ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pa dobro, ygg, reče Gudeja da joj se Otporna na vatru najviše sviđa od svih koje je pisao za radionicu...

Quote from: Ygg on 11-04-2011, 00:56:56

Quote from: Gudeja on 11-04-2011, 00:51:37
Heh, tak sad videh...Boban je autor priče Otporna na vatru!!!! Konačno da mi se dopadne nešto što je pisao za radionicu.
Nema veze B. što nisi prvi, ova ti je ubedljivo najbolja priča do sad.

Jesi li ti pročitala išta što je Boban napisao van radionice? Ijednu njegovu priču ili roman? Otporna na vatru je prosječna pričica, daleko ispod kvaliteta drugih Bobanovih pisanija.

Ygg, naravno da sam pročitala (Otisak zveri u pepelu, Poslednji Srbin, Protiv Irvinga etc..), ne drami. Mislila sam na priče s radionice, ova je prva koja mi se dopala.

Edit: D. me preteče.

Quote from: D. on 08-04-2011, 03:13:34

9. Otporna na vatru - ni ova me priča nije posebno dojmila. Osim što sam odmah skapirala o čemu se radi, nije mi se dopalo to što ženski lik nije ljudsko biće, i time je opet lukavo izbegnuta prava karakterizacija. Korektno napisana, ali bez dubljeg utiska na prvo čitanje (ako autor bude želeo, pročitaću opet i dati detaljniju analizu).

A nakon objavljivanja rezultata:

Quote from: D.Bobanova priča je sjajna.
Sjajna.
Ne treba mu ni minut više.
Treba mu samo da piše na temu.

Zar samo ja vidim transformaciju u njegovom pismu? On je menjao izraz zarad ove priče. Možda nije pisao o ženi, ali je pisao iz ženskog ugla i pera. Što je mnogo više nego što je većina uradila.

Pa rekoh, tehnika ne liči na Bobanovu. Tema je promašena (po mom mišljenju). Ali kada se poveže autor sa pričom, nikada ne bih pretpostavila da je ova nežna priča Bobanova. Baš se potrudio, odlika majstora.

I dalje bih glasala kako sam glasala, ali ovakva transformacija pera je retka.

Ja ću se opet osvrnuti na Džekovu priču.
Ona pokazuje najveću njegovu slabost, a to je karakterizacija likova.
Ljudi hvale njegovu karakterizaciju, čak ga je i Radmilo svojevremeno podržao, ali sam nakon ove priče shvatio šta se tu događa.
Džek je dobar slikar onoga što vidi i ono što je sam nesporno iskusio lepo opisuje.
Ljude koje ocrtava verno su nekakvi osobe s margine, često razna sitna vojska, preprodavci, špekulanti, zajebanti, alkosi...
Njegov ženski lik ovde izgleda kao da je muški lik.
Džek jednostavno ume dobro da oslika ono što vidi, ali nije ovladao tehnikom imitiranja, pretvaranja, uživljavanja i pisanja o stvarima koje nije iskusio. Ne ume da vara, ne ume da laže, ne ume da se pretvara.
Zato se Radmilu dopao u nekim ranijim i objavljenim delima jer tamo koketira sa likovima iz svog univerzuma. Radmilo je pogrešno zaključio da je Džek sjajan u karakterizaciji polusveta.
Džeku predstoji dosta truda i rada da ispegla ove manjkavosti.

Quote from: Boban on 11-04-2011, 01:19:10
Džek je dobar slikar onoga što vidi i ono što je sam nesporno iskusio lepo opisuje.
Ljude koje ocrtava verno su nekakvi osobe s margine, često razna sitna vojska, preprodavci, špekulanti, zajebanti, alkosi...

A zašto nije dozvoljeno da neko ostane u svom univerzumu, da opisuje ono što zna ako je u tome dobar?

P.S.
Izvinjavam se svima, boki me je zaista iznenadio. Stvarno izgleda ružno sve ovo...

Problem je što će mu uskoro sve priče ličiti jedna na druge, svi likovi jedni na druge; kada njegovim svetom prošeta putnik namernik drugačijeg kova, biće pogrešno okarakterisan.
Ne može pisac da bude samo onaj ko piše iz ličnog iskustva jednu stvar; pisac mora da bude kao glumac, sposoban za sve vrste transformacije.

anomandere,

ova priča ti je mnogo bolja od prethodne, ja bih definitivno malo skratila opis telenovele, a dodala na karakterizaciji dace. rečenicama ne bi škodilo peglanje, ali, sve u svemu, priča je lepa.

U pravu si Anomandere. Za par desetina minuta baciću ti obećanu detaljniju analizu.

Eto, Bata ume (relativno) lepo da pita, umesto da donosi pogrešne zaključke (mada, ne - nisam asistentkinja na filologiji). Nisam uopšte asistentkinja, istraživačica sam u centru za ljudsku bezbednost. Nemam nameru da se zadržavam na faxu u bilo kom svojstvu, a doktorske me baš i ne interesuju u ovom trenutku.

E, hvala Lilit, i meni se čini da je napredak u odnosu na prošlu.
Imao sam problema i sa krajem priče, a i čemu posvetiti veću pažnju- probao sam Dacin karakter prikazati kroz neke detalje, a da sama priča sa Čejen eksperimentom bude intrigantnija... al verovatno nisam smućkao kako je trebalo  .

bobane,

i da je 100 puta legenda, meni kraj smeta. jbg.
odradio si najbolju karakrerizaciju, sa zenske tacke gledista, i zato je zavrsnica morala biti ubedljivija. mislim bar.

tek sad mi ništa nije jasno, zašto se filolog bavi ljudskom bezbjednošću... mada i predsjednik nam je psiholog, sve kombinacije su moguće...

A ko je tebi rekao da sam filološkinja? Ne znam odakle ti to, ali i ne vidim zašto svi ovde imaju poriv da razapinju moj lični i profesionalni život. Neka vam bude dovoljno ovo što sam vam rekla.

Batice, komentariši priče malo, nemoj samo da zvrjiš po topiku bezveze.

(nadam se da sve ovo ide na deponiju)

Pročitao "Kamen u bubregu". Auh. Znam i zašto sam u prvom pokušaju odustao, a to nije Krip (podsetilo me jedenje zida, a ne stil pisanja), već ono što bi braća Englezi rekli uneven pisanje. Ima tu sjajnih momenata, u početku, rastrzanog toka misli itsl, na fini se način sugeriše loše mentalno stanje glavne protagonistkinje (to je Sintetik, vidim, nahvalio pa da ne ponavljam), ali je to garninarno krajnje neuverljivim i izveštačenim rečenicama, pogotovo u upravom govoru. Na to sam osetljiv i zbog neuverljivih rečenica često odustajem od čitanja. Mislim da bi, ako već pisac nije siguran u sebe, trebalo naglas da pročita ono što je drugome stavio u usta, pa da razmisli da li bi iko tako nešto izgovorio, a da nije lik iz filma ("oprostite što zabadam nos"?! Aman...). "Riba je luda" je easy way out, jer autor kad se potrudi može bolje. Recimo, opis objašnjenja iščašene je veoma dobro odrađen, ali opet škripi to što, ma koliko ona zaista živopisno delovala u objašnjenju kako je i zašto do iščašenja došlo (ovaj deo sam bukvalno vizuelizovao), ne uklapa se uz čitanje Kamasutre. Mene pisac nije ubedio da bi lik koji tako govori u bolnici čitao Kamasutru. A opet, detalj da je Kamasutra pobrkana sa Zaratustrom je fenomenalan. Rekoh li ja da je priča uneven što kažu braća Englezi?

Izlazak u hodnik i promena pripovedača je more of the same - nepotreban razgovor doktora koji ne doprinosi karakterizaciji jer ih posle ionako razlikujemo po ludačinoj vizuelnoj percepciji (Lepši i Ružniji - eto to je odličan deo). Tek tu, kad je manje priče iz prvog lica koje trpi pravopisne i stilske greške, vidi da se ovaj tekst vapi za lektorom, ali i nesnalaženje autora kad se izmesti iz prvog lica. Recimo, neka me neko ispravi ako grešim, ali... "Devojka poče da se trese, oči joj se izvrnuše i ona pade na pod. Doktori joj prilaze..." Trebalo bi "doktori joj priđoše..." itd.

Ima i tipično početničkih rečenica tipa "Obojica prasnuše u smeh koji je odjekivao hodnikom". Elem, ne mogu da kažem da mi se priča nije dopala jer ima odličnih detalja. Ali stil, Bato, stil... Tvoje recenzije su stilski mnogo uklopljenije, ali ovo je neka sasvim druga teritorija. Potrebno je mnogo poliranja. Ova priča me je podsetila na kravu koja da mleko, pa se ritne i prospe. I tako nekoliko puta. Mada, kad bolje razmislim, to je to. Neotesani Bata. Am I right or am I right?

Quote from: Anomander Rejk on 11-04-2011, 01:49:08
E, hvala Lilit, i meni se čini da je napredak u odnosu na prošlu.
Imao sam problema i sa krajem priče, a i čemu posvetiti veću pažnju- probao sam Dacin karakter prikazati kroz neke detalje, a da sama priča sa Čejen eksperimentom bude intrigantnija... al verovatno nisam smućkao kako je trebalo  .

Добра је прича, чим сам ја за њу гласао. Оно што ми је засметало, а што сам већ рекао, је директно помињање речи уљез и номади. Уљез је ипак у сврси приче и има смисла, али она реченица (извини вероватно ћу је погрешно цитирати) - "Ми смо као неки виртуелни номади, знаш" је тотално непотребна, бар по мом мишљењу.

Sto posto pogođeno. Ja sam još početkom radionice rekao da je ovo pisanije za mene iscrpljujuće, jer teško postižem da tekst bude tečan. Ali mislim da ću da odradim još jedan krug.

Na kraj priče je ipak uticalo ponašanje naše omiljene forumašice, tako je kako je.

A žena u gipsu je stvarno postojala, kao i djevojka za kamenjem iz bubrega (mislim bolnička scena, ne i kasnije, that's all D), kao i bilde(r), to mi je ortak iz gimnazije

Jebiga, priča se tetura nekako sve dok je pišem na osnovu onoga što sam doživio...

-------------------------------

I da, riba s početka je naravno iz Markesovih Sto godina samoće, jede malter, udaje se za mornara sa tetoviranim klavir-štimerom...

Meni će jedenje maltera biti uvek Krip i samo Krip. Jebeš Markesa kad sam sin celuloida.

Sad se i meni čini da jest nezgrapna Savajate,  vuče na bespotrebno objašnjavanje, ali kad pišeš nekako ti izmaknu takve stvari... tek posle skontaš da nije tako trebalo, ali već prošo voz...
Bato, možda ti se sve ovo svidi, pa ćeš odraditi još krugova i krugova  

10. Daca i Huan - za početak, ova priča ima jedan inteligentno duhovit momenat, koji je jedini uspeo da me nasmeje u ovom krugu - građane Podgorice. Međutim, ova vest nije baš odmah na početku. Prvo idu crne vesti i to me je uznemirilo, a i u neprirodnom je kontrastu sa trećom vešću. No, hajde, stigla sam do grokčućih građana i to me je razveselilo.

Ne zameram upotrebu reči uljez jedino u ovoj priči, jer se u ovom slučaju bukvalno i radi o strancu u devojčinoj glavi. Nomadi koji se kasnije pominju stvarno su višak (što reče Savajat).

Ono što me je osvojilo je odnos između oca i ćerke, koji je prilično verno opisan, za razliku od same devojke, oko koje se autor i nije mnogo trudio. Čar priče je, međutim, u autentičnim detaljima koji se dovoljno verno ponavljaju da čine ceo mozaik neobičnosti i različitosti. Na primer - pekmez-opasnica, majica sa ekskurzije, otkrivanje intime razmišljanjem o Huanu, opis oca (sa naznakama da je samohran)... sve je to veoma životno i u toj sposobnosti da živo opiše opipljive svakodnevne detalje leži autorov talenat.

Moje je mišljenje da je greška što je radnja grubo prekinuta opisom dva Amera. Mene je Boban jednom prilikom učio da je bolje da, za početak, izvedem priču kao celinu, bez nasilnog prekidanja opisivanjima, jer to trivijalizuje priču, i otprilike je najlaičkiji mogući način da se pojasni radnja priče. Bolje je, izazovnije i tečnije da priča ide u jednom "komadu". I zaista, ovde dva Amera na najgrublji mogući način demistifikuju atmosferu koja je pažljivo, čini mi se, građena u prvom delu. Njihov razgovor je neinteresantan, a ni ja lično ne volim kada mi autor sve crta, ne dozvoljavajući mi da učestvujem u priči.

Ne želim da savetujem, jer mi savetovanje ne pripada. Ali ću reći da bih, sledeći Bobanove savete, ovde ostala na devojci i njenom iskustvu, i kroz njenu vizuru izvela priču do kraja. Ako i ne tako, onda bih se prebacila na Amere, ali bih bolje povezala prelaz, on ne bi bio tako nagao i odsečan jer to ubija misterioznost priče.

Kada se radnja vratila na Dacu i oca, odahnula sam. Priča se vratila u okvire zanimljivog, i lepo je privedena kraju. Dopada mi se oneobičavanje u kom na početku i ne slutimo da Daca ima određene "moći", da bismo kasnije saznali da može da utiče na događaje. E, sad, ovde se javlja i najveći problem u logici priče, koji je mogao biti izbegnut samo jednom dodatnom rečenicom: zašto Daca nije ranije uticala na Huana? Zašto se nervirala? Zašto je uopšte dozvolila da joj se uljez toliko dugo mota po glavi? U stvari, nejasno je od kog trenutka je uljez, zapravo, u njenoj glavi? Malo dublja karakterizacija njene ličnosti mogla je da reši logički problem u kom devojčica sa takvim sposobnostima živi sasvim prosečno.

Kraj je dobar, jedan od najboljih u krugu, ako zamislimo da je bilo rečenice koja pojašnjava Dacin izbor načina života.

Što se tiče stila - vidi se da si skratio rečenice, oslobađao se viška. Tu i tamo ti je problem red reči u rečenici: "Snažan je uljez" - narušava dinamiku priče, "Uljez je snažan" mi zvuči uklopljenije u celinu. Ima i reči koje se ponavljaju u istoj ili uzastopnoj rečenici: "Dok mi se njegov vrat prosto nudi, pogled mi pada na majicu... tu sam mu majicu....". Zamenica ("nju") je mogla da odradi posao ovde.

Infinitiv kao poslednja reč u priči takođe ruši dinamiku. Možda bi trebalo da čitaš svoje priče naglas i ispravljaš ili brišeš sve gde ti zapinju jezik i moždani talasi.

Zanimljiva i, tu i tamo, dirljiva priča.



Ko želi detaljnu analizu, nek se javi.

Anomander, imam još par kečeva u rukavu, you haven't seen nothing yet!

Quote from: John Reynolds on 11-04-2011, 02:14:53
Meni će jedenje maltera biti uvek Krip i samo Krip. Jebeš Markesa kad sam sin celuloida.

Mene sad sramota da pitam odakle je ta Kripova scena?

Zaboga, pa u "Tito i ja" jede zid.

Stevo! Crvendać je tvoja priča?! Bože, ja sam mislio da ju je pisala Plut!
Anomandere - odlična priča, glasao za nju - bolje od svega što sam od tebe pročitao.
D. - E baš si mi ga odbrusila - pa ja sam hteo samo da ti ukažem na ono što mi se ne dopada u tvome pisanju. Ali O.K. ako ti to ne pomaže, povlačim sve što sam rekao.
Boban me je prešao. Bio sam siguran da je učestvovao, ali da je to njegova priča - e to nisam ni pretpostavljao.
Savajate, možeš ti to i bolje. Iznenadilo me je da su Ašina vremena tvoja priča. Ali čestitam što si najzad skupio snage da učestvuješ.

Da me jebeš sad ne sjećam se... ama ti mene zajebavaš, gdje bre jede zid?

Jedino ako nije negdje na početku, prije nego što pobjedi na takmičenju, kao da mi se javlja iz malog mozga da je tada bilo.

Quote from: Bata Trokrilni on 11-04-2011, 02:47:03
Da me jebeš sad ne sjećam se... ama ti mene zajebavaš, gdje bre jede zid?

Jedino ako nije negdje na početku, prije nego što pobjedi na takmičenju, kao da mi se javlja iz malog mozga da je tada bilo.

Ladno sam se ulogovao nazad zbog ovoga. Jbt, pa to je jedan od najupečatljivijih detalja. Jede zid i izvlači grdnje zbog toga. Ima i deo gde je otvoreno kaže da je rupa sve veća i veća, to jest Krip ne odustaje. Eto ti materijal za analizu. Ja se kasnom Markoviću iz principa ne vraćam. 

8:17

Tito i Ja (1992)

Quote from: Stipan on 11-04-2011, 02:44:46
Stevo! Crvendać je tvoja priča?! Bože, ja sam mislio da ju je pisala Plut!

Misliti i cveće na forumu brati... 

Dobra priča, bre. Ali već sam rekao šta mislim o njoj. Neću se ponavljati.

Quote from: Stipan on 11-04-2011, 02:44:46
D. - E baš si mi ga odbrusila - pa ja sam hteo samo da ti ukažem na ono što mi se ne dopada u tvome pisanju. Ali O.K. ako ti to ne pomaže, povlačim sve što sam rekao.

A ti kao nisi očekivao da ću da ti odbrusim?  

Nemoj da povlačiš. Daj još, bre.  


Savajate, ako ti je za utehu - veoma lagano sam pročitala Ašina vremena, a priča mi je bila simpatična i zanimljiva. Uvrnuta je i zato posebna. Besmislen kraj kvari utisak. Ideja nije problem u ovoj priči, već stil. No, to se vežba i vežba i vežba...

Dobićeš ti još, ali ima da se strpiš do majskog kruga...

A ti nećeš detaljniju analizu tvoje priče?

Hoću, ali mislio sam da to već znaš.

Ček da razmislim da li mi se spava. Ako da - stiže sutra.

Važi. 

Vatrene orhideje bleštavila — Dzek svih zanata
Priča kojoj sam dao 2 poena. Čudi me toliko loš plasman..

Otporna na vatru — Boban
Za ovu priču sam rekao da ne znam ni sam šta me je osvojilo, ali sam joj dao bod. Sad znam. Odlučila je ruka majstora.

Premeštaj — Dacko
Za ovu priču sam rekao da bih voleo da znam ko je napisao. Uh, samo da nije tog lokalizma...

Ključna razlika — Ivica
Ivicu ne mogu nikako da omašim u glasanju. U svim dosadašnjim krugovima je dobio moj glas, pa tako i sada.

Ćuti tiše — Mims
Uh, gde sam Mimsicu onako očepio. Inače cenim njeno pisanje.

Dogovor — Plut
Isto kao za Mims - baš sam je dokačio, pa mi sad žao.

Quote from: Anomander Rejk on 11-04-2011, 02:19:43
Sad se i meni čini da jest nezgrapna Savajate,  vuče na bespotrebno objašnjavanje, ali kad pišeš nekako ti izmaknu takve stvari... tek posle skontaš da nije tako trebalo, ali već prošo voz...

Причај ми о томе...

Quote from: Stipan on 11-04-2011, 02:44:46
Stevo! Crvendać je tvoja priča?! Bože, ja sam mislio da ju je pisala Plut!

И мени је пало на памет да је то Плут, али нисам веровао да би она толико занемарила задатак...у сваком случају, ово ми је најбоља Стевина са радионице.

Quote from: Stipan on 11-04-2011, 02:44:46
Savajate, možeš ti to i bolje. Iznenadilo me je da su Ašina vremena tvoja priča. Ali čestitam što si najzad skupio snage da učestvuješ.

Опет то прецењивање Можда имам повремене lucida intervala у постовима, али кад дође до писања нечег конкретног, ееее..

Pa, dobro, u prošlom krugu sam ja bio pretposlednji, a vidi me sada. Nemoj sad da mi se razočaraš.
Možda u sledećem krugu budeš baš ti među prvih pet, nikad se ne zna.

Да би се човек разочарао потребно је да се нечему нада, а ја се нисам надао неком претерано добром пласману...кад сам говорио да ћу бити задњи нисам се зајебавао Наравно, желео бих да сам боље прошао, али људи нису препознали генијалност моје приче, шта да се ради...

Quote from: lilit_depp on 11-04-2011, 01:44:52
anomandere,

ova priča ti je mnogo bolja od prethodne, ja bih definitivno malo skratila opis telenovele, a dodala na karakterizaciji dace. rečenicama ne bi škodilo peglanje, ali, sve u svemu, priča je lepa.

Jutros mi je kafa nekako gorka, pa ću samo da se zadovoljim Lillitinim postom. Praktično nemam šta da dodam, ali ni da oduzmem. Inače, imam nameru da se zadržim na Džekovoj priči, jer je Boban našao još jednu priliku da mi objasni gde sam pogrešio.

Pošto je Plut prošli put rekla da voli da čuje zašto neko nije glasao za nju, reći ću nešto detaljnije o njenoj priči.
Najviše me je odbilo što ja nigde ne vidim niti uljeze, niti nomade. Dakle promašena tema.
Plutica dobro piše, samo je tema ove priče za nekoga poput mene pomalo dosadna. Deluje mi pomalo rasplinuto.
Ovoga puta nije bila teška za praćenje (što sam joj u prošlom krugu zamerio), pre svega zbog toga što je Pluticina tehnika pisanja prilagođena mom mentalitetu. Oduševio sam se rečnikom ( pincle,  potpurije,  cipelarnik, uglancao ćelu), a o nadimcima ( Aksentije Potpurić, Mirišljavi Aksa, Aksis od Potpurija) da i ne pričam.
Eto. 

Ako te je najviše odbilo to što nigde ne vidiš uljeze ili nomade, onda si mogao da joj daš glas - jer ta priča nije promašila temu.  

To ti je isto kao kada si mene pitao zašto Gregor misli o deci, kakve to veze ima sa radnjom, a u pasusu pre toga ga je majka iznapušavala što nema unuke, ubacila mu crv da razmišlja o deci i biološkom satu, što vodi razlici između muškog i ženskog sata - jednostavno si propustio da pročitaš, ukečiš... Tako je i sa Plut. Aksa je stranac u sopstvenoj smrti.

Plut, lepšavo pisanje, imaš specifičnu nežnost u peru koja me uvek dojmi. Jedino mi se pojedine rečenice nisu dopale... Mogu i da ti kažem zašto, ako te uopšte zanima...

Nisam dao glas ni tebi - Valkiro!

Pa dobro, Stipane, mislim da ti i ja imamo različite ukuse, što je normalno... A i da mi je do glasova sigurno ne bih pisala to što sam poslala u krug.

A zašto "valkira", bre?

To su ti ratnice. Smisli sama zašto "valkira", bre? Smile

Valkire nisu baš ratnice. One određuju ko umire u borbi i odnose poginule u onostrano.

Eh, ovo je još bolje.

Mislim da ima pozitivnih stvari. Ivica se vratio, i to onako kako treba. Stipanova priča je mnogo bolja nego njegove ranije. Stevo je pri vrhu, gde mu je objektivno i mesto.
Da ne nabrajam i ostale, da se ne uobraze  . Scallop i Boban su nam podarili lepe priče, iz kojih se može dosta toga naučiti. Dobili smo i nove učesnike.

A Stevo i Stipan su i ovako uobraženi. A? 

Kamen u bubregu je daleko od dobre priče, ali poseduje sirovu upečatljivost određenih slika, kao i priličnu dozu originalnosti, pa sam joj dao bodove da ohrabrim pisca da nauči da piše. Mnogi imaju prihvatljiv stil, ali nemaju šta da kažu.

To je ona Bobanova priča da ocenjujemo ideje umesto tehnike, a tehnika bi u radionici trebalo da bude primarna...

Inače se ne bi desilo da Boban (!) dobije "preporuku" da piše duže (?).

Mene je naterao na razmišljanje o ocenjivanju u sledećem krugu...

Ako je odgovornost na meni, a verovatno da jeste, dozvolite meni grešnom da branim Džeka, ako već ne mogu da odbranim sebe. Da, priznajem materinstvo, ja sam u njemu video svežinu koje najčešće više nema kod domaćih pisaca fantastike, ja sam video podjebavanje na temama gde drugi obese jaram pa ih teraju kao volove pred sobom. Moguće je da sam ga prerano ispustio kad je otkrio ljubav prema tatku Bobanu, bilo je i ljubomore u tome, ali sam koristio svaku priliku da ukažem na napredak u savladavanju jezika koji je promakao pored njega, na izlišnost da u ono što piše unese neprimerenu količinu emocija.

Džek je borac koji se bori sa većim problemima nego naši standardni pisci u pokušaju koji problem imaju u ličnoj zapuštenosti. Danas on više ima problem sa i dalje oskudnim rečnikom nego sa vizijom onoga što želi da napiše. Priča rogobatnog naslova, a on voli rogobatne naslove, trebalo je da nam saopšti kako ćemo jednog dana uništiti civilizaciju i neminovno se vratiti do pećine. Naravno da je to mučna tema za kratku priču i da bi iskusniji lako odustali, ali Džek ne bi bio Džek da nije pokušao. On će fino i efektno nacrtati svet, možda bismo mogli da zamerimo na pravim linijama puta, vodenog toka, reda orhideja, ali možemo da ujašemo na škunu i krenem sa poslednjom trojkom u fatalnu recesiju sveta. (Napomenuću da je i ovde, kao i u više priča na radionici, previše likova.)

Na ovom mestu moram da se složim sa Bobanom. Džek još ne zna da likovi ne smeju da budu kliše, da i kad su poslednji moraju da budu posebni. Već sam mu ukazivao da takvi likovi ,,ne piju vodu", ali ću prihvatiti da nije imao vremena da ih bolje osmisli. I, onda, kad misli da treba da digne naboj u priči, on usrlja u banalni stereotip, misli da ,,pumpa" priču, a razbija je do besmisla. Da bismo bolje prepoznali šta se dešava tokom takvog ,,pumpanja" prilažem deo priče, gde je primetno da se gubi i ono što je do sada naučio. Rečenice postaju krajnje nepravilne, stereotipne i bez ličnog pečata. Jedino reč blesak je pravilna. Evo, pogledajte:

Znala sam, sve vreme, da će do ovoga da dođe. Alkohol je oslobodio zver, dao podsticaj i moje slutnje se ostvaruju. Strah mi se uvlači u um a drhtaji u mišiće. Dah mi se gubi, svest grozničavo traži izlaz iz situacije.

Namah žalim na onom trenutku afekcije, privlačnosti, ka tom korpulentnom čoveku, kada mi je pomogao da se popnem u kola, neposredno nakon buđenja. Njegove maljave i snažne ruke, koje su me podigle do stepenika su izazvale blesak divljeg uzbuđenja koje su mi ukrutile bradavice. Tada sam zanemarila njegovu prizemnu prirodu muškarca, ustupajući je sopstvenom željom.

Prilazi mi. Izraz zveri na njegovom licu me nagoni da se okrenem, da bežim, trčim koliko me noge nose ali ne mogu. Stojim kao ukopana u mestu, nemoćna da se otmem obamrlosti tela i straha koji mi sputava noge za beg. Ni gađenje pred onim što će se desiti ih ne oslobađa.
Zastaje ispred mene i diže slobodnu ruku ka mojim grudima. Pištolj, zlokoban u svojoj svrsi, mu sputava drugu da me zgrabi i baci na tlo.