ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tema za jul: PARANOJA
U doslovnom i širokom smislu ove reči. Bilo da se bavi akterima paranoje ili posledicama... Elementi fantastike poželjni, valjda obavezni, pošto smo mi SF&F okruženje.
Tema je toliko široka i duboko ukorenjena u učesnike ovog foruma da ne bi trebalo da bude mnogo promašaja, mada ne sumnjam da će biti uspeha i na tom polju.

6000 karaktera, meni na PP ili na mejl znaksagite@yahoo.com
Rok ne baš kratak, 3. jul do ponoći. 
   

QuoteTema je toliko široka i duboko ukorenjena u učesnike ovog foruma da ne bi trebalo da bude mnogo promašaja, mada ne sumnjam da će biti uspeha i na tom polju.

Kul.

Baš mi ne ide sa zadacima. Ja napišem priču sa pečurkama, a sledećeg meseca zadatak o pečurkama. U "pečurkama" napišem priču o odluci da se nešto promeni, a sledeći mesec zadatak o promeni rutine. Ja napišem o paranoji koja nastaje iz promene rutine, a sad zadatak - o paranoji. Počinjem da sumnjam da me Boban tematski progoni.   


Sad ću da napišem nešto o duvanju balona. Ovde ili na nekom drugom topiku, svejedno. Sinoć sam gledao jedan sladak film po drugi put i urezao mi se trenutak panike zbog nedostatka kondoma. I rešenje sa kesom za zamrzivače. I srećno rođenje deteta posle devet meseci i jedan dan.

Tema i nije tako široka kao što Big Boss kaže, ili može biti da sam ja upao u neku blokadu...

Jesi li smislio nešto paranoično?

...i ja sam u blokadi...

Paranoja blokade.

Quote from: scallop on 29-06-2012, 23:14:21
Paranoja blokade.

...tako nekako...

Treba obrnuto: blokada paranoje.

Quote from: scallop on 29-06-2012, 23:16:16
Treba obrnuto: blokada paranoje.

...znači li to scallope da si ti već napisao?...i poslao?

Ja sam prošlog meseca pisao o paranoji. Samo, naši radioničari ne prepoznaju. Zato ste sad u blokadi.

 

Ma koje?....onaj Hod do deponije?....to je bila ljubavna story....od toga nisam vidjela dalje pred nosom...

Quote from: Miljan Markovic on 29-06-2012, 23:20:08

Miljane ne ceri se......i ti si već napisao i poslao?

Nisam napisao ništa. Nije u pitanju kreativna blokada već lenjost.

Ne, draga moja. Drmusanje je paranoja, a Hod do deponije je promena rutine - tip odlučio da se više ne pere nego da se baci na đubre.

Quote from: scallop on 29-06-2012, 23:24:53
Ne, draga moja. Drmusanje je paranoja, a Hod do deponije je promena rutine - tip odlučio da se više ne pere nego da se baci na đubre.

...ne želim te uopće slušati...najjači si u ljubavnim pričama...eto!

Najjači sam u normalnim pričama. Ja ne prodajem dušu đavolu (neće polovnu robu), meni ne rešavaju zaplet bogovi i drugi nadnaravni entiteti, preberem po uspomenama i uvek nešto zaiskri. Ko ništa ne doživi, taj nema ni uspomene.

Quote from: Miljan Markovic on 29-06-2012, 23:24:35
Nisam napisao ništa. Nije u pitanju kreativna blokada već lenjost.

...dakle, što sad reć na ovo...

Quote from: scallop on 29-06-2012, 23:32:30
Najjači sam u normalnim pričama. Ja ne prodajem dušu đavolu (neće polovnu robu), meni ne rešavaju zaplet bogovi i drugi nadnaravni entiteti, preberem po uspomenama i uvek nešto zaiskri. Ko ništa ne doživi, taj nema ni uspomene.

...pa, ne mogu se nego složiti...

Quote from: scallop on 29-06-2012, 22:56:26
Jesi li smislio nešto paranoično?

Ne samo smislio, nego i napisao, i užasno je. Ne znam kako se to desilo, da se ni meni ne sviđa moja priča, a inače  volim strašno svoje priče... Mora da je blokada...

Quote from: D.S.B. on 29-06-2012, 23:35:28

Quote from: scallop on 29-06-2012, 22:56:26
Jesi li smislio nešto paranoično?

Ne samo smislio, nego i napisao, i užasno je. Ne znam kako se to desilo, da se ni meni ne sviđa moja priča, a inače  volim strašno svoje priče... Mora da je blokada...

DSB, valjda nije opet kanibalizam...ništa nije strašnije od toga...malo je još pročeprkaj do 3.7....a onda je pošalji

Ne znam baš da li da šaljem ovo...neke priče jednostavno ne možeš doterati da valjaju.

Ništa.


Nego, pre nego što zabasate u nešto što će ispuniti Bobanova očekivanja da postoje učesnici koji su uvek sposobni da promaše temu. Nemojte pisati značajne priče, remek dela, savršenu jezu koja će prepasti i Ghoula. Ova Radionica ne dodeljuje Nobelovu nagradu, NINovu nagradu, pa ni nagrade tipa Vranac, piramide iz Bosne, Istarsku Malvaziju i druge velike književne nagrade. Ona očekuje da bar polovina učesnika učini ono šta ja uradim svakog meseca, kao što je D.S.B. dobro prepoznao - dobru priču u kojoj je svaki element na svom mestu. Gledati depresivno svakog meseca kako se nagađa o čemu su, zapravo, priče, jeste obeshrabrujući posao.

Dobar savet zaista. Bilo bi lepo za promenu kada bi napisao priču koja je dobro postavljena i sređena, bez obzira što mi se sadržaj čini tako običan.

Kad bi sad iznova pročitao sve priče iz kruga ustanovio bi da je najkompletnija Hrundijeva ( nemoj računati moju opasku da liči na ogled iz Koelja). Sve ostale su negde rasparane ili su se poslužile jeftinim rešenjima. I, o čemu je priča? O vodonoši i njegovom magarcu koji su potrošili vek, a da nikad nisu poslužili svrsi. Mogao je i o vatrogascu koji nikad nije ugasio nijedan požar, o snajperisti koji nikad nije pucao itd. Naći dramu u jednostavnom je izazov, pobiti deset učenika u nekoj školi može svaki idiot u SAD.

Quote from: scallop on 29-06-2012, 23:32:30
Najjači sam u normalnim pričama. Ja ne prodajem dušu đavolu

Možda bi trebalo. 

Hvata ma istinska paranoja; nekoliko ideja za priču me proganja, ne da mi mira, ne da oka sklopiti, svugde me prati, kao smrdljivi dah vampira u Transilvanijskoj vukojebini. Mislim na žene, na besna kola i na fuzbal, al' džaba. Skrivam se u fantastične svetove video igrica, u prozu klasika i filmove svih fela, al' jok. Proganjaju me pa proganjaju a ja nikako da razradim, makar jednu, da je uobličim i strpam u 6 milja K.

Daj bože da uspem nešto skontati, inače junski rodeo jašete  bez mene... 

Jedna od prvih priča što sam napisao u životu može da se podvede pod ovu temu. Skalop će da potvrdi da priča nije nešto (ali, ako nekog zanima, evo kako je Perin pisao na početku (što ne znači da sad piše bolje!!!):

DOSADNI CRV

Da li ste ikad čuli za dosadnog crva? Pojma nemam odakle je došao –ja sam prvi slučaj kod kojeg je utvrđeno njegovo postojanje. Mislim, ne smeta on meni - čak mogu da ga vidim kad se pogledam u ogledalo. Sav je neki pihtijast,  širi se telom i umom kad mu se ćefne, i nezaustavljiv je. Dom mu je čeoni režanj, a igralište um. Ponosim se njime, da budem iskren.

Jedina frka je u tome što me strpaše u ludnicu. Dadoše mi neke medikamente, kog vraga – crv se samo uspava i probudi još gori nego što je zaspao. Nisu mi isprva verovali da mogu da ga vidim zalepljenog na čeonom režnju – mislim, kako mogu sebi videti kroz glavu? EEG i druge pretrage glave su pokazale da sam u pravu. Tako su mi barem, rekli. 'U pravu si,' rekoše, smirujući me. Da. Upravo tim rečima. Kao da to nisam odranije znao!

Nisu me pustili napolje, iako sam, eto, bio u pravu. Pomislio sam da ih tužim, ali sve nešto mislim, neću, ko zna šta će mi tek onda napraviti? Nerviraju me, jer me ignorišu. Imaju dva doktora, nose slušalice – ma znam ja da ne slušaju muziku, nego ne žele da čuju šta pričam. Kažu da je dosada prelazna bolest, da  dosadni čovek može samo sa dosadnim pričati - kao da to nisam odranije znao!

Krenuli da mi daju papire, da pišem u njih i ubijam dosadu. To je, navodno, terapija. Eh, znam ja glavni razlog – ispituju oni te beleške, glavu dajem.  Crv mi je rekao da se par doktora već onesvestilo od dosade čitajući moje tekstove. Kao da to nisam odranije znao!

A najviše me nervira upravnik. Sve nešto dođe pa me posmatra, krene  nešto da kaže, pa se predomisli, i urokljivim pogledom me gleda. Sve je on to zakuvao, znam ja. Pa šta ako imam dosadnog crva? Ne smeta nikome, samo je zalepljen, eto, tu, na čeonom režnju. Neće on nikom ništa. Ali ne. 'Još samo nekoliko dana, gospodine Grubor.' Crv mi šapće da me upravnik laže. Kao da to nisam odranije znao!

Mislim, ja sam samo čovek sa dosadnim crvom. Zar je potrebno toliko držati me zatvorenog? Dobro, izvode oni mene, prošetaju me dvorištem, ali ne verujem ja u njihove 'časne namere'. Jednom su me izveli napolje, pa mi umalo dosadni crv pobegao niz put. Otad stalno držim ruku na čelu kad idem vani – neću da rizikujem da se crv ponovo iskobelja iz čeonog režnja. Njihov cilj je da unište crva – kao da to nisam odranije znao!

A evo, sad u sobi ležim, zavezali me za krevet. Prevarili me, dušmani. Znam ja, ljubomorni su na moga crva. Samo da ne izađe, jer i dosadnom crvu zna biti dosadno kad osoba u kojoj živi nije u pokretu. Ne može on dosadu širiti, onda, znate?

Evo, stiže i upravnik. Crv je usplahiren, a bogami, i ja sam. Samo da ga ne izvade, mislim u sebi. Prilazi on mome krevetu, a crv i ja gledamo. Pokazuje nekakvu dijagnozu, kao paranoja, i to mešana - nije nego! Nisam ja kriv što sam poseban, što sam prvi čovek sa dosadnim crvom u glavi!

Grohotom se smejemo, crv i ja, dok govorim ovom tupavcu da je samo ljubomoran, da samo želi moga crva da prisvoji. Upravnik me gleda i kazuje sestri da mi da medikamente. Dok mi ona prilazi sa iglom u rukama, ja se bacakam po krevetu -  kakva bre paranoja, ta ja sam  samo normalan čovek sa dosadnim crvom u čeonom režnju. Da, sasvim normalan čovek u simbiozi sa dosadnim crvom. Doktore....

Potvrđujem. Potvrđujem i za Čekajući zeleno svetlo, kao i za niz priča raznih radioničara, koje u mom Stovarištu 13  ne čekaju bolje dane. Osim ako se ne izlegnu. Ali, u tom slučaju to će da bude pile, a ne jaje. Šta čeka kao jaje, već je mučak.

Quote from: scallop on 30-06-2012, 22:25:54
Potvrđujem. Potvrđujem i za Čekajući zeleno svetlo, kao i za niz priča raznih radioničara, koje u mom Stovarištu 13  ne čekaju bolje dane.

Nešto razmišljam, samo da sam malo disciplinovan, da pišem redovno, a ne ovako, svake prestupne godine skuckam 2 rečenice, ne valja to, ne valja, mora se redovno pisati, jer pisanje je kovanje, udaranje perom po papiru, i taj osećaj, to sam maltene zaboravio, da, da, tu čar, jer iskreno, odavno ništa nisam napisao, samo sam prepravljao stare stvari, da, da, to je loše, to stagniranje, propadanje, dekadencija, ali previše serem, previše se pravdam, ustvari sam samo lenj. 

Dobra upotreba zareza, a Skalope?

Dobra priča, sviđa mi se. Ako hoćeš moju dijagnozu u pitanju je šizofrenija.

Quote from: D.S.B. on 30-06-2012, 22:34:52
Dobra priča, sviđa mi se. Ako hoćeš moju dijagnozu u pitanju je šizofrenija.

Ma ne valja ovo ništa. Rečenice su totalno slabe, priča ne teče kako treba, saplićeš se o svaku reč...Ideja je okej, ali je priča loša.

To je dodatni rad, bitna je dobra osnova.

D.S.B., jesi li i ti po struci psiholog kao Perin? Zna on šta je pisao, ali i dalje ne znamo koju priču nam priča "dosadni crv".


Perine, ta tvoja duuugaaaaačka rečenica ima i višak i manjak zapeta, fali poneka tačka, a bogami, neki i su mogli da budu a, pa neću da ispravljam. Nego, uzmi ti onu Lidijinu priču sa 83 veznika i, pa vidi kako se nabija tempo. Da ne bi bio bio naš offtopic, ta priča se zove Udno palisada i objavljena je u jednom Emitoru.

Nisam psiholog, ali sudeći po opisanom stanju pacijenta u pitanju je rezidualna šizofrenija.


I ja imam problem sa doterivanjem priče, nikako da stavim na papir ono što sam zamislio.

Negde skoro sam ovde pisao da bi priču najpre bilo zgodno sažeti u četiri (do šest rečenica): uvod, zaplet, rasplet, poenta. Uvod i poenta su uvek samo jedna rečenica. Ako to ne možeš, onda ti priča neće stati ni u 6Kk. Kasnije, do početka raspleta gledaj da utrošiš pola paketa ili manje, pa zastani pogledaj šta si uradio, a onda teraj dalje. Niko ti ne brani da jezik, način i stil budu samo tvoji.

Zaplet i rasplet sam u potpunosti prepričao, to sada vidim, zato i ne deluje kao što sam zamisllio. Da bi sve bilo kao u glavi ovo bi morala biti prilično duga priča. A ipak se može sažeti u četiri rečenice! Negde sam zabrljao, opet.
Mrzim kada moram sve ponovo...

Zadatak se čini teži nego što na prvi pogled izgleda; paranoja je zeznuta stvar za napraviti priču. Pod napraviti priču mislim smislenu priču sa glavom i repom. U prvi mah dođoh u iskušenje da pišem o pomahnitalom snaperisti koji puca sa solitera na sve što se mrda jer mu je muva upala u limunadu koju je pijuckao sa devojkom, pa ga je slamka ubola u oko, pa mu je pauk odneo auto i naposletku mu je neko izvukao buđelar. Sve u sat vremena. Tip skonta da ga svi progone, da su se nameračili na njega. Al' to ne bi bila priča nego polu-priča i to šablonizirana i već viđena.

Ovako, nešto sam započeo a da li ću da završim ne znam, jerbo me moja interna kontrola kvaliteta upozorva da pravim
(pišem) sranje. No, ako mi već ništa drugo nije palo na um i treba da prezentujem uradak kakav jeste. Važno je učestvovati, ne begati kada zagusti.

Dakle, ako završim ovo što pišem, šaljem u ovakvom obliku pa kad je dernek, nek' i poljski klozet gori

Ova tema je prhnula sve u 16, nigde a living soul, samo ja kao neka avetinja tumaram napuštenim hodnicima radionice. Naravno, da je neki fajt in progress, svi bi dotrčali 'vamo kao mutavi, da se slade šlajmarama punim otrovnog gnoja koji me povremeno zadivi svojom sadržajnošću, sočninom i kvalitetom.

Nikome ne pada na pamet (ili možda pada al' kroz pamet jer je ista tanka i retka kao vazduh) da se do sledećeg džira može diskutovati o zadatku a usput se ono pravo dobro zezati (sama tema tera na to)?

Jebte, moje kolege po peru sve neki nadrndano i krivo nasvirani karakteri


Da ne spominjem one gulanfere koji ostaše kratki za komentare, ućutali se pa ni abera da puste, pravo ono hijensko-pederski.

Vruće je. Sve u 36^oC, a možda i više. Iz njih izbija para noja. Što se nerviraš? I kad smo počeli bili smo samo nas dvojica. Ti uzmeš zlatno, a ja srebreno kolajno. A, bronasto, pardon braonasto, za sve ostale.

Heheheh...

Sada bi Boban, od obožavateljica zvani Bobo rekao ovako:

Pravi pisac piše i na 63 stepena, a ja bih dodao -bogme i diskutovao na topiku...

Quote from: Džek svih zanata on 02-07-2012, 18:46:50
Ova tema je prhnula sve u 16, nigde a living soul, samo ja kao neka avetinja tumaram napuštenim hodnicima radionice.

Da si zensko Dzek zamislila bih te kao onu "sestru" u filmu Kill Bill kako zvizduce dok hoda napustenim hodnikom radionice, i samo bi taj tvoj zvizduk i stikle koje odzvanjaju bio dovoljan da docara atmosferu neizvesnosti i napetosti pred neki strasni dogadjaj. Ali ti nisi zensko i verovatno ne nosis stikle. Zato mozda... mozda te zamislim kao Mikija Manojlovica  u filmu Variola Vera kako klepeces  klompama, ali ovaj put u napustenim hodicima radionice bez ubogih, nesrecnih i prestravljenih okolo. Lupas tako na vrata  jedna, druga  treca  i vices: " Pickini dimovi, izlazite napolje. Umrecete unutra smrdljivci...Izadjite napolje, sta ste se ucutali ni abera da pustite !"


Or something like that , along those lines .

Konačno neko sa duhom. Joj što volim da pustim baju pa da uživam u posledicama iste.

I ne -ne nosim štikle, al' volim da ih gledam kada su pravilno implementirane

Nadam se da to nije simptom para -no -no-je ?

Dugacak hodnik kao u filmu Isijavanje, samo umesto psihodelicno crveno narandzastog tepiha pod je od mermera. D je zensko, definitivno nosi stikle, usunjava se i gleda levo pa desno. Dzek samo sto je zamakao u jednu od soba u dnu hodnika. D sva rascupana, unezverenog pogleda usporava disanje, zadrzava dah, ali cuje kako joj srce dobuje od straha. Par koraka i odzvanjanje stikli po mermernom podu je odaje da je tu. Skida ih polako, jednu, pa drugu. Onda se tako u najlon carapama sjuri do vrata gde je Dzek upravo nestao. Zadihana, hladnih stopala, oslonjena na unutrasnju staranu vrata sobe, polako se skliznula do poda i tu cuci sva srecna da je niko nije video. Ili ipak jeste!?

D. bi pre napravila neku diverziju, nego bežala u nadi da je niko nije video. 

Quote from: D. on 02-07-2012, 20:04:01
D. bi pre napravila neku diverziju, nego bežala u nadi da je niko nije video. 

Opusti se D , ti si u mojoj "prici" , sto znaci da mogu da radim sa tvojim likom sta mi je volja.

  ok.

Quote from: D. on 02-07-2012, 20:04:01
D. bi pre napravila neku diverziju, nego bežala u nadi da je niko nije video. 

Pre će biti neko žensko-dramatično sranje, kao recimo vriskanje od straha