Radionica broj 10 - oktobar 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Boban]

Uobičajeno paralelno glasanje, bira se po pet priča.

Evo ih:

1. Oktobar - Stipan
2. Severnjačka uteha - Suba
3. Dobra prodaja - Sinlen
4. Puž - mindfreeze
5. Konačno rešenje - NDZodiac
6. Grad nad zelenom tišinom - D.
7. Vreća - Miljan
8. Bonsai - scallop
9. Zmajevi u kutiji belog olova - Džek
10. Pupak - Bata
11. Ogledalo - Plut
12. Lune, le cognac er la tombe - Hrundi
13. Pada mraz - Steva
14. Roboroga - Miloš
15. Cilindar - Ivica

Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga 2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik oktobar2011 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.

Rok je četiri dana, dakle, u sredu u 20.00 objavljujemo rezultate.

Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

[Boban]

Glasanje putem poruka je ovde: http://www.znaksagite.com/D/oktobar_glasovi.htm

Zbir poena i redosled (nezvanično):

22 Lune, le cognac er la tombe
19 Puž
19 Grad nad zelenom tišinom
14 Oktobar
11 Severnjačka uteha
10 Zmajevi u kutiji belog olova
10 Roboroga
9 Ogledalo
8 Dobra prodaja
7 Vreća
7 Cilindar
5 Pada mraz
5 Bonsai
4 Pupak
1 Konačno rešenje

[Boban]

Moram da primetim da se nikada dosad nije desilo, da 30 minuta nakon objavljivanja rezultata ne stigne niti jedan komentar na to.

[Josephine]

Dadoh poene Hrundiju. Ipak, pretenciozna mi je ta priča, i zato odbojna. Nema bolje, pa zato.

[Plut]

Pa viš da nas interesuju samo rezultati.

Inače, da, Hrundiju nisam dala ni jedan poen jer mu je želja bila da povuče priču, a glasovi i komentari su prestali da ga zanimaju.

[Josephine]

Ja ću da analiziram priče detaljno preko vikenda.

Ogledalo je nepravedno zauzelo svoju poziciju. Velika je razlika između prve tri i ostalih priča...

[Josephine]

A tek je velika razlika između pozicija Bonsai priče u javnom i tajnom glasanju...

Pada mraz, takođe...

[Plut]

Pa, i nije baš tolika, ima i gorih. Mogao bi mac malo da se pozabavi statistikom.

[Boban]

Da, ovo je najčudnije glasanje dosad; izgleda da je Hrundijev ispad imao neobične posledice.

[Milosh]

Ja bih rekao da je to usled toga što se na javnom glasalo za pet a ovde do pet, pa su ljudi šarali i siguran sam da su neki glasali za pet na javnom a onda na tajnom recimo za još zti koje su im bile okej, ali nisu im ušle među najbolje...

[mac]

Pa, i nije baš tolika, ima i gorih. Mogao bi mac malo da se pozabavi statistikom.

Slaba je ta statistika bez ocena, nema tu bog zna kakvih zaključaka. Nije baš ni prevelik skup, samo dvadesetak glasača. Da smo imali par glasača više rezultat bi mogao biti bitno drugačiji. Zato sam i odustao od te statističke priče. Na stranu to što ljudi glasaju različito u tajnom i javnom glasanju. Šta je značenje toga? Does not compute!

[Josephine]

Izgleda da su Bonsai ljudi većinski smatrali za "šestu" priču javnog glasanja, pa su je obeštećivali u tajnom...

[Milosh]

Ja ću da analiziram priče detaljno preko vikenda.

Ogledalo je nepravedno zauzelo svoju poziciju. Velika je razlika između prve tri i ostalih priča...

Prve tri u smislu da misliš na prve tri za koje si ti glasala? Pa, to možda razlika samo po nešto razbarušenijem stilu pisanja koji krasi sve te priče (i još jednu za koju slutim da je tvoja), ali nije to jedino bitno za priču. Mesec, konjak i grob je najbliži tome da je u pitanju i stilski solidno izbrušena priča i da čisto zanatski prolazi sve korake ispunjenja zadatka kako treba, uz dobro doziranje informacija, slažem se da tu postoji višak pretencioznosti, ali to je donekle ublaženo što priča ide iz prvog lica a glavni junak je i postavljen kao neko ko kao da perverzno uživa u drami sopstvenog života. S druge strane, meni su i Ogledalo i Pada mraz bili problematični po pitanju ispunjavanja zadatka, Ogledalo nešto manje ali i tu postoji taj momenat da se na kraju nepotrebno imenuje predmet, a i ta priča pre svega igra na emociju što je prilično subjektivno da li će nekome da "klikne" ili ne... Meni je malo čudno da se Puž tako visoko plasirao, jeste to dobra ideja i zanimljiv seting, ali nije me nešto impresionirala na kraju... No dobro, sačekaću vikend, ja ne znam da li ću uopšte da komentarišem baš svaku priču...

[Stipan]

ZMAJEVI U KUTIJI BELOG OLOVA
   Jedina priča koja me je osvojila na prvo čitanje i kojoj se nisam vraćao  ponovo. Ne znam kakav bih komentar mogao dati na nešto što sam pročitao u jednom dahu i na kraju umalo uzviknuo – odlično!           

3 Boda

VREĆA
   Priča koju gotovo da sam eliminisao iz razmatranja prilikom prvog čitanja. Tek sam na drugo čitanje uočio poentu.
   Dobar tempo i odlična karakterizacija glavnog aktera. Ideja pomalo zakukuljena, ali odlična.           

2 Boda

PADA MRAZ
   Priča koja me je strahovito iznervirala po završenom čitanju. Toliko lepo napisano, toliko mašte i vrcavih ideja, tako pitko i tečno...
   I sve to samo da bih na kraju shvatio da sve to savršenstvo nikakve veze sa zadatom temom nema. Halo bre – to se zove varanje! Za kaznu samo

1 Bod.

GRAD NAD ZELENOM TIŠINOM
   Lepa priča, na momente poetična. Razumljivo ispripovedano i solidno izvedeno.  Ali zašto to nabijanje prsta u oko? Čemu pominjanje džuboksa i novčića u poslednjem pasusu? Kako je junakinja saznala te nazive? I bez toga je bilo jasno o čemu je reč

1Bod

DOBRA PRODAJA
   Priča ima dobru atmosferu i besomučan tempo. Nosila me je do samog kraja, gde me je razočarala. Problem je što protagonista niti zna šta želi, niti mu pronađeni predmet u bilo čemu pomaže.         

1bod

SEVERNJAČKA UTEHA
   Priča koja me je na trenutke zasmejala, pa ipak suviše isforsirana i ponegde izleće u prepričavanje. Zadatak je ispunjen, ali višestrukim varanjem. 

PUŽ
   Priča me po ideji i izvedbi podseća na jednu staru priču, mislim da se zove ,,Zmija uma". Zanimljivo, solidno vođeno - ali suviše poznato.

KONAČNO REŠENJE
   Priča povremeno nejasna i bilo mi je potrebno prilično napora da skontam da se tu radi o nekoj varijanti utopije. Možda je svet u kome se odigrava trebalo detaljnije prikazati, ali onda bi verovatno debelo premašila 6000K. Ovako deluje kao da se sve odigrava u realnom okruženju gde je nemoguće da neko zameni revolver za čekić. 
   
BONSAI
Solidno napisano, ali mi baš ništa nije jasno. Možda je problem u mome čitanju...

OKTOBAR
Sve je pošlo naopačke za ptice i mačke
Kad je jesen okačila svoje žute značke.

PUPAK
   Ne vidim nikakve veze sa zadatom temom. Roboti, Asimov? Nažalost ova priča mi deluje dozlaboga neuverljivo.

OGLEDALO
   Vrlo neobična, pomalo bajkovita priča. Nažalost ništa nisam razumeo.

ROBOROGA
   E ovo kao da su dve priče nagurane u 6000K. U osnovi deo sa roborogom i rubikovom kockom mi se dopao, ali taj oklop i prva bitka su balast koji opterećuje priču koja bi bez tog lutanja bila mnogo kompaktnija i bolja.

CILINDAR
   Opet jedna priča koja mi se dopala, ali - ista meta i odstojanje sa ,,Zmajevima u kutiji belog olova".
   Kada imam dve ovakve priče odabiram za davanje glasa onu (po meni) uspešniju. Samo zbog te (nesretne) okolnosti nema bod od mene. 

[Josephine]

Hrundi je mogao da bar bude častan i da glasa.

Njegove me priče podsećaju na opise muzičara i pozorišnih glumaca iz Lovca u žitu: kada čovek postane previše dobar u onome što radi i to zna, počne da afektira. Hrundi je usavršio određen stil/pismo, i sada priče počinju da mu izgledaju usiljeno, izveštačeno. Gube dušu.

Posle njihovog čitanja imam utisak kao da sam upoznala tipa koji sjajno izgleda, ali koji, nakon par minuta razgovora, ostavlja utisak predivne školjke. I ja zevnem, okrenem se i odem sa žurke jer nema ničeg interesantnog.

[M.M]

Problem sa ovom radionicom je taj što, realno, nije bilo priča za tri i dva boda. Iako su me priče "Zmajevi u kutiji belog olova" i "Lune, le cognac et la tombe" ubile u pojam svojom uslljenošću, odlučio sam da im udelim bod.
Napravio sam malu grešku pri glasanju, naime, permutovao sam brojeve priča "Lune, le cognac et la tombe" i "Ogledalo". Iz nekog razloga želeo sam da dva boda udelim priči "Ogledalo".

[Anomander Rejk]

Priča kojoj sam dao tri boda je GRAD NAD ZELENOM TIŠINOM. Nisam ni mislio glasati ovaj krug, ali sam nakon ove priče ipak to odlučio. Vrlo lepa i poetična priča, sa puno osećaja i specifičnog senzibiliteta, vidi se da je pisac uneo sebe u nju. Neko je jednom rekao da književnost nisu samo emocije ( čini mi se Mica M. ). Nisu, ali većim delom za mene i mnogo čialaca i jesu ; priča bez emocija, ljudskosti, mi je kao muzika bez zvuka. Džaba i zanat i tehnika i doziranje informacija, ako nema ono ,, nešto ''. Ovo je priča o prošlosti, budućnosti, usamljenosti od koje ne možeš pobeći ni u beskraj svemira, o večitom traganju. Zanatskih nesavršenosti sigurno ima, ali meni ih potire ta osećajnost i iskrenost autora koja izbija iz priče.


Dva boda sam dao priči OGLEDALO. Veoma interesantan stil, neki miks bajke, fantastike, možda i blagog horora. I ovde naslućujem jedan specifičan senzibilitet. Uspešno je dočarana vrlo neobična atmosfera priče. Sama početna premisa sa ružnoćom je hrabro postavljena. Ima nekih rečenica i detalja koji mi odudaraju od celine, ali sve u svemu, mislim da zaslužuje glas.


Treće mesto mi zauzima BONSAI. Moderna, urbana priča, ispričana u gotovo jednom dahu; niti se brzo povezuju, nema puno detalja sa strane, glavni tok radnje odmah preuzima pravac. Volim takve priče gde te autor ščepa odmah na početku, i ne pušta do kraja. Neke zamerke bi bile neodređenost i nejasnost.


Napomenuću da sam ispoštovao Hrundijevu želju, i nisam glasao, niti ću komentarisati tu priču. Inače smatram da nije najbolja, ali da je sigurno među prvih pet u ovom krugu. Toliko što se toga tiče.


Moram reći da sam imao veliki problem za preostala dva glasa, jer mi je kvalitet ostalih priča jako upitan. Na kraju sam se odlučio za sledeće dve :


SEVERNJAČKA UTEHA- Svidela mi se upotreba nordijske mitologije, i konačno i jedna priča sa solidnom dozom humora u ovom krugu. Početak me je malo smorio, ali su zbivanja u apoteci izvukla stvar. Solidna pričica.


PUŽ- Na momente solidna priča, na momente se gubi u preteranom insistiranju na zvučnosti sf naziva. Generalno ideja je dobra, i izvođenje nije loše, ali može se još dosta poraditi na ovoj priči. Kao da mi je nešto između sf i onih brojnih kiber, sajber podvarijanti... Ne sviđa mi se ni kraj. Ipak, zaslužuje jedan poen.


O ostalim predveče. Donekle su mi se svideli Oktobar, Zmajevi u kutiji belog olova, Vreća i Konačno rešenje. Sa ostalima sam prilično razočaran.


I nisam glasao u tajnom glasanju, čisto da se zna.

[Truba]

pročitao sam samo tu prvu priču i ubio me u pojam njezin stil

[дејан]

[Mme Chauchat]

Izgleda mi da su ljudi glasali za Hrundija dobrim delom iz inata.    Inače sam baš iznenađena niskim kotiranjem mog favorita i baš me zanima šta je ljude odbilo od priče. Uskoro detaljnije, znam da jedva čekate.

[biljan@]

   
   
• za početak
  
  06 — Grad nad zelenom tišinom
  Ova je priča puna nostalgije i melankonije, s nekim blues ugođajem. Imam nekoliko primjedbi ili sugestija ( da sam ja urednik , što nisam...) :
  1. okruglić pa okruglić... kaži novčić jer nije vjerojatno da se zna ime grada, ime crkve, a da se ne zna za novce.
  2. ne započinjati tako često rečenice veznikom
  

  Okrenula sam se baš kada mi je okruglić napustio prste. Prošao kroz urez. I tada nam se učinilo da kroz kožu osećamo Zemlju onakvom kakva je nekad bila. Bučna, prljava, vodena i gladna. I njena sećanja na život potekla su našim venama. A vekovima neuznemiravana prašina vrtložno se uzdigla svuda oko nas. ove zadnje dvije mogu dati jednu lijepu rečenicu.
  I mi smo se našli u njoj.
  Nesputani  i drhtavi.
  Razvejani i ritmični...
  Ostatak okruglića ostavila sam pored kutije, nekoj budućoj tišini koja žudi da to ne bude. Navukli smo razbacana zaštitna odela i vratili smo se kući. ovaj pasus mi ovdje bolje paše
  Na Zemlju se posle toga nismo vraćali.  nađi drugi glagol, tu imaš vratiti jedno za drugim
  Ali smo muziku iz kutije sačuvali.
  Odmah nakon što smo otplesali.
  ovo bih izbacila, ne samo što imaš dvije oznake vremena jednu uz drugu ( sad, može biti da je to legitimno po srpskom pravopisu, stvarno ne znam, samo mi se čini da je u ovoj kombinaciji to odmah suvišno) nego je već iz prethodnog jasno da se plesalo uz muziku. Ne mora baš u svakoj kratkoj rečenici glagol stajati na kraju. To gnjavi
  Ostatak okruglića ostavila sam pored kutije, nekoj budućoj tišini koja žudi da to ne bude. Navukli smo razbacana zaštitna odela i vratili smo se kući.
  Muziku iz kutije ne preslušavamo često. Ne želimo da nam dosadi. Ipak, ponekad se pronalazimo po znojavim tamama i puštamo je da nam putuje krvotocima. i vasionama. ne, pretenciozno
  I samo još ponekad pitamo se da li je na Zemlji bilo dovoljno Џу боксeвa i novčića da usamljenost njenih stanovnika razveju među besmislenim zvezdama.  ovo zadnje mi je suvišno, ne kažem da je nelogično spomenuti Ђу бокс, ali nije potrebno. Tu, također, spominješ novčić koji je do tada bio samo okruglić. Bez zadnjeg pasusa kraj je efektniji i manje patetičan

  1 bod.

[Savajat Erp]

Је л` се каже џубоксева или џубоксова?

[Džek]

Mislim da je potonje pravilnije, mada tipovao bih i na "džuboksi"

[Mme Chauchat]

Jedna reč, kao u naslovu časopisa.

[Savajat Erp]

А множина?

[Mme Chauchat]

Ne znam, pitaćemo Dacka!

[Anomander Rejk]

OKTOBAR- Dobro, interesantno je to s torbom i uopšte zaplet. Mračna priča, a opet ispričana na jedan lepršav način.
Neke stvari mi nisu baš najasnije ispričane. Bila je blizu glasa, ipak Severnjačka uteha i Puž su mi za nijansu
bolji i efektniji.


DOBRA PRODAJA- Previše objašnjavanja, pravolinijska radnja, dijalog vrlo naivno prikazan, završnica donekle popravlja utisak, ali sve u svemu konstrukcija priče je prilično klimava.


KONAČNO REŠENJE-Ima i dobrih i loših strana, u celini korektno, ali nedovoljno za glas. Lepo počinje, ali sve više pada kako odmiče. Voleo bi da je za razrešenje zadatka upotrebljeno nešto drugo od onoga u priči.


VREĆA- Dosta mi se svidela na idejnom planu, među najoriginalnijim u ovom krugu. Čini mi se da fali malo dinamike, snažniji zaplet. Mislim da bi autor mogao značajno poboljšati priču, ako poradi na njoj. Ima tu ,, mesa ''.


PUPAK- Nikako me nije kupila... već dosta puta prežvakane teme i motivi, HAL, Adam, androidi... moralo bi biti baš ekstra napisano da ostavi jači utisak, a nije.


ZMAJEVI U KUTIJI BELOG OLOVA- Ova priča je ispričana jezikom epske fantastike, arhaičnim, bajkovitim. U celini mi se dopala. Autor na momente ima vrlo lepe rečenice. Pesmu i stihove bi izbacio, a porazmislio bi i o kraju. Kuga ok, ali ebola je postala poznata u modernom dobu, nekako mi ne ide sa arhaičnim, epskim tonom priče. I na ovoj priči autor može poraditi, možda i za dužu formu. Takođe obratiti malo više pažnje na likove i njihove karaktere i osećanja.


PADA MRAZ- Meni nije leglo, ali neću napadati ni pljuvati. Ima tu nekog senzibiliteta koji se probija, nekih slika i dubine, ali jednostavno nismo na istoj talasnoj dužini. Što ne znači da nekom drugom neće biti odlično- meni nije.




ROBOROGA- Pola priče je potrošeno u objašnjavanju šta i kako. Druga polovina u dvoboju koji nimalo ne impresionira. Na sve to, i rešenje zadatka vrlo tanko... slab utisak.


CILINDAR- Zapinjala mi je od samog početka. Previše jednostavno rešenje zadatka, previše kratko, autor ne da priči da se razmahne, kao da je žurio da što pre završi i pošalje. Taman sam se namestio da čitam, da vidim hoće li biti kakvih iznenađenja- kad ono priča već gotova.

[Albedo 0]

Jebote, sve sami Vojvođani glasali za mene... + ivica....

[Anomander Rejk]

Molim lepo, ja sam se izjasnio kao Srbin pravoslavne vere, niks Vojvođan 
Ako sam glasao za tebe... ipak nemoj rušiti pravila, sačekaj kraj komentara i objavu autora.

[Milosh]

Kuga ok, ali ebola je postala poznata u modernom dobu, nekako mi ne ide sa arhaičnim, epskim tonom priče.

Kakve to ima veze kad se priča odvija u post-apokaliptičnom setingu, dakle, u budućnosti? "Roboroga" je još jedna priča slične sorte u smislu da je u pitanju pseudo-fantasy tj. da svaka naprednija nauka onima koji je ne poznaju (ili su je zaboravili) deluje kao magija. "Zmajevi u kutiji belog olova" pre svega ima dobru strukturu, sa sve efektnim obrtom u kome ujedno i saznajemo šta je predmet, sviđa mi se ova vrsta ekonomičnosti; takođe, mislim da su pesme sasvim na mestu, kao i uloga lude, i da razbijaju pomalo jednolično pripovedanje koje se za moj ukus previše naslanja na opšta mesta priča u kojima je glavni junak poslat na nekakav quest, i u tom smislu možda bi bilo bolje da je sam jezik nekako interesantniji tj. da je na nivou detalja prošaran nekim slikama koje i ne bi bile toliko bitne za priču koliko za potpuniji i plastičniji doživljaj sveta u kome se dešava. Sve u svemu, solidna je priča i ja sam joj dao bod.

[Boban]

Bato, ti dobijaš toliko malo bodova na ovim glasanjima, da bi bilo pošteno da nas ne smaraš više svojim patrljcima pisanja.

[Albedo 0]

Ako misliš da onaj mjesec kada smo imali isti broj bodova, pa si od šoka prestao da pišeš za radionicu, onda da, možda bi bilo pošteno

[Josephine]

Nema nam Zemunca da overi pobedu...

[Mme Chauchat]

Ovo mi nekako sporo ide... da počnem od priče kojoj sam dala tri boda:

,,Tuđince ne puštaju tek tako da odu.", usne mu se šire u blag osmeh dok posmatra moj nedefinisani oslonac.
         Zatim dodaje nehajno: ,,Osim ako nisi pronašao Rizal."

Ово је у суштини једина мана у причи. Оп цуп, усред радње са феновима, штаповима и шеширима – Ризал, који је довољно препознатљив да га клинац на први поглед идентификује, а овај трговац који тврди да се припремио – не. Ако је клинац одиста царевић, питам се шта ту ради нимало забринут за своју судбину и судбину својих поданика, нимало изненађем појавом Ризала... у суштини, овај тренутак сусрета је слабо место приче. Али ако то прихватимо све остало је супер, посебно лажни мамац у виду елипсастог предмета који није Ризал. И последња реченица који показује и шта се десило и да приповедач то и даље не капира. Мање грешке: ентузијазично, ватрометски.
Natavak latinicom.
Za mene je ovo, dakle, ubedljivo najbolja priča u krugu. Najbolje je ispunila zadatak, vrlo je dobro napisana, dijalozi su mi se dopali, i nisu mi bili naivni kao Anomanderu, a sve mi se čini da Stipan nije dovoljno pažljivo pročitao priču: predmet je pomogao pripovedaču da zaradi brdo para - što je i želeo, a do kraja nije shvatio njegovu prirodu - dok mi jesmo, kao i klinac koji ga je na kraju učtivo zatražio i dobio.

[scallop]

Da malo narušimo mrtvilo:


Meni su citirane rečenice najbolji deo priče. Sve ostalo je košmarno neuverljivo. Toliko o oku posmatrača. Šta se, zapravo, na kraju dogodilo?

[Mme Chauchat]

Pa, ako mene neko pita: čovek je našao Rizal (štap) i hologramsku igračku (predmet) i nije skapirao šta je šta. Svima oko njega je to, međutim, bilo jasno i odatle preznojavanje, pristajanje na sve uslove kupoprodaje itd. Na kraju on odlazi sav zadovoljan sa svojom igračkom, ostavljajući prevejanom klincu Rizal. Klinac ga odmah aktivira - odatle ona završna rečenica o pomračenju jer pripovedač se čak nije setio da je to ona pominjana flota, a ne obično pomračenje.
Naravno, moguće je da sam se prevarila. Ne bi bilo prvi put. 

[Boban]

Da, problem sa ovom pričom je dvojak: neuverljivost svega što se događa + spisateljski naivan pristup.
Bilo bi bolje da se trgovac sam dosetio u očaju da uzme bilo šta što ima dugme i kaže da će aktivirati hidrogensku bombu, umesto legende koja se savršeno uklapa u dati trenutak. A onda na kraju, odlazeći pritisne dugne iz zezanja, jer misli da je to ništa i događa se... ne hidrogenska bomba, nego nešto što niko ne zna šta je. To bi mi bio sjajan obrt, u stilu: "Sve se menja i pre nego što će biti u stanju da shvati šta i sam će biti promenjen..."
S druge strane, ti divljaci koji razbijaju dovratak teško da bi ikoga saslušali dovoljno dugo, njihov šef možda, ali obični ratnici ne.
Očigledno je pisac neuk i mlad, ali ima nade za njega... a kod Jevte očigledno proradio materinski instinkt.

[scallop]

Ne, nemojte mi izmišljati šta se dogodilo. To je učitavanje. Stalno neko u komentarima izmišlja svoj kraj. Postoje priče sa otvorenim krajem, ali to ovde nije slučaj.

[Stipan]

sve mi se čini da Stipan nije dovoljno pažljivo pročitao priču

I meni se čini da NEKO nije dovoljno pažljivo pročitao priču...

[Boban]

Ja ne izmišljam kraj. Ja sam ponudio rešenje koje smatram mnogo boljim od onoga koje imamo u priči.
Ovo je radionica. Učimo, dajemo savete, ukazujemo na bolja rešenja... zar ne?

[scallop]

Daj, oladi. Nisam mislio na tvoj kraj priče. Tvoj kraj je za neku drugu priču. Verovatno dobro, ali drugu.

[Mme Chauchat]

Ne, nemojte mi izmišljati šta se dogodilo. To je učitavanje. Stalno neko u komentarima izmišlja svoj kraj. Postoje priče sa otvorenim krajem, ali to ovde nije slučaj.

Ali nisam ništa izmislila?! Dobro, u svakom slučaju saznaćemo kad se objave pisci, nadam se.

Da ne propadne post zalud:
Disklejmeri po običaju. Ne jedite se, ne vređajte se, ovo nije ništa lično.





Dva poena sam dala Roborogi.
Roboroga je za mene simpatičan primer ovoga što Miloš zove pseudo-fentezijem, odnosno postapokalipse koja je toliko post da se sve naučno preobraća u fantastično. Bajka o zmaju i svetom Đorđu postaje bajka o robotu i devici, sa humorističkom intonacijom. Rubikova kocka je dobro rešen nepoznati predmet, iako se malo varalo sa prašnjavošću zbog koje ga nismo odmah identifikovali. Moram reći i da me je sam početak, odnosno postavka glavnog ženskog lika i njenog zanata, podsetio na jednu raniju priču sa radionice, ali je tamo bio u romantičnom, a ovde je u humorističnom ključu.
Doduše, robotovo ponašanje mi nije logično, odnosno logično je koliko je zmajevsko ponašanje inače logično, ali nije obrazloženo u ovom kontekstu. Ali dobro, glavno da se ocrtava bajka/legenda u pozadini pa se to da zanemariti. Dva boda.

Pada mraz -  jedan bod.
Priča je izuzetno lepo napisana, ima divnu, jaku, i potpuno neutemeljenu tugu koja me ponese od početka. Zašto je vanzemaljac tužan – nemamo pojma, a nije ni bitno. Lepo je obrađen motiv prvog kontakta. Ali.
Priča nije ispunila zadatak. Mi smo prepoznali i put i automobile a pripovedač nije, ali nigde traga predmetu koji se odnosi sa sobom. Osim brestovih semenki, ali to su brestove semenke i ne znam baš pomažu li ičemu a još i on zna šta su. Krajnje mi je nejasno zašto je autor mislio da ovo ispunjava zadatak.
Osim toga, pisano je na brzinu, mislim fizički na brzinu, kucano uz gutanje slova i interpunkcije, i jezik odstupa od nekih gramatičkih i pravopisnih pravila a da nam nije označeno zašto. Osim da se ja domišljam kako je to vanzemaljac pa zato tako priča.

Lune, le cognac et la tombe. Jedan poen.
Čisto za inventivnost i trud. Samo, nije to dovoljan trud.
I Steva i ja smo primetili anahronizam sa dobermanima. To je manje značajno. Značajnije je da je priča, pamfletima enciklopedista, smeštena duboko u osamnaesti vek, a ovamo – niko živi ne prepoznaje teleskop? Dajte, ljudi, ne budimo neozbiljni. A ovo: "Iv de Breguet de la Croix" – napisano je dopola transkribovano a od pola netranskribovano, u priči u kojoj su sva druga imena transkribovana; aljkavo. Per Lašez su dve reči a ne tri, i na francuskom. A baš je poznato groblje. Za istorijsko štivo – treba pažljivije pisati.
Inače, ideja nije loša, lik potpaljivača crkava je lepo ocrtan, jasno mi je zašto je priča zaradila ovoliko glasova (bože, Hrundi, kako si lukav!), stil je ovde funkcionalno upregnut u jasan zaplet. To je sve super, ali kao što rekoh, aljkavo izvođenje. Može se moja strogoća otpisati i na zlovolju zbog izgubljene opklade, ako se baš hoće, ali stojim pri svom mišljenju.

Ogledalo. Jedan bod.
Nije do kraja ispunjen zadatak, ali je predmet zanimljivo odabran, i lepo je što je autor imao hrabrosti da ne postavi rešenje problema kao slučajno, nego kao sudbinski određeno. Licidersko srce nije samo srce, već ključ za drugu stvarnost, pa zato računam da je zadatak ispunjen (mada na mišiće). Trooki golub me je nekako podsetio na trooku vranu i mogućnost da je ovo prelazak na onaj svet. Ujedno me je priča opomenula na to zašto su problematične knjige za decu u kojima junaci na kraju zanavek ostanu u carstvu bajki: to se debelo plaća, i optimističnije su one priče u kojima se Doroti vrne u Kanzas, ako znate šta hoću da kažem.

Vreća je u anonimnom glasanju od mene dobila jedan bod u alternaciji sa Mesecom i konjakom.
Zašto? Nije toliko pamtljiva, možda, ali ispunjava zadatak, a i ovde imamo, kao u Dobroj prodaji, dva predmeta nepoznatog karaktera.  Za mene, plus. Veći mi je problem što je opšte poznato kako je zlato odmah posle rata ekstrahovano i medalje opet izlivene, pa se ovde nemaju oko čega otimati. Dopao mi se i kraj. Uopšte ova priča ima dosta strukturnih sličnosti sa Dobrom prodajom, ali eto, meni je prodaja znatno uspelija, iako se niko sa mnom ne slaže. 

Kasnije o pričama koje nisu dobile bodove.

[Mariana Dan]

Uzivala sam u tvom ocenjivanju, narocito si me kupila tumacenjem Ogledala
i odgovorom zasto je problematicno ostati u svetu bajke.

Citajuci vas, osecam se kao da sam se i sama, posle dugog odsustva, vratila kuci.

Jos nisam procitala sve price, ali mi je Ogledalo ostavilo jako lep utisak.

[Mme Chauchat]

  Hvala, ali... to je samo zato što još nisam pisala o (po meni) neuspelim pričama. Tu će se videti koliki sam skot. 

[Dacko]

Је л` се каже џубоксева или џубоксова?

Množina je džuboksi, pa i genitiv glasi džuboksa (sa dugim a na kraju).

A da ne bude sve oftopik, glasala sam samo za Cilindar, dok su mi se kasnije dopale još neke price, ali tek kad su mi komentatori skrenuli pažnju na njih. Doduše, imam grip pa mi je teško da se udubim i ukapiram finese i zato mi je najvažnije bilo da prica hvata na prvu loptu i da je kratka. Žao mi je što Cilindar nije bio u onom krugu za Zabavnik.

[Midoto]

Ne znam pravila: mogu li da stavim neki komentar iako nisam učestvovala u glasanju, jer nisam pročitala baš sve priče?

[pokojni Steva]

Pravila! Pravila?! Sasvim slobodno šopaj, al prvo pročitaj

[Plut]

Vid' ovog. Još će pomisliti da mora sve da iščita da bi išta komentarisala. Midoto, a ti lepo iskomentariši ono što jesi čitala. Svaki komentar vredi.

E nek sam ti ja odobrila.

[Midoto]

O tome se i radi: pročitala sam naslove i prve rečenice, pa sam napravila selekciju koje ću nastaviti.
U priči "Oktobar" je netačan citat Radovićeve pesme (Sve je pošlo naopačke za vrapce i mačke...)
U priči koja se, iz meni nepoznatog razloga zove "Mesec, konjak i grob", ali na francuskom, prva rečenica je još pretencioznija od naslova, te sam odmah odustala.
"Grad nad zelenom tišinom" ima više reči nego što je potrebno: ako je sve, onda je sve, nema potrebe ponavljati, pa još dodatno razjašnjavati.
"Pada mraz" ima obećavajući početak, ali nema dovoljno daha da bi se valjano razradio i završio.
"Roboroga" mi se više dopao nego što je rangiran - ima života u priči.
Za "Ogledalo" imam primedbu na početak: vetar je blag, ali mrzne uši. Možda - nejak, ili kriomice zloćudan, jednoličan...
U "Pužu" mi se dopala natuknica (neizrečena) da i onaj koji je pisao priču ima savesti, čak bih rekla - i nešto dečje u sebi. Moguće da sam omanula, ali se ne bih radovala da je neka vrlo pragmatična i odrasla osoba u pitanju.
"Dobru prodaju" ću pročitati, premda me je odbio - krajnji rub galaksije i nekoliko opštih mesta s početka.
"Severnjačku utehu" neću dovršiti.

Ovako, dok kao čitalac strogo ocenjujem tuđe pisanje, sve vreme imam na umu da se radi o najtežoj formi - koja za kratko vreme treba da zainteresuje i da do kraja ne izneveri. Zato se nikada nisam bavila kratkom pričom - prevazilazi moje umeće.

[pokojni Steva]

Dal bi bilo dovoljno da se ja izvinim za tuđe pundravce kako bi se došlo do još po nekog smislenog komentara? Ili je 'Trnovanje' zanimljivije.