ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Paralelno glasanje ali ne baš uobičajeno pošto ima malo priča:

1. Slikar i papir
2. Pored parka
3. Sivi
4. Talac
5. Doba sabljozuba
6. Idol
7. Uljezi
8. Moji su neprijatelji biseri rasuti po celom svetu
9. Birokratske kancelarije i obično ludilo
10. Starica koju čuvam
11. U ime svih nas

A evo i svih priča u jednom Word fajlu, ko tako više voli: www.znaksagite.com/D/2012/jul2012.DOC

Da se podsetimo šta je bio zadatak: PARANOJA PARANOJA
U doslovnom i širokom smislu ove reči. Bilo da se bavi akterima paranoje ili posledicama... Elementi fantastike poželjni, valjda obavezni, pošto smo mi SF&F okruženje.
Tema je toliko široka i duboko ukorenjena u učesnike ovog foruma da ne bi trebalo da bude mnogo promašaja, mada ne sumnjam da će biti uspeha i na tom polju.

Glasa se za TRI priče, s tim da prva dobija 2 poena, a preostale dve po 1. Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2012 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete tri priče po redu, prvo onu kojoj dajete 2 poena, pa 2 preostale po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo. Rok je pet dana, dakle, u 2.00 noći ponedeljak na utorak stižu rezultati. Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

A evo i glasanja kroz porukice? nemam odavde uslova da podignem fajl:


Stipan
09 – 2 Boda
11 – 1 Bod
07 – 1 Bod

hidden

6, 5, 9

Burundu

3, 11, 7

Skalar

11
9
10

Прометеј

9.
10.
6.

Anomander Rejk


3, 10, 11

saturnica

10.   2 boda
08.   1 bod
03.   1 bod

дејан

6.
8.
9.

scallop

6, 5, 3

NdZodiac

10, 11, 7

Džek svih zanata

10
3
1

RedSonja

1, 8,10

Суба

9 - 2 бода
10 - 1 бод
8 - 1 бод

Savajat Erp

9, 5, 8

D.S.B.

10,7,11

ivica

07
10
01

Sinlen

7.
6.
1.

ladyoscar

1,5,8

Plut

6, 8, 5

ladyoscar

1,5,8

1 - 7
2 - 0
3 - 7
4 - 0
5 - 5
6 - 9
7 - 8
8 - 7
9 - 11
10 - 14
11 - 7

ako sam dobro sabrala

Јеси ли узела у обзир двапут наведене гласове ladyoscar?

Jesam Prometeju, nisam ih računala dva puta...

Ал сам убо са гласањем, свака ми част! 

A šta si to ubo?

Sad ćemo još i da ocenjujemo glasanje. Ili da glasamo za glasanje. Ili...

Quote from: NdZodiac on 10-07-2012, 01:21:22
A šta si to ubo?

Па три приче за које сам гласао су на прва три мјеста. Не знам једино да ли да се радујем због своје фантастичне способности препознавања квалитета или да се забринем што ми је укус тотални мејнстрим.

Ovo drugo. 

Али онда се ипак сјетим да већина људи не воли одличног Прометеја! 

Ja, u stvari, nisam ni gledala odličnog Prometeja. Javiću ti kada ga budem odgledala.

1 - 7 + 3 = 10
2 - 0 + 0 = 0
3 - 7 + 5 = 12
4 - 0 + 1 = 1
5 - 5 + 4 = 9
6 - 9 + 8 =17
7 - 8 + 6 = 14
8 - 7 + 5 = 12
9 - 11 + 5 = 16
10 - 14 + 11 = 25
11 - 7 + 5 = 12


1. Slikar i papir   10
2. Pored parka   0
3. Sivi   12
4. Talac  1
5. Doba sabljozuba  9
6. Idol    17
7. Uljezi    14
8. Moji su neprijatelji biseri rasuti po celom svetu    12
9. Birokratske kancelarije i obično ludilo     16
10. Starica koju čuvam      25
11. U ime svih nas    12





1. Starica koju čuvam      25
2. Idol    17
3. Birokratske kancelarije i obično ludilo     16
4. Uljezi    14
5. U ime svih nas    12
5. Moji su neprijatelji biseri rasuti po celom svetu    12
5. Sivi   12
6. Slikar i papir   10
7. Doba sabljozuba  9
8. Talac  1
9. Pored parka   0

Evo za koje sam priče glasao:

BIROKRATSKE KANCELARIJE I OBIČNO LUDILO    2 Boda
Predlažem autoru "Moji su neprijatelji biseri..." da pažljivo pročita ovu priču. Ovo je primer kako se efikasno piše groteska. Da nisam gotovo stopostotno siguran da jedna moja prijateljica nikad nije provirila na Sagitu, zakleo bih se da je ovo njena priča. Ili možda jeste provirila? Ako je tako, nadam se da se nisam i sa njom zakačio, ne znajući ko je u pitanju.
Ukratko, vrlo dobro, što bi značilo da nemam primedbi. Ludilo iz ove priče (nadam se da nije autorovo) prosto eksplodira čitaocu u lice.

U IME SVIH NAS    1 Bod
Najorginalnija priča ovog kruga, nažalost pomalo zbrzana i prepuna grešaka u koracima.
Dakle, zanimljiva igra sa istorijskim ličnostima i tajnim službama.
Veliki plus za hrabrost i puštanje imaginacije da slobodno luta.
Minus za nepridržavanje teme. Ne vidim tu nikakvu paranoju, izuzev ako se paranoičnima ne prikazuju Tito i Ranković, odnosno ,,tajni" mehanizmi samoupravne Jugoslavije. To se onda, opet, kosi sa mojim najdubljim uverenjima, pa je onda minus zbog toga. Što se tiče poručnika, on je jednostavno radio svoj posao.

Još jedan minus za mnogo nevešto izvedenih rečenica. Ovo važi utoliko više što autor ove pisanije garantovano nije početnik.

Evo nekoliko primera:

"Žandar je zaboravio, slutim da je namerno, da donese vodu"
Ja bih to ovako:
"Žandar je zaboravio, slutim namerno, da donese vodu"

ili:
"...saslušali generala Rankovića, dok su stručnjaci u belim mantilima baratali oko aparata, koji nam je ponovio"
Ja bih to ovako:
"dok su stručnjaci u belim mantilima baratali oko aparata, mi smo saslušali generala Rankovića, koji nam je ponovio."

ili:
"Nervozu, nesvojstvenu u akcijama, mi pojačava nedostatak radio veze"
Ja bih to ovako:
,,Nesvojstvenu nervozu u akcijama pojačava nedostatak radio veze"

ULJEZ   1 bod
Vrlo dobro napisano, totalno pogođena paranoja, efikasno odabrano ime glavnog ( i maltene jedinog) protagoniste. Nemam primedbi.


A sad, nešto i o ostalim pričama:

SLIKAR I PAPIR
   Solidna priča sa vrlo dobrim tempom, ali i sa pomalo neubedljivom završnicom. Mada je storija o griži savesti fino osmišljena, nema prave motivacije za samopovređivanje.
Takođe, ja bih drugačije komponovao neke rečenice. Povremeno deluju grubo.

PORED PARKA
Generalno slaba priča. Kao prvo, malo ima veze sa zadatom temom. Drogiranje, san, pa ni zebnja posle sna, nisu ni izbliza paranoja.
Drugi problem je što je priča neuverljiva. Nisam baš siguran da snovi izgledaju ovako kako su ovde opisani.
I kao završni udarac (ne sekiraj se autor/ka, samo sam malo nakrivo nasađen, možeš ti to i bolje) priča je prepuna nepotrebnih detalja, koji odvlače pažnju sa, i inače, vrlo razuđene storije.  (slika DVD menija,  duplo veći od mene,  airmaks...)

SIVI
E, ovo je fina priča. Dobro tempirana misterija začinjena pravovremenim hintovima i efektno finalizirana. Nemam primedbi, ali premalo sam imao prostora na bodovnoj listi da bi ušla na listu mojih glasova. U pitanju su bile nijanse.

TALAC
Odlično! Ovaj je totalno odlepio, paranoičan do balčaka. Nije mi se dopao izbor imena protagonista, možda je trebalo malo pažljivije odmeriti. Ostala bez poena iz istog razloga kao i prethodna priča.

IDOL
Priča je dobro napisana, drži se teme, ali nešto je falš. Ne znam da objasnim šta mi tu škripi. Radnja se nekako neravnomerno odvija i pri kraju kao da iskače iz koloseka. Ima tu svega, od bajke preko space opere i komedije pa sve do horor scena, ali svaka od tih deonica kao da ruši prethodni ugođaj. Imam utisak da me autor vuče za nos.

MOJI SU NEPRIJATELJI BISERI RASUTI PO CELOME SVETU
Jednom rečju – dobra zamisao o dupliranju paranoje, ali vrlo traljavo izvedeno.
Pretpostavljam da je ovo trebalo da predstavlja zajebanciju, ali prilično je nevešto izvedeno.
Dnevnička forma zna da bude vrlo zahvalna, ali kada se upotrebljava, ne bi to smelo da se radi odokativno. Ako je u pitanju dnevnik, onda se citira, dakle nema ,,datum taj i taj". Isto važi i za novinski članak.
Povremeno priča postaje vrlo neuverljiva. Paranoičan čovek (lud još manje) nikada neće dovesti u pitanje svoje logično rasuđivanje ( ,,možda sam zapravo JA lud?" ). On je paranoičan jer je duboko ubeđen u ispravnost i realnost svoje uobrazilje. Dalje, Nenad istovremeno guši subjekat svoga straha, a drugom rukom savršeno razložno i visokoparnim žargonom zapisuje impresije u dnevnik. To jednostavno ne biva, čak ni u komediji.
I još nešto. Retko sam gde video skoncentrisanije pleonazme nego u ove četiri reči.
,,Mali stančić za stanovanje"
Stančić je zato stančić što je mali, a stančić uglavnom služi upravo za stanovanje.

STARICA KOJU ČUVAM
Fino opisana atmosfera narastajućeg straha od nepoznatog i straha od tame. Ovo međutim nije priča o paranoji, ovde je reč o nečemu poput namernog samopovređivanja. I to zbog ambicije. Glavni protagonista nije paranoičan, nego predan svome poslu i spreman je zbog toga da sebe ufiksa adrenalinom sve do same granice panike. Pa opet, sva njegova osećanja, ma kako burna bila, pod savršenom su kontrolom, čim je u stanju netom po događaju da ih prenese na hartiju i to sa dovoljnom veštinom da njegove pisanije postanu bestseler.
Sve u svemu, lepo napisana priča sa promašenom temom. Bio sam na granici da joj dodelim bod.

Одох ја на посао. И поред тога што је падала киша ноћас, па расхладила свет, те је постало сласно спавати, неко мора и хлеб насушни зарадити  . А пошто сам коментаре писао приликом читања, ево да ја њих пошаљем сада. Напомињем, моји коментари нису стручни, него су више поглед обичног читаоца.


СЛИКАР И ПАПИР

"— Kavijar! Donesite mi kavijar i šampanjac! — uz blago retardiran kez uzvrpoljeno govorim prvo što mi pada na pamet. - To jedu bogataši, zar ne?"
Подвукао сам оно што ми смета. Неко ко не жели да се ода, ко је мунуо туђу кинту, дође у ресторан и наручује најскупље, уз питање (које пристаје петогодишњаку, а не одраслом човеку) да ли то једу (а шта са шамшањцем, он се пије) богаташи. Ајде, бре, па то не бива ни код најжешћих параноика.
Заплет око двоструке личности (или чега већ да је) прилично је наиван, лоше приказан и неуверљив, реченице склепане. Не знам ко је аутор, ал бих рекао да је или млад и неискусан, или је матор, искусан, ал без инспирације па је отаљао посао са овом причом, уз размишљање: "Знам да је лоше, али нека иде, па АПП." (АПП - ако прође - прође)

ПОРЕД ПАРКА

Превише сам матор и одан неким традиционалним пороцима, у које свакако не спада трава, па, на основу ове приче, моја незаинтересованост према коришћењу психоактивних супстанци у немедицинске сврхе постаје још већа.
Наоко безразложан смех - у реду. Краткотрајни излети у делиријумска расположења - у реду. "Бацање у бедњак" - у реду. Све ово може да се припише деловању марихуане. Али, толика параноја (ако је то параноја)  мислим да не може. Па ми ова прича делује нејасно. Да ли се дејство марихуане преплело у синергичку петљу са већ постојећом паранојом код главног лика па је подигло до неслучених висина? Шта се ту догодило? Или је марихуана покренула параноју код њега, која је остала присутна и након што је деловање дроге престало?

СИВИ

",,Sive Ljude?" pitala ga je zabrinuto ,,Da Sivi." ponovio je. Objasnio joj je da oni drugim ljudima izgledaju potpuno isto i njemu su izgledali isto pre ali od nedavno on može da ih vidi onekve kakvi su stvarno. Nisu kao mi, rekao joj je. Nemaju boje, nemaju emocija, nemaju ništa u sebi. Oni su kao roboti od krvi i mesa..."
У овом цитираном пасусу имамо више грешака, које се виде већ површним читањем. Другима изгледају потпуно исто, па уместо тачке иде везник и франкенштајновски прилепак као наставак реченице. Немају боју, а сиви су. Немају ништа у себи. Где у себи? У грудима, стомаку, глави, души? Немају емоција, немају разума? Или су буквално празни, па имају само љуштуру у облику људског тела?
Поред тога што је сама идеја одавно већ виђена (будући спасилац човечанства има дар да види инфилтриране ванземаљце камуфлиране у људска тела а уз то му помаже и верно Хасино куче), поред тога што су реченице очајно склопљене, прича на моменте запада у логичку неодрживост.

ТАЛАЦ

Псовање ради псовања, а не у сврху дочаравања карактера ликова и ситуације у којој су се нашли.
Као и код приче "Сиви", идеја већ виђена, а до изнемоглости експлоатисана у Алиен серијалу, у Старгејт серијалима итд. Биле измаштане, биле стварне, бубе које се крију у унутрашњости људског тела и тамо нешто раде у циљу преузимања контроле над самим телом,  прежвакано је много пута. Чак би се могло рећи да је сама та идеја једно велико опште место.

ДОБА САБЉОЗУБА

Ех, куд баш само три палидрвца у влажној кутији шибица? И куд баш да тек треће успева да се разгори? И који то дебил на једва запаљено палидрвце дуне и угаси га? Побогу, о ауторе, па како не нађе нпр. неки фантомски ветар који гаси сваки пламичак, а у циљу помагања сабљозубима?
Јуре га сабљозуби, некакве моћне звери, крволочне, брзи и вешти предатори, а он ТЕТУРА кроз мрак, кроз мочвару, удара у дрвеће, па ипак успева да држи размак између себе и гонилаца (да није тетурао вероватно би направио значајнију предност). Као читалац имам осећај да су сабљозуби у пуном галопу развијали брзину од пола метра на сат  чим им је он, тетурајући се, успевао да измакне. И још набаса на чудну потеру, састављену од паса, припадника ККК и поштеног, закону оданог шерифа. Па онда улећу сабљозуби (ма шта год они били) и масакрирају присутне, осим главног лика, док пси на волшебан начин нестају са позорнице, јер се у описима борбе са сабљозубима не налази и податак о томе шта се збило са псима. Наравно, ти сабљозуби су сад одједном толико брзи да им се ватреним оружјем не могу одупрети људи обучени да рукују тим ватреним оружјем, али зато их главни лик касапи мачетом као да су мале маце, а не некакве зверчине.
Прича има доста нејасноћа. Не да је занатски лођше урађена, него пати од логичких неодрживости.

ИДОЛ

Е нек сам дочекао да и Филип Жмахер добије своју причу! Шалим се. Сва та имена за Полипа Шминкера могу да прођу, али Филип Жмахер никако. Некако увођење тог имена причу спушта на ниво мануелне комедије, на кревељење Џерија Луиса и још по интелигенцију разорније кревељење Џима Керија.
Чудна прича, мешавина свега и свачега, много репова, много глава, ал колико год да сам се трудио, нисам успевао да је зграбим ни за један реп и ни за једну главу. Оно-де, има ту психоделије (можда и параноје, не знам), али све делује конфузно да би прича заблистала како можда и заслужује.

МОЈИ СУ НЕПРИЈАТЕЉИ...

Па, сад, не схватам чему овакав наслов. Но, с обзиром да је прича неуспео виц, не чудим се ни наслову.
Не знам са којом намером је аутор за главно лик користио име које асоцира на актуелног домаћег политичара, а чим не схватам, онда ни аутор није успео у својој намери. А да се не прича о презимену докторовом! Тек томе не видим сврху. А уз то ни најмање није смешно. Ако читаоцу нешто у причи није јасно, то је знак да аутор нешто није урадио како треба. Може значити и да је читаоц наглуп. Ајде, можда је ово друго у питању код мене, али, свеједно, нејасноће остају.
Прича је тешка за праћење, исфорсирана и гњави на моменте. Не допада ми се.

БИРОКРАТСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ...

Како мали Перица замишља параноју (а изгледа да је овај круг био пун малих Перица). Видљив  таленат и не баш шампионска изведба. Сигуран сам да овај аутор може боље. Можда да пусти приче да спавају недељу-две дана, па да их онда чита и мало поправља...

СТАРИЦА КОЈУ ЧУВАМ

Непотребно огромни пасуси.
" Samo ona seda baba, za koju sam uveren da je sve, samo nije baba i koju bih ja trebalo čuvati, a iz noći u noć sam sve više uveren da nju niko ne mora da čuva. Niko ne treba da je čuva. "
Па ако нико не мора да је чува, онда је и без писања непотребне додатне реченице јасно да њу нико и не треба да чува. Ово приписујем брзини, а не невештости аутора.
Јел ово хорор? Или то параноични главни лик у свему око себе халуцинантно види хорор? Но, то што он види, ја не видим. Видим само солидну идеју помало упропаштену лошим извођењем. 
"raščerečiti za dolazak neizbežnog. Ne želim da vidim neizbežno!". Е, ја желим то да видим, у првом реду да бих схватио шта је то неизбежно што долази.
Има још: "  Derem se, vrištim kao curica širom otvorenih usta, ali glas ne izlazi;" . Е, ако се дерем (мислим, дал самом себи скидам кожу, или галамим), вриштим као цурица, како може да не излази глас? Ако већ не излази, онда нит се дерем, нит вриштим као цурица, но само правим неке гримасе лицем, које укључују широм отворена уста.
И још: "Srce mi i dalje kuca kao pomahnitali mungos.". Да ми је да видим како то куца помахнитали мунгос! Шалим се, знам ја шта је аутор хтео рећи, али на жалост није рекао, па овако изгледа као тешка занатска грешка.
Идеја да главни лик проживљава свој хорор роман из вечери у вече је свежа и оригинална. Бар мислим да јесте.

У ИМЕ СВИХ НАС

Упецао Босанац златну рибицу, она му испуни три жеље, почевши од флаше ракије која се не празни, преко огромне количине злата, дијаманата и опипљиве валуте, све до дворца и кревета у свили. У ком га ујутро буди једна старија жена и каже: " Устај, сине Фердинанде, треба данас ићи у Сарајево". Само што је овај пут Гаврило у првом плану.
Интересантна идеја, сасвим вероватна ситуација наручивања убистава од стране Титовог режима, али све то смештено у виц, солидно и разумљиво написан.

За првих пет, наставак следи.

СЛИКАР И ПАПИР
Некако мислим да нисам једини који је одмах схватио ко је тај одрпани посетилац. Све у овој причи ми је већ виђено. Сем тога дијалози лоши, неубедљиви. Сем тога, шта главни лик уопште тражи на месту где толико штрчи и где ће му уши кламћати од параноје? Можда је аутор хтео да нам каже да је јунак приче полудео, али то је нешто сасвим друго.

ПОРЕД ПАРКА
Нисам за те ганџа приче. Није мој фићок ракије. Међутим, све што је аутор хтео да опише-добро је описао.

СИВИ
Овде има много грешака, што у куцању, што граматичких. Мени је то тежак немар према својој причи. Приповедање ми је наивно, превише описно и објашњавајуће. Плус је то што и пас види сиве људе, или бар Никола мисли да их пас види. Добро је што је то остало да виси у ваздуху. Надам се да је то аутор намерно урадио.

ТАЛАЦ
Ни ко, ни како, ни због чега. Ни једна једина реченица да нас мало удуби у параноју главног лика. Бубе у људима? Неоригинално. Допада ми се жестина приче..

ДОБА САБЉОЗУБА
Где је овде параноја, молићу? Сем тога "Glatki pokret moćne šape dohvata kerovođu preko grudi i žilet kandže ga otvara i prosipa utrobu. Sasecam zver iz okreta." Само једна од многих грандиозних рченица које ми уништише утисак. Како баш главни лик зна за сабљозубе? Ни овде нема зрна објашњења. Само " Znam odakle su došli, ali ne razumem kako. Daleko je prapostojbina." Није довољно. Сем тога, црња је луђи од Конана кад је онако исекао читав чопор смилодона.

Kažu da je jutro pametnije od večeri, ali, eto, nije.


Jutros sam saznao da je noćas padala kiša, ostalo je imitacija radionice.


Da ne bi početak bio bez ičega na sebi, samo o priči za koju verujem da i drugi veruju da sam kompetentan:


U IME SVIH NAS


Jako je teško nezajebati se sa intervencijom u prošlosti. Čak i kada se autor izuzetno trudi. Ovaj autor je Mali Đokica. On se ne trudi. Ispravljaće ispravljeno! Ej, Tito je 1914. imao 22 godine, jurio ženske sa Principom, sve se dogodilo onako kako se dogodilo, jer da nije, ne bi bilo Tita ni Rankovića. Turiti Apisa u Tita! Koješta!

Onako uzgred, struktura glasova za pojedine priče mi je jako interesantna.

Ne pada mi na pamet da nekome namećem svoj stav, ali moje je mišljenje da je priča "Talac" veoma oštećena ovim skraćenim sistemom glasanja.
Nikako mi nije jasno zašto je dobila svega jedan jedini bod. Sad mi je krivo što joj nisam dao glas. Bila mi je u najužem izboru.

Počinjem s vrlo visoko plasiranom pričom a koja je za mene zapravo najlošija. Jebate al sam se namučila da je pročitam do kraja. Pa onda još jednom. I još jednom...
Neka mi autor priče na zamjeri, moje skromno mišljenje nije stručno. Ja sam tek običan prosiječan čitatelj. Nema toga tko me ne može ako samo želi, pobiti. Dakle ovako:
Birokratske kancelarije i obično ludilo - ( pazite naslova zar ima i neobičnog ludila?)hehehe
Moram početi odmah sa citatima
"otme mi se jauk i jedna suza sklizne niz obraz"...ako sam ja zapamtila da ne treba ispred kotrljajućih suza stavljati brojke, onda je mogao i autor, nema tu jedna suza, dvije, tri već, otme mi se jauk, a suza sklizne niz obraz.
"makaze za sekvoje"...???... pokušavam zamisliti te gollllleeeeeeme makaze za najveće drvo na planeti Zemlji. Da smo u crtanom filmu, bilo bi mi lakše. Ali nismo.
"Ješa se, kao usrao, ja ga sažaljevam, pa uzmi ono malo nade što mi je ostalo i pobegnem da završim smenu i proklinjem njegovu blagoslovenu sortu." Sad, čak neću brojate zareze u ovoj rečenici, ali meni je čudna. Da ne kažem besmislena. Možda ju je trebalo negdje prelomit i staviti točku. Ne znam. Kad je pročitam na glas, još je čudnija.
" Dođem kući, živim u garaži"   Sad mi recite a kakva je ovo rečenica? Možda je trebalo ovako, dođem kući, TOČKA. Živim u garaži, TOČKA. Ali niti točke ne spašavaju ovaj besmisao.
" pita ne Ješa bizarno nadmeno"...jebate, kakav je to izraz??...bizarno nadmeno...
" Šta o čemu se radi?"..kako sad ovo, ili je Šta, pa iza toga upitnik ili ćemo bez Šta i početi rečenicu s O čemu se radi?...
" Slušaj, sinak, slušaj pažljivo...." da ne citiram cijeli pasus, zareza ko u priči. Čak i ja koja slabo stojim sa znanjem gdje i kada pravilno upotrijebiti zarez vidim ovo što bode oči na daljinu.
" Kad sam došao do vazduha, razrežim kroz kašalj"...aha, malo morgen češ ti sinko nakon rasporene utrobe dolaziti do daha i pri tome još pričati, kako da ne! pričaj ti to nekom drugom.
" udahnem široko"...a tek ovaj izraz?....
I to bi bilo to. Molim autora da ne zamjeri. Komentiram kao čitalac a ne profesionalac. Možda ste pak Vi u pravu a ne ja, dodijelivši priči vrlo visoko mjesto, ali eto, moja malenkost se s time ne slaže!...

Sumnjam da autor trenutno ima vremena da ti zameri.
To će verovatno doći na red kad posle napada divljeg besa dođe do vazduha, pa razreži kroz kašalj

Quote from: Stipan on 10-07-2012, 10:50:25
Sumnjam da autor trenutno ima vremena da ti zameri.
To će verovatno doći na red kad posle napada divljeg besa dođe do vazduha, pa razreži kroz kašalj

Znači li to da ti znaš ko je autor?

У питању је ауторка. Мислим да је очигледно.

  Pojma nemam Saturnice, ali ja sam toj priči dao dva boda.

Quote from: Суба on 10-07-2012, 10:58:20
У питању је ауторка. Мислим да је очигледно.

Autor ili autorka, nebitno...

Autorica, autorka, autoritet, autokomanda...

Idem sad na kavu i do daljnjeg držim brnjicu na ustima...

Mene ne samo da iznenađuje plasman Birokratske kancelarije već i prvoplasirane priče. Kod birokratske kancelarije je samo naslov obećavao, a kad sam počela da čitam sav elan mi je pao u vodu. Meni je ova priča toliko loša da ne mogu ni da je komentarišem.
Kod starice mi ništa nije jasno, mislim... jeste, ali mi je u ovoj priči sve plitko i slabo motivisano. A tek sam kraj...

Још мало коментара.

ИДОЛ
Аутор је штошта хтео да сабије у 6000к. Без коментара.

УЉЕЗ
Први пасус је безвезе. Одузима корисно место а не каже ништа. После је ОК. Симпатична причица, мада има много придева. Много описа и објашњавања. И зашто је наишао на "докторе" а не на ветеринаре? Није ли то фарма Сцена у којој се Дули враћа у кућу, претходно запамтивши где шта стоји,  скроз је драга.

МОЈИ СУ НЕПРИЈАТЕЉИ БИСЕРИ РАСУТИ ПО ЦЕЛОМ СВЕТУ
Мотивисан тим мотивима? Сумњичав поглед пун сумње? Кркомир Мучибабић? Ненад Хаџикарамуламехмедбашићбеговић? Ови покушаји духовитости су минус. Прича је сасвим довољно опичена без тога, те сам јој дао бод. Онај исечак из америчких новина је одлично смишљен. Не знам зашто замишљам Николу Симића и Ђузу Стојиљковића као Кркомира и Ненада. То сведочи о ауторовом успеху код моје напаћене психе.

БИРОКРАТСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ И ОБИЧНО ЛУДИЛО
Дао сам два бода овој хистерији. Пре тога сам је три пута прочитао да проверим нисам ли скренуо што је тако бодујем. Има мана као плеве, написана је толико намерно немарно да сам схватио да је ауторка ипак добро размислила. Када састружем сво то лудило, нервозу и солидно човекомрштво писца добијем јасне слике потпуно помереног света будућности. Мана је што се тешко чита. Баш тешко. Али вреди.

http://danas.net.hr/hrvatska/obitelj-prozivjela-horor-u-povljanskoj-mrtvacnici

jedna horror priča uživo!. Pročitajte iako je na granici vjerovali ili ne!
Da sam ja napisala tako nešto vi bi ste rekli, nema logike, zar su čuvari mrtvačnice ludi, itd...))

Чекамо врховну шкољку да нам дадне коментаре. 

Quote from: Суба on 10-07-2012, 14:42:20
Чекамо врховну шкољку да нам дадне коментаре. 

...da vrhovna školjka!... 

Гласао сам за три првопласиране приче. Мало сам се двоумио око тога којој да дам два бода, на крају су савршили код Јеше, али ни да је добила нека од друге двије, не би било незаслужено.
Дакле:

БИРОКРАТСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ И ОБИЧНО ЛУДИЛО
Сјајна прича коју сам са уживањем прочитао (и вриједна је вишеструког читања). Граби од самог почетка (тј. већ од одличног наслова) и не пушта. Ово је у потпуности мој тип писања - право на ствар, без сувишног баљезгања, патетике, глагола на крају реченице, описа и сличних глупости. Подсјећа ме на помало надрогираног Рејмона Кеноа.
Да би ово било још ефикасније, предлажем неке ситније измјене. Мислим да у оваквом стилу писања нема потребе претјерано водити рачуна о правопису (као код већ поменутог француског генија), кључно је да прича тече брзо (да се тако изразим), па према томе треба доста зареза елиминисати. На примјер:

QuoteJeša se, kao, usrao, ja ga sažaljevam, pa uzmi ono malo nade što mi je ostalo i pobegnem da završim smenu i proklinjem njegovu blagoslovenu sortu.

Ову реченицу нисам баш разумио, мало шкрипи са временима, а човјек се спотиче на оне зарезе око "као", тако да бих њих једноставно избацио. Има можда још једна или двије ситнице, али у сваком случају ово је сјајно, једва чекам да сазнам ко је аутор и да га изгрлим и изљ..., пардон, да му честитам.


ИДОЛ
Ово је једна од оних прича које ме на самом почетку изгубе. Чим сам видио царевића Зглајсара, одмах сам преврнуо очима, па онда још некакав Кудимкара... помислио сам да ћу ово да прочитам на аутопилоту, без икаквог удубљивања, међутим онда ми се у неко доба јави "Па ово име подсјећа на... хеј, WTF???!?!!?" и наравно ето га ни мање ни више него Филип Жмахер! За мене, свако коме падне на памет таква небулоза као што је Филип Жмахер у причи заслужује не само бод већ и чоколаду, па сам онда пажљиво прочитао причу и одлична је. Слично као код Бирократије, нема сувишног дављења, чиста акција, са неким одличним реченицама. На примјер:

QuoteDok su uzbuđenom Zglajsaru reči uzjahivale jedna drugu kao nastrani srndaći, Polipu se lice lagano razvlačilo u osmeh.

Сјајно!
Мана је повремена неиспегланост.

QuoteMeđutim, morao je ubiti crva koji mu je jeo dušu. Crva koji mu je pobio posadu.

Ово би морало мало љепше, нисам баш сигуран да црв који једе душу може и да убија посаду, тј. знам на шта аутор циља, али требало би некако друкчије срочити. Не знам како. У основи, обје ове наведене приче имају сјајног протагонисту који иде и гусла по свом и не бенда остале ни за суву шљиву и то ми се јако свиђа. И овај аутор поред поена заслужује и чоколаду.


СТАРИЦА КОЈУ ЧУВАМ
Практично већ по наслову знао сам да ћу за ово да гласам. Демонске старице су моја слаба тачка ([REC] ми је један од омиљених филмова, а ко може да заборави језиву бабетину из иначе кретенског филма Легија?). Ово је у суштини нешто што лијепо може да прође на примјер као епизода Прича из гробнице или неког сличног серијала. Описи су врло добри, а свиђа ми се и како се протагониста повремено обраћа баби:

Quote. Nije li to ono što je neizbežno? Baba samo ubrzava proces? Pa ionako ću crći spodobo, ne moraš baš ti tome da doprineseš!

Е сад, овој причи треба доста темељно пеглање кад је ријеч о граматици.

QuoteSamo ona seda baba, za koju sam uveren da je sve, samo nije baba i koju bih ja trebalo čuvati

Доста аутора и даље кубури са овим несрећним глаголом требати. Овај дио реченице би правилно гласио "коју би ја требало да чувам", мада то није једини проблем с њом, треба потпуно да се истумба и другачије напише. Затим, појављује се "матора бабускера", што је наравно плеоназам, али претпостављам да је намјерно, као и у оној причи са Бајагом.

Упс, заправо изгледа да сам само то подвукао за исправљање.
Елем, ова прича ме је по атмосфери подсјетила на ону старију причу са кесом чипса.
Толико од мене за сада. Касније ћу да искоментаришем и неке од прича за које нисам гласао.

Nisam učestvovao, ali sam ipak imao nameru da glasam i komentarišem. E sad, ja sam bio ubeđen da je glasanje otvoreno do večeras, tako da nisam uspeo u nameri. Ipak, pošto sam pročitao prvih sedam priča, postaviću komentare. Dakle, priče sa rednim br. 8-11 nisam pročitao i komentarisao. Ali pošto vidim da su tu najbolje ocenjene priče, pretpostavljam da će tu biti i najviše prašine.


01 —  Slikar i papir
Od polovine priče je jasno o čemu je otprilike reč i izostaje bilo kakav preokret ili iznenađenje, što je loše s obzirom da je autor na to igrao. Priča je trivijalna, a dijalog je morao da bude prirodniji. Naslov je solidan, ali bi bolje bilo slikar i platno, jerbo sa papirom više rade crtači i svakojaka administracija, a i čini mi se poetičnije.

02 —  Pored parka
Slabo. Ko god je pisao, nije se potrudio da ispoštuje potencijalnog čitaoca sa nečim iole promišljenijim. Ipak, prilično su me nasmejale ,,Parijske komune". Pretpostavljam da je reč o grešci, ali od cele priče, samo su me ove dve reči povele u razmišljanje.


03 —  Sivi
Nije mi jasno zašto je bila potrebna nesreća i gubitak vida da bi se došlo do Nikoline paranoje. Možda bi priča bila uverljivija da je pisac izlomio na sekvence i u svakoj dao jednu od ovih scena. I sa manje otvorenog pokazivanja, a više nedorečenosti koje bi nas navele da prepoznamo da Maks i Nikola dele istu moć. Mislim, to ukapiramo već kad počne da reži na komšinicu. Zato na kraju nije trebalo objašnjenje, već samo da zareži na malog.


04 —  Talac
Ova priča, kao i prethodne tri pati od nedostatka stila. Znam da se na Radionici ne pridaje stilu značaj koliko konstrukciji priče, ali meni je ovo kao da jedem skuvan krompir bez soli. Možda ću se ogrešiti o nekoga ko je samo kiksnuo u ovom krugu, ali ja imam utisak da ljudi žele da pišu, a da još nisu ni blizu dovoljno čitali.


05 —  DOBA SABLJOZUBA

Ovo je već dosta bolje. Umešno dočarana atmosfera. Takođe je i uspeo pokušaj da se čitaocu skrene pažnja sa prave opasnosti. Zamerka je to što paranoje nigde nema. Ima realnog, paničnog straha i to je to. Kada bi se priča čitala nezavisno od zadatka onda bi bila ok.


06 —  IDOL

Oda Žmaheru. Pismeno i simpatično donekle, ima par duhovitih momenata, ali mi kraj nije baš jasan.


07 —  УЉЕЗ

Ovo je bolje ili makar pismenije nego dobar deo prethodnih. Sama priča nije posebno zanimljiva, ali je lep ton kojim je ispričana. Doktori stradaše ni krivi ni dužni, to jest, cela ta zbrka na kraju mi zvuči nategnuto.

Quote from: saturnica on 10-07-2012, 10:34:31
" Kad sam došao do vazduha, razrežim kroz kašalj"...aha, malo morgen češ ti sinko nakon rasporene utrobe dolaziti do daha i pri tome još pričati, kako da ne! pričaj ti to nekom drugom.

nisam želela da te prevarim, izvini,
odmah sam znala da mi kod tebe neće proći!
ali pošto ne umeš da zamisliš makaze za sekvoje, nemoj mi davati ni kamenu bombonu kamoli bod ili pola ))))))))

QuoteОву реченицу нисам баш разумио, мало шкрипи са временима,

pazi, mislim da u rečenici, a naročito tekstu možeš kombinovati sva moguća vremena, gledaj npr:

kad sam spazio mungosa do'vatih motku ali on se nije približio, i šta ću, dignem kamen sa zemljice i bacim na njega, i bio bih nadrljao da taj mungos nije bio moja prerušena verenica koju upravo grlim dok ovo pišem.

čini mi se da mogu sva vremena, sva vremena i načini (posebice miks: prezent i imperativ? )

da obrazložim svoje ofrlje date glasove:
dala sam po bod 1.rasutim biserima i 2.starici koju čuvam, a na tajnom glasanju i 3.uljezu
1. zbog smele forme, britkog iskaza, zato što mislim da ju je napisao moja simpatija i njegova apatija
2. zbog onog romana što pobija rekorde čitanosti : ))))))
3.jer mi se čitanje najviše dojmilo od svih preostalih

i dala sam dva boda slikaru i papiru jer mi je autorka/njeno pisanije  prava gotivaža

*sve su mi se priče dopale

Za prvo mesto dvoumio sam se između Sivog i Starice... na kraju sam se ipak odlučio za priču Sivi. Koja bi u nekom od jačih krugova završila u donjem delu tabele. Ipak , donekle je dočarala paranoju, a uspeva da unese i neku ljudsku emociju i toplinu u priču. Sekvenca sa bebama me pomalo podsetila na čuveni Nakot....Starica koju čuvam je takođe donekle uspela da ispuni zadatak, a fino je uklopljen horor i jeza.
Slikar i papir-nije loše napisano, jasno mi je da on sam sa sobom, ali zašto, kako, nije baš objašnjeno.
Pored parka- narkomanski trip i paranoja, originalnost ni na vidiku.
Talac- ni u ovoj priči autor me nije ubedio u razloge i smisao paranoje glavnog junaka.
Doba sabljozuba- stereotipni likovi i priča, dosadno i neubedljivo odrađeno.
Birokratske kancelarije i  obično ludilo-ovo je jedna od solidnijih priča u krugu, nisam skontao da li je ovo neki humor, sa obrnutom percepcijom Jevreja i Arijevaca.
Idol- ,, prejaki '' izrazi, usiljen humor, filozofiranje... najmanje priče.
Uljezi- dobro je počela, jedna od retkih u ovom krugu koja je bila blizu ispunjenja zadatka, mislio sam joj dati bodove, a onda je kraj totalno uprskan.
Moji su neprijatelji biseri rasuti po celom svetu-ova isto nije loša, malo poigravanja sa tim ko je zapravo paranoičan, doktor ili pacijent... kvare je neki nesklatni izrazi i pripovedanje koje ne prati dobro solidnu ideju.
U ime svih nas...- ja očekivao Panonskog, kad ono Gavrilo  . Ideja o nastanku Juge slanjem ubice u prošlost je dobra, a i volim priče gde crno-žuta osvajačka lešina dobije po labrnji. Zamerki ima, od nekih nelogičnosti do izraza i rečenica za koje se vidi da nisu baš pomno pregledane. Ipak, dovoljno za treće mesto i bronzanu medalju  .

Generalno mi je krug jako tanak. U mnogim pričama prisustvo fantastike je krajnje sumnjivo. Možda je zadatak trik-zadatak, naizgled lagan, a u stvari vrlo je teško dočarati paranoju u 6000k i učiniti razloge za nju prijemčivim čitaocu. Zanimljivo je to, jer neki naoko teži zadaci, recimo u decembru ili novembru dali su kvalitetnije priče.

Moji komentari za ovaj krug su vrlo oskudni, ali s obzirom da mi je krug jako slab, vrućina mi još povećala stepen lenjosti, i ovo je dosta od mene  . Tako da ne zamerite.

Quote from: RedSonja on 10-07-2012, 21:26:41

Quote from: saturnica on 10-07-2012, 10:34:31
" Kad sam došao do vazduha, razrežim kroz kašalj"...aha, malo morgen češ ti sinko nakon rasporene utrobe dolaziti do daha i pri tome još pričati, kako da ne! pričaj ti to nekom drugom.

nisam želela da te prevarim, izvini,
odmah sam znala da mi kod tebe neće proći!
ali pošto ne umeš da zamisliš makaze za sekvoje, nemoj mi davati ni kamenu bombonu kamoli bod ili pola ))))))))



...to sto ti kod mene nece proci, crvenokosa, nije uopce bitno, bitno je da imas prolaz kod ostatka ekipe...
I ne brini, od mene nikada neces dobiti nit bod niti pola, makar ne sa ovakvim pisanjem.
Sto bi sad bile kamene bombone zaboga? Kritika mozda? Ako je kritika, a to moram malo, ne zamjeri, takva su pravila igra, zasto da se odreknem tog zadovoljstva.

Saturnice, opet problemi sa kvotovanjem?
I nemoj sad tu izigravati usamljenicu. Mislim, "ostatak ekipe", eh...

Quote from: Plut on 11-07-2012, 01:07:19
Saturnice, opet problemi sa kvotovanjem?
I nemoj sad tu izigravati usamljenicu. Mislim, "ostatak ekipe", eh...

....

Sutra ujutro ćemo natenane o pričama. Danas sam bio prilično nepodoban za komentare

Quote from: scallop on 11-07-2012, 01:11:30
Sutra ujutro ćemo natenane o pričama. Danas sam bio prilično nepodoban za komentare

....jedva cekam...

Saturnice:
http://www.paracinka.co.rs/sr/left/l_draze/
Nekad je i bombona samo bombona...

"Obično ludilo" je Sonjicina priča?!
Mogao sam misliti.

Bravo Sonjice, mene lično si oduševila.
Odavno ne videh toliko skoncentrisane energije na jednom mestu.

Lepo. Uvek neko mora gonjen svojom sujetom da krši pravila i otkrije se pre vremena.

Sem toga, ja jesam napisao sranje, tj, zbrzao sam priču, napisao je u split second i isto toliko je glancao, ali kada vidim ovakve utripovane radove, pune negativnog naboja, kontam da sam opet dobar.

Priča ne sadrži prepoznatljivu paranoju, ni fantastiku, pa time nije ispunila zadatak. Uz prevremeno samootkrivanje ne treba je udostojiti komentara, tim pre što autor sam nije u prošlom krugu udostojio ostale učesnike svojim komentarima.

To je valjda za papane, ono komentarisanje, prava raja kulira i kupi kajmak.

Quote...to sto ti kod mene nece proci, crvenokosa, nije uopce bitno, bitno je da imas prolaz kod ostatka ekipe...
I ne brini, od mene nikada neces dobiti nit bod niti pola, makar ne sa ovakvim pisanjem.
Sto bi sad bile kamene bombone zaboga? Kritika mozda? Ako je kritika, a to moram malo, ne zamjeri, takva su pravila igra, zasto da se odreknem tog zadovoljstva.

e naš šta, šupičku , iskucala sam pola strane teksta, a onda shvatila da je besmisleno
imam samo da ti kažem :
http://vocaroo.com/i/s0a0UU4ee18u

hoćete da vidite deo razularene red sonje? 




edit: u jebote, izvinjavam se : (

habla habla habla. Neko nam prsao skroz 

Džek spasao prostim kliktanjem na BACK u browseru

Quotehoćete da vidite deo razularene red sonje? 
blamaža blamić

''postoji nešto što ne mogu da savladam otkad čitam radionice, a ispratila sam ih sve, naročito komentare, a svakako komentare komentara,
i ne znam ne znam o ne znam zašto to osećanje ne mogu da savladam, da ga potisnem, da mu kažem : povuci me za kiticu orošenog cveća guskice jedna od osećanja,

ali fakat, uopštiću / čast izuzecima; strašno umedoste da ste: naporni, cepidlake, pretenciozni, vonabi perfekcionisti - često van sopstvenog domašaja, u stanju ste da iz priče od šest hiljada karaktera izvučete šest karaktera i ispletete čitavu polemiku oko toga, kao da je to zapravo i isključivo važno, zadirete u leksikologiju, sintaksu, interpunkciju, lične preferencije autora, najbesmislenije od svega semantiku (šta nije jasno u ''dišem široko'' ). pročitajte svoje komentare sa prethodnih radionica da vidite šta radite neoformljenim piscima(da ne kažem umovima):
-stipane pa ovde imaš dva prideva jedan za drugim, na šta to liči
-hrundi ovo ti se ne uklapa u istorijski utvrđene činjenice, umišljeni skote ( zar ne znaš da radiš u obevaštnoj službi??)
-alo mala. ti, ti čupava, ovde nemaš zarez, tamo nisi stavila veliko slovo, nepismenjakušo, nikad očešljana uglađena dama od tebe...

sveže napupele je pleonazam. ne zato što se meni ZAISTA čini da je pleonazam, nego prosto što sam priču pročitao s ciljem da ti ulovim greškicu, a ako je nema, ima da je izmislim. mene najiskrenije boli dupence sočno da tvoje pisanje iščitam s ciljem da se sa njim i saživim, da progledam kroz tvoju prizmu, da se oplemenim, da vidim tvoj horizont neću, jer postoji moj horizont koji obuhvata dva sa dva i jedino on ispravan je, bruderu.

nemam ništa protiv da ste ljige sitničave, svijetu se ne može ugoditi.vi , ionako vrli ste pisci i imate one scenoslede i nakalemite naučenost na svoj spisateljski ''talenat'' i pisanje je poput rešavanja jednačine gausovim metodom. ali to važi za lineeeeearne, a postoje i integralne. a postoje i parametarske , i diferencijalne, joj koliko jednačina postoji.

u prošloj radionici skalop je zamolio autora sušičkog tj. mene da napišem priču koja laska uvreženoj definiciji radionice.
čekaj, šta bre? Da, pitam, šta bre?? kvarenje ličnog pečata, je l to? mogu da uzmem u obzir svaku zamerku koja se tiče razrade PRIČE što i jeste važno( u stvari ne, važno je da li je nešto pleonazam ili nije pleonazam, a pleonazam faktički u našem jeziku i ne postoji kao eror, to je stilska figura), dakle ja ću razmisliti o tome da li je potrebno da nađem priču kao što mi je ukazivano, mogu da shvatim da je ono što pišem nezanimljivo nema zapleta,raspleta ima samo jedno veliko ništa, ima samo prašine i blata, ne izaziva EMOCIJU kod čitaoca, a da napišem priču radmilovićevim stilom niti mogu niti hoću. niste vi s. nikad seli i voleli priču. a tehnički valja, estetički je superiorna nad svim drugima, sva je eliptična i školskoprimerna i sve je krasno, pišete već tri veka i od  vas najviše očekujem da eksplodirate, da satrete a vi...''

resto rađe ne bih delila sa vama, preporučujem da ni ovo ne čitate, ne mislim niti jednu reč od ovoga,
ali podelila bih negde žao mi kucanja

Quote from: RedSonja on 11-07-2012, 06:20:05
e naš šta, šupičku , iskucala sam pola strane teksta, a onda shvatila da je besmisleno

Jesi li ti poludela? Saberi se pre nego što počnem da lajem!

I nemoj da ti pada na pamet da se sa mnom prepucavaš, nisam raspoložen za mnogo teksta.

desi dzeki, oćeš komentare dakle? evo ti za, od strane tebe - pisanje, u celokupnom njegovom zahvatu:
čini mi se da si obična pička od čoveka i kao posledica toga, večno ćeš ostati felerični, diletantski pisac : (
zdravo

Zanimljiv izraz, simbiotik analnog otvora i ženskog spolovila. Znači, nije normalno