RADIONICA B - TABAK PRIČA

[scallop]

a, učite li vi, scallope, svoje učenike da se precizno izražavaju, ili da lupetaju imitirajući vas?

grozan učitelj je onaj koji u učenicima vidi ogledalo sopstvene veličine. zapamtite to.

Zastrašujući, lomi kičme, otima Radionice, upropašćuje najtalentovanije, svi pobegli od mene... Alo, alo... ne čujem dobro... Smetnje na vezama... ima još? Naravno da ima, ceo svoj CV bi mogla da ispuniš mojim zlodelima.

[saturnica]

a, učite li vi, scallope, svoje učenike da se precizno izražavaju, ili da lupetaju imitirajući vas?

grozan učitelj je onaj koji u učenicima vidi ogledalo sopstvene veličine. zapamtite to.

Zastrašujući, lomi kičme, otima Radionice, upropašćuje najtalentovanije, svi pobegli od mene... Alo, alo... ne čujem dobro... Smetnje na vezama... ima još? Naravno da ima, ceo svoj CV bi mogla da ispuniš mojim zlodelima.

Kad smo već kod otmica...zna li itko gdje se djenuše ovomjesečne priče?

[Josephine]

ta, sve nabrojeno se, u stvari, svodi na jedno. ono o ogledalu.

[scallop]

ta, sve nabrojeno se, u stvari, svodi na jedno. ono o ogledalu.

Pa, gledaj se, ko ti brani?

[Josephine]

grozan učitelj je onaj koji u učenicima vidi ogledalo sopstvene veličine. zapamtite to.

da dodam jesno "samo" ispred "vidi".

[Kimura]

Pročitala sam napomenu, ali je, očigledno, nisam shvatila na pravi način. To sigurno nije vaša krivica.
Kada već kažete ''na usluzi'', bila bih vam zahvalna da napišete šta je za vas pravo na različitost. Za mene nema interesantnijih niti privlačnijih ljudi od onih koji su, u odnosu na mene, bitno drugačiji. Ni na trenutak nisam pomislila da svi treba da pišu na isti način, to ne bi bilo moguće ni kada bi se baš trudili, ali recimo da nije dobro kada se čitalac isuviše napreže da bi ispratio najjednostavniju misao autora. Za mene to nije osoben stil, već odsustvo stila. 

[scallop]

Tvoja jedina muka je što kad dugo gledaš u mene i ja pogledam u tebe. Ono što vidim je karakterna nula i tu nema desenzitizacije. Samo dezinfekcija.

[scallop]

Pročitala sam napomenu, ali je, očigledno, nisam shvatila na pravi način. To sigurno nije vaša krivica.
Kada već kažete ''na usluzi'', bila bih vam zahvalna da napišete šta je za vas pravo na različitost.   

Ovaj prvi deo posta je OK. Drugi deo posta nije sasvim iskren. Voliš ti kako pišeš i volela bi da i drugi vole. Nisi nikakav izuzetak, voli Hrundi kako piše, voli i Steva, na kraju, vole i Stipan i Džek, pa i D. Priznaću ti da i ja volim kako ja pišem. Kad dođemo do voljenja kako to drugi rade, tu smo već skloni primedbama. Meni se ne sviđa naročito što su te primedbe, po pravilu, upravo na to kako drugi pišu. Pazi, ovde više ne mislim na priču "Lička kuća", ona je obavila svoje. Prvi put ste bili jedinstveni da vam nešto ne odgovara, čak da nije za objavljivanje, a u osnovi je što taj pisac piše potpuno različito od načina kako mi pišemo naše priče. Da, i taj autor ima pravo na različitost, a mi da nije za objavljivanje.


Meni nikad nije smetala različitost. Čak sam i svoje priče na Radionici pisao što različitije. Volim ja dugu rečenicu Ratka Radunovića, ali volim i super kratku našeg Syntetica. Ali, ne volim ako priča nema glavu i rep, ako nema uvod, zaplet, rasplet i prihvatljiv kraj. Ne volim neuverljivost, ne volim što ste potpuno zapostavili pripremu koja uverljivost donosi i mnogo drugih sitnica. Ja sam seoski učitelj i ne savetujem kako se stiže do savršenstva, nego samo kako stići du urednika. To znači, kako preskočiti bacanje u koš zbog navedenih nepotpunosti pre nego što se pročita drugi pasus. Kad bismo malo analizirali novoobjavljene pisce u ZS 20 i nekim drugim izdanjima, videla bi da nigde nema zaslužnosti D. i nekih drugih galamdžija, ali ima moje. Pa ti vidi. 

[Kimura]

Zahvaljujem. Meni su pouke ''seoskog učitelja'' dobre, pa zbog njih uglavnom trpim galamu.
Inače, u prethodnom postu sam bila potpuno iskrena. Ne mogu reći da ''volim'' kako pišem, mislim da sam daleko od onoga što bih smatrala za savršeno ili gotovo savršeno. Volim da čujem šta ne valja, po mogućnosti jasno, sa ukazivanjem na primere.
A uverena sam da onaj ko je prošao i odbacivanje i objavljivanje ima šta da kaže.

[pokojni Steva]

Hrundi kaže da u ovoj priči ima dosta "od mene", to više nego stoji. Ja prepoznajem šta je autor hteo da kaže, možda bih rekao da mi čak paše štimung priče, tajanstvenost u dešperatu je nešto odakle se može vaditi k'o iz bunara, ali ovde baš ništa ne štima. Priča u svojoj ispraznosti bi kao da filozofira, pa možda baš i ne bi? Rekao bih da je tipična za slučajeve kad imaš osećaj šta bi da pišeš, ali ne i jasniju ideju šta dalje sa pričom. Niska patetika bez sirovih strasti. Ostaje još samo misterija zašto ju je Čiča nakačio; ako je autor neko van radioničarskih i sagitaških krugova, šta je bio cilj? Da se svi okupimo i pljunemo na nju (da prosti Stipan), ili će uslediti nekakav zamumuljeni odgovor?


Skalope, to sa "ja ja ja, pre i posle svega ja!!!", ne misliš da se pomalo izlizalo? Pazi, nije meni problem da te stavim i u potpis, ako misliš da ne bi bilo previše. To što nasrćem na tebe nema veze sa onim kako si nas učio, i da je to bilo loše, daleko bilo, neg' što si u jednom momentu izgubio kompas. I još ga tražiš. Tvoja pedagogija se obija o tvoju glavu.

[scallop]

Nemam potrebu ništa da objašnjavam. Moje je da se suprotstavim svim zlonamernim nasrtanjima, svaki dan pregledam svoj kompas i još pokazuje na pravu stranu. Ponekad pomislim na tuđe kompase i za većinu me nije briga. Poznajem tačno Iznogud sindrom i takvih uvek ima. Međutim, kod nekih kompasa se zabrinem, igla vrti kao da je neki dodatni ekser zabijen, ali me prolazi. Pripišem to svojoj preteranoj veri u ljude, a znam da se to skupo plaća.

[pokojni Steva]

Tako to biva kad se lično proverava, a ne nosi sprava majstoru na procenu.

[Josephine]

Pripišem to svojoj preteranoj veri u ljude, a znam da se to skupo plaća.

nikada nisam videla nekoga ko je toliko uveren da je nepogrešiv. smešni ste mi ponekad. ponekad vidim koliku štetu tako nanosite, pa mi nije smešno. i sve je bilo ok, igrali ste dobru i korisnu ulogu na radionici, dok, zapravo, niste postali taj kalif umesto (nepostojećeg) kalifa (pokondirili se), umislili da ste poslednji pedagoški bedem i slično... opak je taj kompleks. opak.

[Джон Рейнольдс]

Дивно је видети кад врхунска штеточина - ко фол - брине због штете коју други праве. Ваљда је до мене, лицемерје ми је одувек било пре свега урнебесно и инспирација за подсмех, јер лицемерје веома често иде у пакету са самообманама, а тек су оне основа за зајебанцију... Ух-у!

Наравно, ово "дивно" из прве реченице може неке инспирисати на парафразирање Библије, оног дела о очима, труњу и балванима, али увек постоји опасност да слабо начитани неће схватити референцу.

[Biki]

Scallope hvala sto si postirao ovu pricu. Mene je asocirala na moje pretke koji vec dugo nisu medju zivima, na jednu staru kucu tamo daleko, na jezik i price moje nane, na detinjstvo...

[Stipan]

Prvi put ste bili jedinstveni da vam nešto ne odgovara

Ovo je netačno, ali sam sad več potpuno uveren da ti moje postove i ne čitaš.

No to i nije preterano bitno. Poruka shvaćena, mada pomalo nejasna.

[Stipan]

Pa dobro, hoće li nam neko najzad obelodaniti ko je autor "Ličke kuće"?

[scallop]

Nece. Autor ima dve objavljene knjige i zbirku pesama. To je prvi i jedini pokusaj fantastike.

[Biki]

Nece. Autor ima dve objavljene knjige i zbirku pesama. To je prvi i jedini pokusaj fantastike.

Iiii pa nije fer da ne znamo ko je napisao.

[Stipan]

Ah, pesnik znači... Tako mi je i delovalo.

[Dzimi Gitara]

Nece. Autor ima dve objavljene knjige i zbirku pesama.

A šta, zbirka pesama mu se ne računa u knjigu?

[scallop]

To je otezavajuca okolnost.

[Stipan]

Scallop je po definiciji neprijatelj pesništva i poezije!

[Hrundi V. Bakshi]

Hoće li neko slati priče ovde?

[Stipan]

Jok.

[Dzimi Gitara]

Scallop je po definiciji neprijatelj pesništva i poezije!

Zar?

Mislim, zar Skalop ima definiciju?

[scallop]

Ja i definicija? Koješta. Nemam ni kompas, pa sam ga tražio do Strumice. Usput sam našao neke tuđe, ali kome još treba kompas? Kako god se okrenuo nigde si.


Onima koji su pitali jesam li dobro - jesam.  Oni koji pitaju za priče će sačekati dok se ne uverim da neko i fajdu ima. Lakše je konju bez samara, a magarcima bez sepeta.

[Stipan]

U prvi mah mi se učinilo da piše: " Nemam ni kompas, pa sam ga tražio od Saturnice"...

[Mme Chauchat]

Lakše je konju bez samara, a magarcima bez sepeta.

[scallop]

Lakše je konju bez samara, a magarcima bez sepeta.

I ja tebi 

[pokojni Steva]

Hoće li neko slati priče ovde?

Hoće.

[scallop]

Dobio sam jednu, a najavljena mi je još jedna. Samo moram da pogledam da li je fantastika.

[Stipan]

Uzgred budi rečeno, priča "Spuštanje noći" biće objavljena u fanzinu "Terra", mada mi je sugerisano da promenim naslov, jer postoji istoimeni Asimovljev roman.

[scallop]

Mislim da nije. Taj roman je "Ka spuštanju noći".

[ALEKSIJE D.]

U pravu je Stipan. Maznuo je Asimovu naslov.
Još će se uobraziti, jer"veliki umovi isto misle".
http://www.scribd.com/doc/82973841/Isak-Asimov-Spu%C5%A1tanje-noci

[Džek]

Ovi iz Terre nemaju pojma, Ka spustanju noci nije napisao Asimov. Napisao ga je Klark, i smatram ga, uz Ramu, najbolje od majstora.

[Džek]

takodje, originalni naslov dela bi na naski glasio 'Protiv spustanja noci', tako da su mi Teranci bas ispali ljupki.

[ALEKSIJE D.]

Džek, kako čudno pišu "Klark":
Isak Asimov/Robert Silverberg,     SPUŠTANJE   NOĆI   
[/size]Preveli Mirjana Živković i Vuk Perišić

[angel011]

Elem, sumiranje: Ka spuštanju noći (Against the Fall of Night) je novela Artura Klarka koju je kasnije razradio u roman Grad i zvezde (The City and the Stars). Uzgred, Klark ima i kratku priču Nightfall. Popularan naziv, šta ćete. Bolje da ne ubacujem i Benforda i S one strane spuštanja noći u celu priču.

Priču Spuštanje noći (Nightfall) je napisao Isak Asimov, da bi je kasnije sa Robertom Silverbergom razradio u istoimeni roman.

Sumirano sumiranje: Stipane, bolje menjaj naslov, pogubiće ti se priča u raznoraznim već postojećim spuštanjima noći.

[Džek]

Aleksije, neko je ovde nabacio 'Ka spustanju noci', a spominjao se Asimov a navedeno nije Asimov. Da ne bude da je Andric pisao Tvrdjavu a Mesa Cupriju...

[ALEKSIJE D.]

Zar Andrić nije napisao Tvrđavu i Krug?
Pa šta sam ja to čitao?

[Džek]

Mozda je i Max Bunker?

[Stipan]

Svejedno, tako mi je rečeno i naslov će se menjati.
Priča će ići meseca oktobra u Terri br. 16 posvećenom hororu.

[scallop]

Danas ću započeti sa postavljanjem nove priče. Negde oko ručka.

[Stipan]

Ručak je odavno prošao...

[scallop]

A, siesta?


Ovo bi trebalo da bude prva trećina.

ŠVRĆO I JA

-Vidite, počne žena i pruži mi vrećicu, tu vam je hrana za cijeli tjedan i svi njegovi papiri ako slučajno zatrebaju. I sami ćete se uvjeriti koliko je dobar i miran, nećete imati s njim problema.

Zatim toj ,,dobroti" zavuče ruku u gustu dlaku kao da želi reći, je li mali, imam li pravo, reci da je tako! Švrćo umjesto toga zijevne, počeše se stražnjom nogom iza uha a pogled usmjeri negdje iza naših leđa.

Mogao bih reći da je tako i o svojoj dobroti pričati do sutra, ali s kojim ciljem i zašto? Kako da oni koji jedva razumiju svoju vrstu, mogu razumjeti moju? Besmisleno je naglašavati kako sa mnom nitko nema problema, kad ih s druge strane ja imam s vama od kad znam za sebe. Ali, to se ne računa. Drži se nevažnim. Sjećaš se kad ste me ti i tvoj papučar, zaboravili ispred kina ,,Pobjede?" Tu večer nikada neću zaboraviti. Svaki put kad zakašljem sjetim se toga. Nigdje nikoga, grad pust, samo naziv ,, Pobjeda" i dalje bljeska u tami.  Mislim da sam tada na noćnoj buri zaradio sve ono što je i nije zapisano u mojim papirima. Poslije vam je memorija proradila pa ste došli ali tada je sunce već odavno odskočilo, a krmeljave su mi oči s reklame na kinu umjesto pobjeda očitavale poraz, ne moj već vaš, iako ste ga pokušali izgladiti obilnim porcijama hrane, slasticama i novim kaputićem. Uzalud, pluća mi se više nikada nisu vratila na staro.

-Čim se vratimo s mora, isplatit ćemo vas. Sto kuna po danu kako smo se dogovorili. Budete li  imali problema s ičim, javite mi se na mobitel. Molim vas, budete pažljivi, čuvajte ga kao da je vaš. Znate, mogli smo mi s njim i u hotel za pse, ali mislimo da je ovako ipak bolje, mirnija nam je savjest. Je l' to u redu, što kažete?

Što ne bi bilo u redu?, pomislim. Imam li izbora?, mislim dalje. Osim što bih voljela da sam novac dobila unaprijed, al' dobro. Danas nitko nikome više ne vjeruje. Koliko povjerenja je potrebno čak i za vođenje najobičnije komunikacije. Lopovluka i prevare na sve strane. Ma dobro, snaći ću se već nekako, pa razvučem osmijeh, privučem Švrću k sebi i kažem, nema problema.

Hej ti, ,,punomisleća"! Ta ljudska karakteristika mi se sviđa, samo se nemoj previše praviti pametna. Takve najlošije prođu u životu. Pogledaj samo gazdaricu, dva put zatrepće očima i gazda skače kao majmun oko nje. Zbog nje sam ostao one večeri na buri. Ne želim ni znati što joj je tada bilo na pameti. I ne prenemaži se da nema problema. Ima. Novac! Uvijek se sve vrti oko toga. Ili ga imaš ili nemaš! Kad bi samo znala kako su se moji usvinjili s njim a samo zato jer su ga imali previše. Zato i odlaze. Samo za tebe to nazivaju ,,odlaskom na more". Da budem do kraja ciničan odlaze ,,zbog trenutačnog poraza" ali vratiti će se opet, kako kažu, kao ,,pobjednici". Ajde, neka! Mislim, tko si ti zapravo kad me preventivno smještaju k tebi? Zgodna prilika koja se ukazala sasvim slučajno? Mislim da su tebe, takvu potpunu neznanku, odabrali samo zato jer su im svi znani okrenuli leđa. I ne pomišljaj da je ovo sa mnom tek tako, neki, nazovimo ga, kvazi posao! Znam po njušenju iz prve, da nisi loša i da me ti nikada ne bi zaboravila, ni zbog koga, nigdje. Ti bi me zapravo lako mogla zavoljeti, samo ako se budem dovoljno trudio oko tebe. Nisam siguran želim li više to. Star sam. Dosta mi vas je svih. Danas cijeli dan nisam zakašljao ni jednom. Ali, to je ionako samo privid, varka. Lijepa njuška i bistar pogled. Na to i žene padaju.

Žena i muškarac u njenoj pratnji, dva put nam zatrube iz svog metalnog ljubimca metalik boje, nagnu se kroz prozor, mahnu i kažu nešto oproštajno, nešto što se izgubi u prašini i buci motora.

Pas je čudno reagirao na rastanak, odnosno nije uopće reagirao, kao da su se lajanje i cvilež u njemu svezali u čvor. Poput uvrijeđenog djeteta koje prkosi situaciji glumeći ravnodušnost. Mirno je sjedio do mojih nogu kao da je oduvijek bilo tako i nikako drugačije, kao da je oduvijek bio moj i ničiji. Godilo je mojoj taštini takvo ukazivanje povjerenja na prvu, premda me nikada u životu nije vidio. Samo kratko me psećim načinom ispitivao, a onda mi u znak odanosti i prihvaćanja njušku prislonio na stopala.

Ohladi malo, čuješ li? Eto u čemu vi žene griješe, zgrabite prvog čovjeka za kravatu i odmah u glavi imate ljubavni scenarij. Nisam ti ja mala od te sorte. Poprilično sam svoj, ako ti to možeš shvatiti. I kad bi svi biti takvi uvjeravam te da bi problema bilo manje. Ali nisam ni tako ravnodušan, nisam, krivo si to procijenila, sve se s godinama nekako posloži na svoje mjesto pa se  jednostavno usuđujem reći da razumijem razloge zbog kojih su otišli. Stoički sam to odradio. Razumiješ li ti mene? Teško. Generacijski jaz! Jaz među vrstama? Ha-ha. Osim toga, kad bi imala njušku psa (dobro da ipak nemaš, i samo da znaš da ti je njuška ljepša od gazdaričine!) znala bi o čemu pričam, i zašto je nama lakše procijeniti ljude nego li vama vas same. To ti je zato jer se vi služite slabijim osjetilom, vidom! Njime ne možeš obuhvatiti nevidljiv svijet, makar ne onako dobro kao njuhom. Zato zaglibite na nevažnim stvarima kao, mjerkanjem težine novčanika, brojanjem nekretnina i što ja znam čega sve. E to je i moje koštalo. Taj oslonac na krivu masu i velike brojke. Zatim, miris novca. Ne znam koliko puta sam u prazno lajao i lajao, kako novac nema miris (valjda ja bolje znam, to je makar moje područje) već postane obilježen ljudskom pohlepom. Otuda smrad. A kad se svi ti smradovi pomiješaju, teško je razlučiti što je čije, i tko više zaudara.

Nikada nisam imala životinje, čak ni ptice, ni ribe, o psima i mačkama da i ne govorim. Ljubimce držim obvezom. I djecu također! Važno je biti svjestan, znati da onda kad ih dobiješ i kad ih jednom imaš, da je to za cijeli život, ne možeš kad ti se popnu na vrh kape reći, e sad je dosta, ne bih više. Meni djeca i životinje nisu ni u bližem ni u daljem razmatranju. Ima vremena. Trenutačno razmatram mogućnost zaposlenja, tražim bilo kakav posao. Susjeda s prvog kata, ona koja mi je iznajmila stan, već je tri puta dolazila da me opomene ali i da naglasi svoju toleranciju spram mog problema i višemjesečnog duga od najamnine. Tako stvari stoje sa mnom. Napeto. Sva sreće, trenutačno je labavo, otišla je nekud na neko neodređeno vrijeme inače bi bilo, ,,tko vam je dozvolio da donesete psa u stan?"

Nategnem Švrćinu uzicu i kažem mu, blago tebi, nemaš ti ovakvih problema, idemo sad skupa do Biroa da nam gospođa udari pečat u knjižicu i da vidimo kako se razvija situacija s obećanim poslom.

Švrćo, kao da je samo to i čekao, veselo mahne repom i oglasi se kratko u znak potvrde.

-Znaš što, ti mala čupava vrećo buha, kažem mu, kome se ti veseliš zapravo? Meni? Ni ne pomišljaj. Ne ulizuj mi se. Ovo je samo biznis, posao, sporazum. Razumiješ?

Ne budi smiješna. Svi imamo probleme, ali nam se tuđi uvijek čine mizernima. I ne zovi me vrećom buha. Koliko ti puta moram ponoviti; star sam, linjam se, smrdim. Koliko god da me budeš prala, situacija se neće promijeniti. Zalajem više zbog tebe nego zbog sebe. Kao, da pomisliš da mi je stalo. Nije. Prepala bi se zapravo kad bi znala koliko dugo mogu otegnuti šutnjom. A ti? Vidiš, tako stvari sa mnom stoje. Nikako. A to ti je gore nego napeto. A napeto je opet bolje nego labavo. Poslušaj me, malo sam ipak stariji od tebe. Napetost te goni da nešto učiniš od svoga života, da tražiš i istražuješ. Zamišljam kako bih te rado, da mogu, vidio u situaciji o kojoj si pričala, s djetetom i obitelji na grbači. Uvjeren sam da se u prvoj krizi ne bi ni sjetila što si jednom dok si fantazirala rekla, i tako bi kad-tad zagrizla vlastiti jezik. I gazdarica je. Zato, samo polako. Ne brzaj sa zaključcima. I kad ti bude najteže sjeti se da si zdrava i da možeš sve. Čekaj da čuješ kako kašljem i da vidiš kako se valjam od bolova po podu, onda ćeš tek znati što su problemi. Sve to nije razlog da me tako stežeš oko vrata s uzicom kao najgori početnik, ne bježim ja nigdje. Gdje bi? Sve što imam sada si ti. Hi-Hi, kako ovo samo romantično zvuči, šteta što me ne možeš čuti. Što ti je to Biro? Moji nikada nisu išli tamo. Olabavi uzicu, čuješ li me? Udavit ćeš me...

[Stipan]

Dobro napisano, ima lepih misli, fin rukopis.

S druge strane, priče o svetu viđenom psećim očima sam video već previše puta.
Ako Švrća jeste pas, a ne reinkarnacija ili neko biće preneseno u psa, ne može se pozivati na godine.
Psi žive desetak, maksimum petnaestak godina. Svako ljudsko biće koje je pregrmilo detinjstvo starije je od toga.

Ima tu još nešto. Priča lepo teče, ali nekako presporo. Nedostaje dinamika, pokret, brzina.
Ovo, naravno, nije greška, ali meni se ne dopada i odbija me od daljnjeg čitanja.

Svejedno, videćemo dokle će ovo dovesti...

[scallop]

Eh, moj Stipane, kerova nikad dosta. I sledeća će biti kereća. Pogledaj koliko je avatara na forumu iz tog roda. A što se tiče brizine, zamerićemo ako bude trebalo, zamerili smo i Sintetiku na besomučnoj jurnjavi kroz priče. Svako ovde traži svoju meru, ritam i atmosferu, pa ako posle nađe i publiku za svoj izbor, gde će mu biti kraj?

[Stipan]

Slažem se i posebno sam napomenuo da primedba na brzinu priče nije greška, nego moj subjektivni utisak.

[Kimura]

Volela bih da pročitam nastavak.