ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 1. Četvrta stanica
2. ... Ja sam uz tebe
3. Kukuruz
4. Metanoja uz dva stajanja
5. Pile
6. Prava ljubav
7. Proleće
8. Proleće za Adolfa
9. Skadarska priča
10. Svi putevi
11. Šiljak-planine
12. Turčin Brko i vila Kosana
13. Žena za poželeti

A evo i svih priča u jednom Word fajlu, ko tako više voli: http://www.znaksagite.com/D/2015/53/53_sve.DOC

Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga 2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2015 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.
Rok su tri dana, nešto malo više; dakle, nedelja do podne - posle toga objavljujem rezultate.
Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

Podsećanja radi, tema ovog kruga radionica bila je PROMAŠENA STANICA: osoba zaboravi ili na bilo koji drugi način ne uspe da siđe na svojoj stanici (voza, autobusa, lifta, svemirskog broda, splava... štagod može da se koristi za javni prevoz ljudi i robe). Ali od toga treba napraviti priču, sa zapletom i raspletom, poželjnom fantastikom i sve u 6000 karaktera.

Evo i glasanja poslatih kao poruke.
U Mićinom glasanju pojavljuje se šest priča, pa ćemo poslednju odbaciti.
Okačeno ovde, pa neka neko sabere: http://www.znaksagite.com/D/2015/53/53-poruke.html

A evo na brzinu nekog sabiranja. Prva brojčana kolona je sa ovog glasanja na forumu, druga iz poruka, a treća zbir obe kolone.

Prava ljubav                       4          21        25
Kukuruz                              3          17        20
Turčin Brko i vila Kosana      3          13        16
... Ja sam uz tebe               4          8          12
Metanoja uz dva stajanja    2          9          11
Pile                                     3          7          10
Šiljak-planine                       2          7          9
Žena za poželeti                  2          6          8
Svi putevi                            3          5          8
Skadarska priča                   2          4          6
Četvrta stanica                    2          3          5
Proleće                                0          2          2
Proleće za Adolfa                 0          2          2

Smijem li ja dopisati svoje glasove? Mislila sam da je rok za glasanje do danas...

pa i jeste bio do danas, ali do podne... napiši kako bi glasala i komentariši priče, ne bih to ubacivao u glasačku listu, čisto da ne postane praksa, a u ovom slučaju, ništa se ne bi ni promenilo u redosledu prvih priča.

1.
9.
13.
5.

Pa i nije losa prvoplasirana prica. Smeta mi malo sva ta gomila klisea (pijani moler, muz bednik koji je kriv za sve, ljubavnica) ali ajde. Pitam se zasto se ubila? Zato sto ne moze da ima decu ili zbog bednika? Samosazaljivo beznadje. Samo me moj pas voli. Jadna ja. A i mrtva sam.
Mislim, cool. Super. Stvarno.

Quote from: Boban on 29-03-2015, 14:53:48
pa i jeste bio do danas, ali do podne... napiši kako bi glasala i komentariši priče, ne bih to ubacivao u glasačku listu, čisto da ne postane praksa, a u ovom slučaju, ništa se ne bi ni promenilo u redosledu prvih priča.

U redu, ali nisam vam ja tamo neka usputna forumska voajerka koje se iz puke dokonosti dosjetila da bi ipak glasala, vec sam pomislila da je rok do ponoci. Ja ili glasam ili ne glasam uopce.

PRAVA LJUBAV - WoW! Ovo me je oduševilo, mada slabo ima veze sa zadatom temom. Fino vođena pričica, svakim trenom sve mračnija sve do morbidne završnice. 3 boda

TURČIN BRKO I VILA KOSANA - Baš mi se dopalo. Prava pravcata bajka, odavno ništa slično nisam čitao. 2 boda.

ŠILJAK – PLANINE - Jako duhovito i veoma maštovito. Nemam šta da dodam. 1 bod.

SKADARSKA PRIČA - Vrlo urbano i izuzetno zanimljivo. Progutao u dahu. 1 bod.

PILE - Prepoznatljiv stil i tematika prepoznatljivog autora. Nema fantastike, zadatak ofrlje ispunjen, pa ipak dovoljno dobro da joj dodelim 1 bod.

ČETVRTA STANICA - Ideja o junaku dela koji se oteo svom autoru baš i nije nešto novo i orginalno, pa ipak ovo nije loše napisano. Ima tu čak i neke simbolike, ali je za mene isuviše komplikovano i zapetljano.

... JA SAM UZ TEBE - Vrlo neobična priča. Nisam siguran ni sam šta bih o njoj rekao. Ima mnogo mistike u njoj, na trenutke sam se gubio, ali na kraju sve dolazi na svoje mesto. Uopšte nije loše.

KUKURUZ - Priča u kojoj nema fantastike. Zamisao nije loša, ali me storija baš i nije nešto ponela. Najverovatnije je do mene, a ne do priče.

METANOJA UZ DVA STAJANJA - Neka vrsta savremene bajke sa dosta političkih konotacija i poučnim završetkom. Moglo bi lepo da prođe kao priča za decu, ali nikako nije po mom ukusu.

PROLEĆE ZA ADOLFA - Mnogo lepih slika, ali sam se izgubio tokom priče. Ni objašnjenje na kraju nije mnogo pomoglo.

SVI PUTEVI - E, ovo je priča o kojoj imam jako nedefinisan stav. S jedne strane napisana je dobro. Retko sam viđao ovako čistu SF akcionu priču na Radionici. S druge strane, odgovor na temu je izostao, a završnica je totalno bezveze. Siguran sam da postoji milion boljih varijanti da se ova priča završi.

ŽENA ZA POŽELETI - Zanimljivi preokreti, ponegdeje moglo biti i malo jasnije. Sve u svemu, fina pričica.

Quote from: SuperSynthetic on 29-03-2015, 14:58:12

Pa i nije losa prvoplasirana prica. Smeta mi malo sva ta gomila klisea (pijani moler, muz bednik koji je kriv za sve, ljubavnica) ali ajde. Pitam se zasto se ubila? Zato sto ne moze da ima decu ili zbog bednika? Samosazaljivo beznadje. Samo me moj pas voli. Jadna ja. A i mrtva sam.
Mislim, cool. Super. Stvarno.

Meni ne smetaju klisei, ali mi smeta nesto drugo. Ja sam se lecnula, ostala neugodno iznenadena, koliko prica podsjeca na jednu moju proslogodisnju koja se zvala Potkova sa srebrnim klinom. I tog razloga i nijednog drugog, prica od mene nije dobila ni boda.

Kako nazivi prica i moje pretpostavke o tome sta ce autor da prica nemaju veze jedno sa drugim. Gotovo uvek omasim, pa tako i ovaj put. Kada sam samo procitala nazive pomislila sam da ce ova prica ...ja sam uz tebe biti neka romanticna sf prica o devojci koje se izgubila na pogresnoj  stanici i super heroju koji je spasava , jer je potajno voli i uvek je tu negde da je spase ( kao u Supermanu Clark Kent ). Verovatno bih takvoj prici ako je dobro napisana dala 1 bod, ali kakvo prijatno iznenadjenje!
Prici ... Ja sam uz tebe sam dala 3 poena. Evo zasto.
- Prva recenica je odmah zaposela moju paznju, obecavajuci da ce se desiti nesto nad cime  autor, karakter i citalac nemaju nikakvu kontrolu. Sudbina , uvek zvuci tako misteriozno. Dakle odlican pocetak price.
-Opis prvog karaktera je sledeci razlog sto me je prica zadrzala da je citam. Naizgled nejak i mlad, ali dobar i posevecen veri (mind over body) ovaj karakter je zadobio moje simpatije.
-Odlican opis detalja koji Miroslava priblizava citaocu, kao na primer opis kako Miroslav oseca na dlanovima kako se voz krece posto je slep, kako stress rose sa kaputa, kako pokusava da skine svake sa klupe , pa odustaje da sedne da ne bi isprljao kaput, jer na kutiji na koju se Putin treba da sretne devojku.
-Autor je ujedno i karakter, narrator u prici.. Kada god citam, stvaram u mislima male filmove. Ovaj put sam autora zamislila kao Svetog Aarhandjela Mihajla, onog sto u jednog ruci nosi mac , cuvarem pravoslavne vere.
-Iako se prica zavrsila tuzno, autor je odrzao obecanje s pocetka price.

Quote from: saturnica on 29-03-2015, 16:12:47

Quote from: SuperSynthetic on 29-03-2015, 14:58:12

Pa i nije losa prvoplasirana prica. Smeta mi malo sva ta gomila klisea (pijani moler, muz bednik koji je kriv za sve, ljubavnica) ali ajde. Pitam se zasto se ubila? Zato sto ne moze da ima decu ili zbog bednika? Samosazaljivo beznadje. Samo me moj pas voli. Jadna ja. A i mrtva sam.
Mislim, cool. Super. Stvarno.

Meni ne smetaju klisei, ali mi smeta nesto drugo. Ja sam se lecnula, ostala neugodno iznenadena, koliko prica podsjeca na jednu moju proslogodisnju koja se zvala Potkova sa srebrnim klinom. I tog razloga i nijednog drugog, prica od mene nije dobila ni boda.

I meni je to zazvucalo kao Saturnica na srpskom. Cuti. Postala si klasika. Srbija te voli.

ja pročitah neđe do pola, i tu su mi 2. i 3. priča bile dobre, mada kao što i PrcoStipan reče, u Kukuruza nema fantastike, sem u dalekom smislu da je fantastično da Njemac zna albanski i da uopšte traže pečenje po Kosovu

bar je taj Kukuruz mogao stvarno da ima neke posljedice osiromašenog uranijuma, a tek to bi učinilo šahovske partije interesantnim. Bez toga je ovo samo klasična bobanovština i mali omaž istoriji šaha, no dobro je i tako

a što se druge priče tiče, malo me je smarala s nekim figurama, gluvonijemim vriskovima, nijemim kricima, to su neka poigravanja riječima koja mi ništa ne znače, al generalno gledano priča dobro vozi

budući da su oči i dodir valjda glavni pristup, moglo je tu biti više opipljivih opisa. Eo sad se ne sjećam jel uopšte opisivano lice žrtve, sem u tim nejasnim nijemim kricima i slično, ništa konkretnije i mesnatije

pogotovo ti ljudi s čulnim hendikepima imaju posebne facijalne ekspresije, da nema potrebe zalaziti u stilske kovanice koje suštinski i ne odgovaraju onome što se dogodilo

riječju - nijem čovjek stvarno vrišti na drugačiji način, ali priča to ne pokazuje, već on vrišti isto, samo se ne čuje. Vjerujem da on ipak i tjelesno ''vrišti'' drugačije.

Izvinjavam se, napisala sam gore da je Miroslav bio slep, mislila sam gluvonem. Na trenutak me je taj deo gde karakter ima hendikep podsetio na jednu skoro procitanu knjigu gde je glavna junakinja slepa, pa sam nesvesno napisala slep umesto gluvonem. Knjiga se zove All the lights we cannot see od Anthony Doerr-a.

Quote from: Pizzobatto on 29-03-2015, 16:46:01
...ja pročitah neđe do pola, i tu su mi 2. i 3. priča bile dobre, mada kao što i PrcoStipan reče...

Svi se pozivaju na PrcoStipan-a. Ima tu neke simbolike, rek'o bih...

Kukuruz 2 poena

Jos jedan primer gde me je naziv price prevario. Naziv price im je obecavao  radnju gde se glavni lik iskrcava u neko podje kukuruza gde ga jure  vanzemaljci. Na pamet su mi padala ona polja sa slomljenim stabljikama gde vanzemaljci ostavljaju znakove
Kao ovaj na primer


Kad ne lezi vraze, prica nema veze sa mojom mastam i predumisljajem. Kukuruz je Albanac u nekakvoj vukojebini. Mozda je na prvi trenutak to bilo razocarenje, ali mi je u isto vreme privuklo paznju. Strateski potez pisca rekla bih, a i ne cudi me posto izgleda dobro poznaje sah. Prici sam dala 2 poena zbog dobrog pripovedanja. Mogla sam da zamislim citavu scenu do detalja kako bi svi u kafani izgledali. Rekla bih da je u opisu atmosfere onaj "miris povracke" bio suvisan, nekako nakalemljen, too much.
Volela bih da se autor potrudio/la da napravi pricu sf tako sto bi posvetio/la vise paznje onome sta je iza brda. Kukuruz u jednom trenutku pita zalutalu trojicu da li ih zanima sta je iza brda, ali tu se sva"misterija" i zavrsava.

Quote from: Mileva on 29-03-2015, 18:08:09
Kukuruz 2 poena

Jos jedan primer gde me je naziv price prevario. Naziv price im je obecavao  radnju gde se glavni lik iskrcava u neko podje kukuruza gde ga jure  vanzemaljci...

Quote from: Stipan on 29-03-2015, 15:12:24
PRAVA LJUBAV - WoW! Ovo me je oduševilo, mada slabo ima veze sa zadatom temom...

tema bi "promasena stanica"; pa ova prica predstavlja kulminaciju vecine zamislivih promasenih stanica. ne razumijem.

Pa sad, šta da ti kažem...

U principu, svako ima pravo na sopstveno mišljenje, a to je bilo moje.
Mišljenje ti je kao dupe. Svako ga ima.

Dakle, ako sam priči dao tri boda, smatram da se radi o dobroj priči,
Ostatak je prilično nevažna stvar.

ma ok, mene zanima zasto konkretno smatras kako nema veze sa zadatkom. ono, argumentacija.

Lepo je što u celom krugu nema nijedne nečitljive priče.

Lako sam izdvojila najbolje napisanu (Kukuruz) i najinteresantniju (Pile), a namučila sam se oko priča kojima treba dati bod, pošto gotovo svaka ima nekšto vredno pažnje.

Quote from: Stipan on 29-03-2015, 15:12:24
KUKURUZ - Priča u kojoj nema fantastike. Zamisao nije loša, ali me storija baš i nije nešto ponela. Najverovatnije je do mene, a ne do priče.

izmedju ostalog, kruze glasine po kojima je aljehin umro zbog gusenja komadicem mesa.

Pozdrav dobri narode Sagite. Novajlija sam, al hajde da probijem led sa detaljnijom analizom priča. Probao sam da izdvojim ono što mi se svidelo i ono što mi se nije svidelo, ali nadam se da niko neće komentare smatrati zlonamernim - prema pričama sam se postavio kao nedužni čitalac koji ih je zatekao u kakvoj antologiji na papiru i trudio sam se da dam smislene komentare. Opet, to je samo moj ukus, pa se nadam da niko neće zameriti.

Odmah da kažem, tri priče (za koje vidim da su pobedničke), po meni podjednako zaslužuju tri poena - Kukuruz, Prava ljubav i Ja sam uz tebe. Odabir mi je teško pao pa sam probao da iznivelišem glasanjem preko poruka i tajnim glasanjem. Elem...

Prava ljubav – volim priče u kojima je pokojnik u prvom licu, podseća me na neki crno beli film što su ga puštali na Politici. Od naslova nisam ništa očekivao, ali početak mi se dojmio, a priča i lep stil pisanja su me lako uvukli u radnju. Takođe cenim inovativan način da se odgovori na temu promašene stanice. Iskren da budem, kraj i poenta priče su za mene možda previše sentimentalni, ali džangrizava i duhovita naratorka stvara adekvatan balans i sve to smućkano mi se jako svidelo.

Kukuruz – kao što rekoh, ovoj priči sam isto mogao da dam tri boda i da me ne grize savest, ali nisam jer sam na osnovu nečega morao da odlučim, a ova priča mi nije naučna fantastika (nije ni prethodna, osim uslovno, ali jeste za mrvicu više, osim, naravno, ako šiptari u ovoj priči ne kriju Dagovnov hram), jer mi nekako deluje kao sasvim moguće da balkanski trougao izrodi ovakvu bizarnu situaciju (osim Nemca koji priča šiptarski). Sviđa mi se što je dočarana atmosfera izolovanog kosovskog sela, napeta situacija u kafani, sve to skupa ostavlja utisak, a i stil je nekako tečan i brz, pa i razrešnje je interesantno, omaž istoriji šaha što neko reče. U prvom trenutku mi se kraj nije svideo – pomislio sam, pa čekaj, zar je to srećan završetak, šiptari im debelo naplate janjetinu i još im blagonaklono obećaju kako neće da ih kolju, trebalo je sve to na vreme skenjati... A onda, opet, pomislio sam, tako je to u životu, i nikako drugačije. Najbolje je da se živ vratiš sa jagnjetinom. Elem, potaklo me na razmišljanje.

...ja sam uz tebe – baš mi se svidela priča. Jedan poen na poruku i još jedan na tajnom glasanju (nadam se da ovim ne kršim neka radioničarska pravila), da ne bude da je izvisila na kraju, a po glasanju, vidim da nije, što mi je baš drago. Gospođica Mileva je rekla sve što se i meni svidelo – zanimljiv početak, neobičan glavni lik, slikoviti i lepi opisi koji su istovremeno i jako jednostavni – mlečni polupani prozori, vagoni se gužvaju kao igračke od papira, osluškivanje dlanom i blagi osećaj sinestezije... Ma super je, kao i trenutak potpune apokalipse, a i misteriozna pojava naratora – da li je to anđeo čuvar, smrt, usud, supermen, imaginarni prijatelj, podeljena ličnost? Sve u svemu, super priča, a ako ništa, već samom pojavom metroa u Beogradu zavređuje da bude u žanru naučne fantastike.

Turčin Brko i vila Kosana – svideo mi se naslov jer je obećao ono što ja baš volim u domaćoj fantastici – geografski lokalizovana mitološka bića, nemani, demone, drekavce i vukodlake. Dao sam joj jedan bod, a razlog je sledeći: sviđa mi se ideja priče i završnica je skroz na mestu, u stvari, poenta je baš kako treba za takvu priču. Ima i tu atmosferu domaće priče, zajebancije, ali i blage jeze i nepogode koja se sprema. Ono što mi je bilo problematično, jeste naracija. Moj stav je da je pisanje takve priče sa tim starim narodskim ili poluepskim izgovorom  jako teško, zapravo pisac mora baš da bude umešan da bi izveo tu atmosferu starog srpskog izgovora a da ne zabadne u banalnosti ili nezgrapno izražavanje. Mislim da je autor na dobrom putu da jednog dana napiše vrhunsku priču takvog stila, ali ovo za sada nije to (bar po meni) – nemam veze sa lingvizmom i književnosti pa ne mogu uprti prstom, ali mi je ono pičkaranje cigančića bilo malo nezgrapno, a kada krene kulminacija, odnosno kada nemani krenu da ih žderu, postalo mi je malo teško da čitam, kao da je narodna bajka, čardak ni na nebu ni na zemlji. Ipak, završnica vadi utisak. U svakom slučaju, nadam se da će autor pisati još ovakvih priča.

Četvrta stanica – isto sam joj dao bod u porukama. Svidela mi se ideja da delo preuzme kontrolu nad realnosti pisca, a to je ukomponovano sa svesno odabranom pogrešnom stanicom, tako da je odgovor na temu, baš kao u ,,Pravoj ljubavi" inovativan i to pozdravljam. Početak me je povukao da čitam dalje ali moja zamerka je samo stvar ukusa, a to je sledeće – daleko mi je bilo interesantnije ono što se naratorki dešava u realnosti, italic mi je bio malo dosadan za čitanje, ona se vozi tramvajem i ništa se ne dešava, tu se pojavljuju likovi neobični, ali ne i bizarni, što bi meni više prijalo. Ipak, priča je tečno ispričana i prijatna i eto mog glasa i tu.

Prava žena – nije bilo mesta da joj dam bod, pa eto jednog na tajnom (nadam se da to nije problem objavljivati). Svideo mi se početak, svideo mi se glavni lik, a njegov problem je i smešan i bizaran, ali sasvim razumljiv. I ima smisla – seks sa vešticom znači da moraš pratiti bizarni veštičiji kalendar, dobro osmišljeno. Lepo je i prijatno napisana, barem po meni. Takođe, magistrala između Beograda i Novog Sada je idealno mesto za horor priču noću, onako mračna i jeziva. Ono što mi je bilo neuverljivo – glavni lik je toliko očajan da je odlučio da se kocka, pa da vidi šta će biti, možda naguzi natrulu lešinu koja će ga 'oladiti, a možda i ne, ali nema veze, on svejedno srlja u nepoznato, opremljen samo pričama kamiondžija. Elem, ajde i to možda i nije problem, ali kraj nisma shvatio – ili ga žena zajebava s pravilima koventa, ili... Ili šta? Ubila se? Ne razumem, iskren da budem, ali mi je objašnjenje da ga je prostorno izmestila sasvim u redu. Elem, ostaje mi pitanje, kako su oni uskladili seksualni život i pravila veštičijeg kruga? Ako se ona ubila da bi bila avet, to mi nije zadovoljavajući rešenje jer onda imam još pitanja. Ili sam ja pglu.

Skadarska priča – ne kažem da je priča loša, samo ja nisam neki ljubitelj priča koje imaju previše slenga, a i postavljanje znaka jednakosti kao oblika naracije mi je nekako bezveze, kao da čitam nečiji blog. Opet, glavni lik deluje realno, lako je poistovetiti se s njim, sve se odvija na meni poznatim mestima i autobuskim linijama što mi je drago, a takođe ima i taj jezivi momenat, horor element, ali do kraja nerazjašnjen, pa tek ostaje kao neki segment, kao izazivanje emocije ali bez adekvatnog razrešenja. završnica mi nije ostavila utisak.

Metanoja uz dva stajanja – svidela mi ideja i atmosfera je mračna, baš kako treba. Zabranjene paravojne formacije, borba sa neljudskim stvorovima koje ugrožavaju čovečanstvo, korumpirana vlada, ekstremna rešenja, ja sve to pozdravljam. razlog zašto nisam glasao, jeste što mi se izvesne stvari nisu dopale – na primer, meni smeta kada glavni likovi dijalogom sve objašnjavaju, i to onda kada zaista nije potrebno. Kralj je sigurno znao predistoriju celog rata, nije bilo potrebe da mu vojnici drže predavanje, pa mi je ceo taj dijalog delovao usiljeno, kao da drže predstavu za mene, da bih ja znao o čemu se radi, a ne kao sastavni deo priče. Takođe, ostaje mi nejasno šta su hteli da kažu – da li je vlada imala neku korist od tih belogljivastih žderača? To kao da je natuknuto u jedno mtrenutku, ali nije objašnjeno, pa mi to landara u podsvesti nakon čitanja. A ako je to njihovo ulje neisprobano, onda je možda Kralj bio u pravu što ih je držao podalje od tih mera borbe? Ipak, završnica mi se sviđa – političare gologuze izbaciti na vetrometinu. Aferim!

Proleće – početak je interesantan, naveo me je da vidim šta će se dalje desiti, a nakon čitanja, vidim i osmišljenu poentu koja je na mene ostavila utisak. Pedofili i ustaše, pak, nisu baš za mene najsrećnija tema, ali pozdravljam osmišljenu ideju koja bi mogla biti (po meni) bolja, da nije sledećeg – što se priča nekako pogubi na pola. Sve ide kako treba a onda ide ceo pasus seksualnih fantazija. Nemam ja ništa protiv toga, ali mi uopšte nije u funkciji priče – niti se šta tu dalje razvija na tu temu, niti je neophodno napomenuti to kada već znamo da se glavni junak vraća iz jebačine. takođe, kada dođe do prekida stvarnosti, dolazi i meni malo dosadan segment priče kada se ništa ne dešava a lik leži, halucinira i ništa mu nije jasno, meni ništa nije jasno... možda kada bi se to malo sredilo, priča bi mi bila bolja.

Pile – lep, zajebantski stil, zajebantska tema, priča me je povukla i lako sam je iščitao do kraja. Pa onda još jednom i opet mi je bila super kao stil pripovedanja, ali me je ostavila u dilemi. Nisam siguran da li je to tako autor osmislio pa da na kraju ostavi otvoren kraj u kojem se pečeno pile, trtica, halucinacije kroz flašu piva, lokalna dromfulja, pijanstvo i tema promašene stanice mogu složiti u više smislenih rešenja ili je postojalo jedno jedino istinsko rešenje koje je autor imao na umu. Onda mi je to problem, jer ja imam sada barem tri teorije o tome o čemu se u priči radi.
   
Proleće za Adolfa – S jedne strane, cenim da je autor široko obrazovan što se tiče bizarnih istorijskih tema (što je po meni jako dobra stvar) i da je iza ove priče skrivena pažljivo osmišljena ideja koja se samo na suptilnim naznakama otkriva, kao da ima i pažljivo odvagane metafore i poente... Ali, meni se nije svidela, objasniću zašto. Meni samo ne prija takav stil naracije, malo kriptičan i halucogen, a kao nakon svih halucogena, ja ostanem zbunjen. Evo na primeru prve rečenice – kada se zapaljena koža Valhale razapinje iznad dečijih želja, meni  ta rečenica zvuči moćno i lepo, ali mi ništa ne govori – ne mogu je vezati ni za jedan osećaj, situaciju, iskustvo, a kao pretežno vizuelnom tipu, to mi samo rađa bizarne slike u glavi. To se na još mesta ponavlja. Takođe sam imao velika očekivanja. Kada je spomenut Ludvig, pomislio sam, to bre! Toga se trebalo setiti, on je odlična figura za bilo kakvu naučno fantastičnu priču, ekscentrik, možda homoseksualac, graditelj zamkova, čovek koji je misteriozno nestao nakon šetnje sa psihijatrom u šumi... od toga se i roman može sastaviti. Ali, na žalost, nisam uspeo da povežem ostatak priče sa tim, osim što se njegovi grandiozni zamkovi pojavljuju, pa na kraju me je ubistvo Cezara zbunilo i onda vremenska čigra... kao što rekoh, mislim da je to dobra priča koja samo nije po mom ukusu.

Šiljak – planina – da je priča stajala samostalno od zadate teme, kraj se ne bi naslutio, ovako je bio donekle očekivan, ali to ne smatram ovde za lošu stvar, pošto smo s temom bili upoznati. Ipak, meni se ova priča nije dopala iz nekoliko razloga – recite da sam džangrizav, ali je ptica za prevoz je meni razbila osećaj ,,suspenizije neverice" jer mi je bilo teško da to vizuelizujem i ostavilo me je sa mnogim pitanjima. Da li je taj autobus nagnut, s obzirom na položaj ptice u letu? Deluje mi i opasno. Osim toga, šofera nisam znao gde da strpam – po svim pravilima ptičije anatomije, on bi trebao da sedi s uzdama odmah iza glave, a on je u kabini, drži uzde, ne znam da li su napolju ili ne... To mi je nekako bilo neuverljivo. Osim toga, jedna stvar u priči mi nije bila jasna – on je plaćeni ubica, spušta se u izolovane doline da dokrajči mete i pri tom im svesno sjebava jedino sredstvo za bekstvo... pa ako je tako, zar nije imao neki plan da odatle utekne? Ili bi (da je stanicu pogodio) ubio metu i čekao policiju da ga pokupi? Zato mi je bilo nelogično da je on u bezizlaznoj situaciji jer onda ubica nije sve baš promislio kako treba. Ipak, remi mi je bio duhovit na kraju, a vidim da je i priča dobro prošla na glasanju, tako da u svakom slučaju ove moje zamerke treba uzeti s rezervom, jer se ljudima dopala.

Quote from: zosko on 29-03-2015, 19:37:16
ma ok, mene zanima zasto konkretno smatras kako nema veze sa zadatkom. ono, argumentacija.

Jebeš argumentaciju... To mi je slaba strana.

''Ja sam uz tebe''
Lepo pisano, izgrađena atmosfera. Ovo je jedna od priča kojoj bi, da se moglo, sigurno dala bod.
Ipak, nisam. A nisam zato što kad me pisac već povede hoću da me nekud i odvede.
Drugim rečima, razočarao me završetak. Ne volim kad se autor odluči za apokalipsu koja će razrešiti sve. U ovoj priči je takva namera postojala od početka, sve jasno ukazuje na to, pa ipak sam očekivala još nešto pre onoga ''umro je srećan'' : neki detalj, zanimljivost, možda nešto vezano za devojku koja se pominje, ne znam.

Metro u Beogradu mi je simpatična šala.

Krenuću od početka i uglavnom pričati o stvarima koje mi fale u solidnim pričama, a slabe priče ako i pomenem biće uglavnom gažene.

Prava ljubav
Ovoj priči fali, u stvari, događaj. Vrlo je lepo predstavljena situacija, presek života jedne uglavnom nesrećne osobe, pisac dobro vlada karakterizacijom likova a situacije opisuje sažeto i učinkovito. Možda da je razmenila neku reč sa molerom, možda da se među njima nešto dogodilo, nekakva iskra koja bi pojačala besmislenost njihovih života, možda da je neko hteo da otkopa molera iz ko zna kog razloga pa otkopao nju i ostavio je onako rasutu na kiši, razočaran... ne znam, fali mi u priči da se nečim zaokruži, ne samo da bude lament nad psećom ljubavi koja je eto bolja od ljudske.

Kukuruz
Ne bih se složio da u ovoj priči nema fantastike. U pitanju je neodređena ali ne baš bliska budućnost, Kosovo je odavno nezavisno i priznato od svih pa i od Srbije, igra se šahovska olimpijada, "neko" koristi čudnu trojku (Turčin, Nemac i Srbin) da malo istraži teren na negostoljubivom mestu koje možda krije ko zna kakva čuda. OK, ovoj priči je tesno u ovako malo karaktera i realno, treba da ide usporenijim ritmom i da stigne malo dalje od ovoga dokle je stigla, ali to je već nešto drugo.

Turčin Brko i vila Kosana
Ova priča kao da ju je Fipa pisao, malo vulgarnija i sa manje metafora koje opkoračuju svetove, ali na tom tragu. Moj problem sa ovom pričom je taj drugačiji, neknjiževni govor koji je prisutan ne samo u dijalozima, gde ima funkciju i može da se održi, nego i u narativnim delovima i tu dosta opterećuje, posebno kada događaji krenu brzo da se smenjuju. Možda može nekakvim osmišljenijim i primerenijim scenosledom da se pretvori u bomba-novelu... fali mi malo atmosfere, predaha, nekako je sve zbrzano, priči je definitivno bilo tesno u 6K.

...ja sam uz tebe
eh, ja pošto znam ko je autor i znam kakva su mi iskustva sa pričama ovog autora, nisam ovde zatekao ništa novo. Sjajno pisanje, ali tačka gledišta meni ne baš bliska, smenjivanje slika u ritmu koji mi ne prija. Šteta što autor nije imao snage za srećniji završetak. U svakom slučaju, kao urednik, ovakvu priču bih uvek objavio bez razmišljanja, jer sam siguran da ima onih koji bi bili oduševljeni.

Ništa pametno nemam da priložim ali kad sam već prisutan da barem guknem. Da prosti ovo jelo, zadržaću se na pričama za koje sam glasao.
Turčin je, razume se, po mene bio smrtonosan. ,,I malo se, kanda, posvetli nebo, i on vide ukraj sebe spomenik, al' nizak, bezimen i s opadajućim polumesecom na vrhu. I što pogleda, što opipa kroz ono rastinje, a kamenje svud. Pljunu i prekrsti se, al' možda bi bolje bilo da je klanjô, iako se u noć ne klanja. I zazva svačijeg Boga, al' san ga je hvatao". Ne znam, možda sam odabrao pogršnih par rečenica, nebitno, bilo kojih nekoliko bi bile odličan primer. Sve pršti od primerno odabranih reči i njihove "zvonkosti" da su se uskladile. I njihovi prelomi da cepaju rečenicu pa da od nje bezmalo prave dijaloge. Još otkad je Dacko napisala "Premeštaj", ja nisam više uživao čitajući nešto s radionice. Naravno da je Turčinu 6Kk k'o u tesnim gaćama, ali šta tu ima da se priča više.
Ulično pisanje me uglavnem ne zanima, niti poznajem niti me Beograd interesuje. A još manje volim kad odrednica ima toliko, ali me fino provozalo ,,Skadarskom" (ili već kojom) ulicom. Živo napisano, prijao mi je osećaj da nema laži i nema prevare.

Sve ostalo za šta sam glasao je bilo prilično preko one stvari, trt mrt, odradi i nagradi korektnost u priči. ,,Kukuruz" je odlično započeo pa negde na polovini potpuno izduvao, ,,Četvrta stanica" je solidna u nekakvom osrednjem pisanju a ,,Prava ljubav" obično šlihtanje ozvaničenom načinu pisanja, što se vidi i po količini prikupljenih pozitivnih brojanja. Meni lično je prilično razočaravajuće da su i neki pripadnici Olimpa pokazali da se ne izdvajaju iz mase. Sve je to fino i lepo i pismeno, ali odzvanja na šuplje, ne čuka ništa u grudima.

Ja odlično poznajem deo Beograda koji se pominje u ''Skadarskoj priči'', ali mi to priču ne čini prijemčivijom, naprotiv.
Glavni lik, rzmaženko koji zove tatu da vozaču autobusa napravi sranje, meni je izrazito antipatičan - to je glavna vrlina i (za mene) glavna mana priče. Lik je uverljiv, pouzdano znam da takvi klinci postoje, ali ni sluučajno ne bih čitala nešto duže pričano tim, takvim glasom.
Mada, ovo što sam napisala su puke subjektivnosti. Najveći problem priče je to što dečko vidi, čuje i doživi nešto neobično, a mi ne doznamo šta. Ni zašto. Ni kako. I još nam na kraju otvori oči na Zelenjaku, gde ga čeka tatica, pa ne znamo ni da li je sve sanjao. Pih! Ne volim takav kraj!

Čekaj, on je razmažen zato što zove matorog da zajebe šofera GSPa koji ne poštuje red vožnje? Eto razlike, u NS u bus se ulazi na prednja vrata, uglavnom, da bi se pokazala mesečna a vi ratujete s vetrenjačama i BusPlusom. Sasvim je normalno sankcionisanje u oba slučaja.

''Kukuruz'' mi je najbolji upravo zbog samog pisanja: jednostavnog, jasnog, bez kićenja i pretencioznosti.
A sama priča je dovoljno interesantna da drži čitaoca na odgovarajućoj temperaturi od početka do kraja, iako nije ništa spektakularno.
Ovo, naravno, ne znači da mi se baš nikad neće dopasti nikakve akrobacije, ali moj ukus je, sad to jasno vidim, poprilično konzervativan. Ne želim da me u 6000 karaktera stalno cimaju i potsećaju da pred sobom imam nečije ''delo'', a da ne pominjem da na duže staze to stvarno ne bih mogla otrpeti.   

Quote from: pokojni Steva Mažuranić on 29-03-2015, 23:18:18
Čekaj, on je razmažen zato što zove matorog da zajebe šofera GSPa koji ne poštuje red vožnje? Eto razlike, u NS u bus se ulazi na prednja vrata, uglavnom, da bi se pokazala mesečna a vi ratujete s vetrenjačama i BusPlusom. Sasvim je normalno sankcionisanje u oba slučaja.

Reč je noćnom autobusu. Noćni autobus - noćna pravila. Odavno se ne vozim njima, ali imam neka sećanja.
Dečko ne želi da sankcioniše, to je nemoćno osvetoljublje jednog slinavka.
Jebote, ja nikad nisam zvala roditelje da me izbave. Nikad i ni za šta!

Stevo, nadam se da se nećeš uvrediti ili nešto slično, pitam bez loše namere: da li si čitao ''Petrijin venac''?

Quote from: kimura on 29-03-2015, 23:39:12

Quote from: pokojni Steva Mažuranić on 29-03-2015, 23:18:18
Čekaj, on je razmažen zato što zove matorog da zajebe šofera GSPa koji ne poštuje red vožnje? Eto razlike, u NS u bus se ulazi na prednja vrata, uglavnom, da bi se pokazala mesečna a vi ratujete s vetrenjačama i BusPlusom. Sasvim je normalno sankcionisanje u oba slučaja.

Reč je noćnom autobusu. Noćni autobus - noćna pravila.

Sad, meni, nešto kao, baš i nije jasno. Noćni autobus noćna pravila? Bezveze naklapamo, ali koja je razlika između dnevnog i noćnog?


Au, al' je potrebna doza ograđivanja pre neg' što mi se obrati - ne, ali donekle volim film. Ne paše mi toliki mrak.

Stevo, živiš u gradu koji se prepešači sa bilo koje lokacije na bilo koju lokaciju za manje od 20 minuta, pa nemaš iskustvo noćnog prevoza.
Noćni autobusi često primaju putnike drugačije, ne važe dnevne karte, mora da se plaća, i tako to...

Quote from: pokojni Steva Mažuranić on 29-03-2015, 22:42:21
Turčin je, razume se, po mene bio smrtonosan.

Nekad je ovako Fipa delovao na nas... a i neki drugi. Markovićev "Beli Nosorog"... lepota sveg ovog drkanja kome smo izloženi ogleda se u tim povremenim biserima koji nas ubodu. OK, bude tu različitih dragulja za različite ljude, malo je baš univerzalnih stvari, ali Radionicu i treba posmatrati kao gacanje kroz blato u potrazi za nečim vrednim. I onda to vredno nadomesti svu muku koja je prethodila.

Knjiga i pisac su isuviše poznati, ali se, to sam odavno primetila, svi nekako više sećaju filma - koji nije loš, naravno, ali sadrži tek mali deo... svega. Pretpostavljam da je to zato što se ova izuzetna knjiga čita u ranoj mladosti (možda je čak deo lektire, ne sećam se), kada nismo spremni da je shvatimo i ocenimo njenu vrednost. Tako je bilo i u mom slučaju, ali sam je, srećom, kasnije ponovo čitala. Tebi je pominjem zato što ti se dopao ''Premeštaj''.

Inače, ovo je jedan od retkih primera da muškarac priča žensku priču, takoreći bez greške.

Što se autobusa tiče, ja odavno ne učestvujem u noćnom životu Beograda, ali ti po sećanju mogu reći da autobusi kojima se vraćaš kući posle ponoći, u dva ili četiri sata predstavljaju posebnu priču i iskustvo za sebe. Nije mudro zakasniti, propustiti vožnju ili sići na pogrešnoj stanici.

Ja opet o autobusima, kad me džarate tu gde svrbi. Zašto bi mene ili ikog interesovala podrazumevajuća i iskrivljena realnost noćnog autobusa, u smilu da je to tako pa drugačije ne može ni biti. Vozao sam se ja gradskim saobraćajem u zla doba noći, recimo Londonom, pa sem živopisnih faca drugo nisam primetio. Sve u odbranu tipa da nije mlakonja ili šta već ako bi da napakosti šoferu drkošu. Arbajt maht fraj, braćo i sestre, ili milom ili kroz dimnjak Aušvica.


Kimura, Tikve su u lektiri, a zamisli, meni mnogo važnija i od mnogo držeg autora Uloga porodice nije. Barem mislim.

Stevo, ne postoji jedna istina o bilo čemu, pa ni o noćnim autobusima. Ja, recimo, nisam nikada nigde imao nikakvih problema, ni danju ni noću, ni sam ni u grupi, ni sa zvezdinom kapom u sred zagreba u danu utakmice koja nije odigrana, dakle, zašto ti ne daš autoru da ispriča neku svoju verziju. Tebe treba da žulja koliko je i da li je uopšte njegov način pripovedanja prihvatljiv, a slučaj ko slučaj; svojevremeno vozač autobusa Obrenovac-Beograd skrenuo bus u Savu zbog toga što je ušao putnik koji nije hteo da kupi kartu i nije hteo da siđe... ludaka bar ima na sve strane. Vidiš ovaj što je oborio avion nedavno; možda stjuardesa nije tela da mu popuši i on onda rekao: "E ima da te sjebem."

O, meni se dešavalo da se noćni autobus prosto ne pojavi ili da ne stane na stanici na kojoj ga čekam. Da se pokvari kod Sajma i onda udri noću sam preko Ade ili pored Hipodroma. A možeš i da stopiraš, pa ko ti stane. Ili da čekaš zoru tu gde jesi. I to može da bude zabavno, možeš da napraviš neobična poznanstva.
Preterasmo sa autobusima, evo ja neću dalje. I tako mi je taj deo priče - to kad vozač iz čista mira skrene u pogrešnu ulicu i zaputi se ko zna gde sasvim dobar i uverljiv.

ma vozači zaslužuju poseban topik. Ja sam se vozio jednom negde u široj okolini Beograda (Obrenovac-Ub, tako nešto...) i čovek je ladno skenuo s puta 500 metara, stao kod pekare, seo unutra, pojeo burek i nastavio dalje.

То се мени прошле године у Херцег Новом десило с минибусом који вози до аеродрома - био сам једини путник, мајстор је стао код пекаре и купио обојици клопу.

А другар ми је причао да су негде тамо деведесетих пијани сватови са циганским оркестром зауставили "пилићара" којим се возио, па кад је мајстор отворио сва врата, коло је ушло на предња, прошло кроз аутобус при томе усисавајући путнике у себе и изашло на задња. Петнаестак минута је цупкао у колу и цугао ракију док мајстор није почео да труби па су отети путници похрлили назад.

Ko to tamo peva- 2 Km vezanih ociju

Nego, ko su autori prica?

''Žena za poželeti''
Ideja mi se dopala, duhovito je, ali veoma grubo odrađeno - zato nisam dala bod.
Žena za poželeti, veštica, pripada redu koji se bavi vaskrsavanjem, tako da umiranje i vraćanje u život za nju ne bi trebalo da predstavlja problem. Jedino ostaje pitanje: kako se toga nije sama setila, pre ljubomore? Zar je njoj pet puta godišnje dovoljno?
Kakvo crno potcenjivanje žena, pa još veštica!!! 

Inače, ova klimava logika bi možda mogla proći, nisu ni veštice uvek onakve kakvim ih zamišljamo, da nije nezgrapnog izražavanja (''ljubav me je zgrabila svojom okrutnom kandžom i zarila mi je duboko u srce'') i nepotrebnog ponavljanja.
Onaj ''blud nad ježom'' mi jednom bi prihvatljiv, ali ti, brate, pretera: jež, pa jež!
Šteta za ovu priču, mogla bi se doterati da bude prava poslastica!

Dakle, što se samog bodovanja tiče, priča "Prava ljubav" se veoma uspešno kotira na sve tri smernice: udobno je opstala unutar zadanog limita, fantastični motiv je iskoristila na način koji je suštinski i ključan za samu priču, a zadani motiv je veoma vešto narativno ukomponovala. Otud, sva tri boda u sva tri aspekta su pošteno zarađena.

To što se bodovanja tiče, to su suve činjenice i moji privatni sviđatisi ne mogu da na njih utiču.

Što se svega ostalog tiče, dakle mog doživljaja i celokupnog džeza sa ostalim parametrima, zanimljivo mi je da se tu priča zapravo jako slabo kotirala. A pošto je to baš onako, žešći raskorak, gledaću da ga što iscrpnije objasnim.

Kao prvo, ja zaista ne očekujem da u radioničarskim pričama naletim na tektonski jaku ideju ili bog zna kako originalan zaplet. Ako išta, iskreno verujem da bi takve dragocene ideje bolje bilo razraditi poštenije, pod boljim uslovima i okolnostima, dakle u punoj autorskoj slobodi i bez nametnutih ograničenja bilo kakve vrste. Otud je meni sasvim prihvatljivo da se za ovakve vežbe koriste neki, da tako kažem, prefabrikovani narativni modeli, bilo da ih vi zovete stereotipima ili šablonima ili kako li već vam prija. Ali u tom slučaju, ja zaista očekujem od autora da makar pokuša da iste obradi (ili, kamo sreće, da razgradi) na onaj način koji bi mi ukazao da autor shvata čemu oni služe i mogu da posluže. I ne mora to da bude bog zna kako eksplicitno, ne mora biti bog zna kakvo seciranje, pa još pri tom i jasno vidljivo čak i zadnjem redu, ali ipak, bar neke naznake napora u tom pravcu bi trebalo da postoje.

Tome sam se i nadala kad sam čitala ovu priču. I tu sam zatekla svoj najveći problem.

Dakle, imamo scenu sa mrtvim naratorom – žena, samoubica, u odru, a pored njenog odra neverni joj muž, i njegova ljubavnica. Sama ta scena ima jasno narativno značenje, a povrh njega ima i velik stepen emotivne manipulacije, jer zaista, na čijoj ćete vi strani biti kad suočite takvu scenu? Normalno je da naša empatija odmah stvara čvrstu vezu sa naratorom: mi se sa njom simpatišemo, i naša averzija prema mužu i ljubavnici je maltene istog intenziteta. Isto tako, mi očekujemo da će ispoved naratora imati izvesan ton, i da taj ton svakako neće biti ležeran i lepršav, možda čak ni sasvim benevolentan: izvesna gorka obojenost pripovedanja se tu podrazumeva, i mi smo za nju spremni. I to je to, to je naša startna pozicija.

Kako rečenice odmiču, tako se naše procene ispunjavaju, ali ubrzo dođe trenutak kad se naprosto zapitate nije li vreme da se maknete sa te startne pozicije, nije li vreme da saznate nešto što nije baš sasvim očigledno iz samog mizanscena. I kako se rečenice dalje nižu, tako i ona naratorova gorčina postaje sve gušća, sve jača, postaje gola ogorčenost, ojeđenost, koja raste prosto time što se akumulira u neprestanom ponavljanju. I tu vam negde naprosto zatreba nekakva dodatna informacija, ali priča vam to ne daje, nego naprosto monotono dodaje na jedan te isti sentiment, i ta litanija postaje nekako sve više zlurada, njen izraz postaje sve vulgarniji, i iskaču tu neke protivrečnosti koje vam je sve teže da protumačite sa pozicije empatije. (Na primer, kad narator zlobno poručuje ljubavnici kako će plakati kad shvati da je otela bezvrednog čoveka, na šta čitalac prosto mora da zapita a zašto se onda narator ubio zbog tako bezvrednog čoveka?) I to nesmiljeno ponavljanje se i dalje nastavlja, uporno i bez prestanka, i tu čitalac skoro mora da sam pripomaže, smišljajući nekakve tvistove koji bi donekle opravdali tako nemilosrdnu repetitivnost, pa sam i ja tu uskočila sa radnom tezom da narator možda i nije samoubica, nego ju je zapravo zli muž zavitlao sa balkona da kešira njenu polisu životnog osiguranja pa da sa ljubavnicom zuji po Bahamima, ali ne, nikava nova informacija mi nije pristigla, samo se nemilosrdna akumulacija resentmana nastavila. U to je došao i kraj priče, emotivna scena sa psom, i to je bilo to. 

E sad, ja sam se na kraju obrela na istoj toj startnoj poziciji, nije bilo nikavog pomaka, nikakvog obrta ni tvista, sav stereotip prvoloptaške emotivne manipulacije je ostao neuzdrman, i priča imala nameru da ga naprosto afirmiše. A afirmisati stereotipe je meni onako, krajnje jalov posao, isto koliko i dosipati tamo gde se preliva, tako da... kasnije sam se vratila na litaniju naratora i procenjivala sam je za ono što zaista jeste, a ne ono što me je prifabrikovani mizanscen pripremio.  Ima u toj njenoj litaniji jedna pasivno-agresivna dimenzija koja prosto tera da je sagledam i iz drugog ugla, da je sagledam objektivnije, jer imam tu malko sumnji po pitanju kakav je ona to životni saputnik zapravo bila. Iskrena da budem, ne doima me se baš kao karakter sa kojim bi bilo udobno živeti.

Naravno, taj moj zaključak je uslovljen mojim svetonazorom, čitalačkim i životnim jednako, a taj parametar mi nikada ne utiče na bodovanje, bar ne u negativnom smeru.

Drugoplasirana priča je Kukuruz, i da, penalizovan je po pitanju fantastike. 

E sad, pre no što mi se opet spotčitne da nisam pažljiv čitač  , da pojasnim: naravno da sam odmah prepoznala pero, otud sam i znala da nekakve fantastike ima i mora biti, ali brate mili, kad je ta fantastika dovoljno sitna da se ugura u tamo neki uzgredni i opskurni podatak, onda kao da je i nema, što se mene tiče! Ako je već uslov da fantastike treba biti, onda je pošteno da se oko nje i pomučimo a ne da se švercujemo na nekakvim nominalnim kvazi-futurizmima i pseudo-paralelnim istorijama... dakle, ne, nemam razumevanja za fantastiku bez novuma, otud je rečeni bod uskraćen.

(To je također priča za sebe, činjenica da se promoteri fantastike sve ređe sa njom gledaju oči-u-oči: Mica također, u prošlom krugu, također fantastika bez suštinskog značaja za priču...  ali dobro, da sad ne trolujem po tom pitanju. )

A i ni zadani motiv mi tu nije bog zna kako legao na svoje mesto, ali nisam to potencirala naprosto zato što nije bilo priče koja je bila izravna konkurencija tom plasmanu, tako da sam to batalila. 

socijalni novuum ništa a?
udruživanje nemaca, turaka i srba u zajedničkom projektu nekog globalnog pokušaja promene rasporeda moći?
Šiptari koji stoje na braniku novog svetskog poretka?

"Prava ljubav" je prava priča da se na njoj vivisecira stanje u domaćem pisanju. I ne samo ovih radioničara, nego upravo ovakvih stvari ima i kod "velikih" pisaca.
Lib je mnogo bolje artikulisala iste smetnje koje je i meni ta priča pravila. Naši pisci često smatraju da je dovoljno imati dobar okvir i dobro postavljene likove, zaboravljajući da je osnovna suština da priča ponudi neku promenu, neki prevrat, neki dodatni smisao zašto je napisana, ne da detektuje faktičko stanje. Opet ću pomenuti Stipana, potpuno netalentovanu osobu za pisanje, ali većina njegovih stvari ima to nešto... realno Stipan bi trebalo samo da daje ideje drugima i da batali samostalno pisanje.

Quote from: Boban on 30-03-2015, 11:18:34
socijalni novuum ništa a?
udruživanje nemaca, turaka i srba u zajedničkom projektu nekog globalnog pokušaja promene rasporeda moći?
Šiptari koji stoje na braniku novog svetskog poretka?

Predivno i prekrasno, samo kad ne bi bilo ugurano u opskurnu i uzgrednu informaciju, nego kad bi bilo zaista ključno za priču, u smislu da ona ne bi opstala ako bi joj se taj element uklonio.

To je sve.

Quote from: Boban on 30-03-2015, 11:22:58
Opet ću pomenuti Stipana, potpuno netalentovanu osobu za pisanje, ali većina njegovih stvari ima to nešto... realno Stipan bi trebalo samo da daje ideje drugima i da batali samostalno pisanje.

Sanjaj ti samo...