RADIONICA B - TABAK PRIČA

[scallop]

Onda ne bi trebalo ni prozivke na ličnoj osnovi.
Trudim se da učestvujem ovde, pišem, komentarišem sve, pa i neke koje ne mirišem, i nikoga ne diram, prvi.

Ni ja nemam dobar odnos sa Pokojnikom pa postavim priču i podržavam komentare.

[Džek]

Još da se predstavi. Je l' stigla još koja ili imamo intermeco?

[scallop]

Imao bih jednu, ali je prekratka, pa tvrdim pazar.

[Mme Chauchat]

Kakva je ovo priča, pa, šta reći, stevinska. U mnogo čemu tipična i sve što bih mogla da kažem bilo bi ponavljanje starih komentara. Ne mogu sad da procenim kako teče, rekla bih – dobro, ima samo jednu razvojnu liniju, nju prati od početka do kraja, rasplinjavanja nema. Karakterizacija (i karakteri) standardni za autora, vrlo solidni i uz suv humor.
Šta smeta:
- utvare mi ne pasuju u priču. Okrugle oči, telepatija i struja vuku na uobičajene vanzemaljce itijevskog tipa, a ovi to (valjda) nisu i – što je važnije – ne uklapaju se u priču koja je po žanru na pola puta između bajke i ,,Glave šećera".
- logika: pa, ključna slika, i najzabavniji deo priče, jeste javljanje rupa koje se povezuju. I dobro, razumeli smo zašto, ali valjda je bilo i nekog lakšeg a neupadljivijeg načina da se pribave kandidati za nove čuvare, bez sumnjivaca, dolaženja vojske itd.? Hmm?
- jezik: ovo je već razrađen stil jednog te istog autora, nema greške, i meni se (kao što je poznato) sviđa, ali imam dva utiska: prvi, da je ponegde (u onom pasusu kad opisuje podzemni grad) malo odskočio od uobičajenog dijalekta, ako Stevo, može se i tako, ne boli, vidiš, i drugi, konkretno, da je priča pisana malo na brzinu i da su neke rečenice nezgodno sklepane i to ne namerno (slovne greške idu u prilog toj pretpostavci). Što se zareza tiče, nije mi jasno kakva se rasprava o njima ovde vodi, jer ja samo vidim da na više mesta nedostaju. Ima nekih pravila kojima se to reguliše i molim da se niko ne vadi na Crnjanskog i na Džojsa.
- detalj koji kopka: onaj nesrećnik što je uskočio u jamu na početku – šta je bilo od njega? Mogli su makar kosti da mu nađu. Za načelnika nije bitno -.-

Bih objavila uz doradu, ali srećom, niko me ne pita.

[scallop]

Pitamo mi gđa Šošo, ali nam se mnogo durite. Kao da su ova vredna deca kriva za prekokontinentalne prostakluke.

[Mme Chauchat]

Pitamo mi gđa Šošo, ali nam se mnogo durite. Kao da su ova vredna deca kriva za prekokontinentalne prostakluke.

Ajmo malo bez učitavanja motivacije, osobito netačnog, a ja se neću duriti.

[scallop]

Mogu i ja da budem kriv. Navikao sam. Samo se ti nama vrati.


Komentarisao bih ja i ovu priču, ali ja sam slab za te stvari. Mogao bih da se složim da je sa srednjim delom malo mutno, da se zaboravlja šta je napred napisano, pitao bih i ja šta je sa onim što je upao, ali bih pitao i za žensle glasove iz dubina. Ipak, generalno bih rekao da je kod našeg autora sve u redu dok slika, ali kad pokuša da mrda sliku, ona se odmah zamuti. To je zato što "ovaj ovo", a "onaj ono". Ipak, ovo je cela priča, razumljiva i onima sa slabijim iskustvom. Jeste da ide jednosmerno, ali smer je dobar i nijednom ne upadnemo u rupu. Vrhunac je završna rečenica, koja nas jednostavno i bez ustupanja povezuje sa uvodom u priču i istovremeno je razrešava. Kad ne bih imao i drugih iskustava sa autorom bio bih jako zadovoljan napretkom.

[pokojni Steva]

Robbie Williams - Let Me Entertain You
Da prostite na gornjoj magarčini, misleći na Viliamsa, al' ide mi uz ono što sam naumio reći (pride, to mu je valjda najbolja stvar + predlažem ga kao novog James Bonda, čovek će umeti da pomiri Rodžera u Šonu, što nije mala stvar).

Ako bi mi verovali, priča je napisana samo da bi vas zabavila. Jesam seo da je napišem iz inata kako bih namirio dug ovde, al' to je sve bezveze, jedino je zabava bitna. Iskreno se nadam da sam nešto od mog veselja uspeo i vama da prenesem.
Izvinjavam se, znam da nije neko opravdanje al' priča je zaista  napisana za polovičnih dva dana i tri noći. Nisam rekao da nije i završena iz čistog inata! Tako da, gro zamerki bespogovorno stoji – od utvara me boli glava, mutno mi je okolo pupka, nisam zadovoljan ritmom, meni čak škripi i kad je do karakterizacija likova (stara boljka, daš mi 6Kk to je malo; 30Kk još mi više fali!). Rođenu priču vidim kako kaska drumom na dve prednje noge dok vuče guzicu po prašini. Ne pravdam se, samo kažem.

Šta je meni najbitnije, opet sam uspeo da isprdim kakvu-takvu priču bez ikakve pripreme i pređašnjeg plana – sedeo sam naspram praznog ekranskog papira, srkutao vinčeka i pušio kad je "ova moja", gledajući nešto na TVu, kazla "Bog te!".  Pa je krenulo da curi. Nije da pametujem neg' je meni bitno, ja drugačije ne umem.

Zahvaljujem se na čitanju i komentarima.

[pokojni Steva]

Ipak, ovo je cela priča, razumljiva i onima sa slabijim iskustvom.

Jel' smem da ovo metnem u potpis?

[scallop]

David Kudler o urednikovanju

via Huffington Post

Ko zaista želi da postane pisac neka pročita i ovo.

[M.M]

"Myth #2: I don't need the expense of paying an editor. I had my wife/dad/neighbor/high-school English teacher read it through, and they didn't find anything."

Pa je krenulo da curi.

Koristimo isti termin! 

[scallop]

Dobili smo ozbiljno pitanje. Zapravo, dobio sam, ali ću ga lukavo podeliti sa vama. Ionako nemamo novu priču. Pitanje je:


Kako pisac postiže da lik u priči bude životan?


Namerno sam izbegao da napišem ovo pitanje onako kako bih ga ja sebi postavio: Kako pisac gradi svoje likove? Naime, moje uverenje je da pisci gradi svoje likove. Ne onako kako mnogi pokušavaju, da mu odmah, u nekoliko rečenica, prišiju brkove, ćelu, šest stopa markantne visine i rđavu narav, pa pucaj dalje sa takvim. Kad nekoga upoznamo u stvarnom životu, niko nam ne da ličnu kartu, upoznajemo ga kroz susrete i događaje koji su deo priče. Postepeno. Kad komentarišemo tuđe priče često izražavamo sumnju u uverljivost likova. To najpre znači da nikada nisu svi čitaoci spremni da prihvate likove koje nudimo. Naš zadatak je da budu prihvaćeni od većine. Eto, već sam se smantao od pokušaja da objasnim. Možda neko to zna bolje.

[ALEKSIJE D.]

Daš mu neku priču iz pozadine, gest koji je karakterističan, govor koji je specifičan, radnje koje će učiniti ne objašnjavaš... To mogu i drugi likovi.
Fizički opis ne mora značiti "životnost".
Razgovor ispred zadruge:
- A, bre ćelavi, doklen ima da čačkaš nos? Ogadi mi pivo.
- Ti, budjavi, da ćutiš. Kopaću doklen se men sviđa!
- Ma, to što bunariš i nekako, al što praviš grumuljice od slina i ješ? Nikako mi ne ide u glavu.

[scallop]

E, pa tu nema karakterizacije. Znamo samo da su seljačine koje cepaju pivo ispred bivše zemljoradničke zadruge. I, dijalog ne rešava likove. To je tvoja deformacija iz dramaturgije.

[M.M]

Ne onako kako mnogi pokušavaju, da mu odmah, u nekoliko rečenica, prišiju brkove, ćelu, šest stopa markantne visine i rđavu narav, pa pucaj dalje sa takvim.

Upravo ovo je uradio Predrag Tomić: ,,Greh gospodina Venevera" u Anomaliji 1. Na prvoj strani jedno pedeset puta je ponovio kako je gospodin Venever - gospodin i kako ga drugi vide (gospodstven hod, držanje, tanki brčići). Toliko mi je bilo dovoljno da odložim Anomaliju i vratim se čitanju Pekića.

[Džek]

zato volim pisanje iz prvog lica, karakterizacija tu dolazi spontano, protagonista se lako gradi. Teren je tu klizav, ali mnogo udobniji za karakterizaciju.

[saturnica]

karakterizacija likova, uz sve gore navedeno, gradi se i na način da likove stavljamo u različite životne situacije, a onda promatramo njihovu reakciju, nivo stresa koji mogu ili ne mogu podnijeti, i način na koji se u njemu koprcaju.

[Kimura]

Ja sam pomislila isto što i Miljan dok sam čitala ''Greh gospodina Venevera''! Tu imamo nastranog matorog zlikovca koji svoju odvratnu suštinu pokriva nekom sasvim površnom uglađenošću. Odlično zamišljen junak - nema šta! Poslednji dani u poslednjem gradu potenciraju svu besmislenost takve ličnosti.
Međutim, iako je zamisao dobra, ovaj lik nije do kraja uspeo. A nije uspeo upravo zbog insistiranja autora da ga mi, čitaoci, posmatramo na određeni način. Nije dobro kada je namera autora toliko vidljiva.

Džek je u pravu za prvo lice, istina je da tu karakterizacija dolazi spontano. Međutim, ovo je linija manjeg otpora i ne može se uvek njome ići.

Mislim da treba posmatrati prave, žive ljude i pratiti šta nam se javlja kao njihova osobenost. Ponekad jedan detalj u ponašanju, izgledu, možda određena reč ili fraza koju neko koristi, otkriva ili, u našem slučaju, gradi karakter.
Jednom sam u prolazu čula nekog čoveka kako govori :''Mene su pozvali da dam neko svoje mišljenje ja.''
Šta mislite o ovom čoveku? Rekla bih da se tom rečenicom prilično predstavio.
Uzgred, šeta što nema gospođe Šoša da nam tresne vratima!

[Džek]

da, okolnosti nam mnogo pomazu u karakterizaciji, odgovor prodagoniste na njih je kockica od koje se gradi lik. Nikad ne razmisljam o tome dok pisem. Imam jasno definisan karakter, realan (neko iz komsiluka, neki drugar, kolega, brat) i to izrabljujem i prilagodjavam ga prici i uslovima u kojima se nadje.

[pokojni Steva]

Ja sam pomislila isto što i Miljan dok sam čitala ''Greh gospodina Venevera''! Tu imamo nastranog matorog zlikovca koji svoju odvratnu suštinu pokriva nekom sasvim površnom uglađenošću. Odlično zamišljen junak - nema šta! Poslednji dani u poslednjem gradu potenciraju svu besmislenost takve ličnosti.
Međutim, iako je zamisao dobra, ovaj lik nije do kraja uspeo. A nije uspeo upravo zbog insistiranja autora da ga mi, čitaoci, posmatramo na određeni način. Nije dobro kada je namera autora toliko vidljiva.

Džek je u pravu za prvo lice, istina je da tu karakterizacija dolazi spontano. Međutim, ovo je linija manjeg otpora i ne može se uvek njome ići.

Mislim da treba posmatrati prave, žive ljude i pratiti šta nam se javlja kao njihova osobenost. Ponekad jedan detalj u ponašanju, izgledu, možda određena reč ili fraza koju neko koristi, otkriva ili, u našem slučaju, gradi karakter.
Jednom sam u prolazu čula nekog čoveka kako govori :''Mene su pozvali da dam neko svoje mišljenje ja.''
Šta mislite o ovom čoveku? Rekla bih da se tom rečenicom prilično predstavio.
Uzgred, šeta što nema gospođe Šoša da nam tresne vratima!

Zašto ne primenjuješ gore izvezeno u svom tzv. pisanju?

[Kimura]

Zašto ne primenjuješ gore izvezeno u svom tzv. pisanju?
[/quote]

Zar si čitao nešto što sam ja napisala?

[pokojni Steva]

Ja čitam sve što ima veze s radionicama.

[Kimura]

Onda mi, molim, daj konkretni komentar na ono što pošaljem za Radionicu, na mestu koje je za to pedviđeno.

[pokojni Steva]

Ili ti pošalji nešto ovde, pa da natenane razglabamo o karakterizaciji likova.

[Kimura]

Biće i toga.

[Hrundi V. Bakshi]

KUĆA NA DRUMU

1. Ocena celine priče

    Kako oceniti nešto kao celinu, kada malo koja rečenica ne prođe, a da u njoj, čitajući, ne otkriješ jednu zasebnu celinu, i tako celina za celinom, dođe kraj, a tebi i pre nego što počneš da razmišljaš o onome što si pročitao, još uvek u ušima odzvanja ono što ti je mamilo onaj redak i dragocen osmeh, kao na primer "vreme koje je oslinavilo"? Ne, nije jadac sa ovom pričom u pažnji, već u prepuštanju. Biti pažljiv, bilo bi uvredljivo i za autora, i za samu blagodat čitanja, niti autor šta skriva, niti bi pažnja (čitaj - pažljivost da se ulovi ono pod žitom) doprinela ugođaju. Rekoh, prepusti se, i samo će ti se kasti. Jer, dubina pamuka, naposletku, ne meri se pipanjem, ili gledanjem, već... slušanjem. Ja sam slušao do kraja...
   
2. Mišljenje o sadržini

    ... i čuo da nam je Pokojni vaskrsao, i doneo neobične priče iz nama nekog nepoznatog sveta. Kažem, nije zatprani grad ništa veći od običnog palanačkog groblja, ali ni manji od Novodevičja, a njegovi su rezidenti, ma koliko bili anonimni paori, težaci, đilkoši, kočijaši, kartaroši i ostali, na barabar sa Gogoljem, Mikojanom, Čerenkovim... A što bi selo, pa i najmanje, zaostajalo za Moskvom, pa bilo bez svojih čuvara, koji će se starati o prošlom, o onome "kako je nekada bilo", o povesti onih pre, i onih pre njih, i onih pre svih... Ako u Moskvi o godišnjicama odjekuju plotuni, za zaslužne, može i u našem selu po koja nabijača, nabijena solju, da opali, čisto da se zna, da nas ima, i kada se o nama ne priča... A šta čuvamo? Pa, zar je važno? Niko, ionako, senke nije sačuvati uspeo...

3. Mišljenje o karakterizaciji

   Ma šta da mislim. Autor je dao. Sve se gradi oko glavnog junaka - jame. Svi pređašnji i budući, što su iz nje došli ili ka njoj naginju, njena su čeda. Šta će im imena? Ovaj ti je Poštar, i to ti je. Onaj ti je Birtaš. Dovoljno ti je. Imaš jamu, pa gledaj kako oni okolo nje obigravaju i jamare i jamaše, pa ko u jamu zajami, a ko iz jame štogod izjamari. Na kraju, svako bira svoju, da ga zaborave. Jer, to što na krstačama piše, napisano i nije. Samo je pozajmljeno, za jedno vreme, koje je, kako god da ga okreneš, slinavo, i šlus!

4. Utisak o stilu pisanja

   Stil je na izvol'te. Pa ko voli. Ja volim. Jer, nema izveštačenog, ništa ne visi, ono što zna, zna dobro, ono što ne zna, ne dira. No, ne treba preterivati, pa se osiliti i početi iz nekog inata, da se dira gde ne treba da se dira, da bi se šurovalo sa štatijaznam čime - sa onim dernekom u birtiji, gde se stil krza i cepa. Srećom, po ovu priču, i po mene, vešt je krojač. Dati njemu iglu i konac, i makaze, da se igra, znači da će svako naći svoje ruho da se u njega udene. Jer, kad skroji ovako nešto: "Stigli su kad je okrajak jutra tek nagoveštavao da će možda jednom i svanuti.", gde se onim "možda" naruga, dozlaboga precenjenim jutrima, od kojih se uvek nešto, jelte, očekuje, ali i kojim se da opis vremenskih prilika, bez da se reklo "tmurno", "oblačno", 'vako ili 'nako, e onda bi se vala, moglo i gologuz trčati, i nikakvo ruho ne bi bilo potrebno. 

5. Ocena pismenosti

   Bespotrebno. Mada neki pominju zarete koji su, zapravo, zapete.

Stav da li biste ovu priču uključili u neki svoj izbor za zbirku priča:

da uz male intervencije

Dobro je, živ je. 

[scallop]

Povodom životnosti likova:


Kad se vaš lik u priči pobuni protiv onoga šta želite da uradi ili kaže, onda je sigurno živ.

[Plut]

- detalj koji kopka: onaj nesrećnik što je uskočio u jamu na početku – šta je bilo od njega? Mogli su makar kosti da mu nađu. Za načelnika nije bitno -.-

Prilikom čitanja me ovaj detalj nije (za )kopkao, ali posle Jevtrinog komentara sam rekla sebi "ah, pa da".
Međutim, shvatam da meni to i dalje ne smeta, a evo iz kog razloga: momka sam doživela samo kao sredstvo kojim autor isrctava karakter narednika, moć koju ima i ne preza od toga da je iskoristi. Nije baš i da ne znamo šta je bilo sa momkom, poslužio je svrsi, pokazao nam i da je rupa toliko duboka da se nije čulo ni kada je udario o njeno dno i pokušao da nam probudi jezovit osećaj i strahopoštovanje koje bi trebalo da osetimo prema rupi.


Nešto se pitam, kada je neko puška a kada samo sredstvo koje nije obavezno da opali u trećem činu?

[Josephine]

Kad se vaš lik u priči pobuni protiv onoga šta želite da uradi ili kaže, onda je sigurno živ.

Ovo je kliše fraza i "učenicima" ne znači apsolutno ništa. Probajte nekada da ih ispitate kako su shvatili vaše fraze, videćete o čemu pričam.

[scallop]

Ko shvati shvati, a ko ne shvati nije nikad ni razmišljao o svojim likovima. Ti ne pričaš ni o čemu. Bulazniš bez kraja i konca.

[Josephine]

Ah, mislite kao onda kada sam lepo napisala svoje mišljenje o razlici između prepričavanja i pripovedanja, pa ste rekli da ne valja, ali niste objasnili zašto? I pri tom sam ja otvorila tu temu (kao i svaku drugu koja sistematizuje znanja sa radionice...

Znam ja odgovor na pingvinovo pitanje zašto niste iznad situacije iznad koje bi trebalo da budete. Zato što i sami znate da niste u pravu, i branite neodbranjivo. Zato niste.

[scallop]

Pingvin će biti protiv svega šta ja napišem, jer ja nosim sećanje o zlu ustaške države. Pozivati se na njega je pozivanje na ustaštvo. Blago tebi kad od njega imaš podršku.

[Josephine]

Eto pravog primera u šta ste se pretvorili. Ne prezate više ni od ovakvih zamena teza... nazivati me ustašom je smešno, scallope. Samo nisam sigurna da li to radite namerno ili nenamerno. Ne bih da vas povređujem ako to radite nenamerno. CNS ne može biti isti sa 20 i sa 70 godina.

Ipak, vas treba banovati i da za vaše dobro.

[scallop]

Vama, gospođice, treba uskratiti sekundu za editovanje. A svinjarija je uvek svinjarija. Izbrisana ili ne.

[Josephine]

Scallope, moj prethodni post uopšte nije editovan. Da li ste dobro? Idite, odmorite se. Možda sam pogrešila što sam se ljutila na vas.

[scallop]

Lažeš.

[Josephine]

Znaće to moderatori... Odmorite se.

[scallop]

Zbog tvojih manipulacija sa postovima je uvedeno ograničenje na tri minuta. Ne mojih. Mogu ja da sačekam ubuduće ta tri minuta, ali tvoja narav ne može.

[Джон Рейнольдс]

Јбт... Свакога дана ниво дна спусти се до неслућених низина.    Ово су ваљда те реторичке вештине званично прве дебатерке Србије.

[Josephine]

Scallope, nisam editovala post. Šta ste videli, a sada toga nema?

[scallop]

Prošlo je tri minuta.


Nisam srećan da me brani Džon. On sa D. ima drugu priču. Mogu da odgovorim na Kimurinu zabrinutost, mada je ona najmanje pazarila od mojih saveta. Kimura, sa verbalnim nasilnicima ćemo uvek imati posla. To su oni koji iza sebe nisu ostavili ništa, pa to pokušavaju na silu, pljujući uvis, pa ako sami sebe upljuju nikom ništa. Moje je zadovoljstvo da ima mnogo onih koji su od mojih saveta imali fajdu, pa i oni koji veruju da sve mogu snagom "svog talenta". Na kraju se ispostavi da postoji i znanje i veština, pa će čekati dok i to ne savladaju. Ja se branim samo zato što nasilje i neznanje ne smeju da odnesu šnjur. Ako ja to dopustim nikada se nećete pomaći napred.

[Джон Рейнольдс]

Да појасним. Не браним те, Скалопе. На форуму оне који умеју сами да се одбране нисам бранио никад, нити ћу, ни тебе нити било кога другог. Мало је другачије с онима који не умеју с насилницима, није то сад битно. Али подлачко конципиране поруке #682 и #684, са оним наводним само-преиспитивањем за "добро" саговорника, изазивају физичко гађење. Тога нека буде свесна ова "професионална дебатерка", та љигавост и подлост се види, као и њен крајњи циљ, а ти Скалопе сам терај своју причу. То спорно није.

[Josephine]

Ja sam stvarno zabrinuta za scallopa. Počeo je otvoreno da laže. I kada ga pitam šta je menjano - ne odgovara.

Mislim da su kod njega deluzije preuzele primat. I povlačim se za njegovo dobro.

[scallop]

Nestani za svoje dobro. Ti nema šta mene da pitaš. Ti nikoga ne možeš da pitaš, jer nikada nemaš odgovore. Tvoj prostakluk nema granica. Ovde si samo što Boban nema snage da te se otarasi.

[Josephine]

Opet vi pominjete Bobana... Scallope, sredstva kojima se služite me zapanjuju. Šokirana sam.

Recite sad: šta sam to napisala, pa obrisala?

[Josephine]

Ako ja to dopustim nikada se nećete pomaći napred.

Ovo tek zabrinjava... Idite sa foruma, odmorite se. Molim vas.

[scallop]

Ti si Bobanova ljubimica D. i on je odgovoran za sva tvoja sranja. Ti si se okačila o njega i kužiš ovaj forum. Ja samo ne želim da odeš, a da veruješ da si to ti odlučila. Otići ćeš jer više niko ne želi da ima posla sa tobom. Ni na koji način.


Šta je, ne možeš da izdržiš tri minuta? Da li znaš i da je između dva posta ograničeno na 33 sekunde? Eno, Harvester kuka zbog toga.

[Josephine]

Ne. Ja samo mislim da ste postali opasni po sebe i ostale. Taj značaj koji sebi pripisujete je alarmantan. A prijatelji vas podržavaju u deluzijama, umesto da nešto preduzmu.

Ja čak nisam sasvim sigurna i da razumete ovo što sada pišem. Nisam sigurna kako da se ophodim sa vama. Potpuno sam zbunjena vašim nastupom i lažima.

Neću da odem, naravno. Ali neću ni da se džapam više sa vama. Mislim da vam nanosim dosta štete.

Što se tiče ostalih, zar niste shvatili da sam uvek bila sama i da ću to uvek biti? Mene je zajednica odavno isključila, nema odakle sada da me isključuje. Ali tu i leži moja snaga. Meni nije potrebno da lažem da ste editovali post da bih navukla podršku zajednice, scallope. Meni nije bitno mišljenje zajednice, samo mišljenje pojedinaca koje cenim.

Imajte na umu samo - bolje bi vam bilo da se odmorite i uživate u penziji. To vam od sveg srca želim.

[Džek]

D., kako te nije sramota? Staneš li ikada ispred ogledala ili se plašiš toga?

Svaki topik usereš, namećeš svoje, svađaš se, provociraš, pljuješ.

Ostavi se radionice, pusti ljude da rade u miru.

[Josephine]

Hoću, naravno.