Neke misli o pisanju

[Linkin]

Možda sam u krivu, ali ničim nisi pokazao da nisam.

Nije uopšte bitno uvek biti u pravu. To je i nemoguće. Ali strašno je bitno uvek biti čovek. Prema svakom.

[scallop]

Runner je godinama tu, pa i iz tebe progovara paranoja. Ono šta zaista ne valja je što se previše sagitaša postavlja u gardu, kao da je sve o čemu pričamo bitka ili u najmanju ruku tuča.

[Albedo 0]

neka bude tuča, gospodski boks!

ono što mene brine je čemu onda uopšte neko kenjanje po fanovima Jelene Karleuše, kad dođe obrazovana osoba i kaže da je ne interesuje rasprava o tome da li je nešto bezveze...

[Meho Krljic]

Pa,  dobar deo rasprava se i pretvori u bitku jer imamo tu slobodu da se ranimo govnima i slobodno unaokolo bacamo ad hominem argumente, a kakvu nemamo na drugim forumima koji se oštrije moderiraju. Tako da onda ljudi reaguju kada se nekog zapita iz koje je on to vukojebine (čak i ako pitanje nije trebalo da zvuči uvredljivo nego šaljivo) ili kada nekog gomila ljudi napada da je nečiji alter ego iako nema nekog ozbiljnog razloga za to itd.


BladeRunner nije dobio argumentovano iznesenu tezu zašto je "nešto*" bezveze nego pitanje iz koje je vukojebine, što je on onda protumačio tako kako je napisao, kao da Scallop zbog svog zategnutog odnosa sa autorom tog neštog**, sad i BladeRunnera pretvara u kolateralnu štetu i da njega baš ne zanima da u tome učestvuje. Ne verujem da bi on zazirao od dobre rasprave o neštomu***.







*Zavodnik
**Zavodnika
***Zavodniku

[mac]

Možda ima posla i nema vremena za vaspitno-popravne kritike? Onaj ko se javlja jednom u tri dana treba da ima tu privilegiju da ne bude ciman, to jest da ne očekujemo od te osobe da sad nešto brani to što je rekao. Neka kaže čovek šta ima, pa mi kažemo šta imamo na to što je on rekao, i idemo dalje.

[Meho Krljic]

Dobro, napisao je da ga je bolest skolila ovih dana, inače se on uvek sa entuzijazmom raspravljao sa dobronamernim oponentima.

[pokojni Steva]

1. Smatram da se knjiga ne može svesti na slovo, riječ, pasus ili rečenicu.

1.) Smatram da si ti bot, uvređen po službenoj dužnosti.

2.) Slovo i riječ si ti nemušto uveo u raspravu. Pasus, od nekoliko rečenica, je sasvim dovoljan da se gurne bezvezarija sa strane.

[mac]

Evo, sad i ovaj "ti pa ti". Jesi li ti beše došao na forum pre jedno pet godina?

[scallop]

Meho, tvoje "objektivno" mišljenje rangiram sve niže. I Macovo. O kakvim je vaspitno-popravnim kritikama reč? O kakvim odbranama?Čime ja to Runnera cimam? Otkad je vukojebina povreda integriteta? Svi imamo svoju vukojebinu i ko je se stidi, nazdravlje mu. Ako u mom pisanju, o mojoj vukojebini, ne nailazim na prepoznavanje, hoću da znam u čemu grešim. Šta znači argumentovana teza da je nešto bezveze? Ko je uopšte napisao da je nešto bezveze? Ko je imao tezu?

[Meho Krljic]

To je sigurno taj gard koji si pominjao u prošlom postu  "kao da je sve o čemu pričamo bitka ili u najmanju ruku tuča".

Ja sam napiso šta mislim, a da li će se kod tebe to rangirati visoko il nisko, na to nemam uticaja. Nadam se da se tokom godina vidi da nemam nameru da ikoga napadam i da mi je samo dobrobit ljudi koji su na forumu na pameti, a to uključuje i tebe i BlejdRanera. Ali ne mogu da zahtevam da me se čita u onom ključu koji je najpovoljniji za mene.

[Stipan]

Kako si ti, Meho, uopšte preživeo sve ove godine na Sagiti?

[Meho Krljic]

Bio sam fin prema svima pa su i oni bili prema meni. 

[Albedo 0]

ma nije bre ovo upućeno baš BladeRunneru, niti baš toj priči o vukojebini

mojne da se pravimo ludi pa da tvrdimo da ignorisanje činjenica o bezveznosti nečega nije opšta praksa na Sagiti, čast izuzecima

ne kažem čak ni da sam lično cijepljen protiv te bolesti, ali braćala, ja bar to svjesno i eksplicitno ne bih izjavio, da me ne interesuje dokazivanje da je nešto što se meni dopada u stvari bezvezno

eo podsjetite me svaki put kad me napadne sagititis tog tipa

[Alexdelarge]

1. Smatram da se knjiga ne može svesti na slovo, riječ, pasus ili rečenicu.

1.) Smatram da si ti bot, uvređen po službenoj dužnosti.

2.) Slovo i riječ si ti nemušto uveo u raspravu. Pasus, od nekoliko rečenica, je sasvim dovoljan da se gurne bezvezarija sa strane.

grešiš. BR nije bot.

[Meho Krljic]

 

ma nije bre ovo upućeno baš BladeRunneru, niti baš toj priči o vukojebini

mojne da se pravimo ludi pa da tvrdimo da ignorisanje činjenica o bezveznosti nečega nije opšta praksa na Sagiti, čast izuzecima

ne kažem čak ni da sam lično cijepljen protiv te bolesti, ali braćala, ja bar to svjesno i eksplicitno ne bih izjavio, da me ne interesuje dokazivanje da je nešto što se meni dopada u stvari bezvezno

eo podsjetite me svaki put kad me napadne sagititis tog tipa

Ma, ti sad pričaš o nečem načelnom sa čime bi se svi, uključujući, mislim, BlejdRanera, složili, ali ignorišeš kontekst u kome je izjava data a koji je partikularizuje i izvodi BlejdRanera iz nekakvog sukoba dvojice ljudi koji daleko nadilazi diskusiju o njihovim književnim radovima.

[Albedo 0]

ne slažem se da se ovo objašnjava partikularizacijom, no pobijanje tvrdnje bi iziskivalo da sad kopam neke momente po forumu, što me em mrzi em bih morao da nekoga razapnem u procesu, možda i BR-a lično

realno, ako je riječ ''vukojebina'' dovoljna da nekog ''ne interesuje dokazivanje da je nešto bezveze'', onda je Sagita propala

[Meho Krljic]

Eh, to se priča otkad sam ja došo na Sagitu....

[Albedo 0]

što nas vraća na to ko je uzrok svih paklenih problema!

[Ghoul]

Šta znači argumentovana teza da je nešto bezveze? Ko je uopšte napisao da je nešto bezveze? Ko je imao tezu?

pa to i jeste glavni problem u pokušaju rasprave s nekim kao što si ti: ti sve nešto mazno, neodređeno zajebantski, ali podmuklo, dvosmisleno, ŠAU-MAU, nikad direktno, nikad explicitno, nikad decidirano i jasno, pa ako se neko naljuti ili uvredi - 'ej, pa bila je šala, meni je IZ KOJE SI TI VUKOJEBINE potpuno normalna, fina, ništa-ne-insinuirajuća a kamoli pak uvredljiva rečenica!' 

dakle, istina je da ti NISI IMAO TEZU jer ti nikad ne izlaziš s tezom, nego sa insinuacijama, dvosmislicama, podjebancijama i sličnim smutnim šau-mauovima.

da si lepo izneop TEZU o prikazu sela u ZAVODNIKU, pa da s njom neko može da diskutuje.
ali ne, nema teze, nema tvrdnje, nego samo neka šau-mau trtljanja, pa ko se upecao - upecao se, a ne znamo čak ni s kojom, tačno, tezom (if any) raspravljamo.

[scallop]

Sad ću da sačekam da vidim šta će Meho i Mac da kažu o karakteru tvog posta.

[mac]

Nemam specijalnih primedaba. Najobojenija reč je trtljarija, što ne prelazi neki sagitaški prosek zapaljivosti. Ostatak posta ima poruku, i podložan je racionalnoj kritici.

[Ghoul]

konkretno: neko ko stvarno želi da diskutuje, i ume to da čini, izašao bi sa jasno iskazanom tezom.
na primer:
- narator romana ZAVODNIK ne zna ništa o selu - to se vidi TU & TU;
- autor romana ZAVODNIK ne zna ništa o selu - to se vidi TU & TU;
- selo kakvo je opisano u romanu ZAVODNIK je
a) neubedljivo, lažno, fejk;
b) netačno prikazano;
c) loše opisano;
d) pogrešno odabrano kao poprište ovog zapleta;
i to se vidi TU & TU.

umesto toga, od skalopa dobijamo samo TU TU TUUU, odnosno ŠAU-MAU:

Treće, zanima me iz koje je vukojebine Runner, jer ono šta on prepoznaje od sela u "Zavodniku", moguće da i nije tako.

[Meho Krljic]

Pa, da, ja ne mogu da kažem da sam išta video što je ukazivalo na želju za konkretnom polemikom, što nije grijeh samo po sebi, ali kada se upari sa ispitivanjem nekog u kakvoj vukojebini obitava ili iz nje potiče, deluje mi kao sasvim prirodno da taj neko dalje nema neku veliku želju za raspravljanjem jer samo ispada proksi za drugog sa kojim bi se ispitivač vukojebine radije raspravljao. 

[scallop]

Onda vam na čast bilo kakva rasprava.

[Ghoul]

naravno, kad se treba baviti insinuacijama, skalop je tu prvi.
a kad treba govoriti konkretno, on se duri i glumi povređenu i uvređenu stranku.
i s takvim čovekom neko očekuje razumnu i smislenu diskusiju?
pa on će bre i sam rečnik da redefiniše da bi samom sebi zvučao 'u pravu'...

[Linkin]

Pa, da, ja ne mogu da kažem da sam išta video što je ukazivalo na želju za konkretnom polemikom, što nije grijeh samo po sebi, ali kada se upari sa ispitivanjem nekog u kakvoj vukojebini obitava ili iz nje potiče, deluje mi kao sasvim prirodno da taj neko dalje nema neku veliku želju za raspravljanjem jer samo ispada proksi za drugog sa kojim bi se ispitivač vukojebine radije raspravljao. 

Ma to za vukojebinu je bila tek treća stavka, koja pre zvuči kao forumsko sitno prckanje i provokacija nego stav zauzet za debatovanje.

Prve dve stavke su pukle na činjenici da je Blade Runner bio ciničan, što sam ja na vreme Linkinovski dobronamerno pokušao da ukažem scallopu, i što zapravo znači da i Blade Runner i scallop nastupaju sa istih ili vrlo sličnih pozicija, pa prema tome ne postoje neophodni preduslovi za polemiku koju je scallop želeo da izazove kad je pozvao BR na ovu temu.

Znači, sve je bilo mrtvo i pre nego što je počelo. Pustite više Blade Runnera.

[Albedo 0]

ne znam koliko su pozicije BR i scallopa iste, ali drugi je rekao da na osnovu pasusa može da se prosuđuje pismenost, što je sasvim dovoljno

koji kurac ima neko da čita nepismenog pisca koji davi čitaoca iz nesuvislih, polusvarenih razloga

što se mene tiče, u romanu postoje pismenost i poenta

a poenta u romanima je vrlo rijetko jača i kompleksnija nego što je to u društveno-humanističkoj misli, i pismenost je primarna stvar

kome je do poentiranja neka čita filozofiju, eventualno nekog nobelovca

[Linkin]

Nasumični pasus jeste test pismenosti i to stoji, ali reč je bilo o prvom pasusu a tu je onda prvenstveno na testu koliko pisac ume da ti privuče pažnju, jer na početku znaš ceo kontekst a na nasumičnom mestu već i ne.

Nije samo pismenost i poenta već i sama vožnja.

[PTY]

Nasumični pasus jeste test pismenosti i to stoji, ali reč je bilo o prvom pasusu a tu je onda prvenstveno na testu koliko pisac ume da ti privuče pažnju, jer na početku znaš ceo kontekst a na nasumičnom mestu već i ne.

Nije samo pismenost i poenta već i sama vožnja.

U velikoj meri se slažem sa ovim zapažanjem: naš hendikep nepoznavanja konteksta je svakako najmanji na početku knjige, otud se i eventualna šteta zbog pogrešne procene svodi na praktični minimum. Otud ja zaista nikad ne "prelistavam" nepoznatu knjigu, u smislu da "zavirujem" u njen centar ili nedajbože epilog.

Isto tako, ceo taj proces "procenjivanja" nove knjige na bazi početnih pasusa je u velikoj meri intuitivna rabota, i tek kad ovako naknadno razgovaramo o tom procesu možemo da preciziramo neke od parametara. Recimo, to o proceni pismenosti, to je za mene veoma širok pojam i ne svodim ga samo na gramatički aspekt: smatram da tim pristupom mi zapravo procenjujemo ne samo jezik i izraz, nego procenjujemo stil i ton i nadasve ekonomiju izraza, jer ona je tu svakako najbitniji aspekt procene. Naravno, ukusi su različiti, neki ljudi možda i jesu u stanju da čitaju tekst koje ne razumeju u potpunosti, ali mišljenja sam da je to daleko ređi fenomen nego što bi se po forumskim izjavama dalo zaključiti. U stvarnom životu, u uslovima normalne motivacije za čitanjem, to među ljudima koji zaista čitaju, smatram da se rečeni parametri uglavnom koriste na veoma sličan način.

E sad, na ovom topiku se taj proces procene pominje uglavnom u jednoj svojoj krajnosti – kad odustajemo od knjige zato što nam njeni početni pasusi (ili poglavlja) ne obećavaju da bi dalje čitanje bilo preporučljivo. Zato možda vredi napomenuti da se i obrnuto dešava, i to možda u statistički ravnopravnom broju slučajeva: broj knjiga koje ne dočitam i pored početnog oduševljenja je vrlo blizak broju knjiga za koje već na prvoj strani lako ustanovim da i nisu baš štivo namenjeno meni.

Ali glavna razlika u procenama na bazi tih dvaju pristupa svodi se na sledeće: ni za jednu knjigu koju odbacim na temelju par početnih pasusa ja ne mogu da tvrdim da je loša. Naprosto, ta moja procena je ekstremno subjektivna i otud ostaje više u domenu predrasude, gde ja jednostavno ne nalazim dovoljno podsticaja da nastavim sa čitanjem. S druge strane, za svaku knjigu koju batalim tek oko trećine ili kasnije, ja mogu prilično objektivno da navedem manjkavosti koje su uzrokovale tu moju odluku, pa otud tu svoju odluku više i ne smatram predrasudom.

[BladeRunner]

Pročitah krug pitanja i odgovora, nemam šta ni da dodam ni da oduzmem.

Pozdrav svima.

[Albedo 0]

stil, vožnja, ton, uzraz, ukus, sve je to pismenost

ipak govorimo o književnoj pismenosti, o sposobnosti pripovjedanja, ne o tome da li zna sve padeže

eo juče probah da čitam radove sa radionice, neko je spomenuo ''saskvoča'', njega sam odma preskočio, jebo ga saskvoč

to je već moja subjektivna odluka

ali generalno gledano, pismenost je ipak ''objektivnija'' kategorija, prosto kad vidiš da neko na silu trpa i riječi uopšte ne osjeća

zašto ovdje mnogi hvale Sinovo pisanje, jer riječi prosto igraju. Najčešće je sve i gramatički pismeno, ali to je sasvim nevažno. On vozi u pravom smislu te riječi, rijetko šlajfuje.

[Linkin]

Znao sam da ćeš verovatno reći da i to spada u pismenost. Ali ipak, složićeš se da u svakom slučaju nije isto da li prvi pasus ili nasumični. Upravo zbog ovog sto je PTY odlično obrazložila ili zbog svih onih stvari zbog kojih Blade Runnerova originalna teza o slovu M sa topika o Zavodniku zvuči toliko cinično. Bar meni.

E, vidiš, meni je ta sa sakvočom najbolja i dodelio sam joj tri poena. Ali dobro, svestan sam da je moj ukus specifičan i možda ne korespondira sasvim ukusu većine.

[Mica Milovanovic]

Evo još jednog malog testa. Da vidimo kako funkcioniše to nasumično čitanje pojedinih pasusa?

Nije nikakav trik. Nisam pokušavao da nađem nekarakteristične delove teksta. Sva tri teksta su iz domaćih romana, sa elementima fantastike. Izabrao sam ih jer sam znao da imaju slična dešavanja na vodi, pa da ima neke sličnosti. U pitanju su nasumično izabrani počeci drugih, trećih poglavlja, da baš ne biste guglanjem mogli da dođete do imena knjiga.

Koji biste najradije čitali? Šta mislite koji je od njih iz dela koje je, uslovno rečeno, najcenjenije?

Tekst 1
Najednom začuh neobičan zvuk. Činilo se da tle podrhtava pod kopitima konja. Osvrnuh se. Opazih talas najveći od svih koje sam dotad video. Silovito i nezadrživo sustizao je čamac pravo po krmi. Nije to bio običan talas. Dok sam posmatrao kako se uzdiže nada mnom za čitavu glavu, dobih utisak da je živ. U mangnovenju primetih njegovu jasnozelenu boju nebrušenog kristala protkanu nejednakim srebrnastim tačkama. Na samom vrhu, u kovitlacu mlečnobele pene, ugledah glave konja. Kao plameni jezici sukljale su njihove grive dok su divlje jezdili na krilima oluje. Učini mi se još i da vidim nejasne konture gigantskih jahača. Ponad njih, vijorio se crni barjak bez znamenja.

Tekst 2
Huk talasa, ritmični naleti i jedva tiša odstupanja ogromne mase, mračne i bujne, bilo je prvo čega Natanijel postade svestan. Još kratko je ostao nepomičan, ležeći, pribirajući osete, nastojeći da sklopi poznatu sliku. Uzalud. Koža lica, ruku i bosih stopala doticala je vlažni pesak; bilo ga je u kosi, na usnama, kroz košulju je dopro do grudi; nije bilo objašnjenja; napor sećanja nije mogao prevaliti mutnu predstavu Judinog drveta; naposletku se pridigao, svaki pogled stajao ga je proboda u utrnulom mesu, erupcije i odrona bola kroz ugruvanu glavu. Prostreli ga hladnoća. Činio se sebi poput pračoveka koji se ispod naslaga vekova, iz toplog mulja zemljine utrobe, uspeo na odbojnu površ planete. U praskozorje ledenog doba.

Tekst 3
Prostrano ogromno more. Talasi čas veliki , čas mali; na njima se diže i spušta dugački, uski čun, Marija, majka božja, sedi na kljunu, spram nje Mihajlo, prvi sluga, snažno vesla. Arhanđelova se kičma zateže, pleća iskaču kad se povija i istura pri veslanju, lice mu je čisto i svetlo. Ali mu je saputnica još umilnija, još lepša. Ruke je spustila da joj spira voda, glavu je zaturila, oči sklopila, zamislila se, vitica joj teška niz telo, usta poluotvorena, prestala da diše, zamislila se zamislila ubava. Tri dana je prošlo dok je izmolila ženika svoga presvetlog i u njegovog sina da joj dopusti ovaj put. Mi smo u četrnaestom veku, na moru koje deli zemlju od pakla. Niti je šta jela, ni pila ni spavala za ta tri dana, nego je samo molila.

[Nightflier]

Meni su drugi i treći pasus krajnje zanimljivi. Prvi mi je odbojan i to zato što mom sluhu ne prija aorist u prvom licu. Držim da je za pisanje u prvom licu perfekat najbolje rešenje. Aorist deluje preterano nezrelo i kao nepotrebno dramljenje.

Drugi pasus takođe malo pati od glagola; mešanje aorista i perfekta pomalo je trzavo i rečenica ponegde štuca zbog toga.

Na treći odlomak nemam nikakvih primedbi.

To je što se tiče jezika. Što se tiče sadržaja, najzanimljiviji mi je drugi - i to zbog poslednje rečenice. To je rečenica koja bi me kupila da pročitam celo delo.

[Albedo 0]

dvojka za mene

jest da štuca, kako reče NF, al ovaj treći repetira svako malo, čas čas, još još, zamislila zamislila


dvojka me uvukla, mislim da je to prava riječ. Ko zna, možda zasere na nivou romana, al za pasus to je to

[Linkin]

Identično kao Najtflajer: trica, dvica pa kec.

[saturnica]

Identično kao Najtflajer: trica, dvica pa kec.

također...

[Kimura]

Čitala bih sva tri.
Drugi pasus je i meni najprivlačniji, ali treći mi se izdvaja čistim, jednostavnim izražavanjem, pa može biti da je to najpopularnije delo.

Što se prvog pasusa tiče,''jasnozelena boja nebrušenog kristala protkana nejednakim srebrnastim tačkama'', baš ne poziva na dalje čitanje, ali to može biti samo jedan ispsad. Mada,... ti su i one ''nejasne konture gigantskih jahača''... ne znam.

[pokojni Steva]

Iskreno, sva tri su prilično loša, i odličan primer zašto je čitanje koječega pogubno za "formiranje" jednog pisca (u pokušaju). Ako su zaista sva tri pasusa izaslali domaći pisci fantastike, nije čudno da se ista zadovoljava duvanjem u nategaču.

[Boban]

Nije moglo bez konja, a, Mićo?
Prvi primer ima loš ritam, iscepkan i nekako kao da je svaka rečenica za sebe, ne povezuju se i ne uvlači me u atmosferu.
Drugi je ponajbolji u tom smislu.
Treći me odbija sa prvih deset reči, kao da ih je pisala osnovnoškolka, mada može da se ispostavi da je to neka važna knjiga.

I, da, Lib je potpuno u pravu, ne može se porediti prvi pasus i bilo koji unutra. Ljudi koji predlažu bilo koji pasus jednostavno ne shvataju koncept te procene i nisu obdareni moći spoznaje važnosti prvog pasusa.

[Kimura]

Iskreno, sva tri su prilično loša, i odličan primer zašto je čitanje koječega pogubno za "formiranje" jednog pisca (u pokušaju). Ako su zaista sva tri pasusa izaslali domaći pisci fantastike, nije čudno da se ista zadovoljava duvanjem u nategaču.

To je kao kad kažeš da čitanje ''nemoralnih'' knjiga kvari decu.
Kako ćeš znati šta valja, a šta ne, ako ne čitaš i jedno i drugo. Nastaranu što pisac na nekom polju može biti veoma slab, a da zbog određenih kvaliteta ipak zasluži pažnju.

[pokojni Steva]

Ova tri moju pažnju ne bi zavredela, jbg.


Ajd' sad ti Kimura, odi pobroj prideve u rečenicama. Ne kažem, volim ja kićenje ali ovde je to da se vrat skrlja.


1.) "Najednom začuh neobičan zvuk"
2.) "Huk talasa, ritmični naleti i jedva tiša odstupanja ogromne mase, mračne i bujne, bilo je prvo čega Natanijel postade svestan"
3.) "Prostrano ogromno more. Talasi čas veliki , čas mali; na njima se diže i spušta dugački, uski čun..."

Pa s ovim smo se tukli na radionici čitave, kolike godine? Ništa ne vuče unapred, bezvezan izbor reči, čisto upiranje da se popuni stranica do sledeće gde bi se muka nastavila. Pasus bez i naznake da se nešto pripoveda je potpuno bezvredan. O mrsomuđenju se zna šta mislim.

http://youtu.be/1OIzhiQf490

[Linkin]

Da se ne lažemo, ja ne bih čitao ni jedan od romana samo na osnovnu ponuđenih pasusa.

Takođe, da se takođe ne zavaravamo, Micin test je smešten u sasvim nerealne uslove. Niko ti neće ponuditi samo jedan nasumični pasus, kao što to može ovako na interentu. Prvo, imaćeš knjigu u rukama, videti koji je naslov u pitanju (poznat ili nepoznat), koji je autor u pitanju (poznat ili nepoznat), izdavač (čak i to ukazuje na neke stvari), pročitati šta piše na prednjoj i zanjoj korici, sadržaj, razni hajpovi... pa tek onda ćeš uzeti i prevrteti taj slučajan pasaž... dakle, šlag na tortu, a nikako jedini faktor odlučivanja...

[Boban]

Linkin, ne shvataš uopšte šta pričaš; zapravo shvataš šta pričaš, ali tom pričom odaješ da ne shvataš koncept prvog pasusa.

Početak knjige ne odaje ništa o knjizi, temi, zapletu... pokazuje samo koliko je pisac pravi pisac. Ništa više, ali ni manje.

[pokojni Steva]

Da se ne lažemo, ja ne bih čitao ni jedan od romana samo na osnovnu ponuđenih pasusa.

Takođe, da se takođe ne zavaravamo, Micin test je smešten u sasvim nerealne uslove. Niko ti neće ponuditi samo jedan nasumični pasus, kao što to može ovako na interentu. Prvo, imaćeš knjigu u rukama, videti koji je naslov u pitanju (poznat ili nepoznat), koji je autor u pitanju (poznat ili nepoznat), izdavač (čak i to ukazuje na neke stvari), pročitati šta piše na prednjoj i zanjoj korici, sadržaj, razni hajpovi... pa tek onda ćeš uzeti i prevrteti taj slučajan pasaž... dakle, šlag na tortu, a nikako jedini faktor odlučivanja...

Ovaj deo foruma se zove kako se zove, daklem usko je vezan uz pisanje, ne čitanje i te što vole da se hvale kako se muvaju po knjižarama. Čist zanat, o tome se priča. Ona tri pasusa gore veze nemaju sa zanatom. A zanat je osnovna škola. Posle ti delji kako hoćeš i ako hoćeš.

[Linkin]

Linkin, ne shvataš uopšte šta pričaš; zapravo shvataš šta pričaš, ali tom pričom odaješ da ne shvataš koncept prvog pasusa.

Početak knjige ne odaje ništa o knjizi, temi, zapletu... pokazuje samo koliko je pisac pravi pisac. Ništa više, ali ni manje.

Pa ne pričam o prvom pasusu nego o ova tri nasumična.

Okej je meni da odaberem knjigu pomoću koncepta prvog pasusa gde je dovoljno da vidiš da li te početak vuče ali kod nasumičnog ne postoji takav moment i, meni barem, bilo bi neophodno neki malo viši nivo saznanja o tom romanu. Otkud znam da li će da vuče ako nemam ni približnu predstavu kuda ide? A čini mi se da taj koncept nasumičnog pasusa upravo to podrazumeva, razne blurbove, opis zapleta i sl.

Možda i grešim. Nek me Mica ispravi. 

[varvarin]

Ja bih umesto prvog pasusa govorio o prvoj stranici. To je upoznavanje sa knjigom.
Na dnu prve stranice već ću malo bolje znati čemu da se nadam. Mogu iz poštovanja prema piscu da nastavim, iako me je prva stranica razočarala.
Ali onda to zavisi od više stvari.
Pada mi na pamet prva strana romana POTPALJIVAČICA  Stivena Kinga. To je pristojan Kingov roman, ali na kraju prve strane uhvatio me, povukao, i krenuo sam dalje najbrže što mogu. To se retko viđa.
Uzgred, kod Kinga se može naučiti dosta o važnosti prve strane...

[Kimura]

Ja mislim ovako: efektno početi, ''uvući'' čitaoca u priču - to je stvar veštine, to se možda može naučiti. A da li će nas roman ''držati'' do kraja zavisi od toga ima li autor šta da nam ispriča.

Nemojte me tući. 

[Linkin]

Ovaj deo foruma se zove kako se zove, daklem usko je vezan uz pisanje, ne čitanje i te što vole da se hvale kako se muvaju po knjižarama.

Legitimno.

Mada, ipak, postoji i ova rečenica koja se nedvosmisleno odnosi na čitanje. Što valjda povlači i sve što ide uz to.

Koji biste najradije čitali?

[Mica Milovanovic]

Ovo nisu nasumični pasusi već počeci poglavlja. Na početku knjige, na početku poglavlja, pisac mora da vas privuče da čitate dalje, jače nego negde u sredini. Slično je, na primer, sa završnim rečenicama pojedinih poglavlja, čuveni klifhengeri. I to ne važi samo za popularne romane, mada je tamo to izraženije.


Varvarin je, naravno, u pravu, kad kaže da je mnogo bolje kad imate čitavu stranicu, ali ovim sam samo hteo da proverim da li možete da prepoznate vrhunski kvalitet, na bazi veoma sitnog uzorka, izbora reči, ritma rečenice. I većina vas je uspela. I ja mislim slično. Da je pažljivom čitaocu dovoljan mali uzorak da prepozna šta valja. To, naravno, ne znači da je pisac sposoban da nivou čitavog romana iznese tekst, ali pažljivo čitanje kratkih odlomaka može dosta toga reći o samoj knjizi.


Treći pasus je početak trećeg poglavlja romana Burleska gospodina Peruna boga Groma, Rastka Petrovića, uz neke priče Momčila Nastasijevića, možda najboljeg dela svekolike srpske fantastične književnosti.


Drugi je iz romana Nostalgija Vladana Dobrivojevića, možda najčudnijeg pisca savremene srpske fantastične književnosti. Pisca koji je na nivou rečenice, pasusa sjajan, ali čija su dela stotine stranice gustog teksta kroz koje mogu da se probiju samo najuporniji. Ja povremeno pokušavama, ali bez previše uspeha. Jedan od pisaca koji piše svoje i ne obazire se na praktično odsustvo svake recepcije.


Treći je iz romana Kralj reke Ivana Panića, dramaturga (njegovi su scenariji za filmove Ni na nebu, ni na zemlji, Šta radiš večeras...).
Ja sam roman pročitao do kraja, nije neka vrhunska vrednost i kao što ste zapazili ima dosta stilskih nepreciznosti, ali
ima zanimljivu postavku i može se pročitati.