RADIONICA B - TABAK PRIČA

[angel011]

Cemu spominjanje Dvorzakove Humoreske? Je li glavni lik glazbeno obrazovan? To po nicemu nismo mogli zakljuciti. Zato mi ovo zvuci pretenciozno, valjda da se citaoca fascinira. Ako je glavni lik glazbeno obrazovan, to nigdje nismo vidjeli, ako nije, kao sto mi se cini da i nije, nema sanse da netko nepotkovan na tom polju prepozna klasicno djelo, i k tome zna tko je to napisao i kako se djelo zove.

Dvoržakova Humoreska je poznato i lako prepoznatljivo delo. Za prepoznavanje nije neophodno muzičko obrazovanje, dovoljna je osnovna škola, ili je bar nekad bila.

[saturnica]

Cemu spominjanje Dvorzakove Humoreske? Je li glavni lik glazbeno obrazovan? To po nicemu nismo mogli zakljuciti. Zato mi ovo zvuci pretenciozno, valjda da se citaoca fascinira. Ako je glavni lik glazbeno obrazovan, to nigdje nismo vidjeli, ako nije, kao sto mi se cini da i nije, nema sanse da netko nepotkovan na tom polju prepozna klasicno djelo, i k tome zna tko je to napisao i kako se djelo zove.

Dvoržakova Humoreska je poznato i lako prepoznatljivo delo. Za prepoznavanje nije neophodno muzičko obrazovanje, dovoljna je osnovna škola, ili je bar nekad bila.

Angela, ne pretjeruj. Kamo sreće da je tako. Možda sam ja pretjerala s neadekvatnom primijedbom u ovoj priči. I to samo zato jer sam se sto puta uvjerila u društvu kako se poznaju samo razvikani klasici tipa; Mozart, Beethoven, Bach... sve drugo je više manje nepoznato da bi se mogli spojiti skladatelj i glazba.
Ali, prihvatiti ću i tvoju da možda i nisam u pravu.

[SuperSynthetic]

Humoreska me asocira na crtani film malo. Mozda malo vise. Tom and Jerry na ledu plesu do smrti ili Dusko Dugousko koji graciozno podjebava brkatog Sema. Koja bese ono stvar ide kod Murakamija u taxiju na pocetku 1Q84? Ne mogu da se setim. 0:1 za svabe. Strasno. Joj zivotee! Odoh da se ubijem. Sorry. 

[ALEKSIJE D.]

Neka zameni sa pesmom Miroslava Ilića "Voleo sam devojku iz grada", kaže kako je to pesma Dobrice Erića, i da ga seća na ono što je ostavio kada je dezertirao i eto ti nostalgije, opštepoznatosti i skrivenog značenja.

[Stipan]

 "Voleo sam devojku iz grada" koju svira prosjak na violini? Mora da se šališ...

[ALEKSIJE D.]

Što? Šta fali? Tebi je Dvoržak znak kulture prosjaka? U amosferi priče je iskliznuće iz uobičajenog, nenormalnost u kojoj se "junak" nalazi, sve deluje prelomljeno kroz prizmu pijanstva, što ne bi prosjak bio to što i jeste? Mora i kompozicija koja se izvodi biti veličanstvena, intelektualna, sve mora biti grandiozno? Dobro nije napisano gde gudi na stradivarijusu...
Ajde, može i čardaš ili "Tužna je nedelja", kako li se zove ona samoubilačka pesma.
Iskreno, cilj mog posta bio je samo da se prekine ćutanje na ovoj temi i preskoči više igranka oko jednog detalja. Što se mene tiče, može imati i orgulje oko vrata i cepati neku Bahovu fugu ili Mendelsonovu kompoziciju.

[Stipan]

Oh, ja baš i nisam ličnost koja bi mogla da diskutuje na temu ove priče...

[ALEKSIJE D.]

Stil joj nije daleko od tvog načina prisanja. Ti bi, barem, tebalo da je razumeš, zar ne?

[scallop]

Tek sam stigao sa pijace i još se pitam koliko znoja može da iscuri iz mene. Mislio sam još nego što sam tamo krenuo da napišem nešto o ovoj priči, ali mi je vreme izgledalo kratko.


Prečesto smo se suočavali sa Stipanovim pisanjem i mišljenja su krajnje različita. Uprkos kritikama on je uspeo, tamo i ovamo, da bude prisutan u sigurno preko dvadeset štampanih i online zbirki proze i poezije. Pošto se to ne može zanemariti, hajde da pokušam da sve to sumiram, koliko god ja to umeo.


Budući da je neopredeljen između poezije i proze, Stipanova proza je opterećena njegovim viđenjem poetike, što čitaoci, uglavnom, vide kao patetiku i preteranu upotrebu prideva. Odgovorno tvrdim da je Stipan, vremenom, značajno suzio upotrebu prideva, ali, ono što je preostalo, sad bode oči svojim intenzitetom. Preteški su Stipanovi pridevi, pokatkad.


Povučen ko zna kojim razlozima, a moje sumnje bolje da ne iznosim, Stipan je svoju poetiku sklon da predstavlja rečenicama kod kojih se glagol vuče kao rep. To ni pas s maslom ne bi kusao, da ne govorim o prosečno nadarenom čitaocu. Kad se oslobodi i te loše stečene navike, moguće je da ćemo Stipana dobiti u nekom konačno prihvatljivom obliku.


Kad sam već lanuo o sumnjama, Stipan je sklon mimikriji. Nešto što bude zapaženo u nečijem ispisu postaje deo njegovog spisateljskog alata. Tu bismo mogli da denemo i Dvoržakovu humoresku. Nikad nisam napisao da sam protivnik prihvatljive doze pretencioznosti, ali jesam da je izlišna pretencioznost štetna po pisca. Koliko sam samo dobio po prstima kad sam jednom pomenuo perigej, da ne pominjem neka svoja druga pametovanja na Radionici, a i naokolo. Jednostavno, pisac mora da vodi računa o prihvatljivosti pretencioznosti, jer čitalac ne voli da mu se soli pamet.


Meni posebno smeta Stipanova nevoljnost da pripremi svoju priču. On toliko mnogo piše da uopšte nije svestan ponavljanja svojih motiva, tako da meni većina njegovih priča liči na pretabavanje već iskorišćenih motiva. On najbolje zna na šta mislim. Kao što bi rekao Džon Ford, najbolji auto je nov auto, odnosno, najbolja priča je nova priča. Kad bi se bar jednom pripremio za priču, garantujem da bi to bila dobra priča.


O veštini pisanja nemam šta da kažem. Stipan je izuzetno vešt da izvede svoju priču od početka do kraja. Mislim da zbog toga i ima izuzetnu prolaznost na lokalnim konkursima. Drugi razlog za uspešnost je njegova sposobnost da izgradi dobru atmosferu u priči.


Na kraju, pre nego što pređem na Cane Brutto, još samo o Stipanovoj nevoljnosti da sarađuje. Iako kontinuirano, po sistemu čap-drp, usvaja elemente iz tuđeg pisanja, on i dalje veruje da dobijeni saveti njega ne obavezuju. Imam prijatelja koji na slične savete reaguje rečenicom koja glasi otprilike ovako: "Na većinu tvojih saveta se nisam oglušio." Kad ja stavljam primedbe, onda među njima nikada nisu sve koje bih mogao dati. Primedbe su samo one na koje se ne može oglušiti. Trudim da se da što manje poremetim osnovni rukopis.


E, sad o priči. Cane Brutto (Bastardo) je za mene najcrnja, duboko intimna, Stipanova priča. Ako nekom smetaju digresije i reminiscencije, samo da kažem da ne vidim kako bi se to drugačije moglo izvesti, a ostati u zadatom obimu priče. Takođe, ako nekom smeta što Stipan navežbava prezent, neka se nosi. Priča je tvrda, a tvrde priče traže i pozicioniranje u vremenu. Osvešćivanje da živiš pasji život se ne postiže blagim pripovedanjem u prošlom vremenu.


I, da, ja bih ovu priču objavio, da sam izdavač. Svakako bih izbegao "čvrst" korak u poslednjoj rečenici. Taj pridev ne rešava gde se i zašto Siniša uputio.

[Stipan]

Stil joj nije daleko od tvog načina prisanja. Ti bi, barem, tebalo da je razumeš, zar ne?

Tačno, ja je razumem zbog toga što sam je sam pisao. Zato i ne mogu da je komentarišem,

Hvala svima koji su se usudili ovo da komentarišu.
Hvala i onima koji su imali stomaka da priču pročitaju do kraja.

Scallope, tebi hvala najviše. Nisam se nikada usudio da poverujem da ovako vidiš moje pisanje.

[scallop]

Samo se nadam da ćeš nešto i usvojiti.

[Stipan]

Redovno to činim. Pitanje je samo koliko uspešno usvojeno i primenjujem.

[scallop]

Eh, gde bi ti bio da jesi.

[Hrundi V. Bakshi]

Šta se događa?

[Hrundi V. Bakshi]

Ima samo 6 priča.
Noćas ih postavljam.
Sledeći krug zadajem za 1. jun, a naredni za 1. septembar... mala letnja pauza.

Da li ovo važi i ovde?

[scallop]

Ne bi važilo da ima priča koje bih mogao da vam ponudim. A gde si ti dva meseca? Boban ima neku verziju, ali ostaje pitanje da li u toj ima interneta?

[Hrundi V. Bakshi]

Priča uvek ima, ja dugujem jednu Pokojnom.

[pokojni Steva]

Koju bih ja, isto takođe, želeo da pročitam. Al', ne lezi vraže, opet će se nakupiti razni "tortaši", "stipani" i ostali umišljeni, tako da bi najbolje bilo da ovo jednostavno umre.

[scallop]

Pa, Hrundi, pošalji priču Mrtvaku. On je ionako pokojni.

[Stipan]

Koji je tebi kurac Stevo? Ako će biti lakše tebi i Džeku, neću više ni priviriti na Radionicu, jebala vas Radionica.

[Hrundi V. Bakshi]

Nadam se da i ovo može opet da zaživi, s tim da se stvari organizuju na mesečnom nivou, sa zasebnim topicima.

[Kimura]

Apsolutno podržavam i deluje mi ostvarivo (više no alternativna priča o radionici). Još kad bi nam se pokretač teme vratio!

[pokojni Steva]

Kimura, izvini.
(Nema veze s gornjim ili bilo kojim postom. Negde sam morao ovo da udenem, pa kovelim...)

[Kimura]

Prihvaćeno.

[Stipan]

Eto kako malo treba.
Pa sretno vam onda: Bajram Serif Mubarek Olsun!

[scallop]

Zapustili smo dužu priču, a kako me je mrzelo da tragam za pravim topikom ili postavljam novi, raspravljaću o rečenicama u domaćem romanu fantastike, kako mi naiđu. Potpuno je nevažno koji je i čiji roman, podelićemo ono kako ja razmišljam. Dodatna mišljenja su dobrodošla, trolovanje nije.


Sapleo sam se o prvu rečenicu jednog poglavlja. Mrzim i sebe i knjigu i pisca kad mi se dogodi. Evo tri varijante te rečenice, a ja vam neću reći koja je u knjizi:


Vreme se s mukom smirilo poput astmatičara koji, posle besane noći, tek pred jutro uhvati malo sna.


Poput astmatičara koji je nakon besane noći tek pred jutro uhvatio malo sna, vreme se s mukom smirilo.


Poput astmatičara što nakon besane noći pred jutro uhvati malo sna, vreme se s mukom smirilo.


Koju biste vi rečenicu upotrebili?
Koja rečenica je u knjizi?

[saturnica]

Ja sam za treću rečenicu, premda ne znam koja stoji u knjizi.

[hidden]

Prvu varijantu najvolijem...drugi deo pitanja bih preskocio.

[Džek]

Ne bih ni jednu od ponuđenih, poređenje mi je mnogo rogobatno, upotrebio bih neko drugo. Ako bih bio nateran, izabrao bih prvo ali sa blagim modifikacijama.

[scallop]

Napred sa modifikacijama. Rečenica je takva kakva jeste i urednik će se truditi da ne zloupotrebi pravo intervencije. Dakle, želimo da očuvamo poruku i osnov metafore.


Usput, poznato mi je da ste svi vi genijalni pisci, pa vam je otužna bilo čija metafora.

[Džek]

Imao bih dva rešenja, a odabrao jedno da bude potaman ostatku dela. Uturio se aorist tamo gde ne treba.

Vreme se s mukom smiri, poput astmatičara koji posle besane noći tek pred jutro uhvati malo sna.

Ili

Vreme se s mukom smirilo poput astmatičara koji je, posle besane noći, tek pred jutro uhvatio malo sna.


Uzgred, genijalnost nema veze sa individualnim ukusom, naglasio sam da je meni poređenje rogobatno i da bih ja odabrao neko drugo.

[saturnica]

Pisac neimenovanog dijela je garant astmatičar. Tko nije probao u dugim noćima disati na škrge, ne zna kako je to. Poprilično je rogobatno.

[scallop]

Eto, urednik može da sačuva autorsku rečenicu, ali ne može nedovoljno ubedčljivu metaforu. U tekstu stoji druga rečenica. Inače, pažnja usmerena na metaforu je na mestu. Pisac ih koristi previše. Prefiksa "nalik", "poput" i "kao" ima više nego salate. Često sam naglašavao da je čak i u našim 6Kk pričama poželjno par metafora, originalnih pre svega. Ako su od deset metafora dve dobre, to je nedovoljno. Dve od dve su cilj. Ipak, nisam hteo da dovodim u pitanje metaforu, nego da pokažem da uvek postoji mogućnost za bolju i čvršće oblikovanu rečenicu.

[saturnica]

Meni se jedino srednja recenica cini kao najlosiji izbor. Metafora mi je ok.

[scallop]

Onda smo se složili. Idemo dalje.

[ALEKSIJE D.]

Samo kažite piscu : "Magarčino, nemaš pojma sa pisanjem!"
Šta je pesni hteo reći? padeala kiša? Grmelo? Sipila kiša, udarala jako, naizmenično zezala? Kakve to veze ima sa asmatičarem? Jedna rečenica nema smisla ako se ne vidi na šta upućuje.
" U kući Oblomskih prava je uzbuna."
Rečenica ne znači ništa. Možda je požar, možda se neko udavio u poljskom klozetu kada je pukao pod, moguće kako je mačka polomila muškatlu? Jedna rečenica ne objašnja apsolutno ništa. Nije ovo haiku. "Vreme, taj izmučeni asmatičar što se smiri pred zoru tonući u san." Trt! Koje vreme? Atmosfersko, meteorološko? Apstraktno? Hronološko?
Nejasno i naopako postavljeno kada se istrgne iz celine.
Dajte nastavak pa da se pravimo pametni, a ne da se nazovi urednik pravi pametan dajući polovične informacije.

[scallop]

Pošto sam se uzdržao da piscu Aleksiju D. napišem šta ga sleduje, našao sam još jednu rečenicu:


Uvek je bilo isto: nije me ispitivala, nije se čudila, odbijala da poveruje, protivurečila, histerisala.


Meni tu nešto smeta, a vama?

[Kimura]

Smeta.
Ne bih o lepoti, ne mora svaka rečenica da bude lepa.
Onog asmatičara bih možda zadržala (to zavisi od ostatka teksta), ali nikada ne bih napisala da se ''vreme (pretpostavljam da je ovo weather) s mukom smirilo''.
Da li se oluja muči? Ili je kiši teško da pljusne? Ne štima mi to.
Ja, inače, ne volim agresivne metafore, ali to je stvar ukusa. I mere.

Kod potonje rečenice nismo načisto: ona odbija da poveruje, ne želi da zna. Ne prihvata. U redu. Ali, zašto onda histeriše? Da li je to histerično odbijanje da se poveruje ili možda pritajena sumnja da ono u šta se ''ne veruje'' ipak postoji.
Ovo je neprecizno izražavanje. Autor je brzoplet.

[scallop]

Mislim da je "astmatičar" pogrešno shvaćen. Nisam astmatičar, ali mogu da zamislim osobu koja dugo ne može da zaspi (iz različitih razloga) i da nestane u snu, baš kao i nepogoda koju dugo osluškujemo, dok ne odluta izvan granica čujnosti.


I ja mislim da je pisac bio brzoplet, ali mi je potrebno da tačno prepoznamo u čemu. Jednu od omaški si tačno uočila - ona ne histeriše. 

[Kimura]

Eh, pa ja bih verovatno napisala:

Uvek je bilo isto: nije me ispitivala, nije se čudila. Odbijala je da poveruje itd.

Da li mislite na tu omašku?

[scallop]

Da. Sve su negacije, a napisano dozvoljava da se pomisli i obratno.

[saturnica]

Ja bih recenicu gramaticki postavila ovako:
Uvek je bilo isto: nije me ispitivala, nije se cudila, odbijala je da poveruje, protureci, histerise.

[saturnica]

Smeta.
Ne bih o lepoti, ne mora svaka rečenica da bude lepa.
Onog asmatičara bih možda zadržala (to zavisi od ostatka teksta), ali nikada ne bih napisala da se ''vreme (pretpostavljam da je ovo weather) s mukom smirilo''.
Da li se oluja muči? Ili je kiši teško da pljusne? Ne štima mi to.
Ja, inače, ne volim agresivne metafore, ali to je stvar ukusa. I mere.

Samo da pitam, jesi li ti kimura ikada pokusala napisati pjesmu? Iz perspektive jednog pjesnika, ove metafore su sasvim uobicajene. Zasto se oluja ne bi mucila? I zasto se kisa ne bi kolebala?
To je najobicnija personifikacija.

[Kimura]

Pesnicima je sve dozvoljeno.

[Džek]

Uvek je bilo isto: nije me ispitivala, nije se čudila, odbijala da poveruje, protivurečila, histerisala.

Ovo mi liči na redosled reakcija na neku radnji ili izjavu naratora ili njegovoj junaka. Mislim da se to može bolje napisati ali ne bih znao kako dok ne vidim ceo pasus.

[scallop]

Bre, Sale, nemoj se benaviš. Spotakao sam se na JEDNU rečenicu i nju deljem. Ništa od redosleda ili bilo čega. Ženska je muški ideal: on trabunja, a ona samo blene u njega. Autor, međutim, u nabrajanju šta sve ona NE RADI , pravi propust i tri negacije mu nisu negacije. Saturnica je bila najbliže, ali nikada neću shvatiti zašto je dodala jedno "je" koje je sad višak. Dakle, ja bih napisao:

Uvek je bilo isto: nije me ispitivala, nije se čudila, odbijala da poveruje, protivureči, histeriiše.

[Džek]

Sada vidim razliku a u njoj na šta si pucao. Danas sam na sporohodnoj, jbg.

[scallop]

A sad nešto potpuno različito. Podelite mi sledeću rečenicu na tri (ne želim zamenu reči nečim što bi se vama dopadalo):


San otupi oštrice prethodnog dana i učini ga jednostavnijim, sažme ga u nekoliko misli sa kojima se čovek lakše nosi, i ono što se prošle večeri činilo neverovatnim ujutro je dobilo patinu proživljenog, pečat stvarnosti u koji se nije moglo sumnjati, tako da sam, primetivši iz kreveta usku traku sunčeve svetlosti kako se probija kroz oblake i putuje ka reci, shvatio da se nesmanjenom snagom radujem stričevom dolasku.

[Džek]

Gde ih samo nalaziš.
Je l' može da se izostavi koji deo ili mora sve da bude u originalu?

[scallop]

Pisci ne vole kad im odsecaju komade teksta. Ni ti ne voliš. Recimo, hoću dve tačke umesto zapeta, dva velika slova i do pet izbačenih.