ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

1989.

Ukoliko krsim neka pravila o pirateriji ovog foruma,brisite

Slavoj Zizek - O vjerovanju.pdf
http://www.sendspace.com/file/0t7tkq

Slavoj Zizek - ZnakOznaciteljPismo.pdf
http://www.sendspace.com/file/yn659k

Zbigniew Brzezinski - Second Chance: Three Presidents and the Crisis of American Superpower[/b]

Joseph Stiglitz
Globalization and its discontents
2002

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, ekonomski savetnik Klintona i potpredsednik Svetske banke, Stiglitz u ovoj knjizi kritikuje političko-aritmetičku ideologiju Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. MMF SB zastupaju, pre svega, interese SADa, a potom i nekolicine industrijski razvijenih zemalja zapadne Evrope. Oni, koji bi trebali da primaju pomoć, samo su eksploatisani još više. MMF je postao bastion "tržišne ekonomije", nezavisno od činjeničnog stanja. To u sebi krije otvaranje rupa za američki kapital.

Statistike koje ukazuju na povećannu proizvodnju u siromašnim zemljama, znače samo bogaćenje bogatih, dok je sirotinja u još težoj situaciji. Prema Stiglitzu, tržišna ekonomija nije rešenje za siromašne zemlje, za zemlje u tranziciji. Navodeći primere neuspešne ruske tranzicije (jer je SAD svesno podržavao Jelcina i rusku mafiju, da se ne bi komunizam povampirio) i češke tranzicije, on citira uspešne tranzicije Kine i Poljske (koje se nisu pridržavale "tržišne ekonomije" i "otvaranja finansijskih sistema" po svaku cenu).

Stiglitz preporučuje da svaka zemmlja iz krize mora da izlazi na poseban način, adaptiran njenim posebnostima i uslovima. Recepti svetskih organizacija, po njemu, ili su suviše kruti, ili služe samo nekolicini bogatih zemalja.

...OVA ŽENSKA ZA UNAJMLJIVANJE Sandre Skopetoun, svakako ne vrhunska, ali brza,tečna, čitljiva, zgodna detektivska vanilica sa onim što je još uvek retkost u srodnoj neo-noir književnosti/ filmu...-glavnim likom žene detektiva...užitak čitanja bitno obogaljuje grub prevod prepun i materijalnih grešaka i proizvoljnosti( šta reći na prevod:" stavi svoju kapu za razmišljanje malo...", bez jedne jedine, a ovde preko potrebne fusnote...već tradicionalna brljotina Narodne knjige...prepruka za čltanje, ali ne i kupovinu, to nikako!!!

Quote from: "Cornelius"Joseph Stiglitz
Globalization and its discontents
2002

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, ekonomski savetnik Klintona i potpredsednik Svetske banke, Stiglitz u ovoj knjizi kritikuje političko-aritmetičku ideologiju Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. MMF SB zastupaju, pre svega, interese SADa, a potom i nekolicine industrijski razvijenih zemalja zapadne Evrope. Oni, koji bi trebali da primaju pomoć, samo su eksploatisani još više. MMF je postao bastion "tržišne ekonomije", nezavisno od činjeničnog stanja. To u sebi krije otvaranje rupa za američki kapital.

Statistike koje ukazuju na povećannu proizvodnju u siromašnim zemljama, znače samo bogaćenje bogatih, dok je sirotinja u još težoj situaciji. Prema Stiglitzu, tržišna ekonomija nije rešenje za siromašne zemlje, za zemlje u tranziciji. Navodeći primere neuspešne ruske tranzicije (jer je SAD svesno podržavao Jelcina i rusku mafiju, da se ne bi komunizam povampirio) i češke tranzicije, on citira uspešne tranzicije Kine i Poljske (koje se nisu pridržavale "tržišne ekonomije" i "otvaranja finansijskih sistema" po svaku cenu).

Stiglitz preporučuje da svaka zemmlja iz krize mora da izlazi na poseban način, adaptiran njenim posebnostima i uslovima. Recepti svetskih organizacija, po njemu, ili su suviše kruti, ili služe samo nekolicini bogatih zemalja.

Imao sam priliku da procitam tu knjigu. Zaista Stiglitz ima veoma dobre, poucne i zanimljive savete kako da se poboljsa ekonomska situacija neke zemlje.

Quote from: "Bill Clinton"

Quote from: "Cornelius"Joseph Stiglitz
Globalization and its discontents
2002

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, ekonomski savetnik Klintona i potpredsednik Svetske banke, Stiglitz u ovoj knjizi kritikuje političko-aritmetičku ideologiju Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. MMF SB zastupaju, pre svega, interese SADa, a potom i nekolicine industrijski razvijenih zemalja zapadne Evrope. Oni, koji bi trebali da primaju pomoć, samo su eksploatisani još više. MMF je postao bastion "tržišne ekonomije", nezavisno od činjeničnog stanja. To u sebi krije otvaranje rupa za američki kapital.

Statistike koje ukazuju na povećannu proizvodnju u siromašnim zemljama, znače samo bogaćenje bogatih, dok je sirotinja u još težoj situaciji. Prema Stiglitzu, tržišna ekonomija nije rešenje za siromašne zemlje, za zemlje u tranziciji. Navodeći primere neuspešne ruske tranzicije (jer je SAD svesno podržavao Jelcina i rusku mafiju, da se ne bi komunizam povampirio) i češke tranzicije, on citira uspešne tranzicije Kine i Poljske (koje se nisu pridržavale "tržišne ekonomije" i "otvaranja finansijskih sistema" po svaku cenu).

Stiglitz preporučuje da svaka zemmlja iz krize mora da izlazi na poseban način, adaptiran njenim posebnostima i uslovima. Recepti svetskih organizacija, po njemu, ili su suviše kruti, ili služe samo nekolicini bogatih zemalja.

Imao sam priliku da procitam tu knjigu. Zaista Stiglitz ima veoma dobre, poucne i zanimljive savete kako da se poboljsa ekonomska situacija neke zemlje.

Čito? Ma, Klintone, on ti bio savetnik i sve ti na uvce, onako tijano...

Svinjotopija, Kiti Ficdžerald.

Podsetilo me na vreme kad sam imala 13 godina, i moja dobra drugarica (isto 13 godina) imala ideju za knjigu. Bilo je nekoliko veoma jakih slika u toj ideji, ali, ukupno uzev, to kako je ona zamislila jednostavno nije moglo tako. Ideja došla i prošla, ta drugarica se bavi nekim drugim stvarima u životu.

E sad, u Svinjotopiji ima ta interesantna ideja o tipu koji je fizički deformisan, praktično nepismen, smatraju ga maloumnim i maltretiraju ga jer je nakazan, ali je zapravo fin momak i u nekim stvarima je maltene genijalan - recimo, sam je uspeo, prateći neke ideje i nacrte svog oca koji je netragom nestao, i dodajući ponešto svoje, da napravi pravo malo carstvo za sebe i svoje svinje-mezimice, i to u podrumu kuće i kojoj živi sa majkom koja ga maltretira više nego bilo ko drugi. I jezik kojim to stvorenje govori, reči koje delom sam smišlja jer ne zna ili je pogrešno čuo one prave, su jako zanimljivi (čestitke Skrobonji na solidnom prevodu). I njegovo prijateljstvo sa devojčicom (devojčica je u predpubertetu) koja živi u blizini, i koja, nakon početnog straha, uspe da ga prihvati, je baš simpatično i lepo. Zaplet je predvidljiv ali to ne smeta, jer je u takvoj situaciji samo jedna priča realistična - oni se sprijatelje, to neko vreme funkcioniše, a onda, jer je on nakaza i jer svi osim te devojčice odbijaju da prihvate da bi on mogao biti i nešto osim čudovišta, sve ode u tri lepe, sa sve šmrcanjem na kraju.

Ali, mnogo je stvari koje tu ne funkcionišu, i za koje sam se pitala "kako bre ovo?". Na nivou detalja koji bi trebalo da daju ubedljivost priči cela stvar pada. Kako to da ne samo da on, iako nije stvarno retardiran, nikada nije išao u školu (a i da jeste retardiran, postoje škole i za takve), nego se niko iz socijalnog nikad nije pojavio da se raspituje o tome? Mesto u kome živi ne deluje kao baš tolika rupčaga, jeste malo, ali imaju prodavnicu, poštu, lekara... Kako to da, kad mu je majka ostala invalid u kolicima, otac (po njegovom znanju) nestao, niko ni jedan jedini put da proveri kako žive sami majka u kolicima i njen maloumni sin, a kamoli da dete sa specijalnim potrebama smeste negde gde će imati bolju negu nego kod invalida-alkoholičarke? Jasno je da piscu odgovara da tako bude, ali mislim da stvari ipak ne funkcionišu tako.

Likovi se previše ponašaju onako kako piscu odgovara, povremeno i žestoko nedosledno. Glavna junakinja ima fin odnos sa majkom, onda se majka zaljubi u nekog tipa (otac je odavno napustio porodicu), i odjednom ta fina majka insistira da ćerka pođe sa njom u restoran jer je sto već rezervisan za njih troje a majka bi da ćerka upozna njenog dragog - i to onda kada je vrlo jasno da je devojčici jako loše i da ne bi smela da mrdne iz kreveta. I kad ćerka odbije, majka nadureno odlazi na sastanak sa momkom, umesto da ostane sa bolesnim detetom. Kasnije u knjizi, kad taj njen tip počinje da ostaje kod njih, i devojčica se vrišteći budi iz košmara, majka se pojavi na njenim vratima, proverava šta je, seda na ćerkin krevet - i tu je i njen ljubavnik, polugo, koji takođe seda na krevet devojčice koja je dovoljno stara da je već trebalo da dobije grudi (nije ih dobila zbog mršavosti), i majka ne reaguje na to. Saznajemo mi kasnije da čovek uopšte nije loš i da nema nikakvih prljavih sklonosti ni namera, ali majčino ponašanje je i dalje nedosledno. I ostali likovi se povremeno ponašaju baš onako kako je piscu zgodno, a da nismo videli najavu za to - a povremeno ima i kontradiktornosti, kao što je ona da glavna junakinja nikad nije imala momka, sa ostalom decom se druži zato da je ne bi smatrali čudnom iako joj se niko od njih stvarno ne dopada, a u jednom trenutku saznajemo da o seksu, doduše, ne zna skoro ništa, ali da se u više navrata ljubila sa dečacima. Kojim? Onim na koje frkće sve vreme?

Likovi dece, izuzev glavne junakinje, su manje-više prikazani kao loši, da bi se tek pred kraj (opet jer piscu tako odgovara) pokazalo da zapravo imaju neke svoje muke, kao što je ta da jednu devojčicu seksualno zloupotrebljava njen rođeni otac (yup, malo incesta da začini stvar).

U jednom trenutku se usput nabaci, između podataka da se većini dece roditelji razilaze, očevi im odu sa nekom drugom ženom, da je jednom od dece otac otišao sa muškarcem. Liberalnog li "malog mista", kad je to nešto za usputno nabacivanje. Politička korektnost, valjda.

Za one koji to vole, ima i par prilično krvožednih scena.

Kad sam pročitaja Svinjotopiju, činilo mi se da ju je napisala veoma mlada osoba, koja jednostavno ne shvata nužnost rada na detaljima da bi sve delovalo uverljivo, da se čitaoci ne bi svaki čas pitali "a kako ovo, a kako ono". Inteligentna osoba, fina osoba, ali bez dovoljno znanja kako treba napisati roman.

Onda saznam da Kiti Ficdžerald ima šest banki. Okej, žena je pesnikinja, ovo joj je prvi roman, može i to kao objašnjenje, nije nikakav zločin da neko ne zna neke stvari - ali zar nije mogao njen urednik da sedne s njom i objasni joj kako to ide? A ne da se knjiga koja ima potencijala i koja je mogla da ispadne mnogo bolja pusti u draftu koji kao da je pisalo pametno i talentovano, ali neiskusno dete?

Elem, pročitajte Svinjotopiju ako vas zanima, uvrnuto je i zanimljivo, ali toj knjizi stvarno treba dorada.

My Mother's Lovers - Christopher Hope

"Ernest Hemingway swoops down like Superman with the epigraph to Christopher Hope's eighth novel, "In Africa a thing is true at first light and a lie by noon", but within the frame of the story itself, he's merely an aid to characterisation: principally that of Kathleen Healey, the mother of the title. A kind of Superwoman herself, being able to fly, ride, shoot and knit, she can also box, once going three rounds with Hem in a Mombasa gym. She beat him by getting in close and pecking away, hitting him on the nose or mouth. "Though as she'd say, 'He was pretty far gone by then'."

Histoire de l'anarchie
Max Nettlau

Mitska knjiga austrijskog anarhiste, istoričara i istoriografa medjanarodnog anarhističkog pokreta. Na vrlo pregledan način, on objašnjava pojavu modernog anarhizma, uzimajući u obzir posebnosti svake zemlje. Godine, imena, izdanja, važne konferencije, spajanja i razdvajanja pokreta... Povremeno je tekst težak za praćenje, jer iziskuje dobro poznavanje različitih slobodarskih pokreta u okvirima odredjenih zemalja, njihove članova, a posebno njihovu pisanu zaostavštinu.

Inače, Nettlau je ovoj knjizi posvetio čitav život. Od roditelja je nasledio odredjenu imovinu koju je najmanjim delom trošio na preživljavanje, a sa ostatkom je kupovao knjige, dokumenta i odlazio na studijska putovanja.

Literatura neophodna za svakog koji smatra da je pravi način života: samouprava, rotaciono vršenje funkcija, nestvaranje političkih i vladajućih struktura, robna razmena, pripadanje proizvoda proizvodjaču, svesno davanje neophodnog dela društvu, pomaganje onoga kome treba pomoć, itd.

ŽIVELA ANARHIJA!

Quote from: "Cornelius"ŽIVELA ANARHIJA!

Pročitala sam prvi roman Viktora Peljevina, Omon Ra. Kratka knjiga, govori o Omonu Krivomazovu koji od detinjstva mašta da postane kosmonaut, te o njegovom školovanju u sovjetskoj pilotskoj školi i ekspediciji na Mesec za koju biva odabran. Potpuno fenomenalno peljevin bira detalje, recimo kada opisuje modele aviona, inserte iz ratnih filmova koje je gledao kao dete, sve to spojeno deluje živo i ubojito (ima lajtmotiv ručka koji mu daju od produženih boravaka, pa sve do vojne škole i kao poslednji ručak pred poletanje: piletina, pirinač i kompot i kako ga od kompota uvek spopadne tuga). S obzirom da je njegov prvi roman, ima taj neki entuzijazam da se ispriča užasno lična priča. I ono što se mnogo više vidi u recimo kasnijoj knjizi Generacija P, crni humor i sklonost ka satirii, ovde se provlači u naznakama. Apsolutno preporučujem. Evo jednog sentimentalnijeg odlomka koji mi je omiljeni.
     

Svi moji dečiji snovi o budućnosti nastali su iz lake tuge koja te obuzima onih večeri, odvojenih od čitavog ostalog života, kad ležiš u travi pored ostataka tuđe vatre, pored tebe je bicikl, na zapadu se još rasplinjavaju ljubičaste trake sunca koje je upravo zašlo, a na istoku se već vide prve zvezde.
Malo šta sam video i doživeo, ali mnogo toga mi se sviđalo, i uvek sam smatrao da će let na Mesec sadržati u sebi sve pored čega sam prolazio, nadajući se da to sretnem kasnije, definitivno i zauvek; kako sam mogao znati da ono najbolje u životu uvek vidiš tek krajičkom oka?

...nažalost, OMON RA je inajbolje od Peljevina , makar od onog dostupnog na srpskom...sve ostalo, u manjoj-većoj meri, ostavlja utisak vožnje uz pomoć auto-pilota...ready-made a.k.a. štanc kao fatum il šta već drugo???

Ima li tog rusa na ingleshkom?

BTW ja bash prochitao "Relato de un náufrago" (prica jednog brodolomnika) od Markesa i bash je dobra.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...nažalost, OMON RA je inajbolje od Peljevina , makar od onog dostupnog na srpskom...sve ostalo, u manjoj-većoj meri, ostavlja utisak vožnje uz pomoć auto-pilota...ready-made a.k.a. štanc kao fatum il šta već drugo???

pa, sta znam, ja sam, pored Omon Ra, jedino jos citala tu Generaciju P. Procitala sam je odmah nakon Bekbedeove (valjda se tako zove) 399 i secam se da sam ih poredila u glavi i da mi je Peljevinova knjiga bila bolja. Ipak, priznajem, Omon Ra mi se vise svideo od Generacije.
@Usul, ne znam za engleski prevod. Na srpskom ima sve sto je do sada pisao.

The Clash of Civilizations
Samuel Huntington

Pročitah tu slavnu knjigu i bejah iznenadjen apsolutnom jednostranošću u pristupu. Ova analiza je u neku ruku filozofija istorije, ali i teorija medjunarodnih odnosa, naročito posle završetka hladnog rata. Uzevši u obzir da se posle nestanka ideologija sve odvija kroz sukobe civilizacija, Huntington sve čini da i to dokaže. Zasnivajući ideju civilizacije na "najveće mi i oni" (Spengler, Toynbee), on prede priču o superiornosti zapadne civilizacije. Objašnjavajući da demokratija, jednakost i sloboda imaju značaj samo u Zapadnoj civilizaciji, on tvrdi da te vrednosti ne postoje nigde drugde. Potom, daje vrlo mutnu definiciju civilazacije kao nečeg vrlo koherentnog, što svi znamo da nije istina, niti da je ostvarljivo.

Inače, njegova knjiga stoji na dva stuba: kultura straha i kultura neprijatelja. A i sama knjiga želi da isprovocira strah kod čitaoca, posebno prema muslimanima i prema Kinezima, za njega najvećim neprijateljima zapadno-civilizacijske demokratije. Ni u jednom trenutku autor ne dovodi u pitanje dobronamernost bilo koje američke spoljno-političke odluke (diplomatske, ekonomske, vojne). Neki put je priča smešna. Meni posebno u slučaju gradjanskog rata u bivšoj YU. Objašnjavajući i odbacujući teze o američkom angažovanju u Bosni na strani muslimana, on, na kraju zaključuje da je to bilo jer američki čovek ceni multi-etničke i multi-kulturalne sredine.

U krajnjoj liniji, Hantingtonova teza o neprekidnim borbama civilizacija, odlična je teorija za sve teroriste, a pre svega za američki državni terorizam. Nekako imam i utisak da je knjiga napisana da umesto crvenog ubice, u mozak Amerikanaca stvai kao glavne neprijatelje Arape i Kineze, a time i da obrazloži zašto oni mogu nekažnjeno da se ubijaju.

Prethodnih dana iscitao >>>

"Video" - Milan Oklopdzic
"Vi niste ovde stranac" - Adam Haylet
"Stadionska groznica" - Nik hornbi

... a trenutno citam biografiju Tom Waitsa, pod nazivom "Razuzdane godine", Jay S. Jacoba

Quote from: "Duh_koji_hoda"Prethodnih dana iscitao >>>

"Video" - Milan Oklopdzic
"Vi niste ovde stranac" - Adam Haylet
"Stadionska groznica" - Nik hornbi

... a trenutno citam biografiju Tom Waitsa, pod nazivom "Razuzdane godine", Jay S. Jacoba

ma lepo je to, ali valja li nešto od toga, i zašto?  

Quote from: "Cornelius"The Clash of Civilizations
Samuel Huntington

Ja sam od istog čitao "Treći talas", pobrkavši ga sa Alvinom Toflerom (koji ima istoimenu, ali mnogo čuveniju, knjigu). Dečko očigledno radi za Ciju (što i piše u knjizi), ali ako ne pođeš odmah od premise da su ti Amerikanci neprijatelji onda ima i nešto korisno da se pročita. Govori se o trećem talasu demokratizacije, o tome kako proces prelaska države iz ne-demokratije u demokratiju izgleda, pod kojim uslovima uspeva, pod kojim uslovima kad uspe može i da propadne, i tako...

Trebalo je to svi da pročitamo tada kad je objavljena (1991), sad je kasno. Mada, ako uzmemo u obzir cikličnost istorije, nikad nije kasno...

Quote from: "mac"Trebalo je to svi da pročitamo tada kad je objavljena (1991), sad je kasno. Mada, ako uzmemo u obzir cikličnost istorije, nikad nije kasno...

Ako je sada kasno, znači da joj je prošao rok trajanja. Znači, da nije analizirala ništa dublje, nego je samo površinski gledala da opravda nečiju dnevnu politiku. Znači, da nije šteta što je nismo čitali.

Ma ne. Knjiga je delom koncipirana i kao priručnik za demokratizaciju. Kod nas je ta demokratizacija manje-više privedena kraju (ako konkretno gledamo, uvođenje višepartijskog sistema, smenjivanje na vlasti, a na vladavini prava treba još malo da se poradi, ali na dobrom smo putu). Pošto je u Srbiji demokratizacija obavljena onda je za nas kasno da proučavamo uputstvo za sprovođenje iste. Ali ako imamo u vidu sa se vremenom sve vraća, i da će doći vreme da se opet sprovodi nekakva demokratizacija onda je knjiga korisna da vidimo da to može i planski da se obavi, a ne stihijski i u poslednjem trenutku.

Quote from: "mac"Ma ne. Knjiga je delom koncipirana i kao priručnik za demokratizaciju.

...zapadnog tipa. Sve ostalo se svrstava u divljaštvo i diktaturu. Amerikanski recepti su zasnovani na principima koji ne mogu da se primene svugde u svetu. Srećom, tamo gde to ne može da se primeni milom (kroz čitanje knjiga), onda se primeni silom (kroz čitanje oznaka na američkim tenkovima).

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "mac"Ma ne. Knjiga je delom koncipirana i kao priručnik za demokratizaciju.

...zapadnog tipa. Sve ostalo se svrstava u divljaštvo i diktaturu. Amerikanski recepti su zasnovani na principima koji ne mogu da se primene svugde u svetu. Srećom, tamo gde to ne može da se primeni milom (kroz čitanje knjiga), onda se primeni silom (kroz čitanje oznaka na američkim tenkovima).

Naravno. Oni sebe vide kao moderniji vid Rimske imperije. Secam se, da je otprilike pre 15 godina, u jednom razgovoru na americkoj FOX televiziji, Bush stariji izjavio da je Amerika mocna i lepa kao Rimsko carstvo, ali i jaca i gotovo "neunistiva". Samo je pitanje koliko ce jos ta "neunistivost" potrajati.

Quote from: "Bill Clinton"pre 15 godina, u jednom razgovoru na americkoj FOX televiziji, Bush stariji izjavio da je Amerika mocna i lepa kao Rimsko carstvo, ali i jaca i gotovo "neunistiva". Samo je pitanje koliko ce jos ta "neunistivost" potrajati.

Potrajace toliko da mi necemo videti kraj njihove neunistivosti. Ali, ima ono drugo sto je rekao Cvetan Todorov, da SAD ne moze da cini toliko zla po svetu, a da njihova demokratija ostane netaknuta. To isto, ali na drugi nacin je rekao i Gus Van Sant u Elephantu. Kao i svaki gigant, oni ce se delimicno urusiti pod sopstvenom tezinom.

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Duh_koji_hoda"Prethodnih dana iscitao >>>

"Video" - Milan Oklopdzic
"Vi niste ovde stranac" - Adam Haylet
"Stadionska groznica" - Nik hornbi

... a trenutno citam biografiju Tom Waitsa, pod nazivom "Razuzdane godine", Jay S. Jacoba

ma lepo je to, ali valja li nešto od toga, i zašto?  

Hm, pa ovako, Oklopdzic je definitivno covek od jednog romana i to je C.A. Blues i nema dalje... jednostravno ostala tri (Video, Metro i Horeless) su dosadni, naporni i nezanimljivi i vise bi na njih moglo da se gleda kao na stliske vezbe nego kao na romane.... Hazletova zbirka kratkih prica "Vi ovde niste stranac" je poprilicno teska za citanje iz dva razloga:
1) autor se bavi ljudskim patnjama;
2) u par prica autor se bavi gej ljubavima, tako da vam citanje bas i nije prijatno ukoliko stre strejt... posto na par mesta ima bas slikovitih opisa....
"Stadionska groznica" od Hornbija se cita u jednom dah, ne zbog toga je remek delo ili sta vec, vec zato sto je poprilicno smesno, duhovito, zabano.... Hornbi nam ovde prikazuje svet sa tacke gledista jednog fudbalskog navijaca....
Sto se tice Waitsove biografije, mogu da kazem da vredi svakog cenrta od onih 20 eura koliko sam u Makarskoj dao za nju.... MUST HAVE za sve Tomicine fanove...

... evo sad cu da uzmem "Tvrdu ljubav" Zorana Cirica, pa kad zavrsim... mozda nesto i napisem...

Boris Vijan - Jesen u Pekingu

Ko voli specifican smisao za humor u nadrealnom miljeu, ovo je pravo stivo za njega.

Chroniques de l'asphalte T1
Samuel Benchetrit
2005

U prvoj knjizi, od pet predvidjenih, Benchetrit priča o svom detinjstvu u radničkom kraju Champigny, nedaleko od Pariza. Anegdotski pristup i mangupski ton osnovni su elementi njegove naracije. Istovremeno, on se na vrlo topao način podsmeva dečaštvu, periodu svih strahova, nestabilnosti, jakih prijateljstava, prvih ljubavi... Vrlo je zanimljivo na koji način Benchetrit ukazuje na uzbudljivost svakodnevnice i dogadjaje koji bi trebali da budu obični, kada ne bi imali tako poseban značaj za protagoniste. Knjiga, inače doku-fikcija (kako se to danas kaže), napisana je lakim, govornim jezikom i vrlo je duhovita. "Ma, i meni bi bila smešna - rekao je u jednom razgovoru Benchetrit - kad bih mogao da zaboravim da od svih aktera, još sam jedino ja živ. Ostala četvorica su umrla od droge ili su bili ubijeni."

Inače, Benchetrit je napustio školu sa 15 godina i bavio se raznim poslićima, sve dok se nije okrenuo filmskoj i pozorišnoj režiji.

Dejvid Luis
Covek koji je stvorio Hitlera
Kakvom cudnom alhemijom se taj, nekada vojnik na frontu koji nije imao cilj u zivotu, kao ni bilo kakve sposobnosti vodje, preobrazio u najmocnijeg, najbrutalnijeg i najharizmaticnijeg despota dvadesetog veka?... Kljuc Hitlerove transformacije mozda lezi u lecenju kome je bio podvrgnut nakon slepila prouzrokovanim bojnim otrovom na frontu. Lecio ga je ugledni nemacki neuropsihijatar, Edmund Robert Forster, u periodu od 21. oktobra do 19. novembra 1918. godine, u bolnici u Pazevalku... Ova knjiga pripoveda, prvi put, zivotnu pricu coveka, koji je kao Frankenstajn, nenamerno i iz najboljih motiva, moze se reci, "stvorio" Adolfa Hitlera. Ironijom sudbine, Forster se nasao i medju prvim zrtavama nacistickog rezima.

Dejvid Luis je uspesni pisac i nagradjivani autor dokumentarnih emisija o istoriji Treceg rajha. Diplomirao je psihologiju, a doktorirao na Univerzitetu u Saseksu, gde drzi predavanja iz klinicke psihologije i psihopatologije.
Odlicna knjiga, jedan od bitnijih delica koji se savrseno uklapaju u mozaik jednog od najvecih imperatora koje je svet video.

Bakonja fra Brne, Sima Matavulja. Poslom sam morala da je procitam, ali mi se jako svidela, ima taj burleskni duh koji jako volim. Steta sto je izbacena iz lektire (hm, ako jeste).

super je matavulj, iz bakonje se uvek setim genijalno dočaranog nazalnog govora: "mi nenćemo da vondiš bankonju u mananstir".  

QuoteKljuc Hitlerove transformacije mozda lezi u lecenju kome je bio podvrgnut nakon slepila prouzrokovanim bojnim otrovom na frontu.

Što se Hitlera tiče, od koga je bolje tražiti odgovore nego od samog - Hitlera? Koristeći Mein Kampf kao izvor, smatram da kod njega nema riječi o nekakvoj ultraznačajnoj "transformaciji" - čovjekovo mišljenje se jednostavno razvijalo kako je sazrijevao i jasnije sagledavao situaciju oko sebe. Takođe nisam siguran ni da nije imao sposobnosti vođe - jednostavno nije imao gdje da ih eksersajzuje. Čim je dobio tu priliku, pokazao je veliku harizmu.

Quote from: "Zika Kisobranac"super je matavulj, iz bakonje se uvek setim genijalno dočaranog nazalnog govora: "mi nenćemo da vondiš bankonju u mananstir".  

ma, reči su mu smešne, meni je omiljena rkać   I super su  nadimci i cela Bakonjina sumanuta porodica. Ima Matavulj priču Bakonja u Biogradu, gde se pisac susreće sa svojim junakom, ali nije toliko komična, više nostalgična.

Erica Jong: U POSTELJI SA DEMONOM.

He, He.... jeste videli u Akademiji imaju ogromne plakate na kojijma pise Erika Dzong...

Quote from: "Duh_koji_hoda"He, He.... jeste videli u Akademiji imaju ogromne plakate na kojijma pise Erika Dzong...

Nisam siguran na šta si ciljao, ali ako je u pitanju izgovor imena američke spisateljice, onda je uradjeno tačno. Fonetski, ona se izgovara Erika Džong. Imaš jedan mali priručnik koji se zove "Say How?" i načinila ga je Library of Congress u okviru programa "Talking Books for the Blind Recording Studio", gde se strašno pazi na izgovor reči, a posebno na lična imena. Šetni do tamo, imaš čitav spisak, a medju imenima se nalazi i Erica Jong.

http://www.loc.gov/nls/other/index.html

Quote from: "Duh_koji_hoda"
 Hazletova zbirka kratkih prica "Vi ovde niste stranac" je poprilicno teska za citanje iz dva razloga:
1) autor se bavi ljudskim patnjama;
2) u par prica autor se bavi gej ljubavima, tako da vam citanje bas i nije prijatno ukoliko stre strejt... posto na par mesta ima bas slikovitih opisa....

...meni Hazletova zbirka nije bila teška za čitanje, ali stoji da se bavi mučnim pitanjima- kroz pripovetke plutaju pošasti akutnih/maničnih depresija, AIDSa, poodvojenih ličnosti, porodično nasleđivanih ludila, psorijaza u odmakloj fazi...Hazlet( pravilno, Haslet) se na dosta odmeren, vešto izbalansiran način bavi ogavnim stanjima...pripovesti su, osim majušnim, deep covered detaljima, povezane atmosferom raspada, raskoraka i gotovo opipljivog očaja, onim što bi Ryan Adams nazvao westerman's need to cry... očiti su uticaji Karvera, Džonatana Frenzena, Grejs Pejli, Rasela Benksa pa čak i Erskina Koldvela, Vilijema Trevora ili Džejmsa Boldvina... ukoliko bi došlo do filmovanja, odlično bi se uklopilo u svetoznar Atoma Egoyana, recimo...

...svakako zavređuje iskrenu i toplu preporuku, uz malu ogradu da je dosta krut( mada ne i mučen materijalnim greškama!) prevod kanda ugušio gipkost izraza obećavan u blurbovima na poleđini ovog, srpskog izdanja...

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "Duh_koji_hoda"He, He.... jeste videli u Akademiji imaju ogromne plakate na kojijma pise Erika Dzong...

Nisam siguran na šta si ciljao, ali ako je u pitanju izgovor imena američke spisateljice, onda je uradjeno tačno. Fonetski, ona se izgovara Erika Džong. Imaš jedan mali priručnik koji se zove "Say How?" i načinila ga je Library of Congress u okviru programa "Talking Books for the Blind Recording Studio", gde se strašno pazi na izgovor reči, a posebno na lična imena. Šetni do tamo, imaš čitav spisak, a medju imenima se nalazi i Erica Jong.

http://www.loc.gov/nls/other/index.html

pa dobro...ne znam sad bas.... ja sam "Strah od letenja" citao sa 16 godina.... i bilo je neko staro izdanje u pitanju i pisalo je Erika Jong... a cale je imao dva izdanja tog romana i na oba je pisalo Erika Jong, jedno je bilo BIGZovo, a drugo nemam pojma cije... tako da, jbga, videvsi ovaj natpis na Akademije bilo mi je smesno, a izgleda da je u sustini to tacno....

"Pogan", Vojćeh Kučok. Kratki roman poljskog pisca, pisan iz ugla dečaka, izdanka i žrtve jedne siromašne šleske porodice. Fino je to, mračno, depresivno i, na momente, komično, na tragu Selinovog romana "Smrt na kredit".

"Krvava odaja", Angela Carter. Zbirka priča, obrada bajki i mitova sa sve gl. ženskim junacima. Kakve fenomenalne gotske orgije. Dođe mu kao da bajke vidi kao inhibirane, pa ih dovodi do tačke gde ono seksualno u njihovim simbolima ispliva bliže površini, ali tu poprimi neku novu formu, tako da ne ispadne parodija na bajku, već kao bajke sa one strane ogledala. Omiljene su mi naslovna priča, Krvava odaja, zatim Gospodarica kuće ljubavi i sasvim kratka, Vukodlak. Inače, ranije sam čitala njen roman "Magična prodavnica igračaka" i potpuno je neverovatno kakve je slike u stanju da stvori, devojčice u prastarim venčanicama, sablasne šume pod snegom, a da opisi nisu dosadni i samodovoljni, kao da gledaš film. U isto vreme je duhovita i sarkastična u načinu na koji  ženske likove nudi kao gole jagnjeće plećke muškim junacima, vukodlacima, vukovima, sablasnim dendijima i prastarim grofovima. Podsetila me na ritualno pozorište Žana Ženea, "Balkon" i "Služavke".      

Zahvaljujući Mortiši, pročitala sam dva kratka romana Igora Kolarova, "Agi i Ema" i "Dvanaesto more", od kojih mi se posebno svidela ova druga. Inače, oba su pisana u crticama, tako da ne da baš da se uživiš u radnju i likove, takoreći poetski romani koje prija pročitati s vremena na vreme.

Kralj vilenjaka by Michel Tournier!

Quote from: "otaku""Krvava odaja", Angela Carter.

da, super je anđelija!
nego, kako je to prevela mirna zakić? jesi li osetila neko šlajfovanje?

Nisam primetila nikakvo slajfovanje, mislim da je prevod dobar.

Quote from: "Dr Kunac"Kralj vilenjaka by Michel Tournier!

5+

Quote from: "Kastor"

Quote from: "Dr Kunac"Kralj vilenjaka by Michel Tournier!

5+

P.S. "Kralj Vilenjaka"?
Koji je (čiji) je to prevod?

...upravo sam načeo treći prevod Brusa Četvina na srpski- kratak roman ili novelu UC(UTZ)...George Sluizer je snimio i istoimeni film..osvrt nČetvina na neodoljivi čemer i sveprožimajuču, a privlačnu tugu istočne Evrope...za sada izgleda sjajno, više utisaka quite, quite soon...

Quote from: "Kastor"

P.S. "Kralj Vilenjaka"?
Koji je (čiji) je to prevod?

...evo ja pripomognem- to je izdanje Mono&Manana u tvrdom povezu od pre nekoliko godina, prevod, bash dobar, Svetlane i Franje Termachica uz opseznu bio/bibliografiju i raspisan i sadrzajan pogovor Franje Termachica...

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"

Quote from: "Kastor"

P.S. "Kralj Vilenjaka"?
Koji je (čiji) je to prevod?

...evo ja pripomognem- to je izdanje Mono&Manana u tvrdom povezu od pre nekoliko godina, prevod, bash dobar, Svetlane i Franje Termachica uz opseznu bio/bibliografiju i raspisan i sadrzajan pogovor Franje Termachica...

Ok, zahvaljivam. Imam to izdanje - Kralj Vilovnjak.

...oh, nema na čemu!!!

...zahvalan sam jer mi je data prilika da budem od koristi!!!

...i da doktorova greška- vilovnjak, a ne vilenjak!!!

Gledao po ko zna koji put Annie Hall,pa pod uticajem W.Allena poceo da citam Smrt u Veneciji od Tomasa Mana

Citam roman "Jejts je mrtav!" koji je napisalo 15 irskih pisaca, pod urednistvom Dzozefa O'Konora.
Za sad je skroz zabavno, prvo poglavlje koje je napisao Rodi Dojl je pravi kratki film sa vrlo duhovitim dijalozima. Videcu kako je dalje.