Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[sandjama]

da nije miodrag bulatovic?

[Mme Chauchat]

Perine, zašto guglaš? Perine, to nije lepo, rasplakaćeš babu Jevtropijevićku!!! 

[Mme Chauchat]

Nije Bulatović!!! Ua Gugl!

[Perin]

Cant help meself I wanna know who it is! 

[sandjama]

ja se predajem.

nije bre samo gugl, radi ovde i citalacka intuicija i neko opste obrazovanje, da ga jebem (mislim, pored gugla) .

[Perin]

Naravno, ja proguglam kad ne znam, ali ne govorim šta je

[sandjama]

ja kad guglam, uglavnom ne potrefim sta je .

[Father Jape]

Andrejev je napisao ono o Judi, ali nije kao da sam ja išta od toga čitao. 

[Mme Chauchat]

Nije samo Andrejev...

[sandjama]

jao bre, sandjamo debilu !

[Mme Chauchat]

Nisi valjda i ti guglao? E sad zbilja, odlazim sa ovog topika kome sam poklonila tolike dane i noći!

[sandjama]

ja nisam kriv, mene perin podenuo .

[sandjama]

'ajde entropijevicka cepaj dalje, posto smo ionako zasrali... stvarno sam debil, a skoro sam citao o coveku, inspirisan, cini mi se, bas ovim topikom ...

btw, ne da ga nisam video na faksu, nego ni u najavi.

[Mme Chauchat]

Pa valjda će se neko setiti i bez guglanja, ima dosta hintova. Ostaviću ovako par dana. (Kako niste imali? Pa šta je sekundarna za srpsku poeziju??)

[sandjama]

eeee... to tek treba da vidim s obzirom da imam jos da grbacim do tog ispita, posto cu verovatno da ga polazem pri samom kraju (poslednji mora da mi bude jezik). mislim, nisam ti ja bas neki uzoran student . stvarno se ne secam da smo ga nesto pominjali - da ga jebem, mozda i jesmo - ta predavanja/vezbe iz xx veka su vise bile kao neka mocna, poeticna voznja kroz srpsku literaturu nego predavanja/vezbe u klasicnom smislu reci.

[Alexdelarge]

Pa valjda će se neko setiti i bez guglanja, ima dosta hintova. Ostaviću ovako par dana.

i?

[Perin]

Ne zna niko 

[Mme Chauchat]

*težak, težak uzdah*
Domaći pisac i teoretičar, izrazito sklon teškoj filozofiji. Bio sklon eksperimentisanju sa formom. Najpoznatiji po jednoj knjizi kojoj svi znaju prvu rečenicu a malo njih ju je pročitalo (nije ova citirana). Najsveobuhvatniji, najtemeljniji, ali i najidiosinkratičniji čitalac srpske poezije. Umro u najskorije vreme. Pljuju ga koliko ga i hvale. U stvari, više. Mrze ga pogotovu malograđani, da ne kažem palančani.

[Ygg]

"Tu sam, još uvek sam tu, a krajnje je vreme da odem u pivsku flašu." 

Radomir Konstantinović! Dekartova smrt, pretpostavljam, mada nisam čitao. Ali čitao sam dobar dio njegovog opusa (Ahasfer, Pentagram, Izlazak, Čisti i prljavi...).

[Mme Chauchat]

Ygg, čoveče, gde si dosad? Jeste, Dekartova smrt.

[Ygg]

U tome i jeste svo zlo! U rečima! Svi u sebi nosimo čitav jedan univerzum; svako svoj! Pa kako da se razumemo, gospodine, kad ja u reči koje izgovaram ugrađujem smisao i vrednost onoga što nosim u sebi; dok onaj ko ih sluša, neizbežno ih doživljava u skladu sa smislom i vrednošću koji vladaju u univerzumu koji on nosi u sebi? Mislimo da se razumemo; a nikada se nećemo razumeti!

[Ygg]

U tome i jeste moja tragedija, gospodine: što sam svestan da svako od nas - vidite - veruje da je "jedan", ali to nije tačno: u nama je čitavo "mnoštvo", gospodine, "mnoštvo", shodno svim načinima postojanja koji su u nama: ovakav si s ovim, onakav s onim - sasvim drugačiji! I uz to se još obmanjujemo da smo uvek isti sa svima, i da se taj "jedan isti", koji verujemo da jesmo, ispoljava u svakom našem činu. E, pa, to nije istina! Nije istina! Toga postajemo svesni kada u nekom od naših postupaka, kakvim nesrećnim slučajem, ostanemo iznenada zatečeni i zarobljeni: primećujemo, hoću reči, da nismo svim svojim bićem u tom činu, i da bi stoga bila užasna nepravda prosuđivati o nama samo na osnovu toga, držati nas zarobljene, prikovane za stub srama, čitavog života, kao da je on ceo sabran u tom jednom činu! Da li sada shvatate podlost ove devojke? Zatekla me je na jednom mestu, u jednom činu, tamo i onako kako nije smela da me zatekne, onakvog kakav ja nisam smeo da budem za nju; i želi da me ovekoveči u toj ulozi, koju ja nisam mogao da zamislim da bih ikada mogao igrati pred njom, u jednom prolaznom i sramotnom trenutku mog života! To je ono, gospodine, što ja prevashodno osećam. I videćete da u tome leži istinska vrednost ove tragedije. Ali, tu su takođe i drame ostalih!...

[Ygg]

Otac. Pa evo, vidite, gospodine, kod mene je radio jedan ubog čovek, moj sekretar, veoma odan, koji se sa njom u svemu slagao,

pokazuje na Majku

bez ikakvih premisli - važno je istaći - beše čestit, skroman poput nje, oboje nesposobni čak i da zamisle zlo, a kamoli da ga počine!

Pastorka. Zamislio ga je on, međutim, umesto njih - i počinio ga!

Otac. Nije istina! Ja sam želeo da im učinim dobro - a takođe i sebi, priznajem! Gospodine, došlo je dotle da nisam mogao da izgovorim nijednu reč ni jednom niti drugom, a da oni istog časa ne razmene saučesnički pogled; da jedno od njih ne potraži oči onog drugog kako bi se posavetovali na koji način da prime tu moju reč, kako me ne bi razljutili. I to je već bilo dovoljno, razumećete, da me obuzme bes, da zapadnem u stanje nepodnošljivog očajanja!

Direktor. A što ga niste najurili, oprostite, tog vašeg sekretara?

Otac. Dobro pitanje! To sam i učinio, gospodine! Ali onda sam morao da gledam ovu jadnu ženu kako tumara po kući izgubljena, kao jedna od onih životinja bez gospodara koje uzimamo sebi iz milosrđa.

Majka. Eh, nije ni čudo!

Otac (odmah, okrenuvši se njoj, kao da želi da je preduhitri). Zbog sina, je li?

[Mme Chauchat]

Ovaj treći citat mi je odao stvar, ali šta da radim kad sam ja i prethodan zadatak postavljala? Da ostavimo kviz da se malo odmori?

[scallop]

Slabije pogađaš autore na radionici. 

[Ygg]

Ovaj treći citat mi je odao stvar, ali šta da radim kad sam ja i prethodan zadatak postavljala? Da ostavimo kviz da se malo odmori?

Ma jok! Pogađaj i postavljaj dalje!

[Mme Chauchat]

E dobro. Pirandelo, Šest lica traži pisca.

Sad samo da nađem nešto za postavljanje.

[angel011]

E dobro. Pirandelo, Šest lica traži pisca.

A bilo mi je poznato još od prvog citata. 

[Mme Chauchat]

Ali taj gentleman nije nikad ništa molio. On ne putuje, već samo opisuje krug. On je čvrsto tijelo, koje se giba po putanji oko zemaljske kugle, prema zakonima razborite mehanike. U tom trenutku baš je računao koliko je prošlo sati poslije odlaska iz Londona, i zacijelo bi od zadovoljstva protrljao ruke, kad bi mu narav dopustila da učini takav suvišni pokret.

Ako do sutra niko ne pogodi nešto ovako očigledno, postaviću odlomak sa imenom, pa čik da vidim ko će da gugla.

[Irena Adler]

Put oko sveta za 80 dana?

[Mme Chauchat]

da, da.

[Father Jape]

Uf, sećam se kako mi je kao klincu smetao taj hrvatski prevod. Mahom zato što me je svaki put zbunjivalo ono Passepartout tako ostavljeno u originalu.

[Mme Chauchat]

Meni se to iskustvo vezuje za E.T. novelizaciju, čije su junakinje za mene do danas ostale "Мару" и "Гертие"... za Put oko sveta sam bila veća i imao je ko da mi prevede kalauznog Paspartua.

[Irena Adler]

Ljudski rod ne podnosi pomisao da je svet nastao slučajno, greškom, samo zato što su se četiri nerazumna atoma sudarila na vlažnom kolovozu. Stoga je neophodno pronaći kosmičku zaveru, Boga, anđele ili đavole.

Sunce je dobro jer prija telu i zato što ima lep običaj da se pojavi svakoga dana, dakle dobro je ono što se vraća, a ne ono što prođe i ode, pa ko se zatekao zatekao se. Najbolji način da se vratiš tamo odakle si pošao jeste da hodaš u krug. A pošto je zmija jedina životinja koja voli da se skupča, jasno je otkud toliko mitova i kultova sa zmijom, nećemo valjda povratak Sunca prikazati sklupčanim nilskim konjem. Osim toga, ako hoćeš vršiš obred zazivanja Sunca, moraš da se krećeš u krug, jer ako se krećeš pravo, udaljićeš se od kuće, pa bi obred bio veoma kratak. I još: krug je najbolji oblik za obrede, to znaju i gutači vatre po trgovima, jer sve osobe poređane u krug vide na isti način onoga ko je u centru, a ako bi se celo pleme poređalo jedan do drugog kao četa vojnika, oni koji su daleko ne bi ništa videli; eto zbog čega su krug, kružno kretanje i vraćanje u tačku polaska najvažniji za svaki kult i ritual.

[Irena Adler]

U našoj igri nismo ukrštali reči, nego pojmove i činjenice, pa su pravila bila drugačija. Postojala su tri osnovna pravila:

Prvo pravilo: pojmovi se ukrštaju po analogiji. Nema pravila koja na početku određuju da li je neka analogija dobra ili rđava, jer svaki pojam je sličan nekom drugom u okviru određenog odnosa. Primer: krompir se ukršta sa jabukom, i jedno i drugo su biljke i to okruglog oblika. Jabuka se povezuje sa zmijom, na osnovu Biblije. Zmija se povezuje s američkom krofnicom na osnovu prstenastog oblika, američka krofnica se povezuje sa pojasom za spasavanje, a ovaj opet sa kupaćim kostimom, kupaći kostim sa nautičkom kartom, nautička karta s higijenskim ubrusom, higijena s alkoholom, alkohol s drogom, droga sa špricem, špric sa rupom, rupa sa zemljištem, zemljište s krompirom.

Savršeno. Drugo pravilo upravo glasi: ako se na kraju sve slaže, igra važi. Od krompira do krompira, sve se slaže. Znači da je ispravno.

Treće pravilo: veze ne mogu da budu nove i nepoznate, odnosno neko drugi je morao već da ih ustanovi, bar jednom, a još bolje ako su se pojavile više puta. Jedino tako ukrštanja deluju istinito, jer su prirodna.

[scallop]

Ovo je bilo kvarno, ali sam našao. Bila mi poznata logika.

[Irena Adler]

Pa kaži šta si našao i postavljaj dalje.

[scallop]

Jevtropijevićka i društvo to rade bolje. Razmislim malo o citatu i odem. Javim se samo da protestvujem kad mi okače Basaru i kad me nešto povuče. Ovoga puta jer volim analogije i volim pravilo šest stepena povezivanja. Nemoj da mi Njanjaš šta treba da uradim. Ja bih stavio citat nekog našeg fantastičara, a ko još to čita?

[Irena Adler]

A ne, ne, u tu priču me nećeš (ponovo) uvući. 
Dobro, onda i dalje čekamo odgovor.

P.S. šest stepeni povezivanja mi je omiljena igra.

[scallop]

Dobro, onda.   Eko, Fukoovo klatno.

[Irena Adler]

Naravno.
(Sad postavi citat nekog našeg fantastičara, pa da empirijski utvrdimo ko to čita )

[scallop]

E, neću.



Crkvi je bio veoma potreban neki novi svetac, ili dva-tri sveca, samo da su poslušni, da slušaju organizaciju; ovaj Džon je mogao biti prvoklasan materijal za tako nešto, i baš je šteta što će takav talenat biti straćen. Njegova eminencija, arhiepiskop londinijumski, kardinal Engleske, sleže ramenima i pozva sekretara, kome naredi da mu donese kardinalski pečat.

[Mica Milovanovic]

Ovo sam verovatno citao. Da nisu Pavane Keitha Robertsa?

[scallop]

Aha. Skide mi kamen s vrata.

[Mica Milovanovic]

Papratov Cvet se ukruti, koraknu unazad. - Ma šta pričaš? - To nije bilo ono što je očekivala; uzvrpoljila se  i bilo joj je neugodno. Suviše sam kasno to shvatio; brže bolje se pribrah ali je među nama atmosfera otada postala nategnuta.

[Mica Milovanovic]

Nekada davno, prema ser Džoržu H. Darvinu, Mesec je bio veoma blizu Zemlje. Malo-pomalo, plime i oseke su ga odgurnule daleko: plime i oseke koje on, Mesec, izaziva u zemaljskim vodama i usled kojih Zemlja polako gubi energiju.

[Mica Milovanovic]

To mi je dobro poznato! - uzviknu stari Qfwfq - vi se toga ne možete sećati, ali ja se sećam...

[Perin]

Kozmikomike od Kalvina.

[Mica Milovanovic]

Naravno.

[lilit]

samo da se zna da je to vec bilo i da mica prepisuje.