Može li biti gluplji?

[Agota]

Lik jede Bhut Jolokia papriku

[Usul]

Ma pocetnik. Evo kako to rade profesionalci:

Gordon Ramsay's Great Escape - Bhut Jolokia

[Agota]

stigao nam je   na firmu mejl mladog doktora

u dogovoru sa mojom mamom prilazem cv

koma, ceo dan se smejemo 

[Berserker]

pa gde je taj CV?

[mac]

Na sigurnom.

[pokojni Steva]

Nema tu "na sigurnom", neg zatamni šta se mora pa da širimo dalje 

[mac]

CV se nalazi kovertiran u fascikli zaključanoj u stolu zazidanom u podrumu zgrade bez glavnog ulaza na adresi ██████ ███████ ██.

[Josephine]

ФОРМУЛЕ ЉУБАВИ
Дечаци и очеви


Родити се као девојчица или дечак пука је биолошка чињеница. Колико ће син, на пример, израсти у мушкарца у психолошком смислу, зависи од породице и културе у којој је одрастао. Када је друштвена улога мушкарца јасно дефинисана, као што је то случај у многим друштвима, онда дечаци гледајући у старије особе мушког пола, полако усвајају карактеристике мушке полне улоге. Тако постају мушкарци на начин дефинисан датом културом.

Главни део овог процеса је однос сина и оца (или мушкарца у улози оца). Дечак који воли свог оца жели да једног дана буде као он. И зато је за дечака отац узор, онај-у-кога-се-гледа, са којим се поистовећује, од кога преузима ,,мушке" особине и понашање.

А када је отац одсутан или премало присутан, овај процес је поремећен. Често су дечаци премало изложени мушким узорима, а превише женским. Последица је ,,феминизација" савременог западног друштва.

Главни проблем је недовољан контакт синова и очева, и то не оних разведених. Истраживања показују да је савремени отац све више одсутан од куће, да одлази рано, враћа се касно, тако да је током радног дана у контакту са дететом у просеку мање од једног сата. Недовољно да би син ,,упио" довољно материјала – да би ,,снимио" оца и његовереакцијеу различитим ситуацијама.

Да би се дечак могао поистоветити са оцем, између њих не би требало да буде сувише велика разлика у годинама. Дечаку од четири или пет година тешко је да се поистовети са својим оцем који је закорачио у пету деценију. Таквом дечаку ће недостајати снимци оца и његових реакција када је био млађи. А управо таквих очева је данас све више.

Многе тате се данас понашају као маме – мушке маме. Фрагментација полних улога се одражава и на из њих изведеним улогама маме и тате. Све је више тата који нуде само љубав, и мама које су присиљене да преузму традиционално мушко дисциплиновање детета. Када тата само воли, а мама је та која васпитава, дете има мушку маму и женског тату.

Процес идентификације се најбоље одвија у породицама са више деце, синова. Тада се млађи угледа на старијег, а овај на још старијег, који се, опет, угледа на оца. У породицама са једним дететом, каквих је све више, таква могућност не постоји.

Дечацима не иде у прилог ни недостатак мушких узора међу рођацима. Увек присутне деке су престаре. Ујаци, стричеви и браћа која нису рођена, често су дистанцирани и помало одрођени, заокупљени својим животом.

С друге стране, мали дечак је у интензивном контакту са мајком, баком, тетком... До пубертета углавном је окружен женским ликовима: вртић, школа...

И зато очеви, будите мушкарци, маните се приче о геј паради, ухватите своје синове за руке и поведите их у свет да им га покажете.

Сабране колумне из ,,Политике" ,,Психополис" је објавио у књизи ,,Уловити љубав"

Зоран Миливојевић
објављено: 14.01.2012

[Джон Рейнольдс]

 

A oво је на овој теми зато што...

[Josephine]

Zato što je glup, logično. I opasan jer je popularan.

"Feminizacija društva"????

"Manite se gej parade"?

Многе тате се данас понашају као маме – мушке маме. Фрагментација полних улога се одражава и на из њих изведеним улогама маме и тате. Све је више тата који нуде само љубав, и мама које су присиљене да преузму традиционално мушко дисциплиновање детета. Када тата само воли, а мама је та која васпитава, дете има мушку маму и женског тату.

Potrebno ti je više od ovog pasusa?

[Джон Рейнольдс]

Мда... По обичају стављаш некакве своје магловите ставове изнад написаног и онда је то теби глупо, а заправо већина ставки изнесених у тексту је потпуно на месту; текст је написан простим и незахтевним језиком, па се можда може ту хватати на "глупост", али суштина је - та. Е, сад, што се ТИ не слажеш са овим или оним, то је мање-више твоја ствар.

Нпр, одличан део...

Дечацима не иде у прилог ни недостатак мушких узора међу рођацима. Увек присутне деке су престаре. Ујаци, стричеви и браћа која нису рођена, често су дистанцирани и помало одрођени, заокупљени својим животом.

С друге стране, мали дечак је у интензивном контакту са мајком, баком, тетком... До пубертета углавном је окружен женским ликовима: вртић, школа...

Ситуација из мог живота због које сам тражио да мој син добије учитеља (који је и иначе имао најбоље препоруке). С обзрим да је мој син - наравно - бриљирао на свим тестовима на упису у први разред, практично смо могли да бирамо, добили смо учитеља и избор је био прави.

[mac]

Pop-psihologija za tradicionaliste. Mada, ne mora da znači da nema tu nečega

[scallop]

Джоне, ако је то онај политички З. Миливојевић, онда заиста треба да буде на овом топику. Текст је заиста слаб, ма имао бих и тежих израза, али, да будем Лонијевски политкор.

[Father Jape]

U pravu je John, ono nije glupo, bar ne u uskom smislu.

Što se mene tiče, ono je Mein Kampf nivo.

[Josephine]

Mudri (tuđi) komentari na tekst, ja gledam Šerloka. 

"А када је отац одсутан или премало присутан, овај процес је поремећен. Често су дечаци премало изложени мушким узорима, а превише женским. Последица је ,,феминизација" савременог западног друштва."
savremenog? a kada je bilo pa drugacije? koji su to decaci odrastali medju ocevima?

"Истраживања показују да је савремени отац све више одсутан од куће, да одлази рано, враћа се касно, тако да је током радног дана у контакту са дететом у просеку мање од једног сата."
a kada su ocevi radili po 18 sati dnevno, muska deca su upijala - sta? a kada su sedeli po klubovima sa svojim klasnim pajtasima, deca su bila gde?

"Да би се дечак могао поистоветити са оцем, између њих не би требало да буде сувише велика разлика у годинама."
poznato je da su muskarci postajali ocevi sa 18 godina u vreme Romea i Julije, medjutim otkako je srednje klase ta se starosna granica kanda malo pomerila... o kojim je ocevima ovde zapravo rec?

"Када тата само воли, а мама је та која васпитава, дете има мушку маму и женског тату."
aha, evo srzi problema! ali to nema ama nikakve veze s ovim izmisljenim ocem iz prve polovine teksta!

"Процес идентификације се најбоље одвија у породицама са више деце, синова. Тада се млађи угледа на старијег, а овај на још старијег, који се, опет, угледа на оца."
u suprotnom, ako se ne daj boze, rodi cerka, ili joj daju ime Stanka, ili postane tobelija ili postane lezbejka. i sta onda, genijalni tumacu nase stvarnosti???

"С друге стране, мали дечак је у интензивном контакту са мајком, баком, тетком... До пубертета углавном је окружен женским ликовима: вртић, школа..."
isto kao malopre... + zasto je tako malo nastavnika u skolama? da se nije taj posao malo isfeminizovao zato sto je tako bedno placen?

ne mora Stanka, može i Dosta a čujem da može i Netrebala.. Nema govora o ženskoj deci, ona se tu tako smucaju. Sin/ovi su bitni

"И зато очеви, будите мушкарци, маните се приче о геј паради, ухватите своје синове за руке и поведите их у свет да им га покажете."
i, da, kraj je apsolutno maestralan! toliko je progresivnih oceva koji se bave sao gej paradom, umesto da uhvate te svoje sinove za ruke (umesto da ih - recima istog strucnjaka - malo disciplinarno potapsu po guzi - sto takodje nije bez svojih prednosti po njihove buduce seksualne fantazije...

I moj omiljeni

auuu kakav tekst... sad nam jos samo fali neki pravoslavni pop da malo zapoje, da aminuje Milivojevicev pamflet

[Josephine]

U pravu je John, ono nije glupo, bar ne u uskom smislu.

Ja i ne mislim na "uski" smisao... Eh, kada bih postovala uske gluposti, koliko bi ih bilo... 

[Джон Рейнольдс]

Текст у суштини има једну тезу, да очеви мало времена проводе са децом и онда је то поновљено у неколико различитих форми, додато је неке квази-статистике и ето текста. Као што рекох, може се глупим звати само како је текст написан, али суштина је на месту, та основна теза - деца, ајде синови... имају мало мушких узора и то у значајној мери попуњавају бабе, тетке, васпитачице и учитељице.

Ови "коментари" које је Д. - која сама нема ни знања ни искуства да на ову тему ишта каже - су још глупљи од самог текста и они су савршени за топик. Полемисати о нечему празном може само неко глуп. Не би ме изненадило да је дотична женско, додуше, постоји тај ситан вез... Или, добро, феминизирани мушкарац. 

Баш сам синоћ био изложен салви чуђења и похвала кад сам на један дечији рођендан отишао с оба детета, сином од седам и ћерком од две и по. Било је као - свака част, тата. Није то први пут да људи оба пола тако реагују (углавном жене, сад кад боље размислим) и да сам ја писао текст више бих нагласио то, колико због дистанцираности очеви просто не умеју с децом. Наравно, кад жена дође с двоје деце, то је нормално и нико не примећује. И још наравније, ја кад кренем, то је обично мањкаво, заборавим да понесем резервну пелену, влажне марамице и/или воду. Ето, баш синоћ нисам понео ништа, једва сам се сетио чарапица за ову малу кад уђе у играоницу. Али, боже мој, жена звоца, али ми се увек  снађемо некако. 

[Josephine]

O, kakav si smarač. Pa ne mogu 24/7 da budem na forumu i spremno odgovaram na "masovke".    Rekoh da gledam seriju...

Komentari su odlični, postavila ih je grupa mojih poznanica, što ne bi bile da ih, negde, ne gotovim i da se u mnogim stvarima ne slažem sa njima.

Glupost teksta i autora očito leže u činjenici da se ograničio na "savremeno zapadno društvo", a istoriju ne uzima u obzir.

Tekst je maliciozan i mizogin. Isto bi mogao da kaže i za devojčice, ali ne kaže.

A evo ti i autentično mog komentara: ako su žene preuzele mušku ulogu, nisu li, po njegovoj "logici" i devojčice ugrožene?

[Father Jape]

Текст у суштини има једну тезу, да очеви мало времена проводе са децом

Da, ali ako je to danas drugačije nego 'nekad', onda može da bude drugačije samo utoliko što danas provode malo više nego ranije.

Elem, čitajući tvoj post, onako nevezano za gornji tekst, ja i D. bismo se verovatno složili s tobom, i zaključili kako i treba više muževa da obavlja uloge u braku odnosno podizanju dece koje se tradicionalno, a bezrazložno vezuju za ženski rod.

EDIT: Upade D.

[Josephine]

Elem, čitajući tvoj post, onako nevezano za gornji tekst, ja i D. bismo se verovatno složili s tobom, i zaključili kako i treba više muževa da obavlja uloge u braku odnosno podizanju dece koje se tradicionalno, a bezrazložno vezuju za ženski rod.

Istina. 

[mac]

A evo ti i autentično mog komentara: ako su žene preuzele mušku ulogu, nisu li, po njegovoj "logici" i devojčice ugrožene?

Pa, ne. Žene se nisu odrekle uloge majke, nego sad imaju dve uloge. Vrlo nezahvalna pozicija za žene, a to je jednako krivica i muškaraca i žena. Sistem nas je sve poremetio.

EDIT: kasno skapirao. Pričaš o tome kako i devojčicama nedostaje otac. Možda i nedostaje, ali devojčice se ne ugledaju na oca da bi postale kao on. To rade samo dečaci.

[Josephine]

Dve uloge? Kako je to moguće (fizički i psihološki)?

[mac]

Imaš dve vrste ljubavi. Jedna te čini sigurnim i voljenim, i to je naša osnova, a druga te tera da se razvijaš i to je naš cilj. Obično od majke dobijamo prvu, a od oca drugu vrstu (obično, nemoj sad da se kačiš na generalizaciju). Kad otac padne na svom zadatku onda majka mora da nas usmerava i uči životu.

[Josephine]

Auh. Kakva predrasuda. 

[Father Jape]

 

[Josephine]

EDIT: kasno skapirao. Pričaš o tome kako i devojčicama nedostaje otac. Možda i nedostaje, ali devojčice se ne ugledaju na oca da bi postale kao on. To rade samo dečaci.

Ne, pričam o tome da devojčicama nedostaju oba roditelja, u Milivojevićevom slučaju (otac odsutan, majka se transformiše u roditelja sinu). Zamisli tu uvrnutost? 


U implikacijama teksta leži sva autorova glupost.

[Loni]

Imaš dve vrste ljubavi. Jedna te čini sigurnim i voljenim, i to je naša osnova, a druga te tera da se razvijaš i to je naš cilj. Obično od majke dobijamo prvu, a od oca drugu vrstu (obično, nemoj sad da se kačiš na generalizaciju). Kad otac padne na svom zadatku onda majka mora da nas usmerava i uči životu.

Ovo važi za dečake ili za oba pola?

     Inače u SSSR-u, po završetku perioda u kome su škole za dečake i devojčice biel separatne, mnogi očevi dečaka bunili su se ako bi im sinu zapala učiteljica, a ne učitelj. Nije bio problem što će odeljenja biti mešovita, ali oni za svog sina nisu želeli feminizovan kadar je su mislili da učiteljica ne može dečaku dati formulu koja bi njemu bila korisna za ulaz u život.
     Ona ga neće naučiti da se izbori sa nedaćama i dušmanima na muški način, a učitelj hoće.

     Ne znam šta da mislim o tome. Možda su bili i u pravu. Učiteljice kao i majka savetovaće dečaka da tuži onog ko ga začikava,
a učitelj će ga verovatnije savetovati da nauči da se suprotstavi ili da oformi veću grupu što je možda dečaku i korisnije.

[Josephine]

Da citiram Đapeta:

[mac]

Auh. Kakva predrasuda. 

Da, predrasuda, ali pitanje je koliko je utemeljena, a ne da li je predrasuda. Napravi istraživanje, pa opovrgni tezu da majke vole majčinski, a očevi očinski.

Ne, pričam o tome da devojčicama nedostaju oba roditelja, u Milivojevićevom slučaju (otac odsutan, majka se transformiše u roditelja sinu). Zamisli tu uvrnutost? 

Osećam ovde nekakvo izbegavanje teme. Ad hominem, i ostale tričarije.

[Josephine]

Ali, ne, ne, mac... Nije napad na tvoj ad hominem.  Na autorov je, jasno.

Ne znam ti ja šta to znači "majčinski" i "očinski"... Kod mene postoji samo "roditeljski".

[Джон Рейнольдс]

Ха! Жене су коментарисале. Види се. Још се и организујете да смарате по нету? Ево засврбеше ме прсти да развијем то сазнање у причу зашто, како... али нећу.

Мени сад није јасно у чему је проблем. Како је било раније? У суштини, како па можемо знати како је било раније, баш данас прочитах чудан текст о томе да су неки људи анализирали инвентаре сиротишта у Енглеској и на основу тога закључили да се деца нису толико лоше хранила као што је то приказао Дикенс у "Оливеру Твисту". Али да не идем много у дигресију, бар што се Запада тиче, однос оца према породици је био приказиван као пожељан у смислу да се иде на излете, заједничке спортске активности... играње бејзбола заједно је филмски клише. Како је то заиста било на терену, ми не можемо да знамо. Али оно што знам из личног искуства јесте да је мој отац имао више времена и за мене и за мог брата. Ја, ето, немам, али мојих неколико заната могу да радим од куће па сам бар физички присутан. Много мојих пријатеља нема ту привилегију, нарочито они који морају пословно да путују и онда у целу причу улази највеће зло - бабе и тетке (нарочито оне које немају децу, па се играју мајке). Очеви онда своје неприсуство компензују куповинама и о томе сам већ писао. Највећи слабићи и плачипичке дечаци, односно најразмаженије и најхистеричније девојчице потичу из такве поставке - отац, а често и оба родитеља углавном нису ту; из вртића их узимају бабе; родитељи се појаве евентуално увече, кад дете које не може да заспи јер га је баба накљукала слаткишима, али има спреман списак нових играчака које треба купити иако је јасно да се с њима играти неће.

А ко би да се исцима да деци испуни живот нечим кориснијим? Ха-ха. Донт гет ми стартед. Ја сам на своју децу веома поносан не зато што су моји, већ зато што и овако мали имају шта да покажу. Син је с годину и по дана (сам!) научио слова и потом се стварно изузетно развијао; већ има основа да чак добије статус детета с посебним потребама, али надареног, међутим пошто имамо добру комуникацију с учитељем, можда нећемо морати то да радимо званично јер такав статус практично значи да би учитељ морао бити натеран да му прави посебан програм, а овај га већ види на математичким такмичењима (што му некако најбоље иде), па ради и без тога. Што је важно, не да није смотан, већ му је капуера клуб обезбедио и додатне тренинге с одраслима где је он ем најмађи ем најмањи. Није му лако, али гурај се, клињо. И, да... Прошле године је у школи енглеског био међу три најбоља ученика у целој српској "Хелен Дорон" франшизи. Делио је прво место, имао је укупан учинак од 98%. Ово полугодиште је завршио са 100%, у апсолутном скору, не само на тестовима. Ћерка пак није одмах показала неки ванредни таленат, али смо је зато уписали још на бебећи енглески и расте скоро па двојезична, с њом је могуће разговарати и на српском али и на дечијем енглеском. Једно време је било смешно слушати како говори неким чудним хибридним језиком, мислим да је из оба језика бирала речи које су јој лакше ишле - типа "читам бук". Још је мала, али има брата као узора и - што за друго дете није неуобичајено - сналази се и бори. Немамо намеру да је на силу гурамо не би ли парирала брату јер они и нису и не треба да буду супарници.

Занесох се, али не желим неки дечји труд да заборавим. Дечји труд, кажем, јер ни на шта нису приморани и све што су постигли и постижу раде уз игру. Уместо да блену у игрице и телевизију, уче играјући се. Све то кошта, али јебига, демократура бато. Него да се вратим на текст. Стално се спомињу узори и то је одлична ствар. Ако се у кући гледају филмови (гледају, не блене у филмове), читају књиге (какве год, али чита се, посећују се Сајам и књижаре породично, за поклоне другарима увек књиге, никад играчке), ако се родитељи можда некад и око нечега посвађају, али се не бију, ако постоји свест о раду и о томе да новац стиже радом а не испада сам из новчаника... то су ти узори и то је аутор невешто  покушао да изнесе. И то је та суштина због које написах оволики пост и изнесох породичне приче јер су сви у кући захркали, а мени се не да да наставим гледање Mercenariesa.

А оне форе "још само фали православни поп"... Бах. Мени само један поп пада на памет, онај који јариће крсти. И да не бих себи личио на таквог, односно највероватније такву, оволико од мене засад.

[Josephine]

Жене су коментарисале. Види се. Још се и организујете да смарате по нету?

A što bi se samo muškarci organizovali da smaraju po netu? 

[Loni]

Ja mislim Mac da toga nema.

Šta je ljubav? Zalivanje energijom.

Kao što je biljci svejedno ko će da ga zalije, bitno je da bude zalivena
tako je i detetu isto kad ga ljubavlju zaliva otac ili majka.

Putokazi su različiti. Otac će verovatno bolji savet da da sinu, majka ćerci,
ali putokazi i smernice već nisu ljubav u užem smislu reči.

Meni je keva davala tako patetične savete o tome šta kad kad treba da kažem da bi izazvao simpatiju
da to nijednom jedinom muškom stvoru ne bi stajalo. Ženske formule za muškarce ne važe.

[Josephine]

@Rejnolds

Vidi, dušo, sve je to lepo, drago mi je zbog tvog sina, ali ti nemaš nikakav argument osim ličnog primera. I komunikacija ti se u poslednje vreme i svodi vikanje "glupačo" i davanje ličnih primera, bez nekog dubljeg razvijanja teme.

Ono o babama i tetkama je toliko neargumentovano i mizogino, da ću ostaviti po strani da ne bih i ja krstila jariće. 

Tekst koji govori samo o "muškom" uzoru i osuđuje "feminizaciju" društva, nije ozbiljan ni pametan tekst. Pre svega jer nije definisao roditeljske uloge. Šta je "muška uloga" u porodici? Šta je "ženska"?


Jasno je da i tebi i Milivojeviću smetaju babe i tetke, ali obratite se svojim, umesto da pljujete tuđe. Ovo drugo je prosto ženomrzački.

[Джон Рейнольдс]

Као што сам рекао, Д, ти немаш ни знања ни искуства да причаш о овоме. А управо то намећеш мени. Да, могу да наводим лични пример зато што га имам, зато што посматрам околину и из тога извлачим закључке. Узорак је мали, да. Али - пази сад - ти немаш ни то. Само наклапања.

О томе зашто су бабе и тетке лоше по васпитање детета могу надугачко да пишем, не само на основу личног примера, него и онога што у околини видим. Ти немаш ни то. Само накалања. Мизогино, како да не. О каквом "дубљем развијању теме" с тобом, леба ти? На основу чега је твоје мишљење на ову тему релевантно, свега ти?

[Josephine]

Ali otkud ti ideja da nemam neposrednog iskustva? Otkad to moram da imam decu da bih posmatrala okolinu, svoje sestriće, decu prijatelja i slično?

Vidim, gori da ti sklizne sa usana, pa nazovi me opet glupačom, istresi se, pa da nastavimo normalnu konverzaciju.

Naravno da je ženomrzački. Distanciraj se od rečenice sa babama i tetkama i pročitaj je opet. Meni zvuči strašno nefer, u najmanju ruku. A takav je i MIlivojevićev tekst.


Sa druge strane, ZM je skapirao šta pali mase, pa produkuje gluposti koje se prodaju. Najgore je što mu ljudi veruju. 

[scallop]

Zar Radionica nije važnija? Nemoj posle da se pitamo ko je koga jurio po forumu.

[Josephine]

Demotivisao me propao post.  Vratiću se u neko vreme...

[Джон Рейнольдс]

Нема шта мени да гори да склизне с усана, ти си то што јеси и непрестано доказујеш.

Бабе и тетке, уколико се превише баве децом, нису добре зато што су склоне да се "играју мајки". А немају непосредну одговорност, јер ће се свим последицама свог уплива бавити родитељи. Он може бити добар, али и не мора; ја као одговоран родитељ у ту врсту хазарда нећу да улазим. Ако свако отприлике зна своје место и не гура се на место другог, онда постоји какав-такав склад; ако су нечији прохтеви већи или другачији, а људи су склони да децу посматрају и као играчке, ту склада нема и дете није сигурно ко се ту за шта пита, ко одлучује, а што је најважније - од малена учи да манипулише јер зна да код једних нешто пролази, а код других не. То је та највећа замка, а гледам родитеље спремне да због неке своје "слободе" (пази та реч, слобода... од чега слобода, од обавеза, од деце коју су сами створили) препуштају знатан део обавеза другима, те и губе контакт са својом децом, а васпитавањем им се баве други. Толико о томе. Деца нису играчке.

[Josephine]

Koliko sam glupa vidi se u mojoj sposobnosti da ti izvučem ovakve tvrdnje. Neka stoje. Iako nemaju veze sa Milivojevićevim tekstom. 

[Джон Рейнольдс]

Ја све нешто од такве експерткиње, да не кажем стручњакиње, очекујем дубинску анализу, а оно све сув хаику. 

[Josephine]

Nikada nisam tvrdila da sam stručna.


Ja haiku, ti turbo folk, jebote.

[dunja]

O, Dzone, kako si samo u pravu!!!! 100%
Sve sto sam videla i iskusila to potvrdjuje.

[Josephine]

O, Dzone, kako si samo u pravu!!!! 100%
Sve sto sam videla i iskusila to potvrdjuje.

To verovatno znači da ćeš jednog dana biti predstavnica "najvećeg zla" - baba ili tetka (po mogućstvu bez dece, ali sa pretenzijom da tuđoj deci glumiš majku).

[dunja]

Naravno da ne znaci to, i Dzon tako nesto(da su babe i tetke najvece zlo), zapravo,uopste nije rekao. Zaista nije D.

Moje iskustvo i sve sto oko sebe mogu da sagledam je na strani Dzonove price, teorija je jedno, a stvaran svet oko nas drugo. Sasvim drugo.

[tomat]

Као што сам рекао, Д, ти немаш ни знања ни искуства да причаш о овоме. А управо то намећеш мени. Да, могу да наводим лични пример зато што га имам, зато што посматрам околину и из тога извлачим закључке. Узорак је мали, да. Али - пази сад - ти немаш ни то. Само наклапања.

О томе зашто су бабе и тетке лоше по васпитање детета могу надугачко да пишем, не само на основу личног примера, него и онога што у околини видим. Ти немаш ни то. Само накалања. Мизогино, како да не. О каквом "дубљем развијању теме" с тобом, леба ти? На основу чега је твоје мишљење на ову тему релевантно, свега ти?

ja lični primer ne mogu da navedem obzirom da svoju decu još uvek nemam, ali sam privatno i na poslu okružen roditeljima čija su deca otprilike vršnjaci tvoje dece, i nisam siguran da mogu da izvučem zaključak blizak tvome. imam čak suprotne primere, da su deca čiji su roditelji (fizički) prisutniji kod kuće češće završe kao, da citiram tebe, "plačipičke" i "histerici". imam situaciju iz vrlo bliskog okruženja gde oba roditelja (a muški roditelj i značajnije) zbog prirode posla ne provode onoliko vremena sa decom koliko bi želeli, i gde decu iz škole i vrtića kupi žena koja im nije rod (mada je vole kao najrođeniju, iako ih kupi po službenoj dužnosti i često prekraćuje vreme dok se roditelji ne vrate sa posla), pa im to nije smetalo da obojica (muška deca su u pitanju) budu uspešni matematičari, talentovani za engleski, imaju neznamkoji pojas u tekvondou, budu lepo vaspitani i slično. i to nije jedini primer. naravno, postoje primeri koji idu u drugu krajnost, gde su deca razmažena i histerična, a roditelji provode mnogo više vremena sa njima od nekog proseka. dakle, mislim da je kvalitet vremena provedenog sa detetom značajniji od kvantiteta.

složio bih se sa tvojim zaključkom da gornji tekst ima tezu da očevi treba da posvećuju više vremena svojoj deci, ali je ta teza zatrpana gomilom po meni nesuvislih stavova da vrlo lako ispada iz vidokruga.

[Josephine]

Naravno da ne znaci to, i Dzon tako nesto(da su babe i tetke najvece zlo), zapravo,uopste nije rekao. Zaista nije D.

и онда у целу причу улази највеће зло - бабе и тетке (нарочито оне које немају децу, па се играју мајке).

Izgleda da ti je sudbina zle baba-tetke zagarantovana. 

[Джон Рейнольдс]

Дуња, само да предупредим цитирање... Јесам написао "највеће зло", али то је... бем ли га... стилска фигура.  Има и горих зала (наравно, да не набрајам), као што и дозвољавам могућност да ствари могу бити другачије, што је по мом искуству веома ретко.

едит: нисам стигао да предупредим

едит 2: После се Д. пита што је називам глупачом. Да, дрога, тешке болести, алкохолизам, силеџијство... јесу веће зло.  Признајем. Зајебо сам се. 

[Josephine]

едит: нисам стигао да предупредим

Naravno da nisi. 

[Josephine]

едит 2: После се Д. пита што је називам глупачом.

D. se uopšte ne pita zašto je zoveš glupačom. D. ti prijateljski poručuje da to što je nazivaš glupačom šteti samo tebi.