ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Najbolje da ništa ne podiže. Sada razumem čoveka zašto kasni sa pričama; svi ga napadaju, a njegov jedini greh je što želi da nas poštedi nepojmljive grozote. U ovom krugu, kroz nekakav pokušaj filozofiranja koji ekstremno smara prilikom čitanja.

Quote from: Lord Kufer on 10-11-2012, 20:25:34
Sledeća mora da bude "U vazduhu" 

Onda će biti Plavo, Belo, može opet Sivo, Svetlo itd. nebo.

ima novih učesnika.

Ima i starih

nažalost, izgleda? šta će biti ako su novi bolji od starih? ako je grozota u iskusnima?

Ne komuniciram sa perutinom koja bi da ima krzno tigra. Svoje sam rekao. I nisam nikog konkretno optužio nego izneo svoj generalni utisak kruga. Ne imputiraj, ne glumi advokata i nauči da se kontrolišeš i prihvatiš tuđa mišljenja, ne samo svoja.

a šta ako je tvoja priča grozna?

Onda je grozna i jebe mi se za to. Sigurno neću histerisati i divljati kao što si ti kada ti je bila užasna, nego ću se nasmešiti, počešati po guzici i zaboraviti na to.

Tigrovi tako rade a kokoške kokodakaju.

 

Što je bilo? Zar već?

Novi nisu bolji od starih. Stari su ovoga puta gori od starih. Ima dve i po priče koje mogu da prihvatim, a ostalo je mnogo ispod očekivanja.


Onaj ko je pomenuo vazduh da zna da sam mu pomenuo nešto što iz vazduha ne bi očekivao. Ali bi mogao da fasuje nosorogašku od koje klecaju kolena.

U ovoj turi nema vazdušnih međemuta (mutovanih međeda).

 

Još jednom sam prešao preko priča da budem siguran za koga ću glasati.

Javila mi se sledeća teorija:
- Pošto je po zakonu verovatnoće nemoguće da svaka druga priča u krugu ima za temu kliničku smrt
(Zar je moguće da voda polovini autora nije nimalo životnija?  ),
a u ovom krugu upravo to se desilo, mislim da je neki urednik u časopisu ,,Treće oko'',
listu, u kome se na poslednjim stranicama nalaze autorske priče koje odišu tajanstvom i duhovima,
naložio autorima tih priča da se uključe na ovu radionicu.

Nemam problem s temom kliničke smrti i glasaću za neke od tih priča
(u nedostatku boljih), ali da svaka druga priča u krugu bude u tom fazonu,
a životnih i seksipilnih sirena ni od morskih puzavica, nema da bude spontanoća.
Sapleo me vir ako autori nekih priča u ovom krugu nisu isti koji pišu za Trooko.

Jeb'te, pa zašto ste svi tol'ko nadrndani na moje sapatnike? Tema je bila nemoguća!

A lepo sam sebi rekao da se više neću bakćati Radionicom...

Ko je bre nadrndan? Samo sam konstatovao da priče i nisu neke, al' to je opet moje default mišljenje, iz kruga u krug. Uvek može bolje, tu uključujem i sebe.

Ipak da obrazložim i da uniDže u zapisnik da je to moje subjektivno mišljenje, da je to moj ukus i moja percepcija; ne naturam generalni stav ni karakterizaciju kruga, svako ima prava na svoje mišljenje. Ako nema, čemu onda komentarisati, prepustimo to nekome i da nas bog vidi. Naravno, sledeći put se potrudimo da pišemo exclusivno za nekoga, sve sas gađanjem njegovog ukusa.

Dok se ne ustoliči taj neko, da požurim i kažem da su mi priče previše sumorne, previše filozofiraju, previše se sve vrti oko smrti. Kao vrsta smo iz vode potekli a iz vode smo ispali. Ko se ne seća, neka pogleda svoj datum rođenja. Čemu onda dark cirkus? Slavimo vodu, nismo pisali na Titaniku.


Za sada sam izdvojio jednu priču kojoj ću da dam glas, verovatno maksimalan br bodova, uprkos što sumnjam da je napisao neko. Sumnja se sastoji u tome što me priča jako podseća na onog nesrećnog Falka i njegovu Jeanny, a neko nije svojstven takvom pisanju; no, sto ljudi, sto čudi. Ako grešim, opet dobro. Život je binaran, niz grešaka i uboda.
Kako god, priča me dojmila sve u 16, jedina me ščepala za gušu i nije mi dala mrdnuti do poslednjeg slova.

Ah... Jel? Jeanny?

Baš sve u šesnaest?

Jel' su vam to neke šifre?

...Džek (nije) prepoznao Stipana?...

Taman posla. Ni ja ga nisam prepoznao.

Nisam mislio na Stipana. Možda jeste njegova, možda i nije, al' zar je to bitno?
Mislim da je lepo što ga niko nije prepoznao, takođe je lepo da su me svi prepoznali, uključujući i mene!

Da, da... konačno sam prepoznao svoj pokušaj, iako se ne sećam kako i kada sam ga zbrljavio, i poslao. 

Nisam sve pročitala, ali utisak posle onih koje jesam je da je ovo prilično neobičan krug. Imamo dosta palamuđenja (mada su ovakve lepše napisane), veoma malo držanja teme i (bar što se mene tiče) dosta nejasnoća.

Oćeš da kažeš da je "suvoća" bila na zavidnom nivou?

Quote from: Džek svih zanata on 11-11-2012, 18:56:09
Nisam mislio na Stipana. Možda jeste njegova, možda i nije, al' zar je to bitno?

Ma nisi me prepoznao, u mojoj priči se ne pominje nikakva Džini!
Uostalom, ja i ne znam koja je moja priča.

Quote from: scallop on 11-11-2012, 18:59:46
Oćeš da kažeš da je "suvoća" bila na zavidnom nivou?

Ne bih ga nazvala zavidnim.

Rekoh kao da je pola učesnika pisala svoje pokušaje na Titaniku, 15 aprila neĐe u zoru, one '12-te prošlog veka.
Rekonstruišem da je to išlo ovako:

tip tip tip, škrab škrab.
- Sunce mu žarko, 'bem ti prideve... -del del tip tip.
kuc kuc.
- Šta je u $&#&/ materinu?!!!
- Ser, zviznuli smo u ledeni breg i naebali. Molim vas da se hvatate čamca za spasavanje. Deca i radioničari prvi!
- Čoveče, ja pišem!
- Pa ponesi laptop konju, oš' da se utopiš?
- Jok ti ćeš!

Radioničar, u žaru pisanije, zaboravlja na katastrofu i nastavlja.
tip tip tip škrab škrab. Del del. Tip tip.

Voda mu ulazi u pluća, al' žar je jači a i rok predaje se bliži.
Sticajem novih okolnosti, dok poslednji mehurići napuštaju radioničareva pluća, odlučuje da menja priču i opisuje tonjenje, smrt i ostale vodene dark jade.

I priča nikad ne bi bila poslata da nije mnogo spominjanog krakena koji je, dok je ždrao našeg pisca u pokušaju, slučajno na laptopu stisnuo POST...

E tako otprilike mi se javlja da je nastalo pola priča.

I više. Kad zagusti, bućnu junaka pod vodu i - mokar je.

Raji nikad ugoditi, naročito u poslednje vreme. Šta god Boban zada, bude hampa i frtutma, kuknjava horski izvedena i sve se na kraju reflektuje na priče

Kako se sad pa reflektuje na priče? Koje  priče?
Pa ja sam Kralj Patetike bio i kad ste svi komendije pisali!!!

Koliko puta smo ovde napisali da ako lik divani u prvom licu, onda je nenormalno da na kraju priče rikne. I, opet imamo bar tri takve priče.

Quote from: scallop on 11-11-2012, 19:56:39
Koliko puta smo ovde napisali da ako lik divani u prvom licu, onda je nenormalno da na kraju priče rikne.

E, baš nije.

Što bi bilo nenormalno da narator na kraju priče rikne?

Ja celo sećanje naratora doživljavam ne kao postum već kao sećanje koje traje do pretposlednje sekunde u priči.
A poslednja može da bude lipšuća.

Ima logike u onom što Scallop priča sem ako narator pripoveda u sadašnjem vremenu, tj, prezentu. Onda sam svedok njegove smrti.

Ako mi pripoveda iz prošlog vremena, znači da mi priča iz groba i ja ga niš' neću shvatiti nego ću drhtati od straha.

Vas dvojica možete da se uhvatite za ruke u pretposlednjoj sekundi vaših priča i riknete. Ko će priču ispričati?

Fantastika ne zabranjuje život posle smrti, pobogu.
Priču je ispričao duh.

Ne mora da budu ni u prezentu. Mož' u pastu.

koga kod scallop pohvali ili zaštiti u nekom trenutku, pokondiri se. puna radionica pokondirenih. scallopovo prokletstvo.

Šta je sad ovo trebalo da znači? Pa Scallop je i tebe hvalio, pokondirena tikvo!!!

Quote from: scallop on 11-11-2012, 19:56:39
Koliko puta smo ovde napisali da ako lik divani u prvom licu, onda je nenormalno da na kraju priče rikne. I, opet imamo bar tri takve priče.

Nismo svi tako napisali! Može narator da bude i živ i mrtav i jednom nogom u grobu, i trava i plavo nebo i oblak na njemu, i sveznajući pripovedač - dok je priča dobra, sve može. Problemi nastaju kad priča nije dobra (što je ovde prevashodno slučaj).

Samo da dodam da mnogi pišu kao da ih je baš briga da li su čitaoci živi dok čitaju...

ovako je to meni žika kišobranac objasnio

Zaboravljate Barkerove KNJIGE KRVI koje sadrže 31 priču u kojoj je svaki glavni junak stradao, te su to zapravo priče o tim stradanjima iz ugla tih junaka.

pa... jedno je kada pisac namerava da ispadne tako, drugo je kada se zajebe. u prvom slučaju imamo priču, u drugom nepromišljenu žvrljotinu.

Tako mi je drago kad vas probudim. Biće da je onako kako je to Alexdelargu Žika Kišobranac objasnio. Ne bih imao šta da dodam. Ako je narator mrtav neka mu je, ali čitalac to mora da zna, a ne da ga iznenađuje.

Meni bi bilo draže da se pisci razbude mesto što u snu tipkaju nosem...

Imam utisak da neki autori ni ne znaju da će narator da im rikne do samog kraja. Onda se ispostavi da u priči nisu nikoga ubili, pa daj šta daš. Pogledajte samo koliko leševa u samo petnaest priča! Ko nije ubio nije ni napisao! Naša Radionica je kao omanji Hitler.

Quote from: Stipan on 12-11-2012, 10:17:43
Šta je sad ovo trebalo da znači? Pa Scallop je i tebe hvalio, pokondirena tikvo!!!

Šta smo se dogovorili na našem tajnom mestu prilikom pisanja tajne zbirke i kovanju tajnih zavera?
Na kraju krajeva, njoj je Boban rekao da piše bolje od većine ovde a ona je to shvatila ozbiljno i vid' šta uradi od sebe.


Elem, odličan primer je priča Tako je govorio tata, ne mogu da se setim ko je napisao, al' pamtim je kao odličnu; u priči je napoznati autor (mislim da je neko sa radionice i da je odneo prvo mesto) u prvoj rečenici naglasio da će se protagonista ubiti, pa opisuje kako je do toga došlo. Na kraju, protagonista odlazi da se obesi, al' ne priča nam sam čin vešanja.

Sasvim legitimno. Čitaoc mora da bude pripremljen da će mu junak zaginuti; inače će ga mrzeti iz dna duše.

Ne znam, što se događa u ovoj diskusiji, a i teško vas nešto pratim. Jesam li nešto propustila?

scallope, vi ste krivi za džeka.

Aha, malo gile-gile i prst je uperen

nepodnošljivi smarač