci ne uđu u pop-kulturu, nema ništa od mitologije. Ali, ovde se operiše jedino s legendama anti-junaka, Arkana, Kurana i Brljana... Kurve-lepotice i Api-Kitare...

A oni koji su vredeli nešto, umrli su kao narkomani i sidaši... To je opšti društveni stav prema mitološkim vrednostima.

kufere, mislim da ti brkaš pojmove mita i mitološkog... ako tebi nije ni do čega, pusti one kojima jeste da se zabavljaju; u svakim vremenima postoji polusvet koji otima i golica maštu pučanstva, e, sad, naše je da im se klanjamo, sklanjamo ili radimo da istorija zapamti one druge, vrednije stvari... pljuvati sve je najlakše i najmanje produktivno.

Kad reče blizanci, ja odma pomislim na Švarcenegera i Denija Devita ;)

Nisam rekao da mora da se premesti u pop-kulturu, nego da se to uglavnom dešava.

Mitova ima mnogo, a mitološko je valjda pripadno mitovima.

Bobane,

Mit o uspešnom Srbinu, na primer?

Tesla ili Mladić?
Niko ili Milošević?
Niko ili Šešelj?
Niko ili Arkan?
Niko ili Ceca?
Niko ili Mišković?

Mit o svetom Savi... i
Vuku Karadžiću kao jedinima koji su imali tu snagu (ali se zaboravljaju mnogi drugi, Dositej itd.). Nema prave mitologije, koja u ovom slučaju može da se izjednači s istorijom.

Sećam se kako je Ceca pevala o heroinu, pa se istovremeno njeno pop-kulturno sjedinilo s Arkanovim pop-kulturnim (to je i bila mitotvoračka namera), pa je čitava jedna ili dve generacije pojeo taj mit o nekakvom banditskom Raju. Kako su ljudi pričali viceve u fazonu "A jel te neko dira?", baš onako puni poniznosti i straha da bi i njima mogo da se desi taj mit...

Pop-kultura je danas ta koja uliva mitove u ljudske glave. Nema više Homera i guslara koji imaju više ciljeve. DAnas bogovi ne žive na Olimpu, već u poslastičarnicama...

Quote from: Boban on 25-11-2010, 16:57:20

kufere, mislim da ti brkaš pojmove mita i mitološkog... ako tebi nije ni do čega, pusti one kojima jeste da se zabavljaju; u svakim vremenima postoji polusvet koji otima i golica maštu pučanstva, e, sad, naše je da im se klanjamo, sklanjamo ili radimo da istorija zapamti one druge, vrednije stvari... pljuvati sve je najlakše i najmanje produktivno.

Aj da pričamo nas dvojica o ogorčenju...

mit je homonim, dakle, jedna reč sa više značenja.
Zašto ti u ovu raspravo uvodiš značenje mita koje je lansirala turbofolk generacija kada je to potpuno irelevantno za zadatu temu?

Zato što to živi kao mit. Šta ću mu ja?
A šta je onda mit? Ima i mrtvih, ili barem umrtvljenih mitova.
Nije samo turbofolk generacija lansirala mitove. Njihovi mitovi su lažni mitovi, oni nemaju etički momenat, tj. imaju lažnu etiku, u funkciji lopovluka - to je zapravo ideologija.
Možda je pravi mit jedino onaj s etikom. O tome govorim.

Mislim da to pominjanje etike nije bez vraga. Mit kao ishodište kulture (ili bare skup njenih karakteristika) je onaj mit o kome se ovde priča, pretpostavljam. Tako da se u srpske, dakle ne staroslovenske mitove verovatno valja ubrajati, šta ja znam, Kraljević Marko, Sveti Sava, Kosovski Boj, Jefimija, Jugovići itd. Vile, vilenjaci, zmajevi  i stara božanstva su više folklor nego mit u ovom smislu, ne?

Samo mi je još tvoja logika falila, dosta mi je i Kufer. Pojma ti nemaš šta je mitsko i gde leži zec u ovoj priči.

Kufer, molim te ne brljaj dalje po ovome, zaista sam imao nameru da generišem osnove za jedno osnovano mitološko pripovedanje u ovj sredini. Ovo tvoje je sve osim učestvovanja.

Err, meni se čini da je ovde sve dosta odlutalo. Ono što se u početku pominjalo bilo je valjda slovenska mitologija u onom najužem značenju (jasno organizovan sistem bogova, verovanja itd) a onda je počelo da se grana. Nije ni čudo jer je mit odrednica ko što je kultura odrednica. Ima vinčanska (kultura), a ima i ono da se ne pljuje po trotoaru. A ima i ono u Petrijevim šoljama. Tako i za mit.
A vidim da je sve zaribalo još na početku kad se Kosingas naljutio na naučnike što primenjuju strogo naučni način mišljenja koji ne dozvoljava "rekonstruisanje" mitologije bez pisanih tragova, a na osnovu sisanja iz prsta.

O tome šta je mit, postoji tona različitih objašnjenja. Aj sad svako neka gura svoju priču i nek se ljuti...

Pa tome valjda ovaj forum i služi...  ;)

E, moja Jevtropijevićka, štos je u tome što reče jedan moj prijatelj - "svaka budala ima svoje veselje". Da se ne bi neko osetio pogođenim, to važi za mene. Spotakli smo se na tome što ne postoji nijedna potpuno formulisana mitologija. Sve je to ćap-drp sistem od klasične Grčke naovamo. "Jasno organizovan sistem bogova" u posmatranom prošlom istorijskom trenutku je blago rečeno - oksimoron. To tada nije postojalo ni u Grčkoj (nije postojala ni Grčka), ni kod Acteka, ni u nordijskom prostoru... Sve je to literarno "učitano" i s te strane je Kufer u pravu. Tako posmatrano, nema nikakve prepreke da isti proces ponavljamo beskrajno. Tada pisci (homeri, trubaduri, guslari i kogod), sada pisci. To, valjda, može da se prihvati. Jedino ograničenje bi bilo da se ne ponašamo nekritički i da se postojeći mitski relikti ne zanemare, čemu su naši potencijalni pisci skloni. Kosingas nema za šta da se ljuti, još nisam sreo autoritet u nekom naučno-teorijskom domenu da nije pred sobom nosio štit svoje dogme. Njegov junak je obavio deo posla na homogenizaciji neke "srpske" mitologije, a polje je široko i po njemu može dobro da se ore. Ali, mora se imati plug, konja zapregnutog, mišića da pritisnu ralo. Oranje je to, moja Jevtropijevićka, a ne prčkanje po kontejneru.

ma kufer se pravi lud.

Evo, recimo, reč DELIJA.
Turci kada su se spremali da osvoje neku teritoriju, prvo su slali svoje izuzetno jake junake, delije, da izazivaju lokalne junake i pobedivši ih, smanje snagu odbrane i u fizičkom i u mentalnom smislu. To je bio proces koji je trajao nekada i desetinama godina jer ma koliko domaći junaci bili jaki, Turci su uvek dovlačili nove i sveže pokupljene ko zna gde i na kraju odnosili prevagu.
Recimo mi sada krenemo priču o delijama i celom tom konceptu predratovanja, a onda se javi kufer i kaže da su to navijači Zvezde i da je sve to posledica Miloševićeve vlasti... e, upravo se ovde na takav način koketira sa mitskim i mitologijom.

Ne želim da se petljam sa "pusto tursko". To nema veze sa balkanskim mitovima.

Da... čini mi se da je na trenutke došlo do mešanja pravog značeja reči mit sa kolokvijalnim. Negde u toj zbrci mi se učinilo mešanje prave (zvanične, možda po nekima naturene, izmišljene) istorije sa mitologijom - primer Rasena (dakle, Raseni u mitološkom - da, u istorijskom ne).

Nije ovo kratka ni jednostavna rasprava, a mnogo je bilo skretanja sa teme, pa je došlo do zagubljivanja...

Scallope, naravno da nijedna od tih mitologija nije sasvim sistematizovana, uopšte to ne sporim; ne moram da se pozivam na Platona i njegovo šamaranje pisaca generalno, dovoljno je pogledati Grevsove mitove i one beskonačne "to isto, samo malo drugačije" da se stekne utisak. I naravno da svaki umetnik ima pravo da uzme šta mu se svidi, nešto doda, nešto oduzme, prekroji; o tome se i radi. I istina je da ono što je sačuvano od slovenskih verovanja predstavlja fenomenalno i nedovoljno korišćeno vrelo materijala (ja bih bila zadovoljna i još jednim Pričama iz davnine, a kamoli nečim jačim), a ne kontejner.

Ono što meni smeta jeste brkanje umetničke slobode sa istoriografijom ili etnografijom; ne mere se. Izbezumljuju me stvari poput Olge Luković-Pjanović. Mislim da ni Tešić ne bi bio zadovoljan da sad neko u osnovnoj školi na času počne da odgovara o Kraljeviću Marku uz pozivanje kako je to pročitao u Kosingasu. U tom pogledu, budalino veselje mene tera na plač.

Baš su naši ljudi čudni i netrpeljivi. Da li biste zamerili Pjanovićki da je svoj rad nazvala fikcijom? Naravno da ne. To je sjajna fikcija. Takvu slobodu želim našim piscima. Onako, skoro kao Deniken. Malo fakta, malo fikcije, zamešano - majonez. I Boki navalio da su Raseni neistorijski termin za Etrurce. Evo mu:

Etruscan civilization, highest civilization in Italy before the rise of Rome. The core of the territory of the Etruscans, known as Etruria to the Latins, was northwest of the Tiber River, now in modern Tuscany and part of Umbria. The Latins called the people Etrusci or Tusci, and the Greeks called them Tyrrhenoi [whence Tyrrhenian Sea]; they called themselves Rasenna.

Nije izvor Pjanovićke već sasvim legitiman. Majku mu, ja kad naštrikam mitove i legende na istoriju, pa zamesim sa sopstvenim meta-začinom, nema da fali. Jedino se mora puno toga pročitati, a srpski je mit da ne čitamo, a znamo da imamo stav o nepročitanom. ;)

Ti me ili ne razumeš ili se mi jako ne slažemo. Evo da se pojasnim - kažem da Raseni nemaju ništa slično sa Rašanima. Po istorijskim izvorima, naravno. Opet, tu možemo navoditi mnoge istoričare - od domaćih da krenemo od Ćorovića (koji je temeljan, ako ništa drugo), pa do Konstantina Porfirogenita, ili, recimo, Stivena Rancimana (koji, opet, koristi vizantijske istoričare itd.)...
Dakle, Raseni, istorijski gledano, nemaju ništa sa Srbima. To tvrdi zvanična istorija, a ja zvaničnu istoriju poštujem mnogo više nego nezvaničnu, subjektivno-spekulativnu.
To ne znači da u nekom romanu Raseni ne bi mogli da se povežu sa Rašanima (možda si to i učinio u tvom istoimenom delu) tj. sa Srbima, ali to nema veze sa istorijom kao naukom.

Nema veze ko se s kim ovde ne slaže, ja samo demostriram kako ja kreiram amalgam istorije i mitologije. To kod mene savršeno funkcioniše, a ako se neki pisci ne slažu neka pišu udžbenike istorije. Evo fragmenata koji su neosporni:

Etrurci, Tirseni ili Raseni (tako su sami sebe nazivali) prisutni su na Mediteranu čitav milenijum pre Hrista. Dakle, pre klasične Grćke i Rimljana. Postoje tri verzije odakle su došli (mada ta dođoška varijanta meni ide na nerve): iz Lidije, sa Lemnosa ili negde iz pravca Alpa (ova poslednja je praktično napuštena). Nema ozbiljnog argumenta protiv mogućnosti da su imali zajednice i između Lidije (Lemnosa) i Apenina. Usput, Lidija je prva kovala novac, a ozbiljne su mogućnosti da im je prethodila zajednica koja je to činila u Astibu (okolina Štipa) u VI-VII veku p.n.e.

Već sam pisao o nepouzdanosti vokala u tom razdoblju, tako da između Raseni, Rasijani, pa i Rašani nema ozbiljne razlike. Taj naziv je pratio one koje danas nazivamo Srbima po čitavom srednjem Balkanu, tako da nas Mađari i danas nazivaju Racima, a ne Srbima.

Etrurci (Rašani) su smatrani izuzetno mudrim ljudima, tako da se njihovi ljudi sreću u raznim kulturnim centrima ovih prostora sve do V veka naše ere. Budući da se koreni alhemije traže sve do starog Egipta (Hermes Trismegistus), takođe nema razloga da alhemičara nije bilo u Romejskom carstvu, pa i svuda gde se petljalo sa osnovnim hemijskim procesima (koreni metalurgije bakra se danas pozicioniraju, opet, na Balkanu).

E, kad našijem jedno na drugo, a valjda se slažemo da pisac ima slobodu da rekombinuje i nadgrađuje, ako već nema slobodu da laže, onda može da se izmašta priča o sukobu idealističke i materijalističke alhemije. Upravo na Balkanu. Eto, tako kod mene ide proces ugradnje mitologije u priču (ne u istoriju). 

Pošto je oficijelna istorija prepuna laži, štimovanja i najviše prećutkivanja, a o Etrurcima ne zna ni kojim su jezikom govorili - može se slobodno posumnjati da znaju, samo neće da kažu...

Tj. stvorena je takva atmosfera u toj nazovi nauci, da je reći da su govorili slovenskim jezikom pravo svetogrđe, jerbo to je bolan NEMOGUĆE! Ferštest?

Ne mislim da budem zaštitnik zvanične istorije - to mi je kao da sam zaštitnik heliocentričnog sistema.

Skalope - proces ugradnje mitologije u priču je u redu, to nisam ni osporavao. Ja sam govorio da Srbi nisu Raseni (istorijski gledano). Svaka praznina u istoriji može da bude podloga za mitologiju, a svaka mitologija može da se ugradi u priču. O tome i treba da se priča na ovom topiku. Da su Srbi Sloveni i da su došli sa severa, postoji toliko istorijskih izvora da mi je stvarno apsurdna bilo koja druga opcija.

Ako ćemo da pričamo da li su Srbi zapravo Etrurci - možemo da otvorimo novi topik, čisto istorijski. Premda, ne verujem da ću se tamo zadržati dugo...

Nušić je zbog pogrešne istorije Srba ponavljao razred. I Jonci, Dorci i Ahajci su došli sa severa.

Evo, čitam Zelaznog i gledam šta on radi od mitologije. Al bi ga ovi naši kritičari sredili samo tako ;)

Samo ako greši  xrofl

QuoteDa su Srbi Sloveni i da su došli sa severa, postoji toliko istorijskih izvora da mi je stvarno apsurdna bilo koja druga opcija.

Da, da... Za probu, daj jedan arheološki dokaz da je bilo velikih seoba naroda u našim krajevima u to doba. Ne računaju ti se vizantijski spisatelji koji su morali da opravdaju izgradnju velikih utvrđenja po obodu carstva. Poznato nam je iz novije istorije kako se to radi...

Čudno je da Nemci imaju više knjiga o seobi Slovena nego Srbi.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fecx.images-amazon.com%2Fimages%2FI%2F419jM1s-uRL._SL500_AA300_.jpg&hash=426b61b6725292228388a190ff8c5fd2106290f9)

Imam ovu knjigu i tamo ima dosta nekakvih "dokaza" koji potkrepljuju ne toliko seobu Slovena koliko njihovo prisustvo. Ako je bilo seobe, ona je uslovljena progonima Germana, jer, kao što rekoh, oni su preoteli zemlju (današnja Poljska, deo Nemačke) od Slovena u periodu od V do XV veka i bilo im je potrebno javno objašnjenje da se to nije desilo.

http://de.academic.ru/dic.nsf/dewiki/1296568 (http://de.academic.ru/dic.nsf/dewiki/1296568)

Javno objašnjenje u V veku? Kaži mi koje je bilo Atilino objašnjenje za to što je poharao 70% Evrope.

Mićo - Stiven Ranciman koristi sve vizantijske spise - nije ih odbacio tako lako kao ti. Ali ipak neću ući u raspravu. Kažeš daj mi argumente osim onih za koje ja verujem da su lažni zato što moja logika kaže da sam u pravu. Tu nema rasprave.

pa nisu objašnjavali u V veku. Nisu ni u XVI.
Ali su proterivali i tamanili druge narode hiljadama godina i posle svega, osećaju potrebu da objasne da to nije bilo baš tako.

Iskustvo uči da su tekstovi nepozdani. Uzmi novine iz devedesetih i videćeš da reflektuju želje, a ne činjenice. Zamisli nekoga budućeg mučenika kome zapadne da iz Politike devedesetih napiše Istoriju Srba na kraju dvadesetog veka. Uzmi čitaj Prokopija i videćeš da je on pisac sa tezom. Ja takvima ništa ne verujem.

pa ko nam je kriv što smo bili nepismeni do pre neki vek pa su oni iz našeg okola o nama pisali (Vizantijci, Mleci, Dubrovčani, Ugari, Germani... pa i Turci - više je zapisa o Kosovskom boju iz turskih nego srpskih izvora). Pre 150 godina imali smo 0.2% pismenog stanovništva. Mogu da zamislim koliko ih je bilo pre 500 godina, nekoliko monaha i pokoji član dvora.

Znam, Mićo, i tu si u pravu. Ali, iz novina se ne piše istorija, već se konsultuju i ostali narodi i njihovi izveštaji, pa se ono što je presek stvari uzima kao tačno. Na primer u 13. veku bi se mogli uzeti spisi raznih srpskih monaha, prvih pismenih Srba, sv. Save itd., onda to uporediti sa vizantijskim spisima, pa dubrovničkim i venecijanskim (to su bili narodi sa kojima smo imali dodira). Presek tih stvari je, po meni, istorija.
E sad, može se reći - Nemanjići su sve lažirali, Vizantijci takođe, jer su mrzeli Srbe, a Venecijanci i Dubrovčani su bili katolici, i takođe su mrzeli Srbe.

Po meni, svaka priča na ovu temu je izlišna. Konstantin Porfirogenit, Ostrogorski, Ranciman, Ćorović itd. po meni jesu istorijski relvantni, i moje suprotstavljanje njima ne bi išlo daleko, svelo bi se na nijanse. Opet, pitanje istorije i kvaziistorije je pitanje autoriteta - zašto bi verovao jednom autoru, a ne drugom. Na kraju krajeva, to je pitanje vere. A o veri ne vredi raspravljati.

Zato je mitologija bolja tema, jer je slobodnija.

Ma nije moguće...

Mnogo dnevne politike i ideologije u diskusiji.
Nešto je prolazno, a nešto večno. Potreba za božanskim, natprirodnim itd.
Ovde se ponekad tako govori, kao da je svet počeo 90-e, a pre toga ništa nije bilo, a sad je valjda sve upropašteno za vek vekova. Neće biti. Milošević je vladao jednu deceniju, i uza sve razorne posledice, to je kap u moru vremena istorije. Život je strahovito ubrzan, razvoj tehnologije, događaji koji pretiču jedni druge. Za još jednu deceniju niko se neće ni sećati vremena 90-ih, neće prosto imati vremena da ih se seća. Kao što će i turbo folk jednog dana nestati, ili se preplesti i srasti s nečim drugim.
Slovenska mitologija je sasvim dovoljno bogata, da može poslužiti piscima. Ne treba tu neki veliki pravilnik, valjda je u tome i draž fantastike da se ubaci malo osnova i činjenica, a ostatak je fikcija. Valjda je piscu dozvoljeno i da nešto izmisli. Ko želi istinu, tražiće je u istorijskim izvorima, a ne u fantastičnoj književnosti.

Istorijski izvori su u potpunosti naštelovani.
Uporedi samo udžbenike istorije u nas u poslednjih 20 godina pa ćeš videti da je svake godine deci predavana drugačija istorija.

Gde nestade Kosingas? ;)

Svakako je mnogo istorije laž, ali opet ne treba ni tu preterivati, postoje valjda i neke istine i podaci koji su nesporni.

postoje i laži i istine i preterivanja i podmetanja, ali problem je što ne znamo šta je šta.

Evo, pogledajte rat devedesetih na prostoru Jugoslavije? Ko ga je izazvao, kada, gde, s kojim ciljem? Da li je to bila agresija ili građanski rat? Pazi, svi smo svedoci tog rata, ali nećemo se složiti oko ovih jednostavnih odgovora. Ako bi neko za 1000 godina pokušavao da razluči šta se dogodilo a imao pri sebi komplet Vjesnika ili komplet Politike, šta mislite da bi zaključio? Pa pogledajte preganjanje partizana i četnika... kako očekujete da išta pouzdano znamo iz vremena kada maltene nije postojao zapis savremenika
Razmislite malo šta je istina, kako se ona oblikuje, prenosi, vitoperi, prilagođava i na kraju stiže do nas. I kako je mi tumačimo. I prenosimo dalje...

"Vlada" ona istina koja je na silu nametnuta. U istoriografiji je isto kao i sve drugo.

Da. I smo pojedini umeju da proniknu u njenu suštinu... lepo.

Bobane, za rat 90tih je rano. U istoriji se stvari zaključuju nakon 50 godina, to je istorijski ključ (Sima Avramović, Opšta pravna istorija). Naravno da postoje laži, ali meni je nemoguće da toliko stranih istorija sve idu nauštrb Slovena. Uostalom, šta kaže ruska zvanična istorija? Rusija nikad nije bila pokorena, od kada se oformila kao takva. Šta oni kažu?

Posle 50 godina, kad više ne bude odgovornih! Dobar fazon. Lukav je taj Sima Avramović, ko prerijski kojot. Baš me zanima od koga je primao platu?

A što se Rusije tiče, Rusi su tu okupatori...

Rusilatori :!: :!:

Quote from: Lord Kufer on 26-11-2010, 17:32:01
Lukav je taj Sima Avramović, ko prerijski kojot. Baš me zanima od koga je primao platu?

Nažalost-od države Srbije.
Kažem nažalost jer je baš Sima jedan od istoričara falsifikatora nacionalne istorije o kojima se ovde priča.
Verovatno ste čuli za sramotnu brošuru na engleskom namenjenu stranim čitaocima ,,Stradanje srpskih pravoslavnih svetih mesta na Kosovu i Metohiji" čiji je redaktor bio Sima a koja je izdata po nalogu i za pare iz Brisela i to na našu bruku od strane Pravnog fakulteta u Beogradu.
Ako niste imali prilike da o tome ništa pročitate,ovde je link za tekst Izdaja se isplati gde Kosta Čavoški precizno secira ovo ogavno štivo i njegove autore.Pogledajte da vidite kako Sima UČK zove gerilcima i oružanom stranom u sukobu ,kako su se posle odlaska vojske sa Kosova srpske crkve i manastiri zapalili i opljačkali sami od sebe,kako jedan profesor prava ne zna da definiše pojam agresije u međunarodnom pravu i još mnogo toga poučnog.
http://www.google.com/url?q=http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2010/latinica/049.html&sa=U&ei=x-nvTKGpOIaAOs_TsKsK&ved=0CAwQFjAA&usg=AFQjCNEcfmUEHOUVbIHmsd5zt4dnluA5-w (http://www.google.com/url?q=http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2010/latinica/049.html&sa=U&ei=x-nvTKGpOIaAOs_TsKsK&ved=0CAwQFjAA&usg=AFQjCNEcfmUEHOUVbIHmsd5zt4dnluA5-w)

Imao sam tu nesreću da mi Sima predaje na prvoj godini i još uvek se sa gađenjem
sećam kako je poput najgoreg provincijskog pandura izbacivao sa pismenog ispita iz latinskog jezika studente samo zato što bi se okrenuli ili protegnuli i kako nam je po isteku vremena otimao papire iz ruku ne dozvoljavajući nam ni da završimo reč.

Mnogo ste mi se opustili. Sutra ujutro, uz kaficu ima da vas vratim u temu.

Ja sam kod Sime dobio 9  ;) ... ali beše to davno. Kako god. O pomenutih 50 godina pričaju i neki drugi istoričari...

Pričaju o 50 godina jer ne žele da ih stvarnost demantuje, da se pojave svedoci koji će ismejati njihove zaključke.

Država, društvo i ljudska inteligencija su najveći mitovi. Od pojave države, postoje samo propagandni mitovi.

Evo me, Boki. :lol: Pratim vašu diskusiju. Koliko je važna sadržina za sistematizaciju naše mitologije, toliko je i važno ko tu sistematizaciju vrši. Ovo drugo je po meni i važnije. Podsetiću vas na povod za ovu diskusiju. Ne dao nam bog da takvi neki uzmu na sebe da izvrše tu sistematizaciju ili da objašnjavaju neupućenima, kojih je najviše, osnovne činjenice o mitologiji. Ja te dotične "stručnjake" ne poznajem, ali raspitao sam se o njima. S obzirom da nemam dozvolu od svog relevantnog izvora da ga spomenem imenom i prezimenom, preneću vam samo šta je imao da kaže o njima:

"Sto se tice dvojice komentatora, Kovacevica i Radenkovica, samo ukratko. Kovacevic, inace jedan od portparola SPO-a kod Vuka Draskovica, zavrsio je sociologiju, a zatim je otisao na katedru ya etnologiju. To govori da je osoba bez elementarnoga znanja u stvarima kulturologije, a da o mitologiji i ne govorimo. Izdaje se za nastavnika antropologije, no, osnovni je njegov predmet metodologija. Sve u svemu, na toj grupi koju je on zavrsio, tj. SOCIOLOGIJU, do 1983..... KULTUROLOGIJA se na toj katedri nije predavala, osim Sociologija religije kod pokojnoga Vuka Pavicevica. Imam vrlo dobar uvid u domen Kovacevicevih znanja, koja su oskudna.... Dakle, sto se Kovacevica tice, rec je o tipicnom primeru agresivnog neznanja, te to ne treba da Vas cudi. Ovaj drugi, Radenkovic, zavrsio je srpski jezik, najpre na Visoj pedagoskoj skoli - dve godine, a zatim jos dve godine Filoloski. Inace, doktorirao je na Bajanjima, na katedri za etnologiju. Bio sam clan komisije za odbranu njegove disertacije. Dakle, nemojte se uzbudjivati...."

Drugim rečima, koliko je važna sadržina sistematizacije ili bilo kog drugog projekta, još je važnije ko to čini. Od gore navedenih se ne može ništa dobro očekivati, pa ipak njihove izjave imaju određenu težinu i neki ih ozbiljno shvataju, pa nas gledaju ispod oka. Možda je to razlog što su meni prilazili neki učeni ljudi (istoričari, učitelji, profesori) na sajmu, posle izlaska prvog dela, i čestitali mi na hrabrosti što sam se upustio u ovu temu i otvoreno su mi govorili da ih sad zanima hoće li me "pojesti" ili ne. Tada mi je sve to bilo čudno i nepoznato, a priznajem nije mi bilo ni svejedno... ali to samo dokazuje postojanje (bar) dve struje, od kojih ona negativna zasad preovladava.

Quote from: Kosingas on 27-11-2010, 13:20:22Kovacevic, inace jedan od portparola SPO-a kod Vuka Draskovica, zavrsio je sociologiju, a zatim je otisao na katedru ya etnologiju. To govori da je osoba bez elementarnoga znanja u stvarima kulturologije, a da o mitologiji i ne govorimo. Izdaje se za nastavnika antropologije, no, osnovni je njegov predmet metodologija. Sve u svemu, na toj grupi koju je on zavrsio, tj. SOCIOLOGIJU, do 1983..... KULTUROLOGIJA se na toj katedri nije predavala, osim Sociologija religije kod pokojnoga Vuka Pavicevica. Imam vrlo dobar uvid u domen Kovacevicevih znanja, koja su oskudna.... Dakle, sto se Kovacevica tice, rec je o tipicnom primeru agresivnog neznanja, te to ne treba da Vas cudi.

Taj izvor baš i ne zvuči pouzdano. Kovačević, osim Metodologije etnologije i antropologije (III god.), što je, uzgred, potpuno različita stvar od Opšte metodologije nauka, koja se gore navodi kao njegov osnovni predmet, na osnovnim studijama predaje i Istoriju srpske etnologije (I god.) i Mitove i rituale (IV god.), plus još par predmeta na master i doktorskim studijama. Jeste završio sociologiju, ali je doktorirao antropologiju. Poznat je po određenim, ahm, kontroverznim stavovima (recimo, glede postmodernizma u antropologiji), ali reći da nema elementarna znanja je apsolutno neosnovano.

Takođe, čovek je ljubitelj SF&F-a (kao i još neki profesori sa katedre) i jako je prijatan u komunikaciji, pa bi se verovatno obradovao da uživo popriča o svemu ovome i ukaže na određene činjenice koje bi eventualno mogle da rasvetle njegove stavove (sa kojima se ja, povremeno, takođe ne slažem). Tako da, ko želi da se ozbiljno i naučno posveti ovoj tematici, umesto da uzima izjave sumnjivih izvora zdravo za gotovo, neka se jedan dan prošeta do Filozofskog i svrati kod profesora na kaficu. xjap

Ehej, narode! Ovo je topik o upotrebi mitologije u literaturi.

Ti si obećao...

Zmaj svira teoriju struna...
(kosmogonijski mit)

http://skerovicpoetry.blogspot.com/2010/11/blog-post_26.html (http://skerovicpoetry.blogspot.com/2010/11/blog-post_26.html)

Quote from: Lord Kufer on 27-11-2010, 20:49:12
Ti si obećao...

Sorry. Danas smo malo kulinarisali. Popraviću se.

A, to je za drugi topik  xpirat

Izvinjavam se ako sam skrenuo sa teme, ali ne mogu da se složim sa izjavama kako mi nemamo svoju mitologiju. Ako ona već nije ostavila za sobom neke konkretne pisane izvore, i ako je usmenog karaktera, to ne znači da je nemamo. Daću vam jedan primer. Kao srednjoškolac, završio sam američku školu u Parizu i tamo smo imali više časova o mitologiji severnoameričkih indijanaca. Još uvek čuvam te dve knjige. Njihova mitologija je po obliku slična našoj: sve se svodi na priče koje se prenose usmeno i na njihove pesme. Pa ipak, niko je ne dovodi u pitanje. Šta više, kao što rekoh, uči se (ili se učila) u njihovoj školi kao mitologija iako je postojalo bog te pita koliko različitih plemena i svi su imali neke specifičnosti. A što se tiče upotrebe mitologije u literaturi, mislim da pisac treba da se drži što više činjenica i da ih na najbolji mogući način iskoristi za svoj zaplet, a da ih pri tom što pažljivije prilagodi svojoj knjizi. Iako je taj zaplet kod mene potpuno izmišljen, ja sam se trudio da ga što više prilagodim tim nekim "činjenicama", a ne obrnuto, nisam ih prilagođavao sebi. Mislim da je to neočekivano dobro ispalo, a da li je moglo bolje - uvek može i treba da bude bolje, ali to je već na nekome drugom da to postigne.

Quote from: Kosingas on 28-11-2010, 01:17:51
Izvinjavam se ako sam skrenuo sa teme, ali ne mogu da se složim sa izjavama kako mi nemamo svoju mitologiju.

Ne znam ko Vam to ovde spori ikakvu mitologiju, cenjeni...

Koliko vidim, ovaj topik uglavnom služi da se diskredituju renomirani proučavaoci iste... to u - sad već mitološkom - naporu plasmana konspiratorskog rekla-kazala, kako od strane nekih anonimnih članova nekih vaskolikih žirija, tako sve do nekih anonimnih članova nekih disertacijskih komisija... Ali puka je sreća, naravno, da rečena mitologija ima svoje šampione u samoformiranim piscima i pijačnim filozofima, e da svi gadni asfaltni drumovi ne ostanu, nedajbože, nepreorani...

Mitološki gledano, smatram da bi sve fakultetski obrazovane ljude trebalo proterati u leprozne kolonije a na njihovo mesto bi trebalo staviti upravo onu živorodnu kulturnu potku koja ume da prozno komunicira upravo sa dražesnim konzumentima čiji IQ ne premašuje broj cipela... na kraju krajeva, oni jesu sô matere zemljice, zar ne, a od Kartage naovamo, bar su nam poznate kulturološke prednosti utabavanja soli u zemljicu.
Crnu.
 

Niko ne spori mitologiju?

Quote from: Lord Kufer on 18-11-2010, 14:32:29
Pa, gde je ta srpska mitologija? Je li ona negde funkcionalna, je li bila nekad funkcionalna?

Kad se Lidija javi sa svojim standardnim izbljuvcima, mora da nešto ima šanse da krene u pravom smeru. xyxy

Da ne bi ovaj topik bio ,,ko u sveću, ko u tropar", najpre o konsekventnosti mitologija:

"Kao srednjoškolac, završio sam američku školu u Parizu i tamo smo imali više časova o mitologiji severnoameričkih indijanaca."

Srpska mitologija neće biti verodostojnija ako je jednog dana budu predavali u američkoj srednjoj školi u Parizu. Mi možda možemo, a i treba da izvedemo srpsku mitologiju, ali sadašnja natezanja da li već postoji teško da će joj pomoći. Moje iskustvo je da se raspravljanje uvek odvija u mestu. Potezanje različitih imena je hod unazad.

"A što se tiče upotrebe mitologije u literaturi, mislim da pisac treba da se drži što više činjenica i da ih na najbolji mogući način iskoristi za svoj zaplet, a da ih pri tom što pažljivije prilagodi svojoj knjizi."

E, ovo mišljenje sasvim stoji.

MIT KAO SPEKULATIVNA FIKCIJA

Kufer voli spekulativnu fikciju. Tako zamišlja literaturu koja stvarnost pretače u maštu. Upotreba mitologije nije nikakav izuzetak. Ako je Ursula LeGuin, otprilike, napisala da SF mora da odredi okvire u kojima će spekulisati, ali da ih se kasnije mora držati, Kosingas je napisao isto. Mitologija nije veće čudo od ansibla, vremenske mašine, alternativnih ili paralelnih svetova, crvotočina, zombija, implanta ili nanita. Pisac ocrta teren na kome će odigrati svoju igru, uspostavlja pravila igre, ali pobeđuje samo ako ih se i sam pridržava. Trabunjanje o multižanru je igra bez pravila, davanje gola rukom u fudbalu, dodavanje šahovske figure na tablu kad protivnik ne vidi, promena zakona sa retroaktivnim dejstvom.

Iz sve snage sam za napredovanje domaće epske fantastike ili ma kako se zvala upotreba mitologije u fantastici. U našoj fantastici, naša mitologija. To bi bilo sjajno, ali se neprestano spotičemo na tri prepreke. To su: upotreba strane mitologije, nekonzistentnost naše mitologije i, ono što nas najviše omlaćuje o patos, pitanje ko su, zapravo, Srbi čiju bismo mitologiju želeli da prepoznamo u domaćoj epskoj fantastici!

Lako je sa stranim mitovima; čim vidimo gobline, trolove, hobite, elfove i cvelfove, jasno je da pisac tone u epigonstvo i, koliko god su nam nametnuti ili smo ih prihvatili, to ne pije vodu. Sa domaćom mitologijom (neću više pominjati srpsku, bar dok je ne osmislimo) je problem što pokušavamo da je vidimo u slovenskom korpusu. Po nekoj čudnoj inerciji redovno se zaglavimo u slovenskom Panteonu, koji nikada nije formulisan. Malo više čitanja i shvatićemo da nismo odlučni ni kad je ,,vrhovni bog" u pitanju. A kamoli svi ostali. Sa druge strane, kako sam našao listing nordijskih bogova (Bože, kako su oni detaljni!), ne bi bio veliki problem da se izlistaju i slovenski, pa da vidimo koji od njih su i nama bliski. Naravno, to ne bi smeo da bude obavezni jelovnik za domaće pisce, ali, kao neko pomoćno sredstvo, moglo bi da posluži. Tu ne treba mnogo obraćati pažnju na ,,legitimne" etnologe, neka oni pišu svoje knjige.

Pored ,,liste bogova" za fantastiku , postoje knjige o ,,alama i baucima", koje, takođe, treba posmatrati kao neobaveznu literaturu. Naravno, tu je autohtona verzija o vukodlacima i vampirima (ni domaća literatura ih ne zaobilazi), jedino mi smeta kad se raubuje anglo-saksonska nadgradnja. Oni su to podesili za svoje potrebe. Već sam pominjao vile, a na ZS postoji i topik (dobrotom mr. Hajda i njegove žene), pa smo videli da srpski mitovi apsolutno nemaju nikakvih problema da bilo šta žensko strpaju u vilinski svet. Veštice je, za svoje literarne potrebe, naš Džek Svaštar slatko podesio, a ni Angel 011 ih nije zaobišla.

Na kraju, malo sam kopkao po guglu, postoji niz ,,narodnih predanja". Koliko su autentična, nema nikakvih problema da se izmaštaju i sopstvena. Sva na koja sam naišao su na isti kalup, pa malo maštovitiji pisci to mogu i sami.

Naš najveći problem je, izgleda, srpski identitet. To opasno utiče i na čitavu srpsku mitologiju. Ako se insistira na slovenskom srpskom onda ćemo zauvek biti zakinuti za sveukupnost našeg identiteta, jer on, jednostavno, nije isključivo slovenski. Međutim, ako se posmatra kao balkanski, a nema nikakvog višeg interesa da tako ne bude, onda je sveukupna balkanska mitologija jedinstven prostor u kome se generiše i srpska. Ma kada da smo na Balkan došli, ako smo samo došli, zamešali smo se sa lokalnim, ma koji da je tu tada bio. Nikakav autoritet ne može da ugrozi ovaj stav. Treba pogledati koliko je samo vreme u Otomanskoj imperiji izmenilo naš identitet, pa to uporediti sa najmanje dvostrukim trajanjem multitribalnog balkanskog krčkanja. Da ne govorimo da se tome može dodati još najmanje jedan milenijum koji tome prethodi, a koji ne treba zanemariti.

Pa, ako ste spremni da maštamo, ja bih najradije krenuo od Sea People. O njima se i danas samo nagađa, a prvi ih je pomenuo još Ramzes III. Kako je to dobar period! Neko je pre 3200 godina pokrenuo proces koji je okrenuo ćurak naopako mediteranskim civilizacijama i doveo do Dark Ages, za kakve su zapanoevropske mala beba. Ponuda da se identifikuju kao Filistejci ili Feničani je tako prozaična i destimulativna. Srpska fantastika to može načiniti epskim.

Quote from: scallop on 28-11-2010, 11:36:02
"Kao srednjoškolac, završio sam američku školu u Parizu i tamo smo imali više časova o mitologiji severnoameričkih indijanaca."

Zar ne bi analog ovome bio proučavanje slovenske mitologije? Nije li ovde jedna od rasprava to kako razdovjiti srpsku od slovenske mitologije...

"Srpska mitologija neće biti verodostojnija ako je jednog dana budu predavali u američkoj srednjoj školi u Parizu."

Skalope, naravno da nisam mislio da bi je trebalo izučavati tamo, već da su ljudi dovoljno pametni da izučavaju svoju mitologiju, za razliku od nas gde je neki osporavaju. Kao oni, i mi bi trebali da imamo nekoliko časova u srednjoj školi gde će se govoriti o našoj mitologiji.
Za ostalo se slažem sa tobom.
A što se tiče Lidijinih "renomiranih proučavaoca"... Kako ono Ameri kažu? Sa takvim prijateljima (mitologije) ne trebaju nam neprijatelji. Moram li opet da citiram dotične sa poletka ove teme?

,,Наша митологија не постоји", тврди проф. др Иван Ковачевић са Катедре за етнологију и антропологију Филозофског факултета. – Чајкановић је фрик у нашој струци, а Вукови списи су по принципу ,,причам ти причу". Све су то бајке за децу, лепе, али без јаке научне потпоре. То је популаризација лоше науке."

U pravu je Lidija, za takvu izjavu "IQ ne premašuje broj cipela".

"Potezanje različitih imena je hod unazad"

Hm, u pravu si, Skalope. Neću više da ih spominjem. Nije mi namera nikoga da vređam, izvinjavam se. Samo se ne slažem sa takvim mišljenjem. Izvinjavam se i Lidiji, i ona ima pravo na svoje mišljenje.

Bravo Skalope!

Srpski identitet ne postoji.
Kad god sam tražio on onih koji se busaju u srpstvo da mi objasne šta su to Srbi, nikada, NIKADA nisam dobio NIKAKAV odgovor, a kamo li da je neko POKUŠAO da mi to objasni.
Nikada, a siguran sam da ni ovde NIKO neće ni pokušati da definiše šta je to SRBIN ili SRBI.
Period.

Ali, činjenica je, i tu je Spinoza bio potpuno u pravu - najviše aficira ona ideja koja je najnejasnija.

U takvoj situaciji, i srpska mitologija je potpuno nejasna, nedefinisana, nema ni glavu ni rep, ni postojbinu ni domovinu. Može svako da je interpretira tako što je trenutno izmišlja i prodaje kao SRPSKU SRBIMA koji kupuju bespogovorno...

Srbi su svi oni koji nemaju druge domovine do Srbije i druge sunarodnike do onih koji nemaju druge domovine do Srbije.

E, Skalope, mislim da si pogodio najmanji zajednički sadržilac najvećeg broja prisutnih. Iako se moje mišljenje razlikuje od kuferovog, i ja kažem - bravo!  xcheers

Suština mitologije jeste da obuhvati sve ono što je prisutno u srpskoj mitologiji (slovenskoj, kako god), i tu se moraju imati u vidu strani elementi. Naravno, samo uslovno rečeno strani. Pričati da su ale srpske ili slovenske je smešno - one dolaze od Turaka, kao što aždaje dolaze od Persijanaca. Ipak, važno je videti kako se to sve razvilo kod nas, ali pre toga, mnogo važnije, treba sortirati šta se sve od starosedelačkh naroda usadilo u mitologiju koju danas poznajemo kao našu, a u stvari je starija od nas.

Još uvek sam pobornik teorije da su Srbi slovenski narod koji se naselio na ove prostore (aha), a koji se onda izmešao sa Ilirima, Tračanima - starosedeocima (po nekim istraživanjima, Srbi imaju u sebi oko 50% slovenskog gena, dok je ostalo od starosedeoca; Rusi su najčistiji Sloveni sa 90%). Tu je došlo i do mešanja kulture, mitologije, vere...

Šta je sve prisutno u srpskoj mitologiji? Pa ima mnogo toga prisutnog iz drugih mitologija. To treba da filtriramo? Po istorijskom poreklu ili šta? Od kog datuma se računa staroslovenska mitologija? Sve je to sumljiva rabota...
Ako se ne dozvoljava upliv novih mitova, onda je to dogma, a iz dogme još niko nije uspeo da proizvede umetnost...

Veoma često mitologija služi da se sakriju zločini aktuelne vlasti.
Frojd je u svojoj analizi Mojsije i monoteizam pokazao da su Jevreji ubili Mojsija...

Tih sumnji ima i kod još nekih (Kosidovksi), to ne znači da su u pravu, ali ni u krivu. Ali to je druga tema.
Ne kažem da treba odstraniti nove/spoljne mitove, nego ih treba precizno odrediti, da bismo znali od kada su prisutni. Najbolji primer kvalitetne implementacije mitova je evolucija koju su, kao jedno, ostvarili sa starijim mitovima. Ako nema evolucije, onda je u pitanju sinkretizam - nema jasnih granica, nego je sve neki megamiks koji nema jasan miris i ukus.

Najpre, teza da se iz DNK da čitati nacionalno poreklo je rasistička.

Kad neko pomene dogmu ja se sav naježim. Kufer, ako se ne razbije jedna dogma pre nego što se omogući upliv novih onda nećemo nikada saznati kako je izgledala stara.

Kosingas, dobro je napisati s kojim, ali nije dobro napisati s čijim se mišljenjima se ne slažemo.

Mac, u poslednje vreme opet naginješ na БЛЛЛ. Kleo nije Srbin. Bar četvrtina stanovnika Srbije nisu baš sigurni da bi sebe nazivali Srbima. Ne znam zašto nebrojene porodice u Srbiji insistiraju da su poreklom iz Crne Gore (sic!).

Bilo bi zanimljivo da neko složi sve populacije koje se pominju na Balkanu. Tako bismo saznali ko je sve mogao da ima autohtonu mitologiju. To bi bila opasna gungula.

Uostalom, Skalop kaže da je pogrešno implementirati anglosaksonske mitove jer su stvoreni za njih. To i ja kažem - ne treba koristiti ništa što je neprimenljivo, ali ni ono što bi bilo nakaradno ubačeno. Ubaciti trolove i hobite u srpsku mitologiju (a vremena ima, možda se i desi, ako ne dođe do sortiranja i određivanja) znači kačenje ženskih grudi na telo pileta.

Ja mogu ladno da ubacim trola u srpsku mitologiju i da se zajebavam s njim. Ne vidim u čemu je problem? Jel isto treba da radimo kao oni što ubiše onog Vrancuza usred Beograda, jer je Vrancuz? To su najobičnije gluposti.
Ukoliko se neki element iz strane mitologije uklapa, onda ga treba koristiti. Kao što se mercedes uklapa u naše, srpske, puteve...

Mislim da je dilema lažna. Drugo je to kad se neko istoriografski bavi time i pravi popise, i pokušava da u tome vidi neku "strategiju", ali u tome i jeste vic. Mitovi su mašine, možda metafizičke, možda psihološke, ideološke, itd. Oni koji su na vlasti će potencirati ono što njima odgovara. Ako treba, oni će i uništiti mitove, zakopati ih, spaliti knjige...

Kao pesnik, mitove shvatam upravo kao artefakte koji proizvode određeno dejstvo, a u umetnosti su sva sredstva dozvoljena, pa i najpodmuklija...

pa samo traganje za (nacionalnom) mitologijom je određeni vid 'mitologije', a ponekad i patologije
tanka je linija između 'predanih' istraživača ishodišta, kulture, etnosa i jednog hajdegerovskog Kehre, zaokreta u pamfletske vode, politizaciju mitologije
koliko je za vidjeti na ZS-u, ima ta struja 'fanova fantastike' ukotvljena tu negdje: mitološke inspiracije a mitomanske aspiracije

Hm, da, "Mitska odbrana ili oslobođenje Vukovara" ;)

Oliver Jovanović ima priču (Izmeštanje) u svojoj knjizi "Grotlo", čija se radnja odvija u Vukovaru. Ali, njemu je očigledno čitavo to sranje dojadilo pa je otvorio paralelni svet - kad tamo ista mitologija na delu!

mora nešto da se preklapa, ili naš svet ili naša mitologija.
Ne možemo pisati kao stranci u stranoj zemlji.

Čitajući Burkharta, shvatio sam da su stari Grci od svega pravili mitologiju. Svaka čuka, svaki izvor, svako drvo je imalo neku svoju priču i magično biće, itd. To postoji i u Srba i srpskih frakcionaša Crnogoraca. Neverovatno je koliko samo u jednom malom selu i njegovom ataru ima toponima, ako ne i priča vezanih za njih. Mislim, da u nas, ima dosta toga zabeleženog u književnosti, ali problem, za koji ja kažem da je prilično lažna dilema, nastaje kad to treba da se "sistematizuje" i "definiše" po nekim, recimo, nacionalnim principima.

Ne zaboravimo da je u projekt "Klasicizam" uložena ogromna energija vodećih evropskih nacija tog vremena. Zato je grčka ili antička mitologija TOLIKO sistemski JASNA i DEFINISANA.

Problem sistematizacije mitologije kod naroda koji se sele je daleko veći nego kod naroda koji je hiljadama godina na svom bunjištu. Grci su izabrali da se zovu Grci pa makar ovi danas gotovo nemali genetsko nasleđe antičkih Grka. A Srbi su uvek imali državu kojoj nikad nisu znali granice, pa i danas ne znaju. Srbi drže Beograd manje od 200 godina u njegovoj istoriji, a do XIX veka bili su u njemu kao vladari svega 27 godina od postanka. Možete li samo da nabrojite gradove koji su bili prestonice srpstva u poslednjih 1000 godina?

nisu "stari grci od svega pravilili mitologiju", u smislu neke težnje ka klasifikaciji ili sistematizaciji, nego je to prirodan put - prvo dolazi mitsko (raz)mišljanje
i T.Carlyle u svom 'pregledu' heroja kroz povijest polazi od "heroja kao božanstva", tj. mita ili u njegovom slučaju od Odina

tako da dobro kažeš, "projekt klasicizam"
tim više je deplasirana nekakva težnja koja se izmigoljila tu na topiku, za nekom autohtonom srpskom mitologijom. ona neće ući u "klasicizam", a teško i u neko relevantno djelo, budući je to već urađeno, odrađeno, jučerašnja vijest i sl (npr. Junak s tisuću lica važi kao svjetski hit, no u brojnim autorovim primjerima indijske, arapske, eskimske i kakve sve ne, nema srpske mitologije. a ni hrvatske recimo)

Nezgodno je od živih ljudi praviti mitove i legende. Tu uvek postoji nesavladiv otpor, ne samo zbog sujete i podela među ljudima, nego je i racionalno nemoguće objasniti njegovu transformaciju u boga. Kada se izmišljaju priče o nekom lokalitetu, ili mitskom biću, tu se ne traži racionalizacija. Bitan je stvaralački čin, ali prevođenje nečeg, u jednom trenutku realnog, u tu sferu, ne funkcioniše.

Lik kao što je Kraljević Marko iz legendi je potpuno razdvojen od pravog Kraljevića Marka i to niko ne meša.

Likovi kao vile, rusalke, nimfe, satiri i sl. mogu da imaju poreklo u psihologiji svesnog ili nesvesnog, ali teško da mogu da imaju bilo kakvu realnu istoriju. Čak i onda kad nastaju kad neko umre, recimo neka tamo se pošto je umrla pretvorila u vilu, takva figura ima svoj potpuno nov početak, mada zadržava (neke) karakterne osobine svog uzora.

Pretvaranje u vampira nije prosto nastavak pređašnjeg života, nego tu počinje jedna potpuno nova egzistencija. Mada, kad se poznati razbojnik, kao Sava Savanović, povampiri, on i dalje, u suštini, nastavlja da razbojnikuje. Ovde treba pažljivo razlučiti šta je mitologiziranje a šta istorizacija, tj. čuvanja u pamćenju nekog stvarnog lika posle njegove smrti.

Ljuba Damnjanović je, u Šišmišu, upotrebio modernu tehniku stvaranja superjunaka primenivši je na ideju vampira, koja je u suštini previše specijalistička da bi mogla da parira modernim superherojima.

Grof Drakula, kao vampir, nema pravu istoriju, već samo legendu da je nekada bio borac protiv Turaka, ali to nije ono što od njega čini vampira.

Da parafraziram Alexdelarga: Ako vam ne treba, onda nemojte. Ja se ovde ne bavim nacionalnom već lokalnom mitologijom. Ako su dobri eskimski heroji biće dobri i ovdašnji. Čim je Kosingas prestao da pominje svoje antiheroje, neki drugi su se uhvatili za neka druga imena, kao da ona rešavaju sve probleme ovog sveta, pa i našeg. Nemam ništa protiv da Kufer u svojim delima ispovrti hobite, time će samo dobiti na univerzalnosti. Ali, i to je dogma. Molio bih samo da navede gde sam insitirao na nacionalnom.

Naravno da su heroji od pamtiveka u središtu pažnje, oni su važni koliko i nadnaravno. Dok se nadnaravnom obraćamo za pomoć, milost i zaštitu, heroji su ti koji nas brane na ovom svetu, oni najveći znaju da obezbede najviše mesine za ishranu.

U kreaciji nadnaravnih heroja koristi se metod ugradnje deus ex machine u lika. A to ne doprinosi mitskom. U pravim mitovima heroji koriste neku napravu ili trik, snalažljivost, postojeće elemente date situacije. Atina je savetovala Odiseja, ne više od toga. Priče o Odisejevom putovanju su filozofske rasprave pretočene u književni oblik. To je starogrčka ili čija god "filozofija pre filozofije".

Kada vila dovikuje Kraljeviću Marku s oblaka, to odvuče pažnju Musi Kesedžiji... To je već ovde objašnjeno.

Ja samo mislim da je sklapanje nacionalne mitologije od lokalnih, adekvatno političkom projektu izgradnje nacije. Zbog toga je to tako "pipav" posao... jer je motiv nepouzdan.

Quote from: scallop on 28-11-2010, 19:03:48
Molio bih samo da navede gde sam insitirao na nacionalnom.

evo:
"Naš najveći problem je, izgleda, srpski identitet. To opasno utiče i na čitavu srpsku mitologiju. Ako se insistira na slovenskom srpskom onda ćemo zauvek biti zakinuti za sveukupnost našeg identiteta, jer on, jednostavno, nije isključivo slovenski."

dakle, ovdje dovodiš u vezu srpski identitet i srpsku mitologiju, a to su pomalo ona skliska područja gdje se olako ode u ideološke vode
naravno, ostaje pitanje koje su tvoje pobude? one mogu biti divne i krasne, lijepe rodoljubne, mit kao kulturno blago nacije; ali može biti takvo traganje za mitom sredstvo za elektriziranje masa i neka vrsta racionalizacije 'elite': mi "najstariji" "švabo rukama a mi viljuškom boc" pa kao takvi od starine kulturni, sa poviješću, sa mitom imamo svako pravo, i dužnost štoviše! skrojiti okolne barbare po našim mjerilima

a takvih 'mitolovaca' sam se, između ostalog, nagledao i na sagiti

inače, evo dodatka na temu
postoje:
lokalne sage
mitovi
bajke

ovaj gornji kuferov primjer save savanovića je lokalna saga
kraljević marko teži (ili jest) mit
vile, rusalke, satiri spadaju u bajke (premda kufer nije ispričao nijednu konkretnu, pa bi mogao to učiniti)

Quote from: PingvinPatuljak on 28-11-2010, 19:36:33
evo:
"Naš najveći problem je, izgleda, srpski identitet. To opasno utiče i na čitavu srpsku mitologiju. Ako se insistira na slovenskom srpskom onda ćemo zauvek biti zakinuti za sveukupnost našeg identiteta, jer on, jednostavno, nije isključivo slovenski."
dakle, ovdje dovodiš u vezu srpski identitet i srpsku mitologiju

C, c, c... To je učitavanje. Taksativno sam navodio elemente koje su drugi postavili. Ko zrelo čita lako će uočiti šta se dovodi u pitanje. Tebi se, izgleda, smrači kad se pomene srpsko. To mi nećeš nakačiti.

Ja ću da ispričam jednu drugu bajku, pošto mene zanima prevashodno velika slika, a detaljima se slabo bavim. Skalop je tu mnogo bolji, njegove knjige vrve od lokalnih mitova.

Kretanje istorije kao mita - od propasti Rima pa do danas.

Vandali (Vendi, Veneti, Sloveni...) konačno upadaju u Rim i time počinje Mračno doba.
Zbog toga svi mrze Srbe, pre svega  xrofl

Mračno doba traje do Renesanse, karakteristika je pokušaj obnove Rimskog carstva, ali bez antičke mitologije koja je umela da postoji kao skup mnogobrojnih religijskih sistema i kultova. U to vreme propada ono što je od Rima načinilo veliko carstvo - trgovina, putevi, veze...

Renesansa, od 12 i 13 veka, preuzeta od - Arapa. Obnova antičkih veština, umetnosti, filozofije i nauke.

Krajem renesanse nastaje ključni momenat - bankrot evropskih sila. Dolazi novo doba - doba Izviđanja (velikih otkrića).

Sledi pojava nauke, razrada naučnog metoda, pakt između Vatikana i naučnika - zbog sagledavanja značaja TEHNOLOGIJE. Iako su pre toga postojale države i gradovi (Hansa) na severu Evrope, i javljaju se sredozemne trgovačke zemlje i gradovi, tek otkrivanjem puteva za Ameriku i Indiju, počinje restauracija trgovine.

Slede trgovački ratovi - uništavanje konkurencije - tu je najvažnija TEHNOLOGIJA.
Istovremeno, restauracija Klasicizma, traži se zajednički kulturni osnov za čitavu Evropu, teži se koheziji. Tek tu, zapravo, počinje obnova Rimskog carstva, pravo dobija taj stari oblik, stvara se buržoazija.

Klasicizam je doprineo stvaranju nacija, ali tu je njegov kraj. TEHNOLOGIJA uzima zamah, ona garantuje nadmoć, kulturni imperijalizam se širi u okvirima tehnološkog imperijalizma. Stvaraju se nove nacije, kopaju se kanali, Suec, Panama, itd.

Glavni moderni mit je mit o Tehnologiji (nauci) kao prosvetitelju, osloboditelju, i šta ti ja znam - putovanju u kosmos i osvajanju (a zapravo izgradnji) kosmosa.

Danas ovaj mit nadjačava onaj homerovski iz Ilijade, mada ga je prosto rečeno - apsorbovao u sebe.

Ljudi ne mogu da se otmu mitu već duže vreme. Mit određuje način življenja. Tehnologija (sredstva za rad) svojom revolucijom proizvode društvenu revoluciju. Klasa uopšte nije samostojna, nego je uslovljena tehnologijom. Tu se čika Marks gadno zajebao, ukoliko mu je namera bila zaista čista.

Srbi su zakasnili najmanje 700 godina što se tiče mitologije i mitologizacije. Čak i kad bi se sada složili oko toga šta je srpska mitologija, ona u poređenju sa savremenom tehnologijom nema baš nikakvu šansu da stvori nekakvu neovisnu koheziju u srpskom narodu. Šljivovica, kajmak i kiso kupus su tu mnogo jači.

TEHNOLOGIJA je vladajući mit. To svaki pisac naučne fantastike zna. Pisci "obične" fantastike, ili još gore - horora, to ne znaju, mada ovi drugi lako mogu da povežu neke činjenice (genetika, hemija, biologija) i malo se osavremene u svom iskazu.

@scallop
ma kakvi, ništa mi se ne smrači
niti ti išta "kačim", jer je iz posta razvidno da samo problematiziram vezu mita i ideologije
no, svakako sam podozriv prema posezanju za srpskim mitovima, što zbog nedavne povijesti što zbog retorike dijela sagitaša

Izostavio sam hrišćanstvo, koje je korišćeno kao surogat za nedostatak mitologije i kao sredstvo vladanja... a u mnogim slučajevima kao rezervat za preživele stare običaje.

Quote from: PingvinPatuljak on 28-11-2010, 20:14:28
@scallop
ma kakvi, ništa mi se ne smrači
niti ti išta "kačim", jer je iz posta razvidno da samo problematiziram vezu mita i ideologije
no, svakako sam podozriv prema posezanju za srpskim mitovima, što zbog nedavne povijesti što zbog retorike dijela sagitaša

Ti Pingvinu brkaš ovaj ozbiljan topik s onim neozbiljnim...

Quote from: Lord Kufer on 28-11-2010, 20:13:23

Glavni moderni mit je mit o Tehnologiji

da, to je Mumford pisao: Mit o mašini

Quote from: Lord Kufer on 28-11-2010, 20:15:57
Ti Pingvinu brkaš ovaj ozbiljan topik s onim neozbiljnim...

tek se u omaškama, fantaziji, buncanju, snovima skriva ono pravo, možda i Istina

Pa da. Nije samo Mumford... Ali on je zaista izuzetan tip.

Mislim da je osnovna ideja "U mnoštvu jedno", definisana od buržoaskih revolucija, Engleska, Amerika, Francuska, i enciklopedista, masona i sl. Vatikan je u to uključen još od kad su pustili Galileja. U onom skorašnjem filmu, Anđeli i Demoni (?), na tome se baš insistiralo - na paktu između crkve i nauke. To mi je dalo ideju da razmišljam u tom pravcu. Jer hrišćanstvo isto ima taj sveujediniteljski (katolički) naum kao i tehnologija.

Quote from: PingvinPatuljak on 28-11-2010, 20:24:44

Quote from: Lord Kufer on 28-11-2010, 20:15:57
Ti Pingvinu brkaš ovaj ozbiljan topik s onim neozbiljnim...

tek se u omaškama, fantaziji, buncanju, snovima skriva ono pravo, možda i Istina

Da, ali ne samo na tako primitivnom i individualnom nivou, nego u mnogo višim sferama. To se lako da regulisati preko državnih sredstava informisanja, kad zatreba.

Quote from: PingvinPatuljak on 28-11-2010, 20:14:28
@scallop
no, svakako sam podozriv prema posezanju za srpskim mitovima, što zbog nedavne povijesti što zbog retorike dijela sagitaša

Ti i Zosko ste potrošili pravo na "retoriku". Sad vam samo pokazuju kako je izgledala. Sam' ti buncaj.

Quote from: Lord Kufer on 28-11-2010, 20:26:16
Jer hrišćanstvo isto ima taj sveujediniteljski (katolički) naum kao i tehnologija.

ali ima tu dva momenta u toj ideji
jedan, koji (čini mi se) ti kritiziraš, a to je reduciranje ljudi u puke ugljikove jedinke ili atome, obične zupce u mašineriji pa takvim automatizmom sudjeluju u Jednom (sustavu)
a drugi, koji zapravo jest ideja, je povezivanje svih heterogenosti u cilju punijeg, boljeg života (budući je čovjek definiran kao društveno biće pa se ostvaruje SAMO u zajednici)

Quote from: scallop on 28-11-2010, 20:35:29
Ti i Zosko ste potrošili pravo na "retoriku". Sad vam samo pokazuju kako je izgledala.

da nije bilo obratno?

Quote from: PingvinPatuljak on 28-11-2010, 20:37:41

Quote from: Lord Kufer on 28-11-2010, 20:26:16
Jer hrišćanstvo isto ima taj sveujediniteljski (katolički) naum kao i tehnologija.

ali ima tu dva momenta u toj ideji
jedan, koji (čini mi se) ti kritiziraš, a to je reduciranje ljudi u puke ugljikove jedinke ili atome, obične zupce u mašineriji pa takvim automatizmom sudjeluju u Jednom (sustavu)
a drugi, koji zapravo jest ideja, je povezivanje svih heterogenosti u cilju punijeg, boljeg života (budući je čovjek definiran kao društveno biće pa se ostvaruje SAMO u zajednici)

Ne reduciram ih ja, nego opažam da se to dešava.

Uostalom, izviri kroz prozor i prebroj kamere i mikrofone koji te snimaju, pa mi reci da je to hrišćanski ideal "jedinstva u punoći Hrista"...

To je najveća izdaja od početka sveta.

Kufer, zanimljiv ti je pregled, ali to je samo tvoj pregled. Moja pažnja je danas fokusirana na napore koji se u perfekciji mitologije ulažu u anglo-saksonskoj kulturi. Ako oni njome pokušavaju da poentiraju svoju dominaciju, tim više ima razloga da se uloži napor u konsolidovanje domaćih mitova. Po svojoj vizuri mitovi su uvek bili defanzivni i poslednji od kojih se odustajalo. Voleo bih da imamo i mi od čega da odustanemo, kad smo već od svega drugog odustali. :mrgreen:

@ pingvin - nikako obratno. Ja pomno pratim ko kome stavlja prst u oko. Da, vi to u dobroj nameri - da nam iskopate trun.

Postoje mitovi koji funkcionišu isključivo na ličnom nivou.
Recimo, mit o tome da je Ahil imao dužeg Đoku od Odiseja, ali je Odisej imao dužu Erekciju  :roll:

to i kažem, kritiziraš to uniformiranje ljudi
naravno, ni ja to ne pozdravljam: iste navike, iste težnje, iste želje
ali, što učiniti po tom pitanju?
zauzeti mas-medije i naturiti vlastiti svjetonazor (koji će onda postati ista uniformnost)
kako izmjeniti čovjeka, kuferu?

Po tom pitanju možeš samo da radiš na ličnom planu.
A mitološki plan je ionako metafizički, pa ti vidi...

Ljudsko društvo je izvor nasilja, jer je ono ideja. Opstanak ideje zavisi od toga da li će imati dovoljno budala da se žrtvuju za nju. Najstariji običaj je žrtvovanje, a to je ljudožderski običaj.

U tom smislu, nema nade (kao što je rekao Kafka).

Samo na ličnom planu - obračun s ljudožderima.

Quote from: scallop on 28-11-2010, 20:42:51
Ako oni njome pokušavaju da poentiraju svoju dominaciju, tim više ima razloga da se uloži napor u konsolidovanje domaćih mitova.

nemaju što pokušavati, jednostavno zato što - imaju dominaciju
otkriva li se ta dominacija kao tehnologija - pitaj kufera
uglavnom, kuferova bajka o tehnologiji pije vodu

Šta ima da pitam Kufera? Ta, tehnologija je moj zanat, on je posmatra, onako, poetski. :)

Bajka o tehnologiji je samo bajka. Dominacija je ostvarena kroz zelenaštvo. A poentiranje znači da se pokaže da su oni najbolji zato što je njihova mitologija jača. Kao u klasičnoj Grčkoj - cilj je bio da se dominacija obrazloži delom njihovih bogova. Sutra ću nešto friško.

Zelenaštvo, kad imaš monopol.
Svi gradovi, sve civilizacije su počele kao skladišta-utvrđenja. Prvo otmeš sve što vredi, a onda čuvaš i deliš na kašičicu u zamenu za poslušnost. A da to treba tako, izmisliš neku lepu, religioznu priču u koju svi mora da veruju inače...
To su istorijske činjenice.

I čim negde neko nešto stvori, odma dođu lopovi i otmu. Nema tu milosti i kompromisa.

U Americi, bre, i kišnica pripada državi. Ne smeju da skupljaju kišnicu bez dozvole i takse.

Quote from: scallop on 28-11-2010, 20:42:51
tim više ima razloga da se uloži napor u konsolidovanje domaćih mitova

ajde da uzmemo ovu tezu kao dobru
ideju koja valja
problem koji se pojavljuje je ogroman: recimo evo ja - zapravo ne znam nijedan domaći mit. jel to kralj tomislav? jel to mit? ako uzmemo srpsku stranu, jel to kraljević marko? to je neki nacionalni mit?
postoje li utemeljujući mitovi kod nas?
ideš li ti za onom mitologijom, šuma striborova i sl? međutim, to nisu identifikacijski mitovi za današnje hrvate/srbe. koliko 'srpstva' osjeća prosječni srbin u nekom slavenskom mitološkom biću?
dakle, predstoji prvo napraviti klasifikaciju mitoloških bića, A ZATIM I ULITI ljudima identifikacijsku sklonost, da oni prigrle to kao svoje, kao dio kulturnog nasljeđa (je li tolkien učinio tako za anglosaksonce sa trolovima, goblinima i ostalim? jesu li oni tako prigrlili tu mitologiju -ako su je prigrlili- kao dio svog kulturnog nasljeđa?)

ili o kojoj mitologiji je riječ?
sve one pričice koje se mogu skupiti po raznim krajevima, selima, nisu mitovi, nego lokalne sage. što će reći, ograničenog dosega i ne služe kao identifikacijski uzor za ljude iz drugog mjesta (a iste nacije).
recimo, Babajin film Breza; eto ima tu ona čuvena brojalica -jedna ura, dva pandura, svakom dojde smrtna vura- ; ali to spada u folklor tog kraja, teško da se neki Slavonci ili Dalmatinci s tim identificiraju

i teško da svi ti naši običaji, sve pričice, sav folklor može imati općeg odjeka
veći odjek ima Harry Potter
jer ima jače tehnološke mehanizme rasprostrinjanja
drugim riječima, nije dovoljno marljivo popisati, zabilježiti lokalne priče; treba osigurati aparate primanja u narod (što će reći, još će dugo dječica imati školske torbe s Harryjem Potterom a ne Striborom)

Još mi niko nije objasnio šta je to Srbin (ili Hrvat). A znam i zašto. Zbog toga što je to dnevnopolitički zahtev, veoma nepouzdan i dinamičan onoliko koliko to politika zahteva.
Inače, ako bi neko ostavio ljude na miru, oni bi svi potonuli u svoju lokalnu mitologiju, dokle pogled doseže. Do sledećeg brda...

Ali, u vreme globalizacije, neka malo veća sila nameće jedan sasvim drugačiji identitet ljudima. On može da bude toliko neprimetan, ali uporan i proračun, da ljudi potpuno nesvesno postanu nešto sasvim treće, nešto što sami ne mogu da definišu, ali onaj koji to projektuje ima veoma preciznu definiciju i uputstvo za korišćenje. To je mašinerija mita o mašini - koja traje i radi vekovima i u ovom času postaje globalni baja koji čak nije ni etiketiran i mnogima jedva vidljiv!

Rekao bih da su i Pingvin i Kufer na tragu. Pingvin konkretnije, ali Kufer je još pre par dana pomenuo da bi mit morao imati u sebi etički momenat, to jest da je u neku ruku utemeljujući za kulturu. Teško je danas kod nas prepoznati ovako nešto, sem readymade pozivanja na Vizantiju, Svetog Savu, Dušana, Lazara itd.

Quote from: Lord Kufer on 28-11-2010, 21:39:38
Još mi niko nije objasnio šta je to Srbin (ili Hrvat). A znam i zašto. Zbog toga što je to dnevnopolitički zahtev, veoma nepouzdan i dinamičan onoliko koliko to politika zahteva.
Inače, ako bi neko ostavio ljude na miru, oni bi svi potonuli u svoju lokalnu mitologiju, dokle pogled doseže. Do sledećeg brda...

Ali, u vreme globalizacije, neka malo veća sila nameće jedan sasvim drugačiji identitet ljudima. On može da bude toliko neprimetan, ali uporan i proračun, da ljudi potpuno nesvesno postanu nešto sasvim treće, nešto što sami ne mogu da definišu, ali onaj koji to projektuje ima veoma preciznu definiciju i uputstvo za korišćenje. To je mašinerija mita o mašini - koja traje i radi vekovima i u ovom času postaje globalni baja koji čak nije ni etiketiran i mnogima jedva vidljiv!

ali, pa naravno da su, u krajnjoj instanci, Hrvati ili Srbi, političke kategorije
ne postoji nekakav Hrvat-kao-takav, nekakva esencija hrvatstva u prirodi
no, to nije ni tema ovdje (ne znam čemu inzistiraš na ... ontološkoj definiciji hrvata/srba??!!??)

nego historijski se nahodi povezivanju u sve veće cjeline. iz veće države slijedi veća moć, ali i mogućnost itd. osim toga, kako raste broj ljudi, mora rasti i organizacija. dakle, to su gotovo nužnosti opstanka.
ti bi da se ljude ostavi na miru... kojem miru, ne može se više vratiti unatrag, u skupljače plodova i lovce
pa to su odavno primijetili, društveni ugovor i te finte: ljudi stvaraju državu, ne iz nekog hira, nego jer procjenjuju da će tako lakše i bolje živjeti. znači, čisto pragmatički interesi

Još je Homer opisao trenutak kad prestaje dominacija etičkog.
U Ilijadi su suprotstavljeni država - Ahajci, koji su banda briganada, i Trojanci, predstavljeni u liku Hektora, koji odražava koncept društvene organizacije koji je dominirao u preistoriji, dakle pre-mitivni model.

Pojava države je moguća nastankom ratničke, usko specijalizovane klase, koja samo to radi - ratuje, nadjačava nedovoljno organizovane (u vojničkom smislu, jer im nije ni trebao) celine koje su vladale do tada.

Bavljenje etikom od tog časa postaje mistička praksa rezervisana za jurodive i monahe, i retko kad, osim u kvazi-egzistencijalističkim događanjima, tipa osnivanja velikih religija - koje su obavezno nastajale u vreme ključnih tehnoloških revolucija, da bi se obezbedila podrška masa velikim projektima. Tu je već mit o mašini na delu.

A, kao, ta ideja opstanka je mnogo zanimljiva. Ko to opstaje?

Baš je taj poziv na opstanak ključni momenat žrtvovanja ljudi za ideju - čisto ljudožderstvo. I skoro svi su naseli na tu foru.

U svemiru ne postoji ni jedno živo biće koje će opstati. To svaka budala zna. Pa ipak...

Objasni mi Pingvinu, kako je to moguće da svi prionu na taj posao opstanašenja kad svi znaju da je uzaludno...

Ti si pomenuo Mumforda, eno ti on lepo objašnjava šta ne valja u toj ideji BORBE za opstanak.

Ovde je primetna veoma stara teza - porodica, odnosno opstanak VRSTE, koji takođe nastaje s pojavom države i predstavlja najopasnije oružje mita o društvu kao "zajedničkom organizmu" jer je udružena s odgovarajućim agregatom emocija koji ljudima ne dozvoljava da se zamisle nad problemom opstanka, nego se insistira na tome da roditelji opstaju u svojoj deci. Time je obezbeđeno obnavljanje resursa za održavanje ideje, koja zapravo jedina zaista opstaje.

Ljudi, koji su nabeđeni da su zaista slobodni jer im to društvo obezbeđuje, ne mogu ni da zamisle da su zapravo samo hrana za ideju, tuđinski organizam...

To je najjači mit koji jedva da je raskrinkan, jer je veoma, veoma temeljan u egzekuciji, a vremena za to ima na pretek, jer je živ najmanje 6.000 godina, za razliku od nas koji smo od prvog dana podvrgnuti ropskom treningu.

Ilijada dobro opisuje kako to funkcioniše, Bhagavad Gita takođe, čak u određenoj meri još očiglednije. U vedskoj religiji žrtvovanje je glavna stvar, samo nema otvoreno, osim u navedenom primeru, o žrtvovanju ljudi.

Pa pogledajmo samo šta se dešavalo za vreme II Svetskog rata, kakva je bila ideologija žrtvovanja za ideale ili otadžbinu. Cela stvar se vrti oko toga. Hitler je preuranjeno hteo da stvori idealnu rasu robova, poslušnih do krajnjih konsekvenci, kao i Staljin.

Ali sada, kad nam ugrade čipove i raznorazne hemikalije u hrani i vodi za piće, niko neće imati šansu da se otme tom mitu...

Koja gomila reči, a kako malo značenja. Imamo mi i drugu reč za proliferaciju, ali, dosta vam je i ova. Bolje da otvorim neki drugi topik. O autentičnoj mitologiji na ovim prostorima.

U Genezisu, na početku Biblije, ima o stvaranju sveta i o tome kako su sva živa stvorenja u stvari na raspolaganju ljudima. A ljudi su odabrani da do krajnjih konsekvenci sprovedu ideju o svetskoj mašini. Čitava oblast života pada u taj mit.

Ko je čitao Mobi Dika, mogao je da vidi kako je izvanredno ovo opisano. To je začarani krug iz kojeg je skoro nemoguće otići.

Ljudi su u preistoriji znali kako da se povežu sa svojom istinskom suštinom i da iskoriste svoje kapacitete, putem misticizma koji je sprečavao razvoj ovakvih ideja. Za njih je egzistencija bila nešto sasvim drugo od preživljavanja u zemaljskoj formi.

Zato je i izmišljen mit o divljacima. Pravi divljaci postoje jedino u istoriju, Timurlani i šta ti ja znam kakva još bagra.

Priča Ilije Bakića "Među dinama" odlično opisuje kako ta stvar funkcioniše.

Mitologija je od strane antropologa i kulturologa bog zna kako mistifikovana, ali ona je jedino u umetnosti dobila pravo mesto i objašnjenje svoje uloge.

Ovo nije topik za srpsku mitologiju. Uostalom, skoro ništa ovde o njoj nije rečeno, osim naricanja kako je zapravo nema u konzistentnom obliku.

Jebote! Umori se!

Quote from: Lord Kufer on 28-11-2010, 21:55:13
A, kao, ta ideja opstanka je mnogo zanimljiva. Ko to opstaje?

Baš je taj poziv na opstanak ključni momenat žrtvovanja ljudi za ideju - čisto ljudožderstvo. I skoro svi su naseli na tu foru.

U svemiru ne postoji ni jedno živo biće koje će opstati. To svaka budala zna. Pa ipak...

čekaj, pa nitko ne misli da će opstati (živjeti) vječno
nego nastoji lakši opstanak u danim mogućnostima
npr. ti kao pisac ili vrli intelektualac teško možeš opstojati kao takav bez države. sve bi svoje snage prvenstveno morao usmjeriti na to da se održiš, obraniš od raznih opasnosti, a u takvoj situaciji nema čitanja Mumforda
zbog te okolnosti ljudi procjenjuju da se odriču slobode (takve kakva postoji u prirodi, gdje onaj jači, spretniji, pametniji čini što god želi i može), jer nitko ne može računati da će UVIJEK biti aktivna strana (onaj koji čini), nego će doći i do toga da bude pasivna strana (onaj koji trpi)
znači, pristaju na takav opstanak, u zajednici, podređeni izvanjskoj moći, koja je personificirana u državi

rješenje nije idealno, ali do sada smo samo takvo smislili

druga je stvar ako ti prilaziš problemu s neke utopijske strane, smatrajući da nije potreban takav aparat koji će održavati mir i suživot
meni su dragi protivnici država, no kako reče Schopenhauer: realnije se pouzdati u njegov strah (čovjeka) nego u njegovu plemenitost

hm, zanimljive ideje imaš kuferu, čak zapadaš u ezoteriju i volio bih dalje popričati, no za danas dovoljno. do sljedeće prilike, ili nastavka ovdje.

Naivan si, Pingvinu, ako misliš da bi nekome ko nije okusio civilizaciju, trebalo da čita Mumforda. Dobro da si pomenuo Šopenhauera - strah je izraz raspada sistema, ali čovek koji se ne oslanja na sistem nema takav strah. Uostalom, Šopenhauer je shvatio da su i svet i volja zapravo predstava - a predstava jeste sistem na koji se možemo ili ne moramo oslanjati.

Šopenhauer je mistik-budista. On dobro zna da egzistencije nema u projekciji. A ako se ispostavi da je čitav život projekcija (što je i po njemu i po Budi i ostalim filozofima) - odakle im to znanje? Ne iz udžbenika koje piše civilizacija. Sorry.

Izvan ove priče postoji nešto što je potpuno nekompatibilno i nemerljivo ovdašnjim standardima. Ali, tu već kreće etiketiranje... pošto se ideja brani na sva svoja usta, i svim svojim zubima i noktima...

Pingvinu, nisi u pravu

http://en.wikiquote.org/wiki/Immortality (http://en.wikiquote.org/wiki/Immortality)

O tome se veoma intenzivno razmišlja i to vekovima i milenijima...

Baš sam se radovao ovom topiku, ali izgleda da kao i sve na sajtu u poslednje vreme završi s politikom i ideologijom. Sad se ide na to da se i srpska ili slovenska mitologija valjda proglase antievropskim, imperijalnim, ili tome slično. Ovaj forum postaje privatni kanal za pražnjenje Pingvina i onog drugog sa U avatarom, i stvarno postaje već bljutavo.

Stvari si onakve kakve su i ako sve uvek odluta u politikanstvo onda je to tako naprosto u biti naroda koji obitavaju na Balkanu. Mislim da su, uprkos svim digresijama, ovde izrečene mnoge pametne i tačne stvari. I neke od njih ne prijaju, ali su neosporne, da smo mi mali narod, da nemamo jasno sopstvenu mitologiju i da možemo samo tu i tamo ponešto da štrpkamo od koga mislimo da treba.

Ja i ne mislim da smo veliki, za svet i planetu nešto mnogo bitan narod. Ali čini mi se da imamo sasvim dovoljno solidne mitologije, makar i u okviru šireg, slovenskog konteksta. Ne razumem zašto stalno uvlačimo politikanstvo u to. Ovde govorimo o vilama, rusalkama, vampirima itd, i ne vidim potrebu da se ta priča povezuje sa nekakvim političko-velikonacionalnim projektima, što čini mi se da pojedini pokušavaju, direktno ili malo izokola reći. Moramo li baš sve, pa i legende o raznim bićima i junacima uprljati politikom ?

Quote from: Anomander Rejk on 29-11-2010, 10:04:45
Ja i ne mislim da smo veliki, za svet i planetu nešto mnogo bitan narod. Ali čini mi se da imamo sasvim dovoljno solidne mitologije, makar i u okviru šireg, slovenskog konteksta.

Zašto uvek moram tebe da ispravljam? Štos je u tome da zadržimo samo deo onoga što smo na Balkan doneli. Valjda smo nešto i na Balkanu pazarili? Naprimer, sarma je vrhunska mešavina orijentalnog i germanskog, a potpuno naša. :lol:

Moramo bre Tihi jer ako je mitologija srpska,automatski je i velikosrpska.
Kad bi neki naš pisac sa namerom da to parodira napisao priču ili roman u kojima se srpske vile i domovoji i bore protiv elfova i trolova odmah bi imao Usrankicin specijal na tu temu i pritisak na Tužilaštvo da se pozabavi tim slučajem, a bilo bi posla i za Bramerca.

Quote from: SIMERIJANAC on 29-11-2010, 10:33:25
Moramo bre Tihi jer ako je mitologija srpska,automatski je i velikosrpska.
Kad bi neki naš pisac sa namerom da to parodira napisao priču ili roman u kojima se srpske vile i domovoji i bore protiv elfova i trolova odmah bi imao Usrankicin specijal na tu temu i pritisak na Tužilaštvo da se pozabavi tim slučajem, a bilo bi posla i za Bramerca.

Pa bilo bi, jer to bi se onda protumačilo i kao velikohrvatska udruga, a možda bi ga i hrvatski osvešćeni pisci tužili za povredu kopirajta...

Ovde je u stvari problem u polaznoj postavci: da li su Srbi samo Sloveni pa im onda pripada isključivo slovenska mitologija ili su mešavina Slovena i starosedelaca Balkana pa im onda pripada mnogo više. Ili manje, zavisi kako se tumači.
Genetski gledano, Srbi pravoslavci su mnogo više Turci i Orijentalci nego Srbi muslimanske vere, jer su ovi potonji bili pošteđeni viševekovnog turskog silovanja.

No, ako se zađe dovoljno daleko u prošlost, svi smo mi potomci nekoliko sestara iz jednog plemena.

Mislim da je takav stav besmislen i da se treba osvrnuti oko sebe i videti šta je utkano u srpsko biće, verovanja, predanja, bajke, legende, priče o imenima, gradovima, biljkama.

Znate li onu priču o tome kako je Sveti Sava sadio bostan sa Đavolom?
Neverovatno je da Meksiko u svojim legendama ima praktično, doslovno identičnu priču.
I to ne Meksiko Španaca nego Meksiko Maja i Asteka... koji su se razdvojili od Evroazijskog stanovništva pre 12000 godina.

Većina verovatno misli da je legenda o Kosovskom boju (slabiji na jačeg, pa izdaja...) srpska izmišljotina, ali se taj obrazac ponavlja u mnogim narodima, toliko precizno da liči da je u pitanju drevni mit.

Koje su se legende i priče ispredale ulicama i budžacima Vavilona? Gde su ih ljudi koji su napuštali Vavilon odnosili?

Mi o istoriji mislimo u okvirima Herodotovog dela.
Grci pre 3-4000 godina nisu išli na sever, niti su narodi sa severa silazili do Grčke. U centralnoj Evropi se za građu koristilo drvo koje vremenom istruli, nema pisanih ostataka, jednostavno, mi nemamo pojma ko je kako i gde živeo uz Dunav, Rajnu, Savu... pre 10000 godina. Ali su oni sigurno ispredali priče o bogu koji vara đavola na razne načine. To je Evroazijski mit potekao možda u predgrađima Vavilona pre 15000 godina. A mi verujemo da je naš zato što ga je neko zapamtio i prepričao.

Вавилон постоји од око 4 миленијума пне. Јерихон, на пример, је много старији.

Бој на Косову јесте мит. Пораз српске војске тамо је више дело Вука Караџића, него било кога другог. Венеција и Фиренца имају другачије записе, месецима након боја. Да не причамо да ниједан тадашњи документ писмених монаха не каже о нашој изгубљеној бици. Уосталом, Србија пада тек 70 година после битке.
А Срби православци имају врло, врло, врло мало турског гена. Много више је староседелачког. Мешање Турака са Србима је било ретко, јер су једни друге сматрали прљавима. Мешања јесте било, али не много.

Има овде занимљивих ствари. Али има и куферових.

Quote from: Svevid on 29-11-2010, 13:45:53Мешања јесте било, али не много.

Nije bilo silovanja?

Za vavilon: osnovan pre 6000 godina, ali se prvi put pominje pre 4400 godina. I tada je napisano da je osnovan 1600 godina pre.
Daj, budimo ozbiljni, ko je tada imao svest o takvim hiljadama godina bez zapisa.
Ko može da tvrdi da na prostoru Vavilona nije bilo naseobina pre 15000 godina?

Cela naša istorija starija od 4000 godina je nekoliko sačuvanih spisa i Herodotovo tumačenje istih.

A što se silovanja tiče, negde sam pročitao podatak da je bilo 170000 silovanja pod Turcima. Ne znam odakle im to, ali ako se Srbima pripisuje 30000 silovanja za tri godine rata u Bosni, sve je moguće. Nisu silovale age i veziri, ali vojska, dovedena ko zna odakle jeste.

E, došli smo na mit o silovanjima, po Svevidovom i Anomandrovom ukusu...  :evil:
Tu leži prava drama srpskog stradanja. :twisted:

Quote from: angel011 on 29-11-2010, 14:17:06

Nije bilo silovanja?

Јесте.

Quote from: Boban on 29-11-2010, 14:21:26
Za vavilon: osnovan pre 6000 godina, ali se prvi put pominje pre 4400 godina. I tada je napisano da je osnovan 1600 godina pre.
Daj, budimo ozbiljni, ko je tada imao svest o takvim hiljadama godina bez zapisa.
Ko može da tvrdi da na prostoru Vavilona nije bilo naseobina pre 15000 godina?

Cela naša istorija starija od 4000 godina je nekoliko sačuvanih spisa i Herodotovo tumačenje istih.

A što se silovanja tiče, negde sam pročitao podatak da je bilo 170000 silovanja pod Turcima. Ne znam odakle im to, ali ako se Srbima pripisuje 30000 silovanja za tri godine rata u Bosni, sve je moguće. Nisu silovale age i veziri, ali vojska, dovedena ko zna odakle jeste.

Ок, бобане, настао је око 6000 година, али за пре 15000 година је потребно веће нагађање - као пар кућица на том месту, ок. Али ајде, то је мање важно.

Турци имају препознатљив азијатско-степски тип лица. Долазе из степа и одатле насељавају М. Азију. Таквих фаца по Србији има мало. Рећи да црна коса у Срба постоји захваљујући Турцима је глупост. Постоји ту староседелачка крв, која тече нашим венама. А војска увек силује, ту нема спора. Али шта рећи онда - Грци, Египћани, Сиријци, део Иранаца - сви су добрим делом Турци? Велика царства не могу се дуго одржати ако се народ стално силује - физички или порезима. Погледај реформе Селима Трећег.

Quote from: Svevid on 29-11-2010, 13:45:53

А Срби православци имају врло, врло, врло мало турског гена. Много више је староседелачког. Мешање Турака са Србима је било ретко, јер су једни друге сматрали прљавима. Мешања јесте било, али не много.

Prosto neverovatno. Zar je sve sto smo ucili pogresno ili sam ja prespavao veci deo svog zivota i obrazovanja? Ovakve izjave me zaista teraju da se zapitam: sta ja u stvari znam? Zaista bih voleo da me Svevid uputi gde mogu da se uverim u istinitost njegovog iskaza...

"Srbi pravoslavci" - naročit genom, još jedan mit o kojem treba porazgovarati ;)

Quote from: Lord Kufer on 28-11-2010, 22:47:09
Pingvinu, nisi u pravu

http://en.wikiquote.org/wiki/Immortality (http://en.wikiquote.org/wiki/Immortality)

O tome se veoma intenzivno razmišlja i to vekovima i milenijima...

ma jasno, besmrtnost je veliki san
ali nisam mislio da me shvaćaš doslovno; kažeš, ljudi bi mogli ponirati u Tajnu Svemiru, u svoju "istinsku suštinu" i tada ne bi trebali čitati (Mumforda npr)
no, sada mi više ne pričamo o onome što znamo pod ljudski život; ideje koje iznosiš su fantazije
može biti da postoji nešto 'iza', ali to se ne da više priopćiti kovencionalnim jezikom; mistično iskustvo se ne da komunicirati

a što ako je "istinska suština" baš ovaj život koji svakodnevno živiš? što ako tragaš za onim čega nema? loviš himere? jedeš, piješ, sereš, jebeš, još promišljaš, nadaš se, bojiš, nastojiš - sama srčika suštine?
izvan toga, više ne postojiš kao takav, kao lord kufer. ako i pređeš u neku drugu formu (egzistencije), svakako ćeš porušiti sve mostove za 'ovdje' i 'sada'

i tu je začkoljica: kako su ljudi skroz-na-skroz vezani za to masivno, tromo, materijalno 'ovdje' i 'sada', tako oni razmišljaju u okvirima tih, danih mogućnosti; i tu dolazi do zajednice, do ostvarenja svoje navlastite biti (pa bilo to i čitanje Mumforda). u tom poretku stvari, nezamislivo je da bi netko opstojao potpuno izvan bilo kakvih veza, da se sam razvije (prehrani, održi, obrazuje na kraju krajeva); ko što reče, taj bi bio Bog ili zvijer

za sada volim baš ovaj i ovakav život; ne želim nikakvo ništenje volje, nikakvu nirvanu, ne želim preći u Ništa (Schopenhauer je vrlo dobro znao implikacije svoje filozofije, pa je više puta naglasio da nikome ne savjetuje, da se njegovo djelo ne shvati kao preporuka za ništenje; takoreći je sam sebe poricao, dobro shvativši da zaključak prema kome vodi njegovo ništenje volje za život, izgleda sumnjivo, loše, bezveze. i on sam je volio baš ovakav kakv jest, htio je katedru i parirati Hegelu, sve te divne prizemne stvari)
tako, juri ti svoje himere "nekompatibilne i nemerljive ovdašnjim standardima", svejedno si zanimljiv sugovornik. ali ja ću... preko vode do slobode

Ponovo grešiš Pingvinu.
Ljudi ne žive u "sdada" oni žive u projektovanom sutra. Razmisli malo, koliko je bitna projekcija (predstava) u svemu što radiš. Šta to radiš što ti plodove daje baš sada. Skoro sve što ljudi rade treba da se isplati u projekciji budućnosti - od plate na kraju meseca do otplaćene hipoteke kroz 20 godina.
To što ti sada voliš takav život samo znači da voliš projekciju koja je život. A ja o tome i pričam - ta projekcija kao život (ili surogat života?) - jeste mit.

To što ti "voliš" jeste samo tvoje samosažaljenje. Jer, ima valjda tu nešto u ovom svetu i ovom sada što ti "ne voliš"? Šta onda radiš? Plačeš?

Besmrtnost nije prosto san. Na tome se radi i te kako. Glavna istraživanja u medicini, genetici, kibernetici itd. idu na to. Problem je samo ko će to moći sebi da priušti. To je mit koji će mnoge osuditi na veliku patnju i realan je. Nije to san.

Ima gomila knjiga o tome. To je veoma popularna tema u svakoj vrsti fantastike pa i u naučnoj fantastici. Ima toga dosta i u klasičnim mitovima i u običnim bajkama. Ima recepata za napitke koji obezbeđuju dugovečnost i besmrtnost. To je sve deo mita o mašini (životu).

Ideja večnog života je isto što i ideja života. Život u sebi ima upravo to: da se beskrajno održava. Ali, za sada, osim same te ideje, ni jedna živa jedinka nije ostvarila taj cilj. Zato i kažem da je tu ideja ona koja vrši rad, a živa bića, pa i ljudi, njoj služe isključivo kao gorivo.

Ljudi vole da o sebi razmišljaju kao o bog zna kakvoj inteligenciji i pripisuju sebi veliku važnost - a to je tek san i bulazan. Ljudi su žrtve ideja tokom čitave istorije, a u današnje doba su potpuno pokoreni, dok su svi oni koji su pružali otpor tome istrebljeni. To su činjenice.

Pingvinu, ti misliš da pričaš o zajednici, ali u stvari pričaš o ideji zajednice. Kakva mi je to zajednica koja iz ko bajagi ekonomskih razloga svakog časa ponekog proglasi nepotrebnim, pa taj mora da skapava od gladi. Vidiš li ti šta se sve radi? Ili misliš ako zažmuriš na pojedinačne sudbine, da to ne ugrožava san o toj zajednici koja navodno postoji?
Ideja zajednice živi upravo na račun takvih, jer su ti koji veruju u nju potpuno desenzitizovani i uslovljeni da je automatski brane bez obzira na činjenice. Čisti ropski trening.

nisam mislio ulaziti u filozofiju vremena. to je ionako vrlo vrlo teško pitanje (Bergson, Heidegger)
'ovdje i sada' sam uzeo kao metaforu za prostor i vrijeme
ne možeš pak poreći da sve pojedinačne stvari kao takve obitavaju isključivo u prostoru i vremenu. i kao takve nastaju i nestaju.
jasno da onda u to 'sada' ulazi i planiranje za neko buduće 'sada'; uostalom, to je temeljna odlika čovjeka - moć apstraktnih predodžbi, tj. pojmova, pa iz toga slijede "projekcije budućeg"

ti kažeš da je život projekcija. zaboravljaš da, ako se već pozivamo na Schopenhauera, njegovo djelo se zove - svijet kao volja i predodžba (predstava). on ne priča o tome da ovaj svijet ne postoji, da je sve to samo u glavi. to je samo s jedne strane kada polazimo, s vanjske. s te strane svijet spoznaješ samo posredno - kroz um, tj. kao predodžbu.
on izričito kaže da je protiv apsolutnog idealizma, tj. da je svijet realnost.
znaš li ti za neki drugi svijet? ja ne. naravno da onda volim baš ovaj, pa zvao ga ti "projekcija"

naravno da u svijetu ima onog što mi se sviđa i što mi se ne sviđa. npr. ne volim da me boli zub. no, bez obzira što postoje takve negativnosti, ponavljam, ne želim preći u položaj lotosovog cvijeta i kontemplirati na štapu zapiknutom u guzicu. malo dolje, malo gore, tako to ide
imaš li ti kakvo drugo iskustvo? otkuda se sada javljaš? iz kozmičkih visina, jesi čisti duh, esencija? ili vrlo materijalno i prizemno tipkaš, rekao bih

Quote from: Lord Kufer on 29-11-2010, 16:27:01
Život u sebi ima upravo to: da se beskrajno održava.

pa on se i održava
ali se ne održava pojedinačna stvar
besmrtnost u tom smislu, o kojem sada govoriš (istraživanja u medicini, genetici itd) je - san. pitaj egipatske mumije.

Quote from: Lord Kufer on 29-11-2010, 16:31:01
Pingvinu, ti misliš da pričaš o zajednici, ali u stvari pričaš o ideji zajednice. Kakva mi je to zajednica koja iz ko bajagi ekonomskih razloga svakog časa ponekog proglasi nepotrebnim, pa taj mora da skapava od gladi. Vidiš li ti šta se sve radi? Ili misliš ako zažmuriš na pojedinačne sudbine, da to ne ugrožava san o toj zajednici koja navodno postoji?
Ideja zajednice živi upravo na račun takvih, jer su ti koji veruju u nju potpuno desenzitizovani i uslovljeni da je automatski brane bez obzira na činjenice. Čisti ropski trening.

nigdje nisam rekao da je današnji svijet idealan
da je zajednica najsretnija i najbolja moguća zamišljiva
pričam u duhu političke filozofije
imaš li ti rješenje za sve antagonizme svijeta? praktično rješenje? predloži i poberi nobela (i uđi u besmrtnost; ako omogućiš sreću svima, faktički ćeš postati besmrtan u sjećanjima, spomenima, mitovima i legendama)

Ili sam ja svima ovde dosađivao ili je to neko drugi. Meni lično, ne znam ko mi više ide na živac: Kufer i Pingvin sa svojim mentalnim i momentalnim nadmetanjem ili Boban i Svevid sa silovanjem i starošću Vavilona. Kad im dojadi, a dojadiće im kad-tad, spreman sam da pokažem da nam posebna mitologija i nije tako potrebna ako ćemo se baviti epskom fantastikom na ovim prostorima. Više mi se čini da fragmenti mitologije mogu da budu upotrebljeni tu i tamo, da se njihova osnova pojača ili dotera, da, zapravo, bude iskorišćena, kako bismo dobili ubedljiviju priču. Jednom sam razrađivao ideju da su fakti samo uporišta, termodinamička stanja na koja se oslanjamo, a da samu priču nosi njena kinetika. Čitaocu nije potreban dokaz o našem poznavanju mitologije, nego da njena upotreba ostavi lagodni utisak da smo na poznatom terenu. I ništa više. 

Duh političke filozofije ima veoma krvave ruke.
Svet jeste predstava i sve su predstave iste, ali se sve prave da su drukčije i - bolje od drugih. To im je u prirodi a ljudi, naravno, glupo nasedaju obećanjima...

Međutim, iskustvo nije predstava. I od toga polazim.
Dakle, rešenje - prozreti lažne pretenzije i videti šta stoji iza toga. Za sada, sve te ideje, znam da se lažno predstavljaju i da koriste našu energiju da bi ONE OPSTALE, a ne mi. A mi možemo opstati samo ako činimo suprotno - znati šta jeste a šta nije, i to je biti ovde i sada, a ne u nekoj predstavi lepše i bolje budućnosti. To zvuči suviše poznato i već smo svi iskusili kuda vodi.

Skalop
Ti kažeš kinetika a misliš - intenzitet?
Intenzitet se proizvodi ukoliko postoji razlika u potencijalu. Teslin generator naizmenične struje je idealno sredstvo za proizvodnju intenziteta (napona).
Mitovi tome i služe, oni uspostavljaju razlike i koriste silu koja nastaje iz takvog razmeštaja polova (kojih može biti više nego dva).
Priča može biti sklopljena od više delova ili imati samo jedan veliki dvopolni sklop.

Quote from: PingvinPatuljak on 29-11-2010, 17:03:14

Quote from: Lord Kufer on 29-11-2010, 16:31:01
Pingvinu, ti misliš da pričaš o zajednici, ali u stvari pričaš o ideji zajednice. Kakva mi je to zajednica koja iz ko bajagi ekonomskih razloga svakog časa ponekog proglasi nepotrebnim, pa taj mora da skapava od gladi. Vidiš li ti šta se sve radi? Ili misliš ako zažmuriš na pojedinačne sudbine, da to ne ugrožava san o toj zajednici koja navodno postoji?
Ideja zajednice živi upravo na račun takvih, jer su ti koji veruju u nju potpuno desenzitizovani i uslovljeni da je automatski brane bez obzira na činjenice. Čisti ropski trening.

nigdje nisam rekao da je današnji svijet idealan
da je zajednica najsretnija i najbolja moguća zamišljiva
pričam u duhu političke filozofije
imaš li ti rješenje za sve antagonizme svijeta? praktično rješenje? predloži i poberi nobela (i uđi u besmrtnost; ako omogućiš sreću svima, faktički ćeš postati besmrtan u sjećanjima, spomenima, mitovima i legendama)

Možda i imam rešenje.
To što znam napisao sam, između ostalog, i u knjizi "Crna kutija", koja se može nabaviti u Tardisu, a i na mom blogu, samo tamo nije objedinjena nego u delovima, pa se teško može pratiti. Delimično je ima i na Art-Animi.

To je uglavnom filozofija, maskirana u poeziju minimalističkog tipa, u obliku epigrama.

Ne razumem tvoju tehniku. Suviše si pametan za mene. Kad napišem kinetika, onda mislim - kinetika.

Куферу је циљ да набаци што већи број постова, зато тако мермерише. ;)

Quote from: Svevid on 29-11-2010, 16:01:24
Турци имају препознатљив азијатско-степски тип лица. Долазе из степа и одатле насељавају М. Азију. Таквих фаца по Србији има мало. Рећи да црна коса у Срба постоји захваљујући Турцима је глупост.

Igzekli.Pitam se samo dal su Dušan i ostali srpski carevi bili crni ili riđi zahvaljujući Turcima kojih tada nije još ni bilo u Srbiji.
Ali ta izmišljotina o crnim Srbima kao potomcima Turaka koja je kreirana od strane naših neprijatelja,toliko je ponavljana da u nju veruje i veliki broj Srba.
Kao da niko odavde nije turistički bio u Turskoj,da nikad nismo igrali basket sa Turcima pa da ne znamo kako izgledaju.Uostalom,na našoj televiziji se svakodnevno prikazuje najpopularnija i najskuplja turska serija Šeherezada u  kojoj se mogu videti Turci svih tipova,boja i uzrasta pa je lako uveriti se da one fizionomije nemaju ništa zajedničko sa našim.Ali naravno,kad krenete put Novog Pazara,sličnost frapantno počinje da raste.

I svi koji imaju turske krvi u sebi izgledaju upadljivo kao Turci? Odmah se vidi na njima?

Lilite nema da objasni onda kad je najpotrebnija...

To sa farbanjem je - farbanje. U sedmom veku su Romeji uvozili Jermene i Seldžuke u Grčku. I Stari Rim nam je ostavio sve svoje vojne penzose. To vam je neviđeno zamešateljstvo. Kome se učini da prepoznaje tipove, samo mu se učinilo.

Quote from: angel011 on 29-11-2010, 18:42:24
I svi koji imaju turske krvi u sebi izgledaju upadljivo kao Turci? Odmah se vidi na njima?

potpuno. Služio sam vojsku u Đakovici i imao priliku da se sretnem sa turskom zajednicom u Metohiji(a to su baš ostaci turaka koji se nisu mešali sa šiptarima i srbima) i oni svi liče jedan na drugog iako nisu ni u  kakvim rodbinskim vezama. U velikoj meri se po izgledu razlikuju od turaka koje sam video u Konstatinopolju i Marmarisu. O Gorancima ne treba ni trošiti reči, oni kao da su fotokopirani. 

Rekoh "svi koji imaju turske krvi u sebi", ne ljudi iz istog mesta i istog etničkog porekla.

Ako je neko, recimo, četvrt Turčin, tri četvrtine Srbin, siguran si da bi na njemu video tursko poreklo?

Osmanlije su vekovima dovlačile danak u krvi ne samo iz Srbije nego iz svih zemalja u okrugu, pa su od njih pravili vojsku koja je slana u prve borbene redove.
Elem, tu je dolazilo do svakojakog mešanja, izlišno je smarati se oko toga.

Kad su Turci osvojili Malu Aziju, oni su sve isterali ili pobili i samo su Turci tamo ostali... :roll:

Okej, mit o večnosti.

Vrste večnosti

Postoje dve vrste večnosti:
Ugodna i neugodna
Ugodna se zove - Raj
Neugodna - Pakao


Ovo je prost koncept dvopolnog generatora naizmenične struje. Kao i svaka ideja, ideja večnosti u sebi sadrži obećanje (što je projekcija budućnosti). Takođe, ona je osnov svake razmene, da ne kažem ekonomije, ali što da ne - ovde i jeste reč o ekonomiji. Ideja razmenjuje obećanje za žrtvovanje (rad). Mi gradimo bolje sutra, i te fore...

Dakle ekonomija mitologije:
Ko je dobar, poslušan, vredan, lojalan (rob) - taj će za nagradu dobiti večnost u Raju.
Ko je loš, neposlušan, lenj, nelojalan (odbegli rob) - taj će za kaznu dobiti večnost u Paklu.

Ova mitska mašina funkcioniše već milenijumima, pa čak i danas, veoma uspešno.

Strah od kazne proizvodi jeftinu radnu snagu koja se ne buni, osim ako oće da završi u Paklu...

Itd...

Zar nije ovo deo srpske mitologije? Jesu li Srbi uvezli mit o mašini?

"Da, mi smo Azijati,
mi smo Skiti,
i imamo žudne, kose oči!"

Mislim, ajte ljudi, ovo već postaje sumanuto. Uporedite prosečnog Rusa ili Poljaka sa prosečnim Srbinom pa mi recite da nemamo turskih gena; da ne pominjemo to što su, kako kaže moja drugarica, Ruse oprašivali Tatari dosta dugo. Ali autohipnoza je čudo jedno.

Mitologija severnoameričkih Indijanaca... jedna mitologija? Jedna i jedinstvena na prostoru od Aljaske do ruba Meksika? Lepo su vas učili. Pogledajte kako to izgleda kod Levi-Strosa; doduše, on se bavio južnom Amerikom. Nema ni govora o ujednačenom sistemu verovanja. Čovek istražuje i poredi sumanuto različite mitove u kojima traži neke najosnovnije motive koji se ponavljaju samo u dubinskoj strukturi; međutim, ovako s vrha gledano, nema šanse da se tu napravi neka sistematizacija tipa goblini levo, hobiti desno, ovako su nastali krokodili a onako ptice pevačice.
Sve je to uvek mnogo složenije nego što bi ljudi voleli.

Руси никада нису имали никаквих мешања са Татарима. Другарица ти је историјски неписмена, а и ти с њом ако тако лако прихваташ глупости. Татари су натурили вазални однос Русима, а тамо где су их поробили мешања скоро да и није било. Читај историју, пусти другарицу.

А, куфер, као куфер, не био био куфер да не пређе у апстрактна баљезгања, места где глупости могу да се протумаче као "дубоке".

Quote from: Lord Kufer on 29-11-2010, 22:34:25

Ko je dobar, poslušan, vredan, lojalan (rob) - taj će za nagradu dobiti večnost u Raju.
Ko je loš, neposlušan, lenj, nelojalan (odbegli rob) - taj će za kaznu dobiti večnost u Paklu.

Ova mitska mašina funkcioniše već milenijumima, pa čak i danas, veoma uspešno.

Strah od kazne proizvodi jeftinu radnu snagu koja se ne buni, osim ako oće da završi u Paklu...

Превише си учио о хришћанству од католика. Уосталом, постоје и друге религије. Ево кладим се да ти је будизам драг. Признај да је тако.

Quote from: angel011 on 29-11-2010, 20:00:46
Rekoh "svi koji imaju turske krvi u sebi", ne ljudi iz istog mesta i istog etničkog porekla.

Ako je neko, recimo, četvrt Turčin, tri četvrtine Srbin, siguran si da bi na njemu video tursko poreklo?

Азијски ген се лакше искаже. Да, велика вероватноћа да ће се видети турско порекло. Посети мало Нови Пазар, па ми онда кажи да људи оданде изгледају исто као и људи из централне и северне Србије.

Quote from: Svevid on 30-11-2010, 13:47:53

Quote from: angel011 on 29-11-2010, 20:00:46
Rekoh "svi koji imaju turske krvi u sebi", ne ljudi iz istog mesta i istog etničkog porekla.

Ako je neko, recimo, četvrt Turčin, tri četvrtine Srbin, siguran si da bi na njemu video tursko poreklo?

Азијски ген се лакше искаже. Да, велика вероватноћа да ће се видети турско порекло. Посети мало Нови Пазар, па ми онда кажи да људи оданде изгледају исто као и људи из централне и северне Србије.

I to je dokaz da među ljudima iz centralne i severne Srbije nema nimalo turske krvi?

Nego, kad se već pominje mitologija, srpsko poreklo itd...

Српска раса се открива око 2.000. године п.н.е. као главни историјски чинилац и као незауставни талас прекрива све земље и народе од Дунава до Инда и од Арала до Нила. Ти највећи освајачи у историји носили су ново војно устројство, ново гвоздено оружје и ратну технику, развијену културу и нова схватања међуљудских и међународних односа, као и ново друштвено уређење које се огледа у стварању прве светске империје. То нам указује да је народ о коме се овде ради, морао бити врло бројан и на високом степену културног и техничког развоја. За то је морао постојати читав низ предуслова. Први је погодан земљишни простор као основа. Народ који се назива Аријевским није могао изаћи из неке шуме, сићи са неке планине или се развити на Хималајима, у Сибиру или Скандинавији јер је то, просто речено, било немогуће.
Тај земљишни простор било је Подунавље - прво у ужем смислу, као коренито подручје, а затим
Подунавље у ширем смислу као подручје једне посебно једровите културе. Праисторија Подунавља је добро истражена и познат је настанак и развој дунавске културе. Сами почеци дунавске културе
провирују из таме времена на око 10.000 година п н.е...........................

Град Сербија на реци Бистрици у Грчкој (и данас се тако зове) најстарији је град античке Македоније настао пре македонског времена и то око 2500. године п.н.е.

Свето писмо (Библија) служи као темељни извор, не само за ово поглавље, него и за целу књигу. Поред огромног уважавања и верског значаја, Свето писмо има и улогу веродостојног историјског извора. Зато је оно за нас најважнији сведок - стони изворник. Овде се ради о потпуно новом приступу историји, заправо о открићу једног великог дела старе историје коме се све до сада није приступало као саставном делу националне историје. Међу неколико библијских народа и Срби своју историју могу да темеље на Светом писму. Иако ми данас располажемо са више врста записа старијих по времену од Старог завета. ни једна скупина тих записа нема ту прегледност и ширину повести о народима тадашњег познатог света, а која обухвата Европу, Азију (до реке | Инда) и Северну Африку. Свето писмо се обично назива
Библијом код Грка и Римљана, па следствено и код свих западних народа. Име потиче од грчке речи
ta Biblia, што значи Књиге, у множини. Од Грка су ову реч преузели Римљани - латински Biblia, а од њих сви савремени западни народи. Срби називају те књиге - Свето писмо, дословно онако како су их називали први хришћани (на грчком grajh - писмо). И муслимани у својим првим записима (Мухамед) дели народе на варваре и оне који поседују Писмо.Ово је крупан доказ да смо ми Срби, иако не сви, примили хришћанство непосредно од светих апостола, тачније од апостола Павла, у првом веку. Да смо примили хришћанство посредно, преко Грка, ми не бисмо имали ово име за свете књиге, него би их звали Библија или Вивлија.

Из Александрових изјава ми сазнајемо да је неки велики војсковођа, далеко пре њега, предузео поход са Хелмског (Балканског) полуострва, односно из Србије, као што ће се то и чињенично испоставити, на исток све до Индије. Тај војсковођа је остао у народном памћењу као бог Бак за чијег наследника се Александар издаје и жели да следи његов пример. Нама је сада остало да пронађемо ко је био тај велики војвода кога је народ, запањен његовим успесима, прогласио богом Баком. Посао нам је удвостручен јер нам Александар саопштава и за све време свога похода на то указује, а и чињенице то потврђују, да је био још један велики поход, после оног Баковог, такође од Србије до Индије. И овај
други поход водио је, опет према народном предању, један други бог јер се сматрало да такав подвиг не може да изврши обичан човек. Тај други велики војвода се на српском језику назива Сербон. Грци га зову Хераклес, а Римљани Херкулес. И Александар је, као и његова два претходника, био проглашен, прво божијим сином, па затим и богом. Плутарх каже да је сасвим извесно, што значи да су његови савременици у то веровали, да Александар води порекло од Хераклеса преко свога претка и родоначелника династије - Карана, и од јунака Ахила преко своје мајке Олимпије, рођене Еакић (грчки Еакидес).
Александар је сматрао себе ''...такмацом и следбеником Баковим, жудан да се уздигне на исти
степен као просветитељ и као господар света'' (40.ст.352). створена је, врло рано легенда о Александру која нам говори да се он представио као нови Бак'' ... ''Индуси, са којима је имао посла, били су заправо ти који су му причали о ранијим најездама Бака и Херкула'' (40.ст.353).
Желим да се овде осврнем и на само име Александар, које многима није јасно, ни шта оно значи, нити како је настало. Најбоље је то име разумео Гундулић. када пева о ''Лесандру Србљанину''. Код старих Срба, нарочито у Македонији имена су се завршавала на -дар и то је значило тачно исто што и данас значи дар, поклон. Лес је шума или гора. Лесандар је дар леса. Префикс ''а'' су додали Грци и то не у односу на Лесандра Великог, него у односу на његовог славног претходника Лесандра Пријамова Париса. У оба случаја основно име је Лесандар. Код старих Срба постојала су разна божанства, међу којима и божанства неких река и гора. Биће да је у питању божанство Лес, а не обична гора.........



Јован Деретић
Античка Србија

Mene zanima koji je to azijski gen i koje supermoći garantuje nosiocu. Kose oči? Crnu kosu? Malu pišu (ako ste muško)? Piskav glas (ako ste žensko)? Izgled Emine Jahović?

Quote from: angel011 on 30-11-2010, 13:52:05Nego, kad se već pominje mitologija, srpsko poreklo itd...

E ovo je srpska mitologija!

Консултуј биологе за то, Мехо, писали су опширно о свему. Не мислим да их наводим. Ген европског белог човека слабији је од свих осталих. Кажи ми ко је у Обами видео полу-белца пре него што је речено да му је мајка бела?

Анђел, ти верујеш у ово што си постовала? Сад ћу да зовнем куфера, он ће ти рећи коју.

Misliš, da li verujem u ovo Deretićevo?

Naravno da ne, samo me zabavlja... xrofl

Jedino što je rekao a sa čime mogu da se složim jeste da neko ne mora da bude pravoslavac da bi bio Srbin. Može da bude i katolik, musliman, protestant, bogumil... I to ga neće činiti ništa manje Srbinom.

Ako Grci danas tvrde da je Aleksandar bio Grk i Deretić može da dokazuje da je bio Srbin. Tu i leži zec sa mitologijama; pošto ništa nije pouzdano nema razloga da svako ponešto izmisli.

Quote from: Svevid on 30-11-2010, 13:44:08
Руси никада нису имали никаквих мешања са Татарима. Другарица ти је историјски неписмена, а и ти с њом ако тако лако прихваташ глупости.

C, c. Ja ne navodim drugaricu kao istorijski izvor (nije dovoljno matora, za početak), navodim je kao nekog ko je upotrebio izraz "oprašivanje" za ljude.
Ako ti živiš u svetu u kome su Srbi stopostotni Sloveni, visoki, plavooki, plavi do riđi,  i nikad se ni sa kojim prljavim nearijevskim plemenom ukrstili nisu, to je, naravno, super, blago tebi. Meni ostaje da se vratim u svoj alternativni univerzum u kome to nije slučaj.

Quote from: Svevid on 30-11-2010, 14:10:49
Консултуј биологе за то, Мехо, писали су опширно о свему. Не мислим да их наводим. Ген европског белог човека слабији је од свих осталих. Кажи ми ко је у Обами видео полу-белца пре него што је речено да му је мајка бела?

Da, ali koji je to azijski "gen"? Na kom se hromozomu nalazi? I zašto je azijski? Ima li u Aziji belih ljudi?  Takođe, ponovo, koje su njegove specijalne karakteristike osim što može u tuči da pobedi "gen" evropskog belog čoveka?

 :D

Quote from: angel011 on 30-11-2010, 14:14:16

Jedino što je rekao a sa čime mogu da se složim jeste da neko ne mora da bude pravoslavac da bi bio Srbin. Može da bude i katolik, musliman, protestant, bogumil... I to ga neće činiti ništa manje Srbinom.

У праву си.

Naravno, mitologija nije lek protiv gluposti ;)

Gen evropskog belog čoveka !!!!  xrofl

Prvo dete iz mešanih rasnih brakova je ili jedne ili druge rase, a tek njihovi potomci su pomešanih karakteristika.

Quote from: Meho Krljic on 30-11-2010, 15:00:39

Quote from: Svevid on 30-11-2010, 14:10:49
Консултуј биологе за то, Мехо, писали су опширно о свему. Не мислим да их наводим. Ген европског белог човека слабији је од свих осталих. Кажи ми ко је у Обами видео полу-белца пре него што је речено да му је мајка бела?

Da, ali koji je to azijski "gen"? Na kom se hromozomu nalazi? I zašto je azijski? Ima li u Aziji belih ljudi?  Takođe, ponovo, koje su njegove specijalne karakteristike osim što može u tuči da pobedi "gen" evropskog belog čoveka?

Консултуј биологе, Мехо. КОНСУЛТУЈ БИОЛОГЕ. Ја се тиме не бавим, наводим што сам чуо, а ти изнеси своје сумње неком стручњаку, онда ће ти се он смејати уместо мене.

Хе, хе - гле куфер! Дај нешто мало оно као кинетика је интензитет, био си тако забаван. ;)

Meho, KONSULTUJ BIOLOGE! Čuješ li?

QuoteКонсултуј биологе, Мехо. КОНСУЛТУЈ БИОЛОГЕ. Ја се тиме не бавим, наводим што сам чуо, а ти изнеси своје сумње неком стручњаку, онда ће ти се он смејати уместо мене.

Znači, ti koji se po sopstvenom priznanju "ovim ne baviš" se smeješ meni koji ti postavljam pitanja na osnovu "navoda" koje si ovde postavio jer si tako "čuo"?

Dobro, bar neka korist i od mene... Mislim, taj komik rilif.

Htedoh reći, izašli smo iz domena mitologije i ušli u domen mitomanije, a ti tu tranziciju svesrdno pomažeš,

Quote from: Jevtropijevićka on 30-11-2010, 14:24:33

Quote from: Svevid on 30-11-2010, 13:44:08
Руси никада нису имали никаквих мешања са Татарима. Другарица ти је историјски неписмена, а и ти с њом ако тако лако прихваташ глупости.

Ako ti živiš u svetu u kome su Srbi stopostotni Sloveni, visoki, plavooki, plavi do riđi,  i nikad se ni sa kojim prljavim nearijevskim plemenom ukrstili nisu

Полако, не убацуј поетику у све ово. Нисам рекао то што мислиш да сам рекао. Мешали су се Словени. Веома.

Kinetika je nauka o kretanju i uzrocima kretanja.
Intenzitet je razlika u potencijalu ili napon, naboj, mera protoka sile... jačina polja... po jedinici površine ... itd.

Blago tebi Svevide, ti se prosto konsultuješ kad treba i s kim treba, tako da se tvoja entropičnost ne može dovesti u pitanje...

Jevtoprijevićka, ne ubacuj poetiku u sve ovo! Nije Svevid rekao to što misliš da je rekao!

Ovaj topik je dobar primer mešanja gena, pardon, mitologija.
Mitologija je gen, zar ne? Svaka genetski opevana rasa ima svoju specifičnu mitologiju?
Mislim, hoću reći, svaka mitološki opevana rasa ima svoju genetiku?
Uf, nisam mislio to što sam reko... Ne, nisam reko to što sam mislio ...  xrotaeye xsex xbaby2 xbaby2

xdirec (Ček da se konsultujem)

Да, мехо, чуо сам то на емисији на првом програму РТС-а, пре око 5-6 месеци, у преподневним часовима. Била је то емисија чија је права откупио РТС, и у којој се говорило о људима са плавом косом и плавим очима - чији ген је слабији када се меша са геном црнокосих и црнооких људи, те ће пород бити црноок и црнокос - такође се говорило о малом броју риђих људи, којих је данас највише у Шкотској, али се сматра да ће временом престати да постоје, због мешања са црнокосим људима, а такође је било речи о различитим расама, које кад се помешају, аријевскоевропска има слабији ген у мешавини од било ког другог гена - тако да у мешавини кинеског или индијског гена са европским производ ће бити много више кинески или индијски; исто важи и кад се евробели ген меша са афричким, индијанским итд.

Како се звала емисија - не знам, зато и не желим да је доказујем. Питај куфера, он воли да се дави у полуинформацијама и сопственим спекулацијама. Ако хоћеш да чујеш нешто паметно, питај неког биолога, он ће ти објаснити. Можда ћеш, тако сав натрпан разноразним питањима, и њега разуверити. Ако ти је циљ да чујеш нешто што се коси са твојим цењеним мишљењем.

Шта је ово? Закључана тема? Тест, 1, 2...
Зашто малопре нисам могао да напишем пост? Баш сам се распричао са куфером...

Ma malko se šalim pošto vidim da se unaokolo bacaš stvarima potpuno nerelevantnim za ovu priču. Genetika je relativno precizna nauka a mitologija baš i ne, pa mislim da nije korisno da ih dovodiš ovako u vezu, jer time zamagljuješ važne poente ove rasprave u kojoj ja inače ni ne učestvujem jer nemam znanja potrebna za to.

Ja sam čuo sledeće: da kriminalci imaju poseban gen koji ih uslovljava da budu kriminalci.
Da za etiku takođe postoji gen. Isto važi i za glupake.
Ustvari, za sve postoji gen. I samo je pitanje časa kada ćemo, prema specifičnoj genetskoj strukturu, za šta se pripremaju naročiti genomski enkoderi-čitači, dobiti svoj raspored dužnosti u velikom globalnom selu.
Biolozi i drugi naučnici mogu već sada, na osnovu naše genetske strukture, da tačno predvide šta će ko i kada da uradi i budućnost će uskoro biti u potpunosti prediktabilna.
Nećemo morati više ni da živimo, pošto će naši životi već unapred biti u potpuno dokumentovani i do kraja sortirani.

Али ево - куферу, цинизам није дисциплина коју свако може да савлада. Простим понављањем топика нећеш постићи жељени ефекат, осим што ћеш доказати тезу да пишеш да би то стајао што већи број постова испод имена. Многи пате од квантитета...

Imam gen za cinizam, šta ću... Možda to nije srpski gen?

Quote from: Lord Kufer on 30-11-2010, 15:29:36
Ja sam čuo sledeće: da kriminalci imaju poseban gen koji ih uslovljava da budu kriminalci.

То је одбачено пре више од 2 века, каже правна теорија. Стара ти је информација.

Quote from: Lord Kufer on 30-11-2010, 15:30:49
Imam gen za cinizam, šta ću... Možda to nije srpski gen?

Јесте, бре, Србин си ти од главе до пете. Не знам само да ли ти то смета. ;)

Meho, konsultuj... Ma, šta ima da konsultuješ biologe, pogledaj se u ogledalo i videćeš kako taj opasni tatarski gen zuri u tebe. Svako ima svoj (de)gen i srpski je samo ako je čist. Ako nije čist, na pranjing i pegling kod lokalnog žreca.

Свевидови аргументи су непоколебиви, а ко се колеба за њега нема леба. Та чувена ТВ емисија касни, јер је риђи ген неандерталски, стигао код нас са паралелним универзумом Р. Сојера. Да су Хрвати Хрвати онда би били риђи на земљака из Крапине, овако су и они само Срби који су се замешали са Турцима, студије ДНК то јасно показују.

Meho, DNK istraživanja su moćna samo u američkim TV serijama i NG dokumentarcima. Biće da je najupravu Boban sa "nekoliko žena iz afričkog plemena". Priča o 2 milijarde potomaka Džingis Kana je već fikcija i to spekulativna, kako bi to Kufer definisao. Gen za cinizam je tipični srpski gen, pored inata koji je bazno definišući.

Ako budem i dalje morao da nadovezujem postove, umoriću se.   

Problem sa srpskim genom je taj što stalno hoće da prevaziđe sebe i postane nesrpski ;)

P.S. Nije li nešto slično rekao i Mefistofeles? (Grk?)

Quote from: scallop on 30-11-2010, 15:33:20
Meho, konsultuj... Ma, šta ima da konsultuješ biologe, pogledaj se u ogledalo i videćeš kako taj opasni tatarski gen zuri u tebe. Svako ima svoj (de)gen i srpski je samo ako je čist. Ako nije čist, na pranjing i pegling kod lokalnog žreca.

Свевидови аргументи су непоколебиви, а ко се колеба за њега нема леба. Та чувена ТВ емисија касни, јер је риђи ген неандерталски, стигао код нас са паралелним универзумом Р. Сојера. Да су Хрвати Хрвати онда би били риђи на земљака из Крапине, овако су и они само Срби који су се замешали са Турцима, студије ДНК то јасно показују.

Meho, DNK istraživanja su moćna samo u američkim TV serijama i NG dokumentarcima. Biće da je najupravu Boban sa "nekoliko žena iz afričkog plemena". Priča o 2 milijarde potomaka Džingis Kana je već fikcija i to spekulativna, kako bi to Kufer definisao. Gen za cinizam je tipični srpski gen, pored inata koji je bazno definišući.

Ako budem i dalje morao da nadovezujem postove, umoriću se.   

Мехо, кажи му да докаже.

Quote from: Lord Kufer on 30-11-2010, 15:34:33
Problem sa srpskim genom je taj što stalno hoće da prevaziđe sebe i postane nesrpski ;)

Е ова ти је на месту.  xcheers

Dakle, šta s ovim topikom?
Mitologija je referentni sistem, od ličnog i lokalnog do???
Po mom mišljenju, nacionalna mitologija može da bude samo izgovor za plasiranje nekakve političke ideologije? Politički projekt - VELIKA PIRAMIDA?
Nema svesrpske mitologije? Ne?

Nije bila reč o svesrpskoj mitologiji. Samo o tome kako može biti alat u literarnom činodejstvovanju. A može, samo je treba otrebiti.

Šteta je da jedan redak topik koji se bavi i potencijalnim pisanjem utuli a da ništa nije postigao. Zato ću vas još malo daviti.

GDE I KADA U PROŠLOST BALKANA

Nekako mi je dospelo do pameti da je džaba mitologija ako ne poznajemo okruženje u kome deluje. Ona sa kojom baratamo mahom dospeva kroz usmena pevanja. Međutim, naše narodne pesme isključivo nastaju u periodu pod turskom upravom i opterećene su njom. Perfektno je što u Filipu Višnjiću i drugima vidimo nastavak homerskih pripovedanja (i to je već funkcionalna mitologija), prepoznajemo prisustvo vilinskog sveta, neke naše potencijalne heroje, ali to je samo početak i ako želimo da se razmahnemo potrebno je da poznajemo okruženje u kome mitologija nastaje u vremenu.

Oni koji su čitali moje priče i romane, lako će uočiti da sam rado kopao po manje poznatim istorijskim segmentima i da se nisam vezivao isključivo za teritoriju današnje ili bilo koje Srbije. Malo matrijarhata (Lepenski vir i naokolo), malo sedmog veka Vizantije (ispostavilo se da su podaci prilično nepouzdani), XVI vek pod Otomanskom imperijom (većina misli u ideji janičara i basta). Za epsku literaturu je zgodno kad se o istoriji ne zna puno. Pored tih vremenskih tama postoje i neke koje smo zapostavili, a dale bi se moćno iskoristiti.

Najpre, tu su mediteranski Dark Ages i Sea People koji su svojim tajanstvom nenadjebivi potencijal. Pošto detalje tražimo naknadno, evo kako to izgleda u opštim crtama. Minojska kultura, uključujući slogovno pismo linear B nestaje negde početkom XII veka pre naše ere. Arheologija kaže da je piroklastična eksplozija vulkana na Akrotiri moguć uzrok slabljenja, ali ne i uništenja. Ramzes III je zapisao da je negde 1190-tih p.n.e. uspešno odbijen nalet ,,naroda s mora". Postoje površna arheološka povezivanja sa Filistejcima i Feničanima, ali je veza ratničkog naroda koji uništava gotovo celu mediteransku civilizaciju sa narodima čija je glavna karakteristika kulturna baština, teško prihvatljiva. Treba zapaziti da prostor Balkana (klasična Grčka u prvom redu) radikalno menja pismo, od linear A (pretežno likovno), linear B (slogovno), odjednom ima – alfabet. U periodu od četiri veka ne menja se samo pismo, menjaju se i narodi na tom prostoru. ,,Negde sa severa" u region dospevaju Jonci, Dorci i Ahajci (najpre Dorci). Mitologije se usložnjavaju, da bi tek klasična Grčka dovela do Panteona, čiju uniformnost i danas primamo s rezervom. Tu bih lako mogao da konstruišem radikalan pohod sa Ištara (Dunav) u tri pravca. Prvi bi ostvario civilizacijski lom, drugi bi se uputio ka dalekoj Hiperboreji, a treći bi epski prošao kroz Gibraltar da bi se susreo sa svojim severnim rođacima tek kroz dva veka. Tako se kreiraju tri rođačka evropska Panteona: grčki, slovenski i nordijski.

Drugi vremenski pejsaž (he!) sam nedavno otkrio. Od VIII veka do kraja II veka p.n.e. Centralni Balkan je prostor brojnih civilizacionih pokušaja narodnih grupa koje poznajemo kao Ilire, Tračane, Dardance, Tribale, Gete, Dačane i kajgod. Strašno mi se dopada kako arheolozi pokušavaju, u krajnjoj liniji, da to povežu sa grčkom kulturom. Kao da ta grčka kultura prethodno nije prošla kroz Balkan! Nema ozbiljnih razloga da te kulture ne posmatramo kao autohtone, tim pre što se danas smatra da Trački orfizam prethodi Atičkom orfizmu. Svi su imali svoje bogove i sve pridošlice su donosile svoje. Novi vladari su uvek kreirali sintezu svojih i postojećih bogova i mitova. Slično se događa i danas (Oh, kako će ovo Kufer voleti!)

Treći izvrsni period je vreme koje je Deksa sjajno napipao, ali je izšeprtljao konfuzni konglomerat ,,multižanra" koji će voleti samo Laguna. Mitološko-religiozna sinteza koju je izveo njegov Nišlija Konstantin Veliki svojim potencijalom daleko prevazi učinjeno. Malo sam pozaboravio, ali mi se čini da sam naišao na verziju po kojoj je Konstantin povezao svoju religiju Sunca (kako smo uvek bili sa Mesecom ili Suncem) sa hrišćanstvom, te otada sveci imaju oreol kako bi ukazali da veza postoji.

Sa periodima koje sam već koristio i sa epikom narodnih pesama, to je sedam perioda koje budući pisci mogu uspešno da koriste. Naravno, ovde su samo početne informacije, a detaljnija priprema dolazi na red kad se odabere period, okruženje (tu će biti važna i geografija sa masom zanimljivih etnonima) i formuliše sama epska priča. Ponekad je naći priču najteže. :)

Ja samo ne razumem zašto pisanje SF&F treba da ima ikakve veze sa istorijijskim činjenicama i realnim odnosom snaga.

Ne mora ako je jedino važno da se znaju datumi fudbalskih utakmica.

Meni nikad nije palo napamet da postoje čitaoci koji nemaju nikakvih egzistencijalnih problema. Takva jedino mogu da budu deca, ali i ne moraju. Pošto i deca teže da nešto nauče i da nešto shvate.
Ali, ispostavilo se da postoji ogroman broj ljudi koji imaju egzistencijalne probleme raznih vrsta, uglavnom zbog toga što ništa ne znaju i u životu jedino umeju da srljaju, a istovremeno ne žele ništa da znaju, nego samo žele da se što više osiguraju da nikada ništa neće znati i da se još više obeznane tj. anesteziraju - to je lek protiv svih činjenica a ujedno i pravi recept za bezbolan život.

Svojevremeno sam pročitao na stotine SF naslova, ako ne i hiljadu. I tačno se ispostavilo da se ono što je valjalo iskristalisalo kao remek delo, kao nešto što se nikada ne zaboravlja, živi sa mnom, rezrešava probleme s kojima se susrećem u životu, pokazuje mi put, crta mapu koja je univerzalno primenljiva, ukazuje na činjenice i lažne predstave, na odnose snaga - a postoje i one knjige koje sam zaboravio istoga časa kada sam ih pročitao, pa i pre toga. Jednostavno, postoji jedan ogroman broj knjiga koje ne vrede ništa, koje su šuplje govno kao, recimo, smoki, koji nije nikakva hrana i od kojeg ostane samo prazna ambalaža, obično đubre, što i jeste činjenica...

"Comfortably numb" - to je jedan od stihova iz "Wall-a" (od Pink Floyda) - to je činjenica koja realno opisuje odnos snaga - one koji je uopšte nemaju i ne žele da je imaju (snagu).

Količinski gledano, zaista, ovi koji nemaju snagu, apsurdno - prevlađuju. Svugde ih ima, svugde su zaseli, sve kontrolišu i niko ne sme ni reč protiv njih da kaže - jer imaju PRAVO na to. Gori su od komunjara koji su isto tako bili veoma osetljivi na sve što rade (što zabranjuju drugima da rade) i niko nije smeo da ih kritikuje zbog toga, a da ne najebe.

Hoću da kažem, nemoguće je biti neopredeljen i praviti se lud, pošto realno svako ima određenu snagu (ili je nema, što je takođe činjenica) i od toga se ne može pobeći i ne može se ne videti da car Trajan ima kozje uši, ili da je car go, pa makar svi ćutali o tome.

I kad-tad, na bilo koji način, to će da izbije, pa makar bila i munja s nebesa ili bič božji na konjima iz Azije...

A što se istorije tiče, tu ima najviše prećutkivanja - ali uzalud. Sve će da ispliva na površinu, i sva istorija će se srušiti kao kula od karata. Ko zna kako stvari funkcionišu u principu, ne mora ni da zna pojedinačne činjenice da bi znao da je sve moguće, a da je zvanična verzija zapravo najmanje moguća.

A da se mi svi lepo poubijamo ? Pošto čini mi se to proizilazi iz Kuferovih postova.
Život je besmislen- sve je laž, svi smo robovi, zavladaće ili već vlada tehnološka diktatura i čemu onda išta raditi i stvarati, boriti se, kada si unapred pobeđen ? Prosto ne mogu prihvatiti takvu filozofiju života. Pa život je borba. Kad bi sve bilo potaman i idealno, kakav bi to život bio ? Dosadan i bezličan.

Iz Kuferovog posta proizilazi da bi se nešto moglo i naučiti. Jeste golo neznanje dominantno u ovom trenutku u svetu, ali i znanje postoji i zgodno bi bilo malo ga sebi priuštiti.

Quote from: Anomander Rejk on 02-12-2010, 14:58:19
A da se mi svi lepo poubijamo ? Pošto čini mi se to proizilazi iz Kuferovih postova.
Život je besmislen- sve je laž, svi smo robovi, zavladaće ili već vlada tehnološka diktatura i čemu onda išta raditi i stvarati, boriti se, kada si unapred pobeđen ? Prosto ne mogu prihvatiti takvu filozofiju života. Pa život je borba. Kad bi sve bilo potaman i idealno, kakav bi to život bio ? Dosadan i bezličan.

Malo li se ubijaju? I to ne zbog mojih postova, već zbog tvojih i onih sličnih tebi. Da nisam možda ja kriv za svetske ratove i ostala sranja koja se događaju? Ti to odobravaš, a ja znam zbog čega...

Glupost je sredstvo vladavine. Dosadno i bezlično ubijanje...

Možda je ipak malo... preterano tvrditi da se neko ubio zbog Erijevih postova. I implicitno ga kriviti za svetske ratove.

Evo, ideja se brani na sva svoja usta, zubima i noktima ;)

Pravo na glupost, jebote - ima li gluplje stvari na ovom svetu i drugog uzroka ubijanju, otimačini, silovanju - ima li neki pametni razlog za sve to?

Quote from: Meho Krljic on 02-12-2010, 15:44:17
Možda je ipak malo... preterano tvrditi da se neko ubio zbog Erijevih postova. I implicitno ga kriviti za svetske ratove.

ali s druge strane, tiha voda breg roni. ima mnogo članova koji su se registrovali, privirili na društvo i nikad ponovo logovali.

Mislim da je ovaj topik potvrdio jednu stvar: da je najveći mit upravo o mitu.
Čim se krene u ozbiljnu analizu, pa makar i u običnu kategorizaciju mitova, završi se u očajnoj borbi da se dokaže da je bolje biti glup nego pametan.

Tako se glupost brani. Ona postavlja mutne ideje, a glupaci se ubiše u odbrani tih ideja.
Čim neko pokuša da razluči o čemu se radi, odmah kreću etikete, javljaju se potmuli tipovi koji ničim do tog trenutka nisu doprineli diskusiji i kreću da daju kategorične izjave tipa: Kufer bi hteo da se svi poubijamo, aj ga linčujemo!

Ma ja samo plediram na više uvažavanja u raspravi.

Uvažavanja čega? Ja samo napadam protokole, a ličnost ne napadam. Međutim, neki svoju ličnost potpuno pretoče u protokole, pa onda kukaju... To uopšte nisu ljudi, nego fantomi. O tome ima dosta u literaturi, ustvari sva ta fantastična literatura je upravo o tome - o fantomima koje treba razjebati.

Opet ode priča u nedogled... A post broj 301 nije to nagoveštavao, niti je išao u tom pravcu.

Aj ti Boki, vrati priču tamo gde misliš da treba, ako umeš...

Skalopov tekst je izvrstan za one koji hoće da se bave mitovima iz određenog istorijskog perioda, pri čemu žele da rekreiraju ondašnji svet.

Ali to nije sve što mitologija krije u sebi. Ona se ne može definisati isključivo karakterističnim fenomenima za određeni period. To može da zadovolji samo one koji žele da imaju lepu razglednicu s putovanja kroz vreme. Postoje tu i drugi interesi i drugačiji sadržaji...

Bez brige, glupost je moj najveći neprijatelj. Ako neko želi da se bavi epskom fantastikom, za njega su mitovi samo jedna stavka. Istorija i okruženje su poseban par. Treba poznavati tehnologiju (jebeš oružje koje se u odabaranom periodu nije moglo napraviti), floru i faunu, moguće društvene odnose... Sve što se u pripremi prikupi smanjuje količinu nebuloznih izmišljotina. Uverljivost počiva na podacima koji se mogu prihvatiti. Smuči mi se kad čitam "EF" u kome ima više konja nego što je u odabranom prostoru i vremenu moglo da bude. Onda se ispomažu magijom, a magiju treba koristiti samo kad si nemoćan. Ni magiju ne vredi koristiti ako se ne poznaju opisi nekih od magija. Ja pokušavam samo da objasnim da epska fantastika ne traži manje prirpeme od hard SF-a, pa ni od urbanog SF. Eno, Lidijin Spinrad objašnjavao zašto je Mekdonald uverljiv. Halo, razumete li vi šta čitate? Ili mislite da srpska fantastika ne trebuje rada i pameti?

Glupaci razumeju magiju odlično ;)

Evo malo štiva za one koji vole da čitaju fantaziju u kojoj mačevi imaju po 20 ili 50 kila!

QuoteDespite frequent claims to the contrary, Medieval swords were indeed light, manageable, and on average weighed less than four pounds. As leading sword expert Ewart Oakeshott unequivocally stated: "Medieval Swords are neither unwieldably heavy nor all alike - the average weight of any one of normal size is between 2.5 lb. and 3.5 lbs. Even the big hand-and-a-half 'war' swords rarely weigh more than 4.5 lbs. Such weights, to men who were trained to use the sword from the age of seven (and who had to be tough specimens to survive that age) , were by no means too great to be practical."(Oakeshott, Sword in Hand, p. 13). Oakeshott, the 20th century's leading author and researcher of European swords would certainly know. He had handled thousands of swords in his lifetime and at one time or another personally owned dozens of the finest examples ranging from the Bronze Age to the 19th century.

Medieval swords in general were well-made, light, agile fighting weapons equally capable of delivering dismembering cuts or cleaving deep cavities into the body. They were far from the clumsy, heavy things they're often portrayed as in popular media and far, far more than a mere "club with edges." As another source on arms affirmed: "the sword was, in fact, surprisingly light·.the average weight of swords from the 10th to the 15th centuries was 1.3 kg, while in the 16th century it was 0.9 kg. Even the heavier bastard swords which were used only by second-grade fighting men did not exceed 1.6 kg, while the horse swords known as 'hand-and-a-half' swords weighed 1.8 kg on average. When due allowances are made, these surprisingly low figures also hold good for the enormous two-hand sword, which was traditionally only wielded by 'true Hercules.' Yet it seldom weighed more than 3 kg." (Funcken, Arms, Part 3, p. 26).

http://www.thearma.org/essays/weights.htm (http://www.thearma.org/essays/weights.htm)

Scalopovi postovi na ovoj temi su nešto iz čega se može učiti, ili barem dobiti želja da se uči. Na etiketiranja i svrstavanja u glupe, ljubitelje ratova, fašiste i slično, više ne reagujem. To je ovde ionako postao uobičajen metod. Čim se neko ne složi s tvojim mišljenjem, najlakše mu je prilepiti etiketu. Ili ga stalno udarati ispod pojasa, i kad uzvrati, proglasiti ga nacionalistom, ignorišući potpuno ono što je prethodilo njegovom uzvraćanju.

http://skerovicpoetry.blogspot.com/2010/12/going-up-to-country.html (http://skerovicpoetry.blogspot.com/2010/12/going-up-to-country.html)

http://skerovicpoetry.blogspot.com/2010/12/blog-post_02.html (http://skerovicpoetry.blogspot.com/2010/12/blog-post_02.html)

Rejk, odakle ti ideja da je Kufer ravnodušan? Ja u njegovim postovima vidim duboku frustraciju zbog nemoći u koju smo bačeni. Sarkazam je samo način odbrane; mač lakši od kilograma. :(

Sarkazam je 0 kilograma ;)

Frustacija je energetsko stanje... Razlika u potencijalu.

Hidroelektrane proizvode frustraciju ;)


(he he he, eto nove pesmice ;)

Električna struja je sarkastična...

Kič se meri banalnošću svojih asocijacija.

A banalnost još niko nije izmerio...

Jadno.

Da se vratim nešto bliže temi ovog topika, odnosno, upravo sam naletela na knjigu koja je idealna ilustracija za sve ovo o čemu smo pričali; unapred se izvinjavam na otkrivanju tople vode, ali ne mogu da izdržim.
Juče i danas čitam (prvi put) knjigu Knežević i Severni vetar Ljiljane Praizović - i šta da kažem osim da je ovo retko sjajna stvar? Apsolutno najbolja, najtačnija i najlepša jezička stilizacija arhaično-folklornog tipa koju sam videla u domaćoj žanrovskoj fantastici. Svaku rečenicu čitala dvaput, prvo da je "čujem" a onda i da vidim o čemu se radi - a to mi se zbilja retko dešava. Vidi se da je žena učila od najboljih: Vuka i Nastasijevića (bar koliko mogu da prepoznam). Ovde sam kukala za Pričama iz davnine, što ovo niko ne pomenu?
E sad, mitologija: u Kneževiću Ljiljana Praizović kombinuje i folklor (npr. zmajeviti) i hrišćanstvo (Svetlonoša) i kosovski mit (itekako) ali propušteno kroz nekoliko filtera i žestoko prerađeno. Pojedini motivi se prepoznaju (božuri/makovi) ali nije neophodno za uživanje u čitanju. Sve je sliveno u jednu celinu iz koje ovi slojevi mogu samo nasilno da se izdvajaju. Niko ovo ne bi nazvao srpskom mitologijom, a opet, crpeno je uglavnom upravo iz izvora o kojima je ovde već toliko pisano.
Ovo je najbolji mogući primer za to kako da se koristi mitska/folklorna/religijska/itd građa u tzv. lepoj književnosti.
Zašto ovo nije u lektiri za osnovnu školu. :cry:

QuoteZašto ovo nije u lektiri za osnovnu školu. Crying or Very sad

Možda će Hari Poter da izmunta nešto  :roll:

 :)

Eto ga još jedan mit - da je evropski alfabet nastao od feničanskog ;)

http://www.omniglot.com/writing/vinca.htm (http://www.omniglot.com/writing/vinca.htm)

http://www.omniglot.com/writing/etruscan.htm (http://www.omniglot.com/writing/etruscan.htm)

http://www.omniglot.com/writing/alphabets.htm (http://www.omniglot.com/writing/alphabets.htm)

Cool linkče :)

Dobri linkovi, ima tu nečeg ;)

Još su začeci nekakvog pismenog sistema u Lepenskom Viru, čini mi se čisto geometrijski, elementi trougla u različitim odnosima. A to je negde 6.000 godina p.n.e.

Pomereno je na oko 10000 do 12000 p.n.e.

Ko je to pomerio, pomerio se dabogda ;) Tad je još bilo ledeno doba.

Ma, Plocivoje pomerio. Zaboravio ove dve iljade do naše ere.

e SAD DVE GORE DOLE! :!: Ako je ledeno nije nepismeno :)

QuoteOdiseja - misterija rešena
Autor: Zlatko Mandžuka

,,Odiseja" se smatra najlepšim literarnim delom zapadne civilizacije, a njen autor, Homer, prvim i najvećim pesnikom svih vremena.

Knjiga ,,Odiseja, misterija rešena" na jedinstven i potpuno nov način tumači Homerov ep. Po prvi put u literaturi, u ovoj knjizi se objašnjavaju događaji i pojave koje je Odisej doživeo i video, a što se do sada smatralo plodom bogate pesnikove mašte. Tako knjiga otkriva kako je Odisej sišao u Hadovo carstvo umrlih duša, šta su to Skila i Haribda, ko su sirene, kako ostrvo gospodara vetrova Eola lebdi, kako je čarobnica Kirka pretvorila Odisejeve mornare u svinje i drugo.

Pored toga, ova knjiga otkriva i zabludu, dugu dve i po hiljade godina, još iz vremena prvih istoričara Herodota i Tukidada, da je Odisej lutao Mediteranskim morem i pruža brojne dokaze da je Homerov junak lutao Jadranom.Za sve one čitaoce koji poznaju antičku grčku književnost ova knjiga će biti velika novost i iznenađenje, a onima koji do sada nisu poznavali svet stare Grčke ova knjiga će dati najlepša znanja o prvoj evropskoj civilizaciji. U svakom slučaju, i jedni i drugi će uživati.

Eto kako mit inspiriše i non-fiction :)

Мелита = Мљет. Ту је била Кирка, има тамо великих пећина.
У ствари, Мелита је чест назив (ваљда је и Малта исто Мелита), то на грчком значи, Скалоп ће ме исправити - Медена ;)
Мед од лаванде, смокве, гројзе и остали слаткиши...

А ако је Кирка била на Крку? А Фарос на Хвару и Иса на Вису, јесу ли трешње расле на Цресу?

Znam da su na Lastovu laste a na Kornetima sladoled ;)
I ovce koje piju morsku vodu...

Ово за овце је урбана легенда. Руралци знају да су јадранска острва кречњачког порекла, те да из кишног периода заостају локве. Колко локви, толко и оваца.

U Telašćici ima jedan ogroman okamenjeni puž...
Viri iz mora.

Skamenio se od  siline ukusa Jadranskoga mora :!:

;)

http://www.starisloveni.com/index.html (http://www.starisloveni.com/index.html)

Slovenska mitologija u slici i reči - Nenad Gajić

http://www.slovenskamitologija.rs/index.html (http://www.slovenskamitologija.rs/index.html)


Словенска митологија у слици и речи је идеалан спој модерног приступа митолошкој теми и научне студије, која као једини императив себи поставља чињеничну заснованост, богатство података и свеобухватност и одговорност научне истине.

Низ целовитих чланака о словенским боговима, обичајима, ритуалима и митским представама, веома опсежно обухвата све оно што представља основну митолошку супстанцу словенских народа (словенски пантеон богова), затим оно што претходи успостављању митолошке свести и поретка (језик, религија, предање...) и, најзад, оно што је савременом читаоцу али и озбиљном истраживачу много важније: обичаји и веровања која су се из митологије преселила у свакодневне друштвене или религиозне ритуале.

Словенска митологија у слици и речи заслужује посебну пажњу јер је у њој аутор Ненад Гајић сагледао, систематизовао и објединио досадашња сазнања о овој теми приступачним стилом и разумљивим језиком.