ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

E, a šta je erudicija?

Quote from: "Harvester"E, a šta je erudicija?

Imas vokabular.org...odlicna stvar


@Cornelius

Ovaj citat u tvom potpisu,odakle je to?

Quote from: "Alexdelarge"
@Cornelius

Ovaj citat u tvom potpisu,odakle je to?

Marsel Dišan.

Quote from: "Harvester"E, a šta je erudicija?

Bio sam na vokabular.org i tamo našao sledeće:

ерудиција (л. eruditio), латиницом: erudicija
начитаност, ученост, образованост, научност

Ono što na vokabular.org označava "erudiciju", više bi bila svakodnevna upotreba ove reči. Medjutim, njeno tačnije značenje bi bilo vrlo obimno znanje u u jednom domenu. Ostrogorski upravo ima takvo znanje u oblasti opšte i političke istorije Vizantije: ustrojstvo države, politički sistemi, reforme, ratovi, verska i ideološka pitanja, pravna pitanja, ekonomija, kultura...

Heh, prava je šteta što više ne stavljam nove riječi u potpis, bio bi pravo obogaćen tom erudicijom. A jeste znali da je Brajan Ino izvršio nuždu u onaj Dišanov pisoar?

Sad, da l je baš u "onaj Dišanov pisoar", teško je reći. Naime, "onaj Dišanov pisoar" bio je nekoliko puta razbijan i zamenjivam istim modelom. Da li je u pitanju onda original ili nije? (Ne treba da se zaboravi da je autentični Dišanov ready-made bio fabričke, serijske proizvodnje.)

Pa ne znam je li u pitanju original, ali to nije ni bitno. Poenta Dišanovog djela je da i pronađeni tj. već napravljeni objekt može da bude umjetničko djelo, tj. da je važno samo djelo a ne kako je nastalo (valjda). E sad, zašto je baš izabrao pisoar da ilustruje tu nesumnjivo tačnu ali kontroverznu misao, nije mi baš najjasnije. Ali nebitno, znajući to, mislim da nije toliko bitno da li je u pitanju baš taj prvi pisoar ili neki od njegovih nasljednika.

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "Fil Ateista"1. Kosidovski - Biblijske legende
2. Ostrogorski - Istorija Vizantije

"Biblijske legende" je komunističko-marksistička vizija hrišćanstva, znači glupost. "Istorija Vizantije" Ostrogorskog je kapitalno delo za izučavanje istorije Istočnog rimskog carstva i malo šire. Po svojoj erudiciji, ispravnom vidjenju i metodičnosti, ona još uvek nije prevazidjena.

Ja u svom bezboznistvu pokusavam da pronadjem Boga pa se hvatam za sve sto mogu. Pa tako i Kosidovskog. Nije Kosidovski zasluzio da ga tako bas napljujes. Nemoj tako lako da bacas drvlje na nekoga. A sto se tice pokusaja naucnog objasnjavanja biblije, to je za pohvalu a ne kritiku.

Jer neka baci kamen prvi onaj, koji je bezgresan !!!

Quote from: "Harvester"Pa ne znam je li u pitanju original, ali to nije ni bitno. Poenta Dišanovog djela je da i pronađeni tj. već napravljeni objekt može da bude umjetničko djelo, tj. da je važno samo djelo a ne kako je nastalo (valjda). E sad, zašto je baš izabrao pisoar da ilustruje tu nesumnjivo tačnu ali kontroverznu misao, nije mi baš najjasnije. Ali nebitno, znajući to, mislim da nije toliko bitno da li je u pitanju baš taj prvi pisoar ili neki od njegovih nasljednika.

Redi-mejdovi Marsela Dišana, genijalnog i hladnog provokatora (porcelanski urionoar, toccak bicikla i lopata), postali su umetnički predmeti jednaki slikama i skulpturama. U pitanju je ismevanje akademskih metoda "ozbiljnih" umetnika. Dišan je od industrijskih predmeta stvarao anti-umetnost i razarao logiku da bi oblicima, bojama, rečima i zvucima dao slobodu.

Patrick Rambaud
La Bataille

Maja 1809. godine, Napoleon odnosi "pobedu" nad austrijskim trupama kod Eslinga. Za 30 časova bitke, Francuska gubi 17 hiljada vojnika, a Austrija 27 hiljada. Ova bitka je označila početak Napoleonovog pada, jer su svi njegovi protivnici videli da on nije nepobediv.

Preuzevši temu od Balzaka (koji je hteo, ali nikada nije stigao da napiše roman o eslinškoj klanici), Rambaud daje skoro filmski pregled dogadjanja: borba, ranjenici, komandanti, maršali, car, obični vojnici, lokalno stanovništvo, kradje, ubistva, bravure... U svom pristupu, ovaj roman ima sličnosti sa Kubrikovim filmom "Full Metal Jacket". Skoro očišćen od osećanja i bez glavnog junaka, "La Bataille" za protagonistu ima armiju. Višeglavo čudovište koje živi svojim životom i u kome pojedinac nema nikakav značaj, makar on bio i maršal. Začudo, roman se čita lako, jer su dogadjanja (bez glavnog junaka) oživljena mnoštvom živopisnih detalja.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"

Quote from: "mizantrop"''Kod kuće je najgore''. Duhovita knjiga Efraima Kišona gotovo idealna za razbibrigu i dokolicu. Čita se u dahu i govori o nekim svakodnevnim sitnicama porodičnog života u kojima se lako prepoznajemo. Fino štivo za opuštanje...

...da, Kišon u punoj snazi; moji favoriti su priča o pripremama supruge na odlazak na proslavu Nove godine i priča o maratonskim serijama (koliko se sećam, ogledni primer u ovoj zbirci je bila "Saga o Forsajtima"?)...

Odlična je i prva priča '' Slika i prilika'' koja govori o:'' ...predstavljanju novorođenčeta dragoj rodbini.''
Što se Kišona tiče svakako treba naći i pročitati ''Knjigu za poreske obveznike''.

Jeste, to je takođe sjajna knjiga (meni možda i omiljena, uz Devu kroz ušicu igle), ali generalno od Kišona vrijedi pročitati SVE (osim Pomozi svetu na svoju štetu, prilično slabe knjige na temu komunizma).

Quote from: "Harvester"Pa ne znam je li u pitanju original, ali to nije ni bitno. Poenta Dišanovog djela je da i pronađeni tj. već napravljeni objekt može da bude umjetničko djelo, tj. da je važno samo djelo a ne kako je nastalo (valjda). E sad, zašto je baš izabrao pisoar da ilustruje tu nesumnjivo tačnu ali kontroverznu misao, nije mi baš najjasnije. Ali nebitno, znajući to, mislim da nije toliko bitno da li je u pitanju baš taj prvi pisoar ili neki od njegovih nasljednika.

Samo da dodam: originalno, Dišan je 'skulpturu' koju je činio pisoar nazvao 'Fontana' a pisoar je trebalo (nije bio na kraju deo postavke) da bude okrenut naopako. Dakle, da je neko i hteo da se popiša u njega, popišao bi se po konkavnoj donjoj strani, sada okrenutoj na gore i efekat fontane bi zapravo bio efekat odbijanja mokraće natrag na njenog originalnog vlasnika.

Možda se Eno zaista i ispišao u neki pisoar negde, ali to nije bio taj pisoar.

Nije to radio direktno unutra, kažu da je proturio neko crijevo. Bio je valjda pijan kao letva.

Evo, za one koji ne vjeruju, kako Brajan opisuje taj događaj (doduše, ne odbacujem mogućnost da je riječ o velikom šaljivdžiji koji se šali):

http://www.we-make-money-not-art.com/archives/009261.php

Quote from: "Harvester"Evo, za one koji ne vjeruju, kako Brajan opisuje taj događaj (doduše, ne odbacujem mogućnost da je riječ o velikom šaljivdžiji koji se šali):

http://www.we-make-money-not-art.com/archives/009261.php

Ako je istina, Dišan bi to pozdravio kao dadaistički akt - popišam vam se ja na muzejsku umetnost.

Meni neće da se otvori, ali da kažemo da verujem Harviju na reč.

No, da, Dišan je ionako bio prilično kontroverzan. Mislim, učen čovek, promišljen i sve to, ali imam utisak da je neke stvari radio po instinktu a ne samo sa predumišljajem i da su ovi readymade radovi bili deo provokacije koju nije do karaja pormislio nego je improvizovao u odnosu na reakcije (možda lupetam, naravno, nemam ja baš puno informacija). Ovo kažem jer znam da je u odnosu na pisoar Dišan davao skoro sasvim oprečne izjave, na primer s jedne strane je govorio da je to ni po čemu poseban pisoar, običan industrijski produkt kao hiljade drugih, a da je s druge, prekopao pola magacina dok nije kupio BAŠ TAJ pisoar koji je namerio da izloži... Naravno, to je takođe mogao da bude deo satirične provokacije koja mimicira unikatnost umetničkog dela... iako se bavi industrijskim proizvodom...

Evo ima i ovde

http://www.boingboing.net/2006/01/06/duchamps-fountain-at.html

Doduše, izgleda da nije bio prvi. Neki Pinočeli ga je pretekao.

QuoteOvo kažem jer znam da je u odnosu na pisoar Dišan davao skoro sasvim oprečne izjave, na primer s jedne strane je govorio da je to ni po čemu poseban pisoar, običan industrijski produkt kao hiljade drugih,

Ovo je sasvim sigurno istina, a ono o kopanju kroz magacin može da okači mačku o rep    

Quoteda su ovi readymade radovi bili deo provokacije koju nije do karaja pormislio nego je improvizovao u odnosu na reakcije

Pretpostavljam i ja da je nešto slično u pitanju. Mada ne treba odbaciti ni mogućnost da je u stvari on bio potpuno lud čovjek koji je stvarno mislio da stvara neprevaziđeno umjetničko djelo.

Ali on i jeste stvorio nekoliko neprevaziđenih umetničkih dela. Etant donnes... na primer. No, readymade radovi su mu bili pokušaj dijaloga sa umetničkim establišmentom i publikom. Treba imati na umu da je on bio prilično surovo ismevan zbog svog ranog slikarstva...

Dada, jedan od najvažnijih umetničkih i intelektualnih pokreta 20. veka, rodjen je 1916. u Cirihu i proširen na Francusku, Nemačku i Ameriku. Pokret je procvetao u gradovima razvijene industrije kao odgovor na modernizaciju i prve znake globalizacije iskazane kroz potrebu za novim svetskim poretkom i izbijanjem I svetskog rata.

Dadaisti su se snagom duha i intelekta suprostavili počecima planetarnog umrežavanja krupnog kapitala i političara, u čemu je upotrebljavana i umetnost. "Pretenduje se da umetnost teži ka odredjenom idealu, medjutim, ona služi potrebama vladajuće klase. Velovima svoje lepote ona pomaže da se prikriju oni koji poseduju vlast i njihove metode eksploatacije - pisao je Raul Hausman 1920. godine. U današnjem svetu, opsednutom nadirućom vladavinom finansijera, Dada zavodi svojom vidovitošću i inteligencijom svoje subverzivnosti.

Više od pokreta, dadaizam je stanje svesti, ekstravagancija, poezija i sloboda. Remek-delo, vrednost, lepotu, novac i popularnost, oni su zamenili šalom, ismevanjem, efemernošću i odsustvom tragova. Dišan i Pikabija svojim delima parodiraju savršenu mehaniku, u Grosovim zgradama se zbivaju različite ljubavi i ubistva, a politička i društvena satira Diksa i Šlihtera vidjeni su kao antipatriotizam.

Pišanje na Dišanovu Fontanu izloženu u muzeju je neodadaistički akt. Stvaralaštvo dadaista nije bilo namenjeno muzejima, jer dadaizam mrzi dramatizaciju i teatralizaciju umetnosti, te je zato i neprimereno za prikazivanje u muzejima.

QuoteAli on i jeste stvorio nekoliko neprevaziđenih umetničkih dela.

Mislio sam na konkretan urinal.

Sure thing.

Razgovori sa dželatom - Kažimjež Močarski

Godine 1949. poljak Kažimjež Močarski proveo je devet meseci u istoj zatvorskoj ćeliji sa SS generalom Jirgenom Štropom. U knjizi Razgovori sa dželatom zapisao je ispovesti SS-ovca, koja je za to vreme slušao, ne propuštajući da ih usput podstiče pitanjima. Kakva je bila namera autora, najbolje objašnjava on sam u uvodu knjige: ''Bio bih nepošten prema čitaocima ako ne bih rekao da sam svesno nastojao da učunim Štropa iskrenim, kako bih saznao istinu o njemu i njegovom životu. Prvobitni šok, koji sam doživeo u susretu sa ovim hitlerovcima (u ćeliji je bio još jedan nemac, Šilke. - prim. pilot babo), preobrazio se kasnije u čvrstu odluku: ako sam već sa ratnim zločincima, dobro bi bilo da ih upoznam, da na tanke niti razložim njihove biografije i ličnosti. Ako mi to uspe, moći su samom sebi da odgovorim na pitanje, kakav je to istorijski, psihološki, sociološki mehanizam naveo deo Nemaca da se formiraju kao grupa čovekoubica koji su upravljali Rajhom i nastojali da svoj Poredak uspostave na celom svetu?'' Takođe, Kažimjež napominje da nije u pitanju beletristika, već prosto prenošenje onoga što je Štrop govorio i što je autor iz njega iscedio. Pišući, trudio se da izbegava svoja izlaganja, mada priznaje da ih ipak povremeno ima...

Nisam veliki ljubitelj ove tematike, ali mi je knjiga dosad bila zanimljiva. Ako ima neko više zainteresovan za temu Drugog svetskog rata a čitao je ovo, zanima me kako ocenjuje...

Vec neko vreme sam pod utiskom koji je na mene ostavila knjiga "Patrljak", Nila Grifitsa. Radnja se desava u Velsu, tokom jednog dana i naizmenicno prati taljiganje lika kom je, nakon godina alkoholicarskog i narkomanskog zivota, amputirana ruka i dvojice placenika koji putuju u malo velsko mesto da priprete ovom liku jer je od ranije ostao duzan novac njihovom gazdi.
Ono sto me najvise odusevilo je jezik kojim Grifits pise, a koji je odlicno preveden. Placenici vode sumanute i duhovite dijaloge dok putuju kroz Vels, a njihovi karakteri su potpuno zivi (jedan je pasivan i seprtlja, uplasen od drugog koji je autoritaran), a njihovi utisci o Velsu su nekad urnebesno smesni (posebno je dobar deo gde zgadjeno pricaju o toj divljini i strahuju od sujevernih prica o cudovistima iz jezera). Sa druge strane, lik kom je amputirana ruka prica iz prvog lica i sve epizode (spremanje dorucka, odlazak u prodavnicu, na kontrolu kod lekara, krize bivseg alkoholicara, secanje na proslost) ispripovedane su tako da se potpuno sazivite sa grcem i teskobom junaka koji pokusava da nadje mir, da se pomiri sa  sa dosadom i oporoscu svakodnevnog zivota koju osecaju svi, cak i ako ne znaju koliko je sve zanimljivije i uzbudljivije i znakovitije kad si pijan. Palo mi je na pamet da je neku ovakvu knjigu mogao da napise Valjarevic. U njegovom Dnevniku druge zime cak je slicna prica (junak se oporavlja od posledica visegodisnje zavisnosti od alkohola, sjebana mu je noga i mora dosta da seta, ima krize a i puno vremena da se sabira i preispituje, da mu se vrate i muce ga stvari koje je cinio drugima, izvinjenja koja nije izrekao, dosada itd.), samo sto se Valjarevic, umesto za pricu, opredelio za ispovest i dnevnicku formu.      
Knjiga ima jednu od boljih zahvalnica koje pisci ponekad stavljaju na pocetku svojih romana, jer se Grifits ne zahvaljuje samo izdavacima, lektorima, porodici koja mu je pruzila podrsku, vec svojim glupim poslovima, sefovima na ego tripovima i profesorima koji ne mogu da oproste sto ne licimo na njih, zahvaljujuci cemu je ono sto jeste i pise price kakve pise. Ovo ima veze sa romanom, jer u romanu pominje tzv. kognitivnu disonancu, nesto cime sam se ja odusevila kao i obicno kada naidjem na definiciju i strucni naziv za stanja za koja mislim da su samo posledica neke moje greske, neka fantomska stanja. Kaze, kognitivna disonanca je stanje u kom se covek nadje kada mora da obavlja posao u kom se od njega zahteva da bude formalno ljubazan sa ljudima, da usvoji neki kodeks ponasanja koji se ne poklapa sa njegovim karakterom. Onda mozak upada u kognitivnu disonancu, tj. buni se zbog te nelogicnosti i covek trazi utehu u alkoholu ili propada na druge nacine ili se spasava tako sto ostatak vremena nalazi da radi nesto sto vise lici na njega. Ali, Grifits izvlaci dobru stvar iz toga, jer kaze, kako je to dobro sto se mozak buni. Nikad o tome nisam mislila na taj nacin, uvek to gledam kao neku nesposobnost ili nekomunikativnost.
Inace, knjigu je izdala Fabrika knjiga. Vec mi srce zaigra kad negde ugledam njihove korice (onako kao od tankog kartona, dominiraju braon, zelena i zuta boja). Bas su im dobre knjige, ono sto sam do sada procitala  (Balardov "Cetvorodimenzionalni kosmar", onda "Jejts je mrtav", knjigu grupe irskih pisaca koju sam ovde vec pominjala, a Ginger moze da me dopuni jer mi rece da je citao jos njihovih knjiga).
I druga knjiga koja mi se isto bas svidela, "Drveno more", Dzonatana Kerola. Mislim da se ovde o njoj pricalo, a i u klubu. Na momente mi se ucinilo da je cela prica besmislena, ali kada je krenuo da umnozava junaka kom se pridruzuju njegove verzije iz detinjstva, tinejdzerskog i starackog doba i cela poenta o tome kako sve te verzije postoje paralelno, kako ih treba prigrliti i ziveti sa njima me potpuno oduvala.

...evo Gingera da dopuni, ali pre toga da se saglasi sa daminom ocenom o odličnom prevodu, mali primer- jedan od plaćenika u jednoj od svojih brojnih tirada ostrvi se na crvenokose označivši ih kao "reedheads", umesto "redheads", što je genijalno prevedeno kao "rižokosi", prateći putanju greške "reed=trska, šaš", te povrtno-biljkasto slično "rice-riža"...

...od izdanja FABRIKE KNJIGA, svakako treba probati  izuzetno promišljeno, a pitko i britko irsko štivo ULICA EUREKA, umetničko klizanje među knjigama, Roberta Maklijama Vilsona, MINISTARSTVO BOLI, lošiji ali ipak bitan i vredan rad Dubravke Ugrešić, za ljubitelje ekstremistički introspektivne domaće proze tu je sasvim dobar roman BERLINSKO OKNO Saše Ilića ( ranije potpisao i odličnu knjigu PREDOSEĆANJE GRAĐANSKOG RATA), a uskoro izlazi iz štampe, ako već i nije, TRI ŽIVOTA LUSI KABROL Džona Berdžera, valjda opštepoznato remek-delo, koje sam onomad overio u originalu...


***i da, ono što trenutno čitam, na prvoj "Cosmoboy" trećini sam, i čemu jako aplaudiram VIVA SEXICO, leksikon/studija/pop-kulturni ogled  "Alijinog Srbina" Nenada VELIČKOVIĆA

Ja samo da primetim da bi bilo fino kad bi svi koji preporuchuju stranjske knjige stavili i ime autora u originalu. Tako na primer mnogo lakshe mogu da otkrijem gde ima da se kupi knjiga dotichnog. Dakle "Nil Grifits"  je u stvari Niall Griffiths a ne Neil Griffits kako sam isprva pomislio.

...PATRLJAK, konkretno, možeš kupiti ili direktno kod izdavača u Knez Danilovoj 55A ili poručiti preko njihovog sajta www.fabrikaknjiga.co.yu ili u Beopolisu (i dalje u Domu omladine, ali privremeno u ćošku kraj ulaza iz Makedonske, gde su se onomad prodavali diskovi), koji je jedina prestonička knjižara u kojoj se izdanja FABRIKE KNJIGA (ali i GEOPOETIKE i LOMa) mogu kupiti bez  knjižarskog rabata...

Ako se dobro sećam, Usul živi u Argentini.

Quote from: "angel011"Ako se dobro sećam, Usul živi u Argentini.

Vaistinu je tako.

...izvinjavam se, to nisam znao, ali onda će mu možda od koristi biti adresa -...http://fabrikaknjiga.co.yu/

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...izvinjavam se, to nisam znao, ali onda će mu možda od koristi biti adresa -...http://fabrikaknjiga.co.yu/

Sa pomenutog sajta:

QuoteUputstvo za naručivanje "Fabrikinih" knjiga preko interneta (2007-09-15)

Budući da su se sve druge mogućnosti pokazale nepraktičnim, svi koji žive u Srbiji i zainteresovani su da im naše knjige stignu na kućnu adresu treba da posalju poruku na adresu fabrikaknjiga@sezampro.yu u kojoj će navesti koje bi knjige da kupe i na koju adresu da im one budu poslate. Od nas će mailom dobiti broj računa "Fabrike knjiga" na koji treba da uplate iznos koji je na sajtu naveden kao cena knjige. Čim se na izvodu računa pojavi njihova uplata, knjige će im biti poslate. Za ljude koji žive u inostranstvu za sad ne možemo organizovati prodaju preko mreže, pa ih molimo da naše knjige potraže na sajtovima nekoliko internet knjižara u Srbiji i Hrvatskoj.

Ovo praktično znači da ubuduće nećemo slati knjige pouzećem.

U svakom slučaju hvala. Dok je amazona biće i knjiga .

Inace, trenutno citam "Levu stranu druma", Dejana Stojiljkovica, pozajmljenu iz Morticine biblioteke i bas sam prosla deo gde odbija Kiki na takmicenju u ispijanju vinjaka    Moram da priznam da mi citanje ove knjige prija i povremeno se bas dobro nasmejem. Sad sve iscekujem nece li se gl. junak smuvati sa Kiki, koja sam pacenica  

E, da, izvinjavam se i ja Usulu, to mi ovdasnji, navikla stoka a transkripciju  

E, hvala za adresu na kojoj se moze naci casopis 'Rec' (zajedno sa arhivom post-milenijumski izdanih brojeva): mislio sam, sve do veceras, da je odavno ugasen, jer svojom nerentabilnoscu 'ne odgovara' tranzicionim 'uslovima i potrebama trzista, te zahtjevima citalaca' za ko-je-koga-i-novi-tip-kola-te-mobilnog, kadonomedjutim...

Quote from: "otaku"E, da, izvinjavam se i ja Usulu, to mi ovdasnji, navikla stoka a transkripciju  

Ma ajte molim vas, kakvo crno izvinjavanje Da ne bi tvoje poruke ne bih ni cuo za pomenutog pisca. Sad samo da sacekam platicu pa odoh do amazona.

Upravo ne citam,ali sam upravo pazario knjigu,pa da vas obavestim,posto znam da ima ljubitelja.Dakle,Woody Allen,Puko Bezvlasce,Solaris,140 str. 361din.

 Mučninu od Žana Pola  

lijepo piše... brzo idu stranice... međutim ne osjećam ništa  

Quote from: "Truba"  Mučninu od Žana Pola  

lijepo piše... brzo idu stranice... međutim ne osjećam ništa  

ni mučninu?

QuoteMučninu od Žana Pola ... lijepo piše... brzo idu stranice... međutim ne osjećam ništa

Probaj s toplim pivom...

ma brine me što ništa ne osjećam... evo gledam film koji sam ganjao skoro 10 godina...these are the damned
i ništa ne osjećam... ni radost ni oduševljenje...  

isto kao sa knjigom    
što bih trebao osjećati čitajući mučninu???
jel svako posebno nešto osjeća ili su slični osjećaji ako više ljudi čitaju istu knjigu
zapravo što je osjećaj    

Uzmi Cujte Srbi! od dr Rudolfa Arcibalda Rajsa (Logos-Art, 2006, prodavacica tvrdila da je u pitanju integralan tekst, u Bgd-u 100din, a zanimljivo  je da je u Pirotu ista knjizica 150din). Ako ni tad ne osetis nista, ni mucninu, ne znam sta jace da preporucim.

Quote from: "S."Uzmi Cujte Srbi! od dr Rudolfa Arcibalda Rajsa (Logos-Art, 2006, prodavacica tvrdila da je u pitanju integralan tekst, u Bgd-u 100din, a zanimljivo  je da je u Pirotu ista knjizica 150din). Ako ni tad ne osetis nista, ni mucninu, ne znam sta jace da preporucim.

to me podsjeti... vozim se tako pre neki dan autobusom za novi sad, i na sedištu iza mene sjedi žena koju inače poznajem, a priča se po čaršiji da je "poznavala" srpsku socijalističku vrhušku sredine osamdesetih, starija, onako, pedes pet-šes, priča kao navijena, između rečenica jedva stigne da udahne, i tako, dobar dan, dobar dan, poče ona da melje, priča li priča iza mojih leđa, klackamo se svi na razdrndanom šabačkom putu, podne, vrućine, smrad, pejzaži, oglasi za prasiće, sve uobičajeno, kad li se neko vičan svađi doseti i otvori prozor.

naravski, ko i u svakom narodnom autobusu, odma je neko drugi počeo da se žali... ovaj veli duva, ovaj kaže opro sam kosu malopre, ovaj viče poliva me po krstima, i tako se oni žale i kukaju, na šta će stara stambolićeva poznanica kao meni, a malko glasnije, da svi čuju: "ima jedan pisac, on se zove arčibald rajs, bio je lekar, i posmatro je srbiju i srbe, znaš, napiso je knjigu jednu čujte srbi, i on kaže, ja ne razumem zašto se srbi toliko plaše promaje, pa to je samo čist vazduh?"

to je meni mnogo smešno bilo, ali sam se uzdržavao da se smejem. kad, ne lezi vraže... onda je došla kondukterka da naplati kartu ovoj torokuši i divi KPS-a, i nešto su se raskusuravale njih dve, pa se zamalo i posvađale, oće li neće li, tu su se dogovorile šta i kako, smirile se strasti, kad li ti moja zajedljiva poznanica kaže kondukterki, najednom ljubazno i ozbiljno: e izvinte, sad smo sve rešile, i moram da vam kažem - što vi dobro obavljate svoj posao, baš se vidi da vam leži, da ste kao stvoreni za kondukterku.

a kondukterka se nasmeši, vidiš da joj je milo, i ode.

Žiko, urgiraj da se ta tvoja poznanica prijavi na ovaj forum  

@Zika

Tipicno. Svi sve znaju, ali procitao niko nije. U knjizici (opet,ponavljam, pod uslovom da prodavacica nije slagala) nema nista o promaji. Jeste jedan odeljak nekako van price (Studentska omladina), ali ako neko nije dopisivao originalno stivo, onda ne ostaje nista drugo no da se prihvati da, eto, i  u pronicljivom coveku kratkovidost u ponekim temama - postoji.

A zanimljiv covek bio, taj Dr R. Arcibald Rajs - ako ni po cemu drugome onda po tome sto je uspeo da umre pre nego se rodio - kako se na Projektu Rastko kaze:

                                           "Arčibald Rajs
(Hehtzberg u Badenu, 8. jul 1875 - Beograd, 8. avgust 1829)"

Quote from: "neka kokoš""ima jedan pisac, on se zove arčibald rajs, bio je lekar, i posmatro je srbiju i srbe, znaš, napiso je knjigu jednu čujte srbi, i on kaže, ja ne razumem zašto se srbi toliko plaše promaje, pa to je samo čist vazduh?"

ovu imbecilnu prijavu sam već negde čuo, čini mi se da je baš i na ovom forumu neko citirao.
mislim, treba li ikome sa više od 3 ganglije objašnjavati da promaju ne čini JEDAN otvoren prozor ('čist vazduh') već STRUJANJE vazduha koje čine otvorena DVA ILI VIŠE prozora/vrata, i koje zaista JESTE / može da bude pogubno po zdravlje?

uostalom, i veliki dario arđento je snimio nekoliko filmova na tu temu, recimo, čitava fenomena se bavi baš tim ludačkim vetrom i promajom koji u švajc. alpima izazivaju ludilo, mutacije i druge tegobe, a posle se toj temi vratio i na kraju opere, gde takođe prostranstva čistog vazduha i promaje glavnu junakinju vode u LUDILO!!!!

Quote from: "Ghoul"dario arđento je snimio nekoliko filmova na tu temu, recimo, čitava fenomena se bavi baš tim ludačkim vetrom i promajom koji u švajc. alpima izazivaju ludilo, mutacije i druge tegobe,

Aha... Znaci, Turci su Srbe vekovima izlagali promaji, pa je tako doslo do mutacija, ludila i tegoba koje mozemo da konstatujemo medju populacijom danas.

Nije smešno to što se čuvamo od promaje, nego to što nam je promaja opasnija od cigareta, alkohola, nebalansirane ishrane tj. masti, stresa, i sveukupnog lošeg standarda. Ako čuvaš zdravlje, onda ga čuvaj brate skroz. Ali ne, samo promaja ne može da se istrpi, a sve ostalo može.

ma nije isto... promaju ti neko drugi pravi
a ti se sam opijaš na rakijadama i ždereš maSTNo  

elem ni droga ni alkohol ni cigare mi ništa ne znače... ništa ne osjećam  

da pokrenemo novi topik o osjećajima

ps. ima nade... evo tehnopriest mi bude neke osjećaje  

Chernobyl Strawberries: A Memoir
Vesna Goldsworthy

Knjiga koju sam procitao lezeci na plazi i koju verovatno ne bih citao u drugim uslovima. Sentimentalno putovanje kroz Vesnino beogradsko detinjstvo i mladost, ima prilicno opstih mesta namenjenih engleskim citaocima. Tekst je bolji kada se ne trudi da pokaze "kakvi smo mi", nego kada govori o sebi. Uprkos "ispovednom" stilu, Vesna se zadrzala samo na povrsini sopstvenog zivota i misli, tako da, uprkos slikovitosti, njena knjiga ostaje na nivou zanimljivijeg turistickog vodica. Iskreno se nadam da je uspela da se izleci od raka i da ce mozda moci da napise nesto kvalitetnije od ove 55. kopije "Grlom u jagode".

I, kakvi smo mi? Ali napiši samo lepe stvari