ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 Paralelno glasanje, ovoga puta bira se po pet priča.

1. Pod senkom krakena
2. Levo od vrela
3. Crni pauk
4. Duboko crnilo
5. Glad
6. Tamo daleko, daleko na dnu mora
7. Carica
8. Gospodin Srebreni
9. Epistoli za Nikosa M.
10. Vostok
11. Slikar
12. Malena
13. Praznik
14. Hobajkule
15. Arena

A evo i svih priča u jednom Word fajlu, ko tako više voli: www.znaksagite.com/D/2012/novembar2012.doc
Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga 2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2012 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.
Rok nešto manje od četiri dana, dakle, u ponoć u četvrtak na petak stižu rezultati.
Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

Glasanje završeno.

Poruke su ovde: http://www.znaksagite.com/D/2012/novembar2012-glasanje.htm

Udrite...

1.   POD SENKOM KRAKENA
Interesantna postavka situacije iz 2.svetskog rata.  Postoje teorije da je Hitler bio frustriran upravo iz razloga što nije mogao da mu se digne.  U ovoj priči nepotrebno je postarivanje Hitlera. Čemu čak 100 godina? Čemu Eva Braun babuskera? Da je tako, ne bi bilo čudo što se nekom ,,ne diže''.  Mogli su da budu mlađi ljudi i ne bi bilo problema. Preokret je dobar i podseća na jedan film u kome učesnik rijaliti programa ne može da izađe iz šoua sve dok se ne sete da ucene direktora produkcije da je impotentan.  Ipak, lično mi se ne dopada poenta da sve što je impotentno u seksualnom pogledu postaje zlo i frustrirano. Salvador Dali, kome je otac medicinar razvio strahove od sifilisa i polnih bolesti, zbog očeve paranoje ostao seksualno disfunkcionalan.  Tu nemoć kanalisao je u umetničku kreativnost, a ni sama žena nije mu zamerila jer je bio predivan očuh njenoj ćerki iz prvog braka. Uz to puštao ju je da vodi ljubav sa strane što je Gala obilno i upražnjavala definisaći da je Dali njen duhovno, a seksualnost je nužno zlo koje se ipak mora podhraniti. 
    Pored Dalija tu su još i Tesla i mnogi drugi koje fakat da nisu seksualni moćnici nije sprečio da postanu sjajni ljudi.
    Ipak nije to mana priče već više fakat da nije ponuđeno mnogo toga novog niti SF. Može ovo da prođe kao klasičan ratni film.


2.   LEVO OD VRELA
Ubode ga mesnati prst sećanja! Idi begaj? He he. U svakom slučaju sjajna rečenica.
Iz moje perspektive ova priča teška je za ocenjivanje. Kapiram da se radnja dešava u nekakvom realitetu antičkih mitova. Nekakvi očevi kreirali su podmorska inteligentna bića sa nekom svrhom.
O čemu se zapravo radi? Je li reč o bogovima ili genetskom inženjeringu (usadiše mu seme u vaginu kraljice veštica iz Hada). Koja je poenta Hada da stvori stvorenja kao što je narator?
Narator je čas duh čas telesar, čas opet umire pa je duh, pa na kraju opet telesar u novoj reinkarnaciji.
Priznajem da ovu priču nisam najbolje razumeo. Da li je problem u meni koji preferiram konkretnu fabulu, motivaciju, karakter, a previđam poetski simbolizam?
Verovatno da jeste, ali neću biti skot i zaboraviti priču već ću pokušati da je sam sebi pojasnim.
POKUŠAJ: Sva stvorenja su kreacije u nekakvoj duhovnoj – sferi Spiritici, pa tako i narator.
Stvoren najpre kao duša nekoliko eona ranije on se rađa ponovo i punovo ne bi li dolazio na više nivoe.
Trenutno je nekakva podmorska životinja koja želi da se pari, koja je ranjena i umire, a ipak ima svest. Posle tog života vraća se sferi Spiritici da bi na kraju opet bio neka beba negde. Dakle duhovno je evoluirao u toj meri da će posle reinkarnacije u podmorsku životinju postati beba ljudskog bića.
Ja priču shvatih tako, a vi kako hoćete.


3.   CRNI PAUK
Lepo dočarana perspektiva svesnog artefakta. Mašina, a ipak rasadnik emocija. Dosta dobro. Poslednji deo priče sadrži suvišno prepričavanje.  Bolje bi bilo da priča, osim unutrašnjeg monologa i fabule koja je ipak ravna, ima neki preokret. Ipak ni ovako nije loše.


4.   DUBOKO CRNILO

U ovoj priči dopada mi se dinamika. Retko kad srećemo naratora kao negativca što ovde jeste slučaj i mislim da je to dobro kao izazov. Glavna mana je neraznjašena misterija oko nepoznate ćelave krvožedne žene sa dna okeana. Ko je ona? Ne dobijamo nikakvu informaciju. Narator i Brizbi su suparnici oko Lore. Kiril i Mira maltene nepotrebni likovi (naročito Mira). Međutim želim objašnjenje odakle čovekoliki stvor na dnu mora nepoznate planete. Ukoliko autor nema rešenje za to, onda ne treba ni da ubacuje taj deo priče na ovako malom prostoru. Nek bude reč o jednostavnom ljubavnom trouglu i to je to. Da je krvožedna humanica artefakt i da je objašnjeno koji sve bi imalo daleko većeg smisla.


5.   GLAD

Ovoj priči zasad ne vidim manu. Dinamična je, drži pažnju. Lepo opisane patnja i glad. Prisutna je i privremena klinička smrt. Malo je samih događaja pod vodom. Većina događaja odvija se ili na brodu ili u sećanjima. Pa ipak, neodgovor na temu odlika je skoro svih pristiglih priča tako da se ni ova po tome ne izdvaja.


6.   TAMO DALEKO, DALEKO NA DNU MORA
Veoma interesantna priča. Naratora sam doživeo kao nekog đavola (na kraju saznajemo da je to Kain), a dno mora kao pakao u kome grešnici završavaju. Novih paklenika nema, a razlog za to je ženski stvor – nešto kao Vanga – slepa, a vidovita. Osoba koja je uspevala svimnasilnicima da isčita misli i likvidira ih. Šteta što je ostalo nejasno kako. Da li je i ona neko božanstvo? Šteta što ni na to pitanje ne dobijamo odgovor. Inače bi priča bila stvarno jaka. Ovako imamo jedan fin preokret, ali suštinsku nejasnoću kako se nešto dešavalo.
Druga mana priče je ta što sama voda nema svoju važnost. Ova priča kao da je pisana za temu – Pakao. Pakao doduše jeste lociran u vodi, ali to u ovoj priči nema nikakvu važnost.


7.   CARICA
Evo još jedne zanimljive i dinamične priče.
Pored lakoće čitanja, ovde ima i problema. Osnovni problem je nedostatak uzročno-motivacione logike. U ovoj storiji kao da se ništa ne dešava konkretno i s razlogom.
Košmar smenjuje san. Princeza je nenadano postala naslednica. Otac želi njenu udaju, ali čega dostojnog. Jedan prosac šarmantiniji je od ostalih, ali se otac i kod njega predomilja.  Zašto? – To ne saznajemo. Nije bilo dovoljno prostora jer ova priča kao da je pisana za uvodni deo dugačkog romana, a ne kao što zadatak nalaže da bude samo sebi dovoljno.
Takođe podmorski svet nije naročito bitna lokacija. Pojavljuje se samo u snu. San se svodi na to da je princeza srećnija pretvorena u neman i sa drugim nemanima nego sa ljudskim bićima koja su surova.
Ok ljudska bića i njen otac su surovi, ali to ne vidimo u dovoljnoj meri. Ovde je otvoreno sto tema, sto pitanja, a sve samo zagrebano. Ništa rešeno.

8.   GOSPODIN SREBRNI
Dobar preokret spasio je ovu priču u mojim očima. Do samog preokreta izgledala je ravna. Ovo je zanatski dobro napisana storija. U njoj su mi falile samo pojedine originalnosti i primese. Osnovni sastojak torte je u redu.


9.   EPISTOLI ZA NIKOSA M.
Ovo je po žanru – roman toka svesti. Postmodernizam. Čitava priča, inače lepim jezikom napisana, jeste pismo u kome ronilac grčkog porekla, piše prijatelju o svom teškom poslu. Pismo je dobro napisano, ali ja ne vidim konkternu fabulu.  Kao subjektivan ocenjivač ištem dinamiku, obrte, zaplet... Ovde toga nema. Ne mislim da je storija loša, ali je svakako ravna što u pogledu radnje to u pogledu emotivnog vibriranja naratora.

10.   VOSTOK
Oho ho. Ovo pisano kao scenario. Sa sve govorom u zagradi. Kakogod ova epistolarna storija držala mi je pažnju.  Vrlo pitka i dinamična. Ostade nejasno koja bića to kapetan i Andrej sretoše iz podmornice. Duhovi ipak nisu jer bi oni mogli da prođu i kroz podmornicu. Neki nadraci jesu. No čari ima baš u nedorečenosti.

11.   SLIKAR
Čitava priča podseća me na iskustvo kliničke smrti. Po jednoj hipnotizerskoj školi, zabluda je da se u nama nalazi duša koja će posle smrti izaći iz tela. Umesto toga hipnotisani su ukazivali na teoriju o gejmplejeru. Dakle nema odakle duša da izađe jer nije ni bila u telu. Čak i to je bila iluzija. Duša je sve vreme van tela. Čak i van vasione. U drugom realitetu, a posle smrti samo se izloguje. To je odgovor na pitanje zašto se posle smrti brzo izađe iz cele vasione ako znamo da ništa pa ni duša ne može putovati brzinom svetlosti. Izađe se zato jer duša nije nikad realno ni bila u toj vasioni, a posle izlogovanja gledaju samo produžene oči. E mene ova priča podseća na tu teoriju. Slikar koji je sam ko zna koja vrsta živog bića (nema kostiju ni krvi) doživljava kliničnu smrt. Van tog iskustva fabule nema. Ovo je samo doživljaj, ali ne i bogata fabula sa obrtom, likovima i radnjom. No dobro. I to je legitimno u književnosti. Roman toka svesti. Postmoderna.

12.   MALENA
Priča mi se stilski vrlo dopala. Prvo što mi upada u oči da nije fantastika. Ovo je klasična storija o momku i devojci čija kola skliznu s mosta u reku. On se iskobelja iz kola, uzima vazduh, ali ponovo zaroni ne bi li nju spasao. Fantastika je samo to što se pod vodom može ostati samo pola minuta, a on razvija svoje sećanje od Kulina Bana. Seća se i žurke i provoda i njenih poljubaca i kako mu je, pre same nesreće, rekla da ima drugog. Da li bi bilo moguće sprovesti toliki unutrašnji dijalog za jedan minut? Sumnjam. Postoji teorija da se nekom pred smrt okrene čitav život u sekundi. Dakle morali bismo da prihvatimo teoriju da je ovo poseban trenutak koji menja protok vremena za mladića. Van ovih problema i činjenice da ovde nema fantastike, priča je jako lepa i pitka.

13.   PRAZNIK
Još jedna priča o kliničkoj smrti i duhu koji se ne snalazi. Zar je moguće da većina autora u samoj vodi ne vidi ništa životno? Ruku na srce ovo je topla i emotivna priča. Da u ovom krugu nema toliko drugih priča sa istom temom, upala bi mi u oči.

14.   HOBAJKULE
Ovo dosta podseća na Dine. Mislimo da postoje bog zna kakvi monstrumi, a ispostavi se da je reč o artefaktima. Dobro odrađeni karakteri oba polubrata. Ma koliko bili odvojeni za njih će uvek važiti da krv nije voda. Zato brat gejmplejer spašava brata lovca. Trebalo je pojasniti kako to da neko ipak uhvati hobajkulu s obzirom da su artefakti. Nije trebalo ostaviti ovako nejasno.


15.   ARENA
Ova priča ima zaista simpatičan obrt. Opis borbe možda malo smara. Može to i dinamičnije, ali obrt je obrt. Trebalo se toga setiti.

POD SENKOM KRAKENA
Prvo da kažem : QUQU ! A odmah posle ovoga ću reći da me ova priča zaista zabavila i nasmejala,  pored milion nedostataka. Zadatak je ispoštovan, karaktera ima koliko treba (nisam se baš potrudila da brojim, ali rekla bih da nema ni viška ni manjka), no to meni nije najvažnije. Autor je duhovit (a to znači i inteligentan čovek), ume da ispriča priču, ali iz nekog, samo njemu znanog razloga, ne pokušava da napravi nešto što bi išlo dalje od zezancije. Ipak, mislila sam da više ne mogu da otrpim ni pominjanje II svetskog rata, ta tema je toliko rabljena da su i vicevi o Adolfu dosadni, pa opet sam uživala čitajući njegovu budalaštinu. Treba da pokuša sa nečim ozbiljnim, zaista treba.
Uzgred, da upitam : da li je Šaci žensko ime ? Čini mi se da jeste. Ispada da je podmornica JNA maskirana u ženskog krakena ili da Adolf od čudovišta očekuje da bude ženskog pola ? Da li je to namerno ?
Možda ću vam se učiniti glupa, ali mislim da na ovakve pojedinosti treba obraćati pažnju. Ima zaludnih, blesavih čitalaca kojima tako nešto obavezno zapadne za oko.   

DUBOKO CRNILO
Dopada mi se priča, vešto je ispričana. Nova, nepoznata planeta je prikazana tako da sam mogla da je zamislim, iako nije previše rečeno o njoj (pa samim tim nije bilo nekih propusta i nelogičnosti). Žensko čudovište u vodi mi je posebno ''simpatično''. Jedino mi nisu po volji likovi, isuviše su pojednostavljeni. Ne mislim da bilo ko treba da u 6000 karaktera pokaže da je Dostojevski, ali mi smeta što je ljubomora, osveta i sve što se zbiva među akterima ove priče nekako banalizovano.

TAMO DALEKO, DALEKO NA DNU MORA
Priča me osvojila do te mere da joj opraštam što baš nikakve veze nema sa vodom i što njenim akterima uopšte nije mesto pod vodom. Zadatak nije čak ni izigran, već je prosto ignorisan.  xlove5Ako ima još nedostataka, a sigurna sam da ima, neka ih neko drugi pomene. Ja nisam u stanju da budem objektivna.

Nije mi jasno što su kad sam glasao brojevi ispali ovako sitni. Samo sam ih pastovao. Ako se uvećaju onda je: 08, 01, 04, 05, 12 . Izvinjenje.

01. Ova pričica mi je bila zabavna, mada bi bilo valjalo da je finale nekako bolje osmišljeno. ,,Lavbavi što zabavi" je malko banalno, a čitavo veselje je počelo samo zbog uspešne špijunaže dok opasnost još nije otklonjena. Ideja je interesantna, dakle alternativna istorija, možda je inspiracija film ,,Iron Sky". Dosta se uložilo u predstavljanje celokupne zamisli i to sa uspehom-naci SF vs socSFizam. Ona malo ,,a" (amerikanci) možda nije greška, pošto Švabe iz priče  iste smatraju nižom rasom, ali takva igra nije poželjna.
   
02. U ovom je ludilu ipak potrebno malo više reda. Stil je zanimljiv, pa i pojedina dešavanja, ali iako verovatno postoji skrivena metafora, ja je nisam provalio.

03. Reči ,,smorila ,, i ,,teleso" žuljaju. Kada je prvi aksolit krenuo u spašavanje priča je živnula i mogla je da mnogo bolje da ispadne. Ovako još prepričavanja i objašnjavanja i ništa.

04. Bilo je i očekivano da će ovako da se završi. Ipak, priča je vešto vođena i pojedini "horror" elementi su upečatljivi. Zato je i trebalo malo više prostora dati završnoj sceni, možda je malo začiniti idejom o žrtvovanju sve u nadi da će to i na taj način doprineti uspešnosti glavne njuške kod jedinki suprotnog pola.

05. Ima sjajnih rečenica (npr. prva), takve rečenice su nekako ,,starinske" i okosnica su strukture priče, ali zato svaki ,,moderniji" izraz smeta (organske tvari, spojeni sudovi, agresivne, koordinacija, fatamorgana...). Opisi ti idu od ruke, ali tu se zaneseš, a treba paziti, npr. otkud ovaj tvoj zna kako izgledaju tela u bestežinskom stanju? Ako se ovo dešava u nekakvoj budućnosti to se nigde ne vidi. ,,Luda kuga" i ,,bolest debelih"? Tu bi valjalo nešto manje banalno. Gde je bio sakriven nožić i što ,,nožić"? Priča kao priča nije me nešto dojmila, ali ima tu materijala. Npr. uspeo si da dočaraš porodičnu intimu u smrti, a i scena sa ,,košnicama" je fina.

Biće još.

GOSPODIN SREBRENI
Veliki kvalitet ove priče, bar za mene, nalazi se u jednostavnosti koja ne podrazumeva predvidljivost. Dok sam čitala uopšte nisam očekivala onakav kraj, a kada sam do kraja došla, sve mi se učinilo tako prirodno i logično da ne mogu da zamislim da bi se priča mogla završiti na neki drugi način. Hvale vredna osobina, koju nema nijedna priča iz vodenog kruga.
Lepo je napisana. Zadatak je ispoštovan.

VOSTOK
Evo primera da ne mora baš sve da se objasni i ispriča do kraja ! Nismo saznali najvažniju stvar : kakva su to bića otkrivena ispod leda? Šta se dogodilo nesrećnim naučnicima ? U nekim pričama mi ovakva nedorečenost mnogo smeta, prosto bih tukla onoga ko ih je takve napisao, a ovde mi samo budi radoznalost i podstiče fantaziju.
Ne dopada mi se što je priča u obliku dnevnika, ali to može da se podnese.

POD SENKOM KRAKENA
   Igra na temu alternativne istorije, ali sva nekako zbrda - zdola. Ima tu duhovitih momenata, ali priča je uglavnom nategnuta, kao da je pisana na silu ili na brzinu. Kraj se svodi na vic i to je u mojim očima definitivno sahranilo celu ideju. Možda bi ovo bilo interesantna osnova za neku mnogo dužu formu (možda čak i roman, zašto ne?). Nedostaje mnogo činjenica, nije dovoljno smestiti treći rajh na dno mora i održati Jugoslaviju u komadu. Moraju se dati barem naznake o tome šta je do toga dovelo. Čak i za alternativnu istoriju to su vrlo važni događaji.


LEVO OD VRELA
   Ovo je neka simbolika, neka metafora koju nisam uspeo da ispratim i shvatim. Znam da je tim čvorovima životognjurstva pisac pokušao nešto da mi poruči, ali do mene to nije stiglo.


CRNI PAUK
   Priča o kibernetskim organizmima - mašinama kod koje imam malu nedoumicu.  Ako je reč o istom autoru što je pisao ,,Sekač planina" - ,,Crni pauk" je zanimljiv nastavak događaja koji se odvijaju u svetu iz navedene priče. U suprotnom se radi o prepisivanju ideje, što ne odobravam.
   Dakle, AKO je reč o istom autoru (u šta potajno verujem) onda polagano izgrađuje jedan osobiti svet koji se raspada i koji ima svoje zakone. Čitava jedna klasa mašina sa dušom (ili kiborga?) postaje nepotrebna i doživljava sopstvenu propast. Budući da se radi o mislećim i senzitivnim stvorenjima, autor ih obavija tragičnom aurom kroz lepo pripovedanje sa teškom atmosferom. Lepo. Priče bi kad tad trebalo povezati.

DUBOKO CRNILO
   Storija mi se baš dopala. Sve je tu: ljubomora, osveta, hard SciFi, dašak horora. Karakteri su pomalo holivudski, ali to ne smeta, naprotiv sjajno se uklapaju u događaje.
   Samo da tokom prvih par pasusa nije bilo toliko objašnjavanja, bila bi ovo sjajna priča. Sve činjenice o ekspediciji je trebalo malo pomalo razbacati tokom potrage i napada zveri. Zvučalo bi manje napadno.


GLAD
   Dakle ovo je neka varijanta horora koji sam vrlo teško pratio. Nije to loša zamisao, ali je prilično nevešto izvedena. Kompozicija priče je prekomplikovana za ovako kratku formu, a sama izvedba je pretrpana suvišnim detaljima. Preuviše kitnjasto i nacifrano. Mnogo bi bolje zvučalo da se izbaci većina opisa. Evo na primer ovde: ,,Њихови посмртни остаци, успорили су понирање ка морском дну, добивши притом одлике које красе кретњу предмета у бестежинском стању. Тела бледа, надута као мешине, пробијала су разнобојне слојеве воде, и њихала се као клатна захваљујући подводним струјањима. Омлитавели удови добијали су одређену дозу грациозности и ритмичности у својим насумичним покретимa, тако да су лелујали кроз азурне сенке, као да плешући одлазе на свој вечити починак." Gomila nepotrebnih prideva, nepotrebno insistiranje na detaljima. Nimalo ne doprinosi atmosferi, što je bila, kako pretpostavljam, namera autora.

Osim toga ima i prilično grešaka ove vrste:

утрљао дланове - Valjda protrljao dlanove
мишијесиву боју  - Ovo se piše razdvojeno - mišje siva.
густом бледоцрвеном течношћу - Takođe - bledo crveno

I tako dalje...

ТАМО DАLЕКО, DАLЕКО NА DNU МОRА
   Od ranih dana Radionice vrlo je malo bilo priča koje su me ispunile jezom. Međutim ovo pisanije definitivno spada u tu klasu. Bez mnogo suvišnih detalja, od samog početka misterioznim i mračnim stilom, autor me je čvrsto vodio do samoga kraja. Povremeno me je asociralo na Barkerove ,,Knjige krvi", posebno sa onim ,,nesagledivim kolonama mrtvih" Nažalost, završnica je mogla biti bolje izvedena. Curicino objašnjavanje je nategnuto i nelogično, a nepotrebno je bilo i pominjanje Kaina. Trebalo je možda ta pitanja ostaviti otvorenima. Čini mi se da bi tako bilo mnogo efektnije.

CARICA
   Ovo je slika i prilika nepisanog pravila koje često viđam u radioničarskim radovima. Ograničenja nametnuta radioničarskim pravilima ubila su potencijalno dobru priču. Dakle, ovo je bajka sa sve naravoučenijem na kraju, ne baš mnogo orginalna, ali je mogla biti efektna da balans priče nije totalno pomeren u neželjenom pravcu. Pretpostavljam da je to učinjeno zbog zadatka, dakle potrebe da se priča odvija pod vodom. Autor je pratio svoju zamisao koja se u te okvire nije uklapala i opisu sna je dodeljen neproporcionalno veliki prostor u priči, dok je onome što je (po meni) suština dodeljeno tek par rečenica na kraju. Takvim postupkom uništena je karakterizacija i porivi koji vode protagonistkinju priče, potrebu njenog oca da je uda, a karakter prosca u koga se zatelebala je totalno izostao. Da bi se to popravilo i od ovoga načinila pristojna priča potrebno je mnogo više prostora. Događaje sa kraja priče trebalo bi u mnogo većem obimu razbacati kao natuknice u prva dva poglavlja u vidu sećanja ili na neki drugi način. Ukratko priča sa mnogo ispuštenih prilika da bude dobra. Šteta, stil je dobar i autor ima opasan talenat za pripovedanje u HF maniru.


GOSPODIN SREBRENI
Odlično napisan triler! Od prvog do poslednjeg slovceta nisam ga ispuštao iz ruku, Bez suvišnih objašnjavanja, napeto i pravilno vođeno. Nemam primedbi.

EPISTOLI ZA NIKOSA M.
Ovo definitivno nije priča koja mi se dopala ili za koju mogu izjaviti da sam je razumeo. Autor se razbacuje gomilom istorijskih i pseudoistorijskih činjenica, koristi arhaične i neobične izraze i imena i sve to deluje na prvi pogled dubokoumno, mudro, načitano i potkovano...
Ali gde je tu priča? Otkud konjanici pod površinom dunava? Atilin grob? Pod vodom? Jel' se taj arheolog otrovao kiseonikom, pa umišlja? Davi se? Meni je to ostalo nejasno.

VOSTOK
Hard SF u obliku dnevnika. Često upotrebljavana književna forma u fantastici, ali poruka priče (ako je ima) do mene nije dospela. Susret sa nepoznatim oblikom života koji se fatalno završava. Zašto? Kako? Šta se u stvari desilo? Ništa nisam razumeo. Dalje; ako je podmornica neoštećena izronila, zašto je do nas priča dospela preko hakera? Da bi činjenice dospele do javnosti? Ako je tako, šta su te vesti izazvale?
Priča je pismena, ali besmislena. Osim dobro dočarane atmosfere nema u njoj ničega.

SLIKAR
Ovo je ambiciozno zamišljeno, ali pada na više ravni. Priča je prekratka da bi iznela toliko opisa, toliko drugačiji svet od onoga koji poznajemo. Uostalom, prekratka je čak i za radioničke okvire. Ima tu problema i sa logikom priče. Ako su ljudi postali čista energija (kako sam shvatio), na koji način protagonista stvara slike? Za tako nešto je potrebno fizičko obličje, udovi koji će držati pribor za crtanje. Ne verujem u psihičke projekcije, slikarstvo podrazumeva tehniku. Sa psihičkim projekcijama je slično kao i sa photoshopom - svaka budala može da stvara umetnička dela sa njime. Ukratko, ovo mi se nje dopalo.

PRAZNIK
Horor izveden kroz priču o jezivom porodičnom nasilju. Ne dopada mi se poruka priče, iako je dobro napisana. Umesto jeze koju je priča trebalo da proizvede, kod mene je izazvala gađenje. Ljubav majke prema detetu ne bi smela tako da izgleda.

HOBAJKULE
Ne znam ni sam šta bih o ovoj priči rekao. Razdvojena braća, podvodni Dubrovnik, robotizovane zveri namenjene za lov radi privlačenja turista...
Ima tu interesantnih elemenata od kojih se mogla napraviti zgodna priča, ali ovo niti je dobro sklopljeno niti je dobro napisano. Isprekidano je, nelogično i nedosledno.

ARENA
Ovo je dobro opisana akcija, bez nekih velikih pretenzija. Nema tu naročito impresivnih rečenica, niti obrta, ali baš zbog toga zvuči sasvim suvislo. Nešto poput stripova koje sam kao klinac obožavao. Teks Viler, Zagor Te Nej...
Ima tu nekoliko nepravilnih izraza (srce ne vrišti, eventualno lupa, bubnja, iskače iz grudi, šta već.), ali to je pokušaj dočaravanja orginalne slike, ako se ne varam. Međutim to kvari lakoću kojom je priča vođena, pa samim tim i nepotrebno. Ukratko - dobro izvedeno, ali bez ikakvog utiska koji bi ostao po čitanju priče.

Ne vidim svoje glasove među porukama. Da li je to neka greška ?

Nije toliki problem što većina vas ne zna da piše (može to da se nauči), više zabrinjava što ne znate (opet većina) da čitate, ili da pročitano smisleno obrazložite.

Na primer, u priči "Levo od vrela", (koja nije moja), opisan je put jednog fetusa od prvog, do devetog meseca njegovog razvitka, u materici, i porođaj, izlazak na svet. A vi? Pogledajte komentare na tu priču.

Ali, neka nam živi naš mali literarni cirkus. 

Moji komentari će ovoga puta biti nešto kraći.

Ajd' gospo'n kritizer da vidimo i tvoje komentare mi koji ne znamo da pišemo i čitamo.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 16-11-2012, 07:32:40

Na primer, u priči "Levo od vrela", (koja nije moja), opisan je put jednog fetusa od prvog, do devetog meseca njegovog razvitka, u materici, i porođaj, izlazak na svet. A vi? Pogledajte komentare na tu priču.

Је л`? Нисам то извалио ни у оба брзинска читања...мада и да јесам вероватно не бих другачије гласао

POD SENKOM KRAKENA-Priča formalno jeste ispunila zadatak, čitljiva je, uspeva joj da održi pažnju, i tu se negde i završavaju njeni kvaliteti. Ne vidim neku posebnu motivaciju i razradu likova, stvar sa godinama koju je primetio Loni takođe bode oči. U stvari, uopšte ne vidim neku svrhu radnje i ispričanog. Koktel u koji je svašta smućkano, zabava radi zabave. Kao da fali plana i osmišljavanja u ovoj priči. Ponavljam, čitljivo je, ali čim se pročita, arhiv...takođe i upotreba nemačkog mi je ovde na silu.
LEVO OD VRELA-Uz više veštine, priča je mogla biti mnogo lepše ispričana. Ima ideju i plan, ali previše se crta, objašnjava, filozofira, barata zvučnim izrazima ne bi li se dobilo na značaju. Crta koja razdvaja tajanstvo, misteriju, slutnju od objašnjavanja i filozofiranja, pređena je, na nesreću u korist onog drugog.
CRNI PAUK-Sličan problem kao i sa prethodnom pričom, s tim što je ova ipak bolje ispripovedana, bljesne i poneka zaista lepa rečenica, svidela mi se i ideja ( organska naftna platforma) tako da sam joj odlučio dati bod. Kad bi se očistila od viška filozofiranja, kad bi se ubrzala da postane malo dinamičnija, mogla bi biti baš jaka priča.
DUBOKO CRNILO-Tražili smo njega ? Hmm. Za razliku od dosadašnjih pomalo teških priča, ova laganica dobro dođe. Prilično naivno i nevešto ispričano, uz dosta objašnjavanja i tankih dijaloga. Slično prvoj priči, Krakenu, pisano rekao bih bez većih ambicija osim da zabavi. Ok, i to je legitimno, ali rekao bih da nije baš uspeo pokušaj.
GLAD-Ne može kratka priča ovako da funkcioniše, mora imati neku dinamiku, nešto čime će zgrabiti čitaoca na samom početku. A ne da liči na držanje katedre. Pati od većine mana od kojih i prethodne priče.
TAMO DALEKO, DALEKO NA DNU MORA-Idejno jaka priča, lep izraz, vrlo sadržajna, eto pored ispunjenja zadatka uspešno se dotakla i emocija i prokletstva besmislenog ubijanja ljudi, a da se nije prešlo u patetiku. Veoma tečno je ispričana, najlepše u krugu. Kraj sa Kainom mi je malo pokvario utisak, ali ipak sam joj dao najviše bodova. Iznenađen sam što nije dobila više glasova.
CARICA-Koncept je čini mi se zamišljen u bajkovitom fazonu. Na žalost, ne deluje mi dobro, ostalo je dobro samo na nivou ideje, realizacija vrlo tanka. Previše razvučeno deluje, ni jezivo ni tajanstveno, kao da se i autor kolebao u kom pravcu da ode, pa nije uspeo ni u jednom.
GOSPODIN SREBRENI-Priča pati od objašnjavanja i to se vuče kroz celu priču, sva je nekako mrtva i usporena, nikakvog bljeska ni dinamike. Nakon čitanja, gotovo trenutno se zaboravlja.
EPISTOLI ZA NIKOSA M.- Konačno Dunav  . Priča u kojoj solidno teče epsko, arhaično i istorijsko. Mešaju se istorija i fikcija. Malo i ona prelazi u filozofiranje, ali je dosta tečnija i lepše ispričana od ostalih iz kruga sa sličnim manama. Dva boda.
VOSTOK-Dnevničko pripovedanje u ovoj priči nije loš izbor. Dugo mi je bila kandidat za glas, ali na kraju sam ipak odustao od nje, previše je autor sve podcrtao i dosta izraza i rečenica mi nije baš leglo, mislim da se na ovoj priči mora još poraditi, potencijala ima.
SLIKAR-Zanimljiva ideja o okeanu kao kapiji za paralelne univerzume. Nedostaje više dinamike, previše je pravolinijski ispričana, prekratko, trebalo je bolje i više razraditi i sam novi svet i novu, bestelesnu rasu.
MALENA-Ne bi li naterao pokrete da me povedu ? Pa : kroz grešne stranputice sladostrašća...Sećam se prodiranja prstića gde se ne sme ( gde se ne sme ? ovo je 21.vek, šta se to više ,, ne sme '' u seksu ? )...po zabranjenim i mračnim bespućima greha...I tako dalje, i tome slično. Preteralo se debelo s tim mračnim, putenim sladostrašćima...nit je ispalo emotivno ni snažno, na mene je ostavilo vrlo slab utisak.
PRAZNIK-Pomalo morbidna i jeziva priča, kratko i efektno, a opet priča koja sadrži i emocije, i ne skreće u patetiku i filozofiranje. Sviđa mi se i interesantan pristup ispunjenja zadatka. Jedan bod.
HOBAJKULE-Solidna ideja, simpatično, ali je previše toga nabacano u tako malo prostora, i nevešto ispripovedano, tako da od sveg tog bućkuriša na kraju nije ništa ispalo, čak ni uspešna zabava.
ARENA-Ideja podvodne arene nije nešto novo, ali ispričana je na prihvatljiv i zanimljiv način. Akvarijum za kraj je takođe interesantno rešenje. Ima ponegde slovnih grešaka, izraza koje bi promenio i koji mi se nisu svideli, koncept i ideja nisu preterano originalno, ali je ipak ispričana bolje od većine u krugu, pa zato jedan bod.

Tako je govorio Anomander Rejk, gospodar Mesečeve ikre  .

U jebote, Gospodar Mesečeve Ikre je ovog meseca baš žestoko raspalio po siročićima!

Quote from: Stipan on 16-11-2012, 05:19:04

Osim toga ima i prilično grešaka ove vrste:

мишијесиву боју  - Ovo se piše razdvojeno - mišje siva.
густом бледоцрвеном течношћу - Takođe - bledo crveno

Ne znaš kako se pišu nijanse boja, što nije bitno, ali zašto ispravljaš one koji znaju da ih treba pisati spojeno, to ne razumem. A nije ni lepo da se nekom pripiše nepostojeća mana – sigurno se mogu iskopati i razne postojeće ako je bitno da se nađu.

Oh... Ako ovo Dacko kaže, onda sam više nego siguran da sam ja pogrešio.

Ostaje mi jedino da se izvinem autoru. Bilo je iz dobre namere.

Stipane, muko moja, ma koliko je lepo na ovom forumu uopšte videti pominjanje izvinjenja, opet ću da te gnjavim: možeš samo da mu se izviniš, bez E.
Hm, baš nisam fino društvo kad uz jutarnju kafu vidim jezičke greške i ono na šta sam posebno osetljiva – ukazivanje na greške koje to nisu. 

E rasturi me ova Dacko ...

Podržavam. Kad pametuješ gde ne bi trebalo.

I ja sam pomislila da je ''Levo od vrela'' doživljaj nerođenog deteta, pre svega zbog broja devet, a pomalo i zbog završetka. Ideja je interesantna, bitno se razlikuje od ostalih, ali se sama priča jedva može nazvati pričom. Sva je pretenciozna i, što je najgore, dosadna.

Quote from: kimura on 16-11-2012, 07:23:37
Ne vidim svoje glasove među porukama. Da li je to neka greška ?

Idi u sent items pa proveri da li si i kome poslala. Pa ako utvrdiš da nije do tebe obrati se Bobanu porukom.

Quote from: Plut on 16-11-2012, 11:51:35

Quote from: kimura on 16-11-2012, 07:23:37
Ne vidim svoje glasove među porukama. Da li je to neka greška ?

Idi u sent items pa proveri da li si i kome poslala. Pa ako utvrdiš da nije do tebe obrati se Bobanu porukom.

To će pomoći samo ako je još pre podesila da joj se čuvaju poslate poruke. Po difoltu se ne čuvaju.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 16-11-2012, 07:32:40
Na primer, u priči "Levo od vrela", (koja nije moja), opisan je put jednog fetusa od prvog, do devetog meseca njegovog razvitka, u materici, i porođaj, izlazak na svet. A vi? Pogledajte komentare na tu priču.

Ali, neka nam živi naš mali literarni cirkus. 

Moji komentari će ovoga puta biti nešto kraći.

Do kraja osme nedelje razvića plod se zove embrion, a tek od tada fetus.

U pravu si, Angel, nisam podesila. Ba[ mi je krivo

Pošalji PM Bobanu pa ga pitaj. 

Pa dobro, obrati se Bobanu ako može da ti pomogne, a ako ne, uvek možeš i ovde da kažeš za koga bi glasala. Jeste da im to, verovatno, neće ući u zbir ali nije strašno. Zbira iovako nemamo, a ni tajnog glasanja.


Edit: Preteče me Angel.

15. Ech. Kad je počelo sa arenisanjem, a i naslov mu je to, ponadao sam se da je akvarijum, jer bi inače bilo previše izlizano. Nisi me izneverio. Ovako mi je zaličilo na neki stari SF strip,ili  pričicu, sličicu po sličicu, što i nije tako loše. Nego, nešto ti je retka ova voda kad kamen može tako da se baci, a ,,zvuk" je loš izbor za skretanje pažnje pošto su kod riba glavni orijentacioni organi za miris i organi bočne linije (registruju promene pokreta i strujanja vode, to ti treba).

14. Sharktopus? Dobro, igra je. Onda ,,Westworld"? Nema veze, tu se roboti bave zabavljanjem turista. Ali tu robot-pistolero (Jul Briner) poludi i reši da potamani gamad. To tamanjenje nije nužno u ovoj priči, ali redosled dešavanja mora da se izmeni kako bi na kraju bilo nešto što čitaoci otkriju i možda se iznenade. Nisu valjda svi preživeli čitaoci krokajkule (k'o radioničari) pa da ih ništa ne može zateći nespremne? Stil nije loš, na momente mi se učini ,,malo fali pa epistularna proza", a i za to bi valjalo da se dotera.

13. Ti znaš nekog Dragana koji je loš čovek? To nije moguće i molim te da to pod hitno promeniš. Dragan, Goran i Zoran su srpska imena za konje koja su deci davana u vreme socijalizma pošto nije bilo preporučljivo da se daju imena srpskih vladara i junaka. Takva imena su, čudo jedno, učinila da njihovi nosioci postanu pitomi i krotki, posebno prema ženama. E sad, priča. Dobra ideja, ali kamo lepe osvete? Poetic justice? Draganče, ili već kako kad promeniš mu ime, je trebao da sa novom potencijalnom devom, pa posle žrtvom, pođe na klizanje, i taman da se smuvke, a on ti lepo propadne kroz led pa ga ovi dole lepo dočekaju i izjedu na mrtvo ime koje mu više nije "Dragan". Tako nekako.

12. Negde iza ugla viri mladi NIck Cave i smeška se. Nema on pojma šta je ,,kec", ali mu Husker Du (ne umem da turim tačkice iznad "u", ne iskopiraše se) šapnuše da se ne brine. Nisu ni oni baš sigurni. Fina je idejica, ali je napisano onako baš ,,mladalački" i fantastika je promašena za rečenicu: ,,Otvorila je oči."

11. ,,Moj svet pripada ambisu, crnilu, ništavilu."
Pesnik, ne slikar, pesnik! Makar Martin Silenius, ako ne ponornici razni što su stvarno postojali i čudesno skončali. A da pohvalim iskrenost.
,,Tama koja me je sačekala na dnu ispunila je svaki atom mog bića radošću.", je iskreno, znam to, o, o!

10. E....Baš je lepo počelo. I taman kad sam pomislio da ćeš da ga razbucaš kad ono eto ga naslov sledeće priče.

Quote from: Plut on 16-11-2012, 10:57:26
Podržavam. Kad pametuješ gde ne bi trebalo.

Zašto li me to ne iznenađuje?

Nadam se da Boban neće čekati dvadeseti februar iduće godine da otvori tajno glasanje
Bez tog glasanja, onako zaludan, prebrojao sam javne glasove i po njima je prvi "Praznik". Ukupno 15, što je kol'ko i glasača.


Još nisam sredio utiske, ali znam da mi je ta priča bila ubedljivo šesta.


O mišije sivoj smo već raspravljali, kao i mišije beloj i mišije smeđoj, pa nije čudo što se Stipan uvinuo, pa izvinuo.


Ja ću nešto više, kasnije, o uzurpiranju mog pretka, što se vidi iz iskrivljenog navoda imena, a on se lepo zvao Konstantin Rigas ili Rigas Fereos, ali i o nekim drugim netačnostima za kojima pisac redovno poseže u spisateljskom zanosu.

E moj Mandragora, ništa ja tebe ne razumijem, to što si ti napravio ne zove se analiza teksta već možda, "moja vlastita razmišljanja koja su me odvela daleko, dalekooooo od sadržaja"....
Ne zamjeri, ali nema autora koji će iz toga što si ti napisao, ubost išta korisnoga za eventulane prepravke na svojem materijalu.

Glasanje se šalje na profil koji uvek nosi ime "glasanje2012" (za ovu godinu), a ne Bobanu na pm.

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 16-11-2012, 07:32:40
Nije toliki problem što većina vas ne zna da piše (može to da se nauči), više zabrinjava što ne znate (opet većina) da čitate, ili da pročitano smisleno obrazložite.

Quote from: scallop on 16-11-2012, 16:16:58
Nadam se da Boban neće čekati dvadeseti februar iduće godine da otvori tajno glasanje
Bez tog glasanja, onako zaludan, prebrojao sam javne glasove i po njima je prvi "Praznik". Ukupno 15, što je kol'ko i glasača.


Još nisam sredio utiske, ali znam da mi je ta priča bila ubedljivo šesta.

Kako scallope, kad si glasao za nju.

MALENA ima kostur veoma dobre priče, verujem da se mnogima dopala, ali . . . Nadam se da autor nije osetljiv čovek i da mi neće zameriti ovo : ljubav njegovog života se udavi, a momak sve na seks misli i veoma ga se rado i detaljno seća - u vodi. Brrr. Možda je to stvar ukusa, ne znam. Meni nekako ne ide. Osim toga, ne deluje da je, ako ne računamo erotsku opčinjenost i izvesno divljenje slobodnom duhu, vezan za pokujnicu toliko da bi dragovoljno skončao pored nje u slupanom kecu. Za samoubistvo nam treba jači motiv. To bi moglo da bude osećanje krivice, ali za razvoj ovog osećanja treba više vremena i prostora.
Priča je za moj ukus sladunjava, dodala bih joj neke tamnije i jače boje.

Quote from: Plut on 16-11-2012, 16:58:01

Kako scallope, kad si glasao za nju.

Zašto baš ti mora da me uhvatiš? Pa, bila mi je šesta, a onda sam se dilemio dal' da dam poen priči koja je kompletnija, ali me ne dojmi ili priči koja me dojmi, ali ima felere, pa sam mrdnuo prst u poslednjem trenutku.

Kao što je poznato, često posle čitanja imam potrebu da nađem sliku uz svaku priču.
Mislim da ć ovog puta preskočiti jer skoro svaka slika bila bi ista.

Tamno mutno more i duh u njemu. 

Ja sam o ovom krugu dobio vrlo specifičnu sliku. Nešto ovako:

http://youtu.be/y8QcyG0ijtc

Quote from: Loni on 16-11-2012, 19:05:34
Kao što je poznato, često posle čitanja imam potrebu da nađem sliku uz svaku priču.
Mislim da ć ovog puta preskočiti jer skoro svaka slika bila bi ista.

Tamno mutno more i duh u njemu. 

Loni, to nije tocno. Evo, malo cu ti pomoci, pa ti vidi.
Broj 1 mozes staviti Hitlera, a mozes i viagru.
Broj 2 nadi slicicu fetusa
Broj 12 par u automobilu
Broj 5 kanibali
Itd, da sad ne nabrajam...

Veću ocenu sam dao "Pod senkom krakena", ali sam se setio komentara koji neku priču proglašavaju vicem. I ova priča je prilično dobar vic smešten u neki paralelni univerzum, ali, dopadaće se samo onima koji znaju u čemu je vic. I neko ko zna nemački napisa da ovaj autor ne zna nemački. To me uvek najedi. Volim kad pisac potegne u torbu svog znanja, ali ne volem kad se fati svog neznanja. Eto, zato je "Praznik" sa nešto nižom ocenom odneo to peto, a ne šesto mesto.


Jedna još kvalitetnije napisana priča poseže u istu torbu neznanja, pa još sa naglaskom da je to odraz neverovatne obaveštenosti o svemu i svačemu.  "Epistola za M. Nikosa" obiluje nepreciznostima i netačnostima. Od ligvističkih, preko transkripcionih, pa do istorijskih i arheoloških. Krajnje je vreme da pisac izvuče pouku i da pliva samo u vodi u kojoj može da se održi na površini.

Quote from: Stipan on 16-11-2012, 07:41:22
Ajd' gospo'n kritizer da vidimo i tvoje komentare mi koji ne znamo da pišemo i čitamo.

Polako. Kao što rekoh pisanje se može naučiti, a kako ovde niko nije beznadežan slučaj, nema potrebe da se iko oseća prozvanim. Na tvoj komentar moje priče daću poseban osvrt, jer je toliko besmislen i pogrešan, da prosto nisam mogao da uradim ono što najbolje radim - da prećutim.
Hajdemo opet na priču "Levo od vrela". Ako iz kovanice "životognjurstvo" ili složenice "gnjurac - životar", ne možemo da izvučemo određeni zaključak, razložimo te reči i shvatimo ih, onda je posredi ili potpuna nemoć, neznanje, ili manjak pažnje. Verujem da je ovo drugo. Mislim, zar je toliko teško bilo prepoznati to "gnjuranje do života", i "životarenje gnjurca"? A postoji čak, pri kraju priče, jasna aluzija na presecanje pupčane vrpce. Pa još devet čvorova kao devet meseci. I na kraju, kakve je komentare dobila ova priča? Kako je shvaćena? Malo pažnje i više poštovanja prema pričama i onima koji ih pišu, molim.

Quote from: Mandragora Dragon on 16-11-2012, 12:06:01
Do kraja osme nedelje razvića plod se zove embrion, a tek od tada fetus.

Hvala na informaciji, vidi se da još nisam postao otac. U svakom slučaju, nisam pogrešio.

"Levo od vrela"  je stilski lepo ispisana priča, ali nije priča koja zadovoljava kriterijume fantastike ili SF. Jedna od prvih priča koje sam napisao parafrazirala je metastaze raka. Recenzent Siriusa ju je dočekao na volej i drmnuo je negde daleko gde se i sada nalazi. Svoje viđenje trudnoće potkrepio je endlajnom zbog kojeg sam zabeležio:


E, baš ga je na kraju objasnio. Kako istući pisca?

A, onda se i Hrundi dosetio da nas podseti.

Levo od vrela ima štofa da bude pristojna priča, ali patetična je do bola. Do bola. To što je bolje napisana od većine drugih u ovom krugu ne znači i da je napisana dobro.

Pa, to sam i napisao. Stil je samo jedna od stavki u oceni neke priče.


Mislim da sam poen dao i priči "Crni pauk". Neko je dobro zapazio da ta priča liči na jednu drugu sa Radionice. O nekoj živoj burgiji, valjda. I da je, verovatno, isti pisac. To sam i ja primetio, ali mi je i mišljenje šta s njom slično. Ta priča je fragment koji nije dostigao nivo kompletne priče. Povoljno je što u nekom većem delu može da bude upotrebljena. Da, zaboravio sam da istaknem najdužu rečenicu u ovom mesecu:


I sada, dok mi se ove noge, neželjene i silom nakalemljene, slamaju i uz dubok vrisak strmoglavljuju u tek otvoreni bezdan, a blesak površine ostaje negde iznad, dalek i neuhvatljiv za onog koji ruke nema, dok pritisak steže čeličnu armaturu, prožima mi čitavo biće i pokušava istisnuti ono malo kiseonika što sam uspeo upiti pre potapanja, u mislima mi se javlja samo jedan pojam: Bio sam prvi.

Slažem se i sa scallopom i Jevtrom + što je u meni, do kraja čitanja, izazvala revolt koji je rezultirao nedavanjem glasa. Bez uvrede autoru i Hrundiju ( ) koliko god lepih momenata ima u priči to ih za mene ne čini pričom. Mnogo slika koje, ipak, nisam uspela da povežem sa pričom, da ne upotrebim neki grublji izraz.

Edit: Jevtro, da li si pročitala još koju? Fale tvoji komentari.

Sve sam ja pročitala ali ću se zadržati na onima koje su mi se više dopale tj. manje nedopale, a ako krene pičkaranje neće ni toga biti -.- Crni pauk mi se, tako, više dopao. To i Levo od vrela su mi najbolje priče u ovom krugu - a ovamo nedovoljno dobre, ili makar nedovoljno pričaste. Pauk ima vrlo zanimljivu ideju ali je onda samo ispričaaaaa ravno. Da se koncentrisao na neki (mnogo) kraći vremenski period i posebno na naznačeni odnos sa onim jednim aksolotlom... priča bi bila puslica.

Sad se dodatno jedem jer ne znam koja je to priča sa živom burgijom :/

Ma, ja tako zovem onog sekača planina. Zgodnije mi je. Toliko se sećam priče.

Sledeća na spisku je jedna slaba i neargumentaovana priča. Uopšte ne znam šta se zbog čega dogodilo, mada je priča - ispunila zadatak! Uopšte nije kompliment ako kažem da me je posetila na roman Alekseja Tolstioja "Tajne okeana". To mi je bila prva knjiga, a pisana je pred WWII.


Zabeležio sam sledeći biser: ,,[/size]Jebote!" bilo je sve što je rečiti Kiril uspeo da kaže pre nego što su mu njene kandže na prstima povezanim plovnim kožicama pocepale odelo i utrobu.[/size]

Levo od vrela – Ha, moram priznati da spadam u tip čitaoca gdje ljubav prema priči počinje već s prvim napisanim rečenicama. Nešto kao ljubav na prvo slovo. I tako baš prve dvije rečenice u ovoj priči su me opčinile... ,,Kosook, a tamnoput, sa žućkastim mrljama ispod kapaka umazanih sirastim sekretom. Belih tabana, zelenog glavića i nabreklih musavih bradavica, bio je ono što su mnogi iz plemena nazivali čistom devetkom"... Nešto krajnje  ljigavo i  bljakavo opisati ovako poetski, može samo majstor. U početku ni sama nisam shvaćala o čemu pisac priča, koja je tema, pa dok sam pokušavala dokučiti smisao, divila sam se rečenicama i stilu. Recimo, prava je uživancija ( za mene ) pročitati jednu takvu, prepunu kontradiktornih usporedbi: ,,Put sramote, iščuđavanja i osude, posut trešnjama i trnjem",..." gutajući vodu i smeškajući se, kao da je čisto zadovoljstvo davljenika bilo jedino što je mogao da oseti."...za mene, čista desetka! Pa onda još malo..." Izronio je sa druge strane postojanja, prekriven izmetom, pepelom i laticama ruža."...itd...
Na vrlo poetski način u njoj se slavi rađanje i život. Makar sam ju ja tako doživjela. Da je moguće, ne da bih joj dala 3 boda, već 10!
Toliko od moje malenkosti. Jedva čeka da vidim tko ju je napisao jer od dva favorita koja sam imala, čini se da su oba otpala.