ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

QuoteDobro...
Da vidimo šta je ostalo: Coffin, Stipan, DSB, Kufer, D.

Dakle, Dogmenov teror je tako dobra priča da se nema šta dodati?

Ti bi hteo?? Izvini... mislila sam da te poštedim, ko i DSB-a...
Dogmenov teror čak nije preterano loša priča, ali je loše napisana, ti zbilja umeš i bolje, a - ovo je znatno važnije - nije ni zanimljiva: bar mene ni junak ni junakinja nisu zainteresovali, niti su mi simpatični niti imaju ijednu pozitivnu osobinu, i cela ta priča sa prskanjem grada sa visine... mislim, daj. Zadatak jeste ispunjen, ali ništa u toku zapleta nije nužno povezano sa tom lišenošću telekomunikacije, mogli su i na nekakav drugi način da se upoznaju. Kad se sve svede, ispada da si ispričao vic - koji nije smešan, i u tome je tajna lošeg plasmana u ovom krugu.

Quote from: Jevtropijevićka on 21-10-2012, 12:50:16
Mokra fleka na pantalonama?

Quote from: Jevtropijevićka on 21-10-2012, 13:03:52
...cela ta priča sa prskanjem grada...

Eh, Jevtro, pa ja te obožavam!   

Ne tražim laskanje ili poštedu, nego odgovore na pitanja i spoznaju.

Dakle, pokušaj nije zanimljiv. Antijunaci valjda nisu zanimljivi, a eto meni jesu, volim da pišem o njima.
Nisu mogli drugačije da se upoznaju, Dogmen je đubre od čoveka i ona mu je bila neophodna da mu omogući ponovno izvršenje terorističkog napada na grad. Njena opsesija magijom mu je samo išla na ruku.
No, nema svrhe objašnjavati sopstvenu priču, Scallop je dobro rekao da ne mogu svakom čitaocu da šapućem na uvo.

Što se tiče telekomunikacija i zadatka, Dogmen je ipak ispunjeniji od drugih uradaka ali to opet ne bi trebalo da bude merilo, po ovom novom liberalnom pristupu zadatog.

Ponovo zahvaljujem, J.

E baš nije! Moj rad je bolje pogodio temu. (Najzad jedan koji je gore plasiran čak i od mene!) 

Quote from: Jevtropijevićka on 21-10-2012, 13:03:52
Ti bi hteo?? Izvini... mislila sam da te poštedim, ko i DSB-a...

Meni ne trebaju poštede, šta god da kažeš neću iseći vene, veruj mi...

Polako DSB. Još uvek ne poznaješ Jevtru...

Quote from: Džek svih zanata on 21-10-2012, 13:16:19
Antijunaci valjda nisu zanimljivi, a eto meni jesu, volim da pišem o njima.

Nije problem što su antijunaci u pitanju; ali kad pišeš o nekome ko je kvaran (recimo Dogmen) ili glup (kao Meri) moraš mu dati nekakav drugi kvalitet koji će ljude privući, tako da požele da čitaju dalje, da navijaju za i protiv; makar duhovitost, simpatičnost barem na nekom površnom nivou, osećaj ljudskosti... ili makar da su jedinstveno ružni, prljavi i zli, pa da radi nekakva negativna fascinacija... ovde nisi uspeo u tome.

Quote from: Stipan on 21-10-2012, 13:23:09
Polako DSB. Još uvek ne poznaješ Jevtru...

Misliš da me može naterati na to? Takvu ženu bi onda voleo da upoznam...

Stipane, manje brndži. -.-
Nit koga teram u očaj, niti mi je to ikad bila namera. Evo, Džek me ispravno razumeo i lepo reagovao.

Nema loseg citatelja, postoji samo los pisac. Ako prica, nakon sto ju je procitalo pola Sagite,nije naisla ni na jednog odusevljenog citatelja, ni na jedno pametno odobravanje, vrijeme je za samokritiku. Nista strasno i nista neobicno. Sasvim normalna pojava, rekla bih.

Upravo tako. Ni King nije nabadao iz prve.

Zabavljao sam se u full-u dok sam pisao Dogmena. Cerekao sam se sve u 16. Imao sam ceo niz slika u glavi, kao film. Dogmena i Meri poznajem kao svoj džep, izuzetno smešni likovi a opet imaju svoju dubinu.

No, slike sam donekle uspeo da prenesem, a likove nisam predstavio valjano. Tako sam zaključio iz komentara.
Zaključio sam i to da je antijunaka mnogo teže predstaviti nego klasičnog protagnonistu koji po defaultu vuče na heroja priče a sa četiri promene scene pokušaj je unapred osuđen na propast, nedovoljno mu je 6 milja K da se razvije. Naročito u karakterizaciji, lako je upoznati heroje, čitaoc to radi lako, al' šupke je em teško predstaviti em nemaš kome, svi beže od njih.

Ipak, ima i povoljnih komentara, priča je uspela da, na svoj specifičan način, dopre do ljubitelja takvih priča.

Zahvaljujem svima na komentarima.

Quote from: Jevtropijevićka on 21-10-2012, 13:33:04
Stipane, manje brndži.

Šta sam sad opet zgrešio? Pa zar nisam lepo rekao da te obožavam?

Quote from: saturnica on 21-10-2012, 13:53:14
Nema loseg citatelja, postoji samo los pisac. Ako prica, nakon sto ju je procitalo pola Sagite,nije naisla ni na jednog odusevljenog citatelja...

Fala lepo, Saturnice!

Quote from: D.S.B. on 21-10-2012, 09:23:38
Ostale ko jebe, i tako su beskorisni...

Pa ne, ne znam otkud ti takva ideja? Jednostavno, Plut komentariše već dve godine i dobro je to uvežbala, jevtra je relevantna, kao i scallop, koji nas, uz to, prati dve godine.

Tvoje komentare sam pročitala i primila k znanju. Hvala i tebi, ako se već nisam zahvalila.

Inače, ne stižem da čitam sve što se događa, ponekad mislim da sam nešto napisala, a nisam. Radi se o tome da sam veoma zauzeta i, možda ulogovana, ali ne čitam forum kao ranije. Otud i kašnjenje mojih komentara. Jednostavno ne postižem. Pre svakog komentarisanja priče čitam opet, što oduzima vreme. Potrebno mi je celo popodne, na primer, da iskomentarišem priče sa radionice. Osim toga, ima ljudi koji mi na pm šalju priče koje nisu u radionici. Moram i to da komentarišem. Strpljenja. Nijedna priča neće biti preskočena.

Fala i tebi što nipodoštavaš moje komentare...

ma nosite se, bre. nisu mi korisni kao što su korisni ovi koje sam navela, a vi se potrudite da budu (korisni). šta da vam radim.

Ajd, onda da se nosim, ko što se nose svi lepi momci...

BTW - oduvek sam voleo tvoje suptilne i tako ženstvene reakcije...

pa ja to izgovaram sasvim ženstveno, ali ti to ne vidiš. 

Neka, neka, volim ja vas takve surove. Jedino što ne kontate je da svaki udarac ima svoju cenu.

Sve vi to platite, koja na mostu, koja na ćupriji...

a možda smo i prvo platile, pa rešile da štedimo novac... ko bi to znao, moj stipe.

Ja znam, vi ćete naučiti.

ne znam samo zašto govoriš o ženskom rodu i na šta tačno misliš. nije ovo surovo, već iskreno.

Ah, žene, večito se vade na iskrenost. Joj, lepo moje, Stipan ti je mnogo veća muškošovinistička svinja od onih sa kojima se svakodnevno sukobljavaš.

Quote from: Jevtropijevićka on 21-10-2012, 12:50:16

Quote from: Джон Рейнольдс on 21-10-2012, 11:43:14
Стипане, прочитао сам "Идем кући" или како ти се прича већ зове. Хајде пре него што прозборим коју, а у светлу ранијих натезања с тобом око накнадног читања текста и сређивања истог, кажи ми постоји ли један детаљ који си у причи нагласио, а који је потпуно непотребан? Толико непотребан да, ако би се последња сцена сагледавала са тим детаљем, та сцена би заправо изгледала комично?

Mokra fleka na pantalonama? :/

Наравно. 

Стипане, већ сам ти рекао да твоје приче или неки њихови делови често делују као препричани филм. То не мора увек да буде лоше и написаћу касније нешто о томе, али кад нам већ "стављаш слике у главу", бар добро обрати пажњу како си своје јунаке описао.

Јер твој јунак одлази (у залазак сунца) држећи за руку девојку - упишан. 

Штос је у томе што си ти упишавањем увукао читаоца у причу, то није спорно и чин упишавања може нешто да каже о лику, али потоњи догађаји потпуно потиру потребу за таквим нечим у причи. Штавише, као што рекох, делује комично. А да то је притом и  грешка говори и прва интеракција између лика и девојке, где они мало разговарају, гледају се, он чак види да је она скинула неки део опреме, али она не примећује да је он упишан, нити је њега срамота од тога (а било га је срамота  на почетку, где је то много мање битно него током разговора с девојком).

Ако у краткој причи лику дате неку особину, осликате неки детаљ, то има велику тежину и многи читаоци то неће превидети.

Oh, u pravu si. To mi nije palo na pamet. Jebo ga otac upišani!

Stipane, ko zagrize crvavu jabuku, zadugo je ne poželi. Žene su kao jabuke; neka kisela, neka slatka a poneka trula.
Ti nikako da ispljuneš trulu, nego je muljaš po ustima, i uvidiš da postoje zdrave i lepe.     

E moj Džekonjo, Stipan je matori lisac. Vidi on u ženama više nego što i one same znaju o sebi...

Primetio sam.

Eh, junak je ovlažio još kad je prošao petotonac. A, posle, šta se sve slilo niz ulice mogao je i da se osuši. A, možda i nije pišnuo mnogo nego samo kao za petotonac, a ne kao za desetotonac. I ženska, kažnjena kao i on, sigurno je bila smuljana, pa je i njega jedva primetila, a kamoli vlažnu, skoro osušenu flekicu. Ko još gleda detalje, kad krene uzvodno svemu i svačemu? Da ne govorimo o modi budućnosti, kada svi nose košulje preko pantalona, baš ovako kao ja već, pa se nije ni moglo primetiti. Sve u svemu, moj Stipane, možda ti i nisi baš sve nacrtao, ali, ko ti vidi vlažne pantalone, taj i neće s tobom ići kući. E, jesam ga elaborirao!

Quote from: Stipan on 21-10-2012, 14:32:43

Quote from: saturnica on 21-10-2012, 13:53:14
Nema loseg citatelja, postoji samo los pisac. Ako prica, nakon sto ju je procitalo pola Sagite,nije naisla ni na jednog odusevljenog citatelja...

Fala lepo, Saturnice!

Molim, i drugi put, ako ovo fala nije bilo cinicno vec iskreno.

Napisao sam komentare i prilično se potrudio oko njih. Moram priznati da je Mandragorin post od sinoć uticao na to. Iskreno ovaj krug sam mislio da to preskočim zbog nekih privatnih stvari, ali shvatam da to nije fer.

Hvala Scallope, ti si mi k'o svetlo na kraju tunela.

Saturnice dušo, moj plasman je bio očajan. Ono što si rekla je nešto poput soli na ranu.
Naravno da je bilo cinično - a kako bi ti reagovala, srećo moja, da je situacija bila obratna?

Jebes plasman, ako s dobio dobre kritike ( a dobio si ) i ako ti kao pisac u sebi imas instinkt da je to dobra prica. Ne razumijem tu tvoju vjecno placljivu prirodu. Sto sad vrh tabele ima s tim, osim potrebe da bi zadovoljio vlastiti ego. Sto jos zelis da ti kazem? To sto je moja prica cetiri stepenice gore, mislis da je cini boljom od tvoje.?...

01 — Срећа

Јордан Маламут, из енклаве Доњи Лаповац, искочио је из локалног воза заустављеног пред самим јужним вратима Београда, искренуо глежањ дочекавши се незгодно левом ногом на насипу од туцаника. (ovakva formulacija rečenice mi se ne dopada, stavlja u prvi plan Jordanovu levu nogu tako da čitalac pomisli kako je važna za dalji tok priče) Зајаукавши, наставио је да скакуће према другом возу који се, такође заустављен, налазио на упоредном колосеку. Али, то је био мало бржи воз, удобнији и чистији (to što je voz udobniji i čistiji Jordanu nije značilo ništa, znači višak) од локалца и улазио је, по реду вожње, у 7:55 у станицу Прокоп, што је Јордану, данас, значило ихахај!
Прехрамајући тих неколико метара, бацио се на кваку врата претпоследњег вагона у нади да ће се ова отворити, али — авај! Јордан без оклевања крете према последњем вагону и опроба се на предњим вратима — поново без успеха. Још су била једна на другом крају и требало је да заиста буде велики баксуз па да и њих пољуби. (ponovo loš sklop rečenice, dok čitam dobijam utisak nabrajanja: pretposlednja vrata, poslednja, još jedna na drugom kraju...) Лева нога, (ponovo leva noga, umesto samo noga) која га је ем болела ем је њом морао да гази по лабавом насипу, знатно га је успорила. Успео је да дохвати ручицу у тренутку кад је воз кренуо. Врата су се отворила, али су папучице степеница из неког разлога остале увучене, па је требало учинити још један атлетски напор и увући се скоком у вагон. Успео
је, али је притом успео и да поцепа панталоне, баш на незгодном месту, испод колена, (zašto je ispod kolena nezgodnije mesto od bilo kog drugog? Na dupetu bi bilo mnogo nezgodnije...) а и лактом је ударио у праг, тачно у ону жилу због чега му се десна рука скоро одузела. (bolje bi bilo: Laktom desne ruke je udario u prag...)
Ипак, мислио је Јордан, не треба кудити срећу. Уколико стигне у заказани час на договорено невиђено виђење, и уколико све прође према његовим нескромним очекивањима, цена коју је до сада платио биће заиста занемарљива. (čovek je iskrenua gležanj, razbio koleno a ima visoka očekivanja od budućeg sastanka, prilično neuverljivo)
Удахне дубоко и осови се на ноге, тојест на једну и по ногу и потражи погледом врата с ознаком . Није их било, а ваљало се умити и опрати руке. Није му се ишло у следећа кола, ко зна где је кондуктер, боље је да не изазива судбину. Ушепа у путнички салон и седне на прво седиште здесна. (ponovo nepotrebni detalji. Prednji deo vagona bio bi dovoljan) Тек тада прошара погледом по путницима и закључи да се све срећно завршило, јер вагон беше скоро празан, нико га није приметио.
Погледа на свој cool-pad да провери време: 7:28. Онај глупи локалац не би стигао ни до 9:00, како је кренуо да касни још од поласка из Горњег Средњишта. Јордан забаци главу на чисти бели наслон и зажмури.


* * *


У Прокопу га је дочекао одбор за дочек. (dočekao, doček. Mora to na drugi način) Два полицајца и један човек. (dva policajca i civil, ovako pomislim da policajci nisu ljudi. I bez ono, jedan, jednina je dovoljna sama za sebe.)Тачно у 7:54.
,,Предајем се!" узвикне и подигне руке увис.

Dalje nisam išao ali je Kufer shvatio poentu. Mora da obrati pažnju na sklop rečenica, to priču čini tečnom i mnogo znači za kompletan utisak o njoj.

02 — SmajlJ

Mat je neko vreme razmišljao o vrsti kazne koja bi bila najprimerenija. Nije želeo da ona bude tek čvrsto sredstvo treniranja strogoće. Možda, palo mu je na pamet dok je pripaljivao eteričnu cigaru, možda kazna od jednog dana bez intergalaktičkih veza, smartfona, plazme, teleportera, planetarnih karata i sličnih inovacija, bude sasvim dovoljna. I zato se odlučio za mesto o kojem čak ni on sam nije znao mnogo, osim onoliko koliko su o takvima pričali plazma zidovi. Bar je danas sve bilo moguće, (ovde bi izostavio ovo ,bar, danas je sve moguće, je bolje. Ovako stičem utisak da u njegovoj skoroj prošlosti nije bilo moguće, a priča govori suprotno) pa i to da sopstvenim potomcima možeš jednim klikom omogućiti putovanje na jednu od farmi sasvim klasičnog i konzervativnog tipa. Neki su to doživljavali kao tešku kaznu, mladi pogotovo. (ponovo isto. Ovo je daleka budućnost, i stari i mladi su odrasli u sličnom digitalizovanom okruženju)

Saturnica ima odličan stil, njen kamen spoticanja je element fantastike koji joj je pomalo stran. Treba malo više pažnje da pokloni tome prilikom pisanja.

03 — MESO

Pred smrt, kažu, vraća se celokupno sećanje. Lažu! Pamtim samo jučerašnji dan. Do podneva, subota je bila kranje obična. U trin'est se čulo zvono.


Pomagajte komšija! — ušle su grudi. Ubrzo prepoznah ženu s petog sprata.
O čemu se radi?
Mogu li — uznemireno kaza — da popijem malo crnog vina?
Na žalost — trudih se da joj ne zagledam meso — zaboravio sam da se pretplatim na vino. Iz centralne slavine sad mi curi kola.
Budite srećni! Kod nas ne radi nijedna slavina. Ni centralna ni periferne. Kao ni mašine za: veš, suđe, peglanje, postavku tanjira, seks, pravljenje šlaga. Ništa!
Ali komšinice...
Stanija. Za prijatelje Soraja.
Zbog čega ste došli baš do mene? De me niste pomešali s drugim komšijom? Ja sam psihijatar. Ne elektro...
Baš Vi! — stavila mi je prst na stomak i povukla ga do brade. Potrebni ste mome mužu! Deca, ja i kokerka španijel, kažnjeni smo zbog njegovog teškog nepočinstva. Ukinuta nam je struja na četr'eset osam sati a i to je samo prva opomena. Bude li ,,ono'' pokuš'o još jednom, propas' nam je zagarantovana — mešala je tirkiz kolu pićima sa svih slavina. Samo ga Vi možete odgovoriti.
Ali gospođo, ja Vašeg muža znam samo iz hodnika.
Kakve veze ima? Doktor ste za duše! Čim Vas vidim, dobijem — oblizala je sa usana koktel — ulivenu nadu i poverenje.
Kome je učinio šta nažao? Vama? Deci? Šefu? Koker španjolki?
A-a. Da li bi nas kaznili strujnom blokadom za takvo šta?
Da Vas nije sa nekom mašinom...?!
Moj dragi je — podrignu Stanija Soraja — učinio nešto vrlo jezivo. Pokušao je da ... — zacvilila je — teško mi je da pričam o tome. Hteo je, ni pet ni šest, nego da otvori naš kućni frižider! Eto — brisala je suzu.

Oteh joj iz ruke čašu i sam otpih.

U čoveče! Stvarno gadno.

Dok sam čitao ovaj deo podsetio sam se zašto je Lonijeva priča prva. Odlično napisano, bez primedbe.

04 — NIJE-ZDRAVO-RECI-DOBAR-DAN

JUTRO

,,Nisam čak ni opsovao dva puta", pravdao sam se Ordinatoru koji me je izvodio iz Nacionalne banke.
Glupost!
Kao da bi moje reči nešto značile skotu.
,,Jebem ti mater u pičku", reprodukovao je kada smo se našli ispred ulaza, a potom nastavio metalnim glasom:
,,Dva neprimerena izraza trećeg nivoa vulgarnosti unutar državne ustanove." (krajnje je čudna činjenica da je čovek psovao na mestu na kome je znao da će zbog toga biti strogo kažnjen, kao i činjenica da u takvom svetu uopšte ima naviku da psuje)
,,Daj, čekao sam osam minuta u redu, samo da bi mi na šalteru rekli da će isplata leći sutra ujutro", kukao sam. ,,I još ta babetina iza mene kaže da sam traćenje zapremine. Ona je prva počela. Svako bi tako odreagovao."
Robot je mirovao nekoliko trenutaka, pa izbaci:
,,'Traćenje' i 'zapremina' nisu neprimereni izrazi."
Hladnim kandžama stegnuo mi je lakat. Plavetna svetlost iz unutrašnjosti zlatne maske opcrtala mu je ivice vizira, a moj IP zacvrkuta.
Transfer kredita.
Ordinator započe očitavanje:
,,Okrivljeni se kažnjava za neprimereni izraz trećeg nivoa vulgarnosti unutar državne ustanove — citat: 'jebem', kraj citata — po članu 512a3. Iznos: 550 kredita. Okrivljeni se kažnjava za neprimereni izraz trećeg nivoa vulgarnosti unutar državne ustanove — citat: 'pičku', kraj citata — po članu 512a6. Iznos: 540 kredita. Porez na transfer: 10 kredita. Ukupno: 1100 kredita."
Tek krenuh da se pobunim oko cene, a moj IP se ponovo oglasi. Ovog puta, glasom operatera:
,,Na računu nemate preostalog kredita."

PODNE

Nikada nisam razmišljao o tome kako je biti van sveta i svega. Moralo se desiti kad-tad. (ovde imamo kontradiktornost, nikada nije razmišljao o tome a znao je da se mora desiti nekada?)
Iako sam bio svestan nametnutih ograničenja, na samom početku sam se protivio zdravom razumu. Otišao sam do stana u želji da se prekrijem ćebetom preko glave i dočekam sutrašnju isplatu, kad ono: ,,dnevna upotreba stambenog prostora iznosi 5 kredita". Znao sam to, naravno, ali sam verovao da će se neke nepoznate sile smilovati nada mnom i otključati elektronsku bravu. Očigledno, nisu mi bile naročito naklonjene.

Ova priča takođe lepo teče, ali slično kao kod Saturnice, nije dovoljno pažnje posvećeno svetu u kome se radnja dešava. Ti sitni propusti sprečavaju čitaoca da se saživi sa likom.

05 — JESU LI NAM OVCE U SNOVIMA ELEKTRIČNE?
   
Ostali putnici submagleva su bili zaokupljeni prebiranjem po vestima i drugom (sadržaju?) tako da nisu primetili njegovu uznemirenost. (Karl)  Nikako nije mogao da se seti kakav je to prekršaj počinio. (Karl je) već bio na putu prema Jezgru kada mu je stigla presuda na mail-box implant-coma, (postavio si rečenice tako da pomislimo da se radi o dvoici likova) bez obrazloženja, samo more članova i stavova, za njega besmislenih brojeva, a kada je posegao za Tumačem Zakonika naleteo je na disleksično zakrivljenje. Bol koja je usledila dovela ga je do prvog iskliznuća, upozorenja na ono što ga čeka, (ako ne uradi šta?) i dok se upirao da povrati Veliku sliku (u glavi, pred očima?) propustio je Voz Administracije izgubivši zato dragoceno vreme.(zbog čega dragoceno?) Sada je imao svega 18 minuta da se dokopa prvog farmakomata i ubrizga dnevnu dozu. Posle toga zadesiće ga pomračenje. (...a zbog toga. Zameni redosled ove dve rečenice. Kako se zapravo desilo da ga Pomračenje zadesi nespremnog?)

Pitanja se ovako protežu kroz celu priču. Imam osećaj da si veoma dobro stvorio u svojoj glavi sliku ovog sveta ali da si napisao premalo da bi i ostali u svojim glavama stvorili istu sliku. Ponekad si nemaran i prema rečenicama, ali ovo gore je osnovni problem.

06 — IZLAZAK

   Začu se jecaj iza ugla.
   Na metalnom držaču, visoko van dohvata, snežio je televizor.
   Jecaj se ponovi.
   Velington ustade, proteže se i krenu ka prozorima.
   — Znamo, znamo, čim si ti budna, Lulubaj, vreme je da se svi budimo.
   I treći jecaj se začu.(to nabrajanje prvi, drugi, treći, nikako nije dobro) Ovaj put kao da je bilo i malo ušmrkavanja sline iz nosa.
   — Neka joj neko da maramicu — ljutito udari šakom po podu nindža kornjača Donatelo. — Čitav dan će da šmrca!
   Iz ugla se začu još glasnije ušmrkavanje.
   — Ah, nimalo damski, nimalo nobles — javi se sopran Kalasove.
   Velington, koji je u međuvremenu podigao roletne, mučeći se da trake zaveže za rešetke,(.) iz njedara izvadi uredno savijenu belu svilenu maramicu, obrubljenu finom čipkom i sa izvezenim monogramom u vidu velikih štampanih slova D i duplo V.
   Krijući lice i oči obaranjem glave ka podu,(zašto ne, obarajući glavu,?) Lulubaj prihvati maramicu.

Ako prihvatimo da se radnja odvija u nekoj psihijatriskoj klinici, između grupe pacijeenata, i zanemarimo sitne graške, mogu slobodno reći da je ovo jedna od najboljih Skalarovih priča.

07 — IDEM KUĆI

Pribijam se uza zid posramljen vlažnom toplotom na butini. Bešika je popustila u trenutku zastrašujućeg trubljenja petotonskog monstruma koji samo što me nije očešao.
Prebrodivši prvobitni šok, polagano se sabiram; Dvoržak ne otkriva novi svet, Vagnerove valkire ne jašu, umilni glas operatera ne prenosi informacije. Sajber vodič me ne navodi. Tišina je nestvarna.(sajber tišina?) Spuštam pogled na tamni ekran i postajem svestan da punih dvadeset četiri časa neću imati pristupa civilizaciji.(misliš sajberspejsu, jer on je u gradu a to je civilizacija) Kad je sudija završio izlaganje, učinilo mi se da je kazna blaga, dvadeset četiri sata bez Mreže i ne mora biti tako strašno; ipak sam posegao dublje no što sam smeo.(učinilo mu se da je kazna blaga, ali nije. Zašto nije? Razlog?) Inženjer sam, nije to bio preveliki napor. Zasrao sam. Agenti su se pojavili u roku od odmah (loša konstrukcija rečenice, deluje neozbiljno). I te kako sam zasrao. Ovih dvadeset četiri sata se lako mogu pretvoriti u smrtnu presudu. (kako,zašto?)
Najpametnije je odmah ukloniti smetnju sluhu. Posežem ka uvetu i činim potrebno. Tek što me prođoše svetlaci uzrokovani bolnom demontažom slušalice iz ušne školjke, na pamet mi pada da je to glupo. Bespotrebno ću se podvrgnuti troškovima ponovne implantacije. Iako ja privremeno ne vidim prostor, prostor je svestan mene. Geosateliti nepromenjeno motre na budalu što se beslovesno tetura po uzavrelim tranzitnim rutama. U zadnjem trenu odustajem od prekidanja veze hendpoda sa nervima u zglavku. Možda mi je to jedina šansa da preživim. Ako ne prima, makar odašilja. (nema objašnjenja za tu smrtnu opasnost.)
Po navici ruka mi je u položaju u kojem ga mogu videti, ali pogled mi nije uperen u mrtvi ekran. Panično osmatram okolinu. Nikada nisam bio ovde.(možda i jeste ali ne zna?) Pejsaž me podseća na generator snova; vidim strmo uzdignute klisure zgradurina, sred kojih protiče nepregledna reka telesa i vozila. Hvata me vrtoglavica i spuštam pogled. Kuda? Sever, jug, istok, zapad? Čak i da znam smernicu, prema čemu ću je odrediti? Koji bulevar, koja aleja? Otkud znam kad nema operatera?

Sve ukupno, priča nije loša. Kao i kod Mandragore pati od nedostatka informacija, i to je osnovni problem. Tvoje priče su stilski većinom dobre, čak i one koje imaju više prideva u odnosu na prosek. Jer pridevi nisu nužno zlo, kao što Scallop insistira, oni su pre individualna odlika pisca, i ako on ima dovoljno umeća da ih vešto ugradi a da priča teče onda nema problema.

08 — Za sve je kriva Andromeda

Okej, sada nema svrhe da ide kući. Ključ od stana joj je upravo oduzet.
Skida čipovanu narukvicu i predaje je službeniku. On je gleda sažaljivo, gotovo očinski.
,,I? Gde ćeš sad, mala?"
Sleže ramenima. Zašto od jednog dana prave toliku frku?
,,Ne znam. Prošetaću. Otići ću u Kolarčevu zadužbinu, na Kalemegdan, u Narodno pozorište. Snaći ću se. To je samo jedan dan." (interesantna je činjenica da nije svesna kako sada, kada je isključena, ne može obavljati svakodnevne radnje)
,,O, ne poznaješ nikoga ko je prekoračio dozvoljenu brzinu?"
,,Ne...da li bi trebalo?"
,,To je jedan od najozbiljnijih prekršaja... Kako se zoveš?"
,,Sofija."
,,... Sofija."
,,Kako to mislite?"
,,Nemoguće je da ne znaš? Moraš bolje da podesiš filtere za vesti sa Mreže, Sofija. Bilo je na svim većim sajtovima: naučnici su dokazali da osobe koje prekoračuju brzinu u vožnji češće postaju masovne ubice od onih koji to ne rade." (češće, ne nužno, kao što se ispostavi na kraju)
,,Molim? To je besmisleno, čoveče!"
,,Besmisleno ili ne, kazna od jednog dana bez telekomunikacija smišljena je samo za prekršioce kakav si i ti." (kakva je ona zapravo? Po čemu se razlikuje od ostalih?)
,,Ma dajte, molim vas. I vi sada kršite bar dva zakona kada me tako, sa zvaničnog položaja, zavlačite."
,,Sofija, moraš da kreneš... Čuvaj se."
Očekuje njegov osmeh, mig, dodir na ramenu. Dobija samo pogled u stranu. (ovde sam stvorio utisak da službenik zna kako je njen život završen, iako je osuđena na samo jedan dan) Zakorači ka izlazu, oklevajući. Ne zna zašto. Sigurno se nije primila na bulažnjenja ocvalog službenika.
Napolju sunce udara u pločnike i sve ima retro privid korica voljenih rok albuma. Sofija ih strastveno sakuplja. Možda da ode kod Marka i nagovori ga da ne ode na posao? Da ovaj dan provedu ljubeći jedno drugo po nedostupnim mestima?
Markova zgrada je viša od svih ostalih u ulici. Kao da ju je jednom sanjala. Mnogo pre nego što ga je upoznala. Prinosi ruku ka čitaču, ali je brzo trza nazad. Praznina na zglavku podseća je na kaznu. Tako bi mu rado telefonirala, ali su joj svi kontakti u oduzetoj narukvici. Gleda oko sebe. Sve je hirurški dezinfikovano. Ni otvrdle žvake, ni kamenčića. (zašto je to iznenađuje, rođena je u tom svetu?)
Pažljivo skida minđušu u obliku crvene suze. Teška je, poslužiće.
,,Cakllll!" skiči Markov prozor.

Ovoj priči treba malo više spontanosti, pisac jasno vidi kraj i vodi nas tamo zacrtanim tokom, a to ne stvara dobar osećaj pri čitanju. Većina je na samom početku pomislila kako će Sofija postati ubica i na kraju, niko se nije iznenadio kada se to desilo. To je najveća greška priče.

09 — Razgovor guzica

Hrundijev talenat i veština pisanja su neosporni. Kod njega u tekstu nema klasičnih grešaka, ipak kao i većini može mu se zameriti nedostatak logike u razvoju događaja. Za vrlo kratko vreme (u toku šetnje kroz grad) Sotir doživljava transformaciju od dupeljupca i obožavaoca sistema, koji mu pruža sve što on želi (hranu) do disidenta. Da bi se tako nešto desilo Sotir je morao da gaji nezadovoljstvo sistemom godinama, što sigurno nije slučaj, ili da doživi slom. Ni to nije slučaj. Zato mi je krajnje neverovatan njegov postupak na samom kraju.


10 — Dogmenov teror

Ovo je zapravo dobra priča, uprkos poziciji koju je zauzela. Ipak jedna stvar ostaje nejasna, kako je Dogmen popišao celi grad?
Verujem da je još nekoliko stvari uticalo na loš plasman. Prvo, tu je sam kraj, naravno. Meri nikako nije smela gurnuti Dogmena, jednostavno nema razloga, pisac ga nije dao. Takođe njena ružnoća, kao što je već primećeno, ništa nam u priči ne opravdava tu tvrdnju. I da, tu je ovo Dogmenovo nedokazano , totalitarističke svinje i ugnjetači, da budem iskren kroz čitanje sam stvorio sliku prilično normalnog društva u kome on živi.

12 — BELLE HOTEL

Stevina priča je čista konfuzija. Ima tu mnogo stvari koje mi se nisu svidele kod samog načina pisanja, ali nisam siguran da je to bitno u ovom slučaju, Steva gradi celu priču na  takvoj konstrukciji.

Uh, posle copy-paste skini tagove za tip i veličinu fonta, da nam bude lepo dok te čitamo.

Quote from: mac on 21-10-2012, 16:32:27
Uh, posle copy-paste skini tagove za tip i veličinu fonta, da nam bude lepo dok te čitamo.

Nemaš pojma koliko sam se namučio dok sam i ovo postavio...

To nisu dobri komentari. Tvoja logika D.S.B. nije logika većine. Na primer, u mojoj priči službenik ZNA šta čeka Sofiju, taj utisak si i morao da stekneš.

Takođe "češće, ne nužno, kao što se ispostavi na kraju" - ne vidim gde si video nužnost? Čitaj priče onako kako su napisane.

Ne mora on ništa. Priča, kada je autor pusti, živi svoj sopstveni život. Ne mora svaki čitalac da je nužno vidi očima autora, i upravo se često dešava da čitaoci imaju sasvim drugačiju percepciju priče nego autor koji je napisao.

Upravo zbog ovoga su moji komentari izostali.

Svaki komentar je protkan individualnošću, i tvoj i moj i bilo čiji. Ne osporavam da je moje viđenje pogrešno, sa tačke gledišta druge osobe, ali ti si u slučaju svoje priče pristrasna i najmanje si podobna da to tvrdiš.

U tvojim komentarima je "greška" upravo ono što treba da se vidi, da bude tako kako je. U svim komentarima, ne samo na moju priču. Trud je vidan, ali džabe. Čitaj priče pažljivije.

Quote from: Džek svih zanata on 21-10-2012, 17:19:42
Upravo zbog ovoga su moji komentari izostali.

Tvoji komentari su izostali jer ne znaš da analiziraš drugačije nego da bude uvredljivo za druge.

Gde bi ona bila pristrasna?   Ona je ekstrakt objektivnosti i mere.

Ma dala sam samo primere iz svoje priče jer je najbolje poznajem. No, vidno je to i u drugim pričama. Sada pravim neku brošuru, pa nemam vremena. Ipak, ne može da bude "greška" to što se "čini da službenik zna šta čeka Sofiju". On ZNA šta je čeka, dođavola. Čitati priče pažljivo. Neki komentari prosto nisu korisni.

Milka, jebe se meni za tvoj sud i analize, ti si niko i ništa, nemaš referencu a praviš se najpametnija. Jedino što imaš je histeričan i pogan jezik.
A ni tvoje ne vidim, uprkos što su se autor otkrili, imaš sada crno na belo kome da celivaš auspuh.

Quote from: D. on 21-10-2012, 17:41:11
U tvojim komentarima je "greška" upravo ono što treba da se vidi, da bude tako kako je. U svim komentarima, ne samo na moju priču. Trud je vidan, ali džabe. Čitaj priče pažljivije.

  Moraš da shvatiš da nije poenta da svi hvalimo tvoju priču, još dok sam pisao komentare znao sam da tvoja reakcija neće izostati, i to ne izmišljam. Previše se braniš od svake kritike umesto da je sagledaš mirno, prihvatiš ono što misliš da će poboljšati tvoje pisanje, a ostalo zaboraviš. Pokušaj da smiriš emocije i uradiš to.

 

Pročitaj još jednom šta sam napisala. Znam od koje boljke mi pati priča (jevtra, plut i scallop su to lepo videli. I džon je, ali je zamenio sa nečim drugim). Od te koju ti vidiš - ne pati. Kao što rekoh - čitaj priče sa više pažnje, izmislio si greške svakome... Kasnije ću podrobnije o tome.

Alo, ima li koga tamo? Meni je Stipan bar četiri puta napisao da je priča besmislena i nisam mu otfikario glavu. Malo ga besim i nikom ništa. Odlično je kad neko pokuša da napiše komentar. Posebno prvi put. Vremenom se svi korigujemo i naučimo ponešto.