ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pa, na pijacama sada prodaje mnogo malih proizvodžača uteranih na regularne tezge. Oni malo viđeniji više ne rizikuju sa lošom robom jer se kupci čas posla okrenu na drugu stranu.

Nego, jedno nekrkanluško pitanjce: Maja i ja se spremamo na letovanje - prvo nakon što se razbolela - i ona se zaljubila u Pelion. Znam da si letovao u Grčkoj, pa me zanima da li poznaješ taj kraj? Mesto se zove Kalanera.

Ja sam 30 godina letovao 3 kilometra bliže Volosu - Kato Gatzea. Mislim da se lošije provode oni koji odu bez kola. Za vas mlade suština je landranje na sve strane, ejr ima šta da se vidi.

http://boingboing.net/2012/02/27/chocopornoholic-cook-book-come.html
malo mi nedobro od ovih slika, i jede mi se čokolada



itd ...

radost, sreća...bakina tajna po samoposlugama u imperiji.

ein paar minuten später...

I, kako da sad kažem da je tu nešto fejk? Tanjir ne može da se za nekoliko minuta pretvori u plastiku. 

Neke pomazuju Hrista a neke pomazuju teglu s ajvarom 

Quote from: scallop on 29-02-2012, 16:17:43
I, kako da sad kažem da je tu nešto fejk? Tanjir ne može da se za nekoliko minuta pretvori u plastiku. 

to je bre celofan od pojedenog leba.
ako proveris meta fajlove fotki , a posto mi vise nista ne verujes, kazace ti se da ja uvek govorim istinu i samo istinu. posebno kad je hrana u pitanju.
a to sto bakinu tajnu imam u prodavnicama, to me obradovalo vise od bilo cega u poslednjih nekoliko meseci.

Mi smo se danas otvorili za pinđur Bakina tajna inspirisani Plutinim vapajem da se podrže domaći proizvođači. Vredi. 

Na tim fotkama jedino je plajvaz autentičan. 

ne teraj me da vadim teglu iz kante.

Ma, znam da možeš da izedeš sve iz tegle. Da si bila na choucroute ne bi nam zaostajao još za dva puta. Aber, ein paar minuten...

aaaa, pa misliš da je trebalo da napišem: - a few minutes later...


ili bi bio zadovoljan srpskom izvedbom? mislim, nadam se da moje ješne sposobnosti ne dovodiš u pitanje? nije se radilo ni o dvocifrenom broju minuta.

What is the difference between few and a few? Few is not enough, and a few is not many.

sta god da je difference, ajvar je bio prva liga.

i dosta vise mog smaranja. nego, da li znas ima li kakva kafana koja pravi salcice u beogradu? i jos neka u kojoj ima knedli sa sljivama?

Sa salčićima je sigurno problem, jer salo mora da bude čisto, oprano i - sirovo. Za knedle ne znam, mora da ima negde, a za dobre ljude, koji se ne prepiru oko svake sitnice, može i da se sredi. Radmila kaže da ima jedan paket šljiva u frižideru.

ooo, najbolje ce onda biti da ne dolazim mesec dana na sagitu.

pozdravi zenu i kazi joj hvala.

Knedle sa šljivama imali su u Srpskoj kafani, ali možda su se modernizovali...

Morao sam ovo da isprobam.

Sećam se kako mi se keva zblanula '77-8. kad je skontala da niko od ženskog roda u Milni na Braču ne pravi paradajz sok. Ono, za zimu. Kazle joj, "Pa, ima u radnji!?".


Čitam sad ovo, i nemrem vjerovat.

ma stevo, ja kad dolazim u beograd, ne vidim belu macku posto obicno dodjem na 3-4 dana. knedle ne mogu stalno da pravim posto me smara proces s krompirom, a jela bih ih svakog dana 3x dnevno.
salcice mi je keva pravila stalno, no to je uminulo poslednnjih godina posto sam je logisticki angazovala, zena, i da hoce, ne stize nista osim sne-nokli.

a kad ovo vidim, srce mi brze zakuca.

sažaljevam vas koji ajvare, pinđure i ostale bakine tajne morate da kupujete u prodavnicama i još da se slikate po belosvetskim klozetima s njihovim praznim teglama.

ja to sve imam kućno pravljeno iz sopstvene bašte kraj nišave.

ali nema veze, evo nešto sasvim drugačije: kiseo kupus sa kolenicom i domaće mešeni & pečeni integralni lebac, sve sočinio moj dragi negotinsko-beogradski domaćin horla tomahawk.

jojjj, crko dabogda! kiseli kupus sa kolenicom mi je jedno od omiljenih jela! neko je privilegovan, a neko se muči, tako je vazda bilo. ej zivote varalico!

there, there, samo bez crkavanja!
ako mi nekad dođeš na noge, u nišku banju, pokloniću ti teglu domaćeg niškobanjskog ajvara, da lakše podneseš to tvoje gastarbajtersko crnčenje po bezdušnoj i bezajvarskoj tuđini...

Dimljeni sir iz Malih Pijaca


Palačinke sa home made pudingom

Nešto što nam je keva pravila davnih dana. Nažalost, njen ,,Žuti kuvar" (rukom ispisana A4 formata sveska tvrdih korica navedene boje) je netragom izgubljen, ali moj proizvod sasvim liči originalu, naravno uz po neku izmenicu.
Oko imena se još nismo dogovorili, zovemo ga ,,ono testo sa sirom". U pekari bi ih zvali valjda ,,puž".

U dva deci mlakog mleka izmrviti veću polovinu svežeg kvasca (oko 30g), dodati kašičicu soli, kašiku šećera i brašna da se sve umuti u žitko testo kao za palačinke. Ostaviti na toplom mesto 20-25min. da krene.

U vanglu izručiti 1Kg brašna (tip-500), smesu poraslog kvasca (može i jaje, ko voli žuće testo, mada uz sve kalorije koje slede sumnjam da je potrebno), i oko pola litre mlakog mleka. Sve to dobro umutiti varjačom dok se ne sjedini, pa
- ko voli da šamara nek nastavi šakom
- kome nije žao miksera nek nastavi sa onim jačim spiralnim metlicama za testa.

Cilj je ubaciti što više vazduha u testo i finalno ga sjediniti (što se ono kaže, da postane ,,svilenkasto"). Sledi moj omiljeni deo – pokriti krpom i ostaviti na oko 2 sata da naraste (na toplom mestu).

Pripremiti i ohladiti (ne rashladiti) 4-5 kašika margarina da spremno sačeka kraj dizanja testa.

Kad bude ,,drž ne daj, vraćaj u vanglu", astal posuti brašnom (ne štedeti), premesiti tek da se formira jufka. Neko i tad ostavi testo da se malo odmori, ja nemam živaca, pospem još brašna (oće da se baš dosadno lepi) i dugačkom oklagijom rastežem testo. Što tanje, na oko 1cm. Po mogućstvu napraviti jednak pravougaonik. Kašikom celu površinu preliti pa premazati margarinom da se ljudski zacakli.

Pretpostavljeno je da u čančetu pored, spremno čeka umeljana smesa za fil
- feta sira oko 700g (mlad ili švapski sir nisu preporučljivi, ništa od ukusa ne ostane)
- šunkarice oko 350g (ili po izboru) iseckane na kockice
- kesica origana (ili već po ukusu)
- maslinke oko 200g, naseckane na kockice

Kašikom rasporediti smesu, ravnomerno premazati celu površinu testa. Zamotati testo kao štrudlu i seći ,,kriške" debljine od oko 3cm. Ređati u tepsiju (ispod papir za pečenje) na razmaku od nekoliko santimetara (pri pečenju narastu, a lepše je kad su zapečene sa svih strana). Malo još kriške oblikovati da se ,,uokruže" i prstima ih udubiti da prihvate šta sledi. Ja volim da svakoj u sredinu zabodem po jedan čeri paradajz. Odgore se naspe malo rendanog tvrdog sira, i zavrljači u rernu ugrejanu na 200C. Peče se oko 30min (a to je zato što pri kraju smanjim temperaturu na 150C, da se još malo prosuše, dovoljno vlage pokupe iz sira).

Od ove količine se dobije nekih 15tak komada, dva po osobi su taman kao obrok. Podgrejane u mikrotalasnoj su dobre i preksutra, malo se samo orose vodom, i u lernu. Naravno, varijacije fila su otvoreno polje. Ovo moje podseća na kakvu seljačku pizzu.

Plus, ko ih voli vruće i pravo iz tepsije, kao ja, žgaravica mu je te noći suđena!

Slike dobijete negde oko 17 i 30.

Šta su to Male Pijace?

http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/male-pijace/

Znači, odmah ispod Velebita, a ja ne znam ni kako ću do Kačareva na Slaninijadu.   Ali, sir mnogo dobro izgleda.

Kakvog visokog Velebita, malo selo na severu Vojvodine, odma do Subotice.

ps kila tog sira 500 dinara, a sir je ubica.

a gde ga nabavljas?

Tašta živi tamo pa kad dolazi do nas u NS donese nam, doduše i ona ga je skoro otkrila tako da nismo ga puno pojeli.

e, neko ima srece.

Važna je informacija, a sir izgleda carski. A i tašta ima sve kvalitete. E, da je moja i meni bi donela.

Jest' istina - ništa k'o šarkanjov sir...

Izvinjavam se, stigli prasici 
Poškropio sam ih i susamom.

Ovo lepo izgleda. Moram da probam ovih dana.

Stipane, ti si, kao, čuo za inkriminisani sir?

Naravno. Mlečna pijaca je na dvadeset minuta od mene.

I, ima takav sir? Kol'ko sam samo ja minuta potrošio na tebe.

Pita od bundeva sa šlagom

@scallop,
imajući u vidu obim tvog angažovanja, mislim da je 200 kg sira koje ćeš dobiti od stipana, prava mera.

stevo,
moji su lepši!



btw, skalope, ovo je jedan od boljijih topika na ovom forumu, al to znas i bez mene.

Quote from: Jevtropijevićka on 29-02-2012, 18:38:54
Mi smo se danas otvorili za pinđur Bakina tajna inspirisani Plutinim vapajem da se podrže domaći proizvođači. Vredi. 

Pohvalno! Mada, ima ih još, ne mnogo ali ima.


@Barbarin, to nije pita već lenjivica.

Aman, nije ovo Pekara nego topik za krk'n'look. Zahvaljujem i na brizi da se Stipan ne preračuna, imam ja proceduru za muntanje, a nije teško da ga besimo još koji put. Nije ovo faktura za Џ nego "tante za kukuriku". Treba samo da prepliva Palićko jezero. Plivaj, Stipane, plivaj!

Sad kad spominjete pinđure i ajvare, ko može da nabavi Foodex Ajvar ljuti, je skoro kao domaći, fantastičan, ljut al ljut i lep, i pojeo bi celu teglu od jednom, i lep je, a da to sam reko, i jeftin je, jedini problem je što ga i nema nešto u radnjama, a ja sam ga dobio preko tetke, koja je uzela preko sindikata.

Quote from: scallop on 01-03-2012, 19:22:41
I, ima takav sir? Kol'ko sam samo ja minuta potrošio na tebe.

Sir o kome sam govorio jeste poreklom iz Malih Pijaca i liči na ovaj koji je uslikan. Male Pijace su ti iza Palića, prema granici.
Problem je što mu je cena ovde znatno viša od 500 dinara, jer je tip koji ga donosi lokalni brend - neki Šarkanj.
Cena koja je pomenuta možda može da se postigne kod proizvođača, do koga ja ne mogu doći.
Ako te stvarno zanima, trknuću ovih dana (najverovatnije u nedelju) do pijace pa ću proveriti.

Cena je 500 u samoj mlekari, mislim da imaju malu radnjicu, nisam bio lično.

Pa da, ali kad ja pominjem reč "pijaca", ne mislim na istoimeno naselje, već na pravu pijacu - nit' imam kola, niti vremena da odem čak onamo.

Stipane, naravno da se šalim. Nećemo, valjda, da se besimo za malo sira. Zapravo, hteo sam da skrenem pažnju na sir koji, zaista, izgleda sjajno na fotografiji. Danas smo pogubili osećaj za vrhunski kvalitet. Recimo, stalno mi pominju somborsku fetu, a to sa pravom fetom veze nema. Sa druge strane, nema jedinog pravog i vrhunskog somborskog sira. Mislim da niko od vas ni ne zna za taj sir, jer je nestao još u Titovo vreme. Mogu samo da vam opišem kako je to čudo izgledalo. Donosili su ga u malim drvenim kačicama od 1,5 kg otprilike, sa sirnom pečurkom koja je virila iz suda kao dokaz šta se nudi. Pod pečurkom je sir imao ogromne rupe, da bi naniže bio sve kompaktniji. Kao drvena krigla sira. Iako bele boje, sir je bio kačkavalj tip. Pitam se da li iko u okolini Sombora još to zna da napravi. E, zato mi je prst na tom Šarkanj siru i sasvim mi je svejedno da li je 500 ili 800 dinara kilo. Voleo bih to da probam.