Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[angel011]

Pala mi je i Legija Ida na pamet (znam, znam, lako je to naknadno pominjati  ). Imaš više od jednog dela u kome Id igra bitnu ulogu.

[scallop]

Za vas dvoje sam znao da ste čitali. Pa, omanete. Neću, valjda, da čekam Jevtropijevićku da se vrati sa Bahama?

[Perin]

Znam 

[Perin]

Maj Brit se zauvek uskraćuje pravo na posedovanje papagaja. sud je ovo utvrdio nedvosmisleno i jasno.

Zabranjuje joj se da poseduje ili gaji papagaje dok je živa. Drugim rečima, neka zaboravi slatku naviku da se budi uz zadovoljan cvrkut malenih stvorenja, iz prekrivenih kaveza koji su ovih godina ispunjavali njenu dnevnu sobu u beskrajnoj švedskoj šumi.

Zabranjuje joj se da poseduje papagaje.

Kao i ptice slične građe kljuna. Začudo, druge vrste ptica je ne zanimaju. Ne shvata šta će nam.

Kad je presuda pala, osetila je da je sve drugo nevažno, ako ne sme da ima papagaja.

[scallop]

To sa likom koji se zove Mej Brit čitao sam u vreme kad je Mej Brit bila prelepa glumica udata za Semi Dejvisa Jr. I to je sve čega se sećam. 

[Mme Chauchat]

Perine, daj još nešto.

[Perin]

Maj Brit je nestrpljiva. I sama se seća da nekada  treba strašno mnogo vremena da se uspava dete, ali sad joj se čini da nešto nije u redu. Ostavila je poprilično veliki džoint, dakle cigaretu hašiša, ili kako se to sad već zove, koji je upravo smotala u čast svoga gosta, dobro se umotala u šal i otišla do ambara da ispita šta nepoznati Norvežani rade. Pokazalo se da spavaju, kao i većina Norvežana u to doba dana, ali Maj Brit to nije prihvatila, prodrmala je Doplera i podsetila ga da treba da razgovaraju. Uspravio se sav zbunjen. Dođi, rekla mu je, i krenula ispred njega da mu osvetli put jednim fenjerom. Dopler se napinjao ne bi li se razbudio, i otkaskao za njom, prošao pored drveta na dvorištu, zvezdanog neba i ušao u kuću, gde je muzika nastavljala neometanom silinom i intenzitetom.

Mislim da bi trebalo biti jasno sad koji je pisac u pitanju. Znam da ga je Angel čitala.

[Mme Chauchat]

Erlend Lu, Dopler (ja sam čitala samo Naivan. Super)

[Perin]

Jeste Erlend Lu. Nije Dopler, nego nastavak, VOLVO KAMIONI. Šibaj dalje

[Mme Chauchat]

,,E, sve je svršeno, i hvala Bogu!" beše prva misao koja pade na pame Ani Arkadijevnoj kada se poslednji put poljubi s bratom koji je sve do trećeg zvonceta stajao na vratima vagona. Ona sede na kanabe, pored Anuške, i osvrte se u polutami vagona za spavanje. ,,Hvala Bogu, sutra ću videti Serjožu i Aleksija Aleksandroviča, i opet će moj život poteći lep, uobičajen, na stari način."
Još uvek brižna, kao što je bila celog tog dana, Ana se udobno i sa zadovoljstvom namesti; malim, veštim rukama otvori i zatvori crvenu torbicu, izvadi malo uzglavlje, metnu ga na krilo, lepo uvi noge, i mirno sede.

[Джон Рейнольдс]

Ана Карењина?

[lilit]

sad si krenula da stavljaš moju omiljenu patetiku?

preteče me џон!

[Mme Chauchat]

Jeste i jesam

[Джон Рейнольдс]

Јбт, погодио сам!  Уопште се не сећам, овог дела, али су ми имена била однекуд позната, па воз... И рекох, да пробам... Сад ћу да вам увалим нешто лако.

[Джон Рейнольдс]

"Претпоставимо да си само изгрдио своје куче, а да га никад ниси казнио, да си му допустио да прави неред по кући... и да си га повремено закључао негде напољу, да би га убрзо након тога поново пустио у кућу уз упозорење да то више не ради. А онда једног дана приметиш да је већ одрастао а да и даље не поштује кућна правила, па ти онда извадиш пушку и упуцаш га. Имаш неки коментар на то?"

"Па... то је најлуђи начин за одгајање пса за који сам икада чуо."

"Слажем се. А и детета. Ко би на крају био крив?"

"Ух... ја, претпостављам."

"Поново се слажем. Али ја ништа не претпостављам."

"Али, господине Дубоа", излете једној девојци, "зашто? Зашто нису тукли малу децу по туру када је то било потребно и шибали каишем ону старију која су то заслужила, то је лекција какву не би заборавили? Мислим, бар ону децу која су стварно била безобразна. Зашто?"

"Не знам", одговорио је натмурено, "осим што знам да се опробани метод усађивања друштвених врлина и поштовања закона код младих није допадао преднаучним псеудопрофесионалним људима који су себе називали социјалним радницима, а понекада и дечјим психолозима. Њима је, наводно, било превише једноставно, пошто је то свако могао да уради, да се користе само стрпљење и чврстина који су потребни и приликом дресирања кучета. Понекад се питам да нису они можда имали неку скривену корист од таквог нереда, али то није много вероватно: одрасли готово увек поступају свесно пратећи узвишене пориве без обзира на њихово понашање."

[lilit]

staršip trupers? možda? daleko od toga da sam sigurna.

[Джон Рейнольдс]

Зато сам ја сигуран да... јесте!

[lilit]

Ћирилица је омаж Џону, а не покушај заваравања трагова. 

Перо Орлић сањао је о Паризу већ у пучкој школи. На оном истом ходнику, иза стаклених врата покрај њихове кухиње, тј. кухиње обитељи канцелиста Орлића, становала је госпа Мајер. То је била Швабица из Дизелдорфа или Берлина, а њен син тапетар, "њезин бог", отишао је још под конац прошлог стољећа у Париз. Перо Орлић био је онда трогодишње или четворогодишње балавче, али му се она вечер упила у мозак као у спужву, те је никако није могао исциједити. Недвоумно је да је баш та знаменита вечер, кад се Франц Мајер опраштао од маме и тате у кухињи, родила главни мотив Перине носталгије за Паризом.
Перо је сједио код великог кухињског стола и зидао Анкеровим камењем, а вани је падала киша...

[scallop]

Lillit, zavaravaš tragove! No, no! Sad će da dođu sa topika za unapređenje hrvatske kulture i odmah će da pogode.

[angel011]

Lako se izgugla.

[scallop]

Aha.

[lilit]

шта год да сте изгуглали, тхе боок је одлична! мора да ју је србин написао!

[scallop]

Svi su oni bili pomalo Srbi, te 1919. kad je priča napisana.

[lilit]

Eh, napisana je 1917. a objavljena 1919. A možda ne mislimo na istu?

[scallop]

Ako mislimo na istu, opet ću turiti nešto moje, pa će pogoditi samo moja rodbina i bliski prijatelji.

[lilit]

a ti napiši pa obavesti auditorijum i onda mogu i rašani. da i ja nešto pogodim.

[scallop]

Hodorlafomor ili tako nešto. Krleža je tada bio Srbin!

[lilit]

i danas je!

ajd postavljaj, al nemoj preteško.

[lilit]

btw, meni se više svida naslov: " Kako je Pero Orlić preboleo Pariz" nego "Hodorlahomor Veliki".

[scallop]

Sunce je već otvorilo prodor u oblacima. Zaslepljena, počeh da trepćem i pod kapcima mi se njegova slika umnoži stostruko. Spustih pogled ka podnožju planine pred kojom sam se našla i gotovo na sastavu snežnih i zatravljenih površina ugledah priliku kako lagano napreduje ka meni. Bio je to čovek, moj čovek, onaj koji će da mi bude družbenik, dok ne zakuca novo srce pod mojim grudima. Onaj koga ću na kraju...


Nova senka mi zamrači pogled i privuče pažnju. Daleko gore, pod samim vrhuncem, kretalo se još nešto. Letelo je. Učinilo mi se, ali nije bilo ptica. Bilo je daleko veće, bez krila, kao da se senka jednog od Sunčevih diskova, što i dalje plove na dnu mojih očnih jabučica, otkačila i počela da pada na zemlju. Uz udar, koji se potpuno ugušio u huci vodopada, disk se zario u snežni pokrov vrhunca. Potom je počeo da klizi naniže povlačeći za sobom masu snega. Ubrzo je tutnjava lavine zatrla prisutnost vodopada. Bela bujica se brzo širila nadirući ka prilici Odabranog, na koga sam gotovo zaboravila.

[Alexdelarge]

btw, meni se više svida naslov: " Kako je Pero Orlić preboleo Pariz" nego "Hodorlahomor Veliki".

šta preporučaš od krleže? od njega sam samo pročitao povratak ivana latinovicza i gospodu glembajeve.
najdraži lik, zapravo jedini sa kojim sam uspeo da se identifikujem je leone glembaj.

[lilit]

šta preporučaš od krleže? od njega sam samo pročitao povratak ivana latinovicza i gospodu glembajeve.
najdraži lik, zapravo jedini sa kojim sam uspeo da se identifikujem je leone glembaj.

мени је негде филип омиљени крлежин роман,  ал пробај да нађеш заставе, читала сам је тек тијеком последњег рата и глава ме заболела.  да је слоба читао крлежу, на време би прогласио независност србије од сфрј.
хрватски бог марс је исто вредан читања, мени то много боље од хемингвеја из сличног опуса. хуље исто (велики мештар свију хуља и остале приповетке) могу да се читају иако ми је на врх главе описа малограђанштине друштва, ваљда сам прематора за те теме (ал ме ипак не баш давно оборио чувени есеј милована ђиласа). а за идентификацију са Л.Г. хм, дало би се ту штошта рећи, ал срећа твоја па нисам један од многобројних психолога'-психијатара-аматера-форумских!!!

[lilit]

скалопе, ја сам ово сигурно читала, сећам се патоса. јевтра ће одмах да погоди, гарант!

[scallop]

Seti se plafona.

[scallop]

Jel' treba svaki dan da dodajem po malo?

[Mme Chauchat]

Da.

[scallop]

Dobro.   Sutra uz kafu.

[scallop]

Hajde, da olakšam malo. Nadam se da neću morati da prekucam celu knjigu.

Počeo je da se povlači unazad kada sam potegla opsidijan iz pojasa. Ruku sam držala nisko, kao u lovu na vepra, što je, zapravo, i bio. Skočio je na stazu koju smo nas dvoje utabali i koja je vodila ka logoru, zatrčao se, dahćući, uzbrdo. Da je krenuo kojim drugim putem možda i ne bih pošla za njim. Ali, on se i dalje ponašao kao da je deo logora, grupe, mene. Svaki njegov gest još više je podizao plimu gneva u mojim grudima. Bežao je pravcem prošlosti koja je i meni pripadala i morala sam da budem brža. Da stignem pre njega u trenutak gde nije postojao. Gde smo postojali samo moja zimska beba i ja i slatki žir koji mi ju je doneo, baš onako kako je Velika Mama obećala.
Negde na domašaju naše vatre... oprosti Velika Mamo, ništa nije bilo naše, samo moje i Rasa, stigla sam ga i, onako s leđa, dohvatila za kosu...
"Odlazim, otići ću..." ječao je, "samo da uzmem Poruku..."
Budala. Da uzme Poruku, samo. Ni vazduh da uzme plućima nije zaslužio... Zarih mu sečivo opsidijana u grudi silinom koja, zamalo, ne probi i mene. Posrnusmo i sručismo se u prašinu i već ohlađeni pepeo kraj vatre. Grčevito sam ga i dalje držala, povijene glave unazad, baš kao onog prvog dana, kad sam pokušavala da saznam da li da ga uzmem. Krkljao je, ječao, objašnjavajući nešto, ne znam kome, kako sam tu ja ili on, a ne Svetovid i Koron, u bitci koja treba da poplavi krvlju onu krv koja nije potekla.
Jednim lovačkim potezom ga preklah, drugim mu odsekoh glavu do kraja. Ustala sam, držeći je u levoj ruci. Otresoh slebodnom rukom pepeo sa sebe ostavljajući krvave mrlje po rubi i hlapi. Nazuvci su mi se natapali krvlju koja je i dalje šiklajla iz njegovog otvorenog vrata. Okrenuh njegovu glavu licem ka sebi. Oči su mu bile poluotvorene i već pomalo kao vodena mrtvaja, a usne su još nešto šaputale.
"Šta je, hoćeš svima da ispričaš kako zapravo dolaze deca? Da svi znaju da bez vas ne možemo da imamo ni letnju, a kamoli zimsku decu? Ova Roda to neće dozvoliti. Idi i pričaj Svetovidu ili tvom Koronu, oni već to znaju!" Rekoh i bacih mrtvu glavu u vatru.
Za njom, u vatru, odlete i Poruka Atalana.

[angel011]

Oči Svetovida.

[sandjama]

"sva vucja deca", mislim da je prva prica u pitanju, zaboravio sam kako se zove.

edit: e jbga, pretece andjelka.

[scallop]

Izgleda da se Angel postidela punog naziva: "Oči Svetovida: Falus". Nadrljali ste sledeći put kad pogodim.  

[Mica Milovanovic]

Ja bih da unapred pogađam sledeći scallopov zadatak, kad pogodi: "Zemlja za dobre ljude"

[scallop]

Ne, nego "Intermezzo za kontakt". To može i Boban da pogodi. Čitao je.

[Mica Milovanovic]

Sram te bilo. Tako o svom prvom SF uredniku. I "Ispovest sportiste 2011" je čitao...


PS: Mada, sada to više nije naučna fantastika, već istorijska literatura...

[angel011]

"Mirna budi dok ne završim. Ugušićeš se od tog sranja. Ovo ti je drugi od jutros."
"Ej, da ti radiš kod probisveta i ti bi se prvo napila, uduvala, pa tek tada krenula na posao. Sve sama socijala. Balave izbeglice i radnici na crno. Gade mi se. A gazda bi i mene da kara."

[scallop]

Brat, bratu, ovo je Bakić. Ali koji crni Bakić to ni beli Bakić ne zna. Osim da otvorim knjige i nađem. Ali, rano bi vam bilo za "Chleewac".


Opaaa! Ovo može i Sivka da bude...

[angel011]

Nije Bakić.

[scallop]

Ma, "Atanđu" iz zbirke "Nomadi", Spomenka Stefanović Pululu. Mene si našla u 52!

[angel011]

 


Spomenka Pululu, tako je odabrala da joj stoji na zbirci.


Jeste.

[Mica Milovanovic]

"Dan Mitre"!