Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[zakk]

Izvinjavam se, ali garantujem da niko nije čuo za njega, a kamoli čitao. Ja sebi prebacujem što sam turio Borisa Vijana. Hajde nešto bliže majčici Zemlji.

Čuo ali nečito. Sad je nešto ponovo aktuelan, bio je i neki književni konkurs sa Kamovim kao temom, a Krušvar ima roman sa knjim kao glavnim likom ( http://www.art-anima.com/forumi/index.php?topic=1170.0 )

[Vampirella]

Nisam očekivala da će ovaj zadatak biti problematičan (mi smo Kamova dosta obrađivali u srednjoj školi, ponajviše njegove pjesme), štoviše, bila sam uvjerena da će Jevtropijevićka znati o čemu se radi. No, nema veze, ja bih da Scallop postavi sljedeći zadatak, pošto je ponudio točan odgovor (Janko Polić Kamov: Isušena Kaljuža) i pošto je njegov Vijan Boris ostao nepogođen. 

[scallop]

Evo. Možda je trebalo to pre dve nedelje da uradim. Ovo je SF, vrhunski i nadam se da je čitano.

Dnevnici poput ovog što ga upravo započeh, umeju da postanu puko obodravanje. Zato ovde moram imati na umu da od početka budem što podrobniji, uzimajući za uzor onaj uzvišeni dokument o zatvorskom življenju, Zapise iz mrtvoga doma. Ovde bi trebalo da je lako biti podroban: još od detinjstva me gole podrobnosti nisu tako tiranisale. Svakog dana se po po dva sata pre večere porvode u Getsimanu strave i nade. Strave da nam opet ne serviraju one odvratne špagete. Nade da ću u porciji gulaša dobiti dobro parče mesa, ili jabuku za dezert. A od klope je gora svakodnevna jutarnja ludačka poplava ribanja i glancanja kako bi se naše ćelije pripremile za pregled.

[Mme Chauchat]

Tomas Diš, Logor koncentracije?

[scallop]

Sad ću da ti verujem i za komentare radionice. Furaaaaaj!

[Mme Chauchat]

  Pošto je Ela već tako precenila moje poznavanje komšijske literature, evo nešto u duhu bratstva i jedinstva:

Pažnju mu je zatim zaokupila jedna zvijezda podalje od zone djelovanja tunela, ali ipak blago zahvaćena poremećajem. Nije eksplodirala, samo je pojačala tempo termonuklearnih fuzija što je, međutim, bilo dovoljno da strada život na planetu pokraj nje. O je znao da na trećem planetu, brojeći od zvijezde, obitava jedna vrlo mlada rasa, sada još primitivna, ali perspektivna, budući da joj je svojstven zanimljiv tip asocijativnog mišljenja kakav se rijetko susreće. Upravo je zapanjujuće kakve se sve raskošne misli javljaju u sićušnom misaonom organu tih bića.

[Mica Milovanovic]

Damir Mikulicic - O

[Mme Chauchat]

Ko će ako ne Mića? Jeste!

[Mica Milovanovic]

Ajde neko da postavi umesto mene, da ne cekate par dana...

[scallop]

Ko te terao da se trpaš u pogađanje? I ja se ponekad zaletim, ali i platim ceh.

[Mica Milovanovic]

nisam kod kuce i nemam knjiga pri sebi, osim elektronskih, koje je lako proguglati

[Mme Chauchat]

Sačekaćemo.

[Mica Milovanovic]

Onda se vratite na ovaj topic u cetvrtak uvece. Dovidjenja...

[Mica Milovanovic]

Bacakao se na sve strane, bio je centar grudve svoga tela, grudve koja se koprcala i izvijala. Nije bilo ni gore ni dole, ni svetla ni vazduha. Oseti kako mu se usta sama otvaraju i kriknuta reč eksplodira.
- U pomoć!

[scallop]

- Izdrži još malo... Sa'će pomoć!

[Mica Milovanovic]

Očito ne od tebe, pošto ne znaš ko zove u pomoć! 

[scallop]

Svejedno. Važna je uteha.

[Mica Milovanovic]

Evo malo pomoći prijatelja. U pitanju je roman pisca čije ste najpoznatije delo verovatno svi pročitali pošto volite fantastičnu književnost.
Ovaj roman je preveden kod nas, ali davno, pre četrdesetak godina. Naslov romana je donekle izmenjen u odnosu na original.

[Mica Milovanovic]

Niko ni da proba?

[scallop]

Kol'ko si iskuckao mogao sam i ja da kriknem:


"U pomooooć!"

[Melkor]

Dakle, zakljucio si da smo svi citali onaj drugi roman (sto jesmo) i na osnovu togu i datuma izdavanja ocekujes da pogodimo ovaj koji niko sem tebe (i mozda skalopa i jevtropijevicke) nije citao?

[zakk]

Ali kako kvarno kaže "najpoznatije delo", može da bude i priča... -_-

[Mica Milovanovic]

Englez. Najpoznatije delo je roman.

[scallop]

Ne bi ukucao tri rečenice da te na kolenima molimo.

[Mica Milovanovic]

Ma jok. Nije mi teško. Bojim se da ne pomaže...


Kad je vazduh izašao sa krikom, voda uđe  da mu popuni mesto - voda koja je pekla, tvrda u grlu i ustima kao kamenje što zadaje bol.
On trže telo prema mestu gde je bio vazduh, ali vazduha više nije bilo; samo crno talasanje koje je gušilo. Njegovo telo dade
maha svojoj panici, a usta se s naporom otvoriše sve dok ga šarke vilica nisu zabolele. Voda grunu unutra, naniže, bez milosti.
S njom za trenutak uđe i vazduh; on se poče koprcati u pravcu koji je još i mogao biti onaj pravi.


itd. itd.

[angel011]

Kristofer Martin, Golding.

[Mica Milovanovic]

Vidite da i nije bilo tako teško!
Kad se zna... 

[angel011]

Evo nešto lako:


Probudila sam se vruća kao žiška, pogledala na sat, bilo je četiri i dvadeset, napolju je bila crna noć, što znači da je bilo rano jutro, a ne kasno poslepodne, što je dalje značilo da sam spavala više od dvanaest sati, glava me je bolela, stomak me je boleo, i činilo mi se da nikad u životu nisam bila tako žedna, pila sam vodu i merila temperaturu, i pila vodu, i imala sam trideset osam sa tri, i u stomaku mi je bućkalo, i nisam mogla ni da stojim, ni da sedim, već samo da ležim, popila sam kafetin i videla da mi se, u međuvremenu, mobilni ugasio, uključila sam ga da se puni, i videla da me je drugarica Mara zvala u osam uveče, da me je Zuzana zvala sat kasnije, i znala sam da su one već razgovarale, i znala sam da će Zuzana odustati od tužbe, stavila sam vodu za čaj, proključala je, a ja nisam mogla da je zovem u pola pet ujutro da je ubeđujem da mora da se bori protiv policije, popila sam kamilicu i legla nazad u krevet.

[angel011]

?
Za bar nekoliko ljudi na forumu znam da su čitali knjigu.




Na prve tri stranice Seka je objašnjavala da je Sašu upoznala slučajno u jednom reprezentativnom kafiću pre nego što je Saša postao poznat, i da je njihov odnos bio veoma romantičan, i da nikad nije dobijala skupe poklone od njega, pošto su u tom prstenu cirkoni, i da je i to bilo pre nego što je postao poznat, da su išli jednom zajedno na more u Tursku, ali to je bilo ol-inkluziv, što znači da i nije bilo baš nešto skupo,da je Sašina majka divna žena koju veoma ceni, da sama Seka studira marketing i da je na trećoj godini, i da se sprema da se posveti porodici, i karijeri, to jest, nameravala je da se posveti i porodici, ali sad kad se ova užasna stvar desila sa Sašom, ne zna šta će, da u ovom trenutku više ne može zamisliti sebe ni sa jednim muškarcem, i da, sad se setila, dobila je mobilni telefon na poklon od Saše, ali samo zato da bi mogla uvek da ga zove, odnosno da on zove nju, i ne zato što joj nije verovao nego zato što su se mnogo voleli, a telefon nije koštao više od trista evra, i da će ona nositi crninu iako nisu bili "zvanično venčani", ali da je ona pravoslavka, i da je Saša isto bio pravoslavac, i da su hteli da se vere, još pre nego što je on postao poznat, ali nisu stigli.

[angel011]

Anyone?

[sandjama]

(nova) novakovicka mozda? da budem iskren, knjigu jos nisam ni otvorio, ali mi sve nesto vuce na to na osnovu onoga sto su mi pricali ljudi koji su citali (mada stilski bas i ne deluje kao ona, da ga jebem).

[angel011]

Jeste!

[Stipan]

Jbt. koje su ovo rečenice!
Jel' se meni to priviđa, ili su oba citata po jedna jedina neprekidna rečenica?

[sandjama]

btw skoro sam nesto ponovo gledao "sivi dom" pa mi palo na pamet da su mozda mirjana i pokojni slobodan novakovic u nekom srodstvu? mislim, meni uzasno lice (naravno, mirjana je lepsa).

[angel011]

Jbt. koje su ovo rečenice!
Jel' se meni to priviđa, ili su oba citata po jedna jedina neprekidna rečenica?

Ne priviđa ti se.    No, nije cela knjiga takva.


@sandjama: ne znam za srodstvo. Nego, teraj dalje!

[sandjama]

ok, evo:

- Napravicu cicvaru za veceru - rece Vukman i povede me do sofre, sto je stajala na sred prostorije. Oko nje tronosci, ali sa lepo rezbarenim naslonom i podupiracem za ruke. Sve neke zivotinjske glave, pa izuvijane zmije i akrepi. Lepota jedna! A zbog  udobnosti zadnjice - prebacene jagnjece koze, crne i kovrdzave.

             - Zar ne kuva baba?
             - Koja baba?
             - Sta ti je ova stara?
             - Ova? Koj ga zna? Valjda nista.
             - Pa cija je?
             - Nicija. Ostala nam od Turaka. Sedi tako ovde jos od devetstopete.
             - Ne lazi - dobaci deda - Ne sedi stalno. Ponekad ustane - poradi sebe, a i prilegne na medjeda da spava.

[scallop]

Baš je dobro. Ali, izguglao sam. Priznajem.

[sandjama]

ajde scallope, dalje .

btw skoro neko pominjao tu knjigu, pa reko' lepa prilika da se jos jednom skrene paznja na istu .

[scallop]

Neka malo pogađaju.

[Alexdelarge]

ajde scallope, dalje .

[scallop]

Mislio sam da se guglanje ne računa. Ovo je Lola Đukić. 

[scallop]

Prijatno.


Teško je gledati sa tacne za belu kafu svoju žensku kako se uzdiže nad tobom poput neke od kula Mejna. Buljiš u tu lepotu kao da se lično Afrodita odlučila da od tebe primi jabuku, a osećaš se gore od mužjaka bogomoljke koji bi da se zahefta za njenu privlačnu tubulicu, a zna da ima da ga izede pre nego što svrši. Ili za vreme, ili odmah posle...

[Perin]

Nešić? Ili King?

[scallop]

Negde između i iznad.

[scallop]

Da ne biste čekali, evo još jednog citata:


Id nikada ne prolazi, on traje da bi okupio sve svoje deliće. Jedinstvo rasuto u sićušnim ljudskim bićima ne priznaje i ne poznaje svoje sastav­ne delove. Čemu onda vre­me? Nepregledni okean, čiji bezbrojni arhipelazi tvore tek tanku koru na usnulom bi­ću, seća se samo jednog susreta sa sebi sličnim. Nekada i negde susreo se sa Solarisom i sa njim izmenio nekoliko rečenica. Pokazali su jedan drugom prizore malih života, koji su tek epitel što se ljus­ka sa večne kože velikih bića.

[angel011]

Dan Mitre?

[scallop]

E, a ja mislio da si ti sigurno čitala. Ti sve čitaš. Ajde, još malo se potrudi.

[scallop]

A znam sigurno da je i Perin čitao. Da prekratimo:


Tabla još ne nudi jasna slova, ali ona su grčka i znam da na njima piše - Idumeni. To je deo moje pseudoistorije, ali ja tamo nisam želeo da odem i pitam se zašto sam upravo tamo stigao. Jednostavno, nije bilo potrebe da tamo zalazim. Kako to da moj unutrašnji svet određuje bez moje volje gde ću da budem i koga da susretnem? U svakom slučaju, mora da sam ja tako odlučio, ali ja se toga ne sećam, nisam svestan kako se dogodilo i ne znam da li je to dobro za mene ili ne. Odlučio sam da jeste i tražim po slici njena značenja.
Železnička stanica u Grčkoj (šta je to Grčka?), a na njoj dvoje uplakane dece koje držim u svom sećanju... Ništa što bih mogao da prihvatim kao povod za ovaj susret. Onda, ponovo podižem pogled ka natpisu, ali ne voljno, već privučen njegovim nametljivim isticanjem, tako da ostali detalji tonu u mešavinu sivog. Natpis na grčkom se pretapa u jezik kojim govorim i postaje jedino važan za moj život. Idumeni... Idumeni... Id-u-meni...!
Id u meni.

[Perin]

Legija ida.

[scallop]

Sram te bilo. A, prvi si čitao.