Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[Mme Chauchat]

Da. Ne.

Onda je Volterov Mikromegas, ne vidim šta bi drugo moglo da bude. (Ako nije, idem da nađem neku štranjgu i da se besim, da ne bude da je Scallop omašio sa prognozom.)

[scallop]

Nemoooj, Jevtropijevićka! Ovo je samo glupa igra sa pogađanjem citata. Mića je surov prema svima koji nisu konji, pa je normalno da se ovako ophodi.

[Mica Milovanovic]

Naravno. Odmah si bila blizu sa prosvetiteljima. I nisam surov, već nemam kod sebe knjigu, pa mogu samo da dajem hintove...

[Mme Chauchat]

E dobro, sad mi je lakše.
Sada je red za nešto lako-prelako, ali u malko neobičnoj varijanti:

Беше омарно вече у Вучајском хумљу, упра седам сати, кад се вук парац пробудио од дањег починка, почешао се, зевнуо и протегао једну за другом шапе, да истера из њих сан. Вучица лежала поклопивши великом, суром њушком четверо штенади, који се батргали и цвилели, а месечина обасјала зјало јазбине, у којој пребиваше ова вучја породица. ,,А—рх!" рече вук. ,,Време је опет лову," и да скокне низа страну — кад малена сенка метласта репа мину преко прага и скамукну : ,,Добра срећа, вучја поглавице ! Срећице се наносила племенита деца ваша, срећице и јаких белих зуба, те гладнога сиротана никад не заборавила!"
To  беше   шакал   Чанколиз,   а вуци   у   Индији презиру   Чанколиза,   јер   он   куд   ходи   злотвори, носи гласине, и ждере труље и траље са сеоских буништа. Али га се и прибојавају, јер Чанколиз више но ико у гори хоће да побесни, па онда заборави да се икад икога бојао, већ јури гором и гризе што стигне. Тигар главом бега и склања се, кад мали Чанколиз побесни, јер бесноћа је најгора беда што може да снађе дивље створење. Ми то зовемо бесноћа, а они кажу јурија, што онда јуре.

[scallop]

Neko je na forumu komentarisao ovaj stari prevod, a mislim da sam ga i ja prelistavao dok sam bacao knjige, mahnito kao što Čankoliz grize.

[Perin]

Auh....Da nije Kipling?

[Mme Chauchat]

Naravno.

Scallope, zar nije strava prevod? Nastasijevićevski. Evo još malo:

Дубоко зарежа и сложи у глас неколицина, a млад вук четвртак привати и добаци Вујадину Моријино питање : ,,Шта ћe слободарима човеково младо?" Е — закон горски каже, ако је спор да се прими у руљу које младо, мора за њ да даду глас два члана руље, који му нису отац и мајка.
,,Ко гласа за ово младо?" викну Вујадин. ,,Слободари, ко даје глас?" Нико ни мукајет, и вучица мајка спреми се на искољ, ако буде покоља.
Онда једини извањац који има речи на зборишту — Блента, поспани, риђи медо, који учи вучју штенад горски закон, стари Блента који сербез ходи куд га воља, јер он једе само мед, орахе и корење, диже се на своје стражње ноге и замумла :
,,Човечић — младо од човека? Ја дајем глас за младо од човека. Нема опасности од човечића. Ја нисам говорник, али што кажем то је истина. Нека ходи с руљом, примите га као и остале. Ја ћу га ђакати."
,,Још један глас требамо," рече Вујадин. ,,Блента се изјавио, а он је учитељ младим вучићима. Ко ћe још с Блентом ?"
Црна сенка паде насред круга — Љутица, црни пантер, црн као гар, само пантерске белеге у неком светлу преливају се као квашена свила. Свак је знао Љутицу, и нико није марио да му прелази пута, јер он беше лукав као Чанколиз, срчан као дивљи биво, а кидисав као рањен слон. Али глас његов — као дивљи мед кад капка с дрвета, а длака — мекша од паперја.
,,Вујадине и ви слободари," заврча. ,,Ја немам речи на вашем дивану, али закон горски каже, ако има сумње, а нема основа за усмрћење младог — може да се искупи то младо за неку цену. А закон не каже ко може, а ко не може да плати искуп. Је ли тако?"

[Perin]

I-ja-o-o-oj! O pogledajte me, ja umirem. Mećava u dvorištu peva mi opelo, a ja zavijam zajedno sa njom. Ona bitanga s kapom, kuvar u menzi za redovnu ishranu službenika Centralnog saveza narodne privrede polio me vrelom vodom i opekao mi levi kuk. Kakav skot, a ovamo - proleter. Gospode bože, kako boli! Vrela voda doprla do srži. Ja sad zavijam, zavijam, a zar to pomaže?

Pisac iz Kijeva....

[scallop]

Scallope, zar nije strava prevod? Nastasijevićevski.

Ti stari prevodi su, zapravo, prepevi. Skoro sam razgovarao sa Saletom Markovićem o prevodima pesama u romanima. I on smatra da je prepev vrh. Zato sam bio drmnut kad si moj prepev Pauersa spustila ispod Raosa. A, toliko sam se maltretirao da ne propustim ništa. Ni tačnost, ni poetiku, ni rimu, ni metriku. Ako se Pauers toliko maltretirao da stvori Ešblisa, mogao sam i ja da se napnem da to dobro prevedem. I, jesam.


A, ovo Perinovo mi vonja na Zamjatina, ali me beskrajno mrzi da kopam.

[Perin]

Nije Zamjatin.

[Mme Chauchat]

   Ah, avaj. Šta mogu, prvo čitanje tj. prvi prepev mi se obično jače ureže i sve drugo merim prema njemu.

Nije Zamjatin, ali neću da kvarim igru, nek pogađa neko drugi/treći.
EDIT: stiže Perin.

[scallop]

A, što si uzeo moje mesto, kad sa pogodio?


TT: Raosov je nedosledan i ličan, a moj je pošteno tačan.

[sandjama]

bulgakov, "psece srce".

[Perin]

Jes'. Šibaj dalje.

[sandjama]

Ono sto je Strajin zamislio, resio je do kraja da ostvari: da vidi pariske znamenitosti i da dozivi ono sto bi bilo za njega zanimljivo. Za ovo kratko vreme koje je proveo u gradu sunca bio je vise nego zadovoljan. Rezultati su bili dobri.
Ovog dana resio je da se posveti razgledanju umetnickih izlozbi i galerija. Uputio se stoga prema Monmartru, jer je znao da se tamo okupljaju slikari i da moze cak i da kupi koju jevtinu sliku. Tako razmislajuci dosao je do Monmartra. Posmatrao je slikare kako slikaju i divio im se. Mnogi slikaju portrete prolazika i to na brzinu, a neki prodaju vec naslikana platna.

[Perin]

Daj neki hint

[sandjama]

uh, ako dam hint ima odma' da pogodite. ajmo ovako: u pitanju je jedan renesansni covek sa ovih prostora, a permutovanjem dva slova u njegovom nadimku dobija se prezime jednog velikog coveka renesanse.

[Mme Chauchat]

Hint ti je krajnje štur, moram da kažem. Meni je kvalitet pisanja upućivao na Radomira Belaćevića ("Mnogi slikaju portrete prolaznika i to na brzinu, a neki prodaju vec naslikana platna", preslatko), sudeći po naslovu - Starca u Parizu, ali nije mi poznato da je čovek imao nekakav nadimak pa verovatno nije on. A po tome kako sam se juče ubrljala, verovatno je Andrić ili Krleža 

[sandjama]

jeste bre ! radomir belacevic - rabel, a cak si i knjigu pogodila - "starac u parizu". 

[Mme Chauchat]

Rabel? Lele.

Jesu li svud tako ćutljivi očevi? Nijedan se još nije vratio od kuće vedar i ublažen. Svi dolaze razjareni i govore o ubivstvu. Sinoć sam morao da se izjavim o duhu, koji vlada kod divizije. Javio sam: ne narodnost već katastrofa porodice; za godinu dana revolucija. Svi se prepadoše i rekoše da sam lud. A ja bih se radovao da kolju. Neka kolju.

[sandjama]

hehe "jesen i zivot bez smisla". znam sta je, al' 'ajd' neko drugi

[дејан]

знам и ја али то је само зато што зна гугл!

[Mme Chauchat]

Žalim slučaj. Ko se javio, postavlja. Ali daj sad nešto malo narodskije, da ne bi opet zapelo.
Za svaki slučaj, da obznanim: Dnevnik o Čarnojeviću.

[sandjama]

mislim, u nepravednoj sam prednosti posto sam imao srpsku knjizevnost 20. veka na faksu (jedna od retkih predavanja koje sam redovno pohadjao). predajem stafetlu dekiju, posto me zanima sta ce on da turi (znajuci ga, verovatno, neki hard sf ).

[дејан]

ја сам јавно признао да сам нашао цитат на гуглу
а дејан ће да тури, тек кад се врати с посла кући...

[дејан]

Кад бих пред собом имао живот - ја који ћу ускоро умрети - провео бих га причајући ову причу, непрестано, хиљаду пута, да бих схватио како то да се истина указује само пред ужасом, и зашто смо морали да прођемо кроз тај пакао да бисмо до ње дошли, зашто смо морали међусобно да се уништимо да бисмо је видели, зашто смо морали да постанемо дивље звери да бисмо је добили, зашто смо морали да се распаднемо од бола да бисмо је пронашли. И зашто смо морали да умремо да бисмо били истинити. Зашто?

[дејан]

није хард сф!

[дејан]

Природа у себи поседује неко запањујуће савршенство и то је исход читавог једног скупа граница. Природа је савршена зато што није бесконачна. Ако разумете границе, разумећете и како функционише тај механизам. Све је у разумевању граница. Узмите, на пример, реке. Једна река може бити дугачка, предугачка, али не може бити бесконачна. Да би систем функционисао, треба да се заврши, да има крај. А ја проучавам колико може да буде дугачка пре него што се заврши. 864 километра. То је једна од одредница коју сам већ обрадио: Реке....

[scallop]

To je nešto iz Mićine jurisdikcije. Još da nađeš citat o konjima...

[дејан]

има неких пар коња али нису вредни спомињања.
'ајмо људи, није толико тешко.

[zakk]

imam neke crne slutnje ali odbijam da iznesem

[дејан]

изнеси и лупи њима о сто...мислим слутњама
ево пар хинтова: савремени писац, музички критичар, режисер(!) и читач уз музичку позадину.
рођен је у граду у коме се производе аутомобили, од којих неке можете видети и на београдским улицама

[дејан]

Одсео је, у овој гостионици, један човек који има смешно име и проучава где се завршава море. Ових дана док сам те чекала, причала сам му о нама и о томе како страхујем од твог доласка а у исто време желим да дођеш. Он је добар и стрпљив човек. Слушао ме је. А једног дана ми је рекао: "Пишите му". Једини начин да некога чекамо а да себе при том не повредимо, каже он, јесте да му пишемо. И ја сам ти писала. Све оно што носим у себи ставила сам у ово писмо. Он каже, човек са смешним именом, да ћеш ти разумети.

[Netochka Nezvanova]

Ajde da lupim. Okean more?

[дејан]

  јесте

[Netochka Nezvanova]

Barika sam baš davno čitala. Pomogao mi hint u vezi rodnog grada...setila sam se da je A.B. iz Torina.


Ovo će biti lako (mrzi me da kucam):


Izgubivši ove veštački stvorene tačke orijentacije, njihovi životi su postali prazni, bez usmerenosti i sudbinskih interesovanja, sve dok najzad nisu počeli da svoju dosadu utapaju u užurbanost i glumljenu korisnost, buku i uzbuđenja, varvarsko šepurenje i animalnu osećajnost. Kada su te stvari izbledele, omanule, ili im se smučile od ponavljanja, uzgajali su ironiju i gorčinu, i stali da traže krivicu u društvenom ustrojstvu. Nikako nisu mogli da shvate da su ti surovi temelji bili isto tako nestalni i protivrečni kao i bogovi njihovih predaka, i da zadovoljstvo od jednog trenutka postaje ubica u sledećem. Smirenost, trajna lepota, dolaze samo u snovima, a tu utehu je svet odbacio onoga časa kada je, obožavajući stvarnost, odbacio tajne detinjstva i nevinosti.

U pitanju je priča, naravno.

[Netochka Nezvanova]

Ne znam da li da kačim novi citat ili da sačekam Perina da ovo pogodi (izgleda da niko drugi neće da se igra...)?

[Mme Chauchat]

Kači novi.

[Netochka Nezvanova]

Pa, dobro, ako baš mora...evo:



Novi romani su mu doživeli uspeh kakav oni stari nikada nisu. Ali, pošto je znao kako mora da su prazni kad su se dopali jednom praznoglavom čoporu, on ih je spalio i prestao da piše. To su bili veoma ljupki romani u kojima se on uglađeno podsmevao snovima koje bi tek ovlaš naznačio; ali video je da im je ta lažna učenost s njegove strane u stvari potkopala svu životnost.

Posle toga je svesno stao da neguje u sebi iluzije i da se upušta u bizarnost i ekscentričnost tražeći u njima lek za banalnost.

[Perin]

Još neki hint. Domaći pisac ili strani?

[Mme Chauchat]

Da nije Francuz?

[Perin]

Meni liči na engleza ali to sam samo ja....

[Netochka Nezvanova]

Amerikanac. Veoma, veoma, poznat pisac. Žanrovski.
Ovo je jedna od tri priče u zbirci. P.S. Prvi put kada sam je čitala išla je uz roman. Perine, čitao si sigurno.


Evo još jedan citat:


Da li će se ikada vratiti, ne mogu reći. On je žudeo za zemljom snova koju je izgubio i za danima svoga detinjstva. Onda je pronašao ključ i ja odnekud verujem da je uspeo da ga na neki čudan način dobro iskoristi.
Pitaću ga kad ga vidim, jer očekujem da ću ga ubrzo sresti u izvesnom gradu iz snova u koji smo obojica nekada navraćali.

[Perin]

Saću da lupim: da nije Gibson?

[Netochka Nezvanova]

Nije, nije živ, nažalost.


Imaš hint u trećem citatu za naziv priče...

[Netochka Nezvanova]

Ove priče nema u zbirci koju je Boban izdao. 

[lilit]

srebrni kljuc?

[Netochka Nezvanova]

KONAČNO! 

[Mme Chauchat]

Ajde, Lilit!

[lilit]

Osjećao je sitost kao oslobođenje nakon uživanja u grijehu. I sada se kaje. Javlja se Savjest sa svojom svitom principa kad je apetit usnuo, zadovoljen. A što se nije javljala kad je bio budan Mesožder Veliki i urlao po svojoj praznoj ludnici? I sama je služila kod njega na dvoru kao luda za punom trpezom i pričala mu - za vrijeme bečkog odreska - o brodolomcima (koje si, zbog tvoje fabule, prisilio da povraćaju) kako se bogato hrane i otkrivaju novu vjeru svoje egzistencije: "morate, dakle, biti zdravi ako hoćete još da živite, makar neko vrijeme. Zato jedite što zdravije možete, to vas jedino još može spasiti." O, mnogo ste lukavi, Madame! Potražili biste vi i masnija mjesta u Dekameronu i slinili nad pornografskim slikama. Cinéma-Cochon za jezuite. A zatim: sine, opraštaju ti se grijesi...na duši. A na tijelu - ostaju trbusi. Grijesi i trbusi - noumeni i fenomeni, et incarnatus est appetitus gloriosus.....