ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ali je poprilično tačno. I ja sam primetio to manipulisanje komentarima.


Napomena: Ne znam zašto mi se dopadaju Sinlenovi komentari, ali, dopadaju mi se.

D je pisala Andromedu!!! I uvredila se jerbo nije prva!!!

Ha, ha, ha!!!

Stipane, šta je sa tobom?

Prestani da projektuješ sebe u druge.

Zna se kako se pristojno komentarišu priče.

Pa meni se Andromeda dopala i to sam i napisao. Šta sam ja kriv što ti i Anomander ratujete?

Ne projektujem sebe u druge nego te zafrkavam. Pokušavam da unesem malo vedrine u tu tvoju nadrndanu dušu.

Quote from: D. on 16-10-2012, 15:01:12

Quote from: Anomander Rejk on 16-10-2012, 12:59:00
Zanimljivo kako onaj ko insistira na kritici, insistira samo kod drugoga, ne i kod sebe. Odakle bi ja mogao znati koja je njena priča ? Jedini koga uvek mogu prepoznati je Džek, zbog specifičnog stila i humora . Dosadni ste  više s tim teorijama zavere.

Nikada, apsolutno nikada dosad nisi napisao "sad priča koja mi je ostavila najlošiji utisak". Zašto prvo priča koja ti je ostavila najlošiji utisak? Zašto ne priče koje su ostavile bolji utisak? To je primer nekulture i lošeg ponašanja i molila bih sve ostale učesnike ne daju tako fidbek na priče. Zlobno je i ne služi ničemu.

Quote from: Loni on 16-10-2012, 12:21:55
Verovatno je ona nekad uradila isto njegovoj priči.

Pre nego što pretpostaviš da je D. nešto uradila, potrudi se da nađeš dokaz. Nikada to nisam uradila. Štaviše, Anomander je često dobijao vrlo suvisle kritike od mene. I Džek će se javiti sa idejom da sam mu "zlobno" komentarisala priču, ali je, zapravo, i taj komentar bio vrlo suvisao i argumentovan. Nikada nisam zloupotrebljavala radionicu na ovaj način. Dacko priča mi se ni dan danas ne dopada i rekla sam zašto.

Prvo sam komentarisao najbolje priče, kojima sam dao bodove.
Kritika u nijednom segmentu nije bila nepristojna. Nisam rekao ,, ne sviđa mi se '' , već  jasno naveo šta mi se ne dopada u priči, i šta mi smeta. To je moj lični utisak, niti očekujem niti tražim da ga ostali moraju deliti. Ako je zabranjeno kritikovati neku priču, reci to odmah, da znamo.

E, moram da objasnim ono s jurišem na proboj u ogradi. Elem, to se nalazi(lo) tamo kod Mostarske petlje, voz oće tu da kilavi kad ulazi u stanicu, a ljudima se žuri da istrče iz voza i što pre stignu tamo gde su krenuli. Možda to više nije tako danas kad imamo brze pruge, metro i Bus plus, ali nekada je bilo stani-pani, nedisciplina, seljaci ne znaju za red, jedu lukaci i sira u vagonu, mrve, pljuju na pod i tako dalje. Ne može sve da stane u kratku priču, ali nasilno otvaranje vrata je uvek bio fazon u Beogradu, kad su ono bile nesnosne gužve i krševi od autobusa, a bogami i vozova. U mojoj priči je akcenat na bizarno ponašanje, od lokalnog voza koji nenormalno kasni, pa preko Jordana koji bi da što pre stigne tamo gde je naumio, policije koja radi svoj posao kad ne treba, do putnika koji takođe žele da skrate putanju, pa makar išli preko travnjaka i provlačili se kroz rupe u ogradi, pa i do komunalne policije koja je ovih dana privukla pažnju na sebe pokušavajući da uvede rad, red i smisao u naše anarhističke živote.

Slažem se sa Skalopom da su pisci napredovali. Glupo je tražiti savršenstvo u ovim pričama, ali napredak može da se vidi i taj napredak je deo dugotrajnog procesa. Ovo glasanje i tandrkanje nema mnogo veze s pravom svrhom Radionice.

@Kuferu...bolje da ne kažem po kojoj rečenici u priči sam prepoznala vaš rad.... . I da sam glasala, od mene bi imali dva boda.

Po prvoj rečenici 

A taman gledam gde je zemljotres. Složih se sa Kuferom u dva posta, a on obrazlaže svoju priču.   Dobra je to priča. I ja sam tako video proboj ka drugoj pružnoj stanici. I da, jesu napredovali radioničari. I još jednom "i" na početku, za one koji to ne vole.


Saturnice, pa Malamut je produženo Mamut.

Quote from: Lord Kufer on 16-10-2012, 16:42:57
Po prvoj rečenici 

A nije, dobro je skrivena negdje u sredini, i tko nije pažljivo pročitao mamute, nema šanse da nađe poveznicu u ovoj priči!

Quote from: scallop on 16-10-2012, 16:46:28
A taman gledam gde je zemljotres. Složih se sa Kuferom u dva posta, a on obrazlaže svoju priču.   Dobra je to priča. I ja sam tako video proboj ka drugoj pružnoj stanici. I da, jesu napredovali radioničari. I još jednom "i" na početku, za one koji to ne vole.


Saturnice, pa Malamut je produženo Mamut.

.... ...nisam to znala...

Moram da kažem nešto o Stevinoj priči. Steva radi pogrešno - on pokušava da od čitalaca sakrije ono što nikako ne sme. Zbog toga njegova priča izgleda kao pecaroški najlon koji se sam od sebe umrsio i to više niko ne može da odmrsi.

Kada se uvodi novi lik u priču, MORA da se uz njega priloži osnovni atribut uz pomoć kojeg čitalac zna s kim ima posla. To ne sme da bude tajna. Šta je taj lik dalje naumio, to je već deo saspensa i na priči je da korak po korak razotkriva šta se dešava.

Neki pisci pate od toga i obilaze ko kiša oko mravojeda, nikako da pređu na stvar. To uništava priču i ljudima je dosadno da čitaju takvo kukumavčenje.

Mogao bi Boban da zada novu temu, da ne bismo posle pisali navrat na nos (e nije nego navrat-nanos) i zaboravili da brojimo slovne znakove 

Ako si mu rekao. Taj Steva baš neće da sluša.

Šta ima da brojimo? Svaki tekst procesor ima brojač znakova u tekstu.

Ništa lepo ne pročitah o mojoj priči do sada, izgleda da je i ovaj eksperiment neuspešan...

Quote from: D.S.B. on 16-10-2012, 17:45:14
Ništa lepo ne pročitah o mojoj priči do sada, izgleda da je i ovaj eksperiment neuspešan...

Bez obzira na to, cini se da si se sasvim dobro plasirao.

Quote from: saturnica on 16-10-2012, 17:47:43

Quote from: D.S.B. on 16-10-2012, 17:45:14
Ništa lepo ne pročitah o mojoj priči do sada, izgleda da je i ovaj eksperiment neuspešan...

Bez obzira na to, cini se da si se sasvim dobro plasirao.

Nisam ni sumljao da znaš koja je moja    nadam se samo da ovaj put neće izostati komentari.

Zar ti nisi završio u kotliću?

Quote from: saturnica on 16-10-2012, 16:48:33

Quote from: scallop on 16-10-2012, 16:46:28
Saturnice, pa Malamut je produženo Mamut.

.... ...nisam to znala...

Što je i razumljivo, jer nije istina.

Quote from: scallop on 16-10-2012, 17:55:20
Zar ti nisi završio u kotliću?

Kako stoje stvari, voleo bih da jesam 

MALAMUT. Mac, baš si drvo javorovo.

Quote from: saturnica on 16-10-2012, 17:47:43

Quote from: D.S.B. on 16-10-2012, 17:45:14
Ništa lepo ne pročitah o mojoj priči do sada, izgleda da je i ovaj eksperiment neuspešan...

Bez obzira na to, cini se da si se sasvim dobro plasirao.

Ja sam se baš naprotiv grozno plasirao, ali što su komentari zgodni!
Prosto ne mogu da poverujem!

Quote from: Stipan on 16-10-2012, 18:00:45

Quote from: saturnica on 16-10-2012, 17:47:43

Quote from: D.S.B. on 16-10-2012, 17:45:14
Ništa lepo ne pročitah o mojoj priči do sada, izgleda da je i ovaj eksperiment neuspešan...

Bez obzira na to, cini se da si se sasvim dobro plasirao.

Ja sam se baš naprotiv grozno plasirao, ali što su komentari zgodni!
Prosto ne mogu da poverujem!

Koja ti je opcije dakle draza? Da te hvale i pri tome te ne boduju, ili boduju a grde!

Kako god okreneš bič mi ne gine...

Quote from: mac on 16-10-2012, 17:56:00

Quote from: saturnica on 16-10-2012, 16:48:33

Quote from: scallop on 16-10-2012, 16:46:28
Saturnice, pa Malamut je produženo Mamut.

.... ...nisam to znala...

Što je i razumljivo, jer nije istina.

...

Quote from: scallop on 16-10-2012, 15:56:01
Napomena: Ne znam zašto mi se dopadaju Sinlenovi komentari, ali, dopadaju mi se.

Verovatno jer sam unplugged 

A kad sam već kod toga..

5.Jesu li nam ovce u snovima električne?
Na prvo čitanje ništa nisam skapirao. Šta ko gde zašto? Nakon drugog stvari su se malko
iskristalisale, ali mi i dalje nije u potpunosti jasna. Ali, ono što sam skapirao mi se
dopalo, mada je zaista trebalo biti jasnije napisano. Malo bolje utkati nepoznate reči,
u par navrata se gubim šta ko radi i ko se gde nalazi, a bogami uopšte i ko je ko. Streljački
vod na kraju mi i dalje nije potpuno jasan. Kaže scallop da su u pitanju vampiri, a ja sam
skontao da ga je ovaj hakovao zbog nekih veštačkih elemenata u krvi koji mu omogućavaju
pristup "velikoj slici". Vampiri koji jedni drugima sisaju račune i lozinke iz krvi. A opet
i koža mu se raspada..zato treba pisati jasnije.

6.Izlazak
Ludaci? Zatvoreni u ludari, a ostatak ljudi je nestao sa planete? Možda i nisu, ali sam ih
ja tako doživeo. Ova priča u startu pati od viška likova. Svašta nam na ovoj radionici
savetuju, ponekad se ti saveti čak i razilaze, ali u jednome se slažu: kratka priča ne
trpi više od dva lika. Previše ih je i svi nešto govore, što na ovako kratkom prostoru
ne dozvoljava nijednom od njih da se razmaše. Zadatak nešto i ne vidim, ali su mi se pojedine
izjave dopale.

7.Idem kući
Još jedna priča, zbijena u radioničarski format, pa stoga (meni)neuverljiva. Lepo je počela,
nije se bahćala samom kaznom, jer je ista unapred definisana, malo uvođenja u svet
koji ne poznaje drugi pogled osim kroz ekran i čuje samo na slušalice. I to mi je bilo ok.
Ali onda baš iznebuha se stvori devojka koja deluje ravnodušno kao da već godinama živi
van informatičkog toka, ali su joj tragovi od komunikatora još uvek krvavi. I onda neka
matrix razmena rečenica, i simboličan povratak "kući" kao konačno shvatanje da mu tehnologija
nije ni trebala. A koliko je vremena prošlo od kako su ga "otkačili"? Sat? Dva? Isuviše
zbrzano i stoga, nema boda.

8.Za sve je kriva Andromeda
Sofija mi se dopala. Živa je i jede čokoladu iako nije gladna. Ne zanima je presuda, bitno
je proživeti dan bez narukvice. Malo nezgrapno rešenje doduše, lično bih organizovao miting
protiv hi-tech budućnosti ako ću u istoj morati da nosim nekakvu narukvicu i u klozet. Al'
ajd'. Sofija mi je uverljiva u toj izgubljenosti i čistoj dosadi u kojoj ne zna šta će sa
sobom, pri tom je i gladna. Opet, čudna mi je ta robna razmena, ovamo narukvice, androidi,
ljudi su zaboravili na razmenu papirnatog novca, ali razmenjuju minđuše za burek i jogurt.
Ajd' neka bude i to. Jedino mi je zasmetao kraj. Ona upada u zalagaonicu, traži pušku
koju joj "matori" opušteno daje, repetira je, što mi je sugestija da je puška napunjena
(zašto bi bila? Ko bi osobi bez narukvice dao napunjeno oružje?), i kreće u odstrel svih
androida. Ne dopada mi se kraj.

Ne mogu da verujem, ne sme čovek ni da napiše komentar ako nije po volji dežurnoj histeriji . Odmah frkće, krši pravila sa prevremenim otkrivanjem (gile-gile-gile, paljevino), vređa i psihoanalizira njenog dežurnog pacijenta Stipana. Takođe vidi budućnost i šta ću ja da kažem. Ništa novo, al' sad ga pretera.

E pa na tu priču sam imao spremljen komentar koji takođe nije povoljan, (prva rečenica je pogrešno postavljena, za početak) a pisao sam ga ne znajući ko je autor, nit' me zanimalo.

Sad ne smem, jer sam sit smešnih psihoanaliza, pokušaja uvreda i prozivanja. Čak, mislim da ne postavljam uopšte komentare, sem možda na one za koje sam glasao. Ovo nije inat, ni bunt, nego jednostavno nemam volju. Ende i kaput. Komenti nisu ni počeli, a već se D stavlja u centralnu poziciju svojim histerijama. Sledeće joj je hablanje kako sem nje skoro niko ne zna da analizira priču. Takođe, očito se zna čija je čija priča i to se ne krije. 

No, možda sutra budem bolje volje, ne znam, ali sigurno neću da komentarišem priče autora koji su prešišali dozvoljeni limit i koji su se pre vremena otkrili. Da i ja jednom pokupim kajmak kao što neki rade redovno.

Meni je ocito da sam ovaj mjesec bila dobra u pogadanju tudih uradaka. Niciju pricu nisam znala unaprijed. Tek toliko da se zna!

Ne znam zašto mi se ne dopadaju Sinlenovi komentari, ali ne dopadaju mi se.

Quote from: saturnica on 16-10-2012, 18:48:14
Meni je ocito da sam ovaj mjesec bila dobra u pogadanju tudih uradaka. Niciju pricu nisam znala unaprijed. Tek toliko da se zna!

Kada malo bolje razmislim čini mi se da si meni ipak dodelila pogrešnu, jer koliko sada vidim moj plasman nije ni d od dobrog 

Okej, ali Andromeda na kraju upada u kliše koji joj je presuđen - oni koji voze brzo imaju sklonost k terorizmu  Zbog toga kraj nije banalan već duhovit.

Svrha radionice nije pogađanje stilova i mantranje čiji je čiji, nego unapređenje pisanja. To se nikada neće ostvariti dokle god postoje učesnici koji krše pravila (da, da, ko o čemu, Džek o pravilima), koji ponižavaju i vređaju druge učesnike radionice i koji sebe zarad nekih nedokučivih razloga stavljaju iznad drugih bez ikakvih preferenci, istovremeno uvlačeći se autoritetima na jasan i nedvosmislen način.

Siguran sam da večini učesnika to smeta i da gube volju za komentarisanjem (ko bi i komentarisao nakon izjave D. da se mora analizirati uradak po njenom metodu? ), pa i učestvovanjem.
Saturnice, ništa lično tebi. Prvi put ti je oprošteno za karaktere, drugi put ponovo, koliko vidim. Ako ne znaš da uključiš opciju brojanja, pitaj.


Eto, toliko od mene.

Quote from: Džek svih zanata on 16-10-2012, 18:41:39
vređa i psihoanalizira njenog dežurnog pacijenta Stipana.

Ma ne bi se ona toliko bavila Stipanom da joj nije do njega stalo.
Njen je problem što ne ume da kontroliše osećaje, pa se ponekad ponaša neobično...

jeste, pola učesnika je otkrilo identitet, i sada psuju mene.

ovaj krug je ionako rasulo. i izgubili smo stevu.

Ma ko te bre psuje? Ajde saberi se i pokušaj da iskomentarišeš nešto.

Quote from: Stipan on 16-10-2012, 19:06:46

Quote from: Džek svih zanata on 16-10-2012, 18:41:39
vređa i psihoanalizira njenog dežurnog pacijenta Stipana.

Ma ne bi se ona toliko bavila Stipanom da joj nije do njega stalo.
Njen je problem što ne ume da kontroliše osećaje, pa se ponekad ponaša neobično...

Nikad skontati, a Stipane?

Motivi nisu bitni, bitno je da se to ne radi preko leđa drugih. Šta koga briga za tuđe probleme. Eto, Anomander najebao ni kriv ni dužan a uvek bio odmeren i blag u komentarima.

Anomander je najebao već neko duže vreme, koliko ja znam...

Iha-haj!

Pričam o radionici i slobodi komentarisanja priča po slobodnoj volji i mogućnostima. Stipane. Kao što je A. svakog meseca radio a ovaj se okliznuo, dao nepovoljan komentar na Kleopatrinu priču. 


No, neću da vam kvarim veselje, i ovako sam preterao.
Odoh da gledam Shallow ground ponovo, izvrstan horor film, za preporuku, i da grickam čips i zalivam kefirom.

I odspavaj malo. Prijaće ti.

Dezki... ,..sto je svrha ove Radionice, neka svaki ucesnik odluci sam za sebe. Istina je i ovo, niti sam cjepidlaka privatno a ni virtualno. Nikada mi nije palo na pamet, da nakon sto sam zagrebla ovdje u DOBRU pricu, idem pobrojati jebene karaktere samo zato jer autor iste nije ispostovao kruta pravila Radionice. Pa nije ova Radionica tipa Nagradnog Natjecaja i ne dodjeljuju se ovdje ni novci ni pocasna Prva mjesta pa da moramo zaboga biti toliko ukoceni. Zato i imamo svi vise manje dobre zamisli, slabo realizirane zbog zadanih ogranicenja.

Od početka:
Sreća

1
Прехрамајући тих неколико метара, бацио
Ispada da se bacio na kvaku dok je hramao nekoliko metara.
2
тојест
-.-
3
ошамари дланом по глави
šamara se uvek po obrazu, najčešće dlanom. Ili je "dlanom po glavi" izlišno ili treba drugi glagol.
4
пцовање
Nepravilno. Ako je upotreba govornog jezika: odudara od ostatka priče. Loše kako god da obrnem.
5
Пошто га је адреналин минуо, он се окрете према јадној жени и видевши да је остала практично само у брусхалтеру, Јордан, не оклевајући, скиде своју кошуљу и огрте је њоме.

U ovako sklopljenoj rečenici "Jordan" je suvišni drugi subjekt. Da je umesto "on" - "Jordan", još bi se bolje videlo. Mislim i da nije ogrte nego ogrnu, ali ne bih ruku u vatru.


Dve greške, ocena manje (to je bio kriterijum za srednjoškolski pismeni iz engleskog; aj se bunite na njega u maternjem) - ovo je za 3- uvrh glave. Imati u vidu, prilikom dizanja dreke, da mi se ova priča dopala valjda najviše od svih u krugu, glasala sam za nju u tajnom glasanju. Zaokružena radnja (iako staromodna do daske + nimalo skupe aluzije na dnevnopolitičko) i ispunjen zadatak. I burek. -.-

Obaška kršenje pravila: Kufer je *još pre nego što su priče okačene* dao jasan signal koja je njegova, sa pominjanjem malamuta. Šta sad, Kufer je iznad ostalih radioničara?

Zaključak: nepošten saigrač, ali talentovan, samo da poradi na pismenosti. -.-

Ah, stigla i teška artriljerija...

E, pa, Jevtro, ako je prehramajući, ošamari po glavi i pcovanje sve na jednom mestu, to mož da znači i da je namerno.

"on se" je trabalo "okrete se", "i ne oklevajući..."  to se slažem.

Smajl
Većinom stilske i slovne greške.
1
zagrcnuo od smeha. Ma šta reče?
nedostaje povlaka

2
zagazio je dobrim delom u blato
Stilska: "dobrim delom" je izlišno. Svejedno da li se odnosi na "uglavnom u blato ali i u govna" ili "duboko u blato".

2a
skoro da ni ljudski izmet nikada nije video
ne preterujmo ovoliko, ali ok, nije tehnička greška

3
Pretpostavljao je da ni njegov nije bio ništa drugačiji
Stilska. Šta njegov? Znam da je "njegov izgled" ali pročitajte pažljivo obe rečenice... "pretpostavljao je da i sam tako izgleda" ili štogod manje nezgrapno.

4
ogromnim alatom nalik džinovskoj viljuški
jedan od ova dva prideva je izlišan

5
oči I njn smajlJ
zez u kucanju?

6
ruka zaštićena gumenim rukavicama
Stilska. Koliko rukavica na jednoj ruci?

Dvojka, penjemo se do trojke ako zanemarimo slovne greške. Tajni glas za rabotanje čistim srcem, do naivnosti

Quote from: Lord Kufer on 16-10-2012, 13:02:29
Eh, da sam imo sreće da mi je Skalop pomogao kao što je pomogao D.  ...

kako? pa i vi ste mi pomogli...

Kufer, slabo ćeš se izvaditi sa "namerno". Ako je namerno, onda ti je narator nepismen. Drago mi je što se Jevtropijevićka uhvatila za prehramavanje. Zapravo, sve mi je drago. Upotreba glagola na Radionici je vrlo često nepravilna, a veliki deo tih nepravilnosti potiče iz želje da se ostavi utisak. "Prehramajući" i "bacio" jednostavno ne idu zajedno. Malamut je mogao da se "baci" prehramavši. Neki glagoli se dese, a neki traju i o tome se mora voditi računa. Jedan savet: Kada vam se učini da je neka reč, neki glagolski oblik traljav, ponovite ga naglas nekoliko puta, pa ako ne postane besmislen, možda je i dobar.


"Ošamariti dlanom" je klasični pleonazam. Srpski jezik je jako dobro definisan kad se udara po nečemu.


Пошто га је адреналин минуо, он се окрете према јадној жени и видевши да је остала практично само у брусхалтеру, Јордан, не оклевајући, скиде своју кошуљу и огрте је њоме.


Jevtropijevićka je pravilno ukazala na nagomilavanje podmeta (ako se to još ovako kaže). Jedno boldovano je suvišno. Rešenje je da se izbaci и stavi tačka i počne nova rečenica.

 1. Sreća

Sve ovo što sam pročitao, peroni, vozovi, iskakanje/uskakanje u njih, razbijeni nosevi, policijske stanice, lavež pasa, odsustvo bilo kakvog dokumenta, podsetilo me je na tinejdžerske dane i putovanja po Srbiji da bi se, tamo negde, gledao i bodrio Parni valjak. Priča je čist pank. Inter City Firm i Buzzcocks.
Sa literarnog stanovišta, pati od preteranog objašnjavanja, što je evidentno u prvoj trećini priče, ali to je mana svih ovomesečnih radova. Nakon prilično dobre prve rečenice, sledi niz nezgrapnih. Na primer: Врата су се отворила, али су папучице степеница из неког разлога остале увучене, па је требало учинити још један атлетски напор и увући се скоком у вагон. Успео је, али је притом успео и да поцепа панталоне, баш на незгодном месту, испод колена, а и лактом је ударио у праг, тачно у ону жилу због чега му се десна рука скоро одузела.
O svetu u kome se priča odvija, znamo samo da je i dalje prisutan jak represivni aparat, jasne su paralele sa današnjicom, i verujem da je cilj autora bio da iz jednodnevne gužve na peronu železničke stanice, i oko nje, izvuče srž ove priče - iz haosa, preko slučajnosti i nasumičnosti, do ostvarenja. Jer, ako se, posle svih peripetija, protagonista susretne sa onom zbog koje je uopšte krenuo na put, radi se zaista o čistoj sreći, ili, u prevodu - put do cilja ponekad vodi zaobilaznicom, i na tom planu, ideje, priča je najviše postigla. Međutim, gde joj je izmakao glas od mene? Pa, ipak ne mogu da poverujem da će žena, bez obzira na njegov kavaljerski gest, nepoznatom muškarcu poveriti da je trebala da se susretne sa drugim čovekom. Ako grešim, onda ne znam ništa o ženama, ili užasno potcenjujem sreću.

2. SmajIJ

Jeste, današnja omladina je skup danguba i idiota. Treba uvesti obavezni vojni rok za mladiće i časove plesa i pletenja za devojke, inače ćemo u tehnokratskom svetu u kojem živimo, zaboravati da su nam dedovi došli iz štala, gde je balega bila balega, a seno - seno. A kako se seno pojelo, sada balegarimo, i mislimo, balega je seno. Umesto što gradimo mostove, treba da gradimo štale.
Dakle, ovo je priča o budućnosti koja je sadašnjost. Imamo tipičan primer savremenog džibera, omladinca, BeograDŽanina, koji misli da su vile džinovska viljuška kojom slon jede kikiriki, i koji sva svoja životna iskustva, emotivna, seksualna, intelektualna, crpi sa Mreže, u vidu površnosti, masturbacije i zabluda. Naravno, kada se ovakav primerak džibera nađe u prilici da se smesti u govna, dakle, u realan život, makar i po kazni, teško mu je da prihvati da je iz govana došao, iz sveglobalne štale elektronskog impulsa crta - tačka - crta - tačka... I zato su njemu vile nepoznanica. I zato mu srmrdi ono što, zaista, ne smrdi. Jer, on više nije čovek, već konzument, deo binarnog sistema.
O samim tehnikalijama u priči, mogu da kažem da je primetna mana koju sam često zapažao ovde - svet budućnosti, intergalaktičkih putovanja, a protagonisti kao da su došli iz Marinkove bare. I da je reč Protago Nisti, bilo bi previše i zvučalo bi neuverljivo. Da li je moguće, da negde, u Andromedi, nekada, sa antropološkog stanoviša, sve bude isto kao danas, ovde? Sumnjam da će tada, tamo, "baršunasti travnjaci" i "devojački osmesi", kod Protago Niste izazivati toliko pažnje i ushićenja, kao što je slučaj u ovoj priči. Kao kritika društva ovo može da prođe.


3. Meso

3 boda

4. Nije - zdravo - reći - dobar - dan

Ovde imamo slučaj priče koja počinje da štuca kako odmiče, i čini mi se, pada upravo tamo gde bi trebala da doživi vrhunac - u delu kada protagonista izlazi iz grada, u divljinu, gde se dešava... šta? Ništa. Hipijevsko "vetrovi me lome" uz seks sa cigankom (bljak!). Zar u ovom slučaju, u podeljenoj civilizaciji, na "nas" i "njih", ne bi postojao nekakav antagonizam između istih, makar onaj izražen sa "jebem ti mater u pičku", ili je verovatnije da bi se, nauštrb svemu onome što smo naučili kao posledicu "suživota" konolizatora i konolizovanih, "mi" i "oni", zaista predali orgijanju na obali, kao da ih ne dele ne samo prostorne granice i ograde, već i one u svesti i navikama? O tome treba razmisliti, uverljivosti priče radi.
Takođe, primetno je taksativno nabranjanje šta se sve ne može bez "kredita", pa se protagonista muči tegobama gladovanja, skitničenja, i večitim pitanjem "gde srati", ali bez ikakvog smisla, bez izvlačenja ikakvog motiva iz tih dešavanja koji bi osmislio i utvrdio priču. Dakle, imamo nabrajanje, pro forme, da se ispuni zadatak, do dolaska do tačke koja treba da označi klimaks priče, ali umesto toga, vrhunca, imamo besciljnost. Naposletku, da li je moguće tek tako izaći iz robotizovane, mehanizovane, centralizovano - informatizovane civilizacije?
Priča nema fokus, iz mnoštva informacija koje nam pisac daje, raslinjava se u... ništa.

5. Jesu li nam ovce u snovima električne

Ceo prvi pasus ove priče je toliko zapetljan, sa toliko čitaocu nepoznatih pojmova, da je u preostalom dostupnom slovnom prostoru, teško izvodljivo sve to raspetljati, objasniti, orazložiti. Naprosto je nabacano obilje informacija, na gomilu, i sve to odaje utisak jedne haotičnosti: imamo voz koji je pobegao, imamo Karla i "Jezgro", dislekličko zakrivljenje, vremesnki rok i "dnevnu dozu". Sve je to haotično, ali za glavu čitaoca, i preduuuuugačko, jer je, brat bratu, moglo biti napisano u dve rečenice.
"Moraće da izađe pre centra i zakasniće na posao, nego šefu će već nešto da složi, a stolica neće da mu zameri što joj je uskratio malo druženja." Jedna nezgrapna rečenica, sa rečju "nego", kojoj treba "dati noge", koja je (rečenica), uzgred, u koliziji sa činjenicom da je protagonista u žurbi, a ovde nam se ukazuje da bi, odjednom, da posedi malo.
"Šetkanje po Međugradju sigurno nije prijatno, gnusno je to mesto, no mora da ima Milosrdnika. Što bi ih ti divljaci oštetili, valjda im je još uvek stalo do života, mada se pričalo, ali teško da je bilo istina, kako tu živi Zakrpar, besmrtni izgrednik koji sam mućka kompenzatore. Postojao je još jedan problem. Bez apela za stanicu voz neće da stane, dobro je što ga još nisu isključili, nego šta da im odgovori ako upitaju za svrhu? Nisu pitali, laknulo mu je, ali i začudilo." Ovim se završava drugi pasus, dakle, još nepoznatih pojmova, suvišnih informacija, a i nepismenoća.
I tako se to nastavlja do kraja priče. "Pomisao da će da zaglavi u ovom užasu dala mu je krila, ali kada je kročio na polje lice je počelo da ga užasno peče." Zamolio bih samo bez "davanja krila" i sličnih metafora, ali, premda je pred ovim piscem dug put i mnogo, mnogo ispisanih stranica, do dostizanja jednog jakog nivoa, ala Petar Denda, svakako bih preporučio Red Bull, ili neko slično energetsko piće. Da se nađe, u mraku beline praznog papira, dok crna crtica trepće, i trepće, i trepće...

6. Izlazak

1 bod

7. Isključen

"Panično osmatram okolinu." I sam ponekad napišem neki pridev kojim želim da opišem nešto, događaj ili neki lik, i kada pokušam to da vizuelizujem, vidim da sam upotrebio pogrešnu reč. Kada zamislim čoveka koji paniči, padaju mi na pamet dreka, vriska, mlataranje rukama, znojenje, drhtavica i slično, što me opet navodi na pomisao da je prilično nemoguće "panično osmatrati okolinu", a da se, pritom, kao što je slučaj sa protagonistom u ovoj priči, zapaze detalji te okoline. Posmatrati uz zebnju, da. Panika se manifestuje fizički, osobi koja joj podlegne opada moć opažanja, samokontrola, sposobnost odlučivanja.
Ono što u postavci priče ne valja, jeste da je scena diferencirana na dva dela: loš poznati svet, iz kojeg je protagonista ne svojom voljom prognan na dvadeset i četiri sata, i moguće dobar, do kojeg tek treba doći, svet, u koji ga vodi, gle čuda, devojka koja tek tako iskrsava, koja je, tek tako, odlučila da se "iskopča". Jedan svojevrsni "Matrix", koji pada na planu nužnosti. Zašto bi devojka, po cenu fizičkog bola, i krvi, iz sebe izvadila "čipove"? Kada je nešto čipovano, ono funkcioniše po podacima koje taj čip nosi, takođe, u civilizaciji čipovanih (sa bilo kojom svrhom) ljudi, svako nasilno uklanjanje čipa bilo bi primećeno, sankcionisano, tako da je svaka prohujalovihorovska - odlazimo - kući saga nemoguća u daljem toku priče. Naravno, osim što otkriva piščevo nezadovoljstvo savremenim svetom i društvom, ova priča ne poseduje dovoljnu intrigantnost, ili određenu emocionalnost, i jedna dvosmislena rečenica kao završnica, nije dovoljna da nadomesti sve što je propušteno tokom pripovedanja.

8. Za sve je kriva Andromeda

1 bod

9. Razgovor guzica

Ovo k'o da sam ja pis'o.

QuoteKolarčeva zadužbina - Kalemegdan - Narodno pozorište.

Na ovom potezu rodila se priča. Najpre sam na Kolarcu gledao robota, onda na Kalemegdanu odslušao političko - sportsko - edukativni govor Duška Vujoševića na promociji KK Partizan, da bih, a sve zbog popijenog piva tog dana, u Vasinoj ulici, osetio izvestan pritisak u bešici. Znajući da se pored Narodnog pozorišta nalazi, ljudima neophodna ustanova, znana kao WC, pohitao sam tamo. A onda sam, preplavljen jezom, shvatio da je, pored obližnjeg Narodnog muzeja, još jedna, životno važna ustanova, zatvorena za javnost, da je zakatančena. Mangupi su zatvorili javni WC!
Za dalju priču uopšte nije važno gde je završio sadržaj moje bešike, ali ovim putem apelujem na druga Đilasa na poradi na brojnosti javnih toaleta u prestonici, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog sve brojnijih stranih turista koji bi, u nuždi, mogli da se olakšavaju uz drveće i fasade, i tako ruže predstavu koju mi o njima imamo, jer znamo, tako nas uče, tamo, u EUropi, ljudi ne pišaju.
Elem, na Zelenjaku, setio sam se velikog Evropljanina, Dragoša Kalajića, i njegovog čuvenog lebdenja nad Njujorkom, u helikopteru, kada je rekao da je taj grad velika kloaka, đubrište, ili nešto slično, pa sam, ušavši u autobus, i prislonivši svoju izglancanu "busplus" karticu na čitač, razradio Kalajićevu tezu o napuštanju gradova, hrabro, u mislima, posegavši za dekonstrukcijom tih sabirališta anarhije, haosa i straha i koliko već na Brankovom mostu, rodila se u meni vizija grada kanalizacionih cevi, staklenih, providnih, dakle grada bez zgrada, puteva, mostova, drveća, samo WC šolje i kanalizacione cevi, i slobodnoplutajući izmet koji protiče, nekamo. Kod hotela "Jugoslavija", već mi je na um pao milicajac, pozornik, a koji drugi nego Gojko, sa staljinovskim brcima i petokrakom zvezdom na šapci, koji bi, uz takove "Crnog žbira" Haustora, regulisao saobraćaj tih silnih govana u kanalizacionim cevima, i usmeravao ih: Stop! Dijareja ima prednost! A i već spominjani strani turisti, mogli bi da, obilazeći naš grad, upoređuju svoj sa našim izmetom, i traže ono što nas spaja, uprkos svemu i protiv svega. Jer, nemoguće, to ne može biti! Ne, nisu sva govna ista. Ne možemo, i ne želimo, nećemo da mešamo naša govna sa njihovim! Naravno, ova priča ne želi da ukazuje na neka nova razrešenja pitanja - čemu služi šupak, a čemu usta, jer, na ta pitanja je već odgovoreno, i mi sigurno ne možemo upasti u iskušenje, ma koliko bili hrabri i znatiželjni, da posegnemo za novim odgovorima koji ukazuju da iz dupeta može ponekad izaći ono što, inače, iz ustiju izlazi, a da, o nesreće, iz usta katkad može da se prospe sadržina koja, kako priroda i nalaže, izlazi iz šupka. Promućurni će uočiti brojne moguće kombinacije. I povući vodu. Naročito posle ove priče. Jer ipak, dilema je golema: srati ili ne srati (pitanje je sad).

10. Dogmenov teror

Eto, potvrda moje teorije, doduše, u izmenjenom obliku, stiže već u sledećoj priči. Pišati, molim vas, onako, iz bunta, obilato, ne metaforički, već pišati istinski, po svemu što je Postulat, to je privilegija koja će pripadati samo odabranima, i mada treba osuditi pojavu svakog anarhizma i nekog novog degenerika sličnog Če Gevari, nesumnjivo se približavamo nekoj novoj revoluciji.
Ovo je jedna dijaloška priča, bez jasne motivacije likova, koja, čini mi se, pati od zbrke pojmova. Dijalog je loš literarni postupak za kratku priču, a pod zbrkom pojmova smatram nespojivost, na primer, svemirskih liftova i kulta vračanja, magije, ili čega god. Zaista, već je primećeno ranije, od drugih učesnika, da ovaj krug obiluje antiutopijskim pričama za izrazitim anarhističkim motivima, koji, po meni, nisu u većini dobro razrađeni, nemaju sponu za današnjicom, neuverljivi su, kao u ovoj priči gde se piša, ali se ne zna zašto, sa kojim ciljem i koliko. Mataforično pišanje po nečemu mora da bude jasno i obilno, precizno i fokusirano. Da popišano zna da je popišano, i zašto. Ovako, samo bih morao da ponovim svoj apel drugu Đilasu, da poveća broj javnih toaleta u našem gradu, jer, gospodo, ovde se piša bez mere i granice!


11. Sećanje na Rial

Mi muškarci smo ili jebeni glupaci, ili jebeni srećnici. Zbog bele oble guze koja se njiše, prodaćemo milijarde zvezda sa milijardu i milijardu neistraženih svetova koji oko njih orbitiraju. Space love story je ovde na delu, i to poštujem, s tim što bih ukazao na pravilniju i češću upotrebu zapeta, kako bi rečenice bile čitljivije.
Takođe, neka poređenja su nezgrapna, na primer: "Prelepi duborezi i slike ukrašavali su zidove, kristalni svećnjaci i sjajna tkanina stolove, a vazduh egzotične arome iz kuhinje koje su terale njegov stomak da zavija u ritmu tihe melodije koja je dopirala iz ćoška sa usamljenog žičanog instrumenta." Ipak, stomaci koji zavijaju u ritmu tihe melodije su previše za ovaj krug, posle svega pročitanog, mislim da se nikog više ne tiče crevni rekvijem.
Pridevi su "tanki", izveštačeni, plastični: zvonki, slatkasti, pune (usne), vitko, čarobno, vragolasto, zlatni (uvojci)...
Međutim, ono što mene zabrinjava, a što se nameće kao zaključak iz pročitanih priča, pa i iz ove, je to da su pisci, mahom, dvadesetčetvoročasovne kažnjenike, kojima je (u nekim pričama), kazna propisana i kao prilika za neku vrstu produhovljenja, preispitivanja, sopstvene nadogradnje, svojim pisanjem uvodili u jeftine, nemaštovite rasplete orgijanja, seksa, besciljnog lutanja, opijanja, nasilja. Tako da ovo zaista jeste anarhistički krug, sa tek ponekim bljeskom i vrlo sličnim pričama.

12. Belle Hotel

2 boda