ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Vala jes. Dajte još par tura komentara pre nego što krenete sa pošalicama.

Vidim da od silne strogosti prema Neogenezi ne rekoh ništa o radnji. Pa nije to loše kao ideja, i horor trenutak prijateljevog preobražaja lepo je izveden, ali... ubi me stil. Dosta je jasno, uostalom, da pisac metaforički govori o našoj sadašnjosti, i to takođe može biti super ideja, ali - eto - izvođenje manjka. Žasu manjka.

EDIT: Plut, de, de, ne duri se, neću više ništa pominjati.

Мени је у тој причи добар крај, тј. задња реченица - Такве су ти оне. Дадох глас у тајном малтене само због тога

Pa jeste, Savajate, umesto te zajebancije bi mog'o i nešto da iskomentarišeš.

Нећу, дурим се тренутно! 

Moš' misliti...

Da, "Neogeneza" je previše naporna, mestimično prija, ali je kraj krajnje nedefinisan.


Odvukli ste me na kraj priča po spisku. Pa, dobro. Ni priča "Ihminen" mi se nije dopala. Sad, ja nisam ljubitelj posrednih zaključaka o pričama. Tako svaki čitalac može da izvede svoj zaključak, a to nije dobro. Recimo, nekome je i ova priča OK, ali je naivna u tezi o pretvaranju majmuna u čoveka. Ta spodoba čak ima i rep, pa nisam siguran da ne bismo mogli tako da pretvaramo bilo koji vrstu u bilo koju drugu vrstu. Neko je ovde čak pominjao fetusni položaj kod noćnog leptira. To ne ide. Fantastika mora u sebi da nosi trag mogućeg. Zapravo, u mom viđenju fantastičnog, fantastično pomaže da se priča ispriča, ono nije cilj priče. Ako priču možete da ispričate bez fantastičnog otklona, ispričajte je bez njega. I kvit.

Teško sam izabrao priče za glasanje, sa izuzetkom one kojoj ide tri boda. Ovo je najlošiji krug koji sam ja pročitao.


1. Lužnjak
Odlična priča. Atmosfera, karakterizacija, jezik, sve je više neg dobro. I ako ima mana one se ne vide, jer je postignut zavidan stepen harmonije. Priča drži pažnju celim tokom, iako se na prvi pogled zbog dijalekta ne čini tako. Na drugo čitanje je još bolja. Nemam zamerki, sleduju bodovi. Sva tri. Šteta što ovu priču nismo mogli da vrednujemo kroz neki jači krug.

2. Krasan junak na ovome svetu
Nije loše, može bolje. Bilo bi bolje da pisac nije ošinuo brutalno po Zdravku i da ga je pretvorio samo u miša ili jazavca ili.... Teško je u trezvenom stanju zamisliti govno da priča, a i gadno je, u bilo kom stanju. Ipak, ide bod, jer nemam kome da podelim tolike bodove u ovm điru.

3. Dnenik s Klekovače
Nejaka priča. Srednjoškolski pismeni zadatak na temu.Verovatno bi priča boje funkcionisala da nije data u formi dnevničkih zapisa.

4. Svet se kaže drvo
Euro neuro. Ništa me nije privuklo ovoj đačkoj, eko-romansi. Ako se piše za decu, onda ne treba da se piše kao dete. Bar se meni tako čini.

5. Poslednje zavođenje.
Zaigraj poslednji tango... Pisac može da se okuša u ljubavnim, vikend romanima. Sasuti ovoliko prideva i to bez izuzetka sladunjavih, redak je talenat.

6. Tuge proletnje
...kiše jesenje... Ova priča je uz rame sa prethonom po patetičnosti. Ova rečenica je pravi mali biser, a ako je cilj bio ismevanje patetike (u šta verujem), onda nije valjano dosegnut: A onda, kao na podijumu Grand parade, okolina na trenutak bljesnu od nenadane munje. Srce mu za­stade kad, poput cirkuzanerskog doboša, udari grom. Sam je Svevišnji zadrhtao pred njegovom željom! Bez najave pade prva kap, pa druga, za njom i treća. Kišica rosuljica poput suza ga ovlaži i seme tuge stade da klija.

7. Glavopuc
Poenta ove priče je da sačuva misteriju o pripovedaču i u tome uspeva, ali ne uspeva da ne bude dosadna. U Mikrokosmosu i sličnim filmovima se ovakva metamorfoza odigra u sekudi, ali je zanimljivija i više podstakne na razmišljanje. Priča da bi inspirisala, razume se, mora da bude zanimljiva. Mislim da nije toliko slabo pripovedanje, koliko je nesretan izbor teme za popunjavanje 6k. Jedan bod, samo zato što sam ipak zaveden toliko da pokušavam čitajući da odgonetnem o kom se biću radi i da li je živ zakopan ili je fetus u utrobi ili leptir...

8. Sazrevanje
Stubčić ili stubić?
Dobro opisana borba, ali ne leže mi priče koje su ovako kratkog formata, a pokušavaju da daju samo jedan mali nagoveštaj izmišljenog sveta. Šta je Kurblan? Šta su hurgovi? Lovac i lovina i ništa više. I kako onda da se vežem za nekog od njih, kad mi ne znače ništa? Zabole me i za Kurlebala i za hurgovinu i to je mana ove i sličnih pripovesti. Osim ako oni nisu referenca na neki već postojeći fentazi svet, a koji je ne poznajem u svom neobrazovanju.

9. Mijazma
Nisam razumeo ko se ovde metamorfozirao. Inspektor se pretvorio u morža? Ili nečitljvi dnevnik u knjigu koja čita misli? Ili, ako se uzme naslov u obzir, kapetan koji je istripovao da je inspektor? Nije mi najjasnije. Može biti da u čitanju u nizu, zadržimo u odnosu prema priči osećaje iz prethodnih priča. Verovatno bi se većina priča drugačije komentarisala kada bi se pojedinačno čitale, van grupe i takmičarskog konteksta. Pretpostavljam da su neke priče tako precenjene, neke potcenjene.

10. Šofer Srljo
Povremeno duhovita priča, korektno napisana. Ceo svet Bosna, to mora da vredi neki bod. Bezvezan mi je naslov.

11. Promena
Ne znam da li da se smejem ili da plačem. Ako je pisac s namerom hteo da napiše mediokritetsku priču, nešto mu je nedostajalo da bude duhovita. Tako da je ostala mediokritetska. Ne želim da verujem da je neko ozbiljno napisao ovu priču.

12. Adamova bliznakinja
Nikada nisam čitao Anabelu Basalo, ni onu neku Simonidu i tako te piskinje/glumice, ali zamišljam da bi ovo mogla biti priča neke od njih. Pritom, veseli to što je sa imenom koje je izabrano za glavnog junaka sve podignuto na jedan arhetipski nivo muškarac vs. žena. U kom je žena kurva, a muškarac... antipod kurvi, šta god to bilo. Voleo bih da vidm komentar D o ovom mizoginom uglu posmatranja. Inače, priča bi možda funkcionisala bolje da je Adam zatvoren kada se već ponovo pretvorio u muškarca i da transformacije više nije bilo, te da mu je ,,bliznakinja" doakala time što je njegova poruka ,,umri kučko" bila neoboriv dokaz da je on ubica. I da mi kapiramo da je sve to u njegovoj glavi, da je momak sumasišavši. Mada kad bolje razmisli, koncept je toliko naivan, da nema okolnosti pod kojima bi priča izgledala bolje. Kada se želi pisati o užasu, ne treba se pisati užasna priča.

13. U oku posmatrača
Gastronomski horor! Pisac ume da piše, a morbidan je za sve pare. Neko od ovih što se razmeju u selo i klanje. Mi, gradska deca, volimo životinje, ali volimo i teletinu, tako da bih bio licemeran kada bih rekao da je ovo nedopustiv ugao gledanja na stvari, tj. hranu. Jedino što mi smeta u ovoj priči je to što u njoj ne vidim ispunjen zadatak. Može ipak bod, s obzirom na okolnosti.

14. Udovi
Ideja o panedmiji je ono što drži priču, ali razlog zbog kog je izazvana je neubedljiv, a u njemu je mogla da se krije neka snažnija kulminacija. Još jedna mana, a ta je važnija, je što se sve otkriva u dijalozima. To ne mora da bude loše, ali ovde uvek neko crta onom drugom o čemu se radi, dakle i nama. Plus ni ovde nema ispunjenog zadatka.

15. Ihminen
Greška je što se majmun pretvorio u bebu, a ne u dečaka. Onda bi se mogao iz ugla psihoanalize pravdati odnos prema ocu, kog svaki muškarac u pubertetu vidi kao majmuna. A pubertetom bi se mogla pravdati i fizička transformacija. Ok, ovde postoji metamorfoza i zadatak je ispunjen, ali šta je poenta ove priče? Naučnik eksperimentisao na majmunu, pa se prenerazio kad je video da je eksperiment uspeo?! I dajte nek neko od lingvista objasni komparaciju prideva visok. Gde bre može ,,još višlje"! Ima visoko, više, najviše, može da bude još više, to je malo više nego samo više, ali preko toga nema višlje.

16. Inkubacija

Zgrčevito? Torso? Ovo je isto kao i priča o glavopuc-zumbulu, samo je kod zumbula bolji tok, jer tamo sam bio uvučen da razotkrivam o kom se biću radi. Nije mi zanimljivo da celu priču čitam o biološkom procesu metamorfoze bića koje ne znam šta je, a onda u zadnjoj rečenici, tamo gde bi trebalo da stoji poenta priče, stoji odgovor na zagonetku. Dok se deca nagode, to su šumske jagode.

17. Neogeneza
Ne znam šta bih rekao o ovoj priči. Pismena je, ali me nigde nije takla. Bizarna je, a ja ne vidim poentu toga. Volim bizarno, ali dajte mi neki razlog, zašto se prijatelj baš u gljive pretvorio i zašto narator u džepu ima spreman fungicid. I ovde mi nije baš jasno da li se može prihvatiti zadatak kao ispunjen.

I ju, pa ovo prošlo?

Moje duboko izvinjenje.
Zbog neophodnosti da se preselimo u stan koji će imati i dečju sobu, proteklih dana
sam samo prenosio stvari, raspakivao ih iz kutija, slagao nameštaj, čistio, brisao, slagao...
i nisam stigao da isčitam priče i glasam. 

Gledaću da to uradim naknadno i stavim neki vizuelni prikaz.

O zadatku: Zadatak je bio transformacija. Od Kronenberga do Kafke. Ni pomena o fantastici. Zato je najteže bilo ne ispuniti zadatak.

Udovi - još jedna proćerdana priča. Sve već viđeno, ali je ipak bilo prostora da nam se u mnogo boljem postavi. "Na putu kući, doktor je razmišljao, kao i svako veče...", "Teorije su bile najrazličitije...", ko voli rogobatno, čitava uživancija u istom pasusu. Imamo doktora koji arči minute tražeći arteriju, "sledeći dan, i jednog novinara"... i definitivno nekakvu multigalaktičku zavrzlamu, rat i alijanse. Autor se odlučio da nam sve to nabije u jednu kapislu, pa kud puklo, puknut će. Mesto da je izdvojio doktora, karakterno ga "oljudio" i pustio da nam njegovim očima ispriča priču. Ima prostora, baš ima prostora za takvo šta. Prepričavanje do zla i natrag, gubljenje kucajućih karaktera na nekakve dijaloge i ostale prcokle.
Bez daljnjeg, priča je mogla biti "military" kakav ja mogu da popasem. Ali, i konj ima dušu 

He, he, he, dopadaju mi se komentari. Nisam ja zalud Kralj patetike!

Priča NEOGENEZA mi je bila priča sa najačom sadržinom. Dosta toga je autor hteo da kaže, sad koliko je uspeo, to je diskutabilno. Mračna je, teška, puna beznađa. Od početka je nekako zla, da mi autor oprosti  . Ali snažna, navodi na razmišljanje o mnogo čemu. Ptica pored prozora... tu mi počinje najbolji deo priče. Međutim ima dosta nesklatnih rečenica, i na momente stvara prave jezičke muke kod čitaoca, i to je razlog što sam joj ipak dao dva boda, a prvo mesto priči

ADAMOVA BLIZNAKINJA- takođe jednoj priči sa jakom sadržinom, koja dodiruje pitanja pola i identiteta, i dobro uvlači čitaoca u horor atmosferu. Bila bi još bolja da je malo ispeglana... npr, ,, Adam je bio njen anđeo čuvar, njena savest, a ona njegova tamna strana. '' je potpuno nepotreban, objašnjavajući. Kvart prostitutki- odudara od maštovitosti priče, klišeizirano maksimum. Moglo se to lepše, poetičnije, npr. kvart Mesečevih Dama  .

SAZREVANJE- Donekle se mogu složiti sa nekim zamerkama na ovu priču, ali svejedno meni je solidno tekla, mračna, mistična. Na pojedinim rešenjima valjalo bi poraditi, posebno na završetku priče. Ipak, izdvaja mi se od većine u ovom krugu.

POSLEDNJE ZAVOĐENJE- Balansira između lepote u pripovedanju i patetike i nesklatnosti. Ponegde i prelazi tu crtu u negativno. Ipak dovoljno lepote u ovoj priči za bod.

TUGE PROLETNJE- Ova priča ima lepote u izrazu, i zato sam joj dao bod. Zato, i što su mi druge još slabije. Dobro teče do semafora, kamiona i JA, a onda kreće patetikus+filozofiranje. I šta Isus, Uskrs, ništa mi tu nije jasno ?

LUŽNJAK- Čestitam, ali meni se priča nije dopala. Pola priče jedva da razumem, a druga polovina mi je napisana jezikom za koji mi treba razbijač šifri. Verujem da tu ima lepote pošto je većina prepoznala, ali meni ili izmiče, ili mi jednostavno taj pristup ne leži.

U OKU POSMATRAČA- Ne razumem, šta je motiv ove priče ? Zez, vic ? Ljubav prema životinjama, kritikovanje postupanja ljudi prema istima, ili neka potreba da se šokira ? Možda je šala, ali meni je priča morbidna, i ostavila mi je neki osećaj praznine posle čitanja, najrađe bi je zaboravio.

Ostatak kasnije.

Stipane, nije valjda stvarno tvoja? Ako je tako, onda si jako pao, ovo će ti biti najlošija. Bem li ga, morala sam.

@Jevtro, ma ne durim se. Bes i histerija su u pitanju, ali neusmereni na ikoga ovde. A i, majku mu, kad već i tebi treba da se ublažava značenje. Eve ga!

Edit: zaboravih dodati, oću i ja da komentarišem, neg' sam trenutno sposobna samo za laprdanja.

Ti laprdaš i kad komentarišeš, pa će da istrpimo. Nekako sve komentare vidim tako. I dalje je mali Đokica glavni savetnik, pa svi vide ono što bi želeli da vide, a ne ono što je napisano. Malopre me fatio Stevin komentar za priču "Udovi". Šta je on tamo vid'o? Kad ono, dao sam glas toj priči, malo je falilo da je pomaknem naviše. Steva je osetio suštinu te priče. Koji da je, taj autor je omašio samo format, to je tema za daleko veću priču, ima sjajnu postavku i vrlo dobro pisanje se pogubilo kad je zafalilo prostora. Dakle, ja sad mogu da zamislim čitav roman koji naširoko raspreda neku "pomognutu" bitku za opstanak Zemlje. To bi bila space opera par exelence. Ali, zadatak je zadatak, a zadati format zadati format i tu naraste minus. Kratka priča mora da bude jezgrovita, mora da ima tu košticu bez koje se ne može, a da li će na sebi da nosi slast breskve ili samo opnu kljukve zavisi kako ćemo da je izedemo. Zato neke od priča imaju sjajnu poentu, a autor ne zna kako da potroši tekst, a neke druge sjajnu podlogu, a ne može da se sve turi u tanjir. Naravno, bar polovina priča nije za u tanjir. Tvoja priča spada u prvu grupu.

Kad volem.

Kad si pre odgovorila?

Quote from: Anomander Rejk on 19-04-2012, 14:06:48
Priča NEOGENEZA mi je bila priča sa najačom sadržinom.

De, leba ti, prepričaj nam tu "sadržinu"! Možda te je samo ophrvao zamah nužnosti konvergencije u pozamašnoj otupelosti? Il te je iznabadalo u srce pa korenje truješ i huliš... 
Posle ćemo zvati i Micu, verovatno će imati štogođ da doda.

Idemo dalje.
UDOVI-Ideja je opasna, i da je veštije napisana, bez ikakvog dvoumljenja bi dao tri boda. Međutim, izvođenje toliko škripi da sam je ostavio bez bodova. Autor nas vodi za ruku, sve objašnjava, crta. Kako je to doktor odmah čim su ga uneli skontao da je to rana od sačmare ? Maštovito je , ali mi se čini da priču treba nanovo napisati , a može biti zaista dobra.


INKUBACIJA- Zgrčevito začepljene ? Leptir, um, ruke ? Ovde je uzet kao osnova jedan prirodan proces, ali cela priča deluje predvidljivo i neuverljivo.


IHMINEN- Zadatak ispunjen, ali sem toga ova priča malo čime ima da se pohvali, od radnje i ritma do jezičkih rešenja. Majmun se pretvorio, i šta ?


PROMENA- Ispunjen li je zadatak ? Jedan san i traktat o bedi i gubitništvu. Slabo tu ima priče.


ŠOFER SRLJO- Posle ,, U oku posmatrača '' ovo je priča kojoj bih, da se može, dao negativan poen. Prvo, rešenje uopšte nije logično, što je neko već ukazao , čini mi se. Drugo pokušaj vic-priče mi je bio banalan, a stereotipna priča tipa vanzemaljci, visoki predstavnik, i Bosanci predstavljeni kao tutumraci koji uvek nešto zeznu, već mi kopa po ganglijama.


MIJAZMA- ,, Previše je toga preko očiju preturio. '' Valjda preko glave ?
Početak pun objašnjavanja. Jezik kao iscepkan, ne daje prostora priči da teče i da se razmahne. Nije mi ostavila neki bolji utisak, sama ideja možda nije loša, ali izvođenje slabo.

 01 ― Lužnjak




   Eh, kuku, i ajoj černi Autorlijo. kud me prevari, kud se ne potrudi? Prvi put na radionici prva priča me kupi na prvu (prvo, prve...). Sve je tu, zanimljiv izraz, savršena distanca između poznatog I nepoznatog, intrigira, ali je prohodno, uverljivi dijalozi, po koja mrvica markesolikih detalja, tečno pripovedanje... Ali! Kraj pokvari sve. Bezidejno, potčinjeno zadatku, zbrzano, proklet bio Autorlijo! Pogotovo što je veština baratanja rečima podigla očekivanja, pa je linearna završnica kao prst u oko. Na stranu silni zarezi ničim izazvani, to je posao od dva minuta. Problem je u nedostatku uzročno-posledične veze među događajima, motivi su razblaženi i potčinjeni linearnom toku i onda se kao rezultat dobije sukcesivno nabrajanje, a ne reakcioni sled. Ne sme se ići od scene do scene povezujući ih sastavnim veznicima, već upravo suprotno. Ono što ovoj priči nedostaje i što joj pokvari i kraj je nedostatak "a zbog toga" i "uprkos tome". Tresla se gora, rodio se miš.




02 ― KRASAN JUNAK NA OVOME SVETU




   Plitko i neduhovito, iako teži da bude. A budući da se priča oslanja baš na tu duhovitost, kad ona izostane rezultat je razočaravajuć. Ta isprazna vulgarnost, pa još i prezentovana tako izlizano aforistično (Ovaj je podigao topuz svoj ― ne onaj što o sedlu visi) ne nudi ništa. Cela priča zapravo ne nudi ništa. Kao da je autor pomislio da je dovoljno začuđujuće što je radnja smeštena među bogove, pa mu zaplet zapravo i nije potreban. Pa onda ti atributi posle imena svakog boga. Perun, takav i takav. Morana, uvek takva i takva. I tako dalje. To je nasilna i priprosta karakterizacija. Pogotovo što su likovi već šablonizirani, pozajmljeni iz mitologije. Rešenje bi bilo da se da šira karakterizacija sa novim detaljima koji bi pružili do sada neviđenu stranu bogova, ali za tako nešto nema mesta.
   Dalje, glavni događaj u priči, onaj koji je pokrenuo sve je zauzeo nekoliko redova uz napomenu "Tužba se mogla svesti na sledeće". Kad je trebalo da se prikaže glavno, to glavno je samo prepričano.
   A sam kraj je posebno užasan. Da su ciljna grupa ljudi koji gledaju Pink i čitaju Kurir, bilo bi mi jasno. Između gomile šablona, plitkog humora i ispraznog šovinizma ne verujem da se odavde mogu izvući dve rečenice koje bih pohvalio.




03 ― Dnevnik s Klekovače




   Penjali? I koje je to proviđenje religiozno? I ko to vodi dnevnik na svaka dva sata dok se sa gomilom stvari pentra na 2000 metara nadmorske visine? I ako se misli da dnevnik nije dnevnik nego sećanje planine, zašto bi planina, taj gigantski organizam emancipovala svoje misli baš kroz individuu ovog pripovedača i zašto bi zaboga beležila dva po dva sata koja su u njenom večnom postojanju nebitna. Kao kad bi čovek beležio šta mu se desilo između 10. i 12. hiljaditog dela sekunde.
   Zašto je Ana kriknula kad je pročitala profesorovu poruku? I to toliko da probudi pripovedača? To je potpuno nemotivisano i zapravo je najbolja ilustracija tona ove priče. Neodređenost i nemotivisanost. Pa onda u dva susedna pasusa profesor dobro plaća i ćerka mu je dobra riba. Pa su stene "neobičnih formacija". Šta znači to čitaocu? I kako je pripovedač, plitki nezainteresovani student odjednom postao mudrac i shvatio šta se dešava, shvatio da su planine "savršen organizam koji ne poznaje radost, sreću, nadu, ali ni bol, tugu, patnju"?
   Ova priča toliko obiluje propustima da su pripovedačke mane potisnute i gotovo zanemarljive. A ima ih. Celine su nerečite, pa često i suvišne. Radnja je u potpunosti podređena zadatku. Sled misli je ispreturan i nelogičan (krenuli su i trče, a on tek onda vidi da jedan ranac nedostaje). Oslanjanje na fraze samo pojačava utisak pripovdačke nesposobnosti. Odsustvo karakterizacije sporednih likova i potpuna nelogičnost karakterizacije glavnog lika. I tako dalje. Siguran sam da će se kod ostalih kritičara naći i druge mane koje su meni promakle.




04 ― Svet se kaže drvo




Autor je toliko prepunio tekst izmaštanim detaljima da je potpuno zaboravio da deo imaginacije upotrebi i na razradu same radnje. O čemu se ovde radi? O zaljubljivanju dečaka i devojčice? Da bi se o tome pisala priča čin zaljubljivanja mora biti daleko neobičniji, ili bar provučen kroz neobičniji splet okolnosti. Stvar je u tome što je zaljubljivanje verovatno zamišljeno kao usputna radnja, a glavna je izostala. Kako? Tako što se po ko zna koji put autori uhvate zadatka i njime zamene plot. To ne funkcioniše. Ovaj tekst govori o tome kako se jedan mali nepoznati stvor transformisao u većeg nepoznatog stvora za školski čas. Linearno do pucanja. Bar da je nešto pošlo naopako, da su dobili pogrešan rezultat, da je greškom stvoreno čudovište koje je počelo da pustoši granama drveta, ali ne. Nije ponuđeno ništa. Čak bi i najizlizaniji šablonski plot poslužio i tekst bi bio mnogo bolji. Zaključak je da ovo nije priča.
"Izvukao je stabljiku sa okom na vrhu" – prilično nezgrapno rečeno.
Kakvo je to "bezlično telo"? Možda bezoblično?
"njemu toliko različitu" – od čega?
"fiksira istu tačku u daljini." - istu kao šta?
Infinitiv, infinitiv, infinitiv.
A što se tiče zareza daću samo jedan primer. Pročitaj ovo naglas, sa pauzama posle zareza, a potom pročitaj bez zareza. "Samo bi se, povremeno, čulo šištanje vetra kroz tanane pukotine sklepanih daščara."




05 ― Poslednje zavođenje




   Prihvatiću mogućnost da nisam razumeo. Možda je ovo parabola ili mit ili osvrt na stvaranje ptice sa kojim ja nisam upoznat. To mi deluje logičnije od ideje da je ovo napisano onako kako sam ga ja pročitao. Ko je on i zašto čeka nju? Ko je ona? Gde su oni to? Zašto se on toliko plaši hladnoće? Zašto je počeo da se menja kad je svanulo? Da citiram protagonistu: "Šta se dešava?"
   Dakle, prihvatam da nisam shvatio. A šta ćemo sa potpuno neupečatljivim i dalekim protagonistom? Uopšte, ton priče je neodređen i mlak. Opisi su bledi. Pripovedanje je iseckano. Možda autor u svojoj glavi "čuje" tekst kako treba, ali nek pokuša da ga izgovori glasno. Rečenice nisu skladno povezane. Nakalemljene su. Nema toka.
   Nemotivisanost likova i dijaloga ću pripisati podtekstu koji nisam sposoban da rastumačim. Ali čak i da je tako, čak i da neki dublji skriveni smisao motiviše celu priču, ona mora biti lepše napisana. Priče kojima nedostaje radnje, koje se svode na utisak i emociju, mogu se istaći samo lepim pisanjem, a ova ne može da dobije ni prelaznu ocenu u tom segmentu. Čini mi se da čak ni ne pokušava.
   Detalji. "Posmatrao ju je sa distance dok razigrana miluje talase oko sebe." Slaganje vremena. Ovako ne može. A ima takvih propusta tokom cele priče. Čas je prezent čas prošlo vreme.
   Ovo je sad možda cepidlačenje ali "Iz mnoštva pora" mi zvuči smešno. Zašto ne samo iz pora?
   Stojala, stajala, pa opet stojala...
   "Duge kose" zvuči arhaično i potpuno odudara od stila.
   I na kraju pusti zarezi: "Ispružene blede ruke, mamile su ga." Dajem samo po jedan primer, jer nema mesta za sve primere iz svih priča.




06 — TUGE PROLETNJE




Valcer brani Sarajevo svojim korakom. Ceri se poput smajlija kao na podijumu Grand parade. Uokolo njega kišica rosuljica. Orijentacija postaje histerična.
Ali ne!
Ne...
Ovoliko pathosa i loših poređenja na jednom mestu su namerna zloba i drska zluradost. Pa onda podmukla nepravilna upotreba glagola trebati da zasoli ranu. Povrh svega toga narator se učitava u protagonistu i pravi se da "Ne razume ovo što se dešava". Ko je ovaj autor? I šta smo mu mi skrivili?
Dakle, šta zameram pored navedenih delova? Zameram što nema priče. Opet transformacija i ništa više. Opet isprazna imitacija lepote i osećanja. Zameram što je priča ionako raskošno opskrbljena pathosom morala oboleti i od ničim izazvane dramatičnosti (tu mislim na ove ponovljene reči u novom redu "opet..." "samo..." i na usklike "Ali ne!", "Ne!" i "I gle!"). Zameram bljutavu poentu. Zameram nezgrapno pripovedanje ("Odnosno, sve bi to bio samo da i dalje važe pojmovi kojima je nekada baratao.")
Ova priča iz "mnoštva pora" odiše sladunjavim dahom mladog autora. Savet – spuštaj gard i oberučke prihvataj negativne komentare jer ti samo oni mogu pomoći. Napravio si skoro svaki moguć propust u pisanju. Čitaj, čitaj, čitaj, posećuj radionicu i obraćaj pažnju na sve komentare, jer i komentari na tuđe priče te se tiču, pogotovo što često obuhvataju korpus standardnih grešaka na koje ćeš pre ili kasnije nagaziti ako ne paziš.




07 — GLAVOPUC




Nikako mi ne godi ovakav "drugarski" pristup pripovedanju. Ne mogu da izdvojim nijedan konkretan primer jer me ceo tekst stilski žulja. A to mu nije jedina mana.
   Ova priča se oslanja na "prevaru". Trebalo bi da pomislim da je protagonista čovek, ali se ispostavi da je cvet. Ja sam bio prevaren sve do polovine (mislio sam da je beba), ali onda zabluda nestaje. Time se gubi potreba za ostatkom priče. Ona se za mene završava na pola. Ostatak je nepotrebno davljenje i odlaganje pančlajna koji ionako nije originalan, pa mu otezanje samo pojačava mučnost.
   Možda i najveća mana su propuštene prilike. Početak je dobar (ako zanemarimo stil) i sviđa mi se ideja o glavobolji izazvanoj udaranjem. Trebalo je otiići dalje u apstrakciju. Seme je mogla da bude beba, mlada stabljika dete, odrastao cvet čovek. Bilo bi dobro da posmatramo čoveka sa neobičnim osobinama kako ne može da se snađe u svojoj okolini. Njegovo ponašanje i karakteristike bi se samo blagim dodirom oslanjale na konkretne osobine cveta. Bez stabljike. Bez jasnih aluzija. Priča bi bila o čoveku, a pančlajn bi suptilno naglasio da je u pitanju cvet. Ako nas varaš, prevari nas potpuno. Ovako zaradiš samo ćušku i opomenu.




08 — SAZREVANJE




Između užasnog prezenta i grozomornih infinitiva posebnu pažnju na sebe privlače ,,šušanj", ,,upropašteno" i ,,stubčić". Pa onda moja prvobitna napomena za rečenicu ,,Jedan šušanj je mogao upozoriti hurga da mu izlazak na proplanak nije bezbedan i strpljivo čekanje u zasedi je moglo biti upropašteno." deluje naivna i nepotrebna. (podvučeno nepotrebno)
   Pored veoma nezgrapnog pripovedanja (čiji vrhunac je ,,a onda se sve to samo sastavljalo") priča je u potpunosti podređena zadatku i ovde opet zapravo nema priče. Metamorfoza je zauzela sve, začinjena glupom dosetkom na kraju (koja je i prevara jer protagonistu narator sve vreme pominje u muškom rodu, pa usklikne aha! on je bio žensko). Cela priča je mogla da stane u pet redova i da se ništa ne izgubi i ta zaslepljenost zadatkom je očigledno jedan od glavnih problema velikog dela radioničara.






09 — MIJAZMA




   Do samog kraja sam verovao da je ovaj autor uspeo da smisli neki zaplet, za razliku od prethodnih priča. Međutim.
   Silni ,,kontraband vunder-baumi" praćeni mnogim ,,jajoglavim šuškavcima" (i tako u krug) deluju kao popunjavanje praznog prostora. Zapravo, cela priča se opet svodi na zadatak koji je naznačen na samom kraju, a početak sve do gladi, recimo, je popunjavanje prostora. Ponašanje inspektora iz prvog pasusa, recimo (još jednom), mi se svidelo, ali postignuta karakterizacija pada u vodu jer je u suštini nebitna za priču. Ceo tekst govori o jednom, a na kraju je bitno nešto sasvim drugo. Čitaoci su prevareni na sličan način kao u prethodnoj priči, jer im je nuđeno jedno, a na preskok izvedeno drugo, potpuno nevezano.
   Rešenje bi možda bila preorijentacija priče na detektivsku. Možda da je inspektor pronašao mnoge dokaze da su morževi masakrirali posadu, pa da se na kraju ispostavilo da su morževi zapravo posada. Čitaoci u ovoj priči su potpuno odsečeni od scene, ona nije ponuđena osim odrednicom – brod. Pažnja je usmerena na pomoćnike i jelkice (pretpostavljam izazivače preobražaja) a šta se desilo, kako sve to izgleda, gde su oni to i ostali nezaobilazni delovi radnje su preskočeni.
   Motivacija. Nema je. Odakle su došli ti vunder-baumi i zašto oni uzrokuju preobražaj je strano i autoru i čitaocu. A to je sve pod pretpostavkom da se preobražaj desio, jer ako nije – šta je sa zadatkom i šta je sa kapetanom i posadom? A jelkicama izgleda nije bilo dovoljno da budu samo izvor metamorfoze, već su i – u prvom slučaju izazvale napad vidovitosti kod kapetana koji je predvideo sve što se dešava inspektoru – u drugom slučaju izazvao halucinacije kod inspektora koji u dnevniku čita poruke sebi. Nisam uspeo da shvatim ni zašto je inspektor zaspao.
   Sitnih nezgrapnosti u pisanju ima na pretek, ali one ostaju u senci mnogo većeg problema neopravdanog izostanka zapleta. I naravno, bez izuzetka u ovom krugu izgleda, zarezi. ,,Linije i kružići u, nejasno utanačenom, dogovoru da jednom postanu slova."




10 — ŠOFER SRLJO




   Ovo je zajebancija koja ne trpi i ne traži analizu. Ima i kome će da se svidi, verovatno. Samo jedna napomena.  AntarKtik




11 — Promena




   Ovo neki novajlija. Prvo, dijakritički znaci su obavezni. Ko ne ume ili ne želi da prebaci tastaturu na srpsko pismo nek se ni ne laća kuckanja. Drugo, velika slova nisu neki nasumični događaj u priči. Na početku vlastitih imena su obavezna. A cele reči velikim slovima su jeftina i loša nadoknada za iskazivanje emocija, kao i ,,?" u novim redovima. Treće, engleski jezik samo ako ima funkciju. Ovako, otfrlje, žargonski ne ide. Moglo bi da je cela priča pisana u tom fazonu.
   Sad sama priča. Da bi se storija sa ovom poentom progurala kao prihvatljiva treba da ima zanimljivu sporednu priču, jake karaktere koji će da ,,kupe" čitaoca, snažniju socijalnu pozadinu, uspone i padove na mikro planu i još mnogo toga. Ovako je samo neuverljivo otaljavanje zadatka.
   A onda i poneki detalj. Oni su veoma siromašni. Ali prvo što se pominje kao nedostatak je klima. Klima? Pa toliko siromašni ne stignu ni da se sete klime. Ali ovde je očigledno važnija i od kade i od kuhinje i od odvojenih soba. Mogu da razumem depersonifikaciju aktera kao postupak, ali otkud onda Peđa? Onda se ipak vraćamo na konkretne likove kojima nisu pomenuta imena dok ih neki tamo Peđa poseduje.
   Konačno - veoma loše. Kad se samo setim da mi je zamerka na početku bila da pripovedanje ne sme da podseća na nabrajanje, nasmejem se svojoj naivnosti. Još ostaje da se nadamo da nisi od onih koji vređaju kao odgovor na loše komentare.




12 — ADAMOVA BLIZNAKINJA




   ,,Čekićom"? ,,Želudcu"? Ako bih po strani ostavio naivnost, loše pripovedanje, užasna poređenja, klišeizirane rečenice i nelogičnosti, ovo je prva priča koja ima bar naznaku radnje i preokreta, koja se ne svodi na sam čin preobražaja. To ne bi trebalo da je pohvala samo po sebi, ali u ovoj konkurenciji...
   E sad. Koji to policajci tek tako puste čoveka koji se izgleda ušunjao u zaključanu ćeliju, pojeo zatvorenicu i obukao njeno odelo?
,,...ona doživi (doživE) orgazam i sama ječeći od zadovoljstva" - pošto je doživljavanje orgazma inače tuđe zadovoljstvo, pa je čak i ona sama ovaj put zaječala.
   ,, zanosno njišući svojim bujnim oblinama" - ovde je verovatno Scallop morao da pauzira i prošeta
   ,,kao da ih neko nabija čekićom u glavu. I glava, glava je najgora." - u četiri reči tri su glava!!!




13 — U OKU POSMATRAČA




   Još jedna zajebancija, malo bolja, ali kukavički odrađena. Muda i telci, telci i muda, a od metamorfoze – ništ. Reč ,,diletant" upada u oči kao nepravilno upotrebljena (al' šta zna telac), a rečenica ,,Život nije u mozgu nego u očima." kao genijalna. Mlako za ovakav pristup.




14 — Udovi




   Dakle. Traje pandemija nepoznatog porekla a ljudi se šetaju po ulici i idu na posao kao i svaki drugi dan? Loši/dobri momci koji nemaju mnogo vremena ipak odlučuju da doktoru ispričaju sve šta i kako? Metamorfoza je prišivanje veštačkih udova? Pripovedanje je nabrajanje i prepričavanje? Naivno i loše ispričano. Može kao deo plota za jednu epizodu simpsonovih – taman imaju odgovarajuće vanzemaljce.




15 — Ihminen




   Bleh. Opet je preobražaj tema umesto zadatak. "Zaspe", ,,višlje", bez komentara. Bleda priča, neuverljiva transformacija, poređenje sa kokainom, pa još sa svežim (i to iz perspektive životinje!!!). Dijalog na početku je dovoljno uverljiv i dvosmislen da zavara čitaoca, ali to je (pored naslova) jedina pohvala koju ovaj rad zaslužuje.




16 — Inkubacija




Auh. Veoma loše. Pored činjenice da smo svi odmah znali da je u pitanju leptir autor nam nije olakšao probijanje do kraja teksta. Pathos do pucanja u svakoj bezličnoj rečenici oslobođenoj emocija. Tok misli koji je ovde oskrnavljen kao pristup pripovedanju treba da smesti čitaoca u glavu pripovedača. Treba da nas svojom specifičnom strukturom i nizom neobičnih zapažanja navede da počnemo da razmišljamo kao protagonista. Moje misli su se uskladile samo sa konstantom kadćekrajkadćekrajkadćekraj... A kako i ne bi kad autor pokušava da me ubedi da tok teče ovako: ,,Četiri finalna napada mi zadaju oštar bol" - sva četiri? Ma nemoj. Treba da me UBEDIŠ da sam ja ti. Da su tvoje misli moje misli, i tvoj bol moj. A ne da mi prepričaš. ,,Snažni" pridevi su pogotovo bljutavi. Cela priča je veće ništa od mnogih ništa koje je ovaj krug ponudio. Jedina uteha bi bila da je ovaj autor tek izmileo (ili još uvek nije) iz osnovne škole.




17 — НЕОГЕНЕЗА




   I za kraj još jedna neuspela ,,zez" priča potčinjena zadatku. Zadatak joj je srž i svrha. Bez njega ni ne postoji. Samo na momente, između proste običnosti i nagomilane i nezgrapne kvazirečitosti se probije po koja lepo sročena rečenica. ,,Он, несвестан своје предадбе и закорачења на готово ненапустиви пут пасивног самоубиства, осмехује се грлено и искрено, готово дечачким осмехом. Назире се кожа лобање кроз бичеве умашћене косе, док клима главом одобравајући моје речи које и не слуша." - mi se sviđa (uz male dorade). Ali ubrzo pripovedanje postane pretrpano glomaznim izrazima, kao da se autor hvali što ume da ih koristi. To čak ni ne bi bio veliki problem da je izraz skladan i tečan, onda bi takva vrsta rečitosti bila kvalitet.
   Sviđa mi se ideja da se duhovno gađenje prema ignoramusima prenese na borbu među različitim vrstama. Zapravo je najfantastičniji deo priče to što se ignoramusi ikome klanjaju i što se fungi razmnožava tako brzo. Ali to je samo osnova za priču kojoj je potreban i zaplet i rasplet i karakter likova i pozornica i mnogo šta još. Loša priča kao kruna veoma lošeg kruga.

Quote from: Plut on 19-04-2012, 14:14:02
Stipane, nije valjda stvarno tvoja? Ako je tako, onda si jako pao, ovo će ti biti najlošija. Bem li ga, morala sam.

Pa šta ako sam pao? Mogu ja i da ustanem, a anda biž' di te noge nose.

Ko da si ti svakog meseca remek delo napisala!

Uostalom, kako bi me inače opisali kao mladog autora? A?

 ...o vimenuuuu, progucah knedlu, zacrvenjeh se od neugode umjesto pripovjedača iscipelarenih priča....i ostadoh bez teksta...

Ne se trsi, Saturnice. Vimen je noćobd i ponekad se izgub, naročito kad je mesec mrsomud. Onda on zbog toga, a i uprkos tome, opali i po pobratimu Autorliji, kako ga vika. O ostalim učesnicima Radionice, da i ne govorim. Ti se nama spremaj za sledeći krug i vodi računa da tvoja priča bude cela, jer ako nije, o'ma ima neko da odlomi pogolemo parče. Ovaj krug i nije bio neki, a Vimen je samo doduvao balon da pukne. Naravno, dobre priče su i dalje dobre, "a uprkos tome" sve se daju doterati što se u budućnosti obično i dogodi. Ako postoje komentari i ako se iz komentara izvuče dobra pouka.

znate što gospodo, a pogotovo Vi svi koji sebe nazivate piscima...ne zaboravite jednu stvar...iza svake napisne priče stoji čovjek, a ne robot iz SF dimenzije, čovjek od krvi mesa i osjećaja...čovjek koji se UČI nešto napisati...iza njihovih priča stoji valjda i trud i znoj...dajte malo olabavite tu BRUTALNOST....
...ajde da više ne komentiramo....ko još nije neka preskoči, baš mi je prisjelo...

Nemoj tako Saturnice, dušo moja, zar te nisam na vreme upozorio kako je ovde?
Ima u komentarima i korisnih saveta, samo ih treba pažljivo iščitati.

Stipane...od straha je to....prepala sam se....

Ihaj, šta bi tek bilo da si dobila makar deo onoga čega se Stipan ovde nadobijao?

Ne daj se prepasti, već šutiraj oko sebe u širokom luku.

Hah! Evo da i ja nešto laprdnem, brzo dok se nisam smorila.


Stipane, pipa bi mi izrasla, da nisam. Pa znaš mene.   Al' šta ću kad, stvarno, nisam ni pomislila da je tvoja. To će valjda značiti da mislim da umeš bolje. A? sam se izvadila?


Lužnjak - 3 poena. Na prvo čitanje mi jako prijala, atmosfera fina, nekako milozvučno i meni dosta. Priznajem da me to omelo u daljem traženju dobrog i manje dobrog, logike, ispunjenja zadatka itd.


U oku posmatrača - 2 poena. Ovo je mnogo dobro. Autor me vuče kroz priču izuzetno lepo. Naslov jeste dobar, jer smo se moje i oko posmatrača našli na istom. Kako samo lepo i lagano gradi jezovitu atmosferu, od nečeg nevinog, nežnog i ranjivog do teškog horora, bez upotrebe šokantnih reči ili radnji.
Ono što mi često nije jasno je zbog čega mnogi očekuju pevanje s pucanjem da bi im to bilo ne znam kako dobro. Treba znati uživati u jednostavnim stvarima i životu. Po meni je ovde zadatak ispunjen, od teleta do škembeta, to je baš velika promena. Nisam samo najsigurnija da li je bila potrebna poslednja rečenica. Mislim da smo shvatili sve i bez nje. Dve rečenice su me potpuno kupile: "Još mi bride, ali ne znam gde su", o ušima je reč, i "Život nije u mozgu nego u očima". Prelepo. Mislim, da ne budem i ja ko Savajat pa da se pozovem na svoju raniju priču gde pominjem život, oči i tako to.
E sad, zašto 2 a ne 3. Moguće da me je horor (koji mi nije mio) odbio od trojke. Tako to biva, koliko god nešto dobro bilo, ako mi ogadi 'ranu, probam da ga se klonim.


Kad smo kod toga, stigla pljeska u tortilji, greota da se oladi.

Eh, Plut. Kratak život je golem maler, ali se i kilometraža računa. Da ne govorim o životnim postignućima. Nemaš pojma šta sve može da stane u šerpenju osim pečuraka. Samo se mora dobro mešati da ne zagori.

Quote from: saturnica on 19-04-2012, 20:07:21
znate što gospodo, a pogotovo Vi svi koji sebe nazivate piscima...ne zaboravite jednu stvar...iza svake napisne priče stoji čovjek, a ne robot iz SF dimenzije, čovjek od krvi mesa i osjećaja...čovjek koji se UČI nešto napisati...iza njihovih priča stoji valjda i trud i znoj...dajte malo olabavite tu BRUTALNOST....
...ajde da više ne komentiramo....ko još nije neka preskoči, baš mi je prisjelo...

De, de, Saturnice! Nemoj tako, komentarisanje i jeste svrha radionice jer se iz njega dosta može naučiti o sopstvenim manama - a pretpostavlja se da su svi zato ovde. Zamisli na šta bi ovo ličilo da se ljudi samo uzajamno hvale i tetoše...

Vimenovi komentari su u radioničarskom smislu dobri jer su detaljni i precizni; o ukusima ne vredi raspravljati (da ponudim svoje objašnjenje Mijazme? taman da zasmejem autora), ali o tehnikalijama vredi i te kako. I dobri su jer pored njih moji deluju kao da sam majka Tereza.

Pa, Rezika, to im je jedini kvalitet. Ostalo je kao opširni Boban.

Quote from: vimen on 19-04-2012, 17:50:56
  Detalji. "Posmatrao ju je sa distance dok razigrana miluje talase oko sebe." Slaganje vremena. Ovako ne može. A ima takvih propusta tokom cele priče. Čas je prezent čas prošlo vreme.

Slaganje vremena kakvo postoji u engleskom ne važi za srpski jezik, naprotiv, mi upravo kažemo: gledala sam ga kako jede (ne ,,kako je jeo") ili posmatrao ju je dok se češlja. Dva perfekta u tom kontekstu karakteristika su prevoda u kome se francuska ili engleska glagolska vremena prenose doslovno, umesto u duhu srpskog jezika.
Ili je bolje da to Andrić dokaže:
,,Pod tom belinom iščezlo je i malo groblje na kom samo najviši krstovi vire iz dubokog snega."
Ovo nije u svrhu odbrane priče, pomenuta rečenica nije ni lepa (već je i reč distanca dovoljna da pokvari utisak), ali ne treba joj zamerati ono što nije pogrešno, pa još time nekog navesti da ubuduće zapravo greši.
Reči ,,upropašteno" takođe ništa ne fali, lično bih uvek upotrebila ,,upropašćeno", ali je i druga verzija dopuštena.
Na kraju krajeva, oštra kritika je ubedljivija ako se prvo proveri da li su sve zamerke zbilja na mestu. U ovim pričama postoji i previše jezičkih nepravilnosti, da ne kažem nešto mnogo gore, ali kada zameramo i ono što nije nepravilno, cela kritika gubi na uverljivosti.

@ Scallop: To može da bude i kompliment. Kad se Boban snishodio da prokomentariše priče, u nesrećnom zabavničkom krugu, meni je to baš bilo onako pošteno... urednički.
Ali da ja više ne talambasim: kad će Mićini komentari? Ili Dackovi? (a evo, počelo je dok sam kucala!)

I da se opravdam još jednim proširenim komentarom: Mijazma - kao i druge priče istog autora - istovremeno ima i jaku i slabu stranu u tome što ne ispriča sve do kraja. Morževski kiberpank: da se pretpostaviti da su jelkice neka vrsta droge, a kontraband-jelkice loša droga sečena ko zna čime, tako da mijazma koja se iz njih širi na duže staze pretvara čoveka u morža. Nejasne žvrljotine je pisao švercer dok se pretvarao u morža i zbog te srodne crte one detektivu postaju sve "čitljivije" (metaforički) što se više i on pretvara u morža. Da. Možda. Ali pošto ni ovde ponuđene informacije, kao ni u Nirnberškoj robi, ne domašuju prag nužnog, meni ostaje da se domišljam ako imam dobre volje i vremena, dok se autor smeje sebi u bradu.

Quote from: saturnica on 19-04-2012, 20:07:21
znate što gospodo, a pogotovo Vi svi koji sebe nazivate piscima...ne zaboravite jednu stvar...iza svake napisne priče stoji čovjek, a ne robot iz SF dimenzije, čovjek od krvi mesa i osjećaja...čovjek koji se UČI nešto napisati...iza njihovih priča stoji valjda i trud i znoj...dajte malo olabavite tu BRUTALNOST....
...ajde da više ne komentiramo....ko još nije neka preskoči, baš mi je prisjelo...

Što bi rekli mladi - "Tek će...
Kume


Na Vimena se ne obaziri, vitla ko da je Džon Vejn, a kad dođe do "izađi pokaži", vadi MG pištoljče. Uz tarabu, priznajem mu kritiku na moju nepodobštinu u vidu izvesnih grešaka u priči. Jesam i ja    kad sam ih video, al kasno brašo 


Šofer Sroljo - postavka dovoljno imbecilna da vata od samog naslova, baš sam se nadao kakvoj sprdačini - u pozitivnom smislu. No, majstor se zaigrao; toliko ga je napalila uhvaćena ideja bosanskog rimejka "Mars napada" da je na kraju isporučio loše ispričan bezvezni vic (ovo je neko već rekao, ako se ne varam). Mislim, struganje prosuta žena na krovu    Ako nije onaj skot Bata u pitanju (ukazuje mi se kao da je negde rečeno da učestvuje), autor nek se dobro zamisli nad svojom mentalnom kigijenom.
Mogla je biti dobra priča da je autor znao šta bi sa njom.

Quote from: Jevtropijevićka on 19-04-2012, 21:31:44


Ali da ja više ne talambasim: kad će Mićini komentari? Ili Dackovi? (a evo, počelo je dok sam kucala!)

Uh, ja pišem samo jezičke komentare, kad me nešto mnogo lecne pa u meni proradi prosvetarka. Recimo, sad pišem samo da te ugnjavim ovim: od ženskog nadimka Dacko prisvojni pridev mora biti Dackin, kao što je od svih ženskih imena, ma kojim se slovom završavala (Karmenin, Sapfin, Enin). Jasno, ti to pišeš jer se zezaš pošto sam već gunđala zbog toga, ali čitaju ovo i razni koji ne znaju za foru.
Od priča pročitam samo poneku, prilično površno, pa mi nije pošteno da komentarišem, bili bi to beskorisne reči, ni prineti kvalitetnim i zanimljivim procenama koje se ovde mogu pročitati, naročito u tvojim postovima (često mi se desilo da neku priču iščitam samo zbog njih). Za priče koje se izdvoje glasam na tajnom glasanju, jer tu mogu glasati i samo za jednu ili dve.

Sad Steva ima zvaničnog tumača i ko će ga naterati ubuduće da bude jasniji?   Mislim, shvatio sam ja o čemu se radi, ali bih rado menjao par pumparanja za nešto jasnoće.

Quote from: Dacko on 19-04-2012, 21:43:49
Recimo, sad pišem samo da te ugnjavim ovim: od ženskog nadimka Dacko prisvojni pridev mora biti Dackin, kao što je od svih ženskih imena, ma kojim se slovom završavala (Karmenin, Sapfin, Enin). Jasno, ti to pišeš jer se zezaš pošto sam već gunđala zbog toga, ali čitaju ovo i razni koji ne znaju za foru.

Zapravo, pišem iz navike, imam u okruženju tih ženskih nadimaka na -icko i -ocko koje sve iz zezanja koristim kao da su muški (npr. "šta ima novo kod našeg Jocka?") ali da, registrovala sam kad si pohvalila Japea zbog pravilne upotrebe pa ću se i ja više truditi... a ti više da postuješ.

@Scallop: i ja bih... zapravo, ovo je bio pokušaj da ga isteram na čistinu blatantno pogrešnim tumačenjem, nije valjda da sam ubola?!

Čik neka negira! To je najrazumnije objašnjenje i poštuje Okamovu oštricu.

Saturnice, opušteno, piši i komentariši. Kritike su oštre, ali korektne, a kaže se i kad nešto valja, zašto valja.
Da dovršim :
KRASAN JUNAK NA OVOME SVETU- Pa na nekom nivou ova priča mi je i simpatična. Nije mi problem ni kako su bogovi predstavljeni, pa zar moraju uvek biti kao strogi mudraci. Problem je što je predvidljiva i što kad se sve sabere ostane čista zabava, bez nečeg više. Ok, i to je legitimno, obično volim jednostavnost, ali mi u ovoj priči nekako smeta.
Kao da je autor išao lakšim putem da reši zadatak, umesto da se malo pomuči.

DNEVNIK S KLEKOVAČE- Interesantna ideja, ispoštovano je da u kratku priču ne ide previše likova, ali problem je što deluje kao sažetak nečeg većeg, i što tzv.dnevničko pripovedanje nosi izvesne rizike sa sobom. Tako da je veliko pitanje koliko je autor uspešno izneo ono što je hteo.

SVET SE KAŽE DRVO- I ovde zapažam interesantnu ideju, ali izvođenje škripi. Odbilo me je ono učeničko-školsko pripovedanje u prvom delu, kontam da je to neki uvod u radnju, ali...u drugoj polovini ide bolji, ali onda opet donosi završetak kojim nikako nisam zadovoljan. Čini mi se da je zbrzano, i da je propuštena prilika da se od ovoga napiše lepa priča.

GLAVOPUC-Ono što mi se svidelo u ovoj priči je... neki čudan osećaj, zatvorenosti valjda, koji uspeva dočarati. Nije mi se svideo njen ritam, dinamika, naročito filozofiranje koje se provlači kroz celu priču.

Lužnjak

U ranom srednjem veku na grčkim ostrvima nije bilo kukuruza, niti igdje u Evropi. Priča je pobednička, ja joj nisam dao ni bod jer nije po mom ukusu. Da bi priča bila dobra morala bi da se svidi običnom, prosečnom čitaocu, nekom ko nije zaljubljenik u fantastiku, tako ja razmišljam kada pišem, a sumljam da bi se ova svidjela. Ova priča je napisana da bi pokupila glasove ljudi koji vole komplikovane i bespotrebno zamršene stvari (mislim na jezik kojim je pisano), a kojih je ovdje prilično, i postigla je cilj. Moj cilj je da stvorim stil koji bi mi pomogao da napišem nešto što bi u budućnosti moglo da se svidi velikom broju ljudi a ne maloj grupi zaljubljenika u žanr.

OK, idi sad pa piši.

Quote from: D.S.B. on 19-04-2012, 22:27:29
Lužnjak

U ranom srednjem veku na grčkim ostrvima nije bilo kukuruza, niti igdje u Evropi. Priča je pobednička, ja joj nisam dao ni bod jer nije po mom ukusu. Da bi priča bila dobra morala bi da se svidi običnom, prosečnom čitaocu, nekom ko nije zaljubljenik u fantastiku, tako ja razmišljam kada pišem, a sumljam da bi se ova svidjela. Ova priča je napisana da bi pokupila glasove ljudi koji vole komplikovane i bespotrebno zamršene stvari (mislim na jezik kojim je pisano), a kojih je ovdje prilično, i postigla je cilj. Moj cilj je da stvorim stil koji bi mi pomogao da napišem nešto što bi u budućnosti moglo da se svidi velikom broju ljudi a ne maloj grupi zaljubljenika u žanr.

...DSB....zanimljivo zapažanje glede kukuruza...

Ma, ima u toj priči grešaka kao pleve, na neke je već ukazivano. Važnije je da se na lepe reči navatavaju gotovo svi koji prate Radionicu. Možda sledeći put više pažnje obrate da li su pročitali priču koja ima sve delove.

QuoteVažnije je da se na lepe reči navatavaju gotovo svi koji prate Radionicu.

Kao dilberi koji se lože na plavušicu sa mozgom veličine plivadona. Sve lepo i oblo, a unutra šulje ko babin zub.

Quote from: Džek svih zanata on 19-04-2012, 23:00:35

QuoteVažnije je da se na lepe reči navatavaju gotovo svi koji prate Radionicu.

Kao dilberi koji se lože na plavušicu sa mozgom veličine plivadona. Sve lepo i oblo, a unutra šulje ko babin zub.

Pa bogami, kod drugih nema ni tih lepih reči nego su sve falinke pojačane "stilom"!1!11!11! 

Quote from: Jevtropijevićka on 19-04-2012, 23:16:18

Quote from: Džek svih zanata on 19-04-2012, 23:00:35

QuoteVažnije je da se na lepe reči navatavaju gotovo svi koji prate Radionicu.

Kao dilberi koji se lože na plavušicu sa mozgom veličine plivadona. Sve lepo i oblo, a unutra šulje ko babin zub.

Pa bogami, kod drugih nema ni tih lepih reči nego su sve falinke pojačane "stilom"!1!11!11! 

...jel to znači gospođo jevtopijevička, da vi niste napisali priču na zadanu temu?....?tako mi zazvučlo....

Ma, ja ne pišem priče uopšte, samo komentarišem tj. pljujem. Takva mi narav, ne obraćaj pažnju.

Naravno da nije, eventualno pročita posvetu i to je to.

...aaa tko od vas pljuca najdalje?.....

Bilo bi mnogo dosadno i kontraproduktivno da ne tražimo svoje uradke podmornicama, pa skontamo na kraju kako da plutaju 

Quote from: Džek svih zanata on 19-04-2012, 23:31:29
Bilo bi mnogo dosadno i kontraproduktivno da ne tražimo svoje uradke podmornicama, pa skontamo na kraju kako da plutaju 

...ima  nešto i u tome...