ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nije baš da čitam, upravo sam završio, ali je knjiga ostavila baš jak utisak na mene, mislim da ću joj se uskoro ponovo vratiti: Krleža, "Na rubu pameti" - je-be keve. Ovo mu dođe južnoslovenski Gombrovič, pa mi zapravo nije uopšte jasno kud nije baš on dobio nobelovu nagradu.

Knjiga je odlična, tematika je slična kao u "Tvrđavi" Meše Selimovića - greška koja vodi ka neugodnoj društvenoj situaciji, koja vodi ka pobuni koja vodi ka potpunom izopštavanju iz društva, ali napisana cinično kako to samo stare puške prvog svetskog rata mogu (ala ferdinand selin), krleža mala maestralnu scenu elokventnim gnojem i govnima.

Sam početak me je kupio:

"Noću, u intimnom, poluglasnom razgovoru sa samim sobom, nikako ne mogu zapravo logički opravdati zašto se u poslednje vrijeme toliko uzrujavam zbog ljudske gluposti. Kad bi tuđa glupost bila neugodna kao naša vlastita zubobolja, to bi još moglo objasniti: gnjili zubi truju raspoloženje, od zubobolje ne može se spavati. Ali ovako?

- Kako "ovako"?

- Pa ovako: sve je u životu podređeno dubljim zakonima prirode što ih nauka u poslednje vrijeme zoveprirodnim zakonima: zašto, na primjer, buterbrot pada uvijek na onu stranu koja je namazana maslacem, a nikada obratno? Slučaj? Ne! Zakon. Svemirski zakon. Ili: zašto se dim lokomotive povija uvek na onu stranu na kojoj čovek promatra krajinu iz jurećeg voza? To su, vidite, pitanja na koja nema odgovora jer su to problemi sasvim nejasni, čak, moglo bi se reći, i neobjašnjivi, a ljudska je pamet tugaljivo bespomoćna, pak ako se netko uzrujava zbog ljudske gluposti, neće biti ni sam baš pretjerano nadaren umom."

ja se ponekad pitam kako je krleza pronasao put do skolske lektire.
jesi li citao zbirku hiljadu i jedna smrt?

I meni je dobar. Volela sam Krležine drame kao klinka, posebno me je oduševljavala ''U agniji''. Mislila sam: ovako ću ja jednom pisati Nedavno mi je dunulo da ponovo otvorim knjigu - i dalje mislim da je ''U agoniji'' odlična, ali moram sa žaljenjem primetiti da ja nikad neću tako pisati, pa i da sam, što je još strašnije, s godinama koje mi se gomilaju postala veoma  tvrdog srca.

nemojte se smijati, mislim da ce ovo biti jedna od neobicnijih usporedbi knjizevnika:

ponekad se pitam kako krleza nasao put u skolsku lektiru, jer ima pasaza koje kao da pisao bukowski.
citam, pa se vratim na korice, reko, je, pishe krleza.

eee, nisam čitao hiljadu i jednu smrt, ali mislim da ću malo dao obnovim biblioteku krležinim delima, jer me je definitivno kupio. Do sada sam čitao samo "povratak filipa lazinovicza", i evo, sada na rubu pameti, mada, koliko se sećam, imam neku čitanku iz šezdesetih, gde je i krleža zastupljen sa nekom pričom o vojniku u galiciji, i zapravo je jedini u toj čitanci koji nečemu valja (ovo sve ostalo bili neki politički podobni pisci, neki slovenci za koje u životu nisam čuo).

Problem je, međutim, što nisam primetio da se krleža izdaje bilo gde, ima ga ponegde u knjižari gece kona i po antikvarnicama, al to treba krenuti pa ronjati redom

ne znam kakva je dostupnost u srbiji, ali ako mozda imas nekog u hr ili svratis, vrijedi uzeti ovo izdanje/dio izdanja:
naklada ljevak - djela miroslava krleze (izlazilo oko 2000.)
to je kao neki kvazi-komplet u kojem se moze pronaci sve po volji.

sta bilo zanimljivo, ubacili su kao u neku vrhunsku opremu, tvrdi povez tipa koza, ne tek zalajmano, itd. pa i uz "odgovarajucu" cijenu. primjer banket u blitvi u tri toma (knjiga 5/1-3 serijala):
regularna cijena: 350 kuna, 50 eura.  

i tako i ostale naslove, pa im to nije islo, te su prije nekoliko godina (stavljao sam tad link na akciju) snizili sve na po 50 kuna i u nekoliko mjeseci rasprodali vecinu naslova.

primjer banket u blitvi 
banket u blitvi 1-3
ili galicija (jos uvijek u dostupna)
galicija

u biti, to je spram opreme sad ok cijena. i galicija je sa 150 kuna skinuta na 60, blitva 1-3 sa 350 na 150.
inace, ako pogledas po antikvarnicama i knjizarama, izdanja iz serijala opet idu po regularnoj cijeni, a i ostala nisu bas jeftina:
galicija

ovako izgleda banket:



ako nisi citao banket u blitvi, budi siguran da neces ostati razocaran.
neki naslovi poglavlja:

5-1:
1. otvoreno pismo doktora nielsena pukovniku barutanskom
2. odgovor pukovnika barutanskoga
4. mrtvac na izletu

5-2:
3. valse de la mort
4. i melankolija moze da provali iz covjeka kao lava

5-3:
2. rekvijem za karinu
9. barutanski na konju
...

u duhu reklame hiljadu i jedne smrti, jedna kratka prica iz zbirke; nema ni cijelih 8 stranica, primjer, cita se brzo ako kog zanima.
znaci, kako je krleza usao u skolsku lektiru, ja ne znam. ludak.

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8

Ohoho, nije da je trebalo još reklame, ja sam se sada skroz zagrejao, ali hvala na skenu! Sada sam se setio da sam smrt bludnice marije već čitao negde kao klinac, samo nisam tada baš mogao da ukačim ni vreme ni prostor ni poruku, samo mi je ovaj početak ostao urezan u sećanju.

A mislim da ću sledeće da potražim banket u blitvi, deluje kao da obećava. E,sad, prilično sam se loše proveo prošli put kada sam nabavljao knjige iz hrvatske, odrape te za poštarinu, tako da ću prvo neke antikvarnice ovde da obijem, pa ako to ne ide, onda čekam sezonu letovanja, da zaposlim ljude da mi nađu knjigu fala, zosko!

 
kad pricu ubacim u vremenski kontekst, urnebes.
vrijeme kad nastala, prilike, tek srz, bez shire slike:
prvo je opalio iz (zabranjenog) komunistickog ugla popadiju opcenito, sve da bi utkao (mislim, za krlezu se stvarno ne moze reci da bio nekakav nacionalista) odnose u kraljevini, odnose dvaju crkvi... odabirom aktera, prelaskom na ekavicu, te nazivom i karakterizacijom marije (koja mlada dugo lutala, "svako je izjeb**", madjari, austrijanci).
i sve je prezivio.

da, da, meni je kontekst "Marije" potpuno promakao kada sam je prvi put čitao, al upoznajući se malo bolje sa krležom i njegovom biografijom, stiče se utisak da je gosn Miroslav imao impregnirana jaja, višak pameti i jezika i elokvencije - što je nezdrava kombinacija na ovim prostorima, ma koje da je vreme - ali se ipak kroz sve provukao, i još stigao da bude literarni džin sa svim što ide uz to. Baš interesantan lik.

Inače, juče sam svratio do babe i dede, pa im preturio biblioteku, nisam našao "Blitvu"!, ali jesam "Hrvatski bog Mars", večeras se bacam na to dok se ne opskrbim s još literature. Je l' si čitao, kakvi su ti utisci?

frik-show, a hrvatska rapsodija odlazi i u fentezi.
kraljevska ugarska domobranska novela doslovno prenosi smor vojnih parada i egzibicija.
a odabir imena tipicno-krljezanski; porucnik kukolj, franjo kadaver (kadaver njem. = truplo), satnik ratkovic... matija kriz, rodjen - cijepljen - pao.

"tko je ta svinja? kako se zove ta svinja?"
"hajos lajos, gospodine satnik, pokorno javljam!"
...
"...stoji zena u baraci i trese sisama, a nagoni se bude..."

Quote from: Scordisk on 13-06-2017, 01:19:18
A mislim da ću sledeće da potražim banket u blitvi, deluje kao da obećava.

http://www.kupindo.com/Beletristika/37537855_Miroslav-Krleza-Banket-u-Blitvi-I-III

550 kinti. nije neko ekskluzivno izdanje, ali piše da je odlično očuvano. jedino što piše da su na srpskom

eeeej,hvala tomat!

naručio, i to je cena sasvim pristojna, u svakom slučaju, svaka ti čast

Nema na čemu 

Quote from: ali roku on 13-06-2017, 18:58:30
frik-show, a hrvatska rapsodija odlazi i u fentezi.
kraljevska ugarska domobranska novela doslovno prenosi smor vojnih parada i egzibicija.
a odabir imena tipicno-krljezanski; porucnik kukolj, franjo kadaver (kadaver njem. = truplo), satnik ratkovic... matija kriz, rodjen - cijepljen - pao.

"tko je ta svinja? kako se zove ta svinja?"
"hajos lajos, gospodine satnik, pokorno javljam!"
...
"...stoji zena u baraci i trese sisama, a nagoni se bude..."

inače, ne znam kud ga ranije nisam otkrio podseća na mog omiljenog pisca, Selina, a i tu su isto godište skoro. sličan smisao za humor, slične teme, ma, odlično!

sto se mora, tesko je... skolska lektira.

celine je zanimljiv u pogledu izdavastva u nj; posebo putovanje nakraj noci.
do prije ca. deset godina nije postojalo kvalitetno izdanje; sve nesto ocajno lose prevedeno, nedostupno, skraceno, nije postojalo (pozadina autora). i onda je uradjen prevod koji potpomogli francuzi i to prosto nisu mogli dovoljno brzo tiskati kako je islo. moje nj.-izdanje je peti (!) reprint iz 2009.
inace su tu i ona dva lom-ova.
te smrt na kredit.

E, vidiš, ja sam ti druga generacija, mi nikako nismo imali krležu kao lektiru Ili bar ne da se ja sećam

A čitam "Hrvatskog boga Mars" sada, dok mi ne stigne Banket u Blitvi, i pitam se otkud ranije nisam znao za ovaj roman. Od domaćih pisaca koji su svedočili o Prvom svetskom, na pamet mi pada samo Crnjanski, ali on je čovek melanholik, a uvek sam se pitao gde je naš taj  ogorčeni veteran ala selin ili remark, koji će da opljuje sve to, gde je neka naša mala jugoslovenska verzija "Na zapadu ništa novo", i to bi, čini mi se za sada, bio ovaj roman - pa još i začinjen na vrlo elokventan, deskriptivan i ciničan način, sa izrazima za kakve nisam ni znao da mogu postojati van vokabulara Broja Jedan iz Alana Forda....

hm, ja sam u školu krenuo 1985, i koliko se sećam Krleža nije bio u lektiri.

Мехер Баба, Бог говори.

Ово је најпознатије дело јединог аватара 20. века на Земљи, Мехер Бабе. Човек-бог који је већи део живота провео нем овде објашњава како је настао човек и све друго што нас окружује. Како књига одмиче све је комплексније да се разуме но дефинитивно препоручујем. На почетку беше жеља.

hm, dakle, krleža uspešno liferovan do mene, al pošto sam ga zaređao sa "rubom razuma" i "hrvatskim bogom marsom", morao sam malo da danem dušom (ne ide mi da zaređam istog pisca). naleteo sam na knjigu koju upravo završavam, predrag matvejević, "mediteranski brevijar", i, blago je reći, lik me je oduvao. mnogo znanja i obrazovanja na svim poljima, upakovano na izuzetan način. nije baš roman, zapravo je brevijar, kao što mu i ime kaže, ali je svakako književni biser. čitao ga u autobusu tokom ovih vražijih dana, ne bi preživeo bez

koga zanima odlomak:

https://hiperboreja.blogspot.rs/2017/02/mediteranski-brevijar-predrag-matvejevic.html

Pročitao sam Mobi Dika. Vrlo glomazna knjiga o nemoći čoveka pred sveobuhvatnom prirodom. Na momente vrlo naporna.

negde sam na pola "kalendara maja" od zorana ferića, a već sam prilično oduševljen knjigom. priča o odrastanju u zagrebu šezdesetih, sve kroz vizuru džangrizavog penzionera na stogodišnjici mature. duhovito, zabavno, a ima i mesa i poente. neka poglavlja bi već sama po sebi mogla da stoje kao zasebne, zaokružene kratke priče. čudno mi je da ranije nisam čuo za ovoga gospodina. svaka preporuka, samo još da vidimo kako će da se završi

Iskricavi cijanid, Agata Kristi. Nema ni Poaroa ni gdje Marpl, samo pletenje mreze. 5 ljudi je imalo motiv, a ko je ubica? Hmmm...

u sklopu vijesti o "migrantskoj krizi", procitao se jedan stari wallraff:

günter wallraff - ganz unten (skroz dolje)



njemacko izdanje iz 1985.
jena od najprodavanijih knjiga, prevedena na mnogo jezika.

günter wallraff, covjek koji se vrlo uvjerljivo i uspjesno maskirao u turcina, stvorio novi identitet, te tako dvije godine zivio i radio razne poslove, te dozivljaje opisao u predstavljenoj knjizi.
tko zeli upoznati motive politike yes we can otvorenih granica, ovo je the djelo.
primjer, jedan od desetina tisuca:

personnel service provider. sto je osamdesetih bilo tek u relativnim zacecima, da ne spominjemo koliki je apetit danasnjice.
elem, sprega politike i kapitala.
nekoliko direktora thyssena, nekoliko poduzetnika iz oblasti psp-a, nekoliko politicara (kroz sve stranke, ideoloski nebitno, kasta za sebe, u konkretnom primjeru socijaldemokrati).

direkcija kaze moramo racionalizirati, nema zaposljavanja, uskoro manjak radne snage, recimo 1000 ljudi.
pokrajinski biro rada preko direktive politike povuce 1000 nezaposlenih i prisili na natjecaj. gdje? ne u thyssenu, vec u psp-u koji ih zaposli, te prepusti thyssenu.
thyssen ne smije nikog zaposliti, stedi, direktiva stop, dok smije maltene na dnevnoj bazi uzeti ispomoc koje se moze rijesiti kad god.
radniku 6 marki na sat, sve od 55 marki koje thyssen isplacuje psp-u po covjeku i satu, sto se dijeli vec prema poziciji u hranidbeom lancu izmedju direktora raznih, politicara i poduzetnika.
vecina radnika jos neprijavljena, ophodjenje kao prema robovima, rade se dvostruke smjene, mjesecno po 300-350 sati, te najcesce nakon dva mjeseca otezanja zakinuti i za tih 6 marki satnice.
bundziji povratak u tursku, jer upleten i ured za strance.

rad na najgorim poslovima bez ikakve zastite, ugljicni monoksid, zeljezna prasina, zracenje (nuklearke), itd.
vrijednost zivota, nula. radis akord, godina, dvije, nema te.
a o uspjesnima izuzecima alibi-migrantima ce pisati novine.

hm, zasto wallraff u sklopu vijesti o "migrantskoj krizi" politike otvorenih granica?

ne sad da bas nesto mislim kako su kulture koje se susrecu kompatibilne u tolikoj mjeri, slicnim dimenzijama, da bih to pozdravljao; njemacka je desetljecima crpila veliku korist od radnika iz turske, italije, jugoslavije, grcke... ne tek na neki "posten" nacin, vec vrlo strukturirano koristeci cinjenicu kako uglavnom imali radnika koji zbog nekoliko postavki ucjenjiv in total.
porijeklo iz ruralnih krajeva, nepoznavanje jezika, relativna prostodusnost, nesvjest, to su vrlo prakticne i trazene osobine.

uglavnom, sve je to stasalo, druge, trece generacije, malo tko jos dozvoli slicno, vise prosto nije moguce.
mnogi su se i ostvarili, sto neizbjezno pri tolikom postotku stranaca, pa i zauzeli do jucer za nijemca rezervirane polozaje u drustvu; ne sad da su bolji, dapace, sve je to pitanje klase, ne nacionalnosti ili politickog opredjeljenja.
u pravilu, izmedju izrabljivaca nijemca i izrabljivaca turcina ne postoji bitna razlika.

i tu ulaze u igru izbjeglice od sirije do afganistana. ne znaju jezik, nemocni, ucjenjivi odbijanjem azila, neproduzenjem boravka.

elem, dalje se preslo na pkd-a:

philip k. dick - die kaputte kugel (the broken bubble)



prvo nj.-izdanje iz 1993.
jedan non-sf pkd iz ostavstine autora.

roman koji precizno preslikava san francisko pedesetih godina proslog stoljeca, vrlo atmosferican, soc.-studija.
izuzetno karakterizirani akteri, tezak roman koji odmice od pkd-ovog pristupa sta je ljudskost kroz sf, sto ovom prilikom obradjuje real-psiholoski.

odoh na sf-topik, pa ostade pkd bez finalnog zakljucka.
elem, ovaj rani non-sf roman ima dvije slabosti:

prvo, kraj je slabo izveden. ne da nepromisljeno, ne da previse naprasno, prosto nije dovoljno efikasno. iako pri sf-djelima pkd imao slican pristup, ovdje to nije u smislu price.

drugo, postoji jedna disharmonija oko aktera.
kako prica odmice, namece se pitanje sta bijese od lika koji uveo radnju, te nekako potonuo, nije se razvio u protagonistu. a ako vec nije u protagonistu, uvod karaktera zahtijevao bi bar za nijansu jacu ulogu.

hm, sada sam negde na pola "Sudije" od vuka draškovića. to mu dođe njegov prvi roman. bez obzira kolika je štetočina drašković bio i ostao u politici, mislim da je tu manju štetu napravio, nego da se zadržao u književnosti. ne znam baš oću li imati snage da dovršim ovo. samo me mazohistička fasciniranost vuče ka kraju

uzeo sam da čitam knjigu "Moj muž" od Rumene Božarovske, makednoske spisateljice, u izdanju BOOKE: http://www.booka.in/knjige/savremena-knjizevnost/moj-mu%C5%BE-detalj

i knjiga je fenomenalna. to je jedanaest kratkih priča koje vrlo precizno i zabavno i morbidno seciraju međuljudske odnose, prevare, brak, roditeljstvo. ako se neko uplašio da je takozvana literatura "za domaćice", grdno se prevario, ako nekome deluje kao feministička literatura, i tu se grdno vara. ovako lep, zabavan i mučan presek ljudskih karaktera nisam pročitao još od hakslijevog "đokondinog osmeha". topla preporuka, a ja čekam da rumena napiše knjigu, svakako će vredeti da se pročita

Најављује се убиство, Агата Кристи

Не памтим кад сам последњи пут прочитао роман АК са Госпођицом Марпл у главној улози. И овог пута заплет је "уобичајен", тј. у једној просторији се десило убиство, али није сасвим јасно како. Колико год да имам искуства са оваквим романима не успева ми да провалим "хузданит". Агата је права враголанка, баца разне трагове на разне стране да не знаш за који да се ухватиш. Баш ме занима колики јој је био и-ку.

Slobodana Skerovica

Sve njegovo onako randomly sta mi padne pod prste

"7000 dana u Sibiru" - Karlo Štajner. Karlo je austrijanac koji je kao komunista prebegao u Sovjetski Savez, ali je postradao u staljinističkim čistkama 1936. godine, odakle je deponovan za sibir, u norilsk i potom irkutsk, gde će provesti narednih dvadeset godina. pisana je čisto, jednostavno, pisac prosto niže događaje i opisuje užase koji su mu se dogodili, bez previše filozofiranja, on beleži faktografski i bez previše emocionalnog uplitanja, a zaključak može svako sam za sebe da izvuče. meni nije bilo teško da se u ovo delo uživim, i da zamislim kakav je užas koji je taj čovek (a i milioni drugih) preživeo: od toga što su ga iščupali usred noći iz bračnog kreveta, bacili u lagum, pa sve ostalo što se potom dogodilo. glad, zima od minus 40 stupnjeva, štroka, nasilje stražara i logoraša, potpuno nepravedne optužbe koje su mu oduzele pola života...

u knjizi se takođe pojavljuju i likovi koji su kasnije bili inspiracija za kišovu "grobnicu za borisa davidovića", što je takođe interesantno.

posle se karlo štajner prebacio u jugoslaviju, u zagreb, gde je sa svojom ženom ostao do smrti (1992), ali je i dalje interesantno videti kako će ovo delo da se završi. toiplo preporučujem

Čitao. Nekad davno. I neki nobelovci se inspirisali tom knjigom. Više je dokumentarna nego literarna.

da, da, definitivno je dokumentarna, ali to je njena bolja strana. da se zaneo u neke literarne metafore i palamuđenja, izgubila bi se suština. dobro je da takve stvari ostanu zabeležene, prosto da zna čovek šta se dešavalo i šta može ponovo da se desi

Gde je nađe! Nešto mi bilo poznato, pa sam provrteo do te ganglije. Čak sam imao knjigu, možda je i sad imam negde... A da se dešava, stalno se dešava. Eno ti gulag Guantanamo.

mislim da se godinama vukla po babinoj biblioteci, pa sam je samo ćapio. glomazna je knjižurina. a naslov zvučan

a za gvantanamo: ma to se ne računa, to su teroristi!

Quote from: Scordisk on 06-12-2017, 12:10:37
mislim da se godinama vukla po babinoj biblioteci, pa sam je samo ćapio. glomazna je knjižurina. a naslov zvučan

a za gvantanamo: ma to se ne računa, to su teroristi!

"Više se mre od slomljena srca" - Sol Belou. Vau. Ovo sam više puta čitao, ali je ihahaj vremena prošlo od tada, i mislim da smo i knjiga i ja dobrano sazreli za još jedno čitanje. Uglavnom, fenomenalna stva, pored "Hendersona, kralja kiše", možda i moja omiljena od Beloua. Belou je ciničan ali nije gorak, duhovit ali i pre svega samoironičan, otkrivajući druge, on najviše otkriva sebe. što sebe više opravdava, to sebe više gura u kaljugu, i tu se vidi da je delo jednog pravog književnog majstora. Bilo koji pasus kada bih prekucao ovde, bio bi pogodan citat, pravi mali literarni biser, zato i neću da ga pekucavam. Interesantno je, inače, što tek sada uviđam i koji je udeo ezoterije i nekih mističnih učenja - kao što su kabala ili elifas levi - uticali na neke njegove svetonazore sa kojima se, kao i sa svim ostalim, bezmerno sprda, izvrće, ismejava, a da ipak uspeva da na kraju ubode poentu.

Inače, knjiga u izdanju BIGZA je prilično interesantna jer ju je prethodni vlasnik, ko god to bio, jako voleo. hemijskom olovkom je stavljao fusnote, ispravljao slovne greške, dodavao zareze čak, a i dopisao je imena svih poglavlja koja u originalnom izdanju uopšte ne postoje. Živo me zanima ko je to bio. Dakle, ako ikada pročitaš ovo, čoveče (mada pre mislim da je žena u pitanju) koji si 91 izlektorisao hemijskom ovu knjigu, znaj da sam ti vrlo zahvalan

Srce tame - Džozef Konrad, knjiga koja je poslužila kao inspiracija il' osnova za film apokalipsu danas. nekako sam propustio ovaj klasik, i nedavno ga nabavio od uličnog prodavca. fenomenalna stvar, prvo sam bio malo skeptičan u početku jer mi je delovao kao ono klasično kolonijalno naklapanje, ali kako sam se samo zajebao: sve je to kolonijalna maska koju treba izvrgnuti ruglu na kraju, što konrad i uradi. stil i tema me malo podsećaju na ferdinanda selina, ili kao prethodnbica selinovom pisanju, što je svakako za pohvalu. takođe, tema je vrlo hororična, vrlo mračna, pa čak, može se reći, usaglašena sa brojnim ezoteriskim učenjima i naklapanjima (užas, užas). toplo preporučujem svim hororistima

Delim tvoje oduševljenje Konradom, Scordisk. I preporučujem svima koji nisu čitali, ne samo hororistima. Meni ne liči na Selina (izuzev one zaista upečatljive plovidbe u ''Putovanju na kraj noći''). Selin je brritkog jezika, ciničan i pomalo tvrdog srca. Konrad je nežniji.


Juče sam dobila knjigu ''Kata Nesiba'' Ivana Jankovića i noćas ću je, kao se ne uspavam pre vremena, verovatno dočitati, što mi se nije dogodilo dugo, dugo.
To nije roman, uopšte nije književno delo, a nije ni puka faktografija o prostituciji u Beogradu XIX veka. Veoma zabavno, crnohumorno štivo. Zgodan podsetnik za sve nas koji umišljamo da poznajemo istoriju kako o najobičnijim detaljima svakodnevnog života ne znamo ništa, pa prema tome ni o mislima i osećanjima ljudi određenog razdoblja ne možemo znati previše.

jeste konrad nežniji, ali iza osećajne, melanholične duše krije jednog gadnog cinika a na selina je i mene podsetilo to sa putovanjem u afriku, u kolonije, iz putovanja nakraj noći

Ne da je to sad presudno, al kad je Selin objavio prvi roman, Konrad je bio počivši već skoro deceniju tako da teško da Konrad može da podseća na Selina već možda eventualno obrnuto...


Znam, i ja sad sebe mrzim.

U pravu si, naravno, bice da sam se pogresno izrazio

Ma ja sam te razumela. Nije važno ko je kad živeo, već koga smo prvo čitali. Ionako su u pitanju besmrtnici.     

Пикова дама и друге приче, Пушкин.
Ова збирка прича описује животе различитих слојева руског друштва 18. или 19. века. Иако је стилски лепо написано не могу рећи да су ми се све приповетке подједнако допале. Осећам неки празан ход у некима од њих. Пушкина нисам много читао, претпостављам да је бољи песник.

Haruki Murakami - "Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća"

Ovo je prvi roman od Murakamija koji sam uzeo da dočitam (1Q84 sam čitao u gostima i jako mi se svideo, ali nisam stigao da ga završim jer smo morali poć posle nedelju dana) o izvesno Cukuruu kojeg su prijatelji pre dvadeset godina bez ikakvog razloga odbacili, te se on sada odlučuje da istera stvar na čistac, i za sada su mi utisci podeljeni - s jedne strane, stil je malo suvoparan, robotski, a takvi su i likovi - ne baš obezdušeni, ali isto nekako isto suvoparni, hladni i distancirani (mada, s druge strane, to je možda i poenta, ili su japanci prosto takvi, ne mogu da procenim), ali s druge strane, roman me je i više nego povukao i zainteresovao, kako pričom i zapletom, tako i određenim motivima koji provejavaju, a koji se mogu odnositi na razna ezoterijska učenja, što mi je prilično interesantno. u svakom slučaju, roman nikako nije dosadan, vuče na dalje čitanje. bilo bi, doduše, bolje kada ne bih morao sa likovima dau čestvujem u svakoj sitnici koju rade -a uglavnom piju kafe i čajeve.

i kada mi je dosta japanaca, ja se okrenem ruskim ezoteričarima:

Jernej Parnov - "Luciferov presto". iskren da budem, ne znam šta je ovo. Rahmetli Parnov je bio ne nešto posebno poznat pisac fantastike u sovjetskom savezu, a ova knjiga predstavlja zbir nekih okultističkih i ezoteričkih učenja, pri čemu se bavi svakakvim temama: od bogumila i katara, preko templara i svetog grala, astrologije, zodijaka, kabale pa do žestoke kritike njuejdža i vidovnjaka... premda parnov barata nekim manje-više poznatim stvarima (koga te teme interesuju), ovde se i dalje može naći pokoja interesantna informacija koju nisam znao, poneko učenje i zapažanje koje nigde drugde nisam video da se spominju. mada, opet, sve je prilično haotično nabacano, pa mi nije baš najjasnije ka kojoj to poenti parnov ide, možda se to do kraja razreši, videćemo. a i prevod izvesnog mirka đorđevića je blago rečeno katastrofalan

1Q84 je i meni bio odličan na početku, da bih treću knjigu bukvalno na silu pročitao.
Zapravo mi se ni jedan njegov roman nije svideo toliko da bih mogao nekome da ga preporučim.

Sent from my Le X626 using Tapatalk

e, vidiš, ja do treće knjige nisam stigao, bio sam tu negde na poal druge kada sam prekinut, al sve do tada mi je delovalo odlično, i baš me je interesovalo. moguće da se prosto murakami izduva negde na pola. je l si čitao bezbojnog cukura?

Jok. Zemlja čuda i smak sveta, 1Q84, Kafka na obali mora, i odustao, nije to za mene.

Sent from my Le X626 using Tapatalk

da, da, videću i ja kako se ovo završi, pa možda odlučim da li da nastavljam sa njegovim opusom