ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: saturnica on 20-10-2012, 20:36:09
Lutala pustim ulicama grada...

Eto, uvek tamo gde ne treba. Šta ćeš ako se jednog dana nađeš u mračnoj šumi sa notnom sveskom pod pazuhom?

Quote from: Stipan on 20-10-2012, 20:39:13
Eto, uvek tamo gde ne treba. Šta ćeš ako se jednog dana nađeš u mračnoj šumi sa notnom sveskom pod pazuhom?

Zapjevati vuku...eto, ako ima sluha, ako ne, bjež!

Vukovi su ti gladna stvorenja, lepo moje...

Quote from: Stipan on 20-10-2012, 20:41:37
Vukovi su ti gladna stvorenja, lepo moje...

Čega gladna?

Mesa.

Quote from: Stipan on 20-10-2012, 20:44:36
Mesa.

A to, znaci nisi Lovac duša?

Sećanje je u nervima, duša je u telu. Ako pravilno zagrizeš, duša nema gde da ode.

Quote from: Stipan on 20-10-2012, 20:48:50
Sećanje je u nervima, duša je u telu. Ako pravilno zagrizeš, duša nema gde da ode.

Aaaaaaaaaaaaaaaaa......heheheheheheheheheheh

Za sve je kriva Andromeda
Ovo je jedna fina priča. Lepo ispričana i veoma lepo napisana. Dopada mi se što je Sofija prilično 'ladna kada je u pitanju kazna. Ne sekira se previše, sve joj je manje-više besmisleno, ne pada u paniku. Ide nekim svojim putem, uspešno ili ne, polako i gradi lik u koji lako možemo da se uvučemo.
Dakle fino, ali... kad bismo zakerali:
Pominjanje masovnog ubice nas tera da stalno iščekujemo odsudni trenutak u kojem dolazi do njenog pucanja. Dočekali smo, ali prilično kasno. Trebalo bi da priča potraje duže u odnosu na to kojim tempom se razvijala da bi se završila kako se završila. Nije mi najjasnije ponavljanje tog dana. Da li je u pitanju dvostruka kazna? Simpatična mi je njena žudnja za čokoladom i hranom, imam sličan problem sa češkanjem, kad su mi ruke zauzete e baš tada sve počinje da me svrbi i samo gledam kako bih se počešala. No! Ne verujem da je to u pitanju, ali onda mi tu nešto ne štima. Ili ipak svaki dan nije isti pa glad raste. Nije mi najjasniji ni trenutak spoznaje da se dan ponavlja. I koja Andromeda je u pitanju? Sazvežđe ili čuvar ljudi? Ja videla obe! U trenutku spoznaje nije videla Andromedu na nebu, a i ubijanjem androida se postavlja kao čuvar ljudi.
No br. 2! A gde su ljudi u ovoj priči?! Osim zalagaoničara, on jeste, zar ne? I dečka. Mislim na slučajne prolaznike i one na koje bi mogla da naiđe u pozorištu ili negde drugde? I zašto ubija baš androide kad su ih, najverovatnije, stvorili ljudi koji mogu i da ih reprogramiraju.
Kažem, kad bismo zakerali. Prijala je.

Ako je sa danom mrmota ozbiljno pokušala, onda je zabrljala. To nije kazna sa kojom računa tema. Nekako bih voleo da je i percepcija sata u sklopu kazne: budući da su satovi takođe elektronika, ne može da registruje tok vremena. Inače, meni ne smeta što je poentiranje očekivano, ne mora da bude totalni obrt po svaku cenu. Dopalo mi se što je i puška okačena na zid u drugom činu.

Aj sad malo o Stevinoj priči, jeste da kasnim ali Stevi se svakako ne žuri tamo gde je (pu, pu, gadniji nik nisi odabrati mogo, ko da si postipanio).

Priča je, e, što rekao Sinlen, ništa ne razumeh. Ali uz onu pesmicu počelo je malo drugačije da deluje a uz Skalopovu napomenu o Alisi još malo drugačije...
Dakle, priča je blentava, namerno i dosledno, namerno ispada iz teme, samo vilama da je vraćaš. Ono što se teme dotiče jeste: šta bi bilo da čoveku oduzmeš suštinski nepotreban teret na 24h? Ništa, lepo bi se zapio, odspavao, i kad dan prođe, jovo nanovo, ništa se nije desilo. To je odlična ideja koju niko drugi u ovom krugu nije rabio, a pošto koferi nisu gps, nije, nažalost, nažalost, ni Steva. -.- Makar nije bilo krvoliptanja, hvala i na tome.

 

Hvala Stipanu što je razumeo, a i za naslov nije pogrešio, nasmejao me je. Hvala i Coffin-u na razumevanju: nisam igrao tu igricu, keve mi. Jedino što sam za Stranca preuzeo lik iz filma Hardware Richarda Stanleya, a to je Carl McCoy, pevac grupe Fields of the Nephilim koji je i u filmu isti kao uvek, a tu grupu jako volim dvadesetak godina.  A što se tiče Slut, scallopa, Jevtre, a bogami i Hrundija, izgleda da jesam hermetičan (kao garaža, e da je bar tako). Mislio sam da je jasna stvar: distopija u kojoj su svi genetički oštećeni, (sluti se da je namerno radi lakše kontrole) i zato zavise od Milosrdnika-automata koji im na osnovu bar koda ubrizgavaju smešu onoga što im nedostaje (neurotransmiteri, enzimi, nutrijenti, genske terapije i sl.) Pri tome moraju kao pred idolom da kleknu i na nadlanici imaju ugrađen uređaj za tu namenu. Zakrpar je neprijatelj sistema koji sam sebi mućka potrebno i šuška se da je zato besmrtan. Karl je izvučen da bude žrtvovan kako bi se ovaj ustrelio. Zapretili su mu isključenjem u trenutku kada nije mogao da bira gde će da siđe pa je bio prinuđen da zađe na Zakrparevu teritoriju (Međugradje je deo grada, pa sam mogao da ga nazovem kako hoću, ti okrutna ženo). Sistem je znao da njegov neprijatelj nije bajni biohemičar već da posebnim uređajem (o kako sam se samo divio toj slici kada sam je zamislio) filtrira iz krvi drugih i plan je bio da on overi Karla, preuzme njegove krpice i požuri na voz gde ga je čekao streljački stroj. No ovaj cyber-vampir se već nahranio (telo ispod kutija) pa mu je bila potrebna samo garderoba (košulju je već spremio). Xeroderma pigmentosum je mutacija gena koja dovodi do preosetljivosti kože na UV zračenje. Mislio sam da je poznata.  Dalje je valjda sad jasno. Uloge su se zamenile, ali to nije spasilo ni jednog ni drugog...Mislim, tešim se, da nekome kome su draži Gibson i F.K. Dik ne bi sve ovo bilo prebudženo teškim izrazima, a onome ko se raduje Vonegatu ne bi smetale tzv. "poštapalice". Džek je prešao na mračnu stranu, a D.S.B. je tiši nego ikad, Miće nigde... Nije fer.  Bar se Stipan povratio. Kada sam video onu tugu izgubio sam volju da vam bilo šta kucnem. A sad izvinite na ovolikom tekstu. 

Pozdrav od okrutne žene 
E vidi:

Quote from: Mandragora Dragon on 20-10-2012, 23:29:22Mislio sam da je jasna stvar: distopija u kojoj su svi genetički oštećeni, (sluti se da je namerno radi lakše kontrole) (...)Sistem je znao da njegov neprijatelj nije bajni biohemičar već da posebnim uređajem (o kako sam se samo divio toj slici kada sam je zamislio) filtrira iz krvi drugih(...) No ovaj cyber-vampir se već nahranio (telo ispod kutija) pa mu je bila potrebna samo garderoba (košulju je već spremio).

Da si ovo ostavljeno malo jasnije naznačio, ne bih se zalud češkala po glavi!!! Pet redova samo da si dodao!

Quote from: Mandragora Dragon on 20-10-2012, 23:29:22
... A što se tiče Slut,...

Da li... da se... ovaj..?!

Čuj, bolje da slutiš nego da si okrutna!!!

Jups, izvini Plut. Jevtro: Onda je to objašnjavanje koje mi drugi prebacuju. A vidi kod Steve-koferi su metafora telekomunikacije, nepotrebni balast na koji smo navučeni. A vidi kod Skalara-isključenje pogađa i one koji su sa druge strane displeja.

Eh, Mandragora, opet si objasnio. To je novela za šezdesetak strana.

Dobro...
Da vidimo šta je ostalo: Coffin, Stipan, DSB, Kufer, D.
Ako DSB-a izostavim kao i Skalara, a bogme hoću, ostaju mi dva para priča sa izvesnim, jelte, sličnostima. Kofin i Stipan slični su po tome što dosta pravolinijski idu - i kad stignu do neke određene tačke, oni zapnu i ne gledaju šta će dalje. A ni dotle se nisu brinuli za okruženje junaka. Dobro, čovek se budi u gaćama, bez para, bez nakita, za dan-dva više mu neće padati na pamet da psuje automat koji ga budi; ali koji je njegov posao, odakle dobija te pare, gde su mu prijatelji, poznanici, porodica? Gde je bio do trenutka kad je počeo da psuje u banci? Autora to nije zanimalo i poverovao je da ni nas neće zanimati.
Slično i Stipan. Nema ni r od radnje u ovoj priči, ma kako on to maskirao. Inženjer je nešto zeznuo... šta, nije bitno, ne zna ni gde je ni koliko je sati, što je malo verovatno, ali autoru treba, izgubljen je u mnoštvu, dobro ajde, i onda... volšebna ženska!!! Šta, kako, zašto, šta će on njoj, ma nije važno. Cela priča se svodi na "bio sam izgubljen, a onda sam sreo NJU" i to bi u nekom drugačijem izvođenju svakako bilo dovoljno za priču, ali ne i ovom.

E da. Sreća i Andromeda imaju, dakle, jednu ali ključnu sličnost, tj. manu: oštro i problematično prebacivanje iz jednog tipa fantastike u drugi. Ako pišete SF o bliskoj i prepoznatljivoj tehnokratskoj budućnosti, psi koji govore i vreme koje stoji u mestu - nemaju tu šta da traže. Ako postoji SF razlog - treba ga makar nagovestiti. Ako je do iskrivljene vizure junaka i nastupajućeg ludila - nagovestiti jače, a ne da se naknadno objašnjava.

Šta je inženjer pogrešio? Odakle mu pare? Prijatelji, sestra od tetke...? Nemojmo preterivati. Ovo je priča od tri i po strane. Još nam je rovit.

Ja još popustila, imala sam svašta drugo da prigovorim, ali rekoh neka, makar se Stipan  vratio na normalan nik, treba to podržati! A sad ispade da nije bilo dovoljno! Slušaj me, Stipane: još si dobro prošao! Ne luduj više, drž se normalnog nika, evo ti dvaes zareza za idući krug i da ljubavni pogled u priči videla nisam!!!

Šta da radi kad je ljubiša.

E da, Andromeda, a o istom trošku i nešto o 82LJ.

Quote from: Plut on 20-10-2012, 22:03:05
No br. 2! A gde su ljudi u ovoj priči?! Osim zalagaoničara, on jeste, zar ne? I dečka. Mislim na slučajne prolaznike i one na koje bi mogla da naiđe u pozorištu ili negde drugde?

E pa, ja zakeram, i meni je to takođe zasmetalo. Nema ljudi. Ima zgađena masa u autobusu, ali nema ljudi, pojedinačnih, čak ni radoznalaca da podstiču Đorđa i Mileta. I kao da nema... kako da kažem... javnog prostora. Dobro, ima, ali nema, recimo, opcije da sedne ispred zgrade i sačeka dečka, da ode do radnog mesta svoje drugarice i da je dočeka na pauzi, da nađe majku u povratku s pijace, društvo pred diskotekom. Kao i u nekoliko drugih priča u ovom krugu, junak nema "svoje ljude" jer bi to autoru smetalo; ovde makar imamo tog dečka koga nema, iii - nikog drugog.

A sad pozitivno: D.-ino pisanje je mnogo napredovalo, osobito što se tiče stila, i to se baš primećuje u ove dve najnovije priče, i to je super, ali. D., izuzetno se vidi razlika između onoga što ti ide - a to je ono što te zanima - i svega ostalog. Kad pogledam 82LJ, super su napisani svi delovi sa devojkom, dok su odlomci iz romana koji ona čita retko nezanimljivi i ravni, a stiče se utisak da to nije bila ideja. Devojka je interesantna; momak je dosadan, beskrajno. U Andromedi, taj isti šmek dosade pojačane besparicom, cunjanje i rastući očaj, to je dobro izvedeno. Obrazloženje i rešenje - nije. Obe priče ostavljaju isti utisak: da ih je pisao neko talentovan, ali krajnje nestrpljiv i pomalo lenj da se pozabavi onim što ga od priče ne zanima. I rezultat bude tako, naheren. Imamo dobru atmosferu, tečno pripovedanje, dobro postavljen glavni lik; nemamo sporedne likove ni u naznakama, zaplet hramlje i bušan je u obe priče.
-.-

Kad postane manje lična imaće vremena i za druge likove. To je ono kad sam ukazivao da je pisac uvek u priči, ali da mora da bude diskretan sa uverenjima. Bar.

Hvala Plut, Jevtri i scallopu na korisnim komentarima.

Eh, da, ima ljudi, samo su nečujni, zadubljeni u svoje tablete, sa slušalicama, ulaze i izlaze. Opis tehnokratske alijenacije je bio cilj, nedovoljno i šuplje razrađen, doduše, slažem se:

QuoteLjudi prolaze užurbani, okovani slušalicama, telefonima, tabletima. Tu
i tamo prislanjaju ruke na čitače ulaza, karata, prodavnica

P.S.
Moji komentari, konačno, sutra.

Inače, glavni luk u priči iz vampirica je muškarac. 

http://art-anima.com/v/1683-stevan-sarcevic-revolucija

Quote from: Jevtropijevićka on 21-10-2012, 00:20:03
Ja još popustila, imala sam svašta drugo da prigovorim, ali rekoh neka, makar se Stipan  vratio na normalan nik, treba to podržati! A sad ispade da nije bilo dovoljno! Slušaj me, Stipane: još si dobro prošao! Ne luduj više, drž se normalnog nika, evo ti dvaes zareza za idući krug i da ljubavni pogled u priči videla nisam!!!

Ah, dobro je, za trenutak sam pomislio da nam je Jevtra pobenavila!
Al' kad bičem ošine onda već deluje k'o stara dobra Jevtropijevićka...

Quote from: Stipan on 21-10-2012, 02:06:31
http://art-anima.com/v/1683-stevan-sarcevic-revolucija

Još ni kafu nisam skuvao, a pročitao sam. Radoznao da vidim kako izgleda kad nema usmeravanja i ograničenja. Različito, a isto. Nije teško podražavati taj ispis. Jednostavan, a drži dinamiku. Možda tako i treba.


Pristojna je to priča. Uverava me da u piscu postoji beskrajna imaginacija, ali i uporno traćenje. Kad je pogledam ucelo, ima početak, sredinu i kraj, sve je na svom mestu, ali sam je pročitao bez strasti iako je u priči ima. Razlog su sitna spoticanja, možda se neki drugi čitaoci neće spoticati, ali, ja sam proklet, pa se spotičem i na priči i na puno omaški koje Jevtropijevćki svakao neće promaći, ali i na logici priče, jer je hemijski rat implantiran u jedan od bitnih režnjeva mog znanja.


Ukupno, to je jedan zanimljiv pogled na katastrofu, vrlo moguć jer evolucija je ludilo, postoji puno prostora za doterivanje, ali i za dalju razradu, zato što u to okruženje može da se ugradi i veća priča. Ovde je samo dotaknut jedan njen segment.


Sad već pijem kafu. Stipane, dobro jutro. I hteo sam, ali mi ne ide od ruke, da na kraju turim neki glagol na kraj rečenice.

Quote... da, na kraju, neki glagol na kraj rečenice turim.

Nisam teo da oću.

Quote from: D. on 21-10-2012, 01:10:02
Hvala Plut, Jevtri i scallopu na korisnim komentarima.

Ostale ko jebe, i tako su beskorisni...

Oh, hvala Scallope, ali u jednom si pogrešio - bilo je usmeravanja.
Nećeš mi poverovati: to je priča koju sam povukao iz "gljivarskog" kruga.

Hoću ti poverovati. Zašto da ne?

E, pa dobro jutro onda!

Ne želiš da znaš šta je tehnički neispravno?

Želim. Čak bih bio veoma zahvalan.

Vidi, evolutivna simbioza sa gljivama je odlična ideja. Samo, za rat je prorast micelijuma spor proces. Bolja teza je da je, u toj simbiozi, čovek dobio evolutivno dug i zdrav život, a da ga okončava tako što prska kao gljiva puhara i raznosi milione spora. Dakle, opasnost je oblak spora. Spaljivanje je OK, a D.S.B. bi ih jeo pržene, kao gljive (na neki način i jesu). I, mislim da je tu "lumpenproletarijat" suvišan. Troši prostor. Za neki veći rad možda i ne.

Hvala. Poradiću na tome.

Kilavo je i oko maski, ali o tome možemo drugi put. Da li znaš da je ruska maska-kapuljača uvek bila bolja od face masks, ali je neugodna za nošenje? Spore mogu da se nalepe i na oznojeno lice, pa kad kažeš: "Sve je gotovo." i obrišeš lice, sve zapravo počinje.

Meni je malko zasmetalo oblizivanje prsta, e da bi se otkrio pravac vetra, u veoma zaraznom/zaraženom okruženju.

Nekako mi ne liči da bi profesionalac to uradio.

Ali priča, ili, bolje, predložak za priču, mi se dopada.

Quote from: scallop on 21-10-2012, 10:28:42a D.S.B. bi ih jeo pržene

Pržene, kuvane, sa žara...volim ih na sve načine i sve  vrste, osim onih na stopalima...

Quote from: Hiperhik on 21-10-2012, 10:53:37
Meni je malko zasmetalo oblizivanje prsta, e da bi se otkrio pravac vetra, u veoma zaraznom/zaraženom okruženju.

U orginalu toga nije bilo. Ubačeno je na primedbu urednika

Nema mi druge nego da

   

Стипане, прочитао сам "Идем кући" или како ти се прича већ зове. Хајде пре него што прозборим коју, а у светлу ранијих натезања с тобом око накнадног читања текста и сређивања истог, кажи ми постоји ли један детаљ који си у причи нагласио, а који је потпуно непотребан? Толико непотребан да, ако би се последња сцена сагледавала са тим детаљем, та сцена би заправо изгледала комично?

Ne znam Džone. Ne pada mi ništa na pamet. Jesam li nešto propustio?


Edit - Izuzev ako si mislio na ono da protagonisti GPS čuva život...

QuoteP.S.
Moji komentari, konačno, sutra.

Indikativno je da uvek komentarišeš priče nakon objave autora, to govori dosta o tvojim afinitetima u radionici i zato prekoči moju priču. 

Quote from: Джон Рейнольдс on 21-10-2012, 11:43:14
Стипане, прочитао сам "Идем кући" или како ти се прича већ зове. Хајде пре него што прозборим коју, а у светлу ранијих натезања с тобом око накнадног читања текста и сређивања истог, кажи ми постоји ли један детаљ који си у причи нагласио, а који је потпуно непотребан? Толико непотребан да, ако би се последња сцена сагледавала са тим детаљем, та сцена би заправо изгледала комично?

Mokra fleka na pantalonama? :/