Neke misli o pisanju

[scallop]

Dobar je to tekst, ali više govori o problemima nego o rešenjima. Ipak, hvala i za toliko.

[Josephine]

Razmaženi Kripl krivi gimnaziju. Svuda problemi za koje su drugi krivi i očekivanja da ih drugi reše. Na isto se, otprilike, svodi i srpska državna politika.


Sedi, uzmi pravopis, uči, primeni. Ili plati nekoga da te nauči. Prava svrha škola ionako treba da bude samo da nam otvori vidike i ponudi nam uvid u znanja.


Istinski pisci ne isporučuju samo sadržaj, već i maksimalno pravopisno ispravan tekst. Ako im je do toga stalo. Ako nije, ako su kreativno slobodni i nekonzervativni, kršiće pravila (svesno ili nesveno) i biće ih baš briga za to. Sami će stvarati pravila i krčiti nove puteve.

Као што су телевизије форсирајући такмичарске и reality програме довеле до тога да им главни протагонисти емисија буду гледаоци, а не професионалци, тако су и наше новине, све више "reality новине" уместо професионалних листова. Плашим се и да наша књижевност све више добија тај reality префикс.

Ah, a ti bi da pišeš "za sebe", da zabeležiš, ostaviš trag, ispoljiš emociju, izduvaš se i verbalizuješ misli i da budeš... plaćen za to? Pa otkad mediji postoje oni su u "reality" domenu. Postoje zarad publike. Publika ih plaća, pa tako plaća i tebe. Sasvim je okej da odbiješ da napišeš neplaćen odgovor na kritiku, ali mi baš nije jasno zašto optužuješ medije da je publika ta koja ih pokreće? Pa taj koncept je deo osnovne definicije medija?


Ili da definišeš "svinjarije" i "profesionalne novine" onako da se svi složimo oko definicija, pa da nastavimo diskusiju. I poznati romani velikih pisaca mogu da se kvalifikuju u "svinjarije".

Можда је баш неписменост последње уточиште професионално обрађене писане речи код нас?

Molim?


Ovakvo opravdanje sopstvene lenjosti da se nešto nauči odavno nisam videla.

[mac]

Imam neki utisak da ti Kripl neće ovde replicirati. Ako baš tražiš reakciju probaj ovo da mu sažmeš na originalnom blogu.

[Josephine]

Ma ne mora. Ionako je upućeno Mehi. Veze nemam zašto je rešio da podeli ovaj link sa nama, ovde.

[Truman]

Samo da napomenem da se pravopis ne uči u gimnaziji već u osnovnoj školi. Mi smo recimo imali nastavnika starog kova koji nas je razbijao od pravopisa i gramatike i zahvaljući njemu sada solidno baratam tim pravilima. A najbolje se nauči u osnovnoj školi dok je mozak još svež i upija sa lakoćom...

[Meho Krljic]

Mislim da D. malko promašuje poentu teksta, no, kako smo već negde rekli, njeno tumačenje je sasvim legitimno dok god ne misli da ono po svaku cenu mora biti poopšteno 

Tekst sam ovde zalepio jer ukazuje na jednu prevagu entuzijazma da se piše i objavljuje po svaku cenu i da to u ogromnoj meri danas određuje (ne)kvalitet sadržaja objavljenog teksta bilo u publicističkoj bilo u proznoj sferi. Na to me je ponukala nedavna rasprava ovde na forumu u kojoj je nekoliko učesnika imalo izrazito neprijateljske stavove spram institucije urednika i smatralo da pisac mora biti slobodan da se izrazi kako god hoće, ne shvatajući da izražavanje niko nikome ne brani ali da je publikovanje izraženog već vekovima jedan spoj komercijalnog, kulturološkog, političkog itd. i da tu sloj profesionalaca čiji je zadatak dovođenje teksta u ravan nekakve konvencionalno željene čistote izraza možda može da odmogne onom jednom-u-stotinu maveriku koji je zaista iznad formi i konvencija, ali će ostalih devedesetdevet profitirati od toga što im neko pomaže da svoje možda i vredne misli izraze jasnije.

Kriplov tekst govori o tome da danas mediji sve češće zasnivaju biznis model na ideji da će ljudi koji žele da se izraze tu slobodu da se izraze pred nacijom (i neretko ispadnu glupi u društvu, jelte) smatrati kao dovoljnu "nagradu" i da neće tražiti ni honorar niti čak postojanje sloja profesionalaca koji će se brinuti da taj njihov izraz bude makar formalno čitak, čime se direktno dovodi do snižavanja opšteg kvaliteta javnog izražavanja a medijum od svoje dotadašnje uloge pojačivača glasa javnosti i kanalisanja diskusije u okvire nekakve poopštavajuće rasprave koja može da služi za formiranje javnog mnenja svodi na prost megafon za svakoga ko poželi da se prodere u smeru svih ostalih, uništavajući tako koncept rasprave i zamenjujući ga konceptom nadvikivanja.

Kako isto to u dobroj meri važi za proznu scenu gde pisci plaćaju da bi bili objavljeni a urednici ili ne postoje ili ne rade sa piscima na oblikovanju iskaza u nešto "večnije" ako smem da se tako izrazim, onda ovaj tekst ima smisla da bude na ovom topiku. Ideja da čovek treba da bude plaćen za pisanje proze mnogim ljudima, imam utisak, deluje kao podla kapitalistička podmetačina jer tržište svakako nije idealan merni instrument za "večnost" nečije proze. Ali s druge strane, ako umesto tržišta imamo mrežu izdavača bez kriterijuma (koji žive naplaćujući piscima izdavanje knjiga) i čitalaca bez stava koji ni ne mogu da ga izgrade jer su se kao čitaoci formirali na tekstovima koji su neuređeni, neusmereni i objavljeni su jer je neko platio da se objave ili pristao da ne bude plaćen da se objave - onda to ne deluje kao sjajan evolutivni pomak.

Odmah da kažem da ja ne mislim da ovde ulazim u neku duboku polemiku jer ipak vrlo površno poznajem i pratim prozu uopšte, domaću partikularno, pa je moje kačenje ovog linka bilo najviše po osećaju.

[Josephine]

Samo Meho može da počne post sa "Mislim da D. malko promašuje poentu teksta" i da ga završi sa "ja ne mislim da ovde ulazim u neku duboku polemiku jer ipak vrlo površno poznajem i pratim prozu uopšte". 


Meni ceo tekst liči na elitističko-salonsko kukumavčenje u fazonu - meni treba urednik, ali nekim skribomanima, koji prave reality predstave od medija, nije potreban. Njima čak nije potrebno ni mesto u medijima. Prostaci nijedni.


Jednostavno je: tržište je otvoreno za svakoga. Za one sa megafonom i za one bez istog, ali sa stilom, poentom, smislom i inteligencijom. U Srbiji se od pisanja ne živi samo zato što je Srbija malo tržište. Zašto više nema Lepih Brena? Pa, smanjilo se tržište. Brena je uhvatila zlatno doba. E, pa, tako je i sa piscima.


Svakako nećemo favorizovati one koji sebe zovu profesionalnim piscima, a kažu da su nepismeni. Zašto bismo? Sloboda je sloboda za sve, a ne samo za profesionalne pisce. A i ta masa "čitalaca bez stava" ima slobodu da formira kakav god hoće stav. Ko smo mi da im sudimo i da ih optužujemo za neimanje stava?


Nemam ništa protiv elitizma per se, ali imam protiv šupljeg, salonskog elitizma.


Ne sviđa vam se okruženje? Menjajte ga. Ne ide to bez borbe. Niko vas neće platiti da menjate svet na bolje. Pišimo najbolje što umemo i budimo najbolji što umemo. A sad, ako nas ne plaćaju da budemo najbolji što možemo, pa preživećemo i to.

[Meho Krljic]

Fino, nadam se da je jasno da tekst nije elitistički niti argumentuje da treba ograničiti slobodu izražavanja ili zauzimanja "masama", već da je njegova teza ta da mediji (književni ili publicistički) izdaju svoju svrhu i svoje korisnike (autore ili konzumente) onda kada se pretvaraju da je gola ekspresija vrednost po sebi koja nadmašuje sve druge vrednosti u kontekstu medija i da se otud ne treba baviti ni uređivanjem izraza (koja vodi boljoj komunikaciji) niti ulaganjem u ljude koji taj izraz treba da neguju.

[Josephine]

Ta ja sam samo reagovala na tvoje tumačenje teksta. Nije mi ni palo na pamet da je elitistički, dok ga nisi "pojasnio", Meho.   U stvari jeste malo. Lažem. 

I mediji (vlasnici medija) su slobodni da biraju svrhu svog postojanja. Ako im je svrha gola ekspresija, a nama to smeta, nećemo sarađivati sa njima. Lako je. Ali im nećemo prišivati izdaju nečega što su naše, ali ne i njihove, vrednosti.

Da budem iskrena, ne vidim kuda je to Kripl krenuo sa ovim tekstom. Konstatuje da je nepismen, žali se što ne veruje uredniku (i ovu činjenicu treba zapaziti: urednik je TU, samo mu Kripl ne veruje), žali se što ljudi nasedaju i pišu neplaćene tekstove, žali se na skribomaniju, pretvaranje medija u survajvere, a poenta je... šta, zapravo?

Odbio je da piše neplaćen odgovor na kritiku. Odbio je da piše priču ako će urednik da bude onaj kome ne veruje. I ostao je bez izbora. Mislim, izbor je da se opismeni, pa mu ni urednik neće biti mnogo potreban. Ali šta on, zapravo, predlaže kao rešenje?

Ti i ja, Meho, ne bismo ni diskutovali sada da je Kripl odmah predložio rešenje. Ovako je rekao ono što svi znamo, plus nije nam objasnio zašto je on profesionalac a drugi nisu, plus - izneo je tezu da je nepismenost utočište pisane reči u Srbiji.


Ha?

[Albedo 0]

Meho, pričaš osobi koja je ograničenija od romba, i koja misli da sve može naučiti učestvovanjem u 3-4 radionice. Riječju, pričaš sa kursadžijom.

O čemu pričamo, o tome da urednici medija i izdavačkih kuća žele da što manje plate produkciju i kupe kajmak u prodaji, pri čemu ne prezaju od toga da im amateri kako pišu tako i kupuju robu.

Dakle, ne kvalitetnu kulturu, ne kvalitetnu umjetnost, ne informaciju koja će pospješiti razvoj demokratije i slično - nego robu.

I ko ne misli da je trenutno stanje kulture, umjetnosti i političkog života ne samo u Srbiji, jer to je laka meta, već na planetarnom nivou očajno i bijedno, taj neka uživa u reality kulturi, amaterskoj umjetnosti i twitter politici.

Prava kultura košta, prava umjetnost košta, demokratija je skupa, mediji su skupi, oni pravi mediji, i ona prava umjetnost.

eo sad ide Sedmi pečat na RTS2, ali ko to gleda kad ima ovako amaterskog dreša koji guši sve

[Josephine]

I onda je došao nepismeni Kripl (po sopstvenim rečima) i utvrdio kako je on profesionalac koji treba da bude plaćen? On je pravi?


Sve što košta je roba. Pa i vrhunska umetnost. Razlika je u kvalitetu. I u radu na sebi.


Svako ima svoj prostor delovanja i rada. Da je vrhunska kultura omasovljena (da rade samo talentovani profesionalci) postala bi mas kultura i mejnstrim i elitisti je više ne bi smatrali vrhunskom. Elitizam je promašen koncept. Koncept za kompleksaše.


Svako sarađuje sa onima koji mu odgovaraju. Nisi plaćen? Nemoj da radiš. Imaš sva prava na ovom svetu da svoje sposobnosti i talente skupo naplatiš. Ali ne možeš da nateraš ljude da ih prepoznaju i da ih plaćaju.


Koji je Kriplov prostor rada, to mi nije jasno?

[mac]

Svakom dobronamernom misliocu je jasno da je obrazovanje u širinu manje efikasno od obrazovanja u dubinu, jer ako posmatramo celu populaciju obrazovanih grupa onih koji stiču znanje u dubinu ima ukupno više znanja od grupe onih koji stiču znanje u širinu (pa svaki pojedinac zna isto što i svaki drugi). Problem je vremensko ograničenje, naime ljudski život je vrlo kratak. Ti, D, jesi u pravu da u datim okolnostima pisac-pojedinac mora da ide u širinu da bi zadržao kvalitet, ali nisi u pravu kada smatraš da je to pravo rešenje. Pravo rešenje je da promenimo date okolnosti.

[Josephine]

Ne sviđa vam se okruženje? Menjajte ga.

[mac]

Jedna rečenica ne čini dominantan stav, ako je okružena drugim rečenicama s kojima ne deli stav...

[Josephine]

Mac, htedoh u jednom trenutku da te pitam jel dobra ta trava, al onda pomislih da ćeš se uvrediti. 


Ja čak nisam ni razumela taj argument o "širini i dubini" obrazovanja.

[Albedo 0]

ovdje je slučaj čistog i bezobraznog nepoštovanja profesije

mogu li ja sad da odem u klinički centar, nagrnem mantil i proglasim se ljekarom?

Po nekim ovdje izgleda da mogu, nema veze što ću mnoge poslati u biološku smrt, jer pobogu, neki idu i kod vračara i kineskih doktora na liječenje, neki kod travara i pčelara, ma šta sve ne

sad već razmišljam da se latim hirurgije, pa ko hoće po promotivnoj cijeni plastika kod Bate

e sad, to što se ljudi još plaše biološke egzistencije ne znači da isti brinu i o moždanoj egzistenciji, kvalitetu kulture i njenom uticaju na IQ

realno, oni ne brinu toliko ni o biologiji, doktor im kaže da ne žderu čizburger, pazi da slušaju, al doktora baš briga, doći će te mušterije ponovo kod njega

s druge strane, kultura kad stroukira nema dalje

elitizam kompleksaški, mda, najbolje je razviti kult amatera, naš onaj misaoni eksperiment kad imaš bezbroj majmuna, bezbroj pisaćih mašina i beskonačno vrijeme, vjerovatnoća da će jedan od tih majmuna napisati Hamleta je 100%

e jedino što ova planeta za sada ima 7 milijardi majmuna a nema beskonačno vrijeme

[mac]

Stojim na usluzi, odgovaram na pitanja, delim vizije, i širim dobru volju među ljudima. Pitaj šta nije jasno, jer, na žalost, još ne umem da čitam misli. Ali radim na tome...

EDIT: ali sada je kasno, pa odgovore na vaša pitanja šaljem sutra, prvom prilikom, po istom redu po kojem su pristigla...

[Josephine]

Podeli travu sa mnom? 

[Albedo 0]

mac, molim te, ne širi nego dubi dobru volju!

[mac]

Trava je u mojoj glavi, deljenje bi zahtevalo hiruršku operaciju. Ali sumnjam da bi donelo efekta...

[Linkin]

Da je vrhunska kultura omasovljena (da rade samo talentovani profesionalci) postala bi mas kultura i mejnstrim i elitisti je više ne bi smatrali vrhunskom. Elitizam je promašen koncept. Koncept za kompleksaše.

Bravo.

Elitisti cesto izigravaju krokodile specijalizovane za jako male bare. Zapravo, jedna krajnje jadna i ugrozena vrsta koja najcesce zavrsi podavljena u malo vecem potocicu. 

[Джон Рейнольдс]

Немојте ми рећи да би гореспоменути Бергман имао гледаност Мајкла Беја, само да му се да већи медијски простор?

[Джон Рейнольдс]

П.С. Мада ми из оне цитиране будалаштине није баш јасно, можда Бергман просто није талентовани професионалац (са све курзивом). Јер испада да је оно у загради услов за омасовљење тзв. "врхунске културе" која би постала мејнстрим.

[Albedo 0]

ta rečenica je pogrešna od početka do kraja, na više nivoa, da je realno teško izvaditi bilo kakvu poentu

ima još gora stvar od toga gdje smjestiti Bergmana, a to je da ne shvata da i masovnu kulturu proizvodi elita, to jest da elita proizvodi i masovnu i visoku kulturu

problem je ovdje što trenutnu masovnu kulturu bukvalno proizvodi masa, što je čak po definiciji čini nekom trećom vrstom ''kulture''

[pokojni Steva]

Eto dokaza da je Meho potpuno nepoželjan na radionici ili oko nje - odmah se okupe i rojevi plavih i zelenih muva.

[Meho Krljic]

Istina. Bolje da se udaljim.

[PTY]

Tekst sam ovde zalepio jer ukazuje na jednu prevagu entuzijazma da se piše i objavljuje po svaku cenu i da to u ogromnoj meri danas određuje (ne)kvalitet sadržaja objavljenog teksta bilo u publicističkoj bilo u proznoj sferi. Na to me je ponukala nedavna rasprava ovde na forumu u kojoj je nekoliko učesnika imalo izrazito neprijateljske stavove spram institucije urednika i smatralo da pisac mora biti slobodan da se izrazi kako god hoće, ne shvatajući da izražavanje niko nikome ne brani ali da je publikovanje izraženog već vekovima jedan spoj komercijalnog, kulturološkog, političkog itd. i da tu sloj profesionalaca čiji je zadatak dovođenje teksta u ravan nekakve konvencionalno željene čistote izraza možda može da odmogne onom jednom-u-stotinu maveriku koji je zaista iznad formi i konvencija, ali će ostalih devedesetdevet profitirati od toga što im neko pomaže da svoje možda i vredne misli izraze jasnije.

Negativan stav naspram institucije urednika ima korena u mnogim razlozima, ne samo u branjenju autorske slobode izražavanja. Mislim da smo odavno već utvrdili očigledno: krah uredničke institucije, uslovljen krahom profesionalnih standarda, a to pak dalje uslovljeno krahom društvenog, političkom i kulturnog sistema, i tako dalje.  Ali činjenica da je lako složiti se oko očiglednog ne znači i da je lako složiti se oko svih praktičnih detalja: i dalje nam ostaje problem stava prema instituciji urednika kakva danas postoji, to pogotovo u odnosu na autora. Pojednostavljeno rečeno, autorske manjkavosti utiču uglavnom na njegovu ličnu produkciju, i to je njihov eventualni domet: uredničke manjkavosti se baškare preko čitave produkcije i preko svih autora sa kojima dolazi u dodir. U tom svetlu, sasvim je validno postavljati ono praktično pitanje izbora manjeg zla – da li je bolje biti bez urednika uopšte, ili biti sa manjkavim. A u svetlu konkretne autorske produkcije (dakle samizdata i amaterskog izdavaštva), pitanje je još validnije.

Naravno, Kripl je već dotakao taj konkretno problem i fenomen, i to na vrlo praktičnom mestu, u svom prikazu Zavodnika:  čak ga je i imenovao kao "lagunizaciju". Meni lično je prilično očigledno (naravno, sasvim dozvoljavam mogućnost da nisam u pravu) da je fenomen uzgojen daleko više u uredničkoj instituciji negoli autorskoj. Naravno, autorska institucija je ta koja materijalizuje fenomen, to u formi radne snage, ali ja sam prilično ubeđena da je njegov blueprint konstruisan upravo na uredničkom nivou. Rečeni prikaz me naveo da pomislim kako i sam Kripl deli to mišljenje, makar samo na toj konkretno knjizi kao ilustraciji fenomena. 

E sad, naravno, jedno zapažanje izneseno u specifičnim okolnostima, povodom rasprave o uredničkoj dimenziji u jednoj konkretnoj knjizi lako izgleda pomalo... nakaradno kad se osvetli iz ugla generalnog, da ne kažem filozofskog razmatranja problema. Otud moram da spelujem kako ja zaista nisam protiv institucije urednika, ja sam samo protiv njenog manjkavog korištenja. To svakako nije isto, mada priznajem da u svom ekstremu postaje gotovo isto - kad dođemo do zaključka da manjkavo urednikovanje proizvodi daleko više štete negoli njegovo potpuno odsustvo.  Ali to je datost koja važi za sve bogovetne pojave i fenomene, ionako, a ja zaista smatram da osuđivanje zloupotrebe neke stvari svakako ne bi trebalo doživljavati i tumačiti kao argument da se ista ne može korisno upotrebiti.

[Josephine]

Istina. Bolje da se udaljim.

Šta je istina, Meho?

[Linkin]

Bergmana je lako smestiti. To je kultna umetnost. A kultno se danas smatra za visoko komercijalno. Ta cinjenica se, na nacin na koji je D. iznela, nekom mozda nece svideti ali taj neko je zadnjih 20 godina debelo prespavao u vrlo maloj bari.

Naravno, Bergman nije savremeni autor pa mozemo diskutovati koliko ga taj fenomen kaci. Ali siguran sam da u odredjenoj meri i dela Bergmana donose profit onima koji ih prodaju.

[Meho Krljic]

Istina. Bolje da se udaljim.

Šta je istina, Meho?

Pa to da je ova diskusija otišla u sasvim tangencijalnom smeru u odnosu na ono što sam ja video u datom tekstu pa da je svakako bolje da je ne perpeturiam.

[Джон Рейнольдс]

Bergmana je lako smestiti. To je kultna umetnost. A kultno se danas smatra za visoko komercijalno. Ta cinjenica se, na nacin na koji je D. iznela, nekom mozda nece svideti ali taj neko je zadnjih 20 godina debelo prespavao u vrlo maloj bari.

Naravno, Bergman nije savremeni autor pa mozemo diskutovati koliko ga taj fenomen kaci. Ali siguran sam da u odredjenoj meri i dela Bergmana donose profit onima koji ih prodaju.

Све ово што си написао је толико погрешно да је потребан читав есеј да би се оспорило тачку по тачку, то није нова појава на овом форуму, да неко изнесе нека своја ничим основана размишљања као плоче са Синајске горе па мисли да је у праву јер нико нема времена да се бакће бескрајним репликама. Нема ту никакве "чињенице", где се бре култно сматра за високо комерцијално? Хелоу!

И да, Бергманова дела доносе НЕКИ профит, али колики? Ево односа - ТВ лиценца за једну (1) епизоду популарније (високобуџетне) турске теленовеле кошта отприлике колико десет (10) Бергманових филмова. Не једна серија; једна епизода, па пута онолико колико их има - израчунајте сами.

[Linkin]

Licence aktuelne produkcije su uvek daleko skuplje nego stare stvari koje su odavno otplatile svoje troskove. Da li smatras da je tv licenca jedne epizoda "True Detective" jeftinija od jedne epizode te tvoje turske telenovele, ma koliko "visokobudzetne"?

Etiketa "kultni klasik" je neosporno visoko komercijalna. Racuna se ukupan profit od vremena izdavanja (a ne trenutan u poredjenju sa trenutno aktuelnim) ne samo od tv licenci vec i svakakvih specijalnih izdanja. Eno ti Bergmana na 23 diska. 

[mac]

Linkin, obrati pažnju da Džon radi u televiziji, i to na prilično visokom položaju. Niko ne zna još koliko s obzirom na britak jezik. U svakom slučaju kad on priča o parama na TV-u to nije mišljenje, nego osnovni podatak s kojim redovno barata.

Takođe, kultno nije automatski i komercijalno. Moj je utisak da je zapravo obratno.

[Albedo 0]

možda bi trebalo vratiti temu na početak, onaj dio o nepismenosti

naime, odlika kulta je da je to MALA grupa ljudi, ZATVORENA od spoljnog svijeta, koja fanatično obožava objekat kulta

no, to je MALA I ZATVORENA grupa ljudi

za razliku od komercijale koja je ŠTOŠIRETOBOLJE, OGROMNA POPULACIJA kao cilj, njima je roba namijenjena, i oni je gledaju kao tele u šarena vrata

tako Bergman jeste kultni klasik a turska serija jeste komercijala

i to samo na osnovu brojeva, nismo ni počeli o kvalitetu

zbog zato što si glup

[Linkin]

mac, ne pricam samo o Srbiji vec globalno. Trendovi u Srbiji su samo odraz nekih trendova koji se odvijaju na svetskom nivou. Kad bi donosili zakljucke zanemarujuci tu cinjenicu donosili bi mnoge pogreske zakljucke. Mi smo siromasna i mala zemlja. Da li je ovde nesto dozivelo ekonomski uspeh ili nije i nije neki narocito bitan faktor.

Treba uvek uzeti da je, naprimer, samo Amerika ogromno trziste od 320 miliona ljudi. Ne racunajuci Evropu, Aziju i ostatak sveta bilo koji "kultni" fenomen u Americi se broji milionima.

Ne zavaravajte se, rec je o ogromnim trzistima.

I naravno da pojam kultni ne podrazumeva i kvalitet. Da i tu ima svakakvog granja. Npr, Star Trek zbog svog kultog statusa i dalje naplacuje licence za prikazivanje originalne serije kao da se radi o tek snimljenoj seriji.

[Albedo 0]

Star Trek je komercijala, kakav crni kult jbt

[mac]

Imamo različito viđenje pojma kult. Pojmovi kult i kulturno nisu bliski.

[Josephine]

Pa to da je ova diskusija otišla u sasvim tangencijalnom smeru u odnosu na ono što sam ja video u datom tekstu pa da je svakako bolje da je ne perpeturiam.

[Linkin]

Imamo različito viđenje pojma kult. Pojmovi kult i kulturno nisu bliski.

To se tebi samo cini. Kultura ne postoji ako nije komercijalna. Mozda ne za zivota autora ali svakako posle.

Evo, nek mi neko navede i jedan primer bilo kog dela koji je postalo "critically acclaimed" ili privuklo fanove a da je ekonomski propalo. Nema toga, to ne postoji. Ono sto nema neku ekonomsku racunicu jednostavno sasvim nestaje.

[mac]

Evo par primera, 11 Classic Movies That Were Originally Box-Office Bombs. Možda su tokom vremena uspeli da povrate uloženo, ali ne isplati ti se da dobiješ milion dolara posle deset godina. Da su producenti znali da ovi filmovi neće da im se isplate u projektovanom roku onda ovi filmovi ne bi ni nastali.

[Meho Krljic]

Evo, nek mi neko navede i jedan primer bilo kog dela koji je postalo "critically acclaimed" ili privuklo fanove a da je ekonomski propalo.

Моцарт-Вълшебната флейта с бг субтитри(I ч.) Magic flute-K.Branagh

[scallop]

To i jeste uzrok sranja: komercijalna kultura je oksimoron.

[tomat]

Evo par primera, 11 Classic Movies That Were Originally Box-Office Bombs. Možda su tokom vremena uspeli da povrate uloženo, ali ne isplati ti se da dobiješ milion dolara posle deset godina. Da su producenti znali da ovi filmovi neće da im se isplate u projektovanom roku onda ovi filmovi ne bi ni nastali.

primetih da fali Brazil

tih lista ima gomila, dovoljno je u gugl ukucati cult movies that flopped at box office i izađe pregršt materijala.

slično je i sa muzikom.

[Linkin]

Da mac, ali svi se oni na kraju ekonomski opravdali. U tome je i poenta.

Ja ti trazim primer onih sto se nikad nisu opravdali, niko nema interes da ih idalje na DVD-ju a ih ti smatras kultnim. Gde je to?

Sve je ili komercijalno ili nestaje. I projekti koje finansira srpsko ministarstvo kulture ili postanu komercijalno isplativi i nastave zivot i posle pocetnog finansiranja ili nestanu. Nema treceg.

Nema tog elitistickog glorifikovanja nekomercijalnog. To je izmisljena utopija.

[Mme Chauchat]

Meni, majke mi, više nije jasno ko o čemu ovde priča, samo mi je jasno da je Bergman proglašen "kultnim" uprkos činjenici da "kultno" i "klasično" nisu sinonimi, da se barata pojmovima "komercijalno", "elitistički" i "masovno" a da se kanda ne vlada u potpunosti njihovim značenjima ili ne daj bože da se poseduje svest o mestima gde se ti različiti skupovi presecaju, i neverovatno sam razočarana time što, koliko vidim, Bata još nije pomenuo Horkhajmera. Bato, trgni se malo, šta bi ti Patuljak reko?

[Linkin]

Meho, da prodas samo tu sliku sto si prvu okacio pa bi mogao obe u vis do kraja zivota.

[scallop]

Šta onda trabunjaš o komercijalnoj kulturi. Van Gog i nije nešto pazario.

[Albedo 0]

kako kad ovaj tip ne razumije ni kad mu na srpskom objasniš

ta razlika između kultnog i klasičnog bi išla posljednja, vidiš da čovjek ne zna razliku između komercijalnog i ekonomske računice, pa bi onda naredni korak bio šta je to masovno, šta popularno a šta elitističko, i u kakvom su međusobnom odnosu, te da se onda vratimo na to šta nije kultno a jeste klasično i obrnuto, kao i šta jeste i kultno i klasično

i kako god okreneš jadni Horkhajmer ne može da uđe u igru!

[Father Jape]

Nein. @NeinQuarterly  ·  Feb 3

There are those who love reading Adorno. Those who really love reading Adorno. And those who have really read Adorno. And never loved again.

[ALEKSIJE D.]

A sve je počelo kao razgovor o lepom pisanju. I dogura do Van Goga, Mocarta i Bergmana, komercijalne kulture...
Negde sam pogubio nit  čitajući sve ovo. Da li je problem što neko želi da nauči biti komercijalni pisac? Ili da želi biti pisac uopšteno, još ako ga ne čitaju da okači sebi kako je kultni: ima par čeljadi što ga čitaju i obožavaju a ostala stoka ga ne razume?
Ako želite komercijalno spisateljstvo,, to je barem prosto napraviti. Ima recept.